Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > MILORAD VELJOVIĆ – DIREKTOR MAFIJE (2)

MILORAD VELJOVIĆ – DIREKTOR MAFIJE (2)

9. септембра 2012.

 

Srpska policija, opasna po bezbednost države!!!

Mada je dosadašnjem direktoru srpske policije Miloradu Veljoviću, pre više od godinu dana istekao petogodišnji mandat, nova Vlada Srbije nije našla načina da ga smeni kako je to zakonom predviđeno.

 

Piše: major Goran Mitrović

 

direktor mafije

 

Ministar policije i mandatar vlade Ivica Dačić, očito ima razloga da drži Milorada Veljovića i dalje na dosadašnjoj funkciji.

U prethodnom režimu, Veljović je radio samo ono što mu je naređeno iz Demokratske stranke i njenih koalicionih partnera, stvarajući od srpske policije dobro organizovanu mafiju, na čijem je čelu stajao.

Koga sve u novoj Vladi Srbije Veljović im u džepu, i koje poslove treba da dovrši.

 

Predsednik Vlade Srbije, koji je i ministar unutrašnjih poslova, svakodnevno uverava građane da će se država, preko nadležnih organa i institucija, obračunati sa organizovanim kriminalom i korupcijom!

Upućeni u organizaciju i stanje u srpskoj policiji u poslednjih pet godina, uvereni su da se, zaštićeni pod kapom Ministarstva unutrašnjih poslova i njegovih rukovodilaca, mafije u Srbiji lagodno osećaju…

Direktoru policije Miloradu Veljoviću još u junu prošle godine istekao je petogodišnji mandat! Svi su očekivali njegovo penzionisanje i reformu u policiji, koja je podrazumevala velike promene, kako u organizaciji rada, tako i u kadrovskom čišćenju, jer je stanje u MUP-u Srbije nepodnošljivo.

Ipak, Vlada Srbije, čiji ministar policije je Ivica Dačić bio prvi podpredsednik, na veliko iznenađenje, i razočarenje zaposlenih u ovom ministarstvu, saopštio je prošle godine da je Vlada Srbije odlučila da produži mandat Miloradu Veljoviću do izbora novog direktora po konkursu koji će biti raspisan. Milorad Veljović je i danas direktor policije, a ovo je treća Vlada kojoj je on kamen oko vrata.

Očigledno, premijer i ministar unutrašnjih poslova, do sada nisu bili u stanju da smene Veljovića! Poređenja radi, u susednoj Hrvatskoj, nova Vlada je odmah, još na na konstitutivnoj sednici, donela odluku o smeni dotadašnjeg direktora policije Hrvatske.

 

Raspoređivanje odanih

 

Balkan je trusno podučje, i mafije su snažne, organizovane i povezane. U knjizi hrvatskog novinara-istraživača Domagoja Margetića, navodi se da je hrvatska mafija imala punu podršku tadašnjeg hrvatskog ministra unutrašnjih poslova Tomislava Karamarka i direktora policije.

On vrlo argumentovano tvrdi da su na čelu srpske mafije u Srbiji bili doskorašnji premijer Mirko Cvetković i direktor policije Milorad Veljović.

Oni su osiguravali pranje para, transporte narkotka, oružja i belog roblja…

Da bi ograničio uticaj ministra Ivice Dačića, šef kabineta Borisa Tadića Miodrag Rakić, koji je iz Žitorađe kao i Ivica Dačić, počeo je da podstrekava Veljovića na kriminalizaciju policije u nameri da je pretvori u servis za zaštitu njegovih ličnih interesa. U praksi, za to je bila neophodna „kadrovska baza“…

Pod Rakićevim patronatom, Milorad Veljović za načelnike policijskih uprava postavlja svoje odane ljude – u Kragujevcu Ivana Đorovića, izbeglog sa Kosova a državljanina Crne Gore, u Subotici Boru Mucalja, izbeglicu iz Krajine, u Smederevu Dejana Popovića, kao i načelnike područnih policijskih uprava u Šapcu, Požarevcu, Zrenjaninu, Pančevu, Pirotu, Vranju…

Direktor policije svojim potpisom tako postavlja ključne ljude u MUP-u Srbije, kao svoje slepe izvršitelje.

