NAPREDNJAČKI “SAVET ZA INTERNET I DRUŠTVENE MREŽE” U ULOZI ODBRANE VUČIĆA!!!

 

Prema stanju na Internetu, ispada da sve siromašniji narod sve više voli Aleksandra Vučića! Jedno objašnjenje bi moglo da bude u skladu sa reklamnim motom „kad si gladan, nisi sav svoj", ali je prava istina da se masovno manipuliše društvenim mrežama pomoću web programa koje je osmislila i plasirala kuhinja zla Srpske napredne stranke nazvana „Savet za internet i društvene mreže". Na domenu pod nazivom "headsgreen.com", nalaze se poddomeni "sdpr.live.headsgreen.com", povezan direktno sa preduzećem za trgovinu oružjem "Yugoimport SDPR", kao i "ministarstvo.headsgreen.com", povezan sa sajtom koji je još u izradi. Ovo znači da je novac za izradu i održavanje stranačkog programa "Valter", koji služi za obmanjivanje naroda, dobija iz državnog budžeta koji pune svi poreski obveznici Srbije, a ne samo članovi i pristalice SNS-a.

 

                        Milan Malenović

 

 Poslednjih nedelja, na internetu se pojavilo obilje materijala koji razotkriva pravu ulogu „Saveta za internet i društvene mreže" Srpske napredne stranke i koji nedvosmisleno dokazuju da Vučićeva propagandna mašinerija na najmonstruozniji način pokušava da "ispira mozak" milionima ljudi.

Ali, zlo koje je u naprednjačkoj kuhinji pripremano, vratilo se kao bumerang svom pravom autoru…

Naime, naprednjački „Savet za internet i društvene mreže" formalno je osnovan 19. januara 2013. godine, mada je neformalno radio i pre toga. Prvi predsednik Saveta, glavni koordinator bio je Slaviša Mićanović zvani Mićan.

Mićanović je uz ovu imao još i druge unutarstranačke dužnosti, pa je zbog navodne preopterećenosti ubrzo mesto glavnog koordinatora prepustio svom oponentu Mariju Maletiću, u to vreme zaposlenom u Ministarstvu pravde.

Prava istina je da je u to vreme Maletić veoma aktivno radio na Mićanovićevom uklanjanju sa pozicije glavnog koordinatora, što mu, s obzirom na Slavišin više nego raskalašni način života, nije bio posebno veliki problem.

Aktivisti SNS-a iz Niša su piscu ovih redova potvrdili kako je Slaviša Mićanović, kao nekakav koordinator za jugoistok Srbije, po dolasku u Niš samo nekoliko sati bio radno upotrebljiv. Pošto bi se napio i nadrogirao, prihvatao bi društvo devojke (ponekad i momka) koju bi mu lokalni naprednjaci priveli. Naravno, sve žureći da se posveti orgijanju, prihvatao bi i sve političke predloge i zahteve svojih domaćina.

 

      "…Kako ukidate ove video klipove?"

 

Svojih pet minuta da obori Slavišu Mićanovića i postane "kalif umesto kalifa", Mario Maletić je jedva dočekao u trenutku kada je ovaj javno kompromitovao svoga šefa, Aleksandra Vučića. Raniji saradnici Mićanovića su u više navrata na društvenim mrežama posvedočili kako je upravo on idejni tvorac monstruozne laži da je "Tabloid" navodno pisao da Vučić polno opšti sa svojim sinom!

U to vreme je naš list argumentovano napadao tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade zbog mahinacija u kojima je uhvaćen, ali je istovremeno objavljivao fotografije i transkripte razgovora koji dokazuju da je Mićanović od velike količine droge i alkohola izgubio razum. U želji da naš list prikažu kao izvor najbestidnijih neistina, njih dvojica su zajednički osmislili pomenutu laž koju je Mićanović posle toga pokušao preko društvenih mreža da nametne kao istinu.

Uvidevši da je preterao kada je poslušao savet pijanog koordinatora Saveta, Vučić ga smenjuje i šalje na lečenje od bolesti zavisnosti, a na njegovo mesto dovodi Maria Maletića.

Početkom ove godine Mićanović započinje otvoreni rat protiv svog konkurenta. Njemu odani članovi Saveta više vremena su provodili prateći rad svog glavnog koordinatora, nego rad protivničkih stranaka. Na internetu se pojavljuju poverljive informacije iz rada Saveta, pa i fotografije njegovih članova, sve u organizaciji Mićanovića.

Konačni udarac Maletiću zadaje afera nazvana "Feketić". Februara meseca ove godine veliki smetovi su zavejali kolonu vozila u blizini malog vojvođanskog mesta Feketića. Umesto da odmah pošalje neophodnu mehanizaciju da oslobodi zavejane ljude i da im u međuvremenu dostavi neophodnu hranu i tople napitke, Vlada na lice mesta šalje helikoptere sa Aleksandrom Vučićem, članovima njegovog PR tima i grupom odabranih novinara, snimatelja i fotografa.

Posle toga fotografije kako Vučić navodno pomaže zavejane, a posebno snimak RTS-a kada prvi potpredsednik Vlade pokušava da evakuiše jedno dete, postaju hitovi na društvenim mrežama, ali samo zahvaljujući šaljivim komentarima na Vučićev račun. Ovako nešto se nikako nije uklapalo u politiku SNS-a u pogledu kontrole interneta, pa počinje akcija ukljanjanja pomenutih priloga.

Na Tviter nalogu Maria Maletića, tviteraš pod pseudonimom Bo_JAH ga u to vreme pita: "…Kako ukidate ove video klipove o Vučiću? Ja kada sam reportovao neki čekao sam dugo."

Na to mu glavni koordinator Saveta, Mario Maletić, nekoliko sati kasnije odgovara: "Um caruje, a i masa ljudi dobro dođe". Time je javno priznao da iza pokušaja do sada najmasovnije cenzure interneta u Srbiji stoje naprednjaci, a Mićanović je dobio dugo očekivano oružje za uzvraćanje udarca, jer su njegovi ljudi preplavili internet, ali i druge medije, snimkom ovog dopisivanja.

Maletić je, istina, odmah ukinuo pomenuti nalog na Tviteru i nastavio da se dopisuje sa rezervnog naloga "golubica_", ali je bilo prekasno da bi spasao karijeru. Velikom brzinom je ne samo smenjen sa mesta prvog čoveka „Savet za internet i društvene mreže", već i sa svih partijskih i ostalih pozicija, a danas je samo koordinator Saveta za beogradsko prigradsko mesto Barajevo. Već 19. februara njegovo ime je skinuto i sa spiska naprednjačkih kandidata za odbornike u Beogradu. Da je mogao, ženski osvetoljubivi Mićanović bi izbrisao i samo sećanje na njega.

Umesto Mićanovića na čelo Saveta tada na kratko dolazi izvesni Simo Čulić, kako rekoše dobro upućeni, jedan od najnesposobnijih kadrova Srpske napredne stranke (a u toj kategoriji je konkurencija kod naprednjaka izuzetno velika!).

Čulić je bio i onda, a i danas je, ni manje ni više, nego savetnik za medije, koji je nametnut predsedniku Srbije! Poreklom je iz Leštana, a po sopstvenim tvrdnjama od svog obrazovanja vrednog pažnje, poseduje znanja srpskog, hrvatskog, makedonskog, slovenačkog, bosanskog i crnogorskog jezika.

Poslednji put su ga mediji pominjali krajem septembra kao "slepog putnika" u avionu kojim je predsednik Republike, Tomislav Nikolić sa delegacijom, putovao na zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija. Naime, Čulić nije bio na spisku članova delegacije koji je dostavljen medijima, ali je svoje putovanje u Njujork sam objavio hvaleći se njime na svom Fejsbuk profilu!

Ista neopreznost i samohvalisanje svojevremeno su ga koštali i pozicije prvog čoveka „Savet za internet i društvene mreže" SNS-a. Mićanovićeve pristalice su ga uklonile na taj način što su u medije pustili dokument od devedeset i jedne strane pod nazivom "Internet kampanja, važnost, uloga, pristup i uticaj na birače" kojim se članovima Saveta objašnjava kako da manipulišu javnim mnjenjem, a iz koga se vidi da je njegov autor Čulić, koji je odmah posle toga bez velike pompe postavljen na mesto drugog koordinatora i tako vraćen Mićanović.

Najnoviji obelodanjeni dokumenti o radu "botova" i „Saveta za internet i društvene mreže", samo su nastavak ove kampanje, koju je prvi pokrenuo Slaviša Mićanović, a u kojoj članovi SNS-a pokušavaju da javno diskredituju svoje protivkandidate. Sve ovo pokazuje u rukama kakvih ljudi se nalazi Srbija.

 

      "Zelena riba" u mutnoj naprednjačkoj vodi

 

Nezavisni novinar Danilo Redžepović je nedavno na svom sajtu "Teleprompter" obelodanio postojanje programa "Valter" koji "botovima" Srpske napredne stranke olakšava unošenje hvalospevnih komentara na račun Aleksandra Vučića, kao i negativno ocenjivanje kritičkih komentara koji se pojavljuju na internetu.

Koordinatori Saveta unose u centralni server adrese sajtova na kojima su se pojavili komentari koje treba negativno ili pozitivno oceniti, zatim stavljaju adrese domena gde je potrebno postaviti neki komentar, a obični članovi Saveta, takozvani "botovi" sve što treba da urade je da aktiviraju pomenuti program i shodno prethodno datim uputstvima sastave komentar.

Daljom pretragom interneta utvrđeno je da"Valter" komunicira sa sajtom pod nazivom "http://www.kostic.headsgreen.com" postavljenim na domenu "headsgreen.com" koji je svojom kreditnom karticom kupio Milorad Stojković, vlasnik ukupno više od dvadeset sajtova na internetu!

Na sajtu greenfish.rs ("zelena riba"), o Stojkoviću piše sledeće: "…Milorad Stojković, osnivač, senior web developer, project manager. Kao naš glavni programer, Miki osmišljava logiku funkcionisanja sajtova i pravi sisteme koji omogućuju željene funkcionalnosti. Uz bezbroj web projekata iza sebe, Miki je svakako programer koji će u delo sprovesti svaku vašu zamisao."

Koji privredni subjekat stoji iza pomenute web adrese nije poznato, ali postoji samo jedno preduzeće u Srbiji koje nosi naziv "Grinfish". Radi se o društvu za uzgoj riba "Greenfish" d.o.o. iz Beograda, čija je direktorka istovremeno i direktorka "Centra za spoljnu politiku" Aleksandra Joksimović (nekadašnja pomoćnica ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića).

Vlasnik "Greenfish" d.o.o. je "Jugofund" d.o.o. čiji je direktor Velimir Stoiljković, a čiji je vlasnik "Meseta" d.o.o. direktora Miloša Subote, u vlasništvu kiparske firme "IF GLOBAL HOLDING LIMITED". Sva tri domaća preduzeća registrovana su na adresi Mihajla Pupina 117, Novi Beograd, dok sajt "Grinfish" kao svoje sedište navodi beogradsku adresu Jelene Ćetković 8/1.

Milorad Stojković se u Agenciji za privredne registre vodi i kao osnivač i direktor novosadskog preduzeća "Develomon" d.o.o, Antona Čehova 7, osnovanog 21. jula 2014. za delatnost "računarsko programiranje".

Na domenu "headsgreen.com", koji je platio Stojković, nalaze se poddomeni "sdpr.live.headsgreen.com", povezan direktno sa preduzećem za trgovinu oružjem "Yugoimport SDPR", kao i "ministarstvo.headsgreen.com", povezan sa sajtom koji je još u izradi.

Ovo znači da Stojković novac za izradu i održavanje stranačkog programa "Valter", koji služi za obmanjivanje naroda, dobija iz državnog budžeta koji pune svi poreski obveznici Srbije, a ne samo članovi i pristalice SNS-a.

Osim što služi za zaluđivanje naroda postavljanjem integrisanih komentara, "Valter" je podoban i za rušenje nepodobnih sajtova, tvrdi neimenovani digitalni forenzičar iz Kanade, koga citira Danilo Redžepović: "…Valter je tako pisan da može da napadne bilo koji sajt, potrebno je samo malo izmeniti voter.php fajl koji se nalazio na serveru i to je to. Inače, po načinu na koji je program pisan, odgovorno tvrdim da autor nema više od 30 godina".

Inače, Milorad Stojković je rođen 10. januara 1979. godine, pa, ili nije tvorac programa koji je povezan sa njegovim sajtom ili je malo zaostao u razvoju.

U međuvremenu je otkriven daleko složeniji i opasniji program koji koristi SNS-ov „Savet za internet i društvene mreže" koji je po ugledu na mrežu računara iz filma „Terminator" dobio naziv „SkyNet".

Osim što ima iste mogućnost kao i „Valter" ovaj program može da koristi i društvene mreže, kao što su Tviter ili Fejsbuk, ali i da upotrebljava takozvane „proxy servere" i na taj način simulira da je korisnik došao iz neke druge zemlje, a ne iz Srbije.

Prema priznanju samog Ministarstva unutrašnjih poslova, nedavni napadi na „nepodobne" internet domene dolazili su iz celog sveta, a upravo tako nešto može da izgleda posle upotrebe „SkyNeta".

Ni ovo, međutim, ne može do kraja da sakrije prave počinioce, jer prostim upoređivanjem „proxy servera" ponuđenih na listi „SkyNeta" sa serverima sa kojih su vršena rušenja po režim nepoželjnih sajtova može lako da se utvrdi istina.

