ZNAMO MI DA SADA, PREDSEDNIK NE MOŽE DA VRATI KOSOVO* U SRBIJU, ALI MU NIKO NE DAJE ZA PRAVO DA GA IZGUBI!!!

 

Predsedniče, poštujem funkciju koju obavljaš i potpuno podržavam tvoje zalaganje da Srbiju predstavljaš odgovorno i u najboljem svetlu u svim svetskim tokovima, i saglasan sam u vezi tvoje prošlogodišnje junske izjave da ubuduće ništa nećeš da potpisuješ bez volje naroda, i uveren sam da i ti odlično znaš da tebi niko nije dao blanko pravo da baš ti budeš taj koji će da učini državni presedan da se Srbija, punopravna članica UN, samoodrekne od dela svoje teritorije oružanom pobunom i agresijom NATO alijanse otete, a u korist nacionalne manjine kosovskih Albanaca!!!

Lični stav

Legitimni interes naše države je da Kosovo i Metohija dobije široku autonomiju u okviru Srbije, i tu nema mesta u prihvatanju bilo kakve briselske šarene lizalice u obliku paznih obećanja, a u suštini podvale, obzirom da ta birokratska mašinerija koja preuzima sebi pravo kolonijalnog upravnika Srbije, punih sedam godina nije sprovela svoju garanciju (iako svih ovih godina na terenu ima svoju misiju EULEX sa zadatkom da kosovskim vlastima pomognu u ostvarivanju vladavine prava) da Vlasti kosovskih Albanaca ispune svoju jedinu obavezu, izradu statuta i formiranje ZSO, a proisteklu iz onog izdajničkog briselskog sporazuma, po kome je uz tvoje zalaganje Srbija ispunila čak i ono što nije morala, samo zbog toga da bi dobila jednu veliku maglu (iz Brisela) koja se zvala “datum za početak pregovora”!!!

Ko će posle našeg, čitaj tvog priznanja druge albanske države na Balkanu, naterati vlasti kosovskih Albanaca da i oni menjaju Ustav i kroz zakone daju navodno šroka prava Srbima!!!??

Odobravam i tvoju konstataciju kojom kažeš da:“…Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati...“, pa shodno njoj, nadam se da si i ti najzad uvideo da uopšte nema razloga ni za kakvu žurbu  usmerenu na postizanje i potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma sa vlastima nacionalne manjine kosovskih Albanaca na delu teritorije Srbije koja je potvrđena i Rezolucijom 1244 a sada pod međunarodnom upravom UN preko misije UNMIK i KFOR, i koja zbog pasivnosti svih Vlasti Srbije nije ispunjena u potpunosti, zato što iste nisu zahtevali od tih misija da ispunjavaju svoju misiju i u onim delovima u kojima je moguće prisustvo vojnog i policijskog osoblja na ključnim graničnim prelazima kao i njihovo prisustvo na srpskim istorijskim lokalitetima!!!

Nadam se da ti znaš da je to je (ovih godina) tvoj zadatak kao Vrhovnog komandanta i Predsednika Otadžbine, kao i zadatak Vlade Srbije, pa sam očekivao da ćeš baš ti biti inicijator, stamen, uspravan i osoba koja ne podleže stranim protivustavnim ucenama i pritiscima na našu državu i neće dozvoliti da se Srbijom upravlja iz Brisela, Londona ili Berlina, skoro na isti način kao što je bio i Veliki ruski knez Aleksandar Nevski i čiji orden pod tim imenom si kao nosilac postao i ti, dobivši ga nedavno od sadašnjeg Predsednika Rusije, i da ćeš ostati beskompromisno čvrst do kraja u zahtevu za ispunjavanje obaveze UNMIK-a i KFOR a koja proističe iz Rezolucije 1244!!!?

Takođe, od tebe ne očekujem da učiniš ništa manje od onog tvog obećanja koje si izjavio nedavno primajući Orden Svetog Save prvog stepena a dodeljenog od Patrijarha SPC!!!

Uvek me raduje Predsedniče, svaka tvoja aktivnost usmerena na opremanju i jačanju naše Vojske, uz blagu moju sugestiju da bi ti, više odlučnosti i morala mogao da uliješ pripadnicima Vojske i narodu, ukoliko bi naglasio, osokolio i dodatno motivisao rečima da nikakvog samoodricanja od ustavnog dela teritorije Srbije neće biti, i  uverio i nas da je naša Vojska potpuno spremna da oružano odbrani svako ugrožavanje teritorije Srbije!!!

Takođe očekujem (i ne samo ja) od tebe, da ćeš se uvek truditi da pri tvojim susretima sa čelnim ljudima iz NATO alijanse {bez obzira na sve vidove saradnje sa njima uspostavljene i, na žalost, voljom naših vlasti koja im je dala imunitete po svim pitanjima uz istovremeno ograničavanje suvereniteta Srbije, zbog čega izražavam ogromno ogorčenje i lično nezadovoljstvo) nikada ne zaboraviš da ih podsetiš na njihovu zločinačko-ubilačku ulogu (pre dvadeset godina} kao i rezultate njihovog razarajućeg učinka po naš narod i Srbiju!!!

I ja sam podržavao tvoju radost izraženu kroz aktivnost dovođenja stranih insvestitora i zapošljavanja naših ljudi u njihovim firmama, ali mi nikako nije prijatno bilo i s ogorčenjem sam propratio saznanje da su radnici za njihov rad (da bi sebi i svojoj porodici priuštili pristojan život bez oskudevanja) plaćeni nedovoljno, tim više što poslodavci te proizvode prodaju na svetskom tržištu po višetrukim cenama – nekoliko puta većim nego što su platili rad našeg radnika, a za dolazak u Srbiju bivaju primamljivani i nagrađeni državnim subvencijama i u novcu (čiji su deo uglavnom koristili za bedne plate radnika) i na polju povlastica u infrastrukturi i oslobađanjem od nekih od obaveznih dažbina, a o visini njihovih ostvarenih profita u Srbiji zavrtelo bi nam se u glavi!!!! A takav način budžetskog nagrađivanja stranih poslodovaca koji pripisujem i tebi kao veliki minus, doveo je do poražavajuće posledice koja se ogleda u masovnom odlasku mladih u države zapadne Evrope u potrazi za pristojno plaćenim poslom!!!

Na kraju će se, na žalost, potvrditi onaj narodni izraz – mladi odoše u svet, a mi na drugi….!!!

I još nešto vrlo važno!!! Nadam se da ne gubiš iz vida činjenicu da ekonomska stabilnost (koju ti često naglašavaš) u državi nije baš k`o stena, posebno i zbog mogućnosti da ona uvek može da bude dovedena u pitanje i da se prekine ili počne da se urušava „jednim stiskom na dugme“; dovoljno je samo da Nemačka država koja neprimetno dovršava ekonomsku okupaciju Srbije naredi svojim kompanijama koje imaju pogone u Srbiji, da ih zatvore i svoje poslovanje premeste u neku drugu državu!!!!

Malo sam se i pobojao za tvoje zdravlje kada si ono u više navrata rekao da nekada, zbog tvojih silnih aktivnosti, „ne stižeš da jedeš i spavaš“!!!?? Ipak ti probaj da malo usporiš’, i pokušaj da se ne iscrpljuješ komentarišući svaki nevažni i manje važni naslov ili novinarsku kritiku usmerenu na i protiv tebe; ne moraš odgovarati baš na svačiji tvit na društvenim mrežama, drži nivo svog predsedničkog položaja, pa izbegavaj javne rasprave sa onom „šačicom od opozicije u nastajanju“, među kojima su verovatno neke podržane i od stranih obaveštajnih službi koji vršljaju po Srbiji k`o gliste po stajnjaku, i čiji je rad izgleda previše tolerisan od strane naše BIA!!?

A pri važnim događajima na koja ti odlaziš kao Predsednik Republike, bilo bi korisno da onoj grupi nazovi novinara koji te redovno prate, se ne rasplinjuješ u odgovorima na dnevnopolitička, nevažna i manje važna petparačka pitanja, i sva druga koja se ne tiču tog konkretnog događaja ili razloga tvog pojavljivanja na tom mestu.

Uvek imaj na umu ono što bi rek’o naš narod: ti si bre, Predsednik svih građana Srbije, pa se nekada seti i ovog mog saveta da (bi se manje iscrpljivao i lično zdravlje više sačuvao), ukoliko bi tvoje aktivnosti ograničio samo na tvoje Ustavne nadležnosti i doslovno ih sprovodio, bilo bi ti i od ogromne koristi da prorediš tvoje prečesto pojavljivanje i nastup na televizijama, pa i na nekim nevažnim i manje važnim događajima, počev od jutarnjeg gostovanja (i to u tvoje radno vreme) u emisijama servisnog karaktera u kojima svoju funkciju spuštaš na nivo novinskog komentatora o dnevnim temama o kojima razglabaju mediji, pa do posebnih popodnevnih i večernjih u kojima odzvanja najava u naslovu: „Obraćanje Predsednika Srbije javnosti“, pa još kada se doda ono dramatično „vanredno“, posebno kada o nekim običnim državnim događajim mogu da govore i ministri ili njihovi državni sekretari, kao i da opis nekakve policijske akcije na suzbijanju kriminala pre spada u stalni posao običnog portparola resornog ministartstva, a ne da to saopštava Predsednik Otadžbine, itd..itd…, ili pri raznim događanjima vezanih za Srbiju poput: otvaranja neke fabrike, hale, polaganje kamena temeljca, otvaranje puta, bolnice, porodilišta, dečjeg vrtića, ili puštanje u saobraćaj nekakvog kružnog toga na periferiji Subotice…… tim više što takve aktivnosti spadaju u opis poslova počev od predsednika mesne zajednice, Opštine, Ministara i Predsednik/ce Vlade Srbije, pa joj dopusti da svojim radom opravda platu koju zarađuje!!!

Srbija, kao samostalna država Predsedniče, mora da funkcioniše i onda kada tebe nema često na televiziji, i onda kada ti imaš prehladu ili nedeljni odmor, i onda kada ti ne moraš ili ne budeš bio u mogućnosti da držiš partijsku palicu, itd…itd.. i mnogo odmorniji ćeš biti ukoliko to budeš imao u vidu i na taj način postupao!!! Ti svojim radom, treba da stvoriš atmosferu da narod s’nestrpljenjem prosto poželi da vidi tebe na televiziji…..

A obzirom da sam primetio da je umerenost – termin koji je sve manje prisutan u tvojim medijskim nastupimа, biću slobodan da ti predložim da ne bi bilo loše da razmisliš i o mogućnosti da napraviš satnicu svog medijskog nastupa na TV-u, kako bi narod uskladio i svoje dnevne obaveze i unapred se pripremio za takvu tvoju aktivnost!!!???

I potpuno te podržavam u izjavi da u bilo čiji privatni život u političkoj borbi ne treba i nije uputno uvlačiti članove tvoje (i bilo čije) familije, niti govoriti o njihovim privatnim angažmanima i ekonomskim uspesima, ili malverzacijama ili sumnjivim poslovima, pa nikoga od članova tvoje i bilo čije familije, ovde nema potrebe ni u pamet uzimati!!!

Dalje, nadam sam se da ti kao naš Predsednik, nisi izgubio iz vida i bitnu činjenicu da onaj tzv. pravno obavezujući sporazum ne proističe iz pomenute Rezolucije 1244 SB UN, već je rezultat koračanja Srbije putem bez alternative, i na takvom nesigurnom putu ka EU, naša država je (sa velikim ličnim razočаrenjem) pristajala na ograničavanje svog suvreniteta i integriteta a kroz dokument pod nazivom Pristupanje EU i pregovarački okvir i pozicija EU koji je u startu “omča oko vrata” Srbiji!!!

 

Bio sam uveren da si i ti prvi ukapirao da takva pozicija mrsomudnog birokratskog briselskog tabora znači: da se od Srbije traži da ona sama pravno obaveže sebe, svoju vlast i stanovništvo, da ubuduće budu pravno obavezni po svim: geografskim, političkim, materijalnim, rudnim, prirodnim, ekološkim, ekonomskim, društvenim, bezbednosnim, saobraćajnim, prosvetnim, verskim, kulturnim, socijalnim, finansijskim… itd… pitanjima, i da sveobuhvatno (sve ono što EU i kosovskim vlastima padne ili ne padne na pamet) i normalizuje odnose sa vlastima koji predstavljaju nacionalnu manjinu kosovskih Albanaca na teritoriji KiM, nudeći im što zažele – sve kao na bogatom švedskom stolu!!!?

Znam ja da si i ti prvi uvideo(???) da u takvom birokratskom terminu ne postoji nikakva obaveza za Vlasti kosovskih Albanaca sa KIM, već samo obaveza da Srbija učini sve – kako bi “obe strane mogli da nastave svojim evropskim putem”, što u stvari znači da se od Srbije očekuje da postane (ako i do toga uopšte dođe?) članica EU bez dela sopstvene teritorije i to upiše u sveobuhvatni sporazum, koji bi bio nepovratan i nepromenljiv!!!

 

Srbija je za Zapad uvek prihvatljiva samo ako se urušava i skraćuje, pa sam očekivao da takvu činjenicu nećeš prećutati od nas – tvog naroda koga vodiš u “evropsku budućnost sa najvišim demokratskim standardima”, i na našu žalost tovareći mu nove obaveze bez naše volje, i da ćeš pokazati više državničkog umeća da i u evropskim birokratskim forumima raskrinkaš tu njihovu prljavu igrariju koja ima za cilj urušavanje naše Otadžbinie, pa bih svaku tvoju buduću aktivnost usmerenu na odugovlačenju i zamajavanju tih birokrata iz briselskog tabora pozdravio sa oduševljenjem, ukoliko bi to bio deo tvoje taktike (u tom našem, na žalost, koračanju putem bez alternative), razuverilo sve one (a mnogo ih ima) sumnjivce koji žive u u verenju da si možda agent Engleske tajne službe (ili možda neke druge zapadne!???), i imalo za cilj da na kraju sačuvaš Srbiju u celosti!!???

Ponadao sam (???) se da ti (koji si se uvek hvalio visokim prosekom na pravnom) nikada ne bi doveo sebe u poziciju da staviš i tvoj potpis na onakav izdajnički briselski sporazum a na štetu Srbije (koji ni sami kosovski Albanci ne izvršavaju u potpunosti, zato što bi i sam zaključio da tek kada oni postignu cilj i steknu priznanje „Kosova“ kao države, Albanci neće biti u obavezi da reaguju na neku, ma i najmanju nepravdu učinjenu protiv srpskog življa na Kosovu), i da tada nikakva garancija za Srbe na KiM neće postojati ni od strane Amerike ni od EU, posebno ako znamo da su oni tolerisali kosovskim Albancima svako neispunjavanje potpisanih dogovora!!!

I nemoguće je da ti nisi dobro shvatio da takav papir (briselski sporazum) nije pao s neba već je rezultat samovolje briselske birokratske mašinerije koji su onu tačku „F“ (i uz Tadićevog samovoljnog suspendovanja Rezolucije Skupštine Srbije početkom septembra 2010.g. kada je sa baronesom Ešton podneo tzv „zajedničku rezoluciju“) a u kojoj tačno piše:

“Pozdravlja spremnost Evropske unije da olakša proces dijaloga između strana. Proces dijaloga bi sam po sebi bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu. Ovaj dijalog bi imao za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša živote ljudi’’,

…a društvo iz EU su samovoljno proširili i dali sebi pravo da ucenjuju i nameću rešenja, a svе Vlasti Srbije, uz i tvoj pristanak, prećutno su to prihvatili i opet se saglasili da na štetu naše države sprovedu i postupaju po tačkama 7. do 14., u kojima ukidaju policijske snage i bezbednosne službe, civilnu zaštitu, ustupaju telekomunikacije, razvodnjavaju vlasništvo nad elektroenergetskim sistemom, i jednostrano suspenduju sudske organe Srbije na teritoriji KiM, pa su i na taj način pomogli vlastima nacionalne manjine kosovskih Albanaca da zaokrugljuju svoju državnost formiranjem „RKS-Kosova bez zvezdice“!!!

 

A tebi Predsedniče ogromna zamerka zato što ni posle šest i po godina nisi uspeo da ostvariš formiranje one farse od ZSO (što je bila jedina obaveza kosovskih Albanaca) a na čijem značaju se zasnivala tvoja politika prema KiM i u opravdavanju onog izdajničkog, po Srbiju, briselskog sporazuma!!

Međutim, ogorčen sam što su Vlasti moje države Srbije, na žalost pokazujući podanički mentalitet i sami prihvatali nametnuta rešenja u procesu koji je trebao da traje godinama, i što se naša vlast svim silama trudi da ga dovrši u prvih nekoliko godina mandata, ranije tvoje, i ove Vlade, pa ako je ovo jasno meni i ostalima (koji smo običan narod), onda je to tebi do tančina sto puta jasnije, pa sa razočarenjem svi mi počinjemo da uviđamo da i one tvoje aktivnosti u pravcu urušavanja Srbije zaslužuju svaku osudu!!!!?

Dok se Vlast kosovskih Albanaca poziva i čvrsto se drže odredbi svog samoproglašenog Ustava, i uzimaju sebi za pravo da iako još nepriznata država ucenjuju i međunarodnu zajednicu i Srbiju i to bez ikakvih posledica po njih, ti Predsedniče se vrlo slabo ili skoro nikako ne pozivaš na srpske Zakone i odredbe Ustava Otadžbine na čijem si čelu, i tu ti opasno zameram (zašta unapred znam da tebi baš i neće da se zacrvene mošnice zbog takve moje primedbe)!!?????

 

Dobro ti znaš Predsеdniče da tim zapadnim sponzorima u ostvarivanju interesa kosovskih Albanaca, ne treba stabilnost ovog dela Evrope, jer da treba oni bi je odavno uspostavili!! Odajem ti i priznanje što si, jasno i glasno rekao i najzad se i ti potpuno složio, da Srbija nikada od Zapada ne može da očekuje iskrenu pomoć!!!

Pa si sigurno i ti s’ ogorčenjem uvideo, da ako stvarno EU makar malo poštuje Srbiju, ne bi činila sve na njenoj razgradnji, a sve države potpisnice Helsinškog završnog akta o bezbednosti i saradnji OEBS poštovali bi svoj potpis stavljen na takav međunarodni akt, ali su namerno zaboravili njegove odredbe, pa sam od tebe očekivao da državnički oštro, u svakom razgovoru i pri čestim susretima, na tu činjenicu stalno podsećaš evropske birokrate i insistiraš da se poštuje taj dokument!!!

Moram da priznam da bi mi bilo drago da je stvarno istina da Brisel i Vašington ne znaju šta će sa tobom, i nikako mi nije bilo pravo ono namerno izraženo nepoštovanje prema Srbiji od strane domaćina Francuske i tvog prijatelja Makrona koji je tebe, koji si predstavljao našu državu pobednicu u Prvom svetskom ratu, smestio iza van svih svetskih pogleda sa nekakvim nepoznancima u tamo nekom šestom redu, i pogleda nas – tvog naroda koji smo želeli da se osećamo ponosnim, a ne ogorčenim!!!!

I rekoh sebi, eto moj Predsednik Otadžbine je najzad potpuno shvatio da silne pohvale Srbiji od strane briselske mašinerije, predstavljaju zakulisnu političku igru i da kroz one pojmove: fleksibilnost, hrabar potez, iskorak, kompromis, pogled u budućnost, pokazati više kreativnosti, iznaći održivo rešenje,…… znače samo da su to novi sinonimi koji se uvode u političku upotrebu da bi nama postali prihvatljivi, i kroz koje bi Srbiju omekšali da se samoodrekne dela sopstvene teritorije, i na prikriven način i uz pomoć državnog vrha doveli do izdaje naše Otadžbine!!!

I ja sam s’ushićenjem propratio tvoju izjavu iz avgusta prošle godine u kojoj si rekao :„Srbija je nezavisna i suverena zemlja i više niko neće moći da traži od Srbije da saginje glavu“, i rekoh sebi tada: najzad Predsedniče; dugo ti je trebalo da izgovoriš rečenicu koju smo svi od tebe i očekivali, i dalje očekujem od tebe da ni milimetar ne skreneš sa takvog stava!!!

Potpuno se slažem i sa tvojim stavom da samo jaka Srbija zaslužuje svoje poštovanje u svetu, i očekujem da ni jednom svojom samovoljnom aktivnošću ne oslabiš poziciju naše Otadžbine, i potpuno podržavam tvoje, na žalost zakasnelo shvatanje, da je odavno trebalo da prestaneš da sprovodiš politiku odstupanja i neotpora  neprijatelju!!

 

A ako si slučajno (ili namerno???) zaboravio, podsećam te da nema države na planeti koja bi pristala da se lako odrekne dela svoje teritorije kao i vlasništva nad svojom imovinom na toj teritoriij, bez obzira što su Vlasti nacionalne manjine kosovskih Albanaca dobili političku vlast (autonomiju, izbore, upravljanje…,) oni nikako ne mogu da dobiju vlasništvo nad celokupnom imovinom Srbije i koju krčme po sopstvenom planu!!! Ne može se samoproglašenjem nezavisnosti isključiti Srbija iz vlasništva nad svojom imovinom…..

Ali je vrlo važno da znaš Predsedniče, da ti, niti možeš niti smeš da očekuješ, a pogotovu ne da dobiješ podršku naroda za izdaju koja bi vodila ka samoodricanju od dela teritorije Srbije, zato što bi takvim postupkom samo jače dunuo u jedra (a koji u zasedi k’o zapete puške čekaju) mađarskim grupama i autonomašima u Vojvodini da se „odsajedine“; pa nacionalnoj manjini Albanaca u Pčinjskom okrugu da zatalasaju jug Srbije zahtevima za pripajanje „RKS-Kosova bez zvezdice“; a autonomaš Suljo sa antisrpskom kompanijom se već eksponira u Raškom okrugu i nije bez podrške u Skupštini u Srbije; a jedva čekaju da se potpuno probude i bugarske i rumunske autonomaške grupe u istočnim delovima Srbije…….

 

Mi želimo da verujemo da se pobeda nad virusom „korona“ podrazumeva ma koliko vremena je potrebno za to, zato što mi znamo da pod tvojim vođstvom, u ovom slučaju„..predaja nikad nije bila opcija za Srbiju…“, pa s`pravom zahtevamo i očekujemo od tebe da u tvom budućem radu uvek imaš na umu da: samoodricanje i predaja dela teritorije Srbije Vlastima nacionalne manjine kosovskih Albanaca a u cilju formiranja druge albanske države na Balkanu, nikad ne sme biti opcija ni za tebe kao državnika, ni za Srbiju!!

Zato Predsedniče da ne dužim više, iako ti znaš da nacionalni interesi Otadžbine ne mogu biti predmet komromisa i da ti nemaš pravo da legalizuješ rezultate nastale nelegalnom agresijom na Srbiju od pre 20 godina, u dobroj nameri te opet podsećam da obavezno proveriš da li je Ustav Srbije još uvek na tvom stolu!!!

I Predsedniče, mnogo bih voleo da čujem da Vođa Narodni i Vrhovni Komandant Otadžbine glasno besedi i ovim rečima:

„Narod će odbraniti Kosmet!!! Nema tog Predsednika čija će izdaja biti pravosnažna pa makar on bio i Vučić“!!!

Zato Predsedniče, u to ime, želim ti dobro zdravlje i mnogo više upseha u državnim poslovima usmerenim na očuvanju jedinstva Otadžbine!!!

P.S. I na kraju Predsedniče, bez ikakvog prava i namere da na bilo koji način dotičem ili komentarišem verska opredeljenja bilo kog državljanina Srbije, niti dovodeći u pitanje postignute rezultate političkih stranaka na zadnjim parlamentarnim izborima, i znajući da je tvoja srtanka (i uz pomoć iskrenih glasova članova i simpatizera SNS-a) osvojila više od 2/3 mandata, a obzirom da obavljaš konsultacije i sa onim strankama koje su osvojile tek po 3 i 4 mandata (za koje ne postoji šansa da baš oni sastave novu Vladu), a to su stranke i nacionalnih manjina koje se sada nude Tebi, i postavljaju Ti njihove uslove da bi ih Ti primio u novu Vladu Srbije i postavio ih za ministre i državne sekretare, posle čega bi oni doveli i nekoliko desetina svojih ljudi i imenovali ih na funkciju zamenika, pomoćnika, ili redovnih i specijalnih savetnika, eksperata, šefova kabineta, sekretara…., pa nije isključeno da bi i na taj način, sa državnog nivoa i pozicija Vlasti, a sve i zakonski pokriveni, nastavili razgradnju države Srbije sprovodeći u delo deo politike i program svojih stranaka i ispunjavajući ciljeve (među kojima i separatističke i autonomaške) date biračkom telu svojih partija, onda Te podsećam da većinski srpski narod sigurno nije dao tebi i tvojoj partiji glas da bi, naredne četiri godine, deo „srpske“ Vlade izgledao približno kao na ovoj slici dole!!!!?

 

Skromni lični stav običnog pripadnika srpskog naroda koji voli svoju Otadžbinu

©Geto Srbija

СТРАНЕ ДОНАТОРСКЕ ХОБОТНИЦЕ И СПОНЗОРИСАЊЕ НЕВЛАДИНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА КАО ПИЈАВИЦА И РАЗБИЈАЧА ОТАЏБИНЕ!!!

 

Спекулације о могућностима нових ратова на Балкану, нагло појачане непосредно уочи председничких избора у САД, а још више након њих, говоре о напорима поражене вашингтонске бирократије, да се освети новом председнику Доналду Трампу, на начин који би његову владу одмах гурнуо у конфликт који она не жели.

Срећом, није ни председник Трамп сишао са врха своје куле у Њујорку без озбиљне геополитичке стратегије, па се може очекивати да ће под овим балканским небом доћи до коначног расплета у коме Србија може и мора остати кључни фактор, без кога нема ниједног политичког решења у региону.

Али, какву улогу у завереничком злу и ратним покличима на Балкану има новац који је из САД стизао на рачуне невладиног сектора и како ће бити прекинут ланац "невладиног" финансирања исламског фашизма?

 

                  мајор Горан Митровић

 

Пред крај прошле године и бивши заменик шефа ЦИА за Балкан, Стивен Мејер отворено је говорио о новим променама граница на Балкану, пре свега у Македонији и Босни и Херцеговини, додајући да је уверен да ће Република Српска опстати, али да је "најопасније место на Балкану постала Македонија, не само због проблема македонских Албанаца и македонских православаца, већ и због тога што међу самим православцима у Македонији постоје несугласице…".

Наравно, Мејер то није рекао, али је позната чињеница да је Обамина влада довела до сукоба у Македонији, да је још у време док је Хилари Клинтон била државни секретар САД, Албанцима понуђена сва стратешка помоћ у настојању да "интернационализују свој проблем" и да заузму делове Грчке, Македоније, Црне Горе и јужне Србије (тачно према мапи такозване "природне Албаније", коју сваки министар у Тирани и у Приштини држи на свом зиду.

За те потребе, исплаћене су милијарде евра промотерима "хуманих циљева" и разних политичких коректности, који су имали задатак да медијски и на сваки други начин убеде јавност и политичка вођства у Србији, да Албанцима треба помоћи да направе своју државу, у границама коју они сматрају "природном".

Истом методом и истом бојом новца, раније америчке администрације су финансирале пропаганду о праву босанско-херцеговачких муслимана на хегемонију, на њихово "природно право" да суверену владавину овом бившом југословенском републиком (упркос чињеници да тамо живе три народа а не само један).

На такав начин, искључујући православне хришћане са Балкана из права на сопствену државну и политичку орјентацију, раније владе САД, а посебно оне које је предводио брачни пар Клинтон, дале су одрешене руке муслиманским екстремистима, од Македоније, преко Косова, југа Србије, Санџака и Босне и Херцеговине, да чине што год им је воља, ширећи пожар исламизма чак и у сред парламената, од Скопља, Приштине и Београда, до Сарајева.

Истим новцем којим је Хилари Клинтон као ондашња државна секретарка финансирала организацију Муслиманска браћа у Египту и рушење египатске владе под Мубараком, побуне унутар Сирије и рушење влада у Либији и Тунису, а пре тога и финансирање ултрадесне палестинске странке, финансиране су и најмрачније исламистичке групације у бившим југословенским републикама. Реч је о стотинама милиона евра које су разним путевима исплаћиване такозваном невладином сектору, омиљеном упоришту глобалистичке мафије.

На простору некадашње Југославије, данас делује око 100.000 разних невладиних организација! Само у Србији постоји више од 20.000 регистрованих удружења грађана, у Хрватској (према Регистру Удруга Републике Хрватске), има их чак 42.000, у Црној Гори сваки стоти грађанин управља неком невладином организацијом, на Косову и Метохији их има око 8.000.

У Босни и Херцеговини делује близу 7.000 реистрованих НВО (нешто мање у Македонији, око 6.000), од којих најмање једна трећина постоји са искључивим циљем да учествује у политичком животу, да га мења и прилагођава потребама својих донатора.

А, донатори су по правилу, стране геостратешке агентуре које имају за циљ да "преобрате" суверене државе у колоније, стране корпорације са својим интересима, стране државе и њихове политичке институције…У том послу равноправно учествују и њихове домаће филијале, франшизе и испоставе, које финансира, директно или индиректно, Влада Србије (упркос томе што је невладин сектор у питању).

Многе од ових донаторских хоботница, које делују широм света, имају јасну стратегију: новац добијају оне организације и појединци које могу снажно да утичу на промену јавног мишљења и политичких ставова код најширих маса.

Неке од њих, попут УСАИД-а, у оснивачким актима имају јасан извор финансијског и политичког деловања, где пише: „…На основу спољнополитичких смерница председника САД, државног секретара и Националног савета за безбедност" у којем пак седе и директор ЦИА, и директор Националне обавештајне заједнице, и амерички секретар за одбрану, и начелник Генералштаба америчке војске…". За очекивати је да нови председник САД Доналд Трамп, коначно промену филозофију деловања и ове глобалистичке хидре, која је многе државе и њене облике суверености дословно сахранила. Србија је свакако једна од њих.

По злу позната Међународна кризна група (МКГ)  , коју плаћају амерички мултимилијардер Џорџ Сорош и њему сродни сатрапи, и данас шири ратну атмосферу на Балкану. Њени суоснивачи, Марти Ахтисари, бивши специјални изасланик УН за Косово, Бернар Кушнер , некадашњи шеф мисије УН на Косову (УНМИК), оптуживан да је са неким члановима ОВК учествовао у трговини људским органима на КиМ, и Карл Билт, некадашњи дипломата, познати су и по финансирању такозваних обојених револуција у свету, у коме су учествовале и бројне западне владе.

МКГ сваке године објављују извештаје о оружаним сукобима који се очекују у наредном периоду и по потреби политичко-финансијског подземља у САД хушка могуће протагонисте тих сукоба на оружане обрачуне. Преко своје моћне мреже у подјармљеним и окупираним државама, МКГ развија снажну кампању против оних влада које не раде по диктату нових неофашиста, лажних либерала и крупног капитала.

У Србији и око ње, снажно делује и Фонд браће Рокфелер (велики финансијер Фонда за хуманитарно право, Хелсиншког одбора за људска права у Србији и "Центра за евроатлантске студије"  ).

Међу руководиоцима овог фонда налази се и Николас Бернс, у Србији добро познат као некадашњи амерички амбасадор у НАТО, званичник Националног савета за безбедност задужен за Русију, Украјину и Евроазију и ондашњи трећерангирани човек у Стејт департменту између 2005. и 2008. године.

Овај механизам ружења Срба и Србије, и даље одлично функционише кроз силовање разним методама, попут лицемерне приче о "суочавању са прошлошћу", односно, оптужбама за колективну кривицу због ратова из деведесетих година.

И док су српским политичким факторима сваком приликом трпали у уста папире препуне обавеза, понижавајућих аката и читавих поема о поштовању људских права, дотле је у сред БиХ, цветала веза "Исламског фронта", односно Ал каиде  са главним политичким факторима у Сарајеву, о чему је бринуо Мароканац Абдел Касем, са италијанским држављанством.

Овај "војник ислама" обилазио је једном годишње земље Блиског истока, све до Туниса, Алжира, и даље до Пакистана, а у повратку је обавезно свраћао у Зеницу, "да обиђе старе пријатеље". Ипак, италијанска полиција је открила да је држао на вези све босанске политичаре и њихове сараднике из федерална владе у Сарајеву!

Као "резидент" исламске терористичке организације, Касем је регрутовао млађе босанске муслимане за кампове Ал каиде у Авганистану. Али, након што је откривен, испоставило се да је иза себе оставио читаву мрежу својих људи, добро наоружаних, увек спремних за "свети рат".

Данас, на почетку 2017. године, преко поменутог "Исламског фронта" у БиХ, и даље се регрутују они који су спремни да погину за ислам, али, пре свега, да побију пола света у име ислама. То зна и Бакир Изетбеговић и сваки политичар у Сарајеву.

Сличан посао ради и Кур’ан Фондација Косова, под чијим покровитељством је финансирано и организовано пет шиитских организација на КиМ. Новац у огромним количинама за те потребе долази из Саудијске Арабије и неколико земаља Персијског залива.

Приштински лист "Коха диторе", једини је објавио списак исламистичких невладиних организација на КиМ, које су постале и претећа опасност и за актуелне албанске власти. Хашим Тачи је због тога био принуђен да неке од њих формално исели са Косова (реч је о класичним филијалама исламског фашизма, под именима: Ал- Хараманеи, ИWЦ, КОФФ, Истамбул…) а суштински препусти исти посао невладиним организацијама по имену Трагови, Фондакос, Сфера, Једнакост, Понос, Реалност, Куран…

Неке од њих отворено прете умереним албанским политичарима и подржавају сваки великоалбански пројекат и све идеје о оружаном "тумачењу" ислама, а планирају и упаде на територију јужне Србије, западне Македоније, делове Црне Горе уз границу са Албанијом…

Швајцарски лист "Ле Тан" из Женеве, објавио је последњих месеци чињенице о регрутовању војно способних Албанаца са Косова и Метохије, муслимана из Босне, Албаније, са југа Србије и Санџака, који су преко невладине организације Ал Носра Фес до сада одлазили у Сирију да би ратовале против сиријске државе и владе и њеног великог савезника, Русије.

И док је исламски фашизам цветао Балканом и другде, Институт за мир Сједињених Држава (Унитед Статес Институте оф Пеаце – УСИП) федерална институција коју је основао амерички Конгрес 1984. са циљем да „служи народу и влади (САД)" и у чијем борду директора седе и амерички државни секретар и секретар за одбрану, давао је антисрпским пропагандистима у Србији годишње донације вредне неколико милиона долара, само да би форсирали признавање албанског Косова и унитарне БиХ.

Исто то радила је и ради Национална задужбина за демократију (НЕД), исплаћујући милионе долара за невладин сектор у Србији. А, какви су јој циљеви говоре следеће чињенице: у његовом борду су и Елиот Абрамс, заменик националног саветника за безбедност у администрацији Џорџа Буша Млађег, Мишел Дан која је радила на високој позицији у Бироу за обавештајне послове и информације (Тхе Буреау оф Интеллигенце анд Ресесарцх, ИНР) „чија је примарна мисија да прикупља обавештајне податке од користи за дипломатију САД".

Међу њима су и Бери Џексон који је био представник САД за стратешке иницијативе и спољне послове, Стивен Шестанович, некадашњи старији директор за развој политике у Националном савету за безбедност и Вин Вебер из Саветодавног комитета америчког секретара за одбрану…

Ваља поменути и „Чарлс Стјуарт Мот" фондацију која је оснивач невладине организације "Балкански фонда за демократију", чији је посао и данас да сугерише званичним властима у Србији, на какав начин да сарађују са сепаратистичком владом у Приштини и како да "што безболније" дођу до признања албанске државе на Косову и Метохији.

За очекивати је да ову злочиначку пирамиду заувек сруши нови председник САД, Доналд Трамп….

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

KO KOMANDUJE TUŽILAŠTVOM SRBIJE? KO I KAKO POSTUPA PO NJEGOVIM NALOZIMA???

 

Kako je moguće da premijer povremeno najavljuje hapšenja kriminalaca, akcije i druge radnje iz nadležnosti tužioca, a kada je on zauzet, to u njegovo ime radi ministar policije, nebojša Stefanović, koji je, izgleda, postao nekakav ekspert i za prisluškivanje i za poligraf i za mnoge druge stvari koje mu po zakonu ne pripadaju!?

Kad bi smeli da rade svoj posao, nadležni tužioci bi morali konačno da nauče ministra unutrašnjih poslova, direktora policije i druge koji uzimaju ulogu tužilaca, da policija ne sarađuje sa tužilaštvom već da policija izvršava i postupa po nalogu tužioca.

 

                  Josip Bogić

 

Pre izvesnog vremena pratio sam aktuelne vesti vezane za prisluškivanje predsednika Izvršnog veća Vojvodine Bojana Pajtića, a glavni glasnogovornik je, ko drugi, nego ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. Iako sam odavno prestao da pratim dešavanja na službenim glasilima aktuelnog režima, TV i drugim medijima, ovaj put sam se zainteresovao da čujem šta to ministar ima da kaže svome narodu, a što nije rekao premijer.

Na toj mini konferenciji bio je prisutan i direktor BIA-e. Ministar je kategorički tvrdio da policija i BIA nisu prisluškivali predsednika Izvršnog veća Vojvodine. Iskreno sam mu poverovao i mislim da Stefanović ovaj put govori istinu.

Podaci koje je on izneo o prisluškivanju Vučića i čitao pojedine detalje o tome su krajnje zabrinjavajući. Ali, Stefanović ide čak i do toga da određuje i procenjuje rezultate poligrafa i slično. Te podatke po zakonu on nije smeo da zna, jer takve podatke može da ima samo sudija za prethodni postupak (istražni sudija), tužilac i operativci.

Zašto ti materijali nisu uništeni? Ali odavno nije onako kako to propisuje ZKP i Zakon o javnom tužilaštvu. Primeri su očigledni.

Prema Zakonu o javnom tužilaštvu , Javno tužilaštvo je samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih dela i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Ono vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.

Javni tužilac i zamenik javnog tužioca je samostalan u vršenju svojih ovlašćenja. Zabranjen je svaki uticaj na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti, korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva.

Da li je u stvarnom životu tako?

Svi se sećamo obraćanja javnosti u Vladi Srbije povodom hapšenja najvećeg dilera droge u istoriji ovih prostora, za koga je premijer AV rekao da niko ne sme da izgovori njegovo ime, raznih akcija GROM (od 1 do beskonačno), i ko je glavnu reč imao.

Najprvi i najvažniji tužilac, AV, je čak objašnjavao detalje same akcije gde je rekao da će biti procesuirano najmanje 500 lica i poručio narko dilerima da im pakao tek predstoji, jer akcije protiv njih tek predstoje i neće prestajati dok se potpuno ne izleči društvo od te pošasti!

Osim toga AV je precizirao da je tog jutra od 4,30 časova u akciji privođenja narko dilera privedeno 128 lica. Otkuda ti podaci iz istrage kada on to ne sme da ima, pa makar bio i najveći i najbolji ikada zabeležen u istoriji premijer.

To nije njegov posao i po tome se vidi koliko dotični ne poštuje sam Zakon. U normalnim državama ti podaci nisu dostupni premijeru niti te stvari premijeri rade, pa se i po tome razlikujemo od njih. Tamo svako radi svoj posao.

A šta bi se desilo ako sam premijer krši Zakon? Ko će njega da procesuira? Samostalni tužilac koga šetaju od jedne konferencije do druge!? Smešno. A kakvi su rezultati udaranja gromova vidi se ovih dana gde je taj “najveći, ikada pronađeni diler“(Dragoslav Kosmajac, prim. redakcije) optužen za podstrekavanje na zloupotrebu službenog položaja i poresku utaju!? Nigde pomena droge! Koliko mi se čini, daleko je on od pakla. Pre bi se reklo da je u nekom slabom čistilištu!

Ukoliko je tužilac samostalan u svom radu, šta će A.V. na toj konferenciji? Ako je on stvarno rukovodilac pretkrivičnog postupka, a sada i organ koji vrši istrage i daje naloge policiji šta da radi šta će Republički tužilac na konferenciji za novinare u ministarstvu unutrašnjih poslova?

Izgleda da je tu doveden da se vidi ko je stvarni rukovodilac pretkrivičnog postupka, a da je tu doveden izdeklamuje ono što mu je napisano. Po tome se vidi ko stvarno vrši krivični progon, a ko je samo izvršilac!

Glavnu reč ima, naravno, Stefanović, koji u svojim izjavama čas sarađuje sa tužilaštvom, čas mu ono izdaje naloge šta da radi. Bilo je tužno, na tim nevešto izrežiranim konferencijama za novinare, gledati vrhovnog javnog tužioca.

Kada je u pitanju obaveštavanje javnosti, javni tužilac može da upozna javnost o stanju kriminaliteta i drugim pojavama koje zapazi u radu, u skladu sa Pravilnik o upravi u javnim tužilaštvima gde nema ni pomena premijera ni prostorija Vlade i MUP-a!

U granicama svojih zakonom određenih ovlašćenja i u skladu sa interesima postupka, vodeći računa o zaštiti privatnosti učesnika postupka, javno tužilaštvo može obaveštavati javnost i o pojedinim predmetima u kojima postupa.

Republički javni tužilac je odgovoran za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Narodnoj Skupštini. Ali, na žalost, to je mrtvo slovo na papiru. Ako Republički tužilac ne poštuje Zakon i Pravilnik, kako očekivati to od drugih?

Prema Zakonu o krivičnom postupku osnovno pravo i osnovna dužnost javnog tužioca je gonjenje učinilaca krivičnih dela. Ako su ZKP-om tačno precizirane nadležnosti tužioca a to su da: rukovodi predistražnim postupkom, odlučuje o nepreduzimanju ili odlaganju krivičnog gonjenja, sprovodi istragu, zaključi sporazum o priznanju krivičnog dela i sporazum o svedočenju, podiže i zastupa optužbu pred nadležnim sudom, odustane od optužbe; izjavljuje žalbe protiv nepravosnažnih sudskih odluka i da podnosi vanredne pravne lekove protiv pravosnažnih sudskih odluka i preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom.

Kako je onda moguće da ponekad premijer najavljuje hapšenja, akcije i druge radnje iz nadležnosti tužioca, a kada je on zauzet, to u njegovo ime radi Stefanović, koji je, izgleda, postao ekspert i za prisluškivanje i za poligraf i za mnoge druge stvari koje mu po zakonu ne pripadaju!?

Naime, prema Zakonu o policiji , njom rukovodi direktor policije, a ne ministar. Ali, pošto je sve odavno izgubilo svaki smisao, gde svako radi tuđi posao a ne svoj, tako se u ovom izvlačenju direktor  negde sakrio i prikuplja kompromitujuće podatke o onima za koje sada radi, kako bi u sledećem izvlačenju zadržao fotelju. To je sve vreme radio od kada je na toj funkciji.

Mnogo je zabrinjavajuće stanje u odnosu tužilaštva i policije kada su u pitanju izvršavanje naredbi. Prema ZKP-u svi organi koji učestvuju u predistražnom postupku dužni su da o svakoj radnji preduzetoj u cilju otkrivanja krivičnog dela ili pronalaženja osumnjičenog obaveste nadležnog javnog tužioca, te da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca.

A, šta se dešava ako oni to ne urade ili dobiju nalog od nekog pretpostavljenog? Tada će tužilac odmah obavestiti starešinu koji rukovodi organom, a po potrebi može obavestiti nadležnog ministra, Vladu ili nadležno radno telo Narodne Skupštine. Ovo sve pod uslovom da je taj neko protiv koga se vodi postupak politički neistomišljenik.

Ali, šta se dešava kada se protiv nekoga vodi istraga, a on je član vladajuće stranke? Ministar, član stranke, premijer, član stranke, a nadležno telo pod kontrolom šefa stranke!

Nedavno se desio u beogradskoj policiji nezabeležen slučaj smenjivanja operativca koji je rukovodio istragom oko ubistva vođe navijača, bio čovek revnosan, pribavio sve dokaze protiv izvršilaca, postupao po nalogu tužioca, ali je za svoj revnosni rad smenjen je i poslat u vatrogasnu brigadu!

Mnogo je primera koji pokazuju da smo daleko od toga da u državi Srbiji funkcioniše sistem podele vlasti kako to propisuju Ustav i zakoni. U takvoj državi je moguće i da vojna lica obezbeđuju civilna, da se vrše zloupotrebe od strane bezbednosnih službi u politička razračunavanja i slične stvari.

Ukoliko bi svako radio svoj posao, najprvi i najpametniji to ne bi mogao. Zna se šta se radi sa onima koji krše Ustav i zakone, jer to piše u ZKP-u i Krivičnom zakoniku. "Bezobrazni novinari" su nedavno objavili podatak da se u Vladi Srbije od 15.04.2004. godine nalazi jedan ministar koji je vrbovan od strane zapadnih službi za koje radi i odaje važne podatke.

Međutim, u državi gde jedan čovek odlučuje o svemu, i daje sebi za pravo da njegova reč bude prva i poslednja, sve je moguće. Ali, to nije toliko zabrinjavajuće koliko činjenica da oni koji su dužni da ga spreče u tome ne rade svoj posao.

Kad bi smeli da rade svoj posao, nadležni tužioci bi morali konačno da nauče ministra unutrašnjih poslova, direktora policije i druge koji uzimaju ulogu tužilaca, da policija ne sarađuje sa tužilaštvom već da policija izvršava i postupa po nalogu tužioca. Jer je tužilaštvo naredbodavni organ prema policiji i tu se nikako ne može govoriti o saradnji, već o izvršavanju naloga. A to nije isto.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

STANJE IZDAJE: “VLADA U SRBIJI” ČVRSTO OPREDELJENA DA IGRA PO TAKTOVIMA BRISELSKE MAŠINERIJE!!!

 

Političari na čelu Srbije su prebrzo zaboravili da naša država kao član UN (koje se, na žalost, može jedino pohvaliti tolerisanjem haosa u svetu), u Generalnoj Skupštini ima makar i svoj glas kojim bi pokušala da zaštiti interese sopstvene (još uvek suverene) države, pa su odlučili da taj glas i kormilo vođenja spoljne i unutrašnje politike Republike Srbije prepuste glomaznom birokratskom aparatu EU, gde u svakoj uzgovorenoj rečenici prepunoj hvalospeva o njenim vrednostima, još jače duvaju u jedra i podižu rep tom briselskom taboru, istovremeno urušavajući državnost Srbije!!!!

Sve “Vlade u Srbiji” su u svojim aktivnostima naopako postavljali prioritete funkcionisanja države i dozvoljavali da tuđa ruka povlači poteze, pa će čak i prepuštanjem EU da sastavlja Ustav Srbije (već su ga odštampali, samo čekaju povoljan trenutak da nam ga poture), na kraju srpski narod i ostale stanovnike države Srbije, dovesti do statusa obične kolonije….

 

 

 

Jer da nije tako, jedan od glavnih ciljeva njihovog rada bio da stabilizuje privredni razvoj Srbije, da oživi funkcionisanje privrednih grana, unapredi domaću poljoprivrednu i stočarsku proizvodnju, smanji nezaposlenost, reši probleme na prosvetnom, naučnom, kulturnom polju, smanji zaduženost države, ojača i modernizuje Vojsku, itd, itd… znači sve ono što je spada u opis posla državnih organa.

Međutim, sve “Vlasti u Srbiji” su politiku vođenja sopstvene države, spuštali na nivo kao da je narod Srbije do pre petnaest godina živeo na grani, pa su odlučili da preduzmu sve aktivnosti u kojima će srpski narod i ostale građane Srbije uveravati da će njihov dalji život počinjati i zavisiti od prihvatanja gledišta i propisa donešenih u Briselu!!!

Sve predhodne vlasti pa i ova, sprovodile su aktivnosti privatizacije pljačkaškog karaktera , pa je vršena rasprodaja strancima strateški važnih preduzeća (počev od cementara, preko poljoprivrednog zemljišta do izvorišta vode), i gde se umesto stimulisanja otvaranja domaćih firmi u domenu privatnog preduzetništva (pravdajući se da nije planiran novac za te namene), daje tri do deset hiljada evra stranim kompanijama da bi zaposlili naše radnike kao jeftinu radnu snagu!!!!

U istom pravcu su se povlačili pogrešni potezi uvozom proizvoda (često sumnjivog kvaliteta) iz zemalja EU, pri čemu su se neki debelo ugradili da bi druge ojadili, i istovremeno gasili domaća preduzeća i ubijao trud i muka poljoprivrednika, urušavala i stočarska proizvodnja produbljujući demontažu sopstvene države!

Međutim, funkcioneri “Vlade u Srbiji” su odlučili da njihov glavni prioritet treba da se sastoji u aktivnostima u cilju ispunjavanja platformi, strategija, mišljenja, zaključaka, smernica, uputstava, mera, naloga, zahteva, preporuka i direktiva dobijenih od tzv. “Nove kominterne” oličene u EU, u čijem sastavu ogroman skupo plaćeni birokratski aparat zarađuje visoke plate, a jurnjava za datum početka otvaranja poglavlja, našem narodu se predstavlja kao vrhunska važnost za nastavak njihovo života, pri čemu su između ostalog, morali biti raskidani i ekonomski ugovori sa trećim državama van EU, pa i po cenu očigledne dugotrajne štete po sopstveni narod i državu!!!!!

Dalje, umesto da u svakom trenutku i na svakom mestu u svetu Srbija demonstrira svoju (na žalost varljivu) suverenost i državnost i na delu svoje teriotorije koja je po Rezoluciji 1244 data na upravljanje UN, (samo na upravljanje), i insistira na ispunjenje makar odredbi iz aneksa 2.tačka 5. u kojoj između piše:

„ Privremena administracija treba da obezbedi prelaznu upravu, i da pri tome uspostavlja i nadgleda razvoj privremenih demokratskih samoupravnih institucija kako bi osigurali uslove za miran i normalan život za sve stanovnike Kosova.“

Na taj deo Rezolucije se srpske vlasti nisu baš puno obazirale , kao i na tačku 7. aneksa 2. u kojoj je napisano: „O uspostavljanju privremene administracije za Kosovo kao dela medjunarodnog prisustva pod kojim Kosova mogu da uživaju značajnu autonomiju u okviru Savezne Republike Jugoslaviji, odlučiće Savet bezbednosti UN. Bezbedan i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih lica pod nadzorom Kancelarije Visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice i neometani pristup Kosovu humanitarnim organizacijama za pružanje pomoći.“;

pa su sve ranije pa i sadašnja “Vlast u Srbiji”, odlučili da, umesto rešenje procesa koji je trebao da traje dugi niz godina nazvanog “Međunarodni projekat Kosovo” , zbrzaju na štetu Srbije i srpskog naroda, i iz domena UN (kao institucije) potpuno se samoisključe, (u čemu je početnu gubitničku inicijativu dao Tadić u privatnom aranžmanu sa baronesom Ketrin Ešton podnošenjem “zajedničke rezolucije” Generalnoj skupštini UN, 09.09.2010. kojom je tek vezao ruke Srbiji i otvorio put novoj “Vladi u Srbiji”), i da potpisivanjem izdajničkog briselskog sporazuma koji je potvrdio u uzaludnu žrtvu Srbije i mogućnosti uticaja na deo naše južne pokrajine Kosovo i Metohiju, žrtvuju imovinu Srbije (infrastrukturu, plodnu srpsku zemlju, šume, reke, životinje,….) zajedno sa srpskim narodom i predajući ga u ruke novim gospodarima njihovog života i smrti!!!

 

       Urušavanje države – stalan zadatak!!!!

 

Pravi put svake odgovorne Vlade (a “Vlada u Srbiji” to nije), trebao je da se kreće u pravcu: da napretka niti rasprave po odredbama u Poglavlju 35, u kome su i pitanja o KiM, ne sme da bude sve dok “Vlada u Srbiji” ne zahteva da se izričito i HITNO naloži uspostavljanje ustavno-pravnog poretka i suvereniteta RS u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN!!!!

Ali u ovakvoj poniznoj servilnosti prema svim zahtevima koji su stizali iz Brisela, “Vlada u Srbiji” nije propuštala da preduzima mere i aktivnosti, (uvijajući ih u oblandu nazvanu “statusna neutralnost” pravljenu u briselskoj kuhinji), koje su bile u skladu sa “Tačijevim šiptarskim ustavom”, pa su u tu svrhu donošene uredbe kojima bi se takvo stanje i ozakonilo, (a ništa nije preduzimano da se promene odluke koje su oglašene neustavnim), pa sa ogorčenjem konstatujemo da Srbija, kao međunarodno priznata i suverena država, ne može ništa da učini prema teritoriji čije su vlasti samoproglasile državu koja nije međunarodno priznata!

Dalje, umesto da su čelnici “vlasti u Srbiji” sebi postavili misiju u vođenju Srbije na način da sami odlučujemo o tome šta je za nas prihvatljivo a šta nije, učinili su sve da skoro u potpunosti povlađujemo svakakvim zahtevima briselskog tabora, koji je svojim redovno ucenjivačkim i kolonizatorskim stavovima u mnogome postao nedostojan, želeći da nametne poštovanje vrednosti EU kao institucije, bez prava kritike od strane drugih!!!

Pa još ako tome dodamo i činjenicu da MMF već odavno učestvuje u kreiranju i trošenju budžeta Srbije, lako zaključujemo da je državna vlast postala sredstvo uz pomoć koga se upravlja Srbijom sa strane, pa nije isključeno da nas u nekom trenutku MMF iznenadi zahtevom da se narodu ograniči i upotreba vode za piće!!!

U tu svrhu su dozvoljene različite vrste aktivnosti i rovarenje gomile raznih NVO, koje su potpomognute novcem sa zapada, i na žalost i iz budžeta Srbije, svoje delovanje pod maskom zaštite ljudskih prava, perfidno proširivale prvo nametanjem svojih želja , pa čak i kroz predloge raznih antisrpskih zakona čija sadržina u nekim elementima odudara od tradicionalnih običaja i vrednosti naroda Srbije, sve dok ne zadobiju povoljniji položaj i njihovi interesi ne prevladaju u Srbiji!

Svojom aktivnošću su preduzimali i one radnje usmerene i na obaranje svih dosadašnjih legitimnih vlasti države Srbije, i izborili se da svaki građanin preko budžeta nevoljno plaća za njihove performanse i često antidržavne projekte koje odobrava “Vlast u Srbiji”!!!

Sledeća naopaka aktivnost nekih institucija i “vlasti u Srbiji”, je prećutno dopuštanje uništavanja kredibiliteta i ugleda nacije, onih pojedinaca, institucija, društvenih grupa…, kao i tolerisanje, medijsko eksponiranje, navođenje i prenošenje preko štampanih i elektronskih medija (koji odišu jednoumljem), čak i iskrivljenih izjava raznih EU političara i poslanika različitih evropskih partija i pojedinaca na različitim položajima, čija većina nema pojma o Srbiji kao državi, a o narodu da ne pominjemo, a kojima se dozvoljava da se nepotrebno mešaju u unutrašnje stvari Srbije!!

A o ovlašćenjima koje omogućava Bečka konvencija o diplomatskim odnosima i zloupotrebi prava zapadnih ambasadora koji borave u Srbiji dovodeći ih u ravan guvernerskim, gde „vlast u Srbiji“, mal’te ne bez odobrenja ni svu vodu iz vodokotlića ne smeju da puste u WC šolju posle njene (obavezno „ograničene“) upotrebe, tek su posebna priča o njihovoj moći službovanja u našoj državi, zato što im je omogućeno da namerno zaboravljaju da diplomatske norme zahtevaju od njih da poštuju tradiciju zemlje u kojoj se nalaze!!!

Državne vlasti Srbije olako dopuštaju da na različite načine, zapadne zemlje nastavljaju da vršenjem pritiska na srpski i ostale narode, i sprečavaju da pružanjem otpora evropskom jednoumlju, narod Srbije ostane ono što jeste: da su pripadnici države u kojoj su rođeni, države koja ima svoju tradiciju, religiju, običaje, kulturu, zakone, odgovornost…, i da ne dopuste briselskim birokratama da se ponašaju prema nama kao da život običnog čoveka u Srbiji, počinje prihvatanjem nametnutih zakona EU, kroz koje se želi izvrštiti pritisak na korenite promene viševekovnih običaja života jednog naroda!!!!

Umesto insistiranja države na očuvanju porodičnih vrednosti kroz pravilno i odgovorno vaspitanje dece od strane oca i majke, kao i na insistiranje i na obavezama dece (počev od izgrađivanja poštovanja svojih  roditeljaa, pa do školskih obaveza ), naopako je postavljeno pravilo da se prvo insistira na poštovanju prava dece bez ikakvih uslova, čime se slabi porodica kao celina, a deca se tako izlažu riziku da zakonom naređenom smanjenom kontrolom njihovog ponašanja u dobi odrastanja, postanu lako povodljive i moguće društveno problematične osobe, koje kasnije mogu prvo da naude sebi i drugima, i skupo da staju društvo kao celinu.

U istom pravcu, se marginalizuju one religijske i dobre porodične vrednosti koje su sticane u odgajanju, dugo godina, u pravoslavnom duhu, a dopuštaju se aktivnosti kojima kroz razne društvene pojave nametnute iz EU, među kojima neke nisu bile svojstvene dobrim običajima i vrednostima našeg društva, i na velika vrata se uvode i nameće opšta obaveza poštovanja prava osoba i grupa homoseksulanih sklonosti, dodajući nova i prenaglašavajući takva njihova prava u društvu (kao npr. predlog usvajanje dece, a istovremeno se ne stimulišu oni bračni parovi na usvajanje dece koji iz zdravstvenih razloga nisu mogli da imaju potomstvo), i opterećuje se budžet države značajnim izdvajanjima u cilju zaštite interesa takvih grupa i pojedinaca.!!!

U pravcu urušavanja državnosti, tradicije, istorijskih vrednosti, sopstvene kulture, itd, pored prikrivenog delovanja različitih vrsta sekti, nameću nam se i razni datumi i zahteva od naroda Srbije, da ih bezuslovno prihvata pod maskom “evropskih vrednosti”, iako za naš narod neki od tih datuma niti aktivnosti vezane za njih, nemaju nikakvog istorijskog značaja ni vrednosti za državljane Srbije!!!

Na kraju se može dogoditi da Srbija dobije svetski ili evropski kalendar važnih datuma, koji će imati primat nad postojećim zvaničnim!!!

 

       Brzina širenja izdaje u Srbiji – kao virus!!!

 

Dalje, umesto izgrađivanja vojske Srbije u cilju spremnosti za odbranu sopstvene države i istovremeno podizanje njenog ugleda među narodom i u drustvu, “vlasti u Srbiji” su njenu brojnost sveli na ukupan broj komunalnih policajaca po gradovima, a obučenost malo bolju od obučenosti nekog regionalnog lovačkog udruženja, i aktivno se zalagali o širokoj potrebi učešća pripadnika Vojske u međunarodnim misijama na raznim lokacijama po svetu ,kao npr, na obalama Somalije u vrlo važnoj borbi protiv pirata, koja se pretvorila u planetarnu smejuriju trošenjem para iz budžeta iz angažovanih država,( iako smo bili svedoci da moćni sateliti mogu da otkriju i navedu raketu u ventilacioni otvor na skolništu kod Kuršumlije, a ne nekakav piratski brod u vodama Somalije čije daljinsko uništenje ne bi nikoga u svetu potreslo)!!!

A na domaćem terenu na žalost, jedina odbrana za koju je vojska trenutno sposobna (krivicom svih “vlasti u Srbiji”) da pruži nekakav doprinos, je odbrana od poplava, i to uz pomoć obučenih jedinica za spašavanje iz drugih država!!!

Smanjenjem obima rada obaveštajnoj službi Srbije svodeći je na misaoni termin, i prepuštanje domaće bezbednosne i kontraobaveštajne službe u ruke strane agenture koji vršljaju po institucijama Srbije kao po deponiji, zaključićemo da su radnici BIA postali samo slepe korisne figure anglo-američkih interesnih grupa!

Uvođenjem sankcija sopstvenom narodu (po zahtevu briselskih birokrata) pri čemu “Vlada u Srbiji” ne stimuliše proizvođača i izvoz Srbije u Rusiju, kao i nipodaštavanje narodnog osećanja pobede nad fašizmom, premišljanjem i samokritikama nametnutim od strane briselske mašinerije zbog nedavnog (u maju) upućivanja sedamdesetak vojnika na Paradu u Moskvu, stvara još veću mučninu kod naroda, tim pre što se takav odlazak ne sviđa upravo onima koji su se i borili protiv tog fašizma, pa s’pravom možemo zaključiti da je taj 28-člani tabor promenio svoj stav o karakteru fašizma kao društvenog uređenja, pa bi prihvatanjem istog stava (koji se zahteva i od nas, što je u sagalasnosti sa pravcem prihvatanja spoljne politike EU) pretstavljalo još dublje potonuće Srbije kao države, znajući da su većina ministara “Vlade u Srbiji” bili protiv učešća sopstvene države na mestu pobednika, što joj i pripada po završetku Drugog svetskog rata!

Izgleda da su čelnici “Vlade u Srbiji”, precenjujući sopstvene “zasluge” do nebesa, naopakim odlukama kroz koje povlađuju svakom migu i podizanjem obrve iz Brisela, želeli da pomisle da bi baš oni, takvim stavom uticali na promenu istorije, a oslobodilački duh srpskog i ostalih naroda unizili do te mere da bi nam se čitav svet smejao, a junaštvo naših slavnih predaka ‘ladno poništili, uvereni da bi naredne generacije lako zaboravili takvu vrstu njihove izdaje, jer se izdaja u Srbiji proširila kao virus!!!!!

Istovremeno, dok je oko 20% stanovništva nezapošljeno, “Vlada u Srbiji” vršila je potpisivanje raznih vojnih sporazuma sa NATO paktom, u kojima je preuzimala obaveze kroz izdvajanje značajnih novčanih sredstava iz budžeta Srbije (u čijem punjenju učestvuju i svi građani Srbije)!!

Tako se vrši dodatno opterećivanje i iscrpljivanje raznih resursa države, a narodu se nameće uverenje da će se u krajnjem slučaju, smatrati sasvim normalnom situacijom ako u naše domove uđu uniformisana lica NATO pakta ili lica nekakvih službi, zakljanjajući svoj postupak pod maskom “borbe protiv terorizma i aktivnosti usmerene na zaštitu nacionalne bezbednosti” (naravno Amerike i EU), a što je “Vlast u Srbiji” omogućila kroz potpisivanje različitih vrsta sporazuma sa NATO  (zadnji o statusu snaga NATO trupa u Srbiji   i ranije sa Vojskom SAD kojima je garantovan imunitet po svakom osnovu!!!

Sad` idemo kod OVIH koji su nas samovoljno bombardovali i to nisu smatrali kao ratni zločin, i ne sagledavajući posledice takve agresije, nas su smatrali zločincima!!!!?

A zašta će nas sad` smatrati!!??? I kome pripadnici vojske zakletvu polažu!???

Prećutno se toleriše i ozakonjuje forsirana politička propaganda i dopuštaju razni kulturni mehanizmi usmereni na formatizaciju Srba i ostalih građana Srbije, kojima se postižu dalekosežni efekti.

Pored zanemarivanja biološke porodice,urušavanja trdicionalne kulture, urušava se i obrazovni sistem Srbije kroz otvaranje mnoštva privatnih škola u kojima se nastava odvija po planovima, programima i metodama u kojima se ruši sistem vaspitanja i obrazovanja dece kao pripadnika sopstvene države!!!

 

       Masovni skup ljudi na ulicama – samo u slučaju besplatne podele nekakve robe…

 

Publika u Srbiji prihvata sve što joj mediji serviraju zahvaljujući dugotrajnom delovanju tehnika kontrole uma, pa se narodu serviraju nevažne i manje važne informacije kao i mnoštvo estradnih programa, a suština stvarnosti u državi se drži daleko od pažnje javnosti, što za posledicu ima potpuno odsustvo želje za saznanjem o pravcu kretanja i sudbini države i pojedinca u okviru nje.

Masovna medijska hipnoza masa se sporovodi kroz kontinuirano izlaganje populacije medijskim šokovima različite sadržine koji imaju za cilj da uvedu narod u stanje društvene bezbrižnosti i naučene bespemoćnosti, i kod njih stvore ponašanje čije su glavne odlike potpuno odsustvo otpora na svaku novu pojavu koju preduzimaju državni organi a po modelima zapadnog kreiranja politike u Srbiji.

Zato je ovde u Beogradu, prošle godine moglo da se organizuje i sastanak Trilaterarne komisije, a ove, već drugu godinu skup Parlamentarna Skupština NATO pakta, ( iako su, Amerika i EU sa 18 NATO zlotvora, samo nedavno ovde sejali smrt svojim krstarećim raketama, kasetnim, tepih i uranijumskim bombama, i pored uništavanja infrastrukture Srbije, ostavljali žrtve i među civilnim stanovništvom); i niz drugih skupova po zahtevima i modelima angloameričkih kreatora politike u Srbiji, a da ni jednom nije bilo nikakvog značajnog društvenog protesta od strane naroda. A skup velikih majstora masonskih loža letos, u Beogradu je već održan…

Veća gužva i masa ljudi se može videti na gradskim pijacama i prazničnim vašarima po gradovima u unutrašnjosti, nego što se može zapaziti u dvomilionskom Beogradu u kome se odvija i usmerava politički život Srbijie.

(Pa će u budućnosti, u nekoj sličnoj situaciji, čak i isticanje zastave neke strane države umesto naše, biti obavljeno na mnogo lakši način nego sto su to učinili onih sedam nemačkih vojnika dvanestog aprila 1941.god)…).

A preko različitih i perfidno napisanih predloga pojedinih zakona koje priprema “Vlada u Srbiji” i dostavlja ih Skupštini na usvajanje, neosetno se uvodi totalitarizam i obmanjuju građani, u čemu glavnu krivicu nose Narodne poslanici koji ih prvo ne razumeju, a svojim glasanjem ozakonjuju pravila i propise napisane po modelima zapadnih planera, koji će se preduzimati protiv našeg naroda, naše dece, ali i protiv njihove porodice i njih lično, onda kada više ne budu obavljali funkciju poslanika!!!

Nije isključeno da se u nekom trenutku po diktatu EU, pred poslanicima nađe zakon o vanrednim ovlašćenjima “Vlade u Srbiji”, po kome bi se život svakog muškarca, žene, i dece u Srbiji, kao i njihova imovina stavila pod kontrolu Vlade, kako bi i ti privatni resursi (jer su državni resursi već predati u ruke stranih vlasnika i korporacija), bili lako dostupni zapadnim razbijačima Srbije!!!

Kroz pojedine zakone, nameću se obaveze i pravila u kojima se prenaglašava pažnja u poštovanju prava kućnih ljubimaca i ostalih životinja, koja su postala primarna u odnosu na prava i potreba običnog čoveka, pri čemu se lagano uvodi navikavanje na gubitak prava ljudi i na samoodbranu, kao i pravo na zaštitu sopstvenog života prema sopstvenom izboru, zato što je to “u skladu sa evropskim zakonodavstvom” i propisima izglasanih u birokratskim forumima, na način koji ne uzima u obzir obične ljude i njihov život koji je daleko komplikovaniji od propisa koje oni donose….

Takva žalosna pasivnost našeg naroda prema nametnutim društvenim pojavama, stvorila je i ustalila takvu amneziju kod ljudi, čija je posledica da je narod postao nezainteresovan za svoju slobodu, pa će po svemu sudeći, narod masovnije izaći na ulicu samo u slučaju ako se bude nešto delilo besplatno!!!

Uz korumpirano srpsko pravosuđe, koje je birano po volji i merilima Zapada, ovo je samo deo rezultata naopakog povlačenja poteza “Vlade u Srbiji, protiv sopstvenog naroda a za račun nalogodavaca koji sede u Briselu i Vašingtonu!!!

I na kraju, potsećamo na nedavno objavljeni tekst u kome, površno posmatrajući ovu sliku , običan čovek bi verovatno pogrešno shvatio poentu i “zaključio” da ona oslikava “potpuno nezavisan rad” Vučićeve Vlade bez stranog uplitanja, u kojoj svi ministri “samostalno donose odluke” o svemu, i “ni 2% ne zarezuju” ni američog ambasadora, ni savete Blera i Kempbela, ni sve one hijene koje sede za stolom, pa se samo postavlja krajnje pitanje o, možda odluci, na koji način Srbija treba da “pomogne” NATO –u eventualnom napadu na Rusiju …!!!

 

©Geto Srbija

POSLEDNJA VELIKA PLJAČKA : TIRANIJA I CRNI PETAK SRPSKE DEMOKRATIJE KROZ UKIDANJE TRŽIŠTA KAPITALA U SRBIJI GDE ĆE AKCIJAMA GRAĐANA UPRAVLJATI DRŽAVA!!!

 

Izmene u zakonima koje regulišu tržište kapitala donete u oktobru prošle godine, direktno su uperene protiv interesa građana Srbije i slobodnog tržišta, a idu samo u korist tajkuna za koje su ti zakoni pisani. Tabloidov insajder slikovito je objasnio da je cilj jasan: što lakše i što jeftinije oteti i poslednju srpsku srebrninu: Elektroprivredu Srbije-EPS, Telekom Srbije, Dunav Osiguranje, Aerodrom Beograd, Elektromrežu Srbije-EMS, imovinu PIO Fonda i ostala srpska preduzeća koja još nisu razbojnički privatizovana.

 

               Insajder: K – 5

 

Bio je to Crni Petak za srpsku demokratiju, kada je Narodna Skupština Republike Srbije 23. oktobra 2014. godine, usvojila izmene tri zakona koji regulišu tržište kapitala, i samim tim izvršila ukidanje slobodnog tržišta u Republici Srbiji.

Jedna od osnovnih tekovina zapadne demokratije za koju smo se borili, kada smo rušili Miloševića je ukinuta i to voljom vladajuće većine u Narodnoj Skupštini, a uz moralnu podršku ambasade zemlje koja je nosilac ideje demokratije i slobodnog tržišta- Sjedinjenih Američkih Država.

Poslanici su bez javne rasprave, brzopoteznim stiskanjem tastera "ZA" ukinuli tržište kapitala u Republici Srbiji. Izmenjeni su zakoni: Zakon o Agenciji za privatizaciju; Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije i Zakon o investicionim fondovima.

Suština izmena u tim zakonima je da se akcijama Javnih preduzeća, koja će biti privatizovana neće trgovati na Beogradskoj Berzi, nego će se prodavati u direktnom pregovaračkom postupku sa Vladom Republike Srbije (čitaj, u četiri oka sa Aleksandrom Vučićem).

Ukinuta je i metoda javne aukcije, kao način prodaje preduzeća, jer zašto bi nešto bilo javno kad može tajno? Građanima je oduzeto pravo da dobiju akcije preduzeća i da sa njima trguju na Beogradskoj Berzi, to jest na tržištu kapitala, gde se određuje ravnotežna cena, već će akcijama građana upravljati država i ona će odlučiti šta je to ravnotežna cena.

Da li smo se borili kada smo rušili Miloševića, da imamo pravo slobodne volje odlučivanja, demokratiju, slobodno tržište i kapitalizam ili smo se borili da država odlučuje umesto nas, kao u tiraniji, fašizmu i komunizmu?

Ukidanje slobodnog tržišta kapitala jasno i glasno je podržao Majkl Kirbi (Michael D. Kirby), ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Republici Srbiji, kao i njegov britanski kolega Denis Kif (Denis Keefe) i možda najvažniji od svih Majkl Devenport (MichaelDavenport), evropski knez namesnik (lord protector) za Srbiju. Svi su u glas izjavili: "…Podržavamo usvajanje reformskog seta zakona o tržištu kapitala, kao važan deo reformi Aleksandra Vučića"!

Kao dodatna podrška ukidanju tržišne ekonomije u Republici Srbiji tog kobnog 23.oktobra 2014, Crnog Petka srpske demokratije došao je u Beograd i Johanes Han (Johannes Hahn), evropski komesar za susedstvo i pregovore o proširenju da izjavi za Tanjug: "…Moj cilj je, pored čisto formalnih pregovora, da doprinesem razvoju ekonomskih kapaciteta zemalja kandidata. Kandidati treba i ekonomski u vreme pristupanja biti spremne da budu punopravne članice. To povećava prihvatanje širenja u aktuelnim državama članice" i time podrži anti-tržišne zakone i anti-tržišne reforme Aleksandra Vučića toga dana usvojene u Narodnoj Skupštini Republike Srbije.

Kako ćemo biti ekonomski spremni za Evropsku Uniju ako ukinemo slobodno tržište? Da nam je neko pre 5.oktobra 2000. rekao da će Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, zajedno sa celom Evropskom Unijom, podržati ukidanje slobodnog tržišta u Republici Srbiji, rekli bismo mu da je lud i zlonameran čovek.

Države koje su izgrađene na demokratiji u čijoj osnovi leži kapitalizam i slobodno tržište su naredile Aleksandru Vučiću da sahrani slobodno tržište, izloživši ruglu demokratiju kada se zakoni donose bez javne rasprave.

Ne samo da su te države naredile ukidanje slobodnog tržišta u Republici Srbiji, nego su to ukidanje slavodobitno podržale kao put ka demokratiji. O tempora, o mores (Čudnih li vremena, čudnih li običaja. -Ciceron) !

 

      Hvala Vučiću! Hvala Premijeru! Hvala bratu Aleksandru!

 

Prva bitnija izmena Zakona o agenciji za privatizaciju je u članu 11.v, a odnosi se na Akcionarski fond u kojem stoje akcije Republike Srbije, kao i akcije koje treba da budu podeljene građanima od prodaje Javnih preduzeća: "Akcije Fonda mogu se prodavati i vantržišta hartija od vrednosti metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem u skladu sa propisima kojima se uređuje privatizacija i prihvatom ponude za preuzimanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava, kao i korišćenjem instituta za prodaju akcija, odnosno udela u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.

Odluku o prodaji akcija van tržišta hartija od vrednosti metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem i prihvatom ponude za preuzimanje, donosi Savet Fonda. Istovremeno sa ponudom za prodaju akcija metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, mogu se nuditi na prodaju i akcije pojedinačnih akcionara pravnog lica čije se akcije nude na prodaju, radi prodaje većinskog paketa akcija."

U Srbiji ne postoji tzv. sekundarno tržište hartija od vrednosti, već samo primarno a to je Beogradska Berza. Jedino legalno tržište je Berza gde se susreću ponuda i tražnja.

Koliko neko žarko želi da kupi akcije, toliko žarko će i da plati na berzi, uvažavajući zakone ponude i tražnje. Ovom izmenom člana 11.v dozvoljeno je trgovati van Beogradske Berze akcijama srpskih preduzeća, a po sistemu: Vlada Republike Srbije raspiše tender, pa se ponude za 70% akcija EPS pošalju u kovertama i Vlada odluči koja je najveća ponuda i taj kupi EPS.

Međutim, ovde kaže da može i bez javnog nadmetanja, to jest putem ponude za preuzimanje: dođe neko kod predsednika Vlade, porazgovara u četiri oka, da ponudu za EPS i ovaj mu proda EPS u ime Republike Srbije. Gde je tu slobodno tržište? Gde je tu demokratija za koju smo se borili?

Takođe, kaže da onih 30% akcija koji su u vlasništvu građana Republike Srbije, a koje im je dato po Zakonu o pravu na besplatne akcije iz 2008. može da bude ponuđeno od strane Vlade Republike Srbije na prodaju, bez njihovog prava odlučivanja, kao i akcije pojedinačnih akcionara koji su te akcije stekli kupovinom ili su ih dobili radom u preduzeću.

Dakle, Vlada Republike Srbije prodaje udeo od 70% u EPS-u i ostalim javnim preduzećima, netransparentno van Beogradske Berze, direktnom pogodbom sa nekim tajkunom, a takođe može da proda i onih 30% akcija za koje se registrovao svaki punoletan građanin Srbije 2008. godine, kao i akcije drugih akcionara bez pitanja vlasnika akcija.

Vlada Republike Srbije ovim odlučuje ne samo o prodaji imovine Republike Srbije, već i o prodaji privatne imovine građana Srbije koji imaju akcije u tim preduzećima. Odlučuje Vlada Republike Srbije o tome kome će da proda tuđu privatnu imovinu i po kojoj ceni! U ovakvim trenucima možemo samo da kažemo: "Svaka čast Vučiću koji je za samo dve i po godine, Srbiju odveo u tiraniju i fašizam, uz pomoć američkih, engleskih i evropskih prijatelja"!

 

      Direktna pogodba sa šeikom Bin Zajedom

 

Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije u članu 10đ stav 8. tačka 4) menja se i glasi:

„4) (Savet fonda, prim.au.) donosi odluku o prodaji akcija van tržišta hartija od vrednosti metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem i prihvatom ponude za preuzimanje, osim u slučaju kada se prodaja sprovodi u skladu sa odrebama zakona kojim se uređuje privatizacija".

Dakle, Savet fonda, u kojem su akcije građana Srbije donosi odluku kako će se prodavati njihove akcije, a ne donose je vlasnici akcija to jest građani. Savet fonda imenuje Vlada Republike Srbije, tako da se slobodno može reći da odluku o prodaji akcija u vlasništvu građana Srbije donosi Vlada Republike Srbije.

Kako se zove društveno uređenje u kojem država odlučuje o svim aspektima života svojih građana, pa i o njihovoj imovini? Da nije možda-fašizam ili komunizam? Mnogo su slični i fašizam i komunizam, pa ne možemo da razlikujemo koji od ta dva totalitarna sistema kod nas u Srbiji trenutno uvodi Aleksandar Vučić po nalogu, Sjedinjenih Američkih Država, UK Velike Britanije i Evropske Unije.

Uskoro ćemo i sami videti, ali biće kasno za demokratiju i sve naše snove o njoj.

Izmenjen je i član 12 istog zakona koji sada glasi: "…Akcije Fonda mogu se prodavati i van tržišta hartija od vrednosti metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem u skladu sa propisima kojima se uređuje privatizacija i prihvatom ponude za preuzimanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava, kao i korišćenjem instituta za prodaju akcija, odnosno udela u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravnipoložaj privrednih društava.

Istovremeno sa ponudom za prodaju akcija/udela metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, mogu se nuditi na prodaju i akcije/udeli pojedinačnih akcionara/udeličara pravnog lica čije se akcije/udeli nude na prodaju, radi prodaje većinskog paketa akcija/udela.

Agencija je dužna da u postupku prodaje akcija poštuje principe javnosti i nediskriminacije.

Vlada bliže uređuje postupak i način prodaje udela i akcija u akcionarskim društvima čije akcije nisu uključene u trgovanje na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, u vlasništvu Fonda, kao i u vlasništvu Fonda za razvoj Republike Srbije i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje kada se prodaju zajedno sa akcijama odnosno udelima Fonda."

I ovde su uskladili da se akcije mogu prodavati van tržišta hartija od vrednosti (Beogradske Berze), ali su dodali jednu novu stvar– da Vlada Republike Srbije odlučuje kako će, po kojoj ceni i kome prodati ne samo akcije iz Akcijskog Fonda nego i preduzeća u vlasništvu Fonda za razvoj RS i Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje (FondPIO).

Podsetimo, da Fond PIO ima u svom vlasništvu dosta banjskih i hotelskih kompleksa po Srbiji, a koji su namenjeni kako rekreaciji i rehabilitaciji zaposlenih, penzionera i invalida. Sve banje, hotele, stanove, zgrade, poslovne prostore u vlasništvu Fonda PIO prodaće Vlada Republike Srbije, direktnom pogodbom sa nekim ko bi mogao da bude šeik Bin Zajed (Ben Zayed).

Gde će otići novac od prodaje banjskih kompleksa i hotela Fonda PIO? Ne piše i ne zna se. Jedino se zna da neće otići u Fond PIO. Neće više biti rehabilitacije za povređene radnike, invalide, penzionere u banjama o trošku Fonda PIO, jer će sve banje biti prodate. Ovde možemo reći: "Hvala premijeru Vučiću, što je ovim zakonom uspeo da nas reši nepotrebnog posedovanja banjskih kompleksa i odmarališta i što je iste namenio za prodaju šeiku Bin Zajedu".

Ko bude hteo da se leči u banjama, moraće to da plati iz svog džepa, jer Fond PIO neće moći da ga pošalje u banju iz dva razloga: prvi je-neće imati banje u svom vlasništvu, a drugi je-neće imati novca u Fondu PIO da se plati banjsko lečenje, pošto je Fond prazan, a novac od prodaje banja neće otići u Fond PIO. Dosad smo mogli da se lečimo u banjama, jer je Fond PIO posedovao banjske komplekse, pa je bilo dosta jeftinije za Fond PIO da nas pošalje da se tamo lečimo, jer je on vlasnik svega i plaća održavanje tih kompleksa i minimalne troškove.

Kada šeik Bin Zajed bude kupio, to jest bude dobio na poklon od "brata Aleksandra", sve banje u vlasništvu PIO Fonda, nećemo moći da se lečimo tamo, jer visoke komercijalne cene smeštaja u banjama PIO Fond neće moći da plati, a nećemo moći ni mi osiromašeni i opljačkani građani Srbije.

 

      Piši i briši: slučaj knjigovodstvene cene EPS-a

 

U članu 13. Zakona o besplatnim akcijama piše: "…Stupanjem na snagu ovog zakona Fond nastavlja sa radom u formi akcionarskog društva čijim akcijama se ne trguje na regulisanom tržištu hartija od vrednosti i na poslovanje Fonda shodno se primenjuju propisi kojima se uređuje pravni položaj privrednih društava."

Dakle, Akcionarski fond je akcionarsko društvo, čijim se akcijama ne trguje na regulisanom tržištu za akcije. Sve se odvija van tržišta (Beogradske Berze). Kakva je to napredna ekonomska reforma? Konačno, član 14. pomenutog zakona kaže: "Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Uredba o postupku i načinu prodaje akcija i udela u vlasništvu Akcionarskog fonda metodom javne aukcije („Službeni glasnik RS", broj 72/10)."

Znači, konačno je ovaj zakon raskrstio sa javnom i transparentnom prodajom na javnoj aukciji. Sve će odsad biti tajno i obavljeno direktnom pogodbom, to je suština člana 14. i celog zakona. Ništa više neće biti javno, nego kako Vlada (ne zaboravimo floskulu) "na čelu sa Aleksandrom Vučićem" želi.

I poslednji, ali ne i najnevažniji član pomenutog zakona odnosi se na prodaju EPS: "Član 17. Osnivač Javnog preduzeća ‘Elektroprivreda Srbije’ Beograd dužan je da obezbedi da ovo preduzeće promeni pravnu formu i svoj osnovni kapital iskaže u akcijama određene nominalne vrednosti na osnovu korigovane knjigovodstvene vrednosti kapitala do 31. decembra 2016. godine. "

Na samom kraju zakona, provukli su da žele da pretvore EPS u akcionarsko društvo (A.D.), ali akcionarsko društvo po vrednosti kojima se njima sviđa, to jest po vrednosti koju će neki tajkuni moći da plate.

Zbog toga se pominje da će vrednost akcija biti iskazana na osnovu "korigovane knjigovodstvene vrednosti kapitala". Korigovati znači: ispraviti. Dakle, Vladi Republike Srbije se ne sviđa koliko na osnovu poslovnih knjiga vredi Elektroprivreda Srbije-EPS, a to je preko 16 milijardi EUR (16.000.000.000). Pošto je to skupa cena za sve one koji bi da ga kupe "korigovaće" tj. ispraviće knjigovodstvenu vrednost EPS na onoliko koliko se njima sviđa.

To je poslednji član zakona i poslednja velika pljačka Srbije. Svaki član zakona ima svoje pojašnjenje u predlogu zakona, pa tako u pojašnjenju za član 17 stoji: "Uz član 17. Predloga zakona. Navedenom odredbom menja se rok za korporativizaciju JP ‘Elektroprivreda Srbije’, jer je prvobitni rok istekao." Celokupno objašnjenje za ispravljanje vrednosti EPS, to jest za knjigovodstveno smanjivanje vrednosti kapitala EPS leži u posrbljenoj engleskoj reči: korporativizacija.

Veruje li neko stvarno u to? Stvarna pozadina ovog člana je: smanjenje vrednosti kapitala EPS, kako bi ga jeftino prodali, a kome će ga prodati ili bar njegov deo od 30% možemo zaključiti iz izmena Zakona o investicionim fondovima.

 

      Šta je to zapravo investicioni fond?

 

Zakonom o investicionim fondovima bilo je propisano u članu 7. da "novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje prilikom osnivanja iznosi najmanje 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate". To je očito bila mnogo visoka granica za one koji bi preko investicionih fondova da kupe EPS i sve ostalo u Srbiji pa je izmenjen zakon "u članu 7. st. 1. i 3. reči: ‘200.000 (dvestahiljada)’ zamenjuju se rečima: ‘125.000 (stodvadesetpethiljada)’ ".

Dakle, da bi se osnovao investicioni fond u Republici Srbiji ne treba više 200.000 evra, nego 125.000 evra.

Granica kapitala za osnivanje je smanjena da bi onaj ko ima kapital, mogao da osnuje više fondova sa istim parama i da preko više fondova kupi više akcija preduzeća koje namerava da preuzme, u ovom slučaju EPS. Tako preko više fondova onaj koji želi da ostane anoniman pri kupovini akcija, može to da uradi i da trag kupovine ne vodi do njega. Šta je to zapravo investicioni fond?

To je jednostavno kapital "kome se ne zna ni tata ni mama". Fond je bukvalno gomila para na jednom mestu, kojima neko upravlja i te pare se ulažu u kupovinu akcija preduzeća.

Kada neko želi da ostane anoniman i da se ne zna da on zapravo kupuje neko preduzeće, onda on osnuje fond i taj investicioni fond kao pravno lice kupi firmu, a onaj koji je vlasnik investicionog fonda postaje indirektno vlasnik firme s tim što se nigde ne upisuje u vlasnički list da je on vlasnik firme, već je vlasnik firme investicioni fond.

Mi smo u Republici Srbiji već imali iskustva sa investicionim fondovima naših ponosnih biznismena, koji su ih osnivali u inostranstvu i radili vrlo sumnjive radnje uz pomoć Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića.

Interesantno je da je Vuk Hamović vlasnik investicionog fonda u Londonu, koji upravlja sa EFT grupom za trgovinu električnom energijom u Švajcarskoj. Još je interesantnije da su Vuk Hamović bio vlasnik investicionog fonda GML u Londonu, koji je učestvovao zajedno sa Rudnap-om Vojina Lazarevića u finansijskim prevarama sa preprodajom "humanitarne struje" koju je USAID obezbedio Crnoj Gori.

Pošto su poslovi GML investicionog fonda pali pod lupu Skotland Jarda (Scotland Yard, britanska kriminalistička policija), Vuk Hamović zajedno sa James Nye, ortakom iz tog fonda i Svetislavom Bulatovićem osniva novi investicioni fond Energy Financing Team Investments Limited-EFT na Kipru.

Vlasnički u taj fond ulazi i Vojin Lazarević da bi se 2005. prividno povukao iz tog fonda. Inače, investicioni fond sa Kipra- Altaria Research Limited je vlasnik cele Rudnap grupe. U poslovanju naših ponosnih biznismena, Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića sve fond do fonda. Zato i ne čudi što se Zakon o investicionim fondovima menja u korist osnivača investicionih fondova. Izmenama zakona podižu se granice i koliko udela u jednom preduzeću može posedovati jedan investicioni fond, tako u članu 30. Zakona o inv.fond. kaže: "Zbir pojedinačnih vrednosti ulaganja u prenosive hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca jednog izdavaoca koja su veća od 5% imovine fonda ne sme biti veći od 40% vrednosti ukupne imovine fonda".

 

      Izmenjen je i član 59. koji kaže:

 

"…Imovina zatvorenog fonda može se ulagati u skladu sa odredbama čl. 29 -31. ovog zakona i, u zavisnosti od vrste fonda, u akcije akcionarskih društava, registrovanih u Republici, kojima se ne trguje na regulisanom tržištu, odnosno MTP, udele društava sa ograničenom odgovornošću registrovanih u Republici, kao i nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike, u skladu sa aktom Komisije."

Dosada investicioni fondovi nisu mogli da kupuju van tržišta hartija od vrednosti (Beogradske Berze) a sa ovom izmenom će moći. Moći će čak ako budu želeli da stave natpis za stolom u kafani na kome stoji "kupujemo akcije" i tu će obavljati transakcije.

Ovom izmenom zakona akcije ne moraju da se prodaju na berzi, već mogu u kafani. To će otvoriti mnoge mogućnosti za zloupotrebe, jer će moći razbojnici da dođu čoveku kući i da ga nateraju da im prepiše akcije, što dosad nije moglo.

Dosad je svaka trgovina akcijama morala da bude obavljena na Beogradskoj Berzi, a odsad će siledžije moći da otimaju od ljudi akcije kako hoće. To je glavna izmena u ovom zakonu i to znači ukinuti tržište.

Da bi izbegli primenu pozitivnih zakonskih propisa u vezi sa tržištem hartija od vrednosti, tendenciozno su u članu 58. stav 5. Zakona o inv.fond. zamenili reči "hartija od vrednosti" sa rečju "kapitala".

Nekada je tu pisalo: "Na zatvorene investicione fondove primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje tržište hartija od vrednosti i odredbe zakona kojima se uređuju privredna društva…" a sada piše: "Na zatvorene investicione fondove primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje tržište kapitala i odredbe zakona kojima se uređuju privredna društva…".

 

      Privatizacija, ali van okvira tržišta

 

Hartije od vrednosti jesu kapital, ali nad hartijama od vrednosti neko je nadležan a to je Komisija za hartije za vrednosti i Centralni registar HOV.

Ubacivanjem reči kapital, niko nije nadležan za akcije koje kupuju "zatvoreni investicioni fondovi". A zovu se "zatvoreni" jer se ne zna vlasnik fonda.

Da fond posluje na berzi morao bi da bude otvoreni i znao bi mu se vlasnik, sve akcije koje kupi morale bi da promene vlasnika u Centralnom registru Hartija od vrednosti, a nadzor nad trgovinom bi vršila Komisija za hartije od vrednosti. Ovom izmenom zakona, zatvoreni investicioni fond kupuje van berze i van kontrole akcije od bilo koga, u kafani, u kući, a sve van tržišta. Veliki je manevarski prostor tu za zloupotrebe i za prljavi kapital od droge, kriminala, prostitucije da uđe u legalne tokove, kroz kupovinu akcija. Da ne pominjemo moguće kriminalne radnje reketiranja i iznude, koje su moguće nad vlasnicima akcija koji nekome odbiju da prodaju akcije.

Da sve ovo što smo ovde izneli nije prazna priča, potvrđuje jedan nesporni autoritet, doduše u vrlo zavijenoj formi ali potvrđuje. Naime, 18.11.2014. u Beogradu se održavala Međunarodna konferencija Beogradske Berze i na njoj je govorila direktorka Beogradske Berze, a njeno izlaganje prenela novinska agencija Beta: "…Direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić kaže da proces privatizacije nije iskorišćen za izgradnju jednog od ključnih stubova tržišne ekonomije – za berzu.

Ona je na otvaranju Međunarodne konferencije Beogradske berze kazala da nema opravdanog razloga za zapostavljanje razvoja berze. Dostanićeva je ocenila da ako se država usmeri ka ozbiljnijem razvoju tržišta kapitala može da pokrene novu industriju, nova zanimanja, nova radna mesta i privredne mogućnosti, kao i alternativne vidove štednje i finansiranja. Tržište kapitala u Srbiji posmatrano kao celina ima infrastrukturu na zadovoljavajućem nivou, ali na žalost nema raznovrsnu i kvalitetnu ponudu", kazala je Dostanićeva.

Kako je istakla, ni država u najavljenoj daljoj privatizaciji, niti kompanije koje su inicijalno privatne, ne prepoznaju prednosti tržišta kapitala kao mehanizam koji omogućava efikasne kombinacije vlasničke strukture. Neusaglašenost strategije privatizacije i razvoja tržišta, kako je navela, uticala je i na loš kvalitet ponude na berzi i broj akcionara spremnih za ulaganja na berzi.

Na formiranje domaćeg tržišta kapitala, prema rečima direktorke Beogradske berze, loše su uticali visoka stopa nezaposlenosti, pad standarda građana, nestabilnost domaće valute i drugi makroekonomski problemi, koji nisu bili dobra osnova za razvoj industrije fondova.

"Da se u čudu ne bismo pitali kako se i gde Beogradska berza izgubila sa horizonta srpskih finansija, treba što pre sinhronizovati poteze koji će Srbiji omogućiti da modernizuje i unapredi svoje finansijsko tržište’, istakla je Dostanićeva."

Na vrlo elegantan način je gospođa Dostanić iznela kritiku da se privatizacija odvija van okvira tržišta.

 

      Broker koji je "zabrinut" za narod

 

Pošto su doneli set od tri zakona kojim su ukinuli slobodno tržište hartija od vrednosti u Srbiji i zaveli fašističku diktaturu, režimski roboti krenuli su u medijsku kampanju da nam "objasne" kako je taj njihov fašizam za naše dobro.

Tako u "Večernjim novostima" 31.10.2014. izlazi tekst "Milijarda evra od EPS" u kome se kaže: "Grube procene govore da se imovina EPS kreće između tri i četiri milijarde evra – kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. – Pre 14 godina se čak spekulisalo da preduzeće vredi deset milijardi evra, ali je pitanje u kom stanju se nalazi naša oprema. Takođe, sa svakim centom poskupljenja struje, vrednost firme podiže se za 350 miliona evra. Partner koji kupi deo našeg giganta daće između 600 i 800 miliona, a najviše milijardu evra….

EPS najviše merkaju nemački investitori, i to RVE i EON. Na listi kandidata, kaže profesor elektrotehnike Nikola Rajaković, nalaze se EDF, ENEL, ČEZ, ali i austrijska elektroprivreda.

– Kažu da će investitor biti Nemac, a RVE je i dosad bio zainteresovan za ovaj region – govori profesor Rajaković. – Oni ulažu u hidroelektrane, a kod nas već rade na Moravi i Drini. Investirali su i u Bugarskoj, Rumuniji i Srpskoj.

Da je EPS stavljen na tržište lane, dodaje Rajaković, investitori iz Evrope bi za našeg giganta mogli više da izdvoje. Zbog ulaganja u obnovljive izvore energije, firme iz ove oblasti smanjile su svoje profite i do 20 odsto." A onda na kraju teksta podnaslov "tri plana za spas": "- Prva mogućnost jeste da se EPS proda na berzi, a druga da se pregovara sa stranim partnerom po modelu koji se sada pravi sa Železarom Smederevo – kaže ekonomista Ljubodrag Savić. – Tada se igra na sigurno i ugovaraju se svi uslovi sa jednim ulagačem. Varijanta koja je najbolja, i tako će verovatno da urade, jeste javno-privatno partnerstvo, koje država ugovara sa potencijalnim investitorima."

Objasniše oni nama i koliko po njihovom mišljenju EPS vredi i ko treba da ga kupi i kako i zašto. Obojica profesora iz pomenutog teksta trebalo bi da vrate svojim fakultetima diplome.

Od prof.Rajakovića smo u tekstu saznali da Nemci žele EPS, što nije nikakva novost za nas koji godinama na tu njihovu halapljivost upozoravamo. Nemcima će verovatno biti prodato 30% akcija EPS, što preko kredita kojima su do guše zadužili EPS uz pomoć kriminalnog rukovodstva EPS, što preko direktne pogodbe sa Aleksandrom Vučićem koje im ovi zakoni omogućavaju.

Naši najponosniji biznismeni Vuk Hamović i Vojin Lazarević, uspeće da otmu 30% akcija EPS koje se nalaze u vlasništvu Akcionarskog fonda, preko svojih zatvorenih investicionih fondova za koje su i pisani zakoni. Ne verujemo da će imati kapaciteta da zadrže taj vlasnički udeo s obzirom na jak međunarodni kapital koji je zainteresovan za otimanje EPS, te će skupo preprodati 30% koje budu jeftino kupili a zaradu podeliti sa Aleksandrom Vučićem i njemu bliskim ljudima.

 

      Da li bi Kirbi ovakve "reforme" podržao u Americi?

 

Takođe, 31. oktobra 2014. godine, privatne novine Aleksandra Vučića "Informer" objavljuju tekst "Građanima 195 evra od Telekoma i EPS". Podnaslov, "novac umesto akcija": "…Inače, isplata novca umesto podele samih akcija građanima je novina jer je prošle nedelje donet nov zakon o pravu na besplatne akcije. Promene se najviše odnose na akcionarski fond čiju imovinu predstavljaju manjinski udeli domaćih preduzeća koja su već privatizovana. Nenad Gujaničić, broker Vajs brokera kaže da je najveći problem Akcionarskog fonda da ga sačinjavaju paketi kojima se inače ne trguje ili se slabo trguje na berzi, pa se postavlja pitanje, zašto bi ih neko kupio.

–Država je zbog toga odustala od ideje izlaska ovog fonda kao klasičnog akcionarskog društva na berzu. Ubuduće će Agencija za privatizaciju, koja njime upravlja građanima isplaćivati akcije kada neke od paketa tih akcija proda-navodi Gujaničić. Branislav Jorgić, broker kaže: Bolje je rešenje da se izvrši isplata ljudima na račun i da dobiju novac, a ne akcije jer će im više koristiti. Trgovanjem na berzi treba da se bave stručnjaci, a ne da se to prepusti širokom broju građana koji se u to ne razumeju."

Što se ovaj broker toliko brine za narod? To je narodna imovina i narod ima pravo sa njom da raspolaže, svaki pojedinac prema sopstvenom nahođenju, a to i jeste osnova kapitalizma: svako raspolaže svojom privatnom imovinom.

Ovaj nazovi broker koji bi trebalo da zastupa postojanje tržišta kapitala se brine kako "neuki narod" ne zna šta da radi sa svojom imovinom, pa sreća tu je država da proda njegovu imovinu.

Broker koji podržava komunizam! Pouka teksta iz Informera je da se država u sve najbolje razume, da će sve država da reši za nas, jer se mi ne razumemo ni u šta, da akcije ne vrede ništa, ali će država biti fina pa će da proda to umesto nas i da nam isplati svima po 195 evra, a tu je i broker da nas posavetuje o svetlim vrednostima komunizma i "opasnom tržištu" gde će narod da se izgubi. Neće građani Srbije dobiti ni jednog jedinog evra, a ostaće i bez EPS i bez Telekoma i bez banja u vlasništvu PIO fonda i bez svega što čini ekonomiju ove države.

Na kraju bi želeli da priupitamo njegovu ekselenciju američkog ambasadora Majkla D. Kirbija, da li bi u svojoj zemlji podržao uvođenje reformi kakve je Aleksandar Vučić uveo u Srbiji? Da li bi Majkl D. Kirbi pozvao na ukidanje New York Stock Exchange-NYSE (Njujorške berze) jer se narod ne razume u trgovinu akcijama?

Da li bi Majkl D. Kirbi podržao u Sjedinjenim Američkim Državama zakon kojim bi država imala eksluzivno pravo da prodaje akcije direktnom pogodbom i to akcije u vlasništvu građana Amerike?

Ostaje nejasno da li je podrška Majkla D. Kirbija koju je dao zatiranju tržišne ekonomije u Republici Srbiji zvaničan stav United State Department Of State (američko ministarstvo spoljnih poslova) ili njegov lični stav?

Ako je to stav United State Department Of State, onda je jasno da Amerika ne želi demokratiju i slobodno tržište u Srbiji, već samo da budemo kolonija u srcu Evrope, gde će biti jeftino eksploatisati radnu snagu za potrebe vojnih baza u Evropi i nekažnjeno uzimati prirodne mineralne resurse.

Da li to Amerika i NATO, zajedno sa EU vide Srbiju kao novi Vijetnam u srcu Evrope, gde će jeftina radna snaga proizvoditi sve i svašta, a biće im manji transportni troškovi nego da dopremaju tu robu iz Vijetnama? Međutim, ako je podrška Majkla D. Kirbija suludim anti-tržišnim reformama Aleksandra Vučića, samo njegov lični stav onda bi on mora biti opozvan kao ambasador od strane United State Department Of State.

Što se tiče preostale dvojice nazovi-diplomata, Majkla Devenporta i Denisa Kifa, zna se da Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije ima pretenziju da dominira Evropom, barem kao produžena ruka Amerike i CIA.

Zna se da European Bank for Reconstruction and Development-EBRD, sa sedištem u Londonu, želi da otme najveći deo EPS-a. Takođe se zna da World Bank-WB, koja je produžena ruka Amerike, koja tu ima najveći vlasnički udeo, isto želi da otme najveći deo EPS.

Sve je jasno i njihovo rivalstvo i potrebe. Samo nije jasno zašto su dvojica diplomata otišla toliko daleko da podrže anti-tržišne reforme kako bi uspeli da Srbiju ostave bez njene "srebrnine". Zar zaista nije bilo drugog načina da preuzmete EPS nego da ukinete slobodno tržište u Republici Srbiji? Da ukinete ono što promovišete širom sveta kao najveće dostignuće Zapadne civilizacije? Da ukinete tržište?

Znamo i da nam Evropska Unija šalje svoje najkorumpiranije diplomate zato što misle da će se sa nama dobro složiti, ali mislimo da su ovoga puta zaista preterali. Izdali su sve za šta se njihove zemlje bore i zato su zaslužili da budu opozvani.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

STEČAJ PRETVOREN U KRIMINALNU RADNJU ZBOG NAVODNOG INTERESA DRŽAVE…

 

Biznismen Branislav Jović iz Jagodine, tačnije, njegov rudnik iz Krive Feje, zapao je za oči, najpre Dušanu Petroviću, pa onda i Branku Ružiću i Ivici Tončevu. Da bi uzeli rudnik za sebe, prvo su morali da do gole kože opljačkaju Jovića, i članove njegove porodice, oduzimajući mu svu nepokretnu imovinu, među kojom čak i njivu osme klase!

 

                M. Hadžić

 

Stara srpska poslovica da “ko radi, ne boji se gladi“, danas ima suprotno značenje – “ko radi, umreće od gladi’‘. Branislav Jović iz Jagodine osnovao je 1. februara 1990. godine preduzeće Trend-Company. Želeo je da radi, da zaradi, zaposli sugrađane. Tri godine kasnije gospodin Jović i njegovo preduzeće počinju da ulažu sredstva u rudnik olova i cinkane rude Blagodet iz Krive Feje. Počev od 1993. godine, i u naredne tri godine, jagodinsko preduzeće uložilo je u rudnik, radi njegove dokapitalizacije i stvaranja boljih uslova za rad, znatna sredstva.

Ali…

Onda je po nalogu tadašnjeg srpskog predsednika Slobodna Miloševića, rudnik iz Krive Feje, kao i skoro svi rudnici olovno-cinkane rude iz Srbije, pripojen Kombinatu Trepča iz Kosovske Mitrovice, čiji je tadašnji direktor bio Miloševićev lični prijatelj Novak Bjelić. Ali, gospodin Bjelić je bio nesposoban, propalica takoreći, nikom ništa nije plaćao, i kada je dobio titulu menadžera godine, Kombinat iz Kosovske Mitrovice je propao.

I dok je Bjelić šenlučio po Srbiji, poverioci rudnika Blagodet iz Krive Feje, poveli su sudske postupke, radi naplate uloženih sredstava.

I sudovi su presudili u njihovu korist. Rudnik je po osnovu pravnosnažne i izvršne presude iz 2002. godine dugovao 384.000.000. dinara (tada oko 7.000.000 evra) preduzeću "Trend Company" iz Jagodine, a po osnovu finansiranja proizvodnje u periodu 1993-1995.

Kako nije mogao da isplati dug, "Trend Company" u postupku izvršenja preko Trgovinskog suda Leskovac popisuje svu pokretnu i nepokretnu imovinu rudnika, u cilju prodaje iste, radi namirenja duga (ova aktivnost se odvija tokom 2004. godine).

Rudnik na razne načine opstruira prodaju, pa "Trend Company" 2005. godina pokreće stečaj. U postupku ispitivanja potraživanja, stečajni upravnik Agencija za privatizaciju – Centar za stečaj iz Beograda, utvrđuje potraživanja svih poverioca u iznosu od oko 840.000.000. dinara, od čega samo na "Trend Company" otpada iznos od 780.000.000. dinara (iznos je glavnica iz presude + kamata), što čini 91% ukupnog duga rudnika.

Istovremeno "Trend Company" se priznaje razlučno pravo, s’ obzirom da je zasnovao hipoteku nad celokupnom imovinom, u postupku izvršenja.

Međutim, stečajni upravnik je izvršio procenu imovine i kapitala rudnika i utvrdio da je njena vrednost 290.120.000, dinara, i da se poverioci mogu namiriti samo iz ove vrednosti, tj.u visini od oko 34% od ukupnih potraživanja.

Kako Zakon o postupku stečaja predviđa dva pravca izlaska iz stečaja – bankrot ili oporavak dužnika kroz Plan reorganizacije, to je Trend Company, kao najveći poverilac, nasuprot želji stečajnog upravnika da proda rudnik, sačinio Plan reorganizacije, koji i je usvojen od strane poverilaca i dobio je potvrdu na sudu, i izvršna isprava kojom se uređuje način i visina namirenja poverilaca rudnika.

Stečajni upravnik na sve načine pokušava da opstruiše želju poverilaca, stavljajući se iznad njih, i uporno pokušavajući da proda rudnik, čini se, unapred pripremljenom kupcu, bez obzira što je interes poverioca drugačiji i što zakon poverioce stavlja u prvi plan, a u javnost iznosi netačne podatke, iako se od samog početka bori za bankrot u sprezi sa CES MEKON-onom i Zvonkom Nikezićem i Mirkom Cvetkovićem, iz čije firme iznajmljuje stečajne poverenike, koje preko CES MEKON-a upućuje u rudnik.

Plan reorganizacije je predvideo sledećih nekoliko bitnih elemenata: sprovođenje plana u trajanju od godinu dana (a sud je odredio svojim rešenjem period od 06.11.2007.-6.11.2008.god.), investicije u rudarsko-geološke istrage u visini od minimalno 500.000 američkih dolara, u periodu sprovođenja Plana reorganizacije, kao i pretvaranje potraživanja poverilaca u akcije rudnika, u visini kapitala firme (prema proceni stečajnog upravnika 290.120.000,00 dinara)

Stečajni dužnik (Trend – Company) ispunio je Plan reorganizacije rudnika u celini. Svojim rešenjem St.br.62/05 i Ro.br.2/06 stečajni sudija Trgovinskog suda Leskovac dana 3. decembra 2008. godine, donosi rešenje kojim konstatuje da je Plan reorganizacije izvršen u celini, da se obustavlja stečaj u DP Grot, i da je neosnovan predlog stečajnog upravnika za uvođenje bankrota..

 

     I potom sledi pravosudno serviranje…

 

Viša sudska instanca, uz razna obrazloženja, ukida prvostepena rešenja suda u Leskovcu, vraćajući na ponovno odlučivanje. Agencija za privatizaciju, kao stečajni upravnik, ne menja svoj stav, da Plan reorganizacije nije ispunjen, iako činjenice govore suprotno, uz obrazloženje, da ne može posle šest godina da menja mišljenje, bez obzira na argumente koji govore da je Plan izvršen!

Grupa radnika koja je u međuvremenu u Grot-u proglašena tehnološkim viškom, nezadovoljna svojim položajem, uporno piše primedbe na sprovođenje Plana, iako je rok za sprovođenje Plana odavno istekao (čime se zamagljuje cela procedura). Ova grupa predstavlja 0,0001 % ukupnih potraživanja,

Naravno, postoji i politički pritisak na sudiju i celokupno pravosuđe da se donese odluka o bankrotu, kako bi posle toga druga kompanija postala vlasnik rudnika, a ne poverioci. Ovo je kriminalna radnja podvedena pod interesom države.

Za vreme postupka pripreme za prodaju, rudnik ne radi, čime se urušava eksploataciona jama, a oprema propada od stajanja. Naselje Kriva Feja je zavisno od rudnika (čak se i strujom i vodom snabdevaju preko rudnika) potpuno će zapasti u socijalnu i ekonomsku krizu.

 

     Ali, priča se ne završava ovde…

 

Grupa na čelu sa Dušanom Petrovićem, preko Slobodana Homena i Boška Ristića, kao i tadašnjeg tužioca iz Niša Krsmana llića, naređuje lokalnoj PU Vranje i tužilaštvu da kako zna i ume optuže najvećeg poverioca, za zloupotrebu službene dužnosti, što i čine.

Pokreću se dve krivične istrage protiv Branislava Jovića i procesuiraju, iako su nezavisni veštaci u svojim nalazima u istražnom postupku jasno naveli da ne postoji nikakva šteta naneta rudniku, niti bilo kakva korist za treća lica.

Predmet optužbe bila je pozajmica od 20 miliona dinara, koju je svojevremeno Trend Company dao rudniku. Ta pozajmica je kasnije vraćena, uz zakonsku kamatu. U to vreme oba preduzeća je vlasnik Branislav Jović, a rudnik, kao većinski poverilac, odnosno akcionar.

Ali, u međuvremnu je za kupovinu rudnika postala zainteresovana londonska firme Mineko, iza koje stoje socijalisti Branko Ružić i "kralj" Južne Srbije, Ivica Tončev, koji prete Joviću, tako da tužilaštvo nastavlja istragu.

Naime, iz Surdulice za zamenika Višeg tužioca u Vranju, Tončev dovodi izvesnu Danijelu Trajković, i posle četiri godine pokreće se postupak za oduzimanje moje imovine od Jovića, navodno, stečene nezakonitim poslovima.

Iako i iz nalaza UBPOK-a, a ni sudskog veštaka, ne proizilazi da se Jović od 1990. godine nezakonito obogatio, sudija Višeg suda u Vranju Saško Aleksandrić donosi rešenje da se celokupna imovina Branislava Jovića i članova njegove porodice privremeno oduzima! Cilj im je da oduzmu akcije rudnika koje pripadaju Jovićevom preduzeću, kao najvećem poveriocu, kako bi iste prodali u bescenje unapred poznatom kupcu.

Ono što su pre četiri godine, započeli Dušan Petrović i društvo, a sa ciljem da se Farmakom dokopa rudnika, sada nastavlja druga ekipa iz SPS-a. Oni diktiraju tužiocima i sudijama šta treba da rade i kakve odluke da donose, obećavajući im kao kontra uslugu mesta predsednika suda, odnosno glavnog tužioca. Rešenje višeg sudije Saška Aleksandrića još nije postalo pravnosnažno.

Branislav Jović se privatnim biznisom bavi još od 1990. godine. Zbog napada od organizovanih mafijaških grupa, koje se nalaza u državnim organima, Branislav se teško razboleo. I dok vodi tešku bitku sa pravosuđem, da mu ne oduzmu i pokućstvo, on vodi i bitku za život od teške bolesti. Kakav je očekivani ishod ove neravnopravne borbe?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ADVOKATI KAO KOMERCIJALISTI SUDIJA I TUŽILACA

 

Advokati u Srbiji stupili su sredu, 25. juna, u trodnevni štrajk, nezadovoljni zbog povećanja paušalnog poreza. Advokati tokom trodnevnog štrajka nisu zastupali stranke u istragama, pri saslušanjima u policiji ili tužilaštvu u slučajevima gde je po zakonu neophodno prisustvo branioca, ni pred drugim organima, čak ni u hitnim predmetima.

 

           Milan Glamočanin

 

Beogradski advokati su rad obustavili još prošle srede, a na skupštini Advokatske komore Srbije odlučeno je da od 25. do 27. juna u štrajk stupe advokati iz cele zemlje.

Razlog za obustavu je nezadovoljstvo advokata zbog višestrukog povećanja poreskih obaveza i od Ministarstva finansija traže da stavi van snage nova poreska rešenja koja se odnose na advokaturu i paušalno plaćanje poreza. Predstavnici Advokatske komore Srbije tvrde da su ta rešenja od prošlogodišnjih veća prosečno od 50 do 150 odsto.

Advokati smatraju da se na ovakav način devastira profesija. Zašto? Zato što većina advokata nije u stanju da plaća obaveze prema državi u iznosu koji je apsolutno neprihvatljivi.

U Advokatskoj komori Srbiji navode da se protest, osim zbog povećanja poreskih obaveza, organizuje i zbog sužavanja polja delatnosti advokature zbog donošenja raznih zakonskih propisa kojima se brojni poslovi oduzimaju iz nadležnosti advokature i poveravaju beležnicima, medijatorima…

Advokati protestuju i zbog načina utvrđivanja poreskih obaveza na osnovu "neadekvatnih i nedovoljno određenih kriterijuma", višegodišnjeg neplaćanja obaveza države prema advokatima i izbegavanja da to pitanje sistemski reši, neadekvatnog tretmana advokata prilikom obavljanja njihovih poslova od strane sudova, tužilaštava, policije i organa uprave, kao i neefikasnog postupanja organa krivičnog gonjenja u slučajevima napada na advokate.

Ministarstvo finansija, koje je donelo spornu Uredbu kojom je povećano paušalno oporezivanje, smatralo je da protest advokata nisu osnovani.

U srpskom pravosuđu usluge advokata uglavnom koriste sudije, državni tužioci i policija!

U siromašnom srpskom društvu mali broj onih kojima se sudi u krivičnom postupku mogu da priušte sebi da plate advokata da ih brani. To čine predsednici sudova, koji, po službenoj dužnosti okrivljenima, kada je odbrana obavezna, određuju advokata, čije usluge plaća sud.

A uglavnom se angažuju advokati početnici, da im se pomogne da zarade neku paru. Sudovi, međutim, mesecima ne isplaćuju nadoknade ni advokatima, ni porotnicima, ni sudskim veštacima, pa su i odbrane po službenoj dužnosti uglavnom besmislene, i optuženi ostaju uskraćeni za pravo da budu zastupani od stručnih lica, kada im država sudi u “ime naroda“.

Oni koji imaju para i previše, uglavnom traže pravog advokata. Takvih je veoma malo. Oni su na ceni, i traženi su. Oni su, ustvari, komercijalisti sudija i tužilaca. Klijent pita za cenu, advokat je utvrdi, i sve ide kao po loju. Ukida se pritvor, pa postupak odugovlači…

Aleksandar Đorđević je doskora bio advokat. Visoki je funkcioner Srpske napredne stranke. Da bi omogućio da Marko Mišković bude pušten iz pritvora, i stavljen u kućni, Đorđević je od klijentovog oca uzeo 150.000 evra. Vođa naprednjaka Vučić je javno besneo. I pretio. Zašto u kućni, kad je on naredio iscrpljujući pritvor u Okružnom zatvoru i za njega i za oca njegovog Miroslava!

Aleksandar Đorđević je trenutno direktor bezbednosno informativne agencije, u čije prostorije često svraća. Da li se on seća ko od sudija prima pare, da bi počeo da se bavi svojim poslom?

U nesrećnoj državi Srbiji centri moći su odlučili da gospodin Đorđević uskoro bude imenovan, bez konkursa, za specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala! Da imaju svog čoveka, na pravom mestu, lakše se pare uzimaju. On optuži, pa kad se plati, onda zaćuti. Drugi Miljko Radisavljević!

Posebna priča su sudije koje sude u Posebnom odeljenju (za organizovani kriminal) Višeg suda u Beogradu. Jer, i sudije su posebne. Tamo ih šalju po zasluzi, kada se dokažu…

U posebnom odeljenju sudi 18 sudija. U prvostepenom odeljenju Viešeg suda u Beogradu sudi 19 sudija! Dakle, Srbija je zemlja organizovanog kriminala!

Odakle toliko mafijaških grupa u Srbiji. U posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu sudi se u samo dve sudnice, koje služe i za suđenje u predmetima za ratne zločine. Ni sudije ovog odeljenja nisu mačji kašalj.

I oni imaju iste privilegije kao i kolege iz posebnog odeljenja. Duple ili troduple sudijske plate, kola i celodnevno obezbeđenje svih članova porodice! A 19 sudija Višeg suda u Beogradu koji sude za ostala krivična dela, sude u 19 sudnica, i presuđuju od svojih kolega u posebno odeljenju po dvadeset puta više predmeta, izričući dvostruko veće kazne, u dvostruko kraćem vremenskom periodu.

Kad je odeljenje posebno, i žrtve su posebne. Probrane.

Većina sudija posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu ima manje morala i dostojanstva od svinje iz seoskih obora. To potvrđuju i rešenja o određivanju i trajanju pritvora protiv žrtava koje im se privedu. Svaki je kriv.

Od kada postoji ovo odeljenje, sudije ovog suda nisu nijednom izrazile neslaganje sa zahtevom za sprovođenjem istrage i određivanjem pritvora, mada je polovina uhapšenih posle višemesečnog mučenja u zatvoru, oslobođena krivice, od istih sudija koji su ih držali u pritvoru, jer je “postojala osnovana sumnja da su izvršili optužujuća krivična dela".

Zna to i Aleksanar Vučić, i zato može da optuži, bez ikakvog ovlašćenja, i materijalnih dokaza, koga hoće. Zna da će sudije sigurno da ga stave u pritvor. Poznaje te ljude.

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

UCENJENI RADNICI: AD“PUTEVI” UŽICE, GRAĐEVINSKE RADNIKE ZAKIDA NA PRIMANJIMA; ODAVNO JE VREME ZA INSPEKCIJU RADA I TUŽBU

 

Građevinska firma AD “PUTEVI” UŽICE, koja je između ostalih gradilišta, trenutno na radovima u Sočiju, Rusija, angažovala preko 3000 radnika, pri čemu među stranim radnicima, ogromnu većinu čine radnici iz Srbije, koji su otputovali sa ciljem da zarade za sebe i svoje porodice. Takav angažman u trci “za koricom hleba”, nije mogao da prođe bez ucena od strane poslodavca, o čemu radnici saznaju tek po dolasku na lice mesta. Najozbiljnija ucena je zakidanje i neisplaćivanje zarade.

 

 

 AD”PUTEVI” UŽICE, zbog ugovorenog posla u Sočiju, iskazala je potrebu za radnicima različitih profila, (o čemu možete videti ovde – http://www.kurir-info.rs/putevi-uzice-traze-radnike-za-platu-od-1200-evra-clanak-143958 , i rukovodeći se poslovnim uspesima firme i ponuđenim uslovima, mnogo radnika je posredstvom ove firme otputovalo na njena gradilišta u Soči.

Međutim, u ugovoru o radu koji firma AD “PUTEVI” UŽICE , stavlja pred radnike, nigde nije naveden novčani iznos osnovne zarade u bruto iznosu, kao i rokovi isplate, pri čemu je takav ugovor nedovoljno usklađen prema Zakonu o radu , o čemu se radnici mogu informisati ovde – https://www.box.com/s/hzj3v2ym8sm5wqgu4kfg   i zbog takve manjkavosti, valjalo bi da reaguje Inspekcija rada u čiji delokrug spada i ovaj ugovor.

Ova firma ne daje treći primerak ugovora radnicima, (iako je to zakonski obavezna), koji svojim radom donose zaradu i profit firmi pri obavljanju građevinskih poslova; a primerak ugovora možete pogledati ovde – https://docs.google.com/viewer?url=http://share.pdfonline.com/e7621354f0344a03939050621175ef88/PUTEVI%2520UZICE%2520-UGOVOR.pdf .

Dalje, ovaj poslodavac (AD“PUTEVI” UŽICE), po dolasku u mesto rada, od svojih radnika zahteva da potpišu “nekakvu IZJAVU SAGLASNOSTI”, u kojoj između ostalog piše da je radnik :”….saglasan da mi se na ime troškova viziranja pasoša i troškova puta odbije 1300 dolara“.

A bitna je činjenica da za mesec dana boravka u Rusiji , nisu potrebne vize, i da se može izaći pa ponovo ući na novih mesec dana, i tu firma nema nikakve troškove. A radne vize za radnike koji su odlučili da ostanu, dobijaju tek posle tri meseca rada, i zvanična cena, u konzulatu, jednokratne vize je manje od 50 evra, a višekratne manje od 150 evra. A čarter letovi koštaju jeftinije od uobičajene cene avionskem karte.

Jedan od neprofesionalnih postupaka ove građevinske firme, je da grupu radnika, posle tri meseca vrati u Srbiju da bi za te radnike navodno regulisala radne vize, našta je preuzela obavezu. A dešava se da ti radnici čekaju na iste i po mesec i više dana, i naravno tada nemaju planiranu zaradu za svoje porodice. A možda se dešava da se u međuvremenu poziva nova grupa radnika, koja prolazi kroz isti “tretman”….

Sledeće, ako je radnik radio npr.dva meseca, i da sam napusti posao, ili dobije otkaz, njemu se ne isplaćuje 1300 evra, što znači da je radnik radio jedan mesec “džabe”, pri čemu firma zadržava taj iznos. A ako je u pitanju 10, ili 100 takvih radnika??

Zamislite da 100 radnika radi teške građevinske poslove mesec dana bez ikakvih primanja!!?

Takav “dokument” pretstavlja svojevrsnu ucenu, pri čemu firma- preduzeće, radniku u startu zaplenjuje jedno mesečno primanje; jer ako isti ne poptiše, poslodavac mu kaže da:”…Kome se ne sviđa, može odmah da se vrati nazad!” .

Takvim činom su radnici dovedeni u zabludu prilikom potpisivanja ugovora, (jer sve to nije ugovorom obuhvaćeno), a takav nezakonski postupak ove građevinske firme, otvara radnicima put da pokrenu sudkse postupke.

A radnicima se pruža mogućnost da u mestu rada kontaktiraju kancelarije Savezne službe za migracije Rusije, o čemu se mogu informisati ovde –http://www.fms.gov.ru/about/apparatus/detail.php?IBLOCK=185&ID=38258 i ovde – http://www.fmsmo.ru/0/16 .

(Soči se nalazi u Krasnodarskom kraju i informacije o dozvoli za rad sa stanovišta ruskih vlasti, radnici mogu potražiti ovde – http://www.imigracia.ru/razreshenie-na-rabotu-s-tochki-zreniya-rossijskix-vlastej , a poslodavci, koji dobro poznaju svoje obaveze povodom regulisanja radne dozovle za svoje radnike, a prave se nevešti ili glume neobaveštenost, više informacija o tom postupku mogu pogledati ovde – http://www.imigracia.ru/razreshenie-na-rabotu ).

Redovna je pojava da firma zadržava pasoše radnika pod izgovorom prijave boravišta, (koje se inače mora prijaviti u roku od tri dana, a čitava procedura ne traje više od sat vremena u “Почта России”), ali je problem što ne vraća pasoše radnicima da bi ih imali kao ispravu kojom mogu slobodno da se kreću gradom, već su primorani da samo sede u smeštaju ili se kriju od policije ako se već nalaze negde na ulici.

 

     Izrabljivanje radnika

 

Dalje, u tom svom procesu laganja radnika i zakidanja na zaradama, ističe se i činjenica, pri kojoj se radnicima u startu zadržavaju tromesečna novčana primanja, i tek po isteku ta tri meseca, počinje da se vrši isplata plate za prvi mesec rada.

U međuvremenu se radnicima daje na ruke novčani iznos kao neka vrsta akontacije, u visini od 5000 rubalja, što iznosi po kursu oko 120 evra za jedan mesec, što je za polovinu manje od novčanog iznosa osnovne bruto zarade, (po Zakonu o radu). Ni tada, a ni prilikom kasnijih novčanih primanja, AD “PUTEVI” Užice ne dostavljaju obračun zarade , na šta su zakonski obavezni da urade.

Obzirom da je takav iznos akontcije nedovoljan za tekuće potrebe radnika u toku meseca, radnici su primorani da rade i nedeljom, da bi imali šta da jedu i u nedelju. Radnici koji ne rade nedeljom, (koju koriste za odmor), ne dobijaju nijedan obrok za taj dan, već za isti moraju sami da se snađu i plate iz svog džepa, a pomenuta akontacija je više nego nedovoljna. Radnik zato nije u stanju da kupi sebi dodatni obrok, jer je uvek nedovoljno sit, ili da npr. kupi neku jabuku…

A da ne pričamo za one radnike koji su zbog bolesti i povrede na radu sprečeni da dolaze na posao, i ne dobijaju nikakve obroke za te dane, već su primorani da se sami snalaze za ishranu, a koju nemaju čime da plate zbog nedavanja zarade i takve minimalne akontacije.

Obzirom da je i ovakva činjenica zakidanja zarade poznata radnicima, istima se pruža mogućnost da obavezno, sudskim putem zatraže isplatu svih zakinutih primanja, odnosno dospelih zarada, naknada zarada i drugih primanja, od građevinske firme AD“Putevi” Užice, ili podizvođača-firmu koja ih je angažovala. .

Prema Zakonu o radu, svaki poslodavac je dužan da radniku obezbedi zdravstvenu zaštitu ili osiguranje (kao npr. kada se odlazi na odmor u inostranstvo, pa putnik mora da ima plaćeno osiguranje). Znajući tu zakonsku obavezu, ne sme da se dogodi, da se radnici ove firme, koji se razbole, ili se povrede na radu, isti odvode kod lekara, čiji pregled mora radnik sam da plati.

Radnici nisu informisani da imaju pravo na naknadu u visini najmanje 65% zbog bolesti, , kao i naknadu zbog povrede na radu u visini od 100% , od prosečne zarade u RS u prethodna tri meseca, već im građevinska firma odmah odbija sate bolovanja kao nepostojeće.

Ovakvim postupkom otimanja novca od radnika za zdravstvenu zaštitu, a što spada u zakonsku obavezu ”Puteva Uzice”, (zato što se od njihovih primanja idvajaju doprinosi), pretstavlja više nego ozbiljan trenutak da Inspekcija rada obavi nadzor nad ovom građevinskom firmom, i naloži joj da izvrši isplate svim radnicima zarade, naknade i druga primanja, a na šta je obavezuju član 268. i 273. Zakona o radu.

Ukoliko Inspekcija rada ne reaguje posle ovih nekoliko (a ima još masa nezakonskih postupaka ove firme,) navedenih kršenja odredaba Zakona o radu a na štetu radnika u građevinskom preduzeću AD “Putevi” Užice, s`pravom možemo postaviti pitanje, da li su svoje budžetske plate zaslužili oni – koji su prva zaštita radnika, koji svojim radom pune i budžet Srbije!!?

Sledeće jeste nepravilno, s `umišljajem i u cilju sticanja novčane koristi, evidentiranje radnog vremena i zarade od strane poslodavca – AD “PUTEVI” Užice, a na štetu radnika, pri čemu, vreme trajanja rada na gradilištu je od 07,30 – 18,00 časova, a biva evidentirano samo 10 sati rada, iako radno vreme traje 10 i po sati. To znači da je firma namerno zakinula pola sata – 30 minuta, plaćenog radnog časa, pod izgovorm da :” tih pola sata ne ulazi u radno vreme zato što radnik to vreme koristi za ručak”, tim više što Zakon o radu propisuje da i to vreme za odmor (pauzu, ručak) ulazi u radno vreme.

A to konkretno znači da je radnik zakinut za još 13 sati mesečno i zaradu za te sate.

Pa zamislite tih 30 minuta ukradenih sati dnevno (a tek u toku meseca) na 3000 ili 5000 radnika!! Koliko je to sati i kolika je visina novčanog iznosa zakinutog radnicima i gde je sve to završilo??? A tek količina novca od po 1300 dolara!??

Radnicima koji rade nedeljom od 07,30 – 14,00 časova, takođe se ne priznaje tih 30 minuta, i evidenira se samo 6 sati rada., iako ručak daju tek po završenom radu-a to je posle 14,00 časova. A rad nedeljom ne evidentiraju kao prekovremeni rad, jer bi tada morali da plate 26% više od osnovice. To je opet pljačkanje radnika koji svojim radom zarađuje za sebe i donosi profit firmi.

To konkretno znači, da ako radnik radi nedeljom 6 i po sati, i nema plaćenu pauzu za obrok u tom periodu, firma mu evidentira da je radio samo 6 sati, pri čemu za 4 nedelje koje je radio nedeljom, njemu se umišljeno zakine još dva sata.

Još jedan način direktnog zakidanja radnicima zarade, je i zarada koju radnici ostvaruju zaradom po kvadratnom metru-učinku – (gipsari, moleri, keramičari i majstori za malterisanje), pri čemu se događa, da po završetku nekog posla, inžinjeri koji prate sve radove na objektu, i na osnovu nekakve svoje slobodne procene umanjuju cenu po urađenom kvadratnom metru, nalazeći raznorazne mane urađenog posla, iako je posao urađen više nego profesionalno i kvalitetno.

Pa ako je bila ugovorena cena po kvadratu od npr. 6 dolara, zbog tih njihovih izmišljenih mana i nepravilnosti, dešava se da im frima AD “PUTEVI” isplaćuje i do 50% manje od ugovorene cene po kvadratu. Tako da se postavlja pitanje, po čijem nalogu i za čiji račun ti inžinjeri, (među kojima, uzgred govoreći ima mladih i nedovoljno iskusnih u poslu koji obavljaju na terenu, i ne poznaju posao kako treba), zakidaju – umanjuju cenu rada po kvadratu???

Takvim zakidanjem zarade i nedostavljanjem obaveznog obračuna zarade radnicima prilikom isplate primanja (što je redovna pojava u preduzeću AD”PUTEVI” Užice), pomenuta firma redovno krši Zakon o radu na štetu radnika.

Većina radnika nije upoznata da poslodavac ne sme da obustavi nikakakav iznos od njihove zarade, i da svako novčano potraživanje prema zaposlenom od strane AD”PUTEVI” Užice, može da bude samo na osnovu pravosnažne sudske odluke (najviše 1/3 zarade) ili uz pristanak zaposlenog.

To znači da onakvim “papirom, s` početka teksta, koje su AD”PUTEVI” Užice podmetnuli radnicima pod pojmom nekakve izjave saglasnosti, pretstavlja namerno dovođenje radnika u zabludu i pretstavlja ucenu, povodom obavljanja njegovog rada u toj građevinskoj firmi u inostranstvu.

 

Bilo je mnogo radnika iz Požege, Loznice, Smedereva, Čačka, Vrbasa, Leskovca, Niša, …. koji su odlazili na rad u Soči da rade za AD”PUTEVI” Užice, ili preko nekakvih posrednika, očekujući da će uspeti da zarade novac u visini od 5-7 dolara po radnom satu, koji im je obećan pre polaska. (A dešava se da to bude 5 i manje dolara po radnom satu).

Radnici su tamo su bili izloženi gore opisanim “nepijatnostima” i kršenjem prava radnika, počev od akontacije (za jedan mesec), u takvom iznosu da ni za kupovinu cigareta ili pribora za ličnu higijenu, a tek hrane, nisu imali, pa su mnogi odustajali i vraćali se nazad u Srbiju bez zarade, koja je ostajala kod preduzeća AD”PUTEVI” Užice, ili podizvođača koji su angažovani na tim radovima.

E sad` možete izračunati u kom iznosu su građevinskim radnicima bile zakinute zarade od strane njihovih poslodavaca u Sočiju, Rusija, na raznim gradilištima, kao i na gradilištima u Moskvi, gde se neki radnici primoravaju da rade i po 12 sati dnevno, i o kolikoj ukupnoj svoti novca se tu radi, a koji je završio u nečijim džepovima.!!!

Pojedinci i grupe radnika koji su bili aktivniji u zahtevima za ostvarivanje svojih prava iz radnog odnosa, angažovali su advokate i tužili građevinsko preduzeće AD”PUTEVI” Užice, ili podizvođače. Oni radnici koji još nisu ništa preduzeli, verovatno će se obratiti Inspektoratu za rad http://www.minrzs.gov.rs/inspektorat-za-rad.php , inspekcija@minrzs.gov.rs , sa sedištem u Beogradu, Bulevar umetnosti 10, telefon 011/2017485 i 011/2017194,a ostali će se, za početak, obratiti Kancelarijama Inspekcije rada po okruzima, čije adrese možete pogledati ovde – https://docs.google.com/viewer?url=http://www.minrzs.gov.rs/doc/inspekcija/Adresar%2520Inspekcije%2520rada.doc .

Posle ovakvih saznanja o kršenju prava građevinskih radnika u pomenutoj firmi, Inspekcija rada na Republičkom nivou i u upravnim okruzima, mora, makar po službenoj dužnosti, da izvrši nadzor nad primenom zakona o radu, drugih propisa, opstih akata i ugovora o radu, pri čemu će učiniti prvi korak da radnici ne izgube poverenje u ovaj državni organ, čiji zaposleni primaju platu iz budžeta koga pune svi građani Srbije.

A da li bi trebalo prekontrolisti i proveriti moguće kršenje prava radnika i zakidanje njihovih zarada na gradilištima u Alžiru, Moskvi…ostavljamo na odluku Inspektoratu rada Republike Srbije.

A možda će i sam Dragoljub Peurača, direktor inspektoprata rada u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku RS, biti zainteresovan da proveri koliko dobro mu rade inspektori u zlatiborskom okrugu, čije se sedište nalazi u Užicu, ul.Dimitrija Tucovića 53, I i II sprat, telefon 031/513949: uzice.ir@minrzs.gov.rs .

U volju i stručnost gospodina Peruače, koji govori i ruski jezik, (ne) bi trebali da sumnjamo, obzirom na njegova ranija nameštenja u bivšem Saveznom sanitarnom inspektoratu…

Zbog ukazane potrebe za radnicima, AD”PUTEVI” Užice je pre neki mesec angažovala i radnike koji su prijavljeni na “biro rada” (Nacionalna služba zapošljavanja Srbije), pa je po dolasku na gradilišta u Soči, prema tim radnicima primenjivan isti nezakonit i izrabljivački tretman opisan u gornjem tekstu.

A građevinsko preduzeće AD”PUTEVI” Užice, teba pohvaliti zbog sklopljenog posla izgradnje Olimpijskog univerziteta od 92.000 kvm, i vrednošću radova od 338 miliona dolara. Takođe, to preduzeće gradi više od 10 objekata za smeštaj radnika, sportista i novinara, među kojima su i hoteli sa četiri i pet zvezdica, i vrednost radova je preko 750 miliona dolara.

Dakle, zbog takvog velikog sklopljenog posla, i pruženom mogućnošću srpskim građevinskim radnicima da zarade plate za njihove porodice, pohvala za firmu AD”PUTEVI” Užice je na mestu!

Ali to preduzeće ne može da izbegne kritiku i sankcije zbog svog nepažljivog i izrabljivačkog odnosa prema radnicima (o čemu smo gore pisali), a koje je angažovala u radovima na raznim gradilištima, među koje spadaju i “Kamelija”, “Aktior”, “Imeritinka”, “Roza Hutor ” (Krasnaja poljana)a, i druga …

 

       DIREKTORI

 

Vasilije Mićić, građevinski magnat, i većinski vlasnik preduzeća "Putevi" iz Užica, je svoju poslovnu imperiju razvio i širom Rusije. U Moskvi mu je administrativno sedište posebno registrovane kompanije, dok je u Sočiji stacionirao proizvodne kapacitete. U ovom gradu je i njegova ogromna fabrika sa mnoštvom zasebnih pogona: za proizvodnju mermera, armature, bravarije, stakla, aluminijuma. Osim u užičkim "Putevima", Mićić danas u imovinskoj karti ima i istoimena preduzeća iz Požege, Prijepolja, Novog Pazara i "Peščar" iz Ljiga.

Direkor firme je Milovan Bojović, a direktor predstavništva u Rusiji je Vladan Stamenić.

Direktor AD”PUTEVI” Užice u Sočiju je Lazar Cicvarić, a direktor gradilišta “Tereza” na objektu “Olimpijski univerzitet” je Aleksandar Delić.

AD"Puteve” Užice na ovom poslu prati podizvođač i partner firma "Jedinstvo" iz Sevojna, koja u Sočiju radi termo-tehničke izolacije, vodovod i kanalizaciju, u poslu vrednom 30 miliona dolara. Na njenom čelu se od 1. juna 2012. godine, nalazi Mića Mićić na funkciji predsednika Nadzornog odbora MPP "Jedinstvo" A.D. Sevojno i predsednika grupacije "Jedinstvo".

Investitor projekta za izgradnju Olimpijskog univerziteta je ruska finansijska grupacija "Interos".

 

©Geto Srbija

izvor: bivši i sadašnji radnici AD“PUTEVI“ iz Sočija