Архива

Archive for октобар 2017

ЕВРОТЛАНТИСТИЧКА ПОДВАЛА: СРБИЈА СЕ ХРАБРО КРЕЋЕ ПУТЕМ БЕЗ АЛТЕРНАТИВЕ КА ДЕМОНТАЖИ НАРОДА И ДРЖАВЕ!??

29. октобра 2017. Коментари су искључени

 

„Србија је независна и суверена земља и више нико неће моћи да тражи од Србије да сагиње главу“, неколико десетина пута је изјављивао Председник Србије, али увек помињући и заклањајући се иза појма регионалне стабилности „..јер мир на Западном Балкану нема алтернативу“, о чему ће нам сигурно поново шапнути, и у његовом предстојећем обраћању јавности, у понедељак!!?

Председниче, а ко су ти који ремете регионалну стабилност!!?????

Да ли је то Србија која и овако слаба, грцајући покушава да сачува део сопствене територије коју, супротно међународном праву, отима тзв. међународна заједница оличена у ЕУ, САД, Енглеској, Француској, Немачкој…!!??

Да ли су то косовски Албанци, који су као национална мањина у Републици Србији, дугогодишњим сепаратистичким активностима, сецесијом (отцепљењем) и мимо одобрења СБ УН а уз помоћ НАТО алијансе са Американцима на челу, у акцији 78 дана бомбадовања наше Отаџбине, и са свега око две и по хиљаде жртава на страни косовских Албанаца, добили своју другу албанску државу на Балкану!!????

 

 

PREDVODNIK OVACA ZATO STO ONE TAKO ZELE3a

 

Да ли су то Хрвати, чији државни врх несметано наставља прогањање свим (не)законским средствима, чак и претећи усташким ножем и са говорнице хрватског Сабора, малом броју Срба који остадоше да живе на територији РХ, и који испољава територијалне претензије дуж речне границе Дунава у АП Војводини  ?????

Да ли је то Румунија која лови у мутном и уцењује Србију да Србија званично онемогући Власима у Тимочкој крајини да се тако изјашњавају, да их третира као Румуне и да им у школе, информисање и културу уведе румунски језик .

Или је то Бугарска чији националисти у врху државе, у замену за подршку евроатлантских интеграција Србије и Македоније, траже да добију подручја око Босилеграда, Димитровграда и Струмице !!????

Да ли су то политичке партије војвођанксих и бошњачких сепаратистичких лидера који „гурају“ у први план своје сецесионистичке захтеве!!!!???

Да ли је то Мађарска која темељито и неометано спроводи своје територијалне претензије ширења на север АП Војводине????

Дакле Председниче!!???? Ко то уноси регионалну нестабилност и зашто не смеш то јасно да именујеш????

Да је у питању евроатлантистичка подвала, казује то што прва труба Западног Балкана свакодневно свира у такту: “Ајде Браћо да га дамо, да га дамо само у Унији пред Ангелом да играмо…!!!“

А кад` падне „српска домина“, ко ће онда зауставити: црногорску, македонску, санџачку, грчку, (зато што и они имају „своје Косово“ у њиховим државама) и ето природне Велике Албаније, а и Србије, Ц.Горе и Македоније у нестајању….

Зато је бољи замрзнути конфликт, што дуже, јер се ЊИМА жури; а кад` га одмрзну и започну велику „албанијаду“, чека их „балканијада“ са ЦГ-РС-РСРБиХ-БЈРМ-ГР, па ако могу сами (Албанци) против СВИХ, кад` су НАТО и Русија у равнотежи страха, нек` изволе….

А дотле, јачати војску, обучавати војно способне, за пушку, маску и кретање на бојишту… А плаћене професионалце за топове, хаубице, тенкове, авионе, ракеташе наше…

Да је подвала, доказ је и то што сарађују уместо да се буне против признања ЦГ, БЈРМ, ГР, јер како ће они „своје Косово“ да одбране кад Србија преда наше!!???????

Ето ко је (регионалном лидеру Западног Балкана) спонзор и ко су му сателити за довршетак пројекта Велике Албаније!!?

Ништа без референдума!! (Чак би можда и онај Дачићев предлог могао и да се спроведе као Дистрикт у Србији, да је све рађено на време и да се Север КиМ интегрише потпуно у систем Србије, а остатак остане Дистрикт. Да се Дистрикт потупно демилитаризује, осим Бондстила који ће уредити односе са Србијом кроз Партнерство за мир!! Затим манастири по моделу Атоса. А новоизабрана скупштина и влада у Приштини да повуку акт о самопроглашењу… Тако се избегава Кипарски модел због пријема у ЕУ, а поистовећује са БиХ/РС. Ту би се можда сложили Амери/ЕУ и Руси)????

Али неће, зато што су задовољни резултатима Председника Србије и издајничким радом наших изабраних преставника, који се над својим народом понашају као чобани над стоком која им је предата на чување, верујући да ће је чувати с` пажњом доброг домаћина све док га не изведу на пијаце еврунијатске!!!? А врховни чобанин седи у Бриселу!!!!

Подсећамо да је Председник Србије, 04.08.2017.год. изјавио како по питању „унутрашњег дијалога“ он неће да попусти свом народу!!! Али не доврши реченицу да каже колико ће да попусти захтевима косовских Албанаца у остваривању њихових интереса на уштрб Србије!!!?

А да поштује Србију и себе лично као њеног Председника, одавно би јасно иступио са ставом: да свака уцена Србији од стране ЕУ, нису принципи „заједнице европске породице“, већ представља непоштовање наше државе, и ми – држава Србија се искључује са пута без алтернативе и даље нећемо да учествујемо у урушавању сопствене државе и народа!!! Али до тога није дошло и са тиме се на жалост саглашава Власт у Србији, заборављајући да су смењиви…….

Народ добро зна да се несме позивати у рат и није за то, али исто тако зна да се не може тражити од тог српског народа да се понаша дефитистички и да окрене доњи део леђа свакоме ко то од њих затражи!!

Није народ крив што не прихвата споразум који је лош по њих, и никаква одговорност није на њему ако га не поштује у спровођењу, већ је одговорност државе Србије и њених политичара што су себе довели у ситуацију да потпишу такав лош споразум, и политичари имају најмање право да криве оно мало народа, што остаде да живе на Косову и Метохији, сматрајући је делом српске територије.

Нико није терао ни владу ДС-а, ни Владу СНС-а, а ни Народну Скупштину да за девет месеци смандрљају у један џак читав процес који је требао да траје годинама

Власт је приватила постојање “Тачијеве државе” као готову чињеницу, губећи из вида важну чињеницу да једностране проглашење Косова као државе нема додира са међународним правом!!!!

Свима је опште познато да Власт у Србији слуша Ангелу, Ханса, Федерику, Туска, Скота…. само народа на том списку, нигде нема!!!??!!!!!

Сви политичари наглашавају како је Србија посвећена европском путу, па од те силне посвећености Владе Србије свему што долази са Запада, српски народ и Србија на крају ће да нестану!!!!!!

Тако је када изманипулисани грађани и грађанке у поступку „демонтаже Народа и Државе“ повере неограничену власт лидеру владајуће већине, који са функције Председника Србије, између гомиле његових улога и идеја ( … да се стара о миру у региону, за добросуседске односе, за аутопут Ниш – Драч, за заједничко тржиште, за бесплатан роминг, за поклоњен телефонски код +383 за „географску област“, (што рече директор Марко), формирање Фонда за Западни Балкан, па Регионална канцеларија за сарадњу младих између Косова, Албаније, БиХ, Црне Горе, Македоније и Србије, па за царинску унију, за фомрирање ЗСО по законима косовских власти, итд, итд…..и још има задатак да изгура "….свеобухватну нормализацију односа између Србије и Косова, у форми правно обавезујућег споразума…." итд, итд…па најава измене закона о страним улагањима у вези војне индустрије……)…..

На путу без алтернативе, Србија се својевремено вратила са Крфа, али је питање хоће ли се сада из Брисела Србија вратити читава!!!???

Председник Србије уме да се често јавно хвали цитатима Вебера, Черчила, Кенедија…. (да би нам показао шта све он чита), па се надамо да је два минута свог драгоценог времена одвојио за пажњу и на један Цицеронов цитат који гласи:

„Нација може да преживи своје будале, па чак и амбициозне. Али нација не може да преживи издају изнутра. 
Непријатељ пред вратима је мање страшан, јер је познат и носи своју заставу отворено, док се издајник креће слободно унутар градских капија; његов лукави шапат шири се свим улицама и чује се … у кулоарима владе. Такав издајник нам се не појављује као издајник, он прича гласом који је жртвама близак и пријатан; његово лице и начин одевања сличан је њиховом и он оживљава ону поквареност која лежи дубоко у срцу сваког човека. Издајник разара душу нације, подрива темеље града, шири заразу у телу политике, све док она не подлегне његовој болести. Мање се треба плашити убица – издајник је куга!“

 

©Гето Србија

 

НАКАРАДНИ ЗАКОНИ КАО УНОСАН БИЗНИС И ДРЖАВНА СТРАТЕГИЈА ЛЕГАЛНОГ РАЗАРАЊА ПОРОДИЦЕ У СРБИЈИ!??

21. октобра 2017. Коментари су искључени

 

Идеја разарања породице у Србији, добила је на снази посебно од како је сву власт у држави узурпирао Александар Вучић заједно са својим креаторима Закона о спречавању насиља у породици и измене Кривичног законика, чиме је омогућено владајућем режиму да лошу слику друштва учини још гором.

Надлежене државне институције, као што су Центри за социјални рад, данас могу без објашњења да одузимају децу родитељима, да стану на страну једног од родитеља без ваљаног разлога или да се окрену против оба родитеља и против њихове породичне заједнице, уколико неко "унутар система" процени да ће имати користи од тога.

Темељи овог зла постављени су још 2005. године, Указом о проглашењу Породичног закона који је потписао ондашњи председник Републике Србије, Борис Тадић. У члану 2. поменутог закона, стоји цинична одредба која гласи: "Породица ужива посебну заштиту државе".

Време је показало да је породица у Србији сигурна само ако је државни апарат довољно далеко од ње. Убијање друштвеног бића, почиње и завршава се убијањем породице. Злочиначка нарав садашњег владајућег режима, зна да је то тако. Али, задатак мора да се обави.

 

                             Игор Милановић

SOCIJALNA POLITIKA I DRZAVNA RAZGRADNJA PORODICE

 

Нестручност, недостатак искуства и корумпираност социјалних радника, основни су разлози због којих све чешће долази до убистава брачних парова и деце и то у самим Центрима за социјални рад.

Недоречени Закон о спречавању насиља у породици, према мишљењу стручњака, управо подстиче на насиље, али и то је део опште државне стратегије о разарању породица како би што је могуће више деце могло да буде продато богатим странцима спремним да плате и више од 10.000 евра по детету.

Закони који регулишу социјалну заштиту и породичне односе у Србији су првенствено усмерени ка разарању породице и традиционалних вредности, а актуелна власт, као и свака друга фашистичка и тоталитарна власт сматра да је држава неизбежни арбитар који мора да регулише сваку ситницу у свакој животној сфери грађана.

Систем који настаје пред нашим очима у својој завршници биће нека врста Хакслијевог "Врлог, новог света"  у коме ће основа ћелија друштва бити нацистичка "Кућа за узгој". Питање које се поставља је да ли ће до тада уопште још бити људи у Србији.

У Србији, истина, не постоји план рађања деце од по расним карактеристикама пробраних родитеља, као што је то био случај у Трећем Рајху, али држава је последњим изменама закона из домена породичних односа на најбољем путу да постане "Кућа за узгој" за целу развијену Европу.

Шездесетих и седамдесетих година прошлог века, а делимично и касније, деца из Србије, али и целе бивше Југославије, продавана су још у породилишту: лекари би их одмах после порођаја проглашавали мртвима, тело нису показивали родитељима, а често није било никаквих писаних трагова о наводној сахрани, а затим би продавана платежно способним паровима из земље или иностранства.

Да су учесници ове трговине бебама још увек веома утицајни у Србији види се и по томе што власт упорно одбија да прихвати најосновнији захтев оштећених родитеља, а то је да укине застаревање овог дела како би могли пред лице правде да се изведу сви они који су продавали туђе бебе.

Данас се ова трговина одвија доста елегантније и, на први поглед, сасвим легално. Биолошки родитељи се проглашавају неспособним да брину о својој деци, најчешће зато што су лошег материјалног стања и без сопственог крова над главом, због чега им се деца одузимају и дају на усвајање.

Данашње развијене земље се труде да законодавство тако уреде да оно на сваки начин штити породицу, једино је у Србији предност дата разарању породице. Социјалне установе на Западу користе широку палету начина и метода да помогну породицама да превазиђу проблеме и остану заједно, док се Србија труди да створи што је могуће више сирочића која ће касније бити продана у иностранству. Уништавање породице је, тако, у данашњој Србији постало уносан државни бизнис у коме зарађују сви осим несрећне деце и њихових биолошких родитеља.

Да би неко могао да обавља родитељске дужности, он прво мора да буде жив и физички у стању да то чини. Особа која је изнемогла од глади, сигурно није у стању да се стара још и о деци. У таквим случајевима је потребна помоћ државе, али уместо тога државни апарат предност даје одузимању деце од биолошког родитеља и њихову продају богатим странцима .

Социјална помоћ је у Србији увредљиво ниска и није довољна ни за пуко преживљавање. Она износи 6.900 динара месечно по примаоцу, али се даје само девет месеци годишње. Да би неко уопште стекао право и на ову цркавицу мора да приложи на десетине докумената, а за већину њих прво плаћа административну таксу.

Најважнији од свих ових бесмислених докумената је доказ да тражилац социјалне помоћи не поседује никакву покретну или непокретну имовину у Србији. Ако неко има оронулу кућу, макар и небезбедну за становање, он је аутоматски искључен из могућности да му држава даје помоћ од око 55 евра месечно, девет месеци у години.

Ако неко нема никакав кров над главом, а при томе му ни држава уз давање социјалне помоћи не обезбеђује смештај, како онда он, или она уопште могу да се старају о својој деци? Власт уопште и не планира да у таквим случајевима деца остану код својих биолошких родитеља, већ да буду припремљена за продају странцима.

Ономе, ко по процени социјалне службе није у стању да се брине за своју децу, она му се одузимају, привремено смештају у дом, а затим дају у хранитељску породицу.

Част малобројним изузецима, хранитељске породице у огромној већини случајева имају двоструку, по запослене у центрима за социјални рад корисну улогу: прво је да физички и ментално припреме децу да буду атрактивна богаташима из иностранства која би да их усвоје, а друга је да новац деле са људима из центра.

Хранитељска породица за свако дете које преузме да негује добија око 30.000 динара месечно!?! Пошто деца из сиротишта, па и она смештена у хранитељским породицама, од државе добијају гардеробу и, ако иду у школу, школски прибор и уџбенике, поменута сума је само за храну.

По званичним подацима Завода за статистику, просечна одрасла, запослене особа у Србији на храну дневно троши 500 динара, а хранитељској породици на располагању стоји дупло већа сума и то за дете. Очигледно је да овде нешто није у реду.

Уместо да дају за храну и сличне потрепштине деце, хранитељи тај новац делом задржавају за себе, а делом као мито дају надлежном службенику Центра за социјални рад који одлучује које ће дете ићи у коју хранитељску породицу. Захваљујући овако разрађеном бизнису дешава се и да поједине хранитељске породице имају по петоро, па и више туђе деце.

Да би неко у Србији могао да усвоји дете мора да испуњава најосновнији услов, а то је да има довољно пара да плати незајажљиве раднике Центра за социјални рад.

Не постоје званични подаци, али се незванично барата цифром од најмање 10.000 евра по једном детету, колико "испод жита" плаћају усвојитељи. Оволико пара мало ко има у Србији, тако да се деца на усвајање најчешће дају странцима. На тај начин се додатно поспешује "бела куга" и одлив становништва у иностранство.

Пошто нису сви родитељи сиромашни и финансијски неспособни да се брину о својој деци, власт је измислила читав низ мера помоћу којих може сасвим легално да родитељима одузме децу.

Мајке и очеви који злоупотребљавају права или грубо занемарују своје дужности могу бити потпуно лишени родитељског права и то помоћу једне Владине уредбе, односно подзаконског акта.

Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад младих је донело Министарство за рад и Министарство здравља децембра прошле године, међутим, Влада Србије је узимајући у обзир препоруку Међународне организације рада (МОР) о забрани и хитној акцији за укидање најгорих облика дечијег рада, донела Уредбу о утврђивању опасног рада за децу 29. маја 2017. године, на снагу је ступила 7. јуна, а примењиваће се од 1. јануара 2018. године.

Сигурно да је добро што се држава труди да спречи злоупотребу дечије радне снаге, али оно што ова Уредба доноси није на првом месту забрана запошљавања деце (односно лица млађих од 18, а посебно особа млађих од 15 година), већ забрана њиховог ангажовања. Разлика није само у семантици, већ у суштини: ангажовање је свака делатност и она која је плаћена, али и она која није плаћена.

Тако ће проблем имати и родитељи који, на пример, затраже од своје деце да им, као што је вековима било уобичајено, помогну у пољским радовима или код чувања оваца.

Са друге стране, законодавац је омогућио запошљавање деце у свим областима у којима је њихово ангажовање забрањено, под условом да се ради о пракси у оквиру такозваног дуалног образовања. Значи, родитељи ће бити новчано кажњавани, а у поновљеним случајевима ће им деца бити одузимана, али ће послодавци моћи да се извуку ако се позову на "образовање кроз рад".

Уредба, истина, за први прекршај предвиђа новчане казне и то до чак милион динара, али у поновљеним случајевима надлежни социјални радник може да по слободној процени нађе како родитељи занемарују своје обавезе или злоупотребљавају права, због чега им се дете мора одузети. Још страшније је то што у таквим случајевима закон предвиђа одузимање све деце од кажњених родитеља, а не само оне која су била ангажована супротно поменутој Уредби.

Као коначни удар на породицу Влада је спремила Закон о спречавању насиља у породици, који је још једна у суштини добра идеја, али примењена на штету и родитеља и деце.

Поменути Закон, који је почео да се примењује од 1. јуна ове године доживео је велике критике управо стручне јавности и то највише због тога што он не спречава насиље у породици у оноликој мери у коликој га провоцира, а што су доказала и два страшна догађаја која су се одиграла у Београду свега месец дана по ступању на снагу Закона и у којима су на најсвирепији начин убијене две жене и једно дете, док је један починилац извршио самоубиство.

Још у време скупштинске расправе поводом доношења Закона поједини посланици, али и део стручне јавности су указивали управо на могућност да се неселективном и на првом месту нестручном применом безбедносних и казнених мера које су предвиђене може постићи контраефекат.

Наиме, постоји опасност, а то се управо и десило у два поменута случаја, да муж и отац, који је због процене да представља претњу по живот и здравље осталих чланова породице удаљен из свог стана и препуштен самом себи, у једном тренутку одлучи да "рашчисти ствари", што се и до сада, пре ступања на снагу новог закона, најчешће, трагично завршавало.

Неспорно је да жртве породичног насиља заслужују заштиту државе и друштва, али је исто тако ноторна чињеница како је и насилницима управо у првим данима, а поготово сатима непосредно после примене заштитних мера из Закона неопходна стручна помоћ.

Поједини опозициони посланици су узалуд указивали на ово тражећи да никакве одлуке о примени мера из Закона не доносе нестручне особе, односно оне које су завршиле само један обичан кратки курс. Психологија је наука која се изучава на вишегодишњим студијама, а не на викенд семинарима.

На жалост, апели стручне јавности су и овај пут остали неуслишени од владајуће странке чији су посланици у највећем броју потпуни надмени идиоти са лажним дипломама и докторатима.

Иза оваквог накарадног законског решења крије се још једном иста жеља власти да на легалан начин доводе до разарања породица како би што је могуће више деце било понуђено на усвајање.

У развијеним земљама, у којима постоји сличан закон, стручне службе одмах процењују психичко стање особе пријављене за породично насиље и по потреби одређују неку од мера безбедности (од којих је најлакша забрана приласка жртви, а најтежа чување у затвореној болничкој установи).

Код нас се наводни починилац, на основу процене особе која од стручности има полицијски курс у Сремској Каменици и кратки семинар о породичном насиљу, удаљава из стана и породице и препушта себи и улици. Ескалација сукоба је на овај начин буквално програмирана.

Закон о спречавању насиља у породици не предвиђа у првим данима по пријави прибављање никаквог вештачења психолога или психијатра, чак ни социолога или педагога, већ је све пепуштено "курсистима".

Због тога, упозоравали су стручњаци, постоје велике шансе да се закон злоупотребљава , односно да жене пријаве претње и тамо где их нема, само да се дочепају стана који је, иначе, у власништву супруга, а који, као пријављени "насилник" из истога мора одмах да се исели. Управо то се, на жалост, и дешава, али је баш такав резултат законодавац и прижељкивао.

Колико држава мало брине о стручној помоћи брачним паровима види се и по томе што у Београду, граду са скоро два милиона становника, постоји само једно државно брачно саветовалиште у коме раде за овакве послове обучени стручњаци. Чак и када би Закон о спречавању насиља у породици и предвиђао интензивну стручну помоћ како насилнику, тако исто и жртви, њу не би имао ко да пружи.

Нестручност и неискуство социјалних радника су и довели до последња два трагична догађаја у центрима за социјални рад, јер су надлежни доносили потпуно погрешне одлуке руковођени, између осталог и жељом да на тај начин од родитеља изнуде мито. Центри за социјални рад су, на жалост, постали центри корупције и нестручности.

 

    А 1. Како се заштитити од Весне

Жене и деца, жртве породичног насиља, већ дуже време добијају помоћ у Саветовалишта за борбу против насиља у породици, чији директор је извесна Весна Станојевић.

Жене које су прошле кроз сигурну кућу памте ову припросту и насилну жену, која им је загорчавала живот више него пијани мужеви. Пре осам година, несрећнице које су прошле кроз сигурну кућу упутиле су писмо Магазину Таблоид наводећи да се Весна Станојевић лажно представља да је дипломирани правник, а да није способна ни писмо мајци да састави.

Уредник је писмо послао госпођи Станојевић на изјашњење. Три дана касније, она се појавила у редакцији, плачући и кукајући на сав гласа. Убиће се, казала је, ако се то објави, ако то прочитају њене две кћерке.

Рекла је да јој је муж смртно болестан, а на питање уредника да ли га је оставила, она се изјаснила да није, па се, позивајући на ову чињеницу, главни уредник одлучио да заустави штампање броја и дуго је молио директора штампарије Графопродукт из Новог Сада да сачека док не пошаље измењену страну, из којег је избачен текст о госпођи Станојевић.

Ево, већ годинама, она и даље хара. Чешће је на екранима од Александра Вучића. Улази у сигурне куће као краљица. Сва напилритана и значајна. Утерује страх у кости оним женама које, наводно, штити.

 

    А 2. Ко је саставио "списак опасних делатности"?

Области у којима је забрањено ангажовање особа млађих од 18 година, са изузетком када је у питању стручно образовање (тада је дозвољено запошљавање до максимално једне трећине, односно једне петине месечног времена предвиђеног за рад одраслих особа): рударство; снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација; услужне делатности у гајењу усева и засада; помоћне делатности у узгоју животиња; лов, траперство и одговарајуће услужне делатности; сеча дрвећа; услужне делатности у вези са шумарством; риболов; уклањање отпадних вода; скупљање опасног отпада; третман и одлагање отпада; поновна употреба материјала; санација, рекултивација и дуге услуге у области управљања отпадом; заштитне и истражне делатности; здравствене делатности; коцкање и клађење; погребне и сродне делатности; делатност неге и одржавања тела; остале непоменуте личне услужне делатности.

С обзиром на телесни и духовни развој деце млађе од 15 година живота поред осталих, посебно су наглашене и додатне опасне делатности ради обезбеђивања њихове заштите: прерађивачка индустрија; грађевинарство; скупљање отпада који није опасан; узгој животиња; делатност припремања и послуживања хране и пића; улуге одржавања објеката; прање и хемијско чишћење текстилних и крзнених производа; делатност фризерских и козметичких салона; делатност домаћинства која запошљава послугу.

 

    А 3. Државна производња сирочади

Хранитељска породица за свако дете које преузме од Центра за социјални рад добија око 30.000 динара месечно и то све до пунолетства детета, односно док оно не буде трајно усвојено од стране платежно способних странаца. Родитељи, који би да сами однегују своју децу од државе добијају неупоредиво мање пара и то свега неколико година.

Да би мајка могла да оствари право на родитељски додатак, мора да прибави и надлежном одељењу у општини или граду у коме борави однесе низ докумената и уверења, као на пример судско уверење које потврђује Центар за социјални рад да није лишавана родитељског права и да брине о детету за које тражи додатак.

Тренутни цензус за добијање родитељског додатка износи 8.576,18 динара, односно увећаи износ 10.315,41 динара. Цензус је укупан приход по члану домаћинства остварен у претходна три месеца пре подношења захтева, а право на додатак имају само родитељи са приходима мањим од цензуса. Родитељски додатак за прво дете исплаћује се једнократно и износи 39.345,83 динара, док са за осталу децу исплаћује у 24 једнаке месечне рате. За друго дете он је 153.857,09 динара, за треће дете 276.930,09 динара, а за четврто дете 369.236,22 динара. Родитељски додатак за четврто дете, који се добија само једном у животу, једнак је приходу који сваке године, максимално 18 година, остварује хранитељска породица за једно дете. Држава, очигледно, поспешује стварање сирочади, јер се све мање исплати одгајати сопствено дете, а све више туђе.

 

    А 4. Деца из "Кућа за узгој"

За време своје владавине у Немачкој нацисти су тридесетих година прошлог века покренули пројекат стварања "Кућа за узгој" ("Зуцхтхаус") преко кога су желели не само да повећају број становника са типично аријевским особинама, већ су истовремено хтели да ти будући Немци од малих ногу буду васпитавани у духу потпуне покорности Фиреру и Рајху. Деца која су стизала у такве куће или су била плод спајања пробраних младих војника и девојака које су одабране само да би рађале децу или су била одузета од "неаријевских" родитеља (најчешће Словена), али су имала типичне "аријевске" карактеристике (плаве очи и косу, висок стас, издужену лобању…).

Деца из "Кућа за узгој" су била у суштини власништво Трећег Рајха, ма колико ово сурово звучало. Нацистичке вође су са њима могле да раде шта год су хтели, али их је на срећу у том науму спречио крај рата и њихове владавине који се догодио много пре него што су ова деца стасала. После рата су пребачена у класична сиротишта.

     Глоса

Време је показало да је породица у Србији сигурна само ако је државни апарат довољно далеко од ње. Убијање друштвеног бића, почиње и завршава се убијањем породице. Злочиначка нарав садашњег владајућег режима, зна да је то тако. Али, задатак мора да се обави.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

ЗАВЕРА, МУТНЕ РАДЊЕ И ОПАСАН БИЗНИС: ПОМАЖЕ ЛИ СРБИЈА И НАОРУЖАВАЊЕ ВОЈСКЕ КОСОВСКИХ АЛБАНАЦА!??

13. октобра 2017. Коментари су искључени

 

По повратку из Њујорка српски председник Александар Вучић, којем су заплењени сви рачуни у иностранству, најавио је да ће сам донети тешке и болне одлуке, мислећи на признавање независности тзв. Републике Косово, како је то и неовлашћено потписао у Бриселу.

Српска листа у парламенту Косова треба да изгласа Закон о Војсци Косова. Смртно болесни председник најављује да ће се сам повући са функције, “када заврши посао“. Уместо да заврши на доживотној робији, њега ће болест брзо одвести у гроб. А нас у потпуну пропаст.

 

                     мајор Горан Митровић

OPASNII VELIKI POSLOVI2

 

Председник Вучић у сарадњи са својим братом Андрејем, почетком августа 2016. године буквално је украо 3.000 тона муниције до калибра 23 мм, а што износи 98% свих ратних војних резерви Војске Србије.

(Практично у случају рата немамо са чим да пуцамо), а целокупну крађу покривају Војска Србије и тадашњи министар Зоран Ђорђевић и пријављују и праве папире да је послата на уништавање у ремонтни завод у Крагујевцу , због старости (у који је и фебруара ове године подметнута експлозија са пожаром да би се прикрили трагови лажног складиштења те муниције украдене са стокова Војске Србије, који никад нису ни отишли за Крагујевац, него су натоварени у камионе и отерани у три луке (Ријека, Бакар и Плоче у Хрватској) за утовар на брод Монерон (капетан брода је био Грк Б. Вангелис ).

Тих 3.000 тона муниције конкретно је било намењено за ИСИЛ у Либији, место истовара је требало да буде лука Zawiya or Azzawya (Лат: 32:48 Н, Лонг: 12:42)

Тај посао је Андреј Вучић погодио директно са Турцима у јулу 2016. године на Турском делу Кипра, а платио је Катар износ од 245 милиона долара авансно, на њихове приватне фирме у Катару, Кипру и Саудијској Арабији.

У цео посао транспорта и опреме истурене су фирме Слободана Тешића и Петра Црногорца (Техноремонт Темерин) које су само били извозници робе због папира и лиценци које имају, а у сврху да би се стварни организатор прикрио (Андреј Вучић)

Да подсетимо да је 10. 9. 2013 године у Луци Ријека заплењено 40 контејнера са лансерима, ракетама 122 мм Град,128мм Пламен, С8, анти тенк програм Фагот, ракетним горивима и спектакл ракете Р73 преправљаних из ваздух-ваздух у земља ваздух (ВТИ Србија) као и пуно ракетног горива за те ракете.

Папири су били Катарски а већину Еуц сертификата при увозу дела робе (фагот) у Србији је потписивао лично Александар Вучић, јер је тада био и министар одбране, али првобитни корисник је требало да буде АЗОВ батаљон у Украини (то је нацистичка формација која је била прва у сукобу са проруском армијом у Украјини).

Катар, који је такође