Tvorac ovog terminatorskog programa je Nenad Gledović, programer koji koristi nadimke „NG 2014" i „Gleda". Sukob Slaviše Mićanovića i njegovih oponenata za čelnu poziciju u stranačkom „Savetu za internet i društvene mreže" se nastavlja, tako da valja očekivati nova obelodanjivanja nedemokratske i antidržavne delatnosti ne samo ovog Saveta, već i cele Srpske napredne stranke.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ANTISRPSKA PROPAGANDA DVOJICE, BOGATO SPONZORISANIH, LAŽNIH AUTONOMAŠA KROZ DRUŠTVO VOJVOĐANSKIH NOVINARA!!!

 

Nikada u svojoj istoriji, od kako su je Srbi pod Arsenijem Čarnojevićem naselili, Vojvodina nije doživela da joj glavni ideolozi budu dva bosanska "dođoša", dve antiintelektualne protuve, koje skoro dve decenije diktiraju medijska i građanska pravila i cinkare, i javno i tajno, svakoga ko "zastranjuje" i drukčije misli. Već punih 18 godina, sa perspektivom doživotnog mandata, Društvom nezavisnih novinara Vojvodine predsedava Sabahudin-Dinko Gruhonjić, dok njegov sabrat, Nedim Sejdimović, svojom ogromnom zadnjicom zauzima mesto predsednika Izvršnog odbora ove novinarske organizacije, osnovane 1992., mnogo pre nego što su oni prvi put u životu videli Novi Sad.

 

                      Arpad Nađ

Za skoro dve decenije od kako pišu novinske članke, štampaju knjige, vrše dužnosti dopisnika najvećih evropskih medija iz Vojvodine, drže konferencije za štampu, tribine i gostuju u svim televizijama i radio stanicama, učinak ove dvojice odmetnutih Bošnjaka, bio je više nego poguban za informativni i kulturni prostor "prečanskih Srba".

Ali, ko je Srbima u Vojvodini podmetnuo Sabahudina – Dinka i Nedima? Kako se desilo da im Vojvodina olako dopusti da godinama ideološki truju i informativno izoluju ovu, nekada "najevropskiju" regiju u Srbiji? Čiju istinu njih dvojica čuvaju, i od koga?

Nema nikakve sumnje u to da je Vojvodina bila i ostala višenacionalna zajednica, ali i da je ta idilična slika opstala zahvaljujući činjenici što su vojvođanski Srbi oduvek živeli u harmoniji sa svima kojima je panonska ravnica istinska domovina.

Ovu notornu činjenicu, skoro dve decenije negiraju perjanice Društva nezavisnih novinara Vojvodine, Sabahudin-Dinko Gruhonjić i Nedim Sejdimović, dvojica antisrpskih agitatora koju su se početkom devedesetih godina doselili u Novi Sad iz zaraćene Bosne i Hercegovine.

Naime, Sabahudin i Nedim, godinama, u svakoj prilici, na ovaj ili onaj način, uporno tvrde da su Srbi genetski zločinci i neizlečivi ksenofobi i šovinisti, istovremeno uživajući sve društvene privilegije koje ova država, često maćehinski, ne daje ni istinskim herojima, koju su ovu zemlju zauvek zadužili velikim delima.

Mada je u pitanju njihova podmukla, antidržavna propaganda, koja traje od ranih devedesetih godina, Sabahudin i Nedim nikada tako otvoreno nisu pokazali šta misle o državi koja ih je širokogrudo udomila, kao nedavno, kad su jedan drugom "dodavali loptu" na hrvatskom Internet portalu zanimljivog imena (www.lupiga.com).

Sabahudin je za ovaj portal napravio intervju sa Nedimom. Nedim je tamo predstavljen i kao urednik separatističkog sajta "Autonomija", glasila Društva nezavisnih novinara Vojvodine.

Sabahudin-Dinko, poznat po tome što je u jednom "nadahnutom" šovinističkom ispadu nazvao Srbe "genetskim škartom", kojima su „noge sve kraće, a pogled sve tuplji", postavljao je pitanja svome seizu Nedimu, kao da je reč o preživeloj žrtva iz koncentracionog logora, a ne o podgojenom bilmezu koga je Srbija udomila, a srpski neprijatelji izdašno platili.

Odgovarao je Nedim na Sabahudinova pitanja, onako kako se očekivalo od ovoga mašala-vezira, koji veze po sastancima gej aktivista u Vojvodini, Srbiji i širom regiona. Govorio je kako će Srbija zauvek biti optuživana i prokazivana kao zemlja u kojoj se „žeđ za krvlju prosto valja ulicama, samo se traži – žrtva", jer je Srbija „hronično obolela od raznih oblika nacionalizma, ksenofobije i šovinizma".

Hrvatski Internet portal http://www.lupiga.com, morao je Nedimu biti privlačan za svakojaki divan, ako ni zbog čega, ono zbog imena (lupiga). Po čemu nego po njegovoj preširokoj zadnjici, kojom već godinama sebe integriše u sve moguće i nemoguće "europske inicijative".

Da bi što bolje opisali svoju "epohalnu" ulogu u "spasenju" Nezavisnog društva novinara Vojvodine, ova dva bosanska dođoša, "zakitili" su portal ovog udruženja neviđenom pohvalom samima sebi, pa su napisali: "…Na inicijativu nekolicine članova Nezavisnog društva novinara Vojvodine pokrenuta je akcija revitalizacije Društva. Izborna skupština je održana 29. maja 2004. godine, NDNV je od tada do danas uspeo da povrati ugled pa sada ponovo predstavlja relevantno novinarsko udruženje sa oko 450 članova…".

Drugim rečima rečeno, da nije bilo ova dva bosanska jarana, propalo bi u Vojvodini i novinari i njihovo udruženje! Ali, ispod svega, krila se njihova misija, da se "instaliraju" u stranim medijima.

U tome su uspeli, zahvaljujući dekadenciji novosadskih autonomaša, spremnih da udome i crnog đavola, samo ako podržavaju njihove separatističke ideje. Postali su Nedim i Sabahudin dopisnici Radija Slobodna Evropa, Radija Dojče vele i agencija Rojters i Frans pres…

Takođe, shvatili su, vrlo brzo, da ako se preobuku u autonomaše, mogu da pričaju protiv Srba i Srbije šta god ih je volja. Sa novom reputacijom dopisnika uglednih medija, počeli su da sebe promovišu kao osvedočene borce protiv "države ortodoksne teokratije", tačnije, pravoslavne Srbije.

Počela su da stiži i priznanja, ali i pare. Za njih se nesebično otvorio i specijalni fond američkog US Aid-a, a za njim i svi drugi angloamerički i evropski fondovi. Pozvali su Nedima u London i to na Kembridž!

Odatle je ovaj savremeni Elvija Čelebija, špijun i "putopisac", sve zapisujući šta mu se usput dešavalo, krenuo u Bristol, tamo gde obično odmaraju gospoda iz britanske obaveštajne zajednice.

Kažu poznavaoci njegove misije, da je tom prilikom poslao Sabahudinu i razglednicu iz Bristola, da njegov dični sabrat vidi kakva je to ljepota od čaršije. Hvalio se Nedim, da bolje zna Bristol od rodne Tuzle. Toliko su ga tamo našetali, da su ga noge izdale, ali ne i njegova impozantna zadnjica, koju su stručnjaci sa Kembridža, slične orjentacije, odmah uočili.

Osim "zapisa" od službenih "hodža" iz Londona, Nedim je tokom boravka, napisao, mašala, poveliki dnevnik događaja. Između ostalog, u njemu piše i ovo: "…Nedelja, 16. septembar…Jutros smo Dinko (Gruhonjić) i ja, mejlovima, usaglašavali tekst saopštenja koje smo posle prosledili medijima. U njemu najavljujemo da će Nezavisno društvo novinara Vojvodine podneti tužbu protiv dva srbijanska portala koji su naveli netačne informacije o sredstvima koje je naše udruženje dobilo od američke fondacije NED...Udesetostručili su iznos. Tražićemo simboličnu odštetu. Jedan od tih portala je nedavno iz pera sadašnjeg pomoćnika ministra kulture Srbije objavio spiskove politički nepodobnih umetnika, a sada, u nastavku, taj sajt emituje spisak organizacija koje dobijaju donacije od ove američkih fondacije. Svi znamo šta je cilj takvih spiskova i kuda sve to vodi. Fama o tzv. stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima opet se širi zemljom Srbijom. To što je cela država praktično ‘strani plaćenik’ – nikoga se ne tiče…".

Dakle, bez bilo kakvih konsultacija ili odluke novinarskog udruženja kojim upravljaju. Samo njih dvojica se "usaglašavaju" ne pitajući nikoga da li je to u redu ili nije. Istina, i sponzor im je dao odrešene ruke.

Da rade šta oni hoće, a za pare da ne pitaju. Samo da na svakom koraku rade protiv Srbije, makar i u formi lažnih autonomaša. Jer, da se Nedim i Sabahudin pitaju, odavno bi Vojvodina bila evroislamska džamahirija, u kojoj bi imalo mesta za svakoga, samo ne za onoga ko se izjašnjava kao Srbin. Zato im ne fali ni evra ni dolara. Kaplje na sve strane.

Osim NED-a (američka Nacionalna zadužbina za demokratiju ili National Endowment for Democracy), Sabahudin i Nedim "opskrbljuju" se direktno iz fondova Kongresa SAD. To podrazumeva puno poverenje u korisnika takvog budžeta. A, Sabahudin i Nedim su se dokazali. Toliko puta su govorili o Srbiji kao naslednici "koljača i ubica", kao o zemlji koja je"silovala Bosnu", i slične "stilske figure", da su stekli ugled kod svojih gazda. Zašto onda Sabahudin spava sa svojim "silovateljem"?

Paralelno sa antisrpskim akcijama, Sabahudin i Nedim su odskočili na društvenoj lestvici u Srbiji! Ovaj paradoks je moguć samo pod srpskim nebom. Da su neki Srbi, recimo, Miloš i Marko, došli u Sarajevo ranih devedesetih, i počeli da govore o tome kako Alijini mudžahedini zaklaše sve srpsko, bili bi kraći za glavu. Ne bi stigli do Sarajeva! Nezamislivo je i danas i u budućnosti, da neki Srbi, Miloš i Marko, budu prvi ljudi novinarskog udruženja u Sarajevu i javno prozivaju Bošnjake nazivajući ih "bolesnim i neizlečivim mrziteljima drugih naroda".

Sa druge strane, zna se šta bi se desilo i kako bi reagovala srpska novinarska udruženja pa i srpsko tužilaštvo, ako bi neko napisao da se „u Sarajevu i Federaciji mržnja i žeđ za krvlju prosto valja ulicama, samo se traži – žrtva"?

Ili, da je narod bošnjački, tamo u Federaciji BiH, „hronično obolelo od raznih oblika nacionalizma, ksenofobije i šovinizma"? Ima li boljeg dokaza da je Srbija neopisivo ponižena, a da su joj ovakve "Zumbul-age", zamotane u evropske čadore, samo prirodna posledica samoporicanja, odsustva samopoštovanja i neviđene autodestrukcije izazvane evroameričkom mržnjom prema Srbima.

Istraživač lika i dela Sabahudina Dinka Gruhonjića, Lazar Janićijević, pita se, u jednom od svojih tekstova, sasvim logično: "…Zaista, zbog čega je Gruhonjić ostao u Srbiji? Šta ga to drži u zemlji za koju tvrdi da tu niko ništa naučio nije, jer je ‘nacionalizam metastazirao u galopirajući tumor mozga’?"

Nije teško pogoditi. Srbija, koju Sabahudin naziva "Silovateljem Bosne", širokogruda je i poslovično sklona zaboravu. To mu je sasvim dovoljno da se ne brine za svoju budućnost u ravnoj Vojvodini.

Ostalo su organizovale i platile obaveštajne zajednice iz Vašingtona i Londona. Njegovom bratu u Alahu, Nedimu, nekako je i prirodno da bude u krevetu sa "silovateljem". Kad je jednom osetio slobodu urbanih nastranosti u Novom Sadu, više ga odatle niko nije mogao isterati. A, Sabahudin mu dođe kao ideološko pokriće za njegove "nasušne potrebe".

 

©Geto Srbija

materijal: LIst protiv mafije

SRBIJA: OZAKONJENJE DIKTATURE KROZ UPOTREBU HAOSA!???

 

U Srbiji je diktatura odavno uvedena. Vlast ne poštuje ni zakone, a ni sam Ustav, za nju ništa nije obavezujuće osim onoga što joj narede zapadni mentori. Čeka se još samo da se diktatura i vlast jednog čoveka formalno obznane i nema sumnje da će se to desiti u najskorije vreme.

 

                     Igor Milanović

 

Ubrzo pošto je 1933. postao nemački kancelar Adolf Hitler je, pod izgovorom da čuva stabilnost države, iskoristio paljenje skupštinskog zdanja, Rajhstaga (za koje mnogi veruju da ga je lično inscenirao), kako bi zaveo diktaturu koja se okončala tek njegovim samoubistvom 12 godina kasnije. U Srbiji se još samo čeka ovakav neki događaj da bi se postojeća diktatura i ozvaničila.

Postoji više nego dovoljno dokaza da se u Srbiji već sprovodi diktatura. Nedostatak pravne sigurnosti, odnosno samovlašće su jasni pokazatelji odsustva demokratije. U Srbiji je vlast izvan i iznad zakona i njoj je sve dozvoljeno.

Ustavni sud je nedavno delove Briselskog sporazuma proglasio neustavnim, ali se niko iz Vlade nije na to ni osvrnuo. Odluke Ustavnog suda za ovu vlast nisu obavezujuće, kao ni odluke bilo kog drugog domaćeg suda.

Gradska vlast Beograda je običnom uredbom izmenila republički Zakon o saobraćaju, po kome jedino saobraćajna policija ima pravo da kontroliše i kažnjava učesnike u saobraćaju, pa to pravo sada ima i za to neosposobljena i neobučena komunalna policija. Takođe je gradskom uredbom, dakle podzakonskim aktom, proširen republički Zakon o prekršaju tako što je vožnja bez karte u gradskom prevozu proglašena za prekršaj.

Niko se u Srbiji više ne obazire ni na ukidanje medija i kažnjavanje neposlušnih novinara. Gorko su se razočarali i oni koji su do sada slepo verovali u to da će Zapad da insistira na vladavini zakona u Srbiji i očuvanju bar do sada dosegnutog nivoa ljudskih prava.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je čak dva puta u poslednjih sedam dana telefonom razgovarao sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom. Tema prvog razgovora bila je tada još predstojeća poseta Vladimira Putina Beogradu, dok je u drugom razgovoru američki potpredsednik tražio da se incident sa utakmice Srbija – Albanija ne iskoristi kao povod za zahlađenje u odnosima dve zemlje.

Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić je na poslednjoj konferenciji za štampu o Srbiji govorila samo u tom kontekstu kako je neophodno da se i ona pridruži evropskim sankcijama Rusiji.

Ni Bajden, ni Kocijančićka, niti bilo koji drugi zvaničnik Zapada nije ni jednu jedinu reč potrošio na pitanje ljudskih prava u Srbiji ili na očigledno gušenje medijskih sloboda.

Za Zapad je jedino važno da Srbija prihvati (makar prećutno) nezavisnost Kosova i da se odrekne prijateljstva sa Rusijom. Kako njeni građani žive nikoga tamo u suštini ni ne interesuje.

Zbog toga ne treba očekivati ni da isti taj Zapad reaguje na Vučićevu verziju „paljenja Rajhstaga".

I sam Zapad se već izverzirao u prikrivenom zavođenju diktature i gaženju ljudskih prava i sloboda. U svom novom bestseleru „Kupljeni novinari" nemački autor Udo Ulfkote iznosi veliki broj primera gde su američke obaveštajne službe potplaćivale novinare i tako ih primoravale da pišu samo o onome što je u interesu tih službi.

Nije nedostajalo u poslednje vreme ni prilika da se proglasi vanredno stanje u Srbiji koje je u suštini već na snazi.

Tokom poslednje gej parade, u zapanjujuće mirnom Beogradu, jedini incident je izazvao bahati premijerov brat Andrej Vučić koji je pokušao da probije policijski kordon, pa kada mu to nije pošlo za rukom flašom gađao jednog žandarma i tako izazvao policijsku intervenciju, koju je snimila „sasvim slučajno" prisutna televizijska ekipa i to upravo televizije koja očekuje da u narednom krugu dobije nacionalnu frekvenciju. Umesto da urazumi brata, Aleksandar Vučić je odlučio da kazni žandarmeriju i nastavi već započete čistke u policiji.

Potom je usledila utakmica Srbija – Albanija i skandiranje „Vučiću, pederu" koje je u direktnom prenosu emitovala nacionalna televizija. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je jedino osudio ovo uzvikivanje, dok mu albanske provokacije nisu zapale za oko.

Ali, dizanje u vazduh pekara po Vojvodini, taj ministar nije nazvao nedopustivim, ne zato što osuđuje njihove vlasnike (Albance ili Gorance), već zato što se nada da će neki od tih slučajeva postati naprednjačka verzija paljenja Rajshstaga, odnosno da će pasivnošću državnih organa etničke tenzije dosegnuti nivo kada će država morati da uvede vanredno stanje kako bi situaciju stavila pod kontrolu.

Generalnu probu incidenta koji bi bio inicijalna kapisla za obelodanjivanje diktature predstavljao je saobraćajni udes koji je izazvao vozač Vlade Srbije uletevši kolima u kolonu automobila iz pratnje predsednika Vlade.

Nezaposlenost je ogromna. Broj zaposlenih u proizvodnji iznosi samo petinu onih od pre dvadeset godina. Svako peto dete u Srbiji je na ivici gladi, a tek se svako sedmo dete ispravno hrani, više se godišnje zatvara nego otvara novih preduzeća, a ionako male penzije se dodatno smanjuju.

Od svega toga je za kontrolisane medije važnije šta se, navodno, desilo predsedniku Vlade (pretukli mu brata, njega vređali, uleteli automobilom u njegovu kolonu…). Niko se više ni ne pita šta još očekuje ovaj unesrećeni narod.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

POSLOVANJE MARKA BLAGOJEVIĆA: TEMELJI NA KOJIMA SE NIŠTA NE RADI, I DA LI JE SAV NOVAC NAMENJEN OBRENOVCU TAMO I ZAVRŠIO!!??

 

Mada je prošlo više od pet meseci od kako su stravične poplave skoro prebrisale Obrenovac sa mape, preživeli građani koji su ostali bez kuća, imovine i bez nade u budućnost, još uvek nisu dobili od države novčana sredstva koja su im stigla na račun takozvane vladine Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima. U međuvremenu, Vučićev režim napravio je čitav sistem za pljačku i pranje pristiglih para. Kako to u stvarnosti izgleda među ojađenim građanima Obrenovca???

 

                  Vuk Stanić

 

Velikom novcu, namenjenom žrtvama ovogodišnjih poplava, više niko ne može da uđe u trag. Sigurno je samo to da se on troši nenamenski. Sve češće, umesto na račune oštećenih, ta sredstva se prelivaju u džepove onih koji novcem upravljaju. Srpskim jezikom rečeno, ovlašćeni državni funkcioneri kradu pare namenjene žrtvama poplava!

Direktor Kancelarije za obnovu i pomoć (Kancelarija) poplavljenim područjima, Marko Blagojević, odbio je da omogući na uvid javnosti, kopije dokumenata o prometu na računima na kojima se prikuplja novac za poplavljena područja. Zašto kancelarija ne da građanima uvid u promet računa, ako se novac ne krade?

Na sajtu Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima, navedene su hiljade imena kojima je pomoć isplaćena, a istraživački tim Redakcije, našao je više desetina građana koji su dobili rešenja, mada im novac mesecima nije isplaćen.

Tačan iznos uplaćenog novca se ne zna, javnost nema uvid ni u to da li se sa računa rade i druge nenamenske isplate. Sve to omogućava da se novac namenjen žrtvama poplava ne primećeno krade! I

nisu to jedine indicije da sa Kancelarijom nije sve u redu. Naime, reporteri su obišli Obrenovac i lokacije na kojima su se predsednik Vlade i ministri slikali pored temelja kuća, čija je gradnja započeta pre više meseci. Predsednika Vlade i ministre nismo sreli, ali smo videli da od njihovog slikanja do današnjeg dana, nije ništa urađeno.

Jednom od naših reportera prišla je i besna žena, verovatno aktivista neke od vladajućih stranaka i preteći saopštila da novinari tu nemaju šta da traže.

-Kad meni trebaju novinari ja zovem novinare, vi ovde nemate šta da tražite, rekla je.

Temelji kuća na kojima se ništa ne radi, dokaz su da od Vučićevog obećanja da će "svi dobiti krov nad glavom do oktobra" nema ništa. Jedino što sada preostaje je da se na teren pošalju besni aktivisti i da rasteruju nepodobne novinare.

Na pitanje upućeno Ministarstvu finansija, da dostave spisak svih donacija za poplavljena područja, na kome bi se videlo koliki su prihodi od sms poruka, (posebno od pravnih, a posebno od fizičkih lica), dobijen je odgovor, da "niko u ovoj državi nema takav podatak"!

Rečeno je da oni raspolažu jedino sa cifrom ukupno uplaćenih donacija, a da sa traženim podatkom niko u državi ne raspolaže, osim Kancelarije. Primera radi, Uprava za trezor raspolaže jedino podatkom o tome koliko je bilo deviznih uplata!?

Za razliku od Kancelarije koju vodi Marko Blagojević, oni su, dostavili sve podatke, na preko 250 strana. Uredno su naveli svaku uplatu. Datum svake uplate, uplatioca, iznos stranu valutu u kojoj je plaćeno.

Uz pomoć tog spiska moguće je pratiti koliko je novca iz koje zemlje donirano, dok listing o tome ko je u zemlji kako i na šta taj novac trošio nije moguće dobiti.

-Pogledajte ovde: Uprava za trezor je dala nalog da se uplati ovih sedam miliona evra, i to je i uplaćeno. Kasnije se to knjiži kao pomoć javnom sektoru na računima Ministarstva finansija, oni ga proslede Kancelariji, on postaje deo ukupne mase na računu Kancelarije i nemoguće je ući u trag kako se troši, objašnjava sagovornik Redakcije koji je proteklih meseci uspeo da obezbedi deo dokumentacije o protoku novca od pomoći za poplavljena područja.

Pretražujući po datumima kada je koja uplata legla na račune za donacije iz inostranstva, deluje da se novac prvo mesecima prikupljao na računima, gde je mesecima služio za poboljšanje likvidnosti države i bankarskog sektora, umesto da se prosleđuje ljudima iz poplavljenih područja.

Mehanizam "skidanja kajmaka" je vrlo prost: ukoliko nekoj banci obećate da ćete kod nje na računima držati sedam miliona evra nekoliko meseci, možete od banke da očekujete ozbiljnu proviziju.

Lepo ćete zaraditi, a niko neće moći da kaže da ste potrošili deo novca doniranog za poplave. Na žalost, oni koji taj novac čekaju, dočekaće zimu kao podstanari, u šatorima i u nezavršenim kućama, zbog nečije provizije.

Odavno je zaboravljen i u praksi suspendovan predlog Vlade Srbije, da se svima koji su ugroženi, odmah uplati deo novca, a da se kasnije to odbije od ukupne cifre koja je dodeljena rešenjem.

Od tog predloga se brzo odustalo, i počelo se sa gomilanjem novca i odlaganjem isplata. Trezor i Ministarstvo finansija skupljaju novac i prosleđuju ga Kancelariji. Istovremeno, Kancelarija ne odgovara na tražene podatke (kolika je visina zahteva po rešenjima). Na taj način, svi putevi novca od donacija vode do Marka Blagojevića, čije poslovanje niko u ovoj državi ne sme da stavi pod lupu. On drži novac i vrši opstrukciju isplata ugroženim građanima. Umesto toga, uredno "servisira" nezajažljive potrebe Vučićevog režima.

Sa druge strane, sebi daje za pravo i na agresivne izjave poput one: "…Ne dam pare! Ja ne dam!", koju je dao nakon što su ga novinari pitali zašto se kasni sa isplatama. U poplavama maja meseca ove godine, život je u Obrenovcu zvanično izgubilo 27 ljudi, ali građani nikada neće poverovati u ovu "istinu". Nezvanično, ta brojka je mnogo veća. Podsećanja radi, Obrenovac je toliko brzo potopljen, sa tolikom količinom vode, da se broj 27 koji se odnosi na a celu Srbiju čini nerealno malim.

Zvanična verzija i statistički deluje nemoguće, pogotovo ako se u obzir uzme da nije oglašavana uzbuna, odnosno nisu uključivane sirene, kada je voda dolazila. Sve se dešavalo noću dok narod spava, a uzbunjivanje naroda svelo na kajron koji je išao na TV ekranima.

Od tog događaja, mesecima po lokalnim medijima traje razračunavanje ovdašnjih političara. Direktor RB "Kolubara", Milorad Grčić napada gradonačelnika Miroslava Čučkovića, a ovaj mu uzvraća. Dozvoljeno je i da se izveštava o uspesima lokalne vlasti, ali ako krenete da se bavite pitanjem zašto je Obrenovac potopljen, koliko je ljudi nastradalo i kako se krade novac od donacija naići ćete na probleme. Zid ćutanja, a verovatno i gubitak posla, u poverenju nam je objasnila koleginica iz jednog lokalnog medija.

Što se tiče utvrđivanja krivične odgovornosti, naprednjaci su prvobitno sve svaljivali na predsednika opštine, Miroslava Čučkovića, koj je iz URS-a. Istraga je i počela od Čučkovića, ali je činjenica da je Obrenovac opština koja pripada gradu Beogradu, značila da on ne može biti prvi i jedini odgovorni.

Glavni krivci za smrt ljudi po komandnoj odgovornosti zbog propusta po hijerarhiji bi morali da budu bivši gradonačelnik Dragan Đilas ili aktuelni Siniša Mali. Dalja istraga je pokazala da je brana minirana u Koceljevi van Obrenovca, gde prestaje svaka Čučkovićeva nadležnost. Od javnosti se krije ko je branu i po čijem naređenju minirao! Na teret je Čučkoviću kasnije stavljeno, da nije oglasio sirene.

Na kraju je Čučković pozvan da sa naprednjacima zajedno formira vlast u Obrenovcu, a sa traganjem za generalnim krivcem se prestalo. Tako je on "amnestiran", kako se u lancu odgovornosti ne bi našle krupnije ribe od njega.

Prema podacima koji su Redakciji bili dostupni, razlozi što je Obrenovac potopljen od strane Kolubare su ispust velike količine vode na brani Rovni iznad Valjeva, i miniranje nasipa u Koceljevi. Ove dve činjenice ne mogu biti krivica lokalne vlasti. Ne uzbunjivanje jeste lokalni propust, ali se odgovornost deli opet sa gradskim vlastima. Ipak, potapanje Obrenovca iz reke Tamnave, je definitivno lokalni propust.

Ne zna se tačno da li je Tamnava, greškom ljudi iz aktuelne ili neke druge vlasti na lokalu, bukvalno zatrpana, dok je protok vode regulisan betonskim cevima. Cevi su toliko malog kapaciteta da je i pre nekoliko dana Tamnava izgledala kao pregrađena.

Na dan poplava, deo ljudi iz Opštine, ne zna se po čijem nalogu, pokušao je da dodatno podigne nasip na Tamnavi iznad pijace, kod parkirališta za kamione, koje se koristi i kao kvantaš.

Voda je nadolazila i nije mogla da prođe kroz usku propusnu cev. Kamionima je doterana zemlja bez džakova i tokom nespretnog pokušaja postavljanja nasipa, zemlja se survala u korito i u potpunosti začepila protok Tamanve.

Rečica je potom podivljala i krenula da plavi deo Obrenovca oko pijace, Jugopetrolove pumpe i firme Bora Kečić. Taj deo poplava nije imao veze sa miniranjem brane u Koceljevi i krivac za taj incident se nalazi u Obrenovcu.

 

©Geto Srbija

materijal: LIst protiv mafije

 

ZAJEČAR: VELIKI PINOKIO U MALOM GRADU

 

– Ko god od vas bude imao problema sa direktorom ili funkcionerom SNS, koji je dobio mandat da predstavlja SNS, ili nekog primenite da krade ili laže, dođite, recite mi i taj više neće moći da radi posao koji se tiče građana.

Ovu „nadahnutu" izjavu Lažni car Šćepan Debeli (Saša Mirković, nominalni predsednik Skupštine grada Zaječara a faktički uzurpator svih funkcija u ovom gradu) dao je svojoj BEST TV 29. maja 2013. godine, pred same vanredne izbore. Pri tome, vreme je pokazalo, nije ni pomislio da bi se ta izjava, ili obećanje kako god, mogla odnositi na njega i njegove najbliže saradnike. Nažalost, problem nije samo u tome: Lažni car Šćepan Debeli je u suštini patološki lažov, koji Zaječarcima gotovo svake nedelje „proda" po neku masnu laž. Naravno, zbog ograničenog prostora moći ćemo samo da se pozabavimo nekim biserima iz njegovog inače bogatog lažovskog arsenala, pred kojim bi baron Minhauzen izgledao kao amater.

 

                  Vuksan Cerović

 

Da Zaječar i Zaječarci ulaze u vreme bezobzirnog laganja postalo je jasno još 2012. godine, kada je Mirković kao potpredsednik PRS (Pokret radnika i seljaka za jednokratnu upotrebu), započeo kampanju uoči tadašnjih redovnih lokalnih izbora. Slovio je kao kandidat za gradonačelnika, a evo šta je sve obećao, a njegova verna BEST TV ushićeno obnarodovala:

– Moraju da se naprave zemljoradničke zadruge preko kojih će se dati novac domaćinima. Svaka kuća mora da dobije po 10.000 evra, da prve godine počne da radi, a druge godine da počne da donosi prinose. Ako ja budem postao gradonačelnik, svaka porodica koja se bavi poljoprivredom dobiće 10.000 evra stimulativnih sredstava iz budžeta grada… (Grljan, 2. aprila 2012. godine).

Istu ovu priču Mirković je ponovio u Šljivaru, Gamzigradu, Dubočanu i još nekim zaječarskim selima. Obećavao je građanima da će grad osnivati zemljoradničke zadruge i deliti evriće šakom i kapom. Pri tome građanima nikada nije rakao gde će naći tolike evre, jer nije ni nameravao da obećanje ispuni.

U toj PRS – ovskoj kampanji, obećavao je još subvencije za preduzetnike koji zapošljavaju radnike, svim porodicama pomoć u odnosu na broj dece, niže takse za privrednike, vraćanje „Toplane"…

U istom stilu nastavio je nakon što je lokalna vlast u Zaječaru, na čijem je čelu osam godina bio Boško Ničić, predsednik Pokreta Živim za krajinu i potpredsednik URS-a, potpuno zaribala zbog mnogih mutljavina oko putovanja, investicija, zanemarivanja školstva i ulaganja za Zaječar ogromnog novca u megalomanske rukometne planove.

Ovog puta lagao je kao predstavnik SNS, u čije je redove odmah posle izbora sa kompletnim zaječarskim PRS-om pretrčao, jer je mudro procenio da su mu tako šanse da se domogne vlasti znatno veće.

– SNS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, neće nikada da učestvuje u pregovorima, niti da formira vlast sa ljudima, koji su sistematski uništavali grad Zaječar i sve građane Zaječara. (BEST TV 20. januar 2013.)

Da je debelo slagao nedvosmisleno potvrđuje činjenica da je svemoćni Lažni car Šćepan Debeli danas bukvalno okružen ljudima od najvećeg poverenja bivšeg gradonačelnika Boška Ničića.

Oni su pomoćnici gradonačelnika, većnici, načelnici služni, kadrovici – jednom rečju ljudi od najvećeg poverenja. Čak je 5. avgusta ove godine formirana odbornička grupa „Zaječar u srcu" koju čine bivši Ničićevi odbornici Slađana Jovanović, Dobrila Danković, Ljubiša Petković, Dragana Milićević i Mirjana Smiljanić.

Grupa je sa SNS, koji je u Zaječaru zapravo maska za PRS, potpisala koalicioni sporazum. Šef odborničke grupe je poverljivi Ničićev čovek Ljubiša Petković, a po opštoj oceni ne radi se o bilo kakvoj političkoj ljubavi nego o sopstvenim interesima. Pošto su ti ljudi bili deo vlasti koja je po Mirkovićevim rečima uništavala Zaječar i Zaječarce i sa kojima ne može biti nikakve saradnje, očigledno je lagao.

Uoči vanrednih lokalnih izbora Lažni car Šćepan Debeli sipao je lažna obećanja kao iz rukava. Još kao član Privremenog organa obećao je da će sve sednice tog tela biti javne (BEST TV 24. aprila 2014.), a sve su bile zatvorene za javnost. Istog dana najavio je zabranu korišćenja službenih automobila u privatne svrhe i opet slagao.

Vozilo Opel Astra, navodno preneto Centru za kulturu koristio je isključivo i kao svoje Marko Jeftić koga je doveo iz Beograda. Drugo vozilo iste marke koristio je Tomislav Pavlović, bivši načelnik Gradske uprave za dolazak na posao iz Bora i povratak kući.

U tom vozilu je, nažalost, nedavno nastradao. U Gradskoj upravi pričaju da jedno vozilo marke „Škoda" koristi Milan Božović, pomoćnik za saobraćaj koga je takođe doveo iz Beograda. Kasnije je obećao da će sva službena vozila biti označena nalepnicama i opet slagao.

– Nakon mog izbora za gradonačelnika svakoj firmi koja počne proizvodnu delatnost na teritoriji grada Zaječara, za svakog zaposlenog radnika, biće iz budžeta izdvojeno po 10.000 evra..! (BEST TV 15. maj 2013.)

– Sve nezaposlene trudnice nakon izbora dobiće posao. Svi koji ih zaposle imaće subvencije iz gradskog budžeta… (BEST TV 31. maj 2013.).

– Nakon izbora svi penzioneri sa najnižim primanjima dobijaće jednokratnu pomoć… (BEST TV 6. jun 2013.)

– Sa profesionalnog sporta prebacili smo 15 miliona na socijalna davanja i isto toliko za pomoć nezaposlenim porodiljama, koje će od 1. juna dobijati po 30.000 dinara mesečno (BEST TV, 14, jun 2013.).

– Od danas počinje revizija poslovanja Gradske uprave, svih javnih preduzeća i javnih ustanova. (BEST TV 29. jul 2013.).

– Predsednik Skupštine grada Zaječara Saša Mirković pokrenuo je inicijativu da Zaječar bude klinički centar, koji će žiteljima Timočke krajine pružati zdrastvenu zaštitu na najvećem nivou…Inicijativu je u razgovoru sa Mirkovićem podržala ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović. (BEST TV, 28. avgust 2013.)

Lažovskih bisera ima sijaset i trebalo bi mnogo prostora da ih sve citiramo. Od obećanja da atraktivni istorijski vredan objekat „Vodenica" više nikad neće biti „dat na korišćenje miljenicima vlasti", navodnog „zahteva gradonačelniku Velimiru Ognjenoviću da smanji broj pomoćnika i članova veća", obećanja da će se budžetom za 2014. godinu za podsticaj male privrede i poljoprivrede izdvojiti 300 miliona diunara (23. oktobar 2013.), organizovanju ORA „Zaječar 2013" pa pomerene za narednu godinu (5. oktobar 2013), izgradnje pasarele iznad pruge kod silosa „Žitoprometa" u sklopu izgradnje novog mosta (10. februar 2014), obezbeđivanja računara svakom prvaku (20. februar 2014.), obećanja da će grad formirati mlekarsku zadrugu ( 21. februar 2014), do gomile laži i njega i njegovih saradnika oko saradnje sa Vudstok, gotovo nijedna reč koju je izgovorio nekrunisani gospodar zaječara nije bila istina.

Mnogi Zaječarci lokalnu vlast doživljavaju kao privatno preduzeće u kome je jedini gazda Saša Mirković. Ljudi su zapošljavani tako što su, umesto radne biografije i diplome direktorima donosili ceduljice na kojima je pisalo kolika treba da im bude plata.

Taman posla da ne budu primljeni. Samo u Agenciji za strateški razvoj d.o.o. bilo je zaposleno desetak ljudi iz Beograda, koji Zaječar nikada očima nisu videli. Koliko ljudi radi na izmišljenim radnim mestima i funkcijama, ili radi kod jednog, a platu prima kod drugog budžetskog korisnika malo ko zna.

Pomenuta Agencija je po svemu sudeći trebala je da bude paravan za mutljavine Lažnog cara Šćepana Debelog i njegovih pulena. Iz pouzdanih izvora saznali smo da se Ljubomir Vučković v. d. direktora. već tada žalio da je Mirković, mimo Agencije kojoj je to trebala da bude delatnost, preko Gradske uprave direktno ugovarao razne poslove.

Žalio se, takođe, da su mu neprekidno slati kadrovi sa ultimativnim zahtevima da budu zapošljeni sa dobrim platama i da je od njega ultimativno traženo da potpiše ugovor o zakupu rezidencijalnog Genex apartmana od 260 kvadrata sa garažom, po ceni od 360 hiljada dinara mesečno.

U taj prostor, koji je trebao da bude nekakva Kancelarija Zaječara u Beogradu, "uselile" su se Mirkovićeve sekretarice Danijela Jovanović, Dragana Luković i Mara Bojbaša, kao i izvesni Stevan Milićević, koji su u međuvremenu zapošljeni u Agenciji za strateški razvoj. Prostor je opremljen novcem iz budžeta grada Zaječara.

Na Vučkovića je, saznali smo, vršen veliki pritisak da potpiše ugovor o zakupu pomenutog prostora što je on odbio. Ko je potpisao ugovor i da li je zakup prostora plaćen javnost nije nikada upoznata, ali se zna da je Kancelarija Zaječara u Beogradu brzo ukinuta.

Ukinut je i Vučković tako što je 4. aprila 2014. godine Skupština grada donela rešenje o njegovom razrešenju, uz obrazloženje da privredno društvo na čijem je čelu bio nije postiglo očekivane rezultate. Vučković nije bio na sednici, a na pitanje koji to rezultati nisu postignuti rečeno je da je čovek bolestan. Pred Osnovnim sudom u Zaječaru, saznali smo, pokrenuo je sudski spor zbog nezakonitog razrešenja.

Ima indicija da Vučković, nije smenjen samo zbog odbijanja da bude paravan i da potpiše ugovor o zakupu prostorija u Beogradu. Iz vrlo pouzdanog izvora saznali smo da je odbio da Agencija za strateški razvoj grada Zaječara potpiše ugovor sa TV BELAMI iz Niša vredan pet miliona dinara za kampanju koja sa Agencijom za strateški razvoj nije imala nikakve veze.

Te pare su, navodno, bile namenjene za finansiranje kampanje SNS u Nišu i Sokobanji za parlamentarne izbore. Da li je taj ugovor potpisan i da li je novac uplaćen javnosti je nepoznato. U svakom slučaju nadležni bi to trebali da provere.

Agencije za strateški razvoj više nema, ali je mnogo veći problem što su svi direktni i indirektni korisnici budžeta grada Zaječara, nemilice zasipani lažnim obećanjima, suočeni sa velikom besparicom, dugovima i sudskim sporovima.

U isto vreme traju građevinske bahanalije nove vlasti, koja ulaže ogroman novac u građevinske projekte koji nisu prioritetni (most na Crnom Timoku, rekonstrukcija Ulice Nikole Pašića i uređenje starog groblja), što plate radnika kasne mesecima, što su tri ustanove u likvidaciji (Ustanova za sport, Centar za kulturu i Turistička organizacija) istu sudbinu dele JP "Objedinjena naplata" i "Agencija za ruralni razvoj", a JKP "Kraljevica" je oterano u stečaj. Umesto obećanog zapošljavanja 600 radnika u ovoj godini bez posla je ostalo sedamdesetak.

Da bi se to prikrilo na sceni je neviđeni medijski mrak. Lokalne televizije umesto izveštavanja o skupštinskim zasedanjima posao otaljavaju čitanjem dnevnog reda i izjavama Saše Mirkovića, dok odbornici opozicije posle sednica mikrofonu ne mogu ni da privire.

Naravno, to ima cenu. U izveštaju o šestomesečnom izvršenju budžeta, koji odbornicima još nije dostavljen, piše da su mediji dobili 89 odsto, poljoprivreda 1,10 odsto, javni prevoz 2,0 odsto a srednje škole 4, 20 odsto sredstava planiranih za ovu godinu.

Kako stvari stoje svetla na kraju tunela nema. Svi putevi vode iz Zaječara, a nijedan u Zaječar. Nažalost.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VRŠILAC DUŽNOSTI „ŠEFA MAFIJE“ IGRA ULOGU KOORDINATORA U MINISTARSTVU PRAVDE

 

Velimir Vidić ima titulu „koordinator za zatvore", koja mu odlično stoji, jer on i jeste za zatvor, ali kao osuđenik. Pod njegovim nadzorom i u njegovoj organizaciji srpski budžet je opljačkan za milione evra, a u svemu mu pomažu članovi njegove porodice koje je lično zaposlio na ključnim mestima. Sve dosadašnje pokušaje da se sprovede istraga o ovim krađama Vidić je zaustavio, jer se na njegovom platnom spisku nalaze i ministar pravde Nikola Selaković i direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milan Stevović.

 

              Igor Milanović

 

U biografiji Velimira Vidića, koordinatora za zatvore u Ministarstvu pravde, piše da je završio Višu trenersku školu, do 1999. godine bio je upravnik Okružnog zatvora u Peći i da je odatle pobegao tokom NATO agresije u centralnu Srbiju, gde ubrzo dospeva na mesto upravnika Okružnog zatvora u Padinskoj Skeli.

Kao upravnik ovog zatvora Vidić je pokazao svoje drugo lice, jer se do tada smatralo da je častan čovek. Puštao je da osuđena lica budu maltretirana, a da zaposleni hranu namenjenu osuđenicima nose u svoje privatne prodavnice i tamo je prodaju. Posle toga 2008. godine Vidić postaje upravnik KPZ Zabela.

Već u junu mesecu 2010. godine, Vidić se, iako u međuvremenu penzionisan, pojavljuje kao specijalni savetnik ministarke pravde Snežane Malović, a kasnije postaje i koordinator u ministarstvu, u to vreme još po ugovoru o delu. Radno mesto "koordinatora" do tada nije postojalo, a izmišljeno je specijalno za Vidića. Tako je pored penzije od stotinak hiljada dinara, on mesečno prihodovao još najmanje 200 hiljada za posao koordinacije i specijalnog savetovanja.

Internim dopisom Ministarstva pravde od 31. decembra 2012. broj 7-00-81/2012-03 potpisanog od strane direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) Milana Stevovića i upućenog Milanu Mrakoviću iz istog ministarstva, potvrđeno je da dotadašnji penzioner Velimir Vidić primljen u stalni radni odnos u Ministarstvu pravde!

Velimir Vidić nije zaboravio ni članove svoje najuže porodice, pa tako 30. maja 2011. lično potpisuje rešenje broj 112-01-197/1/2011-03 kojim svoju suprugu Mirunu Vidić postavlja na do tada nepostojeće radno mesto u Centralnom zatvoru u Beogradu. Za potrebe zaposlenja Velimir izmišlja i biografiju svoje supruge u kojoj navodi kako je ona, navodno, do tada bila zaposlena u KPZ Istok.

Ovaj zatvor je 1999. izmešten sa Kosova i Metohije, a osuđenici i zaposleni su raspoređeni po ostalim zatvorima u Srbiji. Zaposleni iz KPZ Istoka ne sećaju se da su ikada pre agresije NATO-a i izmeštanja zatvora na poslu videli Mirunu, niti da je ona ikada formalno bila zaposlena u toj ustanovi.

Velimirova i Mirunina ćerka Maja Vidić je završila Fakultet za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću, ali joj to nije smetalo da se odmah posle diplomiranja zaposli u Ministarstvu pravde, i to čak kao savetnik direktora UIKS-a za bezbednost zatvora?! Njen posao je, u stvari, da "pegla" brljotine koje naprave članovi kriminalne grupe koju je oko sebe okupio njen otac. U Ministarstvu pravde je zaposlen i Velimirov sin.

Koliko je Maja Vidić sposobna za funkciju koju obavlja, pokazuje i jedna njena inspekcija KPZ Zabele, gde je pokazujući na velike mašine za pranje posteljine pitala šta je to. Pošto je dobila odgovor iznenađeno je prokomentarisala kako je bila ubeđena da su to agregati ili rashladni uređaji za obližnju kuhinju.

Ovako strateški raspoređeni članovi porodice Vidić lako i brzo dolaze na čelo takozvanog „Kosovskog klana" u Ministarstvu pravde, za koji se smatra da faktički upravlja svim srpskim zatvorima. Klanu pripadaju bivši radnici zatvora na Kosmetu, koji su posle NATO okupacije južne srpske pokrajine prešli na rad u zatvore u Centralnoj Srbiji i Vojvodini.

Vidić je najvažniji kadrovnik u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, i bez njegovog aminovanja niko ne može da bude zaposlen ili premešten na drugu dužnost. Tako se jedno vreme govorilo da će zapovednik straže u KPZ Zabeli Goran Nenadović biti prebačen u neki od zatvora u unutrašnjosti kako bi bio bliže porodici. Nakon što je Nenadović prešao u SNS i za potrebe ove stranke organizovao paravojne formacije u Braničevskom okrugu, Vidić je odlučio da ga ostavi na radu u najvećem zatvoru na Balkanu.

Nenadović je najvažnija veza između Vidića i stražara u KPZ Zabela koji žele da plate kako bi bili prebačeni u Specijalno odeljenje ovog zatvora u kome borave osuđeni za organizovani kriminal, a gde su plate daleko više nego u ostatku zatvora. Za ove premeštaje zaposleni su dužni da plate i do nekoliko hiljada evra. Deo tih para odlazi Vidiću, a deo zadržavaju Nenadović i saradnici.

Nenadovićev zamenik je Janko Stanišić, koji se ponadao da će postati zapovednik straže i dobiti veći procenat od mita koji plaćaju stražari. Pošto od Nenadovićevog odlaska nije bilo ništa između njega i ambicioznog zamenika je buknuo rat.

Ulje na vatru u ovom sukobu doliva načelnik Istražnog zatvora u Požarevcu Željko Matijević. Istražni zatvor pripada Kazneno popravnom zavodu u Zabeli, a Matijević očekuje da će posle odlaska ili zapovednika Nenadovića ili njegovog zamenika Stanišića on postati novi zamenik zapovednika i tako dobijati procenat od para koje iz Zabele odlaze Vidiću.

Matijević je prethodno radio u vojsci, zatim je bio zapovednik u zatvoru u Smederevu, odakle dolazi u KPZ Zabelu, posle toga prelazi na rad u Ženski zatvor u Požarevcu, vraća se u Zabelu i na kraju u jesen 2012. dolazi u Istražni zatvor.

Sa svih navedenih radnih mesta on je otpuštan ili mu je sugerisano da da otkaz kako ne bi bio krivično gonjen. Uprkos tome, a zahvaljujući svom prijateljstvu sa Vidićem, kojim se otvoreno hvali, Matijević je čak napredovao u službi.

Kao načelnik Istražnog zatvora Matijević svoje potčinjene vređa, psuje i maltretira, otvoreno im preti svojim drugom Vidićem i tera ih da jedni protiv drugih pišu prijave. I od osuđenika traži da izmišljaju prijave protiv zaposlenih koji mu nisu po volji, a zauzvrat im daje povoljniji tretman.

U Srbiji u svakom trenutku ima 10.000 lica lišenih slobode, a za izdtžavanje svake od tih osoba iz budžeta izdvaja po 1.500 dinara dnevno, što iznosi ukupno 15 miliona dinara dnevno, odnosno 450 miliona dinara mesečno.

Osim udela iz ove sume Vidić i njegova klika uzimaju i procenat od velikih građevinskih radova koji se dodeljuju samo odabranim preduzećima. Trik koji se ovde koristi je veoma jednostavan i papirološki je sve pokriveno.

Građevinska firma koja je angažovana za izgradnju ili renoviranje nekog zatvora za radnike uzima osuđenike kojima uprava zatvora kao nagradu daje pojačanu ishranu (dodatnu konzervu paštete ili mesnog nareska) i odobrenje za nagradne posete i pakete od porodice.

Izvođač radova, međutim, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija fakturiše kao da su sve vreme radili kvalifikovani radnici koji dobijaju visoke dnevnice. Tako zarađen novac se deli među učesnicima, a deo obavezno mora da dobije i Vidić koji im zauzvrat obezbeđuje zaštitu u samom Ministarstvu pravde.

Vidića uopšte ne interesuje kakvo je stanje u srpskim zatvorima. Njemu je samo bitno da on i njegova porodica zarade dovoljno para i da se o njihovim marifetlucima ne priča.

Posle serije članaka u Tabloidu o stanju u najvećem srpskom zatvoru, Vidić je 8. septembra 2010. posetio KPZ Zabelu i naredio straži da ispita ko od osuđenih lica medijima dostavlja informacije. Sa lanca pušteni i krvožedni Vidićevi jurišnici posle toga su besomučno prebili dvadesetak osuđenika koje su na ispitivanje izvodili i usred noći. Istraga o ovome je stopirana sa vrha Ministarstva pravde.

Na mesto upravnika Specijalnog zatvora za osuđenike sa visokim kaznama u Padinskoj Skeli, Vidić postavlja Milana Pavlovića koji je ranije bio upravnik KPZ Sremska Mitrovica.

Nekoliko meseci je Pavlović bio paralelno i upravnik KPZ-a u Sremskoj Mitrovici i novosagrađenog zatvora u Padinskoj Skeli, nazvanog „Nova Skela". Pošto je došao na udar zaštitnika građana za lica lišena slobode Miloša Jankovića, zbog neljudskih uslova koji su vladali u KPZ Sremska Mitrovica, a bio je pominjan i u nekim aferama podmićivanja zaposlenih od strane osuđenika, Pavlović po Vidićevoj želji napušta ovaj zatvor i od tada je samo upravnik „Nove Skele".

U ovom zatvoru, po izveštajima osuđenika, ali i samih zaposlenih, vladaju neviđeni teror i korupcija. Novac koji rodbina uplaćuje osobama na izdržavanju kazne se ne knjiži i po nekoliko nedelja, a jedini način nabavke osnovnih potrepština je u kantini, koju kao i ostale po zatvorima u Srbiji monopolistički snabdeva „Nelt", a gde su cene po nekoliko puta više od onih u prodavnicama. Uvođenju ovog monopoliste kumovao je lično Vidić koji zauzvrat dobija deo tako zarađenih para.

Osuđenik V.M. (puno ime i prezime poznati redakciji) koji izdržava kaznu u „Novoj Skeli" tokom ovog leta podneo je nadležnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv stražara Nikole Rankovića, Aleksandra Veličkovića i Aleksandra Tasića u kojoj ih optužuje da su ga, dok je štrajkovao glađu zbog nanetih nepravdi, odveli u zatvorsku ambulantu koja nije pod video nadzorom i tu ga, pred prisutnom medicinskom sestrom, krvnički tukli ubeđujući ga da odustane od štrajka.

O postojanju ove krivične prijave obavešten je Pavlović, koji je to predočio Vidiću. Ni jednom od njih dvojice nije odgovaralo da tužilaštvo ispituje šta se dešava iza zidina ovog kazamata, pa je Vidić uz pomoć svojih ljudi u Ministarstvu pravde zaustavio istragu.

Ovo nije prvi put da Vidić zaustavi neku istragu protiv njemu bliskih ljudi, ali i protiv njega samog. Pre nekoliko godina je policijska patrola u toku noći došla u stan pravnice u KPZ Nišu Vesne Petrović sa nalogom za privođenje njenog sina Mlađana. U stanu su policajci zatekli samo Vesnu i Velimira Vidića koji je bio u gaćama.

Patrola je sačinila službenu belešku o ovome, koja je prosleđena i Ministarstvu pravde, ali se tamo niko nije interesovao za ljubavne avanture koordinatora Vidića. Mlađan Petrović je nešto kasnije uhapšen i osuđen zbog ilegalnog posedovanja oružja i droge. Noćni prijatelj njegove majke, Vidić, mu je sredio da ne ode u zatvor, već da kaznu sa nanogicom odsluži u kući.

Vidić se redovno privatno viđao sa Tomislavom Mitićem, zvanim „Deset posto", tadašnjim direktorom „Deligrada", firme koja posluje u sklopu KPZ Niš. Mitić je bio poznat po lažiranju konkursa za javne nabavke i sklapanju za zatvor nepovoljnih, ali za njega samog veoma isplativih ugovora sa privatnicima.

Mitić se sa Vidićem rado sastajao u restoranu "Stara Srbija" u Nišu, koji časni rukovodioci zatvora izbegavaju u širokom luku, jer se za njegovog vlasnika sumnja da je član kriminalne grupe izvesnog Šice, osuđenog od strane Suda za organizovani kriminal na višedecenijsku kaznu zatvora.

O čemu su Vidić i Mitić tajno razgovarali pod budnim okom mafije, teško da će se ikada saznati. Njihovo druženje je prestalo kada je Mitić posle velikog pritiska domaćih i stranih organizacija za borbu protiv korupcije smenjen sa mesta direktora "Deligrada". Vidić je i ovog svog saradnika zaštitio od krivičnog gonjenja, jer bi se u tom postupku otkrilo da je deo proneverenih i pokradenih para završio u džepovima Vidića i njegove ćerke Maje, pod čijom su kontrolom rađeni nadzori poslovanja Mitića i "Deligrada" kada, navodno, nisu nađene nikakve nepravilnosti.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

U SRBIJI DRŽAVA MORA BAŠ U SVE DA SE MEŠA; ČUVARI NARODA ILI DEMONSTRACIJA SILE!??

 

U ličnom obezbeđenju Patrijarha Irineja u svakoj smeni učestvuje pet pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova. I veliki broj episkopa je, takođe, pod zaštitom srpske policije. Pripadnike MUP-a plaćaju svi građani Srbije, pa bi bilo logično da im se objasni koga slušaju pripadnici tog ministarstva – resornog ministra ili crkvene verodostojnike. Ako slušaju ministra, onda ne bi bilo loše saznati kako to Nebojša Stefanović ima pravo da određuje ko će ulaziti u crkvu. A, ako slušaju crkvene vlasti, onda je pitanje zašto ih plaćamo iz budžeta. Izgleda da je neko u Srpskoj pravoslavnoj crkvi toliko uticajan da može da komanduje i policijom i toliko bahat da određuje ko će i zašto da uđe u crkvu.

 

                     I. Milanović

 

Više se ne zna da li je država crkvena ili je crkva državna. Raščinjavanje i hapšenje monaha Antonija i prebijanje Dejana Nestorovića pred očima patrijarha i episkopa, rečito govori o duhovnom sumraku u SPC i diktaturi u državi.

Monah Antonije (Davidović) svojevremeno je raščinjen jer je ostao verni sledbenik takođe raščinjenog vladike Artemija. Taj unutarcrkveni spor koji trebaju da rešavaju nadležne institucije Srpske pravoslavne crkve, neko je planski pretvorio u spor u koji su upleteni državni organi. U Srbiji, po svemu sudeći, država mora u sve da se meša.

Da bi bilo jasnije šta se dešava, treba reći da je Monah Antonije bio organizator krsnog hoda – litije, koja je 27. septembra trebalo da ide od Saborne crkve u Beogradu do zgrade Vlade u Nemanjinoj ulici. Skup je uredno bio prijavljen u policijskoj stanici Stari Grad, koja je mesno nadležna i koja ga nije zabranila.

Monah Antonije je dobro poznat ne samo po svom protivljenju nekim dešavanjima u SPC-u, već i kao protivnik gej parade koja je bila zakazana i održana dan kasnije, 28. septembra. Sloboda govora nije jednosmerna ulica, ali ni to ne važi u Srbiji. Litija je bila odobrena, isto kao i gej parada, ali je monah Antonije bio nepoželjan ispred zgrade Patrijaršije i Saborne crkve, pa je zato i skup, faktički, onemogućen.

Zbog toga su pripadnici Protivterorističke jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili monaha Antonija Davidovića, još na samom početku mirnog i dozvoljenog skupa. Uhapsili su samo njega, a ostale učesnike nisu dirali, što pokazuje da je jedino monah Antonije bio sporan.

Samo hapšenje (koje su prisutni u prvom trenutku shvatili kao otmicu, jer pripadnici PTJ-a nisu bili uniformisani, nisu se ni legitimisali, a preko lica su navukli vunene kape) izveo je Predrag Maćešić, nekadašnji pripadnik JSO, a sada PTJ, poreklom iz sela Krnjak u Krajini, ali je on bio puki izvršilac, jer je naređenje stiglo sa daleko višeg nivoa. Oko ponoći istog dana prekršajni sudija je oslobodio monaha Antonija.

Srpska pravoslavna crkva ima ne samo snažan upliv u državna posla, već uživa i državnu oružanu zaštitu. Neko u SPC je toliko iznad i izvan svih zakona, da čak daje sebi za pravo da određuje ne samo ko će da bude na ulici ispred Patrijaršije, već i ko sme da uđe u crkvu.

U isto vreme kada su privodili monaha Antonija u Beogradu, u Novom Sadu pripadnici ličnog obezbeđenja patrijarha Irineja i članova Svetog Sinoda prebili su Dejana Nestorovića na ulazu u tamošnju Sabornu crkvu. Saradnik „Tabloida" Đorđe Višekruna, koji je bio očevidac ovog događaja, tvrdi da je litiji koja je održana u organizaciji SPC-a prisustvovalo pedesetak bezbednjaka. Skoro da ih je bilo koliko i vernika. U prvom momentu je izgledalo da su oni iz nekog privatnog preduzeća, ali će se ubrzo videti da su radnici MUP-a.

Kada je Dejan Nestorović krenuo za litijom u Sabornu crkvu, na njega je skočilo pet-šest članova obezbeđenja i počelo da ga besomučno tuče. Sve se odigravalo na desetak metara od Patrijarha i sveštenika, od kojih su se neki na trenutak okrenuli, pogledali nemilu scenu, a zatim skrenuli pogled i nastavili dalje, kao da se ništa ne dešava.

Nestorović je nekoliko dana ranije na jednoj televiziji iz BiH pričao o duplom moralu koji vlada u vrhu SPC-a. Posle toga su stizali anonimni preteći pozivi njemu i njegovom ocu koje je on prijavio policiji. Ni na kraj pameti mu nije bilo da će neko pokušati da ga spreči da uđe u crkvu i to u prisustvu samog Patrijarha, jer crkva nije Patrijarhova niti sveštenikova imovina, već dom Gospodnji. Bar tako smatraju vernici.

Ubrzo je ispred Saborne crkve u Novom Sadu stigla pozvana patrola policije koja je uzela izjave od Nestorovića i nekolicine očevidaca. Skrenuta im je pažnja i na činjenicu da je kamera sa obližnje prodavnice sve snimila, ali snimak policiju nije interesovao. Nije ih interesovalo ni ko su počinioci batinanja koji su i dalje mirno stajali ispred ulaza u crkvu, jer su dobro znali da su i oni službena lica.

U ličnom obezbeđenju Patrijarha Irineja u svakoj smeni učestvuje pet pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova. I veliki broj episkopa je, takođe, pod zaštitom srpske policije.

Pripadnike MUP-a plaćaju svi građani Srbije, pa bi bilo logično da im se objasni koga slušaju pripadnici tog ministarstva – resornog ministra ili crkvene verodostojnike. Ako slušaju ministra, onda ne bi bilo loše saznati kako to Nebojša Stefanović ima pravo da određuje ko će ulaziti u crkvu. A ako slušaju crkvene vlasti, onda je pitanje zašto ih plaćamo iz budžeta.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

POLICIJA U VANREDNOM STANJU: VLADAVINA LIČNIH GARDI A NE ZAKONA

 

Za haos u srpskoj policiji, direktno su odgovorni predsednik Vlade Aleksandar Vučić i njemu najbliži ljudi. Poigravanje sa jednim od stubova stabilnosti svake uređene države, dovelo je do toga da je bezbednost zemlje ugrožena. Kako to u praksi izgleda, videlo se poslednjih meseci na osnovu skandaloznih režiranja krivičnih dela (poput slučaja "Kantrimen"). Ali, kap je prelila čašu kad je za potrebe medijske kompromitacije Žandarmerije i policije, iskorišćen i slučaj Vučićevog brata Andreja, koji se na još nerazjašnjen način pojavio kao jedina "žrtva" septembarske gej-parade u Beogradu.

 

                 major Goran Mitrović

 

Direktor srpske policije zamolio je u nedelju 4. oktobra policajce koji su u štrajku “da poslušaju ministra unutrašnjih poslova i da nastave sa radom“. Da rade i ćute. Kakvo povećanje plata, kada će im već oktobarske zarade biti umanjene za deset procenata? Kakav prekovremeni rad, dnevnice, kakve uniforme, kada para nema?

Vučićeva kamarila je nezajažljiva, kradu kao ludi. Pomenuti direktor Milorad Veljović, koji je već devet godina na čelu policije, snosi istorijsku odgovornost što je srpska politička vlastela iz zemlje iznela, kako tim podacima raspolaže nemačka služba BND – peko 84 milijarde evra.

Vrh srpske kriminalističke policije, uključujući i direktora Veljovića, bio je direktno uključen u pokrivanje iznošenja novca, posmatrao je pljačkanje fondova, banaka, javnih preduzeća, kreditnih linija, rudnog bogatstva…

Srpska policija je u punom rasulu: nenaoružana je, bez odeća i uniformi, bez kompjutera, automobila i drugih tehničkih sredstava neophodnih za rad. Uslovi u kojima rade srpski policajci su neizdrživi.

Čim je preuzeo vlast, Aleksandar Vučić je krenuo u napad i na policiju. “UKP špijunira Vučića i Tomu!“, “Na udaru policijske mafije“, česti su naslovi u novinama, počev od 2. novembra 2012. godine, kada je Vučićev kum i konsiljero Nikola Petrović započeo rat sa srpskom policijom, preteći smenama i hapšenjima vrhu policije, u nameri da je potpuno učini poslušnom i spremnom za hapšenja i nameštanja sudskih postupaka, onima koje Petrović označi krivim.

Vučićev i Petrovićev dnevnik Informer svakodnevno je najavljivao hapšenja Rodoljuba Milovića, Milorada Veljovića, komandanta Žandarmerije Bratislava Dikića…A glavari MUP-a su se međusobno gložili, cinkarili i borili za Vučićevu milost.

I sa gladnom i mizerno plaćenom policijom Vučić misli da može surovo da vlada i premlaćuje građane. Istovremeno on svom snagom ruži policiju i podmeće joj afere.

Poslednju aferu Vučić je namestio žandarmeriji koja je obezbeđivala Paradu ponosa 28. septembra. Kada se vratio iz Tekije, uveren da je sve prošlo mirno, i da ne mora da beži iz zemlje, Vučić je objavio snimak koji je snimila N1 Televizija na kojoj se vidi da žandarmi tuku njegovog brata Andreja i njegove telohranitelje.

Andrej Vučić je tim povodom dao sledeću izjavu za Tanjug: “…Naime, nas četvorica smo išli sa Slavije ka stanu mojih roditelja u Krunskoj ulici, i bili zaustavljeni od jedinice Žandarmerije“

Incident sa prebijanjem se desio na uglu ulica Svetozara Markovića i Birčaninove, što se može potvrditi gledanjem snimka na kome se vide oglasne table agencije Ponte, koje stoje na zgradi pored koje se dešava incident. Ta zgrada se nalazi na raskrsnici Svetozara Markovića i Birčaninove. Vidi se grupa osoba (u kojoj je navodno i Andrej Vučić) koja se kreće Birčaninovom ulicom nadole, iz pravca Slavije ka ulici Kneza Miloša i odjednom pokušava da se probije kroz kordon.

“…Ja ne znam nijednog Beograđanina, a posebno ne brata premijera, i posebno ne u toku održavanja gej parade, kada je ceo centar blokiran… koji bi pokušao da od Slavije peške dođe do Krunske ulice tako što bi skrenuo u Birčaninovu ulicu i išao njenom levom stranom prema reci do raskrsnice sa Svetozara Markovića, nakon čega bi skrenuo levo u ulicu Svetozara Markovića, prema Kliničkom centru Srbije. Da bih potvrdio i dodatno objasnio svoju tezu, šaljem i sliku tog dela grada sa označenom Krunskom ulicom i mestom incidenta.“- piše nam čitalac iz Beograda.

-Dalje- pita se on – kako je moguće da brat premijera i brat gradonačelnika, imaju lično obezbeđenje, ali nemaju svoj automobil, nego su primorani da idu peške od Slavije do Krunske, i to kroz Birčaninovu ulicu, koja vodi od Krunske ulice, umesto ka njoj?

Pored toga, kako to da se igrom slučaja, baš tada, u tom trenutku i na tom mestu, našla ekipa internet televizije N1, koja je napravljena pre svega pet meseci…da snimi taj incident? Novinarima koji su prisustvovali paradi je pusta raskrsnica ulica Svetozara Markovića i Birčaninove sigurno bila najmanje zanimljiva lokacija za izveštavanje i kampovanje. Otkud onda ta N1 televizija tu?

Takođe, zašto se na snimku vidi kako mladići bacaju flaše vode preko glava žandarma u zid zgrade preko puta njih,a tačno pored kamere tzv. N1 televizije? Koja je poenta tog bacanja flaša u prazno?

Dalje, kako je moguće da za minimum tri minuta, koliko je trajao incident i privođenje, niko drugi od očevidaca koji su se našli tu (a ima ih, što se čuje i vidi na snimku) nije stigao da lepo uslika ili snimi navodnog Andreja Vučića i Predraga Malog?

I za kraj, kako je moguće da niko iz javnosti nije video nijednu od osoba sa snimka otkako su kobajagi odvedeni na VMA? Kako je moguće da niko od novinara nije ni probao da dođe u kontakt sa njima na VMA? Koji dokaz trenutno postoji, osim videa na kome se lica ne prepoznaju, da su Andrej Vučić i Predrag Mali pretučeni tog dana?

Žandarmi sa kojima je razgovarao potpisani novinar, tvrde da je incident unapred režirao komadant Žandarmerije Milenko Božović. On je doveo Vučićevog brata sa njegovim vojnim telohraniteljima koji su vređali žandarme, gađajući ih flašom i udarajući Heklerom, jer su se legitimisali kao premijerovi čuvari.

Žandarmi su odgovorili na napad tek kada su im životi bili ugroženi. Andrej je vikao na žandarme, psujući im majku što čuvaju pedere po naređenju njegovog brata, takođe pedera. Vučić voli da uživa u prljanju ljudi. Igranje sa policijom skupo će ga koštati. Zanimljivo je napomenuti i to da obe vojne službe bezbednosti još nemaju direktore!

 

      A 1.

    Jedan vampir kruži Beogradom

Penzionisani potpukovnik Dragoljub Živković, bio je pripadnik Obaveštajne uprave. On je priveden 2003. godine zbog sumnje da je radio u korist strane države, a optužen je i za špijunažu, lažno predstavljanje i falsifikovanje isprava i posedovanja veće količine oružja.

Pripadnicima podzemlja izdavao je legitimacije vojne službe, davao im lažne lične karte, i sve to debelo naplaćivao. Predmet je iz Vojnog suda u Beogradu ustupljen Višem sudu u Beogradu, a postupak protiv Živkovića okončan je 2006. godine – oslobađajućom presudom.

Špijunaža nije mogla biti dokazana, pa mu je na teret stavljeno odavanje vojne tajne, ali ni za to nije bilo dokaza, pa je oslobođen. Osuđen je zbog falsifikovanja službenih isprava i posedovanja veće količine oružja.

Živković je radio u Obaveštajnom centru Obaveštajne uprave od 28. decembra 1998. do 31. oktobra 2008, kada je penzionisan sa 44 godine života.

Nije objašnjeno ni kako je ostvario pravo na penziju, kada je osuđen za faslifikovanje službenih dokumenata. Osumnjičen je i da je falsifikovao vojnu legitimaciju za Miroslava Kuraka, sada optuženog da je ubica Slavka Ćuruvije.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je došlo do ovih saznanja i tražilo je 22. aprila 2013. detaljne informacije od Vojno-obaveštajne agencije (VOA) o ovom slučaju. Naime, otkriveno je da je potpukovnik Živković tri puta overio službenim pečatom vojne pošte 3906 Beograd vojnu legitimaciju koju je napravio na ime Kuraka.

Overio ju je 22. decembra 1997, 27. jula 1998. i 27. jula 2001. Otisak pečata i legitimacije su zaplenjeni septembra 2003. i Živković je kasnije zbog toga bio osuđen u Vojnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu.

Penzionisani pukovnik Dragan Živković nastavlja da hara Srbijom. Pouzdani izvori tvrde da od visokih službenika MUP-a Srbije Bogdana Pušića i Vladimira Božović dobija službene informacije, i da potom ucenjuje biznismene.

Ako neko od njih ne plati, biva uhapšen. Pisao je lažne prijave i protiv Milana Jankovića, iz Privredne komore Beograda, jer mu nije primio u stalnu radni odnos sina, koji je narkoman, i policija ga uvek pusti nakon privođenja, jer neko interveniše.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NOVI SAD: GLUMA DEMOKRATIJE I PROSVETLJENOSTI OD STRANE KADROVA TREĆE SRBIJE

 

Bivši član Pokrajinskog odbora SNS za Vojvodinu Đorđe Višekruna, piše o tome kako je i zbog koga, grad Novi Sad doživeo pravi finansijski potop, kako stranka pod nazivom "Treća Srbija" vrši kriminalne radnje za račun Srpske napredne stranke, kako bivši robijaši postaju privatni izvršitelji prinudne naplate, zašto u Vojvodini više nema opozicije i kako je bilo moguće da osiromaši nekada prebogata javna preduzeća "Informatika" i "Lisje". Trećom Srbijom direktno komanduje naprednjački "bos", profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, dr Aleksandar Bata Milovančev, trenutno direktor Luke Novi Sad.

 

                   Đorđe Višekruna

 

Spisak afera koje je napravila navodna stranka Treća Srbija za vreme svog kratkog postojanja je poprilično dug. Od afere sa "Sogaz osiguranjem", finansiranja snimanja albuma Slobodana Trkulje, tendera za nabavku goriva, plaćanja kafanskih računa službenom karticom menadžmenta preduzeća, pa sve do najnovije afere angažovanja uterivača dugova.

Kao udarnoj pesnici SNS u Vojvodini funkcionerima Treće Srbije je dozvoljeno sve a naročito da kradu za račun SNS-a, kupuju glasove i bave se svim mogućim nelegalnim aktivnostima pritom uopšte ne strahujući od zatvora. Danas se sve ovo radi čak javno, na očigled birača, zaposlenih, građana. Treba izmeniti Krivični zakonik da krađa za račun i u korist SNS-a ne bude krivično delo.

Treća Srbija je skup mladih neobrazovanih i nevaspitanih ljudi koji su kao takvi sposobni da za nekoliko meseci upropaste MMF tako da za njih budžet Grada Novog Sada ne predstavlja naročit izazov.

Naprednjaci su dovukli najveći šljam i otpad u Novi Sad i napravili Treću Srbiju kao udarnu pasnicu SNS. Aleksandar Vučić ceni i podržava ljude koji poseduju lopovske i prevarantske sposobnosti što se jasno vidi na primeru tkz. lidera Treće Srbije.

Ova "ekipa" je došla u Novi Sad (Bosna, Crna Gora, Lika, Slavonija…), snabdevena legendama i mitskim pričama o navodnom lokalpatriotizmu, iako tu nema Novosađana nego su to ljudi koji su Novi Sad videli prvi put pre nekoliko godina nakon izbora.

Došao je predsednik Treće Srbije iz Zrenjanina da bude odbornik, pa i on glumi novosađanina…Ima ih, i svi su oni navodno veliki nacionalisti, pa onda guslari, ratni veterani, menadžeri, špijuni, gestapovci, busaju se i foliraju po gradu kao pavijani.

Pošto takvi mladi i neiskusni direktori ne znaju baš ništa da rade osim da kradu, jer nemaju ni iskustvo ni znanje za nešto drugo, oni uzgred uhode i proganjaju zaposlene u Javnim preduzećima koja su dobili na upravljanje, a često su i slobodnomisleće građane Novog Sada, koji im stanu na put. To je glavna meta njihovih ucena, pretnji i ostalog arsenala da se tobože neko uplaši i ućutka.

Kadrovi Treće Srbije svakodnevno putem lokalnih medija narušavaju multikulturni i višenacionalni ambijent koji su generacije novosađana gradile unoseći nemir u kuće nacionalnih manjina retorikom koja ne priliči ni 21 veku ni srpskoj kulturi, već pre fašističkoj propagandi u Nemačkoj između dva svetska rata. Jezikom mržnje i podela je danas obojena kulturna politika grada Novog Sada, koju sprovode kadrovi Treće Srbije.

Stavljajući u prvi plan trivijalne teme kadrovi Treće Srbije prizivaju duhove prošlosti i svetlu srpsku prošlost dok nam krađom gradskog budžeta uništavaju svaku nadu da ćemo u budućnosti živeti u modernom i razvijenom evropskom gradu.

Frakcija Srpske napredne stranke koja nosi naziv Treća Srbija iz dana u dan ne prestaje da iznenađuje i šokira građane Novog Sada. Pre svega se promoviše jedan obrazac ponašanja koji potpuno odudara od novosadske kulture i stila života, tu dominiraju teror, pretnje zaposlenima, bahato ponašanje, krađe i nestručnost.

Treća Srbija je interesna grupa, čiji je broj glasova na proteklim izborima bio na nivou statističke greške i pored skupe kampanje ali ona je osnovana od strane SNS, koji je održava i podržava iz razloga obavljanja prljavih poslova, krađe, skretanja pažnje javnosti, rasipanja glasova te stvaranja lažne konkurencije. Novosađani se često pitaju, „zašto su nam naprednjaci nabacili ovu bedu" ne shvatajući da ta beda upravo radi za naprednjake!

Treća Srbija je objekt ona nije subjekt, ona samo izvršava naloge Gradskog odbora SNS i nema nikakvu samostalnost u delovanju. Projekat SNS-a pod nazivom Treća Srbija nema ideologiju ni program kao druge stranke to je firma za izvlačenje para iz javnih preduzeća i gradskog budžeta.

Podatak da je Treća Srbija u poslednjim preletanjima kupila dva pokrajinska poslanika pokazuje da ova interesna grupa raspolaže značajnim finansijskim sredstvima ali koja više nisu u budžetu Novog Sada već na privatnim računima.

S obzirom da je delatnost javnih preduzeća Informatika kao i Lisje (u kojem je do pre mesec dana Treća Srbija imala direktora) isključivo naplata računa od građana (uz minimalne rashode) neverovatno je da su ova JP prvi put u svojoj istoriji poslovala sa gubitkom. To nije pošlo za rukom ni jednoj stranci do sada ali Trećoj Srbiji jeste, zaista su eksperti kada je lopovluk u pitanju.

Sa ovakvim sposobnostima, kadrovi Treće Srbije se na najbolji mogući način preporučuju Aleksandru Vučiću za sklapanje sličnog angažmana na republičkom i pokrajinskom nivou.

Građani Novog Sada su u potpunom šoku kako je uopšte moguće da preduzeće poput Informatike bude u minusu, kada ima isključivo prihode. Od dolaska Treće Srbije prema građanima je represija maksimalno pojačana, do sada su utuženja za neredovne platiše bila na svakih šest meseci a danas su na svaka tri meseca. Pa tako građanima masovno na vrata kucaju privatni izvršitelji zbog duga od nekoliko hiljada dinara i sa troškovima izvršenja od 17.900 dinara.

Inače zaposlenima u JKP Informatika nije poznata procedura odabira ovih uterivača ali je prava tragedija kada vam na vrata kucaju krivično osuđivana lica a danas borci za pravdu-izvršitelji! Informatika danas ima preko 300 zaposlenih i taj broj se svakodnevno povećava članovima SNS kao i 12 direktora.

Direktori Informatike su lako prepoznatljivi u Novom Sadu jer se u kasnim večernjim časovi kreću u automobilima Audi A8, a uz automobil dobijaju i radnice Informatike, najčešće novozaposlene, sav taj prekovremeni noćni rad po kafanama plaćaju građani Novog Sada.

Inače svi funkcioneri Treće Srbije su osnovali po nekoliko nevladinih organizacija i to često dve nedelje pred konkurs, a da projekat bude finansiran iz budžeta grada pobrinuće se kadar Treće Srbije zadužen za kulturu tačnije Gradski sekretar za kulturu koji je inače i predsednik komisije za dodelu finansijskih sredstava.

Od ukradenog novca iz budžeta grada namenjenog kulturi Treća Srbija je kupila "Novosadske novine", a u planu je da kupi još nekoliko lokalnih medija. Sve firme koje su vodili ili i dalje vode kadrovi Treće Srbije su doživele potop.

I pred narodom i pred Evropom i zapadom Vučić i SNS moraju da glume demokratiju i prosvetljenost. Zato će da osnivaju sve više organizacija kao što je Treća Srbija.

Na prvi pogled narodu naprednjaci zaista deluju kao oličenje kulture i poštenja nasuprot kadrovima Treće Srbije koji i jesu dovedeni da glume veštačku konkurenciju.

Naprednjaci maksimalno promovišu Treću Srbiju i daju joj prostor u medijima kako bi građanima zgadili i smučili i samu pomisao izlaska na izbore. Slično je Milošević 90-tih godina koristio Šešelja. Šešelj, Vučić i Nikolić su otvoreno promovisali putem SRS fašizam i mržnju, da bi naspram njih Milošević i njegov SPS izgledali "umerenije", a zapravo je Milošević bio iza svega.

Isto se može reći i za današnju zvaničnu opoziciju, koja je više tu da glumi opoziciju nego da bude prava opoziciju. I dok će SNS biti čistih ruku, Treća Srbija će da radi sav prljav posao za njih! Genijalno smišljeno, da se Vlasi ne dosete prave namere, a to je potpuno ukidanje Vojvodine i potpuno brisanje vojvođanskog identiteta. Time žele da slome svaki otpor u Vojvodini kako bi njom lakše vladali.

Ekstremno desničarske organizacije, nastale nakon 2000. godine, poput Dveri, iz kojih je nastala Treća Srbija, dolaze u međusoban sukob, ali to ne treba shvatiti kao postojanje pluralizma i demokratije, već kao borbu za primat u čoporu.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NOTARSKI HAOS: BEZ POLOŽENOG NOTARSKOG ISPITA POSTALI NOTARI!!

 

Više od deset dana u Srbiji su štrajkovali advokati. Nije bilo suđenja, i nekoliko desetina hiljada predmeta odloženo je za presuđenje za nekoliko meseci.

Advokatura u Srbiji je u beznadežnom položaju. Advokati su svedeni na proletere, i advokatski proletarijat nije imao izbora, nego da štrajkom skrene pažnju da nisu u stanju plaćati državne namete i poreze, jer siromašni građani nisu više sposobni da plaćaju njihove usluge. U većini krivičnih postupaka sudovi okrivljenima određuju branioca po službenoj dužnosti, ili se okrivljeni sami brane, jer nemaju novca, a za kazne do pet godina zatvora, nije obavezna odbrana.

 

                 Milan Glamočanin

 

Ministar Nikolica Selaković nije bio uzbuđen. Nije mu se žurilo. Pregovore sa advokatima započeo je tek 22. septembra, desetog dana od njihovog štrajka.

Arogancija ministra pravde proizilazi iz njegovih ličnih odnosa sa premijerom Vučićem. Nikolicin brat Dragan Dejvid Selaković vršlja po SAD-u i debelo plaća Vučića, da njegovog brata drži na mestu ministra pravde Srbije. Takav skot nikada, u dugoj istoriji Srbije, nije mogao biti ni činovnik u ovom nadležstvu.

Sve čega se latio ministar Selaković, donelo je građanima Srbije nesreću.

Izborom privatnih izvršitelja Selaković je omogućio naprednjacima da na ova mesta postave svoje ljude, i tako, za desetine miliona evra opljačkaju javna preduzeća, plaćajući utuženja, od kojih više od polovine ne može biti naplaćeno.

Izborom notara u Srbiji, takođe će građanima oduzeto ustavno pravo da sklapaju ugovore i da prodaju svoju imovinu.

U pismu koje objavljujemo, notari opisuju hronologiju nameštenog konkursa i izbora koji je izvršio ministar Nikolica Selaković. Takođe, tarifa usluga notara je zastrašujuća. Za samo pola sata, koliko traje postupak overe ugovora o prodaji, ili zameni nepokretnosti, notar zaradi godišnju platu hirurga!

Savetujemo građane da se odjave iz svojih gradova, u kojima postoje notari, da se privremeno prijave u opštini gde nema notara, i da u sudu overe ugovor, i tako sačuvaju deset hiljada evra, koliko bi notar njihovog novca stavio u svoj džep.

A notar u pismu upućenom našoj redakciji navodi:

"…U novinama do sada je objavljeno više članaka u kojima je objašnjeno šta je sve Ministarstvo pravde nezakonito uradilo pre i nakon uvođenja notarstva u pravni sistem Srbije.

Međutim, potrebno je i sa ovog aspekta, posle skoro mesec dana rada notara, ukazati zbog čega je uvođenje notarstva potpuni promašaj.

Kao prvo, iz ovakvog nakaradanog načina uvođenja notarstva, gde je izabrano 93 (umesto 100) od ukupno 371 notara, odnosno 26 % od ukupnog broja, a sa druge strane, samo u Beogradu je izabrano 44 od ukupno 64, odnosno 2/3 izabranih notara, vidi se nesklad u broju sada primljenih notara u odnosu na ukupan broj.

Ovakvim izborom Ministarstva pravde od preko 2/3 ukupnog broja notara koji su izabrani za Beograd, ministarstvo može da kontroliše kompletnu Notarsku komoru-sistem, ne samo zbog toga što je ova 44 notara ministar izabrao , već i zbog toga što je i Beograd sa izabranim brojem notara dominantan u svemu o čemu će se odlučivati unutar notarske profesije.

Ministarstvo pravde je pokazalo nameru da kontroliše i notarski sistem, i zbog toga što je izabralo za notare lica koja nisu imala položen notarski ispit u momentu raspisivanja konkursa, i to Miodrag Đukanović, Ana Petrović, Srbislav Cveiić, Aleksandra Beštić, Iva Sekulić-Graovac, Jovanka Jovanović i Saša Bošković, kao i lica koja su pala na popravni ispit, i to Ivana Grabež, Milovan Glišić, Jasna Bojadžijevska, Dejan Radulović, Danka Carić, Savo Mićković, Dragana Smiljević, Slavica Jovanović…

Nezakonitim uvođenjem notarstva, ozbijlno je narušen pravni sistem Srbije, i povređeno ustavno načelo jednakosti građana. Advokatska komora Beograda pokrenula je dve inicijative za ocenu ustavnosti pojedinih odredbi Zakona o javnom beležništvu, koje nisu u skladu sa Ustavom.

U pripremi je, nova inicijativa za ocenu ustavnosti propisa o javnom beležništvu, jer u ovom momentu u 15 gradova i opština u Srbiji, važi Zakon o javnom beležništvu, i u njima isključivo notari obavljaju određene pravne poslove , a u preostalim opštinama i gradovima u Srbiji, (oko 100) taj posao obavljaju sudovi. Znači, ono što po Zakonu o javnom beležništvu ne može sud u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Valjevu i dr. mora sud u svim ostalim opštinama u Srbiji, odnosno isključivo sud.

Tako, na primer, u svim beogradskim opštinama, zatim u Bečeju, Valjevu, Jagodini, Kragujevcu, Leskovcu,Loznici, Nišu, Pazaru, Novom Sadu, Pančevu, Somboru, Staroj Pazovi , Subotici i Šapcu za sastavljanje Ugovora o prometu nepokretnosti, sud nema nikakvu nadležnost, već su za te poslove nadležni isključivo notari, a u svim ostalim opštinama u Srbiji notari nemaju nikakvu nadležnost, jer ne postoje, i za te poslove je nadležan iskljućivo sud. Ista je stvar sa zaključenjem Ugovora o doživotnom izdržvanju, ugovorima o ustupanju i raspodeli imovine za života i dr.

U jedinstvenom pravnom sistemu Republike Srbije ne bi smelo da se za pojedine opštine predvidi isključiva nadležnost notara, a u drugim opštinama da iste te poslove radi sud.

U pitanju je očigledno kršenje Ustava .

Smisao uvođenja notarstva, a Srbija ga je uvela poslednja u Evropi, i to na ovako nakaradan način je, pre svega u rasterećenju sudova, sa ciljem poboljšanja pravnog sistema Srbije.

Da li je uvođenjem notarstva došlo do rasterećenja sudova? Naravno da nije, jer notari u Beogradu i navedenim gradovima rade za sada samo posao promet nekretnina. Ranije, do uvođenja notarstva, taj posao su radili činovnici sa srednjom stručnom spremom, koji su radili na overama u sudovima, što znači da su notari samo zamenili činovnike na šalteru suda.

Do danas, za mesec dana u Beogradu ni jedan notar nije sastavio ni jedan Ugovor o doživotnom izdržavanju, niti Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života i dr., koji ugovori su izuzeti iz nadležnosti sudija.

Takvih ugovora je inače i ranije bilo veoma malo, tako da o nikakvom rasterećenju sudija ne može biti ni reči. Znači, u ovom momentu većina poslova koji su u nadležnosti notara i dalje je ostala u nadležnosti sudova, čak i u gradovima gde je notarstvo uvedeno, pa se postavlja pitanje zbog čega se notarstvo uopšte uvodilo.

S tim u vezi je i važno pitanje, zbog čega se ne vrši popunjavanje upražnjenih notarskih mesta, kako u Beogradu, tako i u drugim gradovima ? Zašto se ne raspisuje konkurs?

Da li se isto tako čeka možda Nova godina i zimski godišnji odmor, da se "provuče" izbor "zimskih" notara, kao što je to urađeno 1. avgusta, kada su prvi notari izabrani za vreme godišnjih odmora, sa namerom da uvođenje notarstva bude realizovano sa što manje kontrole javnosti. Postavlja se onda pitanje, šta je bila namera za ovakvo nakaradno uvođenje notarstva?

Odgovor se nameće: namera je da se uzme novac, i da se postojeći notari pozicioniraju što bolje u pravnim poslovima prometa nekretnina i kod banaka.

Ovako uvedeno notarstvo niti će doprineti rasterećenju sudova, niti će smanjiti broj sporova, ali će se zato većina notara obogatiti i moći će kako je rekao bivši premijer Zoran Živković "da vrati novac koji je notar dao, da bi bio izabran za notara". Kako je moguće da prođe nezapaženo da je Zoran Živković u Skupštini Srbije 31. 8. 2014. dao takvu izjavu, da mu niko od prisutnih poslanika nije odgovorio, niti pitao da li ima dokaze za takvu tvrdnju? Ni tužilaštvo, ni policija nisu reagovali na takvu izjavu bivšeg premijera. Umesto da pitaju Zorana Živkovića odakle mu saznanja da je takav izbor notara bio korumpiran, nadležni organi se prave kao da on ništa nije rekao.

Kako se Srbija nalazi u procesu pridruživanja EU, koja je i dala novac za poboljšanje pravnog sistema u zemlji, preko nemačke organizacije GIZ, zatim uvođenje katastra i dr. logično bi bilo da se onaj ko je dao pare zainteresuje za to kako su te pare potrošene, i kakvi su efekti postignuti!

Posle prvih mesec dana rada, jasno je da je uvođenje notarstva u Srbiji čist promašaj. Zbog čega se ne raspisuje konkurs za izbor novih notara? U ovom momentu su ispunjeni uslovi da se raspiše konkurs za popunu praznih mesta u Beogradu. Zbog čega se ne raspisuje takav konkurs? Razlog je očigledan. Sada konkurs raspisuje Notarska komora Srbije.

Notarska komora u dogovoru sa Ministarstvom pravde (obzirom da će i ubuduće ministar imenovati notare) imaju nameru da organizuju još dva tri ispitna roka za one notare koji će biti imenovani, i kada njihovi kandidati budu te ispite položili, za njih će biti raspisan konkurs, kao što je to bio slučaj sa konkursom od 5. juna 2014.godine. Čeka se protek vremena, a kada iduće godine bude izvršen izbor novih notara, postavlja se pitanje, imajući u vidu u kakvom vremenu živimo, ko će se još sećati neuspešnog uvođenja notarstva u Srbiji?

Inače, priprema se teren da se prilikom popunjavanja upražnjenih notarskih mesta za notare prime privatni izvršitelji koji nisu primljeni po ovom prvom konkursu (Raićević Veljko, Dragović Mihajlo, Stoikov Dragana, Ranković lsidora, Mladenović lvan, Nikolić Aleksandar), zatim biće primljeni oni kandidati koji budu položili u ispitnim rokovima od oktobra 2014. i dalje, kao i Ljiljana Blagojević, bivši pomoćnik ministra pravde, Gordana Ćelić Liubibratić , rukovodilac u Ministarstvu pravde, Danijela Vazura, sestra pomoćnika ministra pravde i dr.

Još jednu notornu laž predstavlja informacija da je sa notarstvom usluga jeftinija nego ranije. Prema članu 21. Javnobeležničke tarife, javni beležnik će naplatiti, npr. za overu Ugovora o prometu nepokretnosti koji ima vrednost 200.000 eura, ukupno 68.400 dinara, za nepokretnost vrednosti 300.000 eura 86.000 dinara, za nepokretnost od 400.000 Eura 111.600 dinara. I što je nekretnina skuplja, cena notarske usluge progresivno raste! Za predugovor treba platiti još 50% od usluge notara, tako da je za overu nepokretnosti od strane notara, na vrednost nekretnine preko 60.000 eura, usluga notara skuplja višestruko, a za nepokretnosti velike vrednosti notar može naplatiti i do 720.000 dinara, odnosno maksimum 6.000 Eura.

Kako notar može po javnobeležničkoj tarifi (čl. 21) naplatiti i za predugovor još 50% od 720.000 dinara, odnosno 360.000 dinara proizlazi da za promet samo jedne nepokretnosti velike vrednosti može naplatiti 1.080.000 dinara! Manje od tog iznosa, inače, zaradi hirurg koji obavi 200 operacija za godinu dana. I da budemo još precizniji, taj iznos notar mora naplatiti, inače čini disciplinski prestup koji kao sankciju ima prestanak notarske delatnosti (čl. 11. javnobeležničke tarife).

Znači, za nepokretnosti velike vrednosti sada treba izdvojiti 1.080.000 dinara (član 21 javnobeležničke tarife) dok je ranije ta usluga kod suda koštala maksimum 39.000 dinara. odnosno 325 Eura, što znači da je notarska usluga skuplja skoro 30 puta.

Ranije je ta usluga, kad je overavao Ugovor pred sudom građanina koštala najviše 39.000 dinara, bez obzira na veliku vrednost nepokretnosti. U svim opštinama gde nije uvedeno notarstvo, (a ima ih preko 100 u Srbiji), građane bi trebalo da košta sudska taksa na ime overe Ugovora najviše 39.000 dinara , bez obzira na vrednost predmetne nepokretnosti, a u gradovima gde je notarstvo uvedeno, kako smo već naveli, tri, pet, pa i dvadeset puta više.

Država se dosetila, pa će ubuduće u gradovima gde nema notara, sudije sastavljati notarske zapise, i naplaćivati notarsku naknadu za njihovu izradu. Zbog toga što sudije to ne znaju, jer nisu položili javnobeležnički ispit, do danas od uvođenja notarstva nijedan takav ugovor nije sačinjen, ni u jednom sudu u Srbiji.

Ova glupost, da sudiie sastavljaju notarske zapise kod prometa nepokretnosti, proširena je i na sastavljanje ugovora o deobi zajedničke imovine supružnika i vanbračnih partnera , zatim ustupanje i raspodelu imovine za života, sastavljanje ugovora o doživotnom izdržavanju i cena koštanja notarske usluge koja je takođe višestruko skuplja nego ranije, primenjuje se i na ove ugovore. Najodgovorniji za ovakvo stanje u srpskom pravosuđu su po prirodi stvari ministar pravde Nikola Selaković i njegov kolega sa Pravnog fakulteta u Beogradu Dejan Đurđević, koji je, iako nestručan, osmislio takav način uvođenja notarstva u pravni sistem Republike Srbije."

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije