Архива
ČETIRI STUBA I BUDUĆNOST SRBIJE: SVE ZA REJTING KROZ GLUMU PATRIOTIZMA U POKUŠAJU SPASAVANJA OD IZDAJE NA PREDIZBORNOJ KONFERENCIJI ZA ŠTAMPU
Na slici je jedino nejasno, da li ove ovce idu prvo na šišanje pa na klanje, ili su već ošišane…?!????
Imajući u vidu da smo mi Srbi na žalost malo zapamtili iz istorije (a novije nikako!) našeg naroda, pa i danas bismo vrlo brzo naseli čak i na ovakav mogući novopatriotski, lažno samokritički i demagoški predizborni nastup i „hrabro” iskazane reči govorničkom veštinom od strane bivšeg Radikala, sada na funkciji Predsednika Vlade u Srbiji!!
„Gospodo čelnici EU, prijatelji Srbije, moram da vas podsetim da su svaka strana država, njeni političari, diplomate, (što se posebno odnosi na one diplomate koji borave u Srbiji, među kojima ima i nedobronamernih), pojedinci, strane grupe i organizacije koje borave u našoj državi, dužni da poštuju zakone, pravila, običaje, tradiciju i dostojanstvo države domaćina, i skrećemo pažnju da smo mi njima dali pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja u našoj zemlji, ali i da zadržavamo pravo da odgovorimo na njega!!
Takođe se nadam da angloameričke političke vrhuške nisu zaboravili da su samo nedavno, članice EU sa Amerikom i još 18 drugih NATO zlotvora u Srbiji sejali smrt svojim krstarećim raketama, kasetnim, uranijumskim i drugim avionskim tepih bombama, … stvarajući žrtve i među civilnim stanovništvom, u nelegalnoj agresiji nazvanoj „Saveznička sila” ili kako su je krstili Amerikanci –„Plemeniti nakovanj”, (što je po vašim merilima shvatanja pravde i humanosti to tada “bilo poželjno i dozvoljeno”), i čiji se „učinak”, na kraju, ogledao u stradanju velikog broja nedužnih civila i dece, i rušenju infrastrukture države Srbije, koja je obasuta i uranijumskom municijom od čijih će posledica ispaštati generacije našeg naroda.
Kao što smo svesni da su se Amerikanci uvek do sad` trudili da se pokažu kao "nevinašca", takođe smo svesni da je za EU, (želeći da sebe pospe pepelom zbog ranije učinjenih zločina prema Srbiji) koja se svojim aktivnostima pretvara u novu Kominternu, i čijim delovanjem je svaka država koja ulazi u njen sastav, morala da uđe sa promenjenom socijalnom, društvenom, privrednom i političkom strukturom, i svojim prečesto ciničkim zahtevima želela da Srbiju i njen narod ponize u različitim vidovima njene unutrašnje i spoljne politike!!
Pa je tako pod političkim prtiscima EU-je, Jugoslavija a kasnije Srbija, izručila i poslala u Hag predsednika sopstvene države kao i čitav politički i vojni vrh Srbije, a čiji je zadatak bio da brane sopstvenu državu od NATO agresije, a sada, novi zahtevi evropske familije da Srbija „upodobi spoljnu politiku sa EU“ (čitaj odrekne se sopstvene spoljne politike) i obustavi (jak???) izvoz jabuka, krušaka i mleka u Rusiju, pretstavljaju grotesku i deluju smešno i ponižavajuće do bola, jer je potpuna iluzija da ako bi Srbija uvela sankcije Rusiji, to „bacilo Rusiju na kolena“…!!!!
Vama je u suštini trebalo javno i pismeno poniženje Srbije kojim biste mahali da su Srbija i srpski narod, vekovni prijatelj ruskog naroda, uveli sankcije Rusiji, (kao Crna Gora), prava istina je da bismo time, u stvari uveli sankcije Srbiji i namerno naneli očiglednu štetu sopstvenom narodu i državi!!!
A naša glupost je bila ta što smo više mislili na interese EU a ne na interese sopstvene države i naroda, pa smo postupali toliko ponizno posle briselskog dopisa – upozorenja „ed memoar“ , zbog čega smo mojom voljom počeli sve manje da izvozimo u Rusiju, i ostvarili izvozni manjak od preko 330 miliona evra, a da niko od građana nije digao ni čačkalicu protiv nas zbog takvog postupka!!!
Mi, država Srbija, pristali smo da ne koristimo prednosti koju imamo, samo zato što to od nas očekuju birokrate iz EU!!! Kakvi smo mi mazohisti i ludaci od naroda…..!??! Možda nas “izvadi” povećan izvoz džemova i pekmeza…….
А u svojim dodvoravanjima na svaki mig Amerike i EU, Državna rukovodstva Srbije su trećim zemljama sa kojima smo imali prijateljske odnose, imali slabe ili uopšte nismo imali nikakve ekonomske odnose, uvodili sankcije Belorusiji, Siriji, Iranu, Obali Slonovače, …, a da za uzvrat Srbija nije imala nikakve benefite zbog takvog glupavog postupka!!!
Demonstracija slie
Briselska birokratska mašinerija, (u kojoj bar polovina njih ne zna da pronađe Srbiju ni na geografskoj karti), živi u uverenju da život običnog čoveka počinje prihvatanjem njihovih nametnutih zakona, i smatra kao jedino ispravnim, samo ono što oni propišu, deklarišu, zauzmu stav, napišu preporuke, donesu mere, strategije, smernice, regulative, uputstva, naloge,… vršeći pritisak na korenite promene viševekovnih običaja života jednog naroda.
Jasno nam je da EU i svi njeni zakoni, platforme, strategije, mišljenja, smernice, uputstva, mere, zaključci, nalozi, direktive, regulative, preporuke, itd, su odredbe Helsinškog završnog akta OEBS-a pretvorili u farsu, a onim državama koje su već članice ili na putu da to postanu, oduzeli im slobodu i pravo da budu samostalne po svim odredbama ovog sporazuma.
Nama je poznato da u svetskim razmerama odavno ne vladaju principi međunarodnog prava, već pravo jačeg!!!
A funkcionisanje svetske diplomatije nikada nisu krasile osobine kao što su iskrenost, doslednost i čast, jer da te osobine stvarno postoje, političari ne bi uspeli da ostvare svoje lične skrivene želje i enormno se obogate, niti ciljeve moćnih država koje su uvek licemerno nastojale da za njih ne važe ista pravila kao za one manje i slabije!!
U svetu je odavno sve politika na najnižem nivou, a ne politika ideja ili nečega za koju su glasali stotine miliona Evropljana, pa je svako otvaranje tzv. „poglavlja“, u stvari vid političkog pritiska kojim se Srbiji oduzima sloboda, integritet i ovo malo prividne samostalnosti!!
A pojam SLOBODA, u koju se kune briselski birokratski aparat kao najveće evropsko dostignuće, u evropskoj propagandi, ideologiji i prinudi, se obesmišljava…, a to se videlo i u zabrani zemljama članicama EU (Grčkoj, Mađarskoj, Bugarskoj) da zaključuju bilateralne ugovore sa trećim državama, pa čak iako su takvi ugovori od koristi za narod te države; povoljniji nego što to je to predviđeno evropskom zakonodavstvom!!!
Vazalstvo i opšta amnezija!!!
U tim raznim načinima ograničavanja slobode Srbiji i davanja privilegija stranim licima, moram da podsetim na aktrivnosti i „doprinos“ Vuka Draškovića, sada mog koalicionog partnera, koji je u ulozi Ministra spoljnih poslova tada Državne zajednice Srbija i Crna Gora, još 2004.god. se zalagao za ukidanje tužbe protiv NATO, i zvanično omogućio nesmetano ROVARENJE NATO snaga po čitavom PROSTORU Srbije, kada je 18.jula 2005.g. potpisao Sporazum o tranzitu NATO trupa kroz Srbiju, ubeđujući narod kako će te trupe brzo i lako zaštiti naše građane na KiM!!
Takođe nam je poznat i Tadićev „doprinos“, kada je 07.09.2006. potpisao sa Vladom SAD Sporazum o zaštiti statusa američkih trupa u Srbiji, SOFA u kome je SAD, svojim ljudima obezbedila IMUNITET ZA BILO KOJE POSTUPKE I BILO KAKVO UČINJENO DELO, (pa i ubistvo građana Srbije), a poslove koje bude sklapala za svoje potrebe, vršiće prema zakonima SAD a ne Srbije i da je takav “sporazum” ratifikovala skupštinska većina na Šestoj sednici Prvog redovnog zasedanja Skupštine Srbije u periodu od 13.05.-29.05.2009.god.
Takođe, za sve godine unazad od dana ratifikovanja tog Sporazuma, niko nije imao hrabrosti ni volje da podnese makar inicijativu za ocenu ustavnosti takvog akta!!!
Da ne pominjem da je sa SAD potpisan i Sporazum o snabdevanju i uzajamnim uslugama (USA-SRB-01) izmedju MO RS u ime Vlade RS i MO SAD sa svim mogućim pogodnostima, obavezama i troškovima Srbije za njihove potrebe; pri čemu moram da primetim da nisam siguran da je neko od “Vlasti u Srbiji” preduzimao određene korake da bi npr. sa Rusijom potpisao sličan, koji bi ruskoj strani omogućio makar deseti deo pogodnosti u sadržini i slobodi kao što pružaju onakvi sporazumi sa Amerikancima i NATO!!????
Ta 2006.god. je godina nastavka Tadićevih brljotina , pa je 14.12.2006. potpisao Okvirni dokument PZM (Pristupanja partnerstvu za mir), i u novogodišnjoj čestitki izjavio da taj događaj smatra svojim najvećim uspehom.
A već 18. decembra 2006. otvorena je NATO vojna kancelarija za vezu (eng.NATO MLO), i to u zgradi našeg Ministarstva odbrane.
Ako imamo u vidu da je 27.09.2010.g. u Briselu uspostavljeno Vojno predstavništvo RS pri NATO , i ako pored svih ostalih potpisanih planova i sporazuma, dodamo i nedavno, u martu 2015.god. potpisani Individualni partnerski akcioni plan (IPAP) i obaveze Srbije koji proističu iz njega,) onda nema ni potrebe da Srbija i formalno postane članica NATO!!
A nedavno, baš 07. jula 2015.god, Skupština Srbije je ratifikovala sporazum država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u "Partnerstvu za mir" o statusu njihovih snaga, sa dodatnim protokolima.
Zatim podsećam na olako zaboravljeno samovoljno Tadićevo odbacivanje skupštinske rezolucije o KiM 2010 god. i privatni aranžman sa baronesom koji je rezultirao podnošenju tzv. „zajedničke rezolucije“ kojom je tek vezao ruke Srbiji, a da poslanici tadašnjeg saziva Narodne skupštine Srbije, nisu prstom mrdnuli da se pobune zbog samovoljnog postupka predsednika države i suspendovanja njihove Rezolucije koja je izražavala njihovu volju i odluku kao predstavnika građana, kao i da podnesu krivičnu prijavu protiv Predsednika Srbije Tadića, zbog prekoračenja ovlašćenja i mešanja u vođenje spoljne politike – jer to je posao Vlade!!!!
Na kraju je porvđeno da je Tadićeva vlast, preko „hleba u UN“, potražila „pogaču u Briselu“ , a narod se nije ni pitao ili je bio nezainterosovan…
JA, Premijer!!!
Naravno, tu ne smem da zaboravim i moj ”doprinos”!!
MENE, čoveka bez koga nije moglo da se potpiše onakav sramni briselski sporazum (aprila meseca pretprošle godine), gde je u njemu odlučeno da dođe do “samoisključenja” Srbije u rešavanju pitanja Kosova i Metohije, (pri čemu je zanemarena Rezolucija 1244) ;
MENE i bez koga nije moglo da se izvrši darivanje teritorije, infrastrukture i dela sopstvenog srpskog naroda na KIM, kosovskoj vlasti (kao novim gospodarima života i smrti Srba na KiM) i zapadnim “prijateljima Srbije”!!!
A možda se tu radi o žrtvovanju dela svog naroda i dela teritorije svoje države, a poveden lažnim obećanjima „zapadnih prijatelja“, verujući da oni neće dirati ostale delove teritorije Srbije???!!!
Čak sam i ja bio začuđen da moji i simpatizeri ove vlasti nisu zapalili Beograd i Srbiju zbog izdajničkog postupka naše vladajuće koalicije, a koji sam potrdio potpisivanjem briselskog sporazuma!!
Pa ako je to tako lako prošlo tada, gde je i Ustavni sud postupio po Tominom zahtevu da tada (do dobijanja datuma za pregovore sa EU) ne raspravlja o ustavnosti takvog pisanog akta, onda mi je još lakše pošlo za rukom da bez problema smanjim plate i penzije od decembra prošle godine!!!!
Naravno da ne smem zaboraviti i svoj “maestralni” potpis, krajem avgusta 2015., kada sam sa Federikom Mogerini, u Briselu potpisao još jedan Sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština , za čije formiranje nas već skoro tri godine Šiptari vuku za nos opstruišući njegovo sprovođenje uz podršku zapadnih država, izvodeći razne režirane performanse po šiptarskoj Skupštini!!!
I verovatno da se ne neće ni formirati, jer da je EU i Americi stalo do toga, to bi već bilo zavšeno, ali Šiptarima je svaka radnja aminovana od strane Zapada!!!!
Priznajem okupaciju i zadovoljan sam! Ali i narod mora da se pita!!!
To je tužna sadašnjost za čije ostvarenje je zaslužna bilo koja "vlast u Srbiji" u poslednjih petnaest godina, jer smo sve svoje zakletve obesmislili, obeščastili, razdržavili, doveli na bedan nivo…!!!
MI, građani Srbije, koji volimo svoju zemlju i koji cenimo vrednosti sopstvene države, a koji smo pod pritiscima Zapadnih zemalja primoravali svoj narod da postupa po njihovim ciničnim zahtevima i nalozima, i da prihvata razne oblike istresanja njihovih nameštenika, koji su očigledno bili usmereni protiv tradicije i interesa naše države i naroda, a svojom krivicom pristajemo da nas tretiraju kao da smo sa grane sišli, takođe IZRAŽAVAMO OPTEREĆUJUĆI STAV prema SAD zbog njenog predvodničkog uticaja prilikom zločinačkom bombardovanja naše države, kao i stav prema zemljama Evrope koje su uzele učešće u tom ratnom zločinu, i ne pristajemo na oduzimanje i narušavanje naše kulture, tradicije istorije, običaja, religije, odgovornosti, osećanja slobode, o čemu treba i narod da se pita…
JA, Predsednik “Vlade u Srbiji”, u ime države Srbije, koja je u prošlosti sa svojim narodom dala doprinos u antifašistikoj borbi tokom Drugog svetskog rata, pre godinu i po sam uputio poziv čelnicima onih zemalja koje su bile saveznici Srbije i koji takođe baštine antifašističke tekovine, da prisustvuju kao gosti vojnoj paradi povodom 70 godina od oslobođenja Beograda, za koju bi se u krajnjem slučaju, na žalost moglo reći da je izgleda predstavljala OPROŠTAJ OD SLOBODE, ukoliko narod i dalje bude prihvatao olako pritiske….!!!
Odsustvo i nedolazak i pojedinih zapadnih diplomata i ambasadora, da prisustvom učestvuju u obeležavanju srpskih pobeda, shvatio sam kao nedobronameran čin i nepoštovanje istorije, tradicije, kulture i doprinosa srpskog naroda i ostalih nacija koji su položili svoje živote u borbi protiv fašizma, i zaključio da bi se rado odazvali pozivu ukoliko bi Srbija obeležavala poraze ili bila na nekoj muci, pri čemu su, pre svega američki ambasador, našli vremena da prisustvuju čak i pri (ne)kulturnim događanjima u organizaciji nekih udruženja i grupa, ali ne i na manifestaciji u organizaciji države Srbije!!!
A svoje nepoštovanje prema srpskim žrtvama i narodu Republike Srbije, ambasadori zapadnih zemalja NATO-a, sramnim činom ponovili su 24.03.2015. uveče, kada nisu želeli da prisustvuju obeležavanju godišnjice bombardovanja Srbije, pokušavajući da sakriju svoje saučesništvo!!!
Pa sam ja ove godine, obeležavajući godišnjicu bombardovanja Srbije, u ime korektinih odnosa sa Zapadnim državama i u skladu sa odredbama IPAP sporazuma, skup izmestio u Varvarin!
Ali sam imao toliko crn obraz, pa sam dozvolio i lako progurao potpisivanje IPAP plana sa NATO, kao i potpisivanje i usvajanje u Skupštini Srbije, Sporazuma o statusu snaga NATO u Srbiji , jer rekoh, ako je to isto mogao da uradi Tadić 2006. (dajući veća prava američkim vojnicima u Srbiji nego što imaju građani građani sopstvene države), to i ja mogu da uradim, dajući ista takva veća prava svim NATO vojnicima!!
Ali smo mi pružili ruku saradnje NATO snagama, potpisujući nekoliko sporazuma u ime bolje budućnosti Republike Srbije kao neutralnoj državi!!!
Takođe nam je poznato da EU i njena mašinerija preduzimaju razne vrste aktivnosti da Srbiju “dignu na noge“ – do onog trenutka kada bude bila spremna da redovno vraća dugove, (jer im ovakva kao invalid nije potrebna)!
A u pozadini toga vrebaju "finansijski stručnjaci" iz EBRD -a , MMF-a i ostalih svetskih finansijskih institucija koji se ponašaju k`o lešinar kada čeka svoj umoran plen, da planiraju, raspolažu i raspoređuju novac koji će biti sakupljen od naroda Srbije, i da se jeftino dočepaju preostale imovine Srbije, a posebno one na teritoriji Kosova i Metohije!!!
Isto tako, znamo da se u međuvremenu, na raznim treninzima po inostranstvu, a posebno među “domaćim izdajnicima” kojih ima previše, već vrši izbor i porojektuje se “novi čovek” koji će naredne četiri godine Srbiju voditi ne u nepovrat i iscrpljivanje na svim nivoima, već u budućnost bez alternative u cilju dostizanja evropskih vrednosti, i priključivanja Srbije evropskoj zajednici naroda!!!
A tada Srbijom i srpskim narodom, slobodno može da upravljaju i Vuk Drašković i Čeda Jovanović, jer ja sam dovoljno povukao izdajničkih poteza , sve u ime Srbije i njene budućnosti, zato što sam sprovodio i Čedinu i politiku LDP-a!!!!
Pa valjda sam i ja nekakav Premijer “Vlade u Srbiji”, za koga bi trebalo da bude bitnije mišljenje i stav sopstvenog naroda, od mišljenja, procena, spekulacuja, pogleda, zaključaka, preporuka, i na žalost ucena onih evrospkih foteljaških birokrata koji odrađuju posao za multinacionalne kompanije i njihove Vlade, uništavajući našu domaću privredu i ponižavajući srpski i ostale nacije koji Srbiju smatraju svojom državom, još ovih nekoliko godina dok potpuno ne predamo svoju nezavisnost drugima u ruke, pa nam tada ni Vlada, ni Narodna Skupština neće više biti potrebni, a Srbijom će se upravljati iz Brisela….!!!
Nama je jasno da igramo u kolu koje se svira u Briselu, i da svako naše zaklinjanje u evropski put, kao i na sva usta silni hvalospevi o radu i vrednosti briselske mašinerije, samo njima podižu rep i duvaju u njihova jedra, pa još po hitnom postupku donosimo stotine nekakvih zakona čiji sadržaj nije razumela ni većina Narodnih poslanika, i koji često ne mogu ni biti upotrebljeni a namećemo ih našem narodu i iscrpljujemo ga, i time direktno razgrađujemo sopstvenu državu, a još imajući u vidu jasan stav EU da do 2020. neće biti prijem novih članica u njihov tabor, onda bi valjalo da poslušamo i glas naroda i da malo ohladimo…!!!!!!!!!
Ali nikako ne smemo da izgubimo iz vida da ne postiji alternativa ovom putu Srbije u budućnost…..
A i mediji u Srbiji su maestralno odigrali ulogu da se srpskom narodu i ostalim građanima planski poremeti sistem vrednosti, zatrpavanjem nevažnim i manje važnim informacijama tabloidne sadržine, čije teme su nedeljama razvlačili i usmeravali svest naroda, da od drveta ne vidi šumu…!!!
U takvim napisima, nedeljama smo mogli da čitamo nametnute teme počev od od parade osoba homoseksualnih sklonosti gde je uzgred govoreći učešće uzeo i američki ambasador; zatim su se ređali napisi o prekoračenju ovlašćenja žandarmerije zbog nanošenja povreda Andreju; pa napisi o albanskom dronu ali bez ukazivanja na mlake reakcije svih struktura države; pa napisi o ubistvima od strane običnih ljudi i tragičnim sudbinama žrtava; a kada još dodamo i programsku šemu TV stanica u kojoj dominiraju emisije zabavnog, igračkog i pevačkog sadržaja, kao i prikazivanje gomile nevažnih serija i rijaliti emisija sa sadržajima ispod svakog nivoa, i kojima su obični ljudi podredili svoje vreme i aktivnosti, zaključujemo da su mediji odradili posao za Zapad i dodatno anestezirali narod Srbije!!!
Ali su zato vešto izbegavane informacije i teme u kojima bi se govorilo o životu Srba na Kosovu i Metohiji i njihovim problemima različitog oblika, zaštiti njihove imovine kao i imovine Srbije!!
Zatim se nedovoljno raspravlja o podacima o visini dugova države, o stanju privrede, stanju zapošljenosti; pa o neredovnoj isplati ličnih primanja malom broju zapošljenih u malobrojnim firmama koje imaju tu sreću da još rade; stanju zdravlja stanovništva i problema sa lečenjem; urušavanju školskog sistema kroz nedisciplinu učenika i nezainteresovanost roditelja, kao i otvaranje mnoštva privatnih škola sa svojim programima u vaspitavanju naše dece; smanjenje plata i penzija i njihova posledica na kvalitet života zbog visokih cena, a da ne pričamo da je svako novo otvaranje tzv. Poglavlja EU, pretstavljano kao vrhunsko dostignuće srpske politike, lažući narod da su EU integracije instrument u sprovođenju reformi, a svesno zaboravljajući na nepobitnu činjenicu da to ima za cilj da dokusurimo sopstvenu državu , i da se Evropa, SAD i NATO potpuno operu od zločina učinjenih bombardovanjem i Srbiju pretvore u region bez nacionalnog identiteta …itd, itd …
Zato je potrebno da se hitno osvestimo da bismo povratili nedostajalu ljubav prema Srbiji!
Potreba je da se izvučemo iz krize srpske postojanosti, ako narod to želi!!
Da se povratimo iz krize srpske časti i savesti, kao i krize srpskog nacionalnog karaktera, ako narod to želi…!
Da izađemo iz krize srpske porodice, krize srpske kulture, religioznosti i krize osećanja za pravdu, ako narod to želi…!!
Svima je potrebna jaka Srbija ali ne i prodata, jer ako sam do sada dao sve, preambulu ne bih smeo da dam!!!
Ali NAROD mora da se pita…!!!
Zato ću smatrati da su rezultati ovih izbora već postali obavezni referendum i blanko dozvola o pojedinim važnim zakonima, a posebno o onim u kojima se odlučuje sudbina države, (a ne bi trebalo imati straha od odluka skupštinske većine, pa čak ni kada se zakoni donose po hitnom postupku i preko noći, iako ni većina ne bi razumela ni da su usvajani redovnim putem), i posledice istih po Srbiju u budućnosti!!!
Naravno, moje i njihova imena će biti zapisana u istoriji Srbije!! A narod zna da na mene ne mogu lako da vrše pritiske ni sa koje strane…
A odluku o mojoj ostavci, doneo sam onda kada sam zaključio da je mom ostanku na čelu države potrebna puna podrška naroda i poverenje u moje evopske vizije koje su proširivane i pokušajem angažovanja gospodina Tonija Blera, čija će akvitnost biti usmerena na dovršetku privatizacije i gašenje ono malo preostalih preduzeća u Srbiji!!!
A ako narod odluči da ne treba dalje da idemo u tabor EU, onda moram da im skrenem pažnju da smo jedino Toma, Tadić, Čeda, Čanak, Dačić i ja, sposobni da ih odvedemo u EU na putu bez povratka, ili u suprotnom otići ćemo sami….”
Ovakvom glumačkom rolom, Predsednik „Vlade u Srbiji“ bi možda pokušavao da dubokom demagogijom opravdava stanje izdaje i poniženja (a kome je i sam doprinosio) države na čijem je čelu, i pokušavao da nevešto otvori oči i uši i onom nedovoljno aktivnom delu srpskog naroda i ostalim građanima koji još Srbiju smatraju svojom državom, a u suštini prebacujući krivicu na narod, i naglasi da je navodno važno da narod mora da se pita za sve (jer on se već odavno ne pita za vođenje Srbije)…!!!!!!
Pa ako narod njemu da podršku, on će nastaviti da savesno i odgovorno izvršava sve preuzete obaveze i zadatke dobijene od strane EU!
Ne bi nas začudilo da bi možda ovom mešavinom reči izdaje i patriotizma podigao sebi politički rejting za 10%!!?????????
A ako narod ne bude želeo da uvidi suštinu izgovorenih reči i bude opčinjen njegovim oratorskim sposobnostima u borbi za vlast, onda je saučesnik u izdaji i urušavanju ostataka Srbije, znajući da se sprema i promena Ustava države po željama angloamerikanaca…!
©Geto Srbija
UVOZNIČKI LOBI, UZ DOZVOLU EU SABOTIRA POČETAK RADA NACIONALNE LABORATORIJE ZA KONTROLU HRANE!
Veliki skandal u organizaciji Ministarstva poljoprivrede Srbije i šefa misije Evropske unije u Srbiji, Majkla Devenporta, desio se u Batajnici, 9. marta ove godine, povodom otvaranja Nacionalne referentne laboratorije za kontrolu hrane. Istog dana, ispostavilo se da oprema za laboratoriju nije ni stigla, da je negde usput opljačkana i da je Devenport to po svemu sudeći znao, ali je odigrao ulogu koja mu je namenjena. Bruka nije dospela do javnosti zahvaljujući medijskoj blokadi Vučićevih medija, koji ne vole "loše" vesti.
Vuk Stanić
Već godinama, Srbija ne može da opremi nacionalnu laboratoriju u Batajnici zbog pljački i otimanja opreme. Najmanje dva bivša ministra učestvovala su u "dislociranju" donirane opreme. Jedan deo se nalazi u podrumima nekih instituta, a drugi deo koristi bivši ministar Glamočić, sa svojom interesom grupom. Ostatak donacije se smatra nestalim!
Šef misije Evropske unije u Srbiji, Majkl Devenport srozao je ugled naddržavne organizacije koju predstavlja (EU) na najniži mogući nivo, kada je 9. marta ove godine, zajedno sa srpskim ministrima, učestvovao u prevari navodnog otvaranja takozvane Nacionalne referentne laboratorije, koja je predstavljena kao "jedinstven, nezavistan i pouzdan centralizovani sistem kontrole hrane".
Naime, uprkos pompezno predstavljenom događaju, veliki deo opreme za nacionalnu laboratoriju koji je donirala EU, nikada nije stigao u Batajnicu! Devenport je ovo morao da zna pre nego što se pojavio na otvaranju. Da li je znao za ovu pljačku ili ne, tek, Majkl Devenport je svečano otvorio nešto što je neki ovdašnji kriminalac (ili grupa njih), oteo.
Pljačka donacija u Srbiji nije ništa novo i nepoznato, ali, u ovom slučaju, zbog pljačke oprema za "referentnu" laboratoriju, oštećena je i Srbija i Evropska unija kao donator, jer će zbog sopstvenih propisa morati da obezbedi novu opremu!
Na dan otvaranja Nacionalne referentne laboratorije, ministarka poljoprivrede, Snežana Bogosavljević Bošković, obratila se javnosti rekavši da je Srbija dobila jedinstven, nezavistan i pouzdan centralizovani sistem kontrole hrane jer je posle 11 godina čekanja, zvanično počela da radi Direkcija za nacionalne referentne laboratorije u Batajnici.
Takođe, istog dana je objavljena i vest da je za izgradnju i adaptaciju objekata u okviru tog kompleksa, opremanje i obuku zaposlenih, Evropska unija uložila oko osam milion evra iz pretpristupnih fondova.
Ministarka Bogosavljević Bošković preuranjeno je istrčala sa izjavom da je "referentna" laboratorija sa ispitivanjima najpre počela fitosanitarna laboratorija, tvrdeći dalje da će, najkasnije do kraja ove godine, početi sa radom i laboratorija za ispitivanje kvaliteta sirovog mleka.
Kada je već pristao da učestvuje u jednom očigledom režimskom cirkusu, ostalo je nejasno, zašto Devenport nije iskoristio priliku i prokomentarisao (makar neformalno) svima znanu činjenicu da je veliki deo donirane tehnologije iz EU, više puta za poslednjih deset godina, nestajao "sa radara"?
Ranije su u Srbiji samo spekulisali o tome gde se oprema nalazi i kako je otišla iz Batajnice. Zbog ovog, široj javnosti malo poznatog skandala, Evropska unija je 2013. godine obustavila sve donacije za spornu laboratoriju.
Možda sve ovo ne znaju građani u nekom zavejanom ili poplavljenom selu u Srbiji, ali Devenport svakako zna. Utoliko je ovaj skandal teži, a kompromitacija EU veća.
Oprema u podrumu
Važno je reći i to da je Nacionalna referentna laboratorija koju je 9. marta ove godine u Batajnici otvorio šef misije EU, zajedno sa ministarkom poljoprivrede Snežanom Bogosavljević Bošković, koja je od 2004. godine do danas otvarana je već tri puta!
Uprkos silnim svečanostima, ona nikada nije proradila. Devenport je imao čast da je otvori i četvrti put. Takođe, neslavno i bez rezultata…Rađaju se i osnovane sumnje da je reč o diverzijma, koje sprovodi uvoznički lobi, jer je povelika kriminalna hobotnica sastavljena od kompanija koje u Srbiju ubacuju zatrovanu i neproverenu hranu, zainteresovana da takva laboratorija nikada ne proradi. Zna li Devenport za to ili je i on primio novac da ćuti?
Ipak, treba se ovde osvrnuti i na jednu njegovu kratku izjavu datu na svečanosti u Batajnici, koja ukazuje i na tu mogućnost: "…Laboratorija će biti garant bezbednost izvoznih prehrambenih proizvoda iz Srbije, pogotovo na tržište EU…". Upadljivo je da se na problem uvoza velike količine nebezbednih mesnih prerađevina, iz EU u Srbiju, koje je tamo zakonom najstrože zabranjeno za prodaju, Devenport nije osvrnuo!
Za Nacionalnu referentnu laboratoriju veći deo opreme je doniran još davne 2004. godine, u vreme dok je ministarstvo poljoprivrede vodila Ivana Dulić Marković. Sa donacijam se nastavilo do 2013. godine, ali je oprema razvlačena i iz Batajnice premeštana na druge lokacije.
Te godine, Evropska unija donosi zvaničnu odluku, da zbog takvog ponašanja prekidaju dalje donacije u toj oblasti. Preciznije rečeno, sa do sada doniranom opremom, ovakva laboratorija je već poodavno trebala da radi i da u njoj postoji velika baza obavljenih uzoraka. Na žalost, sve je ostalo na "ako" i "biće".
Veliki deo opreme namenjene ovoj još nekompletnoj nacionalnoj instituciji i danas se nalazi u laboratoriji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, gde je radio i bivši ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.
Sa tom opremom neko već dugo naplaćuje takozvano uzorkovanje, a novac od tih prihoda ne uplaćuje na račun Ministarstva, nego dobrim delom ide u privatne džepove. Dakle, suprotno nameni za koju je oprema donirana, ona danas dobro koristi maloj interesnoj grupi u Novom Sadu i Beogradu.
U pratećoj dokumentaciji uz donaciju navedeno je da je primalac opreme Ministarstvo poljoprivrede Srbije, a da je namena za koju se donira opremanje nacionalne laboratorije. Iz toga se savršeno jasno vidi da je onaj ko je potpisao da se ovako skupa oprema, umesto u Batajnicu, prebaci u Novi Sad, zloupotrebio službeni položaj i da je oštetio Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Republiku Srbiju.
Drugi deo opreme je na sličan način, umesto u Batajnici, gde bi trebalo da se nalazi "referentna" nacionalna laboratorija, i gde su se slikali Devenport i srpski ministri, otišao uInstitut za higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu!
Usluge takozvanog uzorkovanja ovog instituta, uredno svake godine plaća Ministarstvo poljoprivrede! Ovo je utoliko čudnije, što je sva oprema koju je ministarstvo putem donacija dobilo, smeštena u podrumima Institut za higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu! U međuvremenu, Institut uzorkovanje radi sa svojom opremom, a opremu iz donacije ne koristi. Krivac za ovaj skandal takođe nije imenovan.
Što se ovog slučaja tiče, nadležne instutucije su vešto izbegle da objasne, zašto nije sa doniranom tehnologijom, u okviru nacionalne laboratorije, pokrenuto uzorkovanje onih slučajeva koji se plaćaju Institutu, već je oprema sklonjena u podrum Instituta, kako bi zadržali siguran posao.
Ostatak opreme je uredno popisan i ona se nalazi kod Slavoljuba Stanojevića, direktora Nacionalne referentne laboratorije u Batajnici. Popis celokupne opreme obavljali su zaposleni radnici Uprave za veterinu. Na čelu Uprave za veterinu su osvedočeni prestupnici i za verovati je da se ceo niz opstrukcija u vezi sa "referentnom" nacionalom laboratorijom, dešava u dobroj meri u njihovoj režiji…
Laboratorija bivšeg ministra
U detaljnom istraživanju šta se tačno dešavalo sa opremom za laboratoriju, istraživački tim Magazina Tabloid, došao je do čvrstih i lako proverljivih činjenica. Najpre, Evropska unija je u okviru „IPA" projekta odobrila Srbiji sredstva za kupovinu opreme za Nacionalnu laboratoriju.
Nacionalna laboratorija je trebala da daje akreditacije drugim laboratorijama i da kontroliše njihov rad. Veći deo oprema koju je EU poslala nikada nije stigla u prostorije Nacionalne laboratorije u Batajnici. Zbog toga ova ustanova nije počela sa radom, ali je više puta zarad promocije političara javno otvarana.
Deo opreme je otišao u laboratoriju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kojom je rukovodio šef katedre za stočarstvo Dragan Glamočić, bivši ministar poljoprivrede. Drugi deo opreme završio je u društvenoj firmi Institut za higijenu i tehnologiju.
Na ovaj način je oprema vredna šest miliona evra, a koja je vlasništvo države Srbije, protivzakonito otuđena. Sumnja se i da je laboratorija kojom je rukovodio Glamočić odgovorna za fingirane rezultate, zbog kojih Komisija Evropske unije tvrdi da u srpskim laboratorijama dolazi do zamene uzoraka.
Nekoliko nedelja nakon imenovanja na mesto ministra, Dragan Glamočić je progurao proširenje akreditacije za laboratoriju kojom je ranije rukovodio, a koja radi sa ukradenom opremom, tako da je ona posle zvanično zadužena i za kontrolu kvaliteta mleka.
Uzorkovanje kvaliteta se naplaćuje, pa se postavlja pitanje kome idu pare od komercijalnih poslova koje ova laboratorija ostvaruje, sa državnom opremom.
U transferu državne laboratorijske opreme u prostorije fakulteta bili su uključeni i bivši ministar poljoprivrede Saša Dragin, Bojan Pajtić i dekan fakulteta Milan Krajinović. Ipak, opremu bi bilo nemoguće otuđiti bez Budimira Plavšića, načelnika odeljenja za zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja Ministarstva poljoprivrede.
Nacionalna laboratorija je prvi put zvanično otvorena 2009. godine, ali do 2013. godine nije ništa uzorkovala, tada je raspisala tender za stručne kadrove. Te godine Ministarstvo poljoprivrede suočilo se i sa odlukom EU da više neće dobijati donacije, dok se ne reši pitanje nestale opreme.
To pitanje do danas nije rešeno, a dolazak Majkla Devenporta, šefa misije EU na otvaranje deluje kao da je EU podržala situaciju u kojoj je Srbija opljačkana. Srbija je pored ostalog od 2009. godine uredno finansirala troškove Nacionalne laboratorije koja nije radila.
Najbolji način da se utvrdi šteta nastala za Srbiju bio bi analiza rada, načelnika iz Ministarstva poljoprivrede Budimira Plavišića. Budimir Plavšić je poslednjih deset godina koordinirao sve donacije Evropske unije za Ministarstvo poljoprivrede.
Inače EU je Srbiji za nacionalnu laboratoriju i druge projekte u oblasti poljoprivrede donirala opremu vrednu više od 100 miliona evra, niko nikada nije video knjigovodstveni spisak opreme, jer je Plavšić veći deo raskućio na čudan način. Plavšić je osoba koja potpisuje i raspoređuje, on je u ime Ministarstva odobrio da oprema za Nacionalnu laboratoriju ne ode u Nacionalnu laboratoriju, već na fakultet kod bivšeg ministra Glamočića!
Za sada je poznato da je Evropska unija, osim tehnologije za laboratoriju vredne više od deset miliona evra, preko „IPA" fonda i odgovarajućih projekata, Srbiji donirala i pokretnu klanicu, dok je za projekte iskorenjivanja svinjske kuge i besnila dala 60 miliona evra. Ovde treba naglasiti da je većina navedenih projekata propala. Pokretna klanica stoji i ne koristi se. Čak se ne zna ni tačna lokacija na kojoj se nalazi.
Ministarstvu poljoprivrede donirano je sa desetinama džipova za potrebe veterinarskih i drugih inspekcija, ali ti džipovi stoje na parkinzima i propadaju, inspektori ih nikada nisu zadužili. U voznom parku koji koriste nalaze se čak i stari "Zastavini" automobili, "Stojadini", a od ministarstva dobijaju bonove za gorivo duplo manje nego što ga potroše.
Nedomaćinsko poslovanje sa donacijama EU jeste ružno i necivilizovano, ali činjenica da svaki „IPA" projekat podrazumeva učešće države Srbije sa procentom do dvadeset odsto, znači da je država oštećena za više od dvadeset miliona evra…
Dakle, šef misije EU, Majkl Devenport, svojim prisustvom nije samo dao podršku lopovima koji su raskućili donacije iz EU, već i onima koji su Srbiju oštetili za desetine miliona evra!
Prema ranijem pisanju od Plavšića je u više navrata traženo da dostavi spisak donirane opreme, ali on to nikada nije učinio. Sa druge strane ovaj gospodin više od sto dana godišnje provodi na „edukacionim putovanjima". Po povratku sa seminara, Plavšić bi morao da prenosi znanje kolegama, koje je stekao u inostranstvu, ali se to nikada ne dešava, jer se on, posle podizanja dnevnica, po pravilu kratko zadržava u Srbiji i ponovo putuje.
©Geto Srbija
materijal: List protiv mafije
BIOGRAFIJA NOVOG NAČELNIKA POLICIJSKE UPRAVE PANČEVO ZA SVAKU OSUDU…
Rešenjem ministra unutrašnjih poslova Srbije dr Nebojše Stefanovića, načelnik Policijske uprave (PU) Pančevo Zvezdan Radojković je vraćen na mesto pomoćnika direktora policije, javila je Agencija Beta. Odluci ministra prethodili su javni protesti i izlivi nezadovoljstva njegovim radom. Naročito kriminalom kojim se bavio. Radojković je za pomoćnika direktora policije Milorada Veljovića, imenovan 2010. godine, ali je nastavio da obavlja i dužnost načelnika PU Pančevo. Njegovim povratkom na mesto pomoćnika direktora policije, na mesto načelnika policije u Pančevu biće postavljen Nikola Popovac, čovek koji je dokazani kleptoman, reketaš i nasilnik. U njegovoj radnoj biografiji nema ništa osim krivičnih dela i skandala koje neko želi da prećuti i sakrije.
major Goran Mitrović
Kako je agenciji Beta rekao izvor u policiji, na upražnjeno mesto načelnika pančevačke policije biće imenovan Nikola Popovac, dosadašnji pomoćnik načelnika Policijske uprave za grad Beograd. On je karijeru počeo kao policijac u Beloj Crkvi, a pre odlaska na službu u Beograd, bio je zamenik načelnika Odeljenja policije u Pančevu.
Da li će dolaskom ovog policijskog službenika za prvog čoveka Policijske uprave u Pančevu vratiti poverenje u organe reda? Redakciji dostavljen je “Izvod iz kretanja u službi" novog načelnika Policijske uprave Pančeva. Proverom na terenu, istraživači Redakcije su dobili potvrdu za većinu navoda iz ovog “izveštaja“.
“Novi načelnik pančevačke policije, bivši komandir PS Bela Crkva, a sada je pomoćnik gradskog sekretara PU za grad Beograd. Njegov kum je Mladen Kuribak general MUP-a, doskorašnji načelnik Uprave policije MUP-a Srbije.
Nikola Popovac se zajedno sa Čigoja Stevanom, sadašnjim načelnikom Odeljenja policije PU Pančevo, pre dolaska u policiju, nalazio na Vojnoj akademiji, međutim, verovatno od malih nogu Nikola Popovac ima bolest koja se zove ‘kleptomanija’.
On je na Vojnoj akademiji u Beogradu ukrao kompjuter, što može da se proveri kod vojnih organa. Tu svoju sklonost je preneo i na policiju, gde je radeći na rukovodećim mestima dolazio do povoljnih trenutaka i uzimao novac kao i druge predmete, a s obzirom da je bio starešina, njegovu kancelariju i njega, niko nije kontrolisao.
Tako je u 2004. godine, u zgradi PU Pančevo nestalo 250.000 dinara, gde su vršene kontrole svih kancelarija, osim Nikole Popovca. Ne bi se na njega ni sumnjalo, da isti nije triputa hvatan od strane obezbeđenja (i to dva puta u uniformi , i jednom u civilu) u bivšem Maxi Diskontu u Pančevu, u ulici Vojvode Radomira Putnika, preko puta zgrade Opštinskog suda u Pančevu, gde inače iznad tog Maxi Diskonta stanuje i Nikola Popovac, .
Možda bi se i ranije završilo sa ovim kleptomanom da nije bilo njegovog prijatelja sa vojne akademije Stevana Čigoje, koji je ove događaje ispeglao sa radnikom obezbeđenja Maxi Diskonta Ivković Željkom, rekavši mu da je Nikola Popovac isprobavao kako radi obezbeđenje, i da li rade kamere?!
Ovo je mogao da potvrdi inspektor u PU Pančevo Toni Radeski, koji je takođe bio na licu mesta, ali je nesrećnik tragično izgubio život u Hrvatskoj, pri povratku za Pančevo, kada su mu iz nepoznatih razloga otkazale kočnice na kombiju!?
Radeći u policijskoj stanici u Beloj Crkvi kao komandir, Nikola Popovac je zajedno sa tadašnjim načelnikom OUP-a Bela Crkva Živković Živkom izvršio krivično delo ubistva mučenjem i vešanjem, gde je u kancelariji Nikole Popovca prvo mučen, a zatim ga je Nikola Popovac želeći od njega da izvuče još nešto, stavio mu kaiš oko vrata, međutim, čovek se okliznuo o stolicu, i obesio se.
Taj slučaj je zataškan, i prikazan da se čovek sam obesio u hodniku OUP-a Bela Crkva, dok su Nikola Popovac i Živković Živko (sada u penziji – advokat), prebačeni u druge policijske stanice ( jedan od svedoka je Heraković Radojica iz Bele Crkve, policajac u penziji… ).
Radeći u Beloj Crkvi Nikola Popovac je kradene kompjutere iz kasarne u Požarevcu ( u periodu od 2001-2003 godine ) prebacivao vatrogasnim kamionom iz Bele Crkve u Kovin, kod svoje mame u stan u centru Kovina, na 4 spratu, a zatim iste prodavao.
Dok je radio u Pančevu kao komandir PS, preko Popović Gorana sektorskog operativnog radnika na buvljoj pijaci, od šibicara, keglaša i džeparoša uzimao je određenu mesečnu sumu novca, i upućivao oštećene da podnesu prijave putem suda. Zauzvrat, kada je postao načelnik Uprave policije u PU Beograd, on je Popović Gorana zaposlio u Odeljenju policije PU Beograd…".
U “izveštaju“ koji nam je dostavljen, navode se i druge “aktivnosti“ načelnika PU Pančevo Nikole Popovca, ali ih do zaključenja ovog broja nismo mogli proveriti.
A ovo je njegov prethodnik…..
Redakciji se obratila grupa policijskih službenika Policijske uprave Pančevo, Odeljenja policije i Odeljenja kriminalističke policije
……
„Povod je samo jedan, tortura i pretnje prema radnicima ove Uprave, bahatost i kriminal počinjen od strane Zvezdana Radojkovića, načelnika PU Pančevo, koji se na tom mestu nalazi već sedam godina. Spisak radnika ove Policijske uprave, koji su izloženi pretnjama i pritiscima je podugačak, a nezadovoljnih je mnogo i sve njih može svako vrlo lako identifikovati ukoliko se malo ozbiljnije pozabavi radom ove Uprave.
Naglo materijalno Radojkovićevo bogaćenje vidljivo je na svakom koraku. S obzirom da je njegovo materijalno stanje pre nego što je postao načelnik bilo poznato svima nama, i može se opisati najkraće tako da nije imao sredstava ni za redovno plaćanje redovnih mesečnih obaveza za stan u kojem je živeo, a sada se to bogatstvo meri sazidanim stambenim zgradama, stanovima u Pančevu i Beogradu, automobilima, onda se postavlja samo jedno pitanje: ko ovde štiti zakon, a ko od zakona štiti njega?
U trenutku kada policajac na ulici nosi izlizane pantalone, pocepanu jaknu i probušene cipele, sa platom od 35.000 dinara jedva sastavljajući kraj sa krajem, kada se inspektori voze u vozilima sa probušenim patosom, dotle gospodin Radojković i njegovi najbliži saradnici čine čuda u svetu biznisa, a navešćemo primere:
– Radojković se bavi zidanjem stambenih zgrada sa venčanim kumom, koji je inače lice iz kriminalne sredine i čiji je nadimak opštepoznat u gradu,
– učestvuje u ilegalnoj trgovini cigaretama na graničnom prelazu "Vatin" kod Vršca, preko fri-šopa koji je u vlasništvu njegovog prijatelja, takođe lica iz kriminalne sredine, koji se preziva Uzelac (proverite ko, kako i za čiji račun prebacuje cigare iz i u Rumuniju, fiktivne cene i ostalo).
– obezbeđuje ilegalnu trgovinu nafte i naftinih derivata preko granične linije sa Rumunijom, kopnom i rekom Dunav, preko lica iz kriminalne sredine, čije nadimke i imena nismo naveli jer su opšte poznati u ovom gradu i na području opštine Kovin i vrlo lako ćete utvrditi o kome se radi i kako to rade,
– preko posrednika je obavio nekoliko zanimljivih transakcija sa preduzećemPetrohemija, preko posredne firme. O kojoj firmi je reč, saznaćete proverom preduzeća iz Pančeva, koja su u toku prošle godine radila sa Petrohemijom, a čiji vlasnik je odličan prijatelj sa gore pomenutim. Inače, direktor Petrohemije je zaposlio i švalerku dotičnog na mesto šefa svog kabineta, a ona je prethodno radila u PU Pančevo i o tome ceo grad bruji,
– poseduje više tezgi na buvljoj pijaci u Pančevu, preko rođenog brata, i pruža zaštitu trgovcima ilegalne robe (petarde, devize), na koji način to radi i koga u tim poslovima štiti, nije teško otkriti…
– Radojković se takođe bavi zloupotrebom mera nadzora nad telefonskim komunikacijama političara iz ovog grada i policijskih službenika naše Uprave.
(Zloupotrebio je tužioca i prikazujući nedokazane činjenice naveo ga da potpiše predlog o primeni mera nad ovim licima, dovodeći ga u zabludu.) Treba proveriti ko, kad i zašto je bio na merama i koja je osnovanost primene, odnosno da li je mera dala rezultate ili je služila privatnim potrebama Radojkovića.
S obzirom da Radojković po gradu priča da ga niko ne može smeniti, jer je kum sa Jelenom Trivan, pitanje je da li je u funkciji njegovih kriminalnih radnji i Demokratska stranka, odnosno ko mu daje legitimitet da se u ovom gradu ponaša kao da je njegov?
Pošto MUP Srbije nije do sada reagovao na mnoge činjenice na koje su mnogi iz ovog grada ukazivali, jer se zna da Radojković preko svojih prijatelja u MUP-u unapred sazna radnje koje se prema njemu preduzimaju, odlučili smo da se više ne obraćamo MUP-u, jer isti očigledno ne rade svoj posao profesionalno.
Grupa policijskih službenika PU Pančevo“
©Geto Srbija
materijal: List protiv mafije
VAGANJE PO SRBIJI: DRŽAVNI ŽIGOVI U RUKAMA PRIVATNIH SERVISERA, PROIZVOĐAČA I UVOZNIKA MERILA
Redakcija je dobila pismo koje je uputilo nekoliko stručnih lica iz Direkcije za mere i dragocene metale, u kome razotkrivaju kako je politička vrhuška u Srbiji stavila svoju nestručnu ruku na Zavod za mere i dragocene metale, i ko danas upravlja i ko profitira od metrologije. Objavljujemo njihovo pismo bez skraćenja.
„Treba imati na umu da je još davne 1873. godine Kraljevina Srbija donela prvi Zakon o merama, dok je Kneževina Srbija bila potpisnik Metarske konvencije još 1879. godine i da metrologija u Srbiji ima veoma dugu i bogatu tradiciju što svakako predstavlja simbol državnosti svake moderne države.
Posle petooktobarskih promena, na rukovodeće mesto Zavoda za mere i dragocene metale dolazi kadar Liberala Dušana Mihajlovića, asistent Rudarsko-Geološkog fakulteta, Dragan Milošević.
Za vreme njegove „vladavine", svojski je unazađena i upropašćena metrologija u Srbiji, jer taj čovek nije prezao ni od čega, a sve zarad lične koristi. Simptomatično je da je on u tadašnji Zavod kročio u ućebanom džemperiću, a danas je vlasnik kuće u Novom Sadu i firme koja se bavi metrologijom iz oblasti zapremine, sa opremom vrednom preko 300.000 evra!
Njegova je zasluga što je Zavod spao sa konja na magarca, tj. postao Direkcija za mere i dragocene metale (kao da je Direkcija za puteve!). Srećom, zaposleni u Direkciji (koji su uvideli njegove kriminalne radnje i nisu se plašili posledica) su se organizovali u sindikat, i 2008. godine ga prijavili Republičkom odboru za sukob interesa, posle čije reakcije je i smenjen od strane Vlade.
Nažalost, to nije kraj propadanja i urušavanja metrologije u Srbiji, jer je na Direkciju odavno stavio šapu Mlađan Dinkić, pa je Direkcija redovno bila u sastavu Ministarstva kojim je on rukovodio, bez obzira kako su se ministarstva i države menjale (SRJ, SCG, RS)!
Na mesta pomoćnika direktora dovodi kadrove G17, koji nisu ni u prolazu čuli za nauku o merenju, Borisa Laštra, dipl.fiz. i Luciju Dujović, diplomiranog pravnika (bilo bi dobro da neko objasni vezu između prava i metrologije).
Zbog gospođice Dujović je čak morala biti izmenjena i sistematizacija radnih mesta, jer ni po zvanju ni po godinama staža, ona nije mogla biti postavljena na mesto pomoćnika direktora Sektora za kontrolu i nadzor!
Na mesto glavnog direktora postavljena je mr Vida Živković, dipl.fiz, kadar DS, tako da se Akreditacionom telu Srbije posrećilo što nije više tamo! Zadatak Dinkićevog rukovodstva je bio donošenje novog Zakona o metrologiji, jer je državne poslove overavanja merila trebalo poveriti privatnim subjektima i na taj način oštetiti budžet Republike Srbije za približno tri miliona evra godišnje! Taj zadatak je besprekorno obavljen, jer trenutno radi više od 75 tela ovlašćenih za poslove overavanja merila i državni budžet je svake godine uskraćen za 3.000.000 evra!
Tu nije kraj, jer treba ući u suštinu, pa se postavlja pitanje – ko su danas ovlašćeni privredni subjekti, odnosno nosioci poverenih državnih poslova koji im donose lepu zaradu, a svake godine oštećuju budžet Republike Srbije?
Odgovor je poprilično neverovatan – to su nazovi serviseri, proizvođači i uvoznici merila u Srbiji koji su za vreme vladavine pomenutog Dragana Miloševića, šurovali (čitaj: korumpirali) deo zaposlenih Zavoda za mere i dragocene metale zaduženih da overavaju merila!
Sadašnje rukovodstvo zajedno sa resornim Ministarstvom (pomoćnica ministra Jelena Popović, desna ruka Mlađana Dinkića) čini još goru stvar – ovlašćuje te nazovi servisere, proizvođače i uvoznike merila (čast izuzecima) i daje im državne žigove u ruke!
Možete samo zamisliti kakav haos i samovolja sada vlada pri overavanju merila u Srbiji – muljatori i secikese rade šta god požele! Ni to nije kraj, jer je smenjen je načelnik Odeljenja za metrološki nadzor (da ne bi imao uvid u kriminal), a nadzor nad ovlašćenim privrednim subjektima je preuzeo čovek koji nema nikakvo iskustvo u radu sa njima, niti ima iskustvo u oblasti metrologije!
Na ovaj način rukovodstvo ostavlja praktično bez pravog nadzora sva ta ovlašćena tela koja rade šta god požele – naročito u slučajevima gde su ti privredni subjekti (kao direktna zaineresovana strana) servisirali, proizveli ili uvezli merilo koje potom sami overavaju državnim žigom, što automatski znači da je merilo provereno i tačno?!
Treba li napominjati da su na ovaj način krajnji korisnici (vlasnici merila i svi mi, potrošači) potpuno nezaštićeni u državi Srbiji, jer država mora da garantuje tačnost merenja svakog merila sa državnim žigom, bila to vaga, benzinska stanica, električno brojilo, vodomer ili neko drugo!
Rad mnogih ovlašćenih subjekata je nadziran, otkrivene su mnogobrojne njihove zloupotrebe, ali su ukinuta samo dva (oni koji direktoru Vidi Živković nisu po volji) – svi ostali su amnestirani (korupcija na delu)!
Velika bruka za Republiku Srbiju je to da je Direkcija za mere i dragocene metale, odnosno njen Odsek za kontrolu i nadzor Beograd, po izričitom naređenju pomoćnika direktora za taj sektor, Lucije Dujović, žigosao bez ispitivanja merenja brzine šest policijskih presretača (merila brzine vozila u saobraćaju) tipa Vascar, proizvođača Traffic System, Velika Britanija (o ovome možemo nadugačko i naširoko jer je mućka u MUP-u Srbije oko nabavke tih presretača)!
Takođe, Odsek za kontrolu i nadzor Novi Sad je žigosao bez ispitivanja merenja brzine, po izričitom naređenju Lucije Dujović, 25 komada merila brzine vozila u saobraćaju (radara) i to 20 kom, tipa TLaser III, proizvođača TELIX, Novi Sad i 5 kom, tipa Fama Laser III, proizvođačaVideo HTKft, Mađarska.
Najpogubnija posledica svega navedenog je da se u državi Srbiji koriste merila (i uvezena i domaće proizvodnje) koja ni pod tačkom razno ne zadovoljavaju propisane norme, a svi to trpimo i plaćamo iz sopstvenog džepa, na primer kazne za prekoračenje brzine, kilogram mesa u prodavnici, ogromne račune za utrošenu struju, vodu, grejanje itd!
Za ove činjenice postoje brojni dokazi. Smenjeni načelnik Odeljenja za metrološki nadzor, Dejan Kovačević diplomirani inženjer, još pre smene i hajke protiv njega, uvideo je kriminalne radnje rukovodstva i protiv njih podneo krivičnu prijavu zbog zloupotrebe službenogpoložaja i kršenja zakona, a sada trpi šikaniranje i odmazdu. Predmet pod brojem KTP 855/14 se trenutno nalazi u Tužilaštvu za organizovani kriminal, a kakav će epilog imati, saznaćemo uskoro!“
©Geto Srbija
materijal: List protiv mafije
ZRENJANIN: BANATSKE POLTRONSKE MEDIJSKE SLOBODE
Zatvarajući oči pred tužnim umiranjem grada u kojem ogromna većina živi život bednika, Zrenjaninci su se, saučesnički, toliko navikli na pretvaranje jednih pred drugima, da su otpočeli i pretvaranja pred sobom samima. Samosažaljevajuća imitacija života u sprezi sa alavošću i besprizornošću aktuelne vlasti, rađa narod – ovcu, idealnu za „šišanje“.
Zoltan Horvat
Loša publika želi loše medije, a da „ovce popasu dobru travu“, brinu se lokalni uterivači masnih slova i kamera med oči. Ovdašnja medijska slika liči na skupinu zavisnih ljudi koji, uglavnom ne smeju da prozbore ni slova o nakaradnoj vlasti. Pate od „profesionalne deformacije“, zorta, ne mešajući se u sopstveni posao.
Bilo je tužno videti odbornike nazadnjačke koalicije na poslednjem skupštinskom zasedanju, gde su „junački odbranili“ Regionalni Radio Zrenjanin od nadolazeće neminovne privatizacije. Prostom aklamacijom, bez diskusije, overena nazadnjačka većina je dizanjem ruku „zagrlila“ sterilan, stereotipan i uvlakački radio program po meri svake vlasti.
Ljiljana Popović, lepa direktorica Radio Zrenjanina, čak se lično zahvalila odbornicima „na velikoj časti, poverenju i tradiciji koja istrajava„, istakavši da je čast raditi za ovakve „branioce“ slobode medija.
„Tradicija koja istrajava“ vraća danas Radio Zrenjanin u devedesete, gde se tačno znalo ko je podoban, ko sme da gostuje na njihovim talasima, a ko je nepodoban. Nakon ponižavajućeg odnosa i ukidanja „zaštitnog znaka“ Radio Zrenjanina, emisije Ponekad nedeljom legendarnog voditelja Miće Jankovića – Fleša, Lepu Ljiljanu i „tradiciju koja istrajava“, treba izbegavati u širokom luku. U to se uverio i gospodin Zeka Zečević, poznati banatski pisac ponudivši skromne emisije i razgovore sa Zrenjanincima koji su radili i uradili mnogo toga dobrog za grad u kojem žive.
Lepa Ljiljana se složila zatraživši spisak eventualnih gostiju. Al, ne lezi vraže, najmanje petoro eventualnih nije odgovaralo ukusu direktorice, precrtani su, jer bi, ne daj Bože, mogli nešto uživo i konkretno da kažu. I Zeka se zahvalio, za sva vremena, ovoj i ovakvim „braniocima“ zrenjaninskih foteljaša.
Kako je u zrenjaninskim elektronskim medijima? Tuga je saveznik uređivačke politike gde se neki od izvikanih aktuelnih drmatora medijski prate kao da su, u najmanju ruku, oslobodili Zrenjanin. Na pitanje, da li je bilo koji novinar bilo kad u KTV-u samostalno pripremio prilog o dešavanjima u ovdašnjoj politici, odgovor neslobodnih medijatora iz ove kuće je istovetan. Bez uvida Dane Radić, svevideće vlasnice, glavne urednice i preostalog, ni jedan jedini prilog(čić) ne sme da se emituje.
Lokalnim „tradicijama koje istrajavaju“ pomaže i kasica – prasica, gradska blagajna radodajka, koja uvek ima paricu-dve više za „objektivno i nepristrasno“, dupeuvlakačko novinarstvo. Da je neko pre petnaestak godina pomislio da će mrtve duše finansirati izvikano zrenjaninsko novinarstvo pretvoreno u provincijsko piskarenje, rekli bi mu da je lud. Regionalni nedeljnik Zrenjanin, u svakom broju donosi najmanje petnaest strana prepunih čitulja od kojih se obrne lepa para, taman za rentabilnost firme, danas u privatnom vlasništvu. Dakle, umiranje i smrt u ovdašnjem novinarstvu je izuzetno profitabilan posao.
Čitaš li list Zrenjanin, pita komšija komšiju? Da, obavezno pogledam čitulje. Preostalo, od čega dobar broj strana uređuju novinari-penzioneri, poput legendarne Branke Jajić, teško da može privući veću pažnju. Nazadnjački direktori javnih preduzeća i ustanova na velika vrata vratili su pretplatu na ovaj list za sve zaposlene, tako da se po kancelarijama do mile volje mogu čitati bajke o najboljim, najlepšim i najpametnijim kadrovima ikad Zrenjanina.
U zrenjaninskom, retko sujetnom propalom novinarstvu propalog grada, posebno imponuje „međusobna kolegijalnost, sradačnost u odnosima i solidarnost bez granica“. Da li zrenjaninski novinari učestvuju na sastancima na kojima bi se dalo raspravljati o sve bednijem statusu, odnosno, ima li sindikalne borbe za bolje uslove rada? Poslednji sastanak ovdašnjeg novinarskog esnafa održan je, „ne tako davno“, 1973. godine u prisustvu 11 novinara.
Tada je, zbog opasnosti da ne dođe do težih reči, uvedeno bezbedonosno pravilo da, do daljeg, nema sastanaka. Danas, 40 godina kasnije, nema ni sastanaka ni novinarskog sindikata, o novinarskoj vatri da i ne govorimo. Ne verujemo da bi došlo do težih reči, jer bi se, usled međusobne „iskrene telepatije“, sa reči prešlo na konkretnije, recimo pesničenje. Tu bi značajnu pomoć, kao stručni konsultant nekim od svojih novinarskih pulena, mogao da ponudi Darko Bađok, pokrajinski poslanik nazadnjačke orijentacije, provereni sparing partner mlađim „nestašnim“ damama na zrenjaninskim ulicama.
Da zrenjaninski novinari ipak gaje međusobni takmičarski duh, potvrđuju i sporadične ankete lokalnih internet sajtova gde su zainteresovani ocenjivali kvalitet rada zrenjaninskih novinara. Ocene se kreću u rasponu od minus dva do dva minus.
Ima i lepih reči za ulepšivače ružne zbilje, pa se posebno pohvaljuju angažovani i beskompromisni tekstovi o ikebani, lepom bilju i šarenim balonima koje daruju sponzori ZREPOK- sugrađanima u centru grada. Kod sedmočlanih i osmočlanih porodica u Zrenjaninu, Mužlji i drugim naseljenim mestima, inače socijalnih slučajeva, nema ko da ode a u Centru za socijalni rad ni ne znaju gde i kako oni žive.
Tamo, fala Bogu, nemaština vlada, ne idu ni gradonačelnik ni njegovi saborci, niti im je je neka posebna želja da ih pozovu i pitaju, kako vi sa 12 hiljada mesečno kad mi, ponaosob teški najmanje po 200, teško izlazim na kraj. Da ne bude zabune, ovdašnji podobni novinari idu na poverene im zadatke isključivo službenim automobilima iz gradske kuće.
Da se u srcu Banata ipak prepoznaje poneki dobar novinarski šmek, govore facebook i tweeter pohvale upućene Branislavu Prokiću, novinaru ovdašnjeg RTS dopisništva, Željku Balabanu, mladom dopisniku Dnevnika, Nenadu Jonjevu, novinaru SOS kanala, kao i Svetlani Stjepanović iz službe protokola Gradske kuće. Ovdašnji revnosni pratioci medija ne zaboravljaju Slobodana Pašića, višedecenijsko oštro pero Zrenjanina koji, kako navode ovdašnji tweeteraši, „ubode“, kad niko ne sme.
Svetle tačke zrenjaninskog novinarstva ne mogu da odagnaju sveopšti utisak, da je novinar danas u Zrenjaninu, retko ugrožena vrsta pod nazivom Balansero. Ako nisi Balansero, bidni za odstrel, ako jesi, krckaj do penzije i uživaj divljenje uz zavist okoline, pogle novinara bez mirisa, ukusa i ličnog pečata.
Zrenjaninski nazadnjački Oci i Majke obožavaju Balansere. Nit šta pitaju, nit im je do petljancije u vezi posla, ionako im se sve servira. Otuda nema konferencija za štampu u Gradskoj kući, al ima druženja sa sveručkovima za podobne. Do gradonačelnika se ne može ni pod razno, jer su ispred njegovog kabineta „parkirana“ službena lica odgovorna za bezbednost. Ima ih taman toliko, da ni tica ne može da proleti. Balanseri su pravilno shvatili poruku gradonačelnika iz redova nazadnjaka upućenu sugrađanima, nisam ja tu zbog Vas, već ste Vi svi tu da ja zasluženo uživam, i ne budem na raspolaganju običnom svetu.
Zvanične novinarske nagrade „zaslužnima“ su posebna priča. Dovoljno je da samog sebe predložiš tamo gde treba i u obrazloženju navedeš, ljudi, pa ja ne marim, pišem brdo afirmativnih tekstova o svakoj vlasti. Stigne i nagrada u vidu diplome ili zahvalnice, pride keš (cirka 120 hiljada dinara), uz preporuku da nagradu ponovo mogu dobiti samo „istaknuti u akciji“.
Veoma „dirljiv“ bio je jedan od nedavnih tekstova o angažovanosti brda pomoćnika, zamenika, pomoćnika zamenika i zamenika pomoćnika gradonačelnika o potrebi jačanja grada kvalitetnim i pravim kadrovima. Svetski rekorderi po davanju šupljih predizbornih obećanja, vole da lade usta, jer u narednom broju omiljenog im Zrenjanina pročitaju šta su sve obećali sugrađanima, masno ih slagavši. Naravno, uz provincijski marketinški efekat, sopstvenu fotografiju u gro planu.
Redakcija lista Zrenjanina proslavila se izborom tajminga prilikom svečane dodele nagrada najuspešnijim sportistima grada u 2012. godini. Satnica se poklopila sa početkom prenosa fudbalske utakmice Hrvatska – Srbija, pa sem dobitnika nagrada, niko živ nije došao. A možda je brojanje glasova, po ugledu na 2000. godinu (odgovor bi mogao da ponudi Milan Mrkšić, aktuelni sekretar gradske skupštine, tada predsednik Gradske izborne komisije), privatna stvar nekolicine zainteresovanih ljudi.
Otuda, Zrenjanin danas liči na starca koji telesno ubrzano propada. Ne spašava ga ni večiti, uvek ponizan, i na usluzi goroj od najgore vlasti, Balansero.
©Geto Srbija
materijal: List protiv mafije
TROVAČI NARODA: EVROPSKO MESNO ĐUBRE POMEŠANO LOJEM I SOJOM, NA TRPEZAMA U SRBIJI!!!
Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, pomirila se sa sudbinom da je ona samo još jedan od ministara u službi kod državnog sekretara Danila Golubovića, i Sanje Čelebićanin, načelnice Uprave za veterinu, koji upravljaju umesto nje. Prema instrukcijama iz velikih zapadnih kompanija koje lobiraju za svoje interese i u zemljama poput Srbije, Golubović i grupa plaćenika okupljenih oko njega, ostaće u ulozi zaštitnika njihovih poslovnih interesa, uvoznog lobija, i najvećih trovača naroda.
Vuk Stanić
Trideset i pet miliona kilograma mašinski separisanog mesa uvezeno je prošle godine iz Evropske unije u Srbiju! U pitanju je otpad mesne industrije EU, koji je u nekim zemljama zabranjeno stavljati čak i u hranu za mačke.
Mašinski separisano meso (MSM) za koje je i sama načelnica Uprave za veterinu Sanja Čelebićanin rekla da je u pitanju proizvod lošeg kvaliteta, je ustvari skup mesnih otpadaka i kostiju samleven u smesu koja samo podseća na mleveno meso!
Oči, kosti, trtične žlezde, bubrezi mozgovi, sve ono što se u Evropi ne konzumira. Evropljani ga ne konzumiraju iz razloga što su u pitanju delovi životinja u kojima se skupljaju hormoni i antibiotici koji se nalaze u stočnoj hrani. Neki delovi koji završavaju u goveđem i telećem MSM poput mozga i jetre su u prošlosti povezivani sa telećim ludilom.
Dugo godina je to bilo zabranjeno uvoziti u Srbiju, ali od petog oktobra do danas Srbija je prvo zatrpavana mašinski otkošenim mesom MOM, koje je podrazmevalo sve mesne otpatke osim kostiju, da bi danas bio dozvoljen uvoz MSM-a, sličan skup otpadaka u koji je dozvoljeno samleti i životinjske kosti.
Ovo evrpsko đubre ovdašnji uvoznici, prodaju mesarama i onima koji proizvode mesne proizvode. "Biznismeni" potom dodaju soju i loj u tu smesu i od toga nam prave pljeskavice, ćevape, i viršle.
Savetujemo čitaocima da izbegavaju hranu na kisocima brze hrane, ali i svo roštiljsko meso koje nije u komadu.
Čuvajte se Perutnina viršli, zapravo izbegavajte sve viršle i kobasice, osim ukoliko baš poznajete mesara koji ih je napravio. Upućeni tvrde da Industrija mesa Petra Matijevića više ne uvozi ovo đubre, već da je Matijević uvezao mašine za separisanje i da sada sam može od svojih otpadaka da proizvede ovaj bofl u potrebnim količinama.
Ipak nekontrolisan uvoz mesa i mesnih prerađevina gotovo je uništio stočni fond, dok gospoda iz Ministarstva poljoprivrede to ne žele da vide. Iz godine u godinu stočni fond je sve manji, i mala domaćinstva u Srbiji za nekoliko godina neće više biti u stanju da isporuče nikakvo mleko i meso za potrebe tržišta ako se nešto ne preduzme.
Unija poljoprivrednih proizvođača je iz tog razloga od Ministarstva poljoprivrede, odnosno Vlade Srbije tražila, da hitno zabrane uvoz tovljenika, mleka, mlečnih proizvoda, ali i zabranu separisanog mesa. Na žalost, u Ministarstvu stvari funkcionišu tako da se ministarka Snežana Bogosavljević Bošković ne pita ni za šta, mafija joj je dozvolila da napravi samo nekoliko "kombinacija" sa malim proizvođačima pilića, sa kojima je inače radila i pre imenovanja. Zbog toga je pojedini veterinari u šali zovu "Kvočka".
Kada je Bogosavljevićeva, pre izvesnog vremena, saopštila prijateljima da premijer Vučić od nje očekuje da smeni Sanju Čelebićanin, ova informacija je nekako stigla i do Golubovića, koji joj je navodno rekao: "…Ja sam do sad promenio nekoliko ministara, ne mešaj mi se u posao jer ćeš i ti biti smenjena!".
Činjenica je da se u Ministarstvu dešavaju čudne stvari i da su na sceni duboke podele i vrlo mračni interesi, dok stočni fond propada.
Ne samo da nema zabrane uvoza, nego se ne poštuje ni zakon kojim je regulisan transport mesa i životinja kroz zaražene teritorije. U Mađarskoj je trenutno proglašena epidemija ptičjeg gripa, zbog čega bi pod hitno morali da budu obustavljeni svi transporti stoke i mesa, čak i upakovanog.
Umesto toga, Republički inspektor za granične prelaze, Zoran Marinković (koji je obavešten o svemu) ništa nije preduzeo da ovakvu situaciju spreči.
Marinković je proteklih meseci sa kolima koja imaju oko 2000 kubika konstantno obilazio granična područja. Kažu da je trošio oko 150.000 hiljada dinara na benzin i da je nemoguće da nije video kamione sa hranom i životinjama koji su ulazili u Srbiju. Šta više špekuliše se i informacijom da je on lično telefonom odobravao da kamioni sa stokom pređu iz Mađarske u Srbiju i onda kada to Mađari nisu hteli da dozvole.
Za stručno mišljenje obratili smo se i Miroslavu Stojšiću doktoru veterine i dugogodišnjem načelniku Uprave za veterinu koji je između ostalog rekao: "…Strašno je ako i dalje dozvoljavaju da kamioni sa živom stokom ulaze iz Mađarske, na taj način će verovatno epidemiju raširiti i na Srbiju" rekao je Stojšić u izjavi za Tabloid i dodao, da su u Ministarstvu Poljoprivrede greške česte i da je žalosno što su Pravilnici smrti još na snazi…
Stojšić je istakao da ove godine postoji problem i što je proizvođačima meda dozvoljeno da med koji su pčele napravile sa industrijski podmetnutim šećerom, mogu prodavati kao prirodni! Reč je, kaže Stojšić, o skandalu bez presedana jer je poznato da bi samo onaj med koji su pčele proizvele sakupljajući polen sa cvetova, mogao da se označava kao prirodni.
Ali, neko je i ovde umešao svoje prljave prste. Da li zbog šećera ili ekstraprofita, ili svega toga zajedno, tek, građani Srbije su još jednom surovo spoznali činjenicu da se Srbija i njeno tržište pretvaraju u mizernu koloniju u kojoj gazduje mafija.
©Geto Srbija
materijal: List protiv mafije
SOROŠEV NOVI ISKORAK PO SEVERNOJ SRBIJI I PODRŠKA STRANIH FINANSIJERA!!!
Zao duh Džordža Soroša, berzanskog mešetara i finansijera nenarodnih režima u istočnoj Evropi, opet se nadvio nad Srbijom, koja se svom snagom vratila u devedesete godine. Kao i onda, socijalisti i presvučeni radikali (naprednjaci), uveliko provociraju novu masovnu pobunu opljačkanih, poniženih i prevarenih građana. Isto kao i devedesetih, Soroš sa parama čeka svoje "klijente" u Budimpešti, deli im savete kako da iskoriste priliku i preuzmu vlast, jer je Vučićev režim u Srbiji pri kraju. Među prvima koji se javio na Sorošov "šalter", bio je i Aleksandar Odžić, vođa vojvođanskih "republikanaca" i predsednik "Vojvođanske partije". To su shvatili i dojučerašnji mentori i finansijeri aktuelnih vlastodržaca, koji su uvideli da im je Vučić postao balast i sada bi da ga svrgnu novom obojenom revolucijom koju uveliko pripremaju.
Đorđe Višekruna
Početkom februara 2015. vođa vojvođanskih republikanaca i predsednik Vojvođanske partije Aleksandar Odžić je gotovo nedelju dana proveo na instruktaži i sastancima u Budimpešti, koje je organizovala fondacija milijardera Džordža Soroša. Odžiću je saopšteno tom prilikom da će se pitanje Vojvodine rešavati paralelno sa Ukrajinom, da se Vojvodini ne bi dogodio ukrajinski scenario, koji valja što pre preduprediti.
Kada se kaže "ukrajinski scenario" misli se na jednu od dve mogućnosti: nasilno obaranje vlasti pomoću uličnih nemira i masovnih demonstracija, ili vojna intervencija u slučaju nelegitimnog preuzimanja vlasti. Na šta se konkretno u ovom slučaju mislilo ne znam, ali je realno da su smatrali kako bi Srbija vojno intervenisala u slučaju da na vlast u Novom Sadu dođu separatisti.
Politika Nenada Čanka i Ištvana Pastora je opterećena dosadom i zamorom: u ovih 25 godina bi se ljudi umorili od Ruzvelta i Čerčila, a ne ovih trivijalnih likova. Sa separatistima u Vojvodini borbu treba voditi samo packalicom za muve, jer što novine više pišu oni, inače beznačajni, dobijaju sve više značaja. Oni se bore nekakvim parolama iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, koje se već u istorijskim čitankama nalaze.
U Budimpešti je Odžiću predočeno da su nezadovoljni dosadašnjim delovanjem Čanka i Pastora po pitanju Vojvodine i date su mu smernice za novu politiku i metodologiju rada po pitanju budućeg statusa severne pokrajine Srbije.
Ta nova metodologija rada Vojvođanske partije daje polako rezultate. Naime, prvi put se desilo u zemlji Srbiji da lider ne štampa sebi plakate i bilborde nego da to čini narod, a svaki dan širom Vojvodine pojavi se neki plakat sa Odžićevim likom i njegovim parolama.
Posle silnih grešaka koje je počinio, Džordž Soroš, koji je već na kraju svog života, opredeljuje se za Odžića kao svog novog pulena u Srbiji. U takvoj situaciji, najbolje bi bilo Odžiću da promeni ime, jer je ime Aleksandar zbog Vučića postalo toliko omraženo u narodu da se ni deci više ne daje.
Posle otvorene podrške koju je dobio kako od Soroševe fondacije tako i od uticajnih mađarskih parlamentaraca, možemo sa pravom reći da se u Vojvodini pojavio novi krupan igrač na političkoj sceni, koji je tradicionalista iz patrijahalne banatske porodice, koji želi uz podršku dunavskih integracija da vrati Vojvodinu tamo gde joj je mesto: među tri najrazvijenije regije. Pa zvala se ona republika, monarhija, džamahirija ili avarski kaganat, samo da bude najrazvijenija.
Kako sam Odžić tvrdi, u Budimpešti je dogovoreno da mu se daju odrešene ruke da ne ispadne kao kod drugih stranaka, posebno Vučića i Vulina kojima su samo iz inostranstva stizale direktive, jer Vojvođani najbolje znaju šta im je činiti.
Ubistvo Nenada Opačića, koje se dogodilo na kratkoj udaljenosti od policijske stanice, takođe je promenilo odnose na političkoj sceni Vojvodine, jer je Čanak ostao ne samo bez kuma, već i značajnog finansijera.
Čanak je dobio poslednju opomenu ubistvom kuma i sada je naprasno od krajnjeg separatiste postao državotvorac i najveći ustavobranitelj srpske državnosti.
Ako se ostvari plan iz Budimpešte i namere Džordža Soroša, Odžić na proleće ne kreće nikuda, nego narod kreće za njim. Jadan je onaj političar koji kao Vučić mora da obilazi svinjce i pušnice da zadobije podršku naroda. Tako izgledaju oni kojima su mentori okrenuli leđa, a koje ni narod ne ceni.
Dok je 5. oktobar bio masovna zabava za sada već uništenu građansku klasu, nova obojena revolucija u Srbiji, koju planira i finansira opet Soroš, biće strogo kontrolisana, profesionalno izvedena, sa minimalnim brojem učesnika koji će taman da stanu na Trg republike u Beogradu, a to će u medijima koje kontroliše Soroš biti prikazano kao volja vascelog srpskog naroda, što znači da su velike igre i pozorišne predstave poput mitinga i spontanih okupljanja potrošena i prežvakana stvar. Sad sleduje krvavo otrežnjenje onih malobrojnih što su još sačuvali zdrav razum, a takvi novom svetskom poretku ne da nisu potrebni, nego su i krajnje opasni po njega.
Uništeno je zdravstvo, školstvo, poljoprivreda, turizam, industrija… Ostalo je još da se par udruženja građana eliminiše i da ovce umesto "bee, bee" počnu da bleje "bleer, bleer" i da Srbija potone u potpuni mrak i okupaciju. Još jedan divan primerak kako protiv novog svetskog poretka nema ama baš nikakve odbrane.
Soroševe fondacije su prepoznale Aleksandra Odžića kao novog, mladog i poletnog kadra, jer oni baš vole takve Oni su prepoznali Vučića kao nekog ko je doveo Srbiju na ivicu provalije, a sada traže nekog novog ko će napraviti odlučni iskorak…
Retko koji sastanak koga objave državni mediji ima neki značaj, osim samo u svrhu zamajavanja javnosti, dok se one prave odluke donose na sastanku kao što je onaj koji je bio u Budimpešti početkom februara, na koji mediji nisu bili pozvani.
Nasuprot verovanju običnog naroda da se svetski moćnici kreću u blindiranim džipovima sa 50 telohranitelja, to su tihi, mirni i neupadljivi ljudi daleko od radoznalih očiju.
U njihovim rukama stvarno leži svetska moć, a njihovi eksponenti (razne lože masonske i rotarijanske i templarske i adventističke) služe samo da bi odvlačile pažnju javnosti sa pravih vladara sveta. Oni finansiraju stvaranje istorije, ali istorije koja njima odgovara. Oni se ne eksponiraju kao neki naši političari, poput Gorana Kneževića koji se slikao u loži sa zavrnutom nogavicom i svima obznanio da je mason.
Sastanak u Budimpešti nas je vratio na devedesete, kada su lideri tadašnje opozicije išli u glavni grad Mađarske po mišljenje i pare da bi rušili Slobodana Miloševića. Kako se sve to završilo znamo, a i dan danas osećamo na svojoj koži.
Sastanak je imao i jednu pozitivnu stranu, a to je da je obelodanio kako ni oni krugovi u inostranstvu koji su do juče podržavali Vučića njemu više ne veruju. On im treba za samo još jedan ili dva posla koja bi trebalo da obavi, a onda mu konačno ističe upotrebni rok.
Vidi se po tom sastanku i da strani finansijeri svih političkih gibanja i promena u Srbiji poslednjih decenija nemaju više poverenje ni u svoje dojučerašnje pulene, koji su dati novac i vlast koristili samo za lično bogaćenje, tako da sada traže nove, još neafirmisane i političare bez skandala u prošlosti koji će za njihov račun da deluju u Srbiji.
Ne razumem kakva je to demokratija koja se uvodi pučem finansiranim iz stranih centara moći?! Ne razumem ni da demokratske države tako nešto prihvataju, pa čak i podržavaju.
Možda će doći dan kada će i naš narod da shvati kako je on jedini nosilac suvereniteta i da se demokratija ne izražava samo jednom u četiri godine kada se izlazi na izbore, već svakodnevno.
Svakog dana narod ima pravo da smeni vlast koja mu ne odgovara i da postavi novu u koju ima više poverenja. Ali, za tako nešto narodu ne trebaju strani mentori, naprotiv – bez njih je sve mnogo bolje i uspešnije.
©Geto Srbija
materijal: List protiv mafije
KONTROLOR NOVČANIH TOKOVA U VOJVODINI
Srpska napredna stranka ni dan danas nema kompletan plan razvoja Vojvodine, u kojoj bi da preuzme vlast, već poseduje samo teze koje su na papir bačene za samo jednu noć. Braća Vučić zajednički upravljaju strankom u severnoj srpskoj pokrajini i budno kontrolišu novčane tokove kako se ne bi desilo da budu prevareni za svoj deo. O tome kako se trgovalo i još uvek trguje sa interesima naroda, piše Đorđe Višekruna, koji je za vreme izbora 2012. godine bio blizak saradnik Aleksandra Vučića, kome je čak održavao i fejsbuk profil.
Đorđe Višekruna
Da bi razumeli sadašnjost treba se vratiti u prošlost . Zato bih prvo opisao jedan događaj od pre tri godine, koji će nam pomoći da shvatimo zašto je ponor u kome se danas nalazimo toliko dubok i zašto je zahvaljujući velikoj štetočini Aleksandru Vučiću iz dana u dan sve dublji i dublji. Vučić je jedan nezreli navijač Crvene Zvezde koji se kao malo dete igra državom i zamajava narod, odnosno sve one od kojih nije dobio pare.
Naime, početkom aprila 2012. godine, u kabinetu zamenika predsednika SNS u Starom Merkatoru na Novom Beogradu, gde je centrala naprednjaka, pitao sam Aleksandra Vučića zašto ta stranka nema slogan, plakate i plan razvoja za predstojeće pokrajinske izbore u Vojvodini.
On mi je pred sadašnjim ministrom Nebojšom Stefanovićem rekao da nema potrebe za tako nečim. Izgleda da je u tom trenutku imao neki dogovor sa Demokratskom strankom da im prepusti Vojvodinu.
Predveče istog tog dana me zove Vučićeva sekretarica, a sadašnja pomoćnica gradonačelnika Beograda Irena Vujović i kaže mi da se hitno javim šefu, kako su u stranci već tada zvali Vučića. Nazvao sam ga i on mi je rekao: „…Napiši plan razvoja Vojvodine i da me ujutru do 8 sati čeka na stolu. Imaš celu noć, ujutru je konferencija za novinare."
Sledećeg jutra me je otac vozio na beogradski aerodrom „Nikola Tesla", pa sam mu rekao da svrati do Starog Merkatora da Vučiću ostavim nekoliko listova papira. Ono što sam ja tada napisao kao radnu verziju i teze, u sred noći, iz malog mozga, kako se to kaže, Vučić je kasnije koristio čak i u ekspozeu pred poslanicima Skupštine Republike Srbije, kada je izabran za premijera.
Vučić mi je rekao da ostanem na konferenciji, ali sam mu rekao da mi uskoro poleće avion za Amsterdam i da zbog toga žurim. Malo uvređeno mi je rekao: "…Pa zar odlaziš sad, pred izbore?" Klimnuo sam glavom potvrđujući da idem, a on je dodao: "…Nemoj da prestaješ sa internet kampanjom, odlično vodiš moj profil na Facebooku."
Inače, kasnije je Vučić pred Mariom Maletićem i Slavišom Mićanovićem Mićanom (vođe takozvanog "Internet tima" SNS, prim. red.) tvrdio da mi nikada nije rekao da vodim njegov profil na Facebooku.
Tako je, dakle, nastao aktuelni plan razvoja Vojvodine, koji danas obilato koriste Vučić i njegovi naprednjaci. Ni tada, kao ni sada, pokrajina Vojvodina nikoga u Srpskoj naprednoj stranci nije ni interesovala, osim kada je u pitanju mogućnost da je temeljno opljačkaju, kao uostalom i sve drugo u Srbiji gde su na vlasti.
Ono što Vučić i njegov tim za spinovanje i ispiranje mozga ne može da promeni, jesu brojevi koje objavljuju Republički Zavod za statistiku i druge nadležne institucije.
Vlast Demokratske stranke je bila neuporedivo uspešnija od vlasti Srpske napredne stranke, bar kada je Novi Sad u pitanju.
Demokrate su u Novom Sadu za vreme svoje vlasti izgradile 7.862 metara bulevara, dok su naprednjaci do sada napravili nula metara. Zatim su postavili 6.475 metara nasipa, a naprednjaci nula metara.
Takođe, u Novom Sadu 5.025 metara Keja pored Dunava napravile su demokrate, a naprednjaci ni jedan jedini metar, toplovoda su demokrate postavile 28.800, a naprednjaci 2.450 metara, vodovoda 50.000, a naprednjaci 3.700 metara, kanalizacije 144.000, a naprednjaci 15.200 metara. I na kraju: demokrate su izgradile 220.000 metara novosadskih ulica, dok su naprednjaci izgradili svega 13.200 metara.
Istine radi, treba reći da naprednjaci prednjače u nekim brojkama, pa će tako četiri i po milijarde dinara više iz budžeta grada biti plaćeno za plate novozaposlenih naprednjaka u javnim preduzećima i ustanovama za četiri godine mandata.
Dok su gubici samo u 2013. godini za šest gradskih javnih preduzeća 937 miliona dinara, od čega je gubitak JKP Stan 254 miliona, SPENSA 184 miliona, Gradskog zelenila 154 miliona…
Za ove gubitke nisu najviše krive demokrate, jer se iz izveštaja jasno vidi da JKP Stan 2011. godinu završio sa gubitkom od 3 miliona dinara (skoro sto puta niži gubitak od sadašnjeg), a Zelenilo je 2012. godinu okončalo čak sa dobitkom od 2,7 miliona dinara.
Naprednjaci su Novosađanima drastično povećali porez na imovinu, nekima čak i za 300 odsto. Za godinu dana, pod dirigentskom palicom Andreja Vučića, sva javna preduzeća u Novom Sadu su povećala broj zaposlenih za jednu trećinu, pa je tako, na primer, JKP Gradsko Zelenilo u septembru 2012. godine zapošljavalo 434 radnika, a u septembru 2013. godine 559 radnika. Dakle, za samo godinu dana, čak 125 stranačkih aktivista i dece stranačkih finansijera Srpske napredne stranke dobilo je posao samo u jednom od novosadskih javnih preduzeća!
Andrej je, inače, od strane svog brata Aleksandra Vučića, zadužen da koordinira i nadgledarad stranke u Vojvodini, iako zvanično nema nikakvu funkciju u SNS-u. Aleksandar kontroliše novčane tokove na republičkom nivou, Andrej na nivou Vojvodine, dok novac u Beogradu kontroliše još jedan dalji rođak braće Vučić, Siniša Mali.
Navršava se tačno godinu dana od još jedne prevare. Naime, uoči izbora za Savet u Mesnoj zajednici Budisava, gradonačelnik je položio kamen temeljac za fabriku samolepljivih traka. SNS je pobedio na izborima, a od fabrike do danas ni traga ni glasa. Valjda se čekaju naredni izbori, pa da se postavi još jedan kamen temeljac, te bi tako za neki milenijum od kamena temeljaca mogli da budu sazidani fabrički zidovi.
Jedan od stotinu bisera gradske vlasti u Novom Sadu, svakako će biti i uvođenje dimničarine, čak i u zgradama koje ne koriste dimnjake, jer ih ni nemaju!
U konkurenciji za najveći promašaj novih gradskih vlasti je i prošlogodišnja nestašica hrane za mališane u vrtićima. Mogu da konkurišu i gradski funkcioneri koji primaju od pet do čak sedam plata istovremeno.
Jedno od svetskih čuda je nestanak toplane na Mišeluku. Vredi ovde nominovati za najveći promašaj i lupanje službenog auta Slobodne carinske zone u udesu u kojem su teško povređena dva pešaka, koje je skrivio direktor ovog javnog preduzeća i to u alkoholisanom stanju sa 2,12 promila alkohola u krvi, zapošljavanje 150 radnika u Gradsko saobraćajno preduzeće, dok je savetnica direktora JP Urbanizam- tekstilni tehničar!
Kada su preuzeli vlast u Novom Sadu naprednjaci su u gradskoj kasi zatekli šest milijardi dinara. Pitanje je koliko će ostati za njima kada 2016. godine odu sa vlasti.
©Geto Srbija
materijal: List protiv mafije
STRUKTURA UPRAVLJANJA I IZDAJE SRBIJE!!!!
Da li se posle bombardovanja Srbije, razaranja infrastrukture države, ubijanja i sakaćenja ljudi, gađanja muniicijom sa osiromašenim uranijumom,,… može reći da nam je NATO prijatelj!!???
Nikako nam neće biti jasno da li BAŠ SVI članovi političkih stranaka, u svojim ličnim osećanjima, dele BAŠ SVE one ciljeve koji su napisani u statutima njihovih stranaka, i da li BAŠ SVI podržavaju i onakve naopake zakone donešene na štetu Srbije i sopstvenog naroda!!???
Ako je tako, još jednom možemo da zaključimo da je EU odlično izabrala baš ovo rukovodstvo Srbije da progura sve zamišljene planove usmerene protiv Srbije, srpskog naroda i ostalih stanovnika Srbije, kao i onaj koji se naziva "Međunarodni projekat Kosovo”.
Nemim posmatranjem domaćih događaja i sopstvenom pasivnošću, potvrdićemo često pominjani zaključak da su Srbi malo zapamtili od istorije našeg naroda, na žalost!!!
©Geto Srbija
POSLEDNJA VELIKA ČISTKA U SNS: STRANKA NESTAJE KAKO JE I POČELA – IZDAJOM, PRETNJAMA I INTRIGAMA!!!
Od svog osnivanja do danas Srpska napredna stranka predstavljala je jednu privremenu tvorevinu, kojoj je sada vreme isteklo. Njen rok trajanja bio je određen brzinom kojom će Aleksandar Vučić obaviti sve prljave poslove za potrebe evroatlanske alijanse i međunarodnih bankarskih špekulanata. Ostalo mu je još malo vremena. Čim rasproda Telekom i EPS, nestaće kao da ga nikada nije ni bilo. Članstvo Srpske napredne stranke, raspada se već nekoliko godina. Bolest je u odmakloj fazi. Njeni odbori su u stalnim podelama i međusobnim obračunima. Da postoji bilo kakva druga ozbiljna politička organizacija u Srbiji, došlo bi do masovnih prebega članstva SNS. Jer, ta stranka postoji još samo kao scenografija za potrebe Vučićevih medija. Njegov zadatak je bio da iz stranke ukloni sve osnivače i sve sposobne ljude koji su hteli promene.
Igor Milanović
Za manje od godinu dana Srpska napredna stranka (SNS) je raspustila više od 100 opštinskih odbora širom Srbije, po izričitom nalogu Aleksandra Vučića, koji više i ne krije dase otvoreno gadi rada sa članstvom.
Mada mu je stvaranje nove stranke pomoglo u pokušaju da opere svoju radikalsku biografiju, on je danas prezire i čini sve da iz nje protera njene osnivače. Na spisku za udaljenje iz stranke, našli su se svi koji su olako poverovali da će on ispuniti predizborna obećanja, i da će doći do ozbiljnih promena u državi.
Umesto njih, Vučić se okružio najgorim ljudskim talogom, ljudima sebi sličnim, ličnostima bez ijednog dana radnog staža, sa kupljenim diplomama i lažnim doktoratima. Najgori među njima, dobili su najbolje uloge: Zoran Babić, preprodavac grobnih mesta iz Vrnjačke Banje, postao je šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije, Bratislav Gašić zvani Bata Santos, nekadašnji nakupac pržene kafe iz Kruševca i keramičar po struci, postao je ministar odbrane, Nebojša Stefanović je ministar policije…Mnogo je takvih oko Vučića, ali nisu svi stigli da mu se dopadnu.
Ova beskrupulozna i na sve spremna družina, dobila je zadatak da napravi "tampon zonu" između vođe i stranke, kako bi on nesmetano mogao da se bavi veleizdajničkim poslovima i da omogući nesmetani nastavak pljačke srpske privrede i državnih resursa.
Da nešto ne valja sa odnosom rukovodstva i članstva Srpske napredne stranke, postalo je jasno još 2012. godine, kada je gradski odbor u Smederevu, sa oko 1.000 članova, kolektivno istupio iz stranke, obrazlažući to ignorantskim odnosom tadašnjeg predsednika (Nikolića) i zamenika predsednika SNS (Vučića), prema članstvu u Smederevu.
Smene, sukobi i skandali
Prošle, 2014. godine, pred kraj leta, raspušteno je više od trideset opštinskih i gradskih odbora na jugu Srbije. Likvidaciju stranačkih odbora u Vlasotincu, Doljevcu, Žitorađi, Babušnici, Bojniku, Bosilegradu, Surdulici, Bujanovcu i drugde, po nalogu Aleksandra Vučića, obavio je Radomir Nikolić.
Bila je to tek prva faza njegovog dokazivanja novom vođi, koji ga je kasnije, nakon obavljenog posla, nagradio mestom gradonačelnika Kragujevca, a sada se sprema da ga odbaci kao potrošenu robu.
Dok je "na terenu" radio prljave poslove za Vučićev račun, Nikolić je u opštinske odbore dolazio i "po narudžbini". Kako je to izgledalo u praksi, opisuju isterani članovi SNS-a, koji su došli i do jednog pisma iz Loznice, u kome "zabrinuti naprednjak" piše: "…
Dragi gospodine Radomire Nikoliću, molim Vas, šta je sa GO SNS Loznice? Zašto on nije raspušten kada u njemu je haos? Šačica ljudi ‘rukovodi’ Odborom sa ‘predsednikom’ kome je mandat istekao pretprošle godine. Zar je moguće da Vi i vrh naše SNS centrale u Beogradu ne znate zajavašluk u njegovom radu? Ovako vise ne ide pa Vas molim da najhitnije raspustite ga i postavite poverenika da sa radom krenemo ispočetka. Naravno, sa novim ljudima…".
Ali, već krajem 2014. godine, Nikolić je iznenada napadnut da je "rušio Vučićeve ljude u opštinskim odborima". Napravljena mu je zamka. Najpre je od Vučića dobio zadatak da kontroliše funkcionere SNS-a koji treba da podnesu ostavke na duple plaćene funkcije, a rok za podnošenje njihove ostavke, trebao je da bude 15. septembar 2014. godine.
Od novembra meseca prošle, do februara meseca ove godine, "otkriveno je" da naprednjaci Milan Stevanović i Milan Kovačević i dalje imaju po dve plaćene funkcije, da Vladimir Đukanović obavlja dve funkcije, a da član SNS, Predrag Sazdanović, ima čak sedam plaćenih funkcija.
Odmah su u Vučićevim biltenima objavili vest da će "zbog aljkavosti u kontroli funkcionera s duplim primanjima i raspuštanja oko 80 odbora, Radomir Nikolić biti smenjen sa mesta predsednika IO". Vučić je već odredio da će ga na toj funkciji zameniti Aleksandar Jovičić, sadašnji potpredsednik Izvršnog odbora SNS-a.
Doktorant na Pravnom fakultetu u Beogradu i inicijator osnivanja "Izvorne frakcije Srpske napredne stranke", Dušan Jakšić, nedavno je podneo neopozivu ostavku na sve stranačke funkcije u Srpskoj naprednoj stranci. To je usledilo nakon njegovog pisma koje je uputio Aleksandru Vučiću, a u kome između ostalog kaže, da „mnogobrojno, razočarano članstvo SNS, insistira da se na predstojećoj Skupštini SNS, usvoji upravo deset tačaka kao osnov političkog delovanja stranke".
Jakšić je Vučiću napisao i to da je "…potpisivanje tzv. ‘Briselskog sporazuma’ i njegova implementacija, uključujući pomoć (u pojedinim slučajevima i upotrebom prinude) nepriznatoj Republici Kosovo u sprovođenju lokalnih izbora, te ukidanja svih institucija Republike Srbije na teritoriji ove Autonomne Pokrajine predstavljaju krajnost u koju su otišli funkcioneri stranke, a koja je stožer u aktuelnoj Vladi, i predstavlja najgrublje kršenje Statutom utvrđene politike SNS-a, zbog kojih isti moraju disciplinski odgovarati i biti isključeni iz stranke…". Odmah potom, usledila je Jakšićeva ostavka.
Bivši čelnik opštinskog odbora iz Sombora i bivši član Gradskog veća, Siniša Todorović, jedan od dva smenjena poverenika SNS u Somboru, smenjen je samo zato što je vrhu stranke ukazivao na rastuću korupciju.
Todorović je naivno poverovao da Vučić ima poštene namere, pa je pokrenuo inicijativa za potpunu transparentnost finansijskih tokova grada. Bilo je to dovoljno da ga Vučić proglasi "remetilačkim faktorom" i smeni sa dužnosti.
Istovremeno, dok je trajao proces isterivanja starog članstva i osnivača SNS-a, Vučićevi "operativci" su od njega dobili zadatak da na svaki način vrbuju članove Demokratske stranke. Jedan takav slučaj je dospeo i do najšire javnosti, kada je u januaru 2015. godine, uhapšen Milivoj Vrebalov, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine i funkcioner DS. Na videlo je izašla priča o najcrnjem vidu političke ucene.
Naime, Vrebalov je nakon izlaska iz pritvora ispričao da mu je potpredsednik SNS, Igor Mirović, nudio da napuste poslanički klub DS u zamenu za novac i različite povlastice, i da ga je istovremeno "opomenuo" da može da utiče i na pravosudne organe ako bude zatrebalo!
Umesto bilo kakvog odgovora Vrebalovu, Mirović je javno pozvao sve "preletače" i profesionalne političke mešetare, da uđu u SNS, rekavši da će čak i u Glavnom odboru biti "prostora za nova imenovanja".
Mnogo pre nego je iko pomislio na raspad Srpske napredne stranke, u Magazinu Tabloid, broj 264, od 2. avgusta 2012. godine, tek nekoliko dana od kako je Aleksandar Vučić postao potpredsednik vlade, u tekstu glavnog i odgovornog urednika, Milovan Brkića, pod naslovom "Ko je novi kum Srbije", najavljen je raspad Srpske napredne stranke!
U tekstu je detaljno opisan scenario po kome se danas ova stranka raspada, između ostalog piše: "…Gospodin Vučić je strateški igrač DS-a, koji je opčinjen ličnošću Borisa Tadića i njegovom moći. I politički i privatni život Borisa Tadića impresionirao je Vučića, koji je postao prijatelj Tadićevom šefu kabineta Miodragu Rakiću.
Nije nikakva tajna da se još pre dve godine Vučić zakleo na doživotnu vernost Tadiću i Rakiću, i da će, kada zatreba, razbiti Srpsku naprednu stranku, tako da će stvoriti, uz podršku DS-a, svoju partiju (familiju) i da će njihove dve mafije zajedno godinama vladati Srbijom…". Brkić podseća i na jedan događaj koji govori o smišljenoj nameri Aleksandra Vučića da u Srpsku naprednu stranku uđe isključivo sa razbijačkim namerama: "…
Nekoliko meseci nakon osnivanja Srpske napredne stranke, Vladan Batić me pozvao na kafu u hotelu Moskva. Bili su prisutni novinari Milomir Marić, Predrag Sarapa i moj pomoćnik Nikola Vlahović. Vladan nas je obavestio da mu je Rakić javio da je Vučić, pred kamerama Rakićeve tajne službe, dao svečanu zakletvu da će kad mu se naredi, razbiti tek osnovanu partiju, da će je odvojiti od Tomislava Nikolića i da će zajedno sa žutima večno vladati Srbijom."
Sled kasnijih događaja, i svega što se oko stranke i danas, 2014. godine dešava, potpuno je potvrdio Vučićeve destruktivne namere.
Epilog, ili fizički nestanak SNS
Pojedini bivši članovi Srpske napredne stranke, još uvek pokušavaju na razne načine da skrenu Vučiću pažnju na rušenje stranke, naivno verujući da on to ne zna i da on ne stoji iza toga.
Jedno pismo bivšeg naprednjaka iz opštine Irig, rečito govori o tome: "…Vučiću, pa zašto pobogu? Zašto otera 500 pravih naprednjaka, iskrenih, poštenih i glupih koji su ti izbore doneli? Zašto stavi čoveka iz DS za poverenika, zašto vrati sve ove što su te pljuvali najviše? Zašto okupi loše ljude da nas predstavljaju…Pa ko će za takav SNS glasati? Mi nećemo više nikad!".
Već dve godine, duboka podela vlada i među valjevskim naprednjacima. Prošle godine, članovi SNS optužili su narodnog poslanika Slobodana Gvozdenovića za samovolju i „samoproglašenje" za poverenika stranke, zamerajući mu, između ostalog, da je novo sedište stranke prebacio u hotel, čiji je vlasnik jedan od najvećih poreskih dužnika u Srbiji, industrijalac Vidoje Vujić. Gvozdenović im je samouvereno odgovorio: "…Moje imenovanje nije sporno, mene podržava vrh stranke!". Vrh stranke, to je Aleksandar Vučić. On zna gde su pare, a njegov poverenik, prirodno, mora da bude blizu onih koji prave pare.
Iz vrha stranke, odmah su napadnuti svi koji imaju nešto protiv saveza Gvozdenovića i Vujića. Ocrnjeni kao razbijači stranke, morali su da se obrate "vrhovniku" pismom u kome između ostalog piše: "…Ovo nije cepanje stranke, već naša želja da se izabere legalno rukovodstvo i Gradski odbor, jer je SNS sada prepuštena samovolji pojedinaca bez ikakvog moralnog i političkog kredibiliteta".
I u opštini Lučani, došlo je do cepanja stranke na dve struje, i to zbog podele vlasti (između "Tomine i Vučićeve frakcije") posle izbora u ovoj opštini, gde je SNS osvojila većinu.
Članovi opštinskog odbora u Vlasotincu, duboko podeljeni kao i u svim drugim opštinskim odborima SNS-a, i fizički su se među sobom obračunavali, pa je policija morala da interveniše.
Poverenici SNS u Batočini, skoro tri godine nisu mogli da naprave opštinski odbor i ostali su bez odborničke grupe i sa tri odbornika. Kad su ostali članovi opštinskog odbora SNS hteli da ih smene i stave nove poverenike, pozvali su "vrh stranke" da ih brani.
I odbranjeni su. Tri odbornika SNS dobila su "po ključu", čak pet radnih mesta u opštini, i na svih pet su zaposlili svoju rodbinu i zeta predsednika opštine.
Članovi rukovodstva Srpske napredne stranke u Babušnici, od kako su zavladali ovim krajem, i finansijski su "progledali"!, pa se svi redom pokupovali stanove u Nišu.
A, šta Vučić zaista misli o članovima SNS i njihovim odborima po unutrašnjosti Srbije, najbolje govori i podatak da je poslao Bratislava Gašića u Vranje, kako bi celom opštinskом odboru preneo poruku da ih se stidi! Gašić je ekspresno raspustio odbor i naredio formiranje Povereništva na čije su čelo došli izvesni Slaviša Bulatović i Goran Nikolić, ljudi tek pristigli u stranku.
Spremajući novu, a kako poznavaoci stvari unutar stranke kažu-verovatno i poslednju veliku čistku, konačno se, nakon prve ovogodišnje sednice predsedništa SNS, članstvu obratio i Aleksandar Vučić, rekavši: "Naša obaveza je da se ponašamo drugačije od svih do danas, što znači da naša stranka ne sme da bude biznis partija kakve su bile sve partije. Ne smemo da budemo stranka u kojoj će funkcioneri da se bave svojim ličnim finansijskim napretkom, a ne da vode računa o interesima građana".
Naravno, monopol na veliki biznis nije svačija stvar. Kao autokrata u stranci, tu privilegiju je ostavio za sebe i svoje najbliže saradnike. Istovremeno, dok se oblizivao pred novinarima, govoreći o svojim ciljevima, kao Sveti Pavle na izdisaju. U opštinskom odboru SNS u Čačku, između osnivača stranke i male grupe okrenute ka Vučićevom klanu, rasplamsao se sukob.
Nekoliko dana uoči unutarstranačkih izbora, obračun je dostigao vrhunac. Obračun između dva tabora valjevskom SNS, od kojih jedan predvodi dr Aleksandar Radojević, sa jedne, i Radenko Luković, sa druge strane, ubrzano je iz stranke oterao mnogo dobronamernih ljudi, jer nisu mogli da gledaju i slušaju intrige i netrpeljivost, svađe i sukobe.
I u slučaju SNS u Čačku, opet je primenjena ista igra, sa ulogom takozvanog poverenika. Zadatak novog poverenika, navodno, trebalo bi da bude organizovanje izbora u stranci, koji predstoje.
Ali, kao i u mnogim drugim opštinskim odborima SNS, desiće se "intervencija sa vrha". To znači da na čelo stranke može doći neko mnogo gori od ovih koji se sada bore za vlast. Jer, Vučićev kandidat mora biti blizu velikih para (ili sa velikim parama), mora biti vrlo lukav, agresivan, nasilan, primitivan, a poželjno je-i nastran! Sa takvim preporukama, lakše se stiže do vođinog tabora.
Prilikom prošlogodišnjih obračuna u opštinskom odboru SNS u Užicu, izašli su na videlo svi razlozi učlanjenja u ovu stranku. Naime, na sastancima u SNS-u, više opštinskih odbornika je zahtevalo da se "centrala u Beogradu" izjasni povodom obećanih privilegija, zapošljavanja i imenovanja.
Mnogi od njih su pretili da će da napuste stranku u slučaju da vođe SNS ne ispune svoja obećanja. Danas, godinu dana kasnije, kad Vučić planira završni obračun sa svima koji su stranku pomogli svojim glasom, novcem ili učlanjenjem, u Užicu više niko ne sme ni da pomene. Oni pametniji, već su napustili stranku ili su članovi samo formalno, i čekaju da se na velikoj sceni desi neki novi pokret ili partija, jer SNS sa Vučićem više ne postoji. Svi su svesni da postoji samo on i njegovi interesi.
Poslednji čin propalog posla
Posle januarske sednice predsedništva SNS, gde se Vučić ponašao kao ludi imperator koji je spreman da zapali sopstveni Rim (svedoci govore da je pretio smenom članovima predsedništva, ministrima, i da im je, po običaju, nabrajao imena i "grehe") u medijima se oglasila i Maja Gojković, takođe predstavnica neoradikalske pandemije u Skupštini Srbije. Pokušala je da zaštiti Vučića iznoseći detalje sa sastanka, rekavši: "…Bila sam iznenađena jer sam prisustvovala stranačkim sastancima i videla kakve smo odluke doneli, a sutradan videla informacije u medijima da su deljeni kartoni. Nisu deljeni nikakvi kartoni. Mi smo odrasli i zreli ljudi koji vodimo državu i posvećeni smo poslu. Srbiji je potreban rad, ali očigledno nekom smeta snaga, velika popularnosti i poverenje koje građani imaju u SNS, koja nudi ozbiljnu politiku".
A, šta se stvarno dešavalo iza vrata? Vučića, naime, stranka ne interesuje. Njegova faraonska umišljenost ne bi mogla da se pomiri sa tako mizernim poslom, kakvo je bavljenje članstvom i stranačkim poslovima. Ipak, određeni ljudi mu trebaju. Njegov problem je što su svi oni koji su mu slepo odani (Gašić, Mihajlovićeva, Stefanović, Radomir Nikolić i drugi), nepovratno sukobljeni.
Konačno, i raskol između Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, otišao je predaleko. Dok Vučić izvršava sve naredbe iz evroatlanskih institucija i podvodi Srbiju svemu što dolazi sa Zapada, Nikolić se takođe slobodno izjašnjava i deluje kao proruski predsednik Srbije.
Vreme je pokazalo: što su se više udaljavali jedan od drugog, bilo je sve jasnije da su imali samo privremene političke interese. Nikolićev "politički sin", danas je samo politički pastorak koga se i otac odrekao. Članstvo SNS je to nepogrešivo osetilo. Zato ova stranka nestaje, onako kako je i nastala-izdajom, pretnjama i intrigama!
Raspad naprednjaka i na Internetu
Poslednjih nedelja počeo je da se osipa i takozvani internet tim Srpske napredne stranke, jer su mladi članovi shvatili da su zloupotrebljeni i odbačeni odmah posle upotrebe. Pre izbora su im obećavane kule i gradovi, na prvom mestu im je obećavana dobro plaćena državna služba. Većina je odmah posle izbora zaboravljena i, uprkos svom doprinosu naprednjačkoj izbornoj pobedi, prepuštena daljem boravku pred šalterima Nacionalne službe za zapošljavanje. Nisu bolje prošli ni mnogi drugi članovi i aktivisti.
Kod naprednjaka se sve svodi na ličnu korist. Isto kao što je vrh stranke zaboravio na narod, tako je zaboravio i na obično članstvo koje je poslužilo samo da donese glasove ovoj stranci. Posle su prepušteni sami sebi.
Postoji i druga strana medalje, a to je da su oni koji su na vrhu vlasti ili bliski najvažnijim funkcionerima finansijski izuzetno dobro prošli, što se vidi na njihovim redovnim bahanalijama.
A 1. On je Guzonjin sin
Danilo Vučić nema nikakvu funkciju ni u državi niti u stranci, ali kao sin Aleksandra Vučića ima izuzetno veliki uticaj. Danilu, očigledno, na raspolaganju stoje i velike količine novca, jer je poznat po svojim noćnim boravcima u najskupljim beogradskim klubovima.
Njegovom ocu, očigledno, ne smeta što mu maloletni sin do zore sedi u kafani, a još manje što konzumira alkohol. Moguće da je opijanje deo porodične tradicije, jer Vučićevi imaju u svojoj kući u Jajincima veliki i bogato opremljeni vinski podrum u kome je često i rado boravio i Danijel u društvu svog oca.
Na svim fotografijama dostavljenim redakciji Danilo je zajedno sa mladim funkcionerima stranke koji pripadaju takozvanoj Banjičkoj grupi. Po izjavama očevidaca najradije je u društvu Relje Ognjenovića, mladog kadra koji je napredovao do člana opštinskog veća Voždovca zaduženog za saobraćaj. Zahvaljujući svojoj bliskosti sa sinom premijera, a najviše zbog zajedničkog noćnog kupanja u bazenu, Relja je meteorski brzo napredovao u stranci, a samim tim i u životu.
Dok običan narod gladuje, a visoki oficiri vojske čak sebi oduzimaju život jer ne mogu da podnesu život u nemaštini, vesela družina okupljena oko sina Aleksandra Vučića svake noći troši hiljade evra na piće po beogradskim lokalima.
Zanimljivo je da na tim noćnim provodima učestvuju samo mlade osobe muškog pola. Ono što je interesantno, jeste odakle ovim mladim ljudima toliko para da mogu da finansiraju svoje provode?
Danijel Nikolić svoj uspeh u životu duguje vezama sa drugim ljudima iz vlasti. Široj javnosti je postao delimično poznat po svom učešću u seriji „Selo gori, a baba se češlja" u kojoj je glumio jedan sporedan lik, potrčka službenika Jovana. Diplomirao je glumu na BK Univerzitetu.
Političku karijeru je započeo kod Mlađana Dinkića kao član njegovog kabineta. Tokom vremena je postao jedan od glavnih pregovarača sa šeicima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i na vreme promenio stranačke boje. Njegova sestra je Mišel Nikolić, bivša savetnica Mlađana Dinkića i Saše Radulovića, a sadašnja saradnica ministarke Zorane Mihajlović.
Danijel Nikolić je Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio da je od 8. januara 2013. šef Kabineta generalnog sekretara Vlade Republike Srbije, za šta mesečno prima 83.423,89 dinara, i član Upravnog odbora Agencije za zaštitu od jonizirajućeg zračenja i nuklearnu sigurnost, za šta mesečno dobija još 43.840,00 dinara.
Ranije je bio u kabinetu potpredsednika Vlade Mlađana Dinkića i to od 8. aprila 2011. do nepoznatog datuma, gde je mesečno zarađivao 70.000 dinara, a od 6. maja 2011. do 20. novembra 2013. bio je zamenik predsednika Upravnog odbora Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza sa mesečnom platom od 43.702,18 dinara.
Sa sadašnjim mesečnim prihodima od oko 1.000 evra Nikolić teško da bi sebi mogao da priušti luksuzna putovanja na egzotične destinacije. Njegovo poslednje putovanje bilo je u Tajland, zajedno sa grupom drugih bahatih i bogatih državnih funkcionera, a sudeći po fotografijama koje je objavio na svom Fejsbuk profilu, Danijel je obišao pola sveta.
Uspeo je da kupi i ukupno tri stana i podrum od 15,75 kvadrata. Jedan stan je trosoban, 58,6 kvm, drugi je garsonjera od 18,4 kvm, a najveći je trosoban stan od 66,5 kvadrata. Kako mu je sve to pošlo za rukom, s obzirom da ima tek 34 godine?
Najvažniji izvor prihoda i svog uticaja Danijel nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. On je saradnik opskurnog preduzeća „Global Infrastructure Development Company" (GIDC) d.o.o. iz Beograda, koje je za godinu i po svog postojanja uspelo da izgubi jednog direktora i sklopi jedan višemilionski ugovor sa Ministarstvom građevinarstva i urbanizma.
GIDC je osnovan tako što je Vlada Srbije uložila 300.000 dinara nenovčanog kapitala i tako stekla 30 odsto udela u preduzeću, dok je „Global Capital Advisors Management" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata uložio 700.000 dinara u novcu i preuzeo ostalih 70 odsto kapitala društva. Direktor je Bhavin GirishKumar Dave iz Indije.
Vojin Radojčić je 26. juna 2014. obavestio nadzorni odbor GIDC-a i Vladu Srbije da podnosi neopozivu ostavku na mesto direktora preduzeća. U obrazloženju je naveo kako GIDC ne može zakonito da funkcioniše, jer ne postoji Skupština društva.
Osim toga, on je ukazao na činjenicu kako većinski vlasnik, „Global Capital Advisors Management", pokušava preko predsednika Nadzornog odbora GIDC-a Arun Ramswaropji Panchariya iz Indije, sve poslove da prebaci na svoju ćerku firmu GFCL u Londonu.
Radojčić je dalje naveo kako preduzeće, čiji je direktor bio, ne obavlja poslove za koje je registrovano i za koje iz budžeta dobija novac. Iako je GIDC 24. januara 2014. sa Ministarstvom građevinarstva i urbanizma potpisalo memorandum o saradnji po kome je trebalo za 20 miliona evra da izradi projekat tehničke dokumentacije za deo Koridora 11 od Požege do Crne Gore, ni četiri meseca kasnije, tvrdi Radojčić, ovo preduzeće nije donelo odluku o angažovanju spoljnih saradnika zbog čega će ceo projekat da kasni.
Iz svega ovoga je jasno da je GIDC osnovan samo da bi se preko njega oprale pare i podmitili ovdašnji političari, dok će stvarne poslove da radi londonska kompanija.
U međuvremenu je Danijel Nikolić postao član Savetodavne grupe ovog preduzeća. Nije poznato koliko para prima za ovaj rad, a još manje je poznato koje su to stručne kvalifikacije ovog diplomiranog epizodnog glumca preporučile za savetnika u infrastrukturnom preduzeću specijalizovanom za pranje para i podmićivanje srpskih političara.
Zahvaljujući tome što su on i njegova sestra Mišel od početka bili pouzdano ćutljivi svedoci muljanja između srpskih vlastodržaca i arapskih šeika, oni su uspeli ne samo da politički prežive odlazak URS-a u istoriju i sve smene vlasti, već i da steknu pozamašnu ličnu finansijsku korist. Deo tako zarađenih para oni odvajaju za svoje zaštitnike iz vrha vlasti.
Po registru Agencije za borbu protiv korupcije Mišel Nikolić je u periodu od 28. novembra 2012. do 4. jula 2014. kao pomoćnik ministra privrede mesečno zarađivala 123.062. dinara. Danas joj je navodni jedini mesečni prihod 34.000 dinara, koliko dobija kao članica Skupštine privrednog društva „Internacional CG", dok se rad u kabinetu ministarke Mihajlovićeve ne pominje. Zbog toga je nejasno kako je nedavno i ona sebi mogla da priušti putovanje u daleki Tajland. Kada se uzme u obzir i deo novca dobijenog za ćutanje, onda je sve razumljivije.
Još jedan od naprednjačkih funkcionera koji duševni bol zbog gladovanja naroda leči boravkom u nekom od luksuznih odmarališta u Tajlandu je Zvonko Mitrović, član gradskog veća Čačka. Od plate koju prima od 13. jula 2012. u visini od 28.000 dinara mesečno, Mitrović je uspeo da kupi višesoban stan od 87 kvadrata, trosoban stan od 71 kvm, trosobnu kuću od 120 kvm i poslovni prostor veličine 34 kvadratna metra. Drugih prihoda, navodno, nema. Još krajem marta 2014. godine najavljeno je njegovo smenjivanje sa mesta člana gradskog veća, ali neko veoma moćan iz SNS-a je to sprečio, bar tako proizilazi iz dokumentacije Agencije za borbu protiv korupcije.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Mitrović je oglašen krivim zbog toga što je u periodu 2009. i 2010. godine bez znanja svoje koleginice Zdenke Radovanović koristio njen pečat kojim je overavao 11 projekata za parcelizaciju i preparcelizaciju urađenih u preduzeću „Bauhaus" iz Čačka.
Vlasnik i direktor ovog preduzeća je – Zvonko Mitrović. Isti taj čovek je i član gradskog veća Čačka zadužen za urbanizam. Klasičan sukob interesa, jer se „Bauhaus" bavi izradom projektne dokumentacije i građevinarstvom, a od grada Čačka je dobio najmanje jedan posao, kako priznaju i u samom Gradskom odboru SNS-a. Očigledno dobro opremljen velikim deviznim sumama, Mitrović je u stanju da finansira svoj opstanak na lokalnoj političkoj sceni.
Njemu je ostanak na vlasti važan ne zbog plate, već zbog toga što koristeći svoj uticaj pomaže uspešno poslovanje svog građevinskog preduzeća koje deo para dobija i iz lokalnog budžeta. Novac koji ovakvi članovi SNS-a plaćaju vrhu stranke da bi bili ostavljeni na miru, služi drugim funkcionerima, onima sličnim okruženju Danila Vučića, da finansiraju svoje noćne bahanalije.
Time je zatvoren krug pljačke i korupcije.
©Geto Srbija
materijal: List protiv mafije
TRANSLATE:
ГЕТО СРБИЈА на ВКонтакте
ПЕТИЦИЈА ПРОТИВ: „ФОНДА ЗА ХУМАНИТАРНО ПРАВО и РЕКОМ“-а
КЊИГА: „ИСТИНА И ЗАБЛУДЕ О 5. ОКТОБРУ 2000. ГОДИНЕ“
СРЕБРЕНИЧКА ПОДВАЛА – ПДФ
АУТОРСКА ПРАВА / COPYRIGHT
САВ МАТЕРИЈАЛ КОЈИ СЕ НАЛАЗИ НА ПОРТАЛУ ГЕТО СРБИЈА, je licenciran pod uslovima licence Creative Commons Аutorstvo-Nekomercijalno-deliti pod istim uslovima 4.0 International.
Петиција против приватних извршитеља:
КОРИСНИ ЛИНКОВИ:
ПРИЈАТЕЉСКИ МЕДИЈИ:
Глас Косова и Метохије
ГЕТО СРБИЈА 