Načelnici Uprave kriminalističke policije Srbije, Rodoljub Milović, i načelnik Uprave kriminalističke policije Beograda, Darko Senić, takođe iz Nikšića,Veljovićeve su desne ruke, koji omogućavaju šefu kabineta Borisa Tadića mogućnost da organizuje pljačku privrede, banaka, osiguravajućih društava i biznismena.

Za pružanje podrške šefu kabineta, i sam direktor dobija značajne svote novca, veliki stan u elitnom naselju u Ulici proleterske solidarnosti broj 22 na Novom Beogradu, a upućeni tvrde da je on vlasnik i više nekretnina koje nisu uknjižene na njegovo ime.

Da bi zaštitio drumove od “zulumćara“ i da mafijaši mogu slobodno da jezde u svojim skupocenim vozilima, sa brzinama po želji, Milorad Veljović usvaja molbu svoga načelnika PU Smederevo Dejana Popovića, i njegovog kuma Srđana Matunovića (protiv kojeg se u Smederevu vodi krivični postupak zbog više teških krivičnih dela), premešta u Upravu saobraćajne policije, čiji načelnik je Dragiša Simić, izbeglica sa Kosova koji živi u Smederevu.

 

Kako pročitati usmeni nalog

 

Svojevremeno je načelnik odeljenja za kontrolu saobraćaja presretačima u Upravi saobraćajne policije Dragan Antić (rođen kao Drago!) naredio saobraćajnim policajcima, koju su morali pismeno da potvrde da im je naredba saopštena, da ne smeju da zaustavljaju vozila trojice direktora Credy banke a.d. iz Kragujevca!

“Saobraćajcima je zabranjeno da zaustavljaju i kontrolišu” vozila kojima upravljaju gospoda: Matjaž Kovačić iz Maribora, državljanin Slovenije, koji je predsednik UpraveCredy banke, a koji vozi BMW serije 7, srebrne boje, oznaka MB ZI 186, a vozilo se kreće na relaciji granični prelaz sa Hrvatskom pa preko Beograda za Kragujevac.

Istom naredbom zabranjeno je saobraćajnim policajcima da kontrolišu i vozilo marke pasat CC srebrne boje, registarskih oznaka MB HL 095 kojim upravlja Alojz Kovše, zamenik predsednika Izvršnog odbora ove banke, koji se kreće istom maršrutom, kao i kontrola vozila Predraga Mihajilovića, predsednika izvršnog odbora banke, marke BMW serija 5 srebrne boje, registarskih oznaka KG 200-670, a koje se kreće na relaciji Novi Sad – Beograd – Kragujevac!

Upućeni tvrde da se ovim vozilima nekažnjeno i nekontrolisano iznose devize iz kragujevačke banke, čiji je većinski vlasnik postala banka iz Maribora (Slovenija).

Naredbu je gospodin Dragan Antić doneo po usmenom nalogu direktora policije Milorada Veljovića. Za sada je teško ući u trag špekulacijama o proviziji koju uzima direktor Veljović pružajući zaštitu onima koji sumanuto jure izlokanim srpskim drumovima. Ova tri vozila kreću se brzinom i po 70 kilometara većom od dozvoljene, jer se plaše da im drumski razbojnici ne naprave zasedu i ne opljačkaju tovare deviza koje iznose iz Srbije.

Za vreme Veljovićevog šestogodišnjeg mandata, u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije u i područnim policijskim upravama formirane su jake interesne grupe, koje se mogu označiti i kao organizovane kriminalne.

Na ovim funkcijama, načelnici policijskih uprava su skoro šest godina, a oni su u upravama postavljali svoje odane ljude, zbog čega je i danas tu spregu unutar policijskih struktura teško razbiti. Tako formirani i udruženi, oni su u gradovima Srbije, samostalno poslovali, pružajući usluge lokalnim mafijašima i privrednicima…

Pljačkanje je vršeno pod zaštitom i bivšeg i sadašnjeg načelnika Policijske uprave Pirot, koji su za podršku, od mafije i biznismena, dobijali stanove, novac, automobile i druge privilegije.

Skoro da je slična situacija u skoro svim gradovima u Srbiji i Vojvodini Zahvaljujući direktoru srpske policije Miloradu Veljoviću, nekoliko policijskih uprava već godinama nema načelnika, kao što je slučaj u Nišu, Novom Sadu…

U stalnoj borbi oko nadležnosti između Milorada Veljovića i ministra Ivice Dačića, uglavnom su stradali policija i nacionalni interesi!

 

Zaštita lopova o trošku opljačkanih

 

Prošle godine Uprava kriminalističke policije, na čijem je čelu nesmenjivi Rodoljub Milović, pokušala je da namesti krivični postupak komandantu Žandarmerije Bratsilavu Dikiću, koga je pratila, uz sudski nalog, i kontrolisala njegove službene i privatne razgovore.

Ovaj skandal je dospeo i u javnost, jer Milović ima kanal u medijima, preko kojeg plasira svoje verzije događaja i stanja u policiji.

Ljaga koja je bačena na Žandarmeriju, kao najjajču organizacionu jedinicu, ostala je kao neizbrisiva. I kabineti ministra policije i direktora policije, u nemoći da od Vlade Srbije dobiju veći budžet, nagomilane probleme policije, rešavali su, uglavnom, podmićivanjem sindikalnih lidera, u čemu je direktor policije bio široke ruke. \

Loši radni uslovi, slaba oprema, naoružanje i nedostatak sredstava za rad policajaca i operativaca, rešavani su odlaganjem i obećanjima.

Ipak, nikada od oslobođenja, srpska policija nije bila brojnija, i popunjenija. Skoro sva mesta predviđena sistematizacijom, popunjen su, jer u policiji, koliko toliko, sigurna je plata. Mada poslednjih deset godina zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije se ne uplaćuje radni staž! Doprinosi se plaćaju tek kada službenik ode u penziju, ili pogine!

Kriminalizaciju srpskog društva, pa i policije, pratilo je i enormno povećanje broja “stajaće policije“. Nedostaju pozornici, kriminalistički stručnjaci, inspektori u specijalizovanim odeljenjima kriminalističke policije. Svaki policijski službenik izložen je unutrašnjim klanovima koji ih terorišu, a često žrtve tog terora na sebe dižu i ruke, samoubistvima u policijskim stanicama i drugim službenim prostorijama.

Uprave i odeljenja kriminalističke policije su desetkovana. Oterani su stari i iskusni operativci, nema stručnog usavršavanja, tehničke opremljenosti, laboratorija, ne zapošljavaju se psiholozi, obducenti, psihijatri, već ubistva rešavaju inspektori- ekonomisti, inženjeri, defektolozi…

U takvom stanju rasula, rešavaju se samo predmeti za čiji ishod je zainteresovana dnevna politika, lokalna samouprava, ili izvršna vlast. Kriminalistička policija nije sposobna da opslužuje javna tužilaštva u rukovođenju predkrivičnim postupkom, a ni tužilaštva nisu u koordinaciji sa policijom.

Ministru unutrašnjih poslova i direktoru policije najomiljenije je Uprava za obezbeđenje ličnosti i imovine.

Dolaskom gospodina Dačića na mesto ministra unutrašnjih poslova, a možda i po nalogu od tadašnje vlasti, prioritet u radu MUP-a Srbije bilo je obezbeđivanje ličnosti, imovine i porodica javnih ličnosti! Tako su službenicima oba kabineta pružane usluge obezbeđenja, a policajci iz Brigade, ili Žandarmerije, danonoćno su čuvali i automobile visokih službenika, da ih slučajno ptice ne unerede!

Nekoliko hiljada policajaca su telesna garda partijskim funkcionerima Demokratske stranke, SPS-a, G 17 Plus. Oni koji su nemilosrdno pljačkali Srbiju, danonoćno je čuvala policija, njih, njihove porodice, kuće, vikendice, ljubavnice…

Kada bi ministar policije bio izveden pred skupštinski Odbor za bezbednost, i bio suočen sa zastrašujućim podacima da je odobrio policijsku zaštitu pevaljkama, milosnicama svojih partijskih drugova, direktorima javnih preduzeća i banaka, sigurno bi bio optužen za najteži oblik korupcije.

Nije teško sabrati koliko siromašnu Srbiju je koštala zaštita policije. Koliko košta benzin, dnevnice, kupovina automobila…

Pružanjem policijske zaštite, ministar i njegovi nalogodavci, podsticali su korupciju. Obezbeđivani su mogli nekažnjeno da kradu, da šenluče, uvereni da su državni ljudi. Umesto da se plaše za svoje živote, zbog života koji vode, oni su još i čuvani, o trošku onih koje su nemilice pljačkali.

Srpska policija je velika pretnja po bezbednost zemlje. Klanovi iz policijskih uprava i policijskih stanica, koje niko ne dira, imaju svoje teritorije “delovanja’. Tačno se zna ko kontroliše prodaju narkotika ispred škola, koliko dobija proviziju, i kome daje deo, ko reketira vlasnike kafića, splavova, trgovinskih radnji, i ulične pravce.

Srpska policija kojom rukovode još najmanje dva čoveka i njihovi kabineti, opasna je i po bezbednost građana, a i po bezbednost u regionu. Posvađani kabineti teraju policijske službenike na najvišim funkcijama da se opredeljuju – da li podržavaju ministra, ili direktora.

I kada premijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić najavljuje obračun sa korupcijom i organizovanim kriminalom, to zvuči krajnje degutantno, i neukusno.

I njegova pojava i učinak kao ministra policije, razlog su da se građani moraju pripremiti na najteže zločine od strane izvršne vlasti i policije. 

 

Pokrovitelji kriminala

 

Biografija Rodoljuba Milovića, najznačajnijeg saradnika Veljovića i bivše vlasti je takođe „impresivna“. Sa višom školskom spremom bio je, u vreme ubistva Zorana Đinđića, u odeljenju za krvne delikte beogradske policije.

Odmah po uvođenju zloglasne Sablje i Milovića su odveli u prostorije UBPOK-a, u kojima je zadržan nekoliko dana. Ispitivan je o razlozima sklanjanja listinga razgovora mobilnim telefonom Dejana Milenkovića Bagzija do dana hapšenja ispred hale Limes, kada je pokušao da izazove sudar sa kolonom vozila u kojoj se nalazio premijer Đinđić.

On je to pravdao izgovorom da je sa kolegama, navodno, pokušao da „ukrsti“ pozive baznih stanica. Neko važan je odlučio da ga amnestira i uključi ga, kao važnog službenika, u istraživanje ubistva premijera. Pretpostavlja se da su njegovo oslobađanje platili kontroverzni biznismeni iz Bijelog Polja.

Sa mesta načelnika Uprave kriminalističke policije, u čijem sastavu je i Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, Rodoljub Milović je uspeo da se pozicionira kao jedan od jačih pokrovitelja svih vidova kriminala.

Kada je uhapšena grupa Darka Šarića, gospodin Milović je na sav glas zakukao da mu je ugrožen život od strane Šarićeve družine!

Policijski službenici koji rade u upravi čiji je načelnik gospodin Milović, i koji su prinuđeni da izvršavaju njegova brutalna naređenja, u razgovoru sa istraživačima našeg magazina, potvrđuju da je ova vest bila samo vešt blef, i da su preostali članovi Šarićeve družine, koja broji nekoliko stotina članova, izdvojili ogromna sredstva za postavljanje svojih ljudi na ključne položaje u MUP-u Srbije, što se vidi i iz pisma koje nam je poslala grupa policajaca iz Protivterorističke jedinice (PTJ), koju je bivši ministar policije Dragan Jočić, pred kraj svoga mandata, a da bi ograničio uticaj tadašnjeg komadanta Žandarmerije, inače svog rođaka, generala Borka Tešića, izdvojio iz sastava jedinice i stavio pod kontrolu ministra policije.

Nema nikakve sumnje da gospodin Milović raspolaže ogromnom količinom novca, da kontroliše narko-tržište, finansijske transakcije, puteve ilegalne trgovine oružjem i sve tokove prljavog novca.

Izvori iz MUP-a tvrde da gospodin Milović raspolaže operativnim saznanjima o pljačkama koje su izvršili najviši funkcioneri Demokratske stranke, na čelu sa bivšim predsednikom Tadićem.

Otuda i ne čudi što je Tadić na proslavi dva veka od osnivanja srpske policije, odlikovao Rodoljuba Milovića najvišim odlikovanjem, što je u diplomatskom koru prokomentarisano kao još jedna ludost Borisa Tadića, koji je nagrađuje sve koji su upleteni u ubistvo premijera Đinđića.

Gospodina Milovića je i ministar policije Ivica Dačić nedavno promovisao u generala!

 

Šta poručiti građanima? Čuvajte se policije!

 

Materijal:List protiv mafije

#Geto Srbija

Creative Commons лиценца

Advertisements
%d bloggers like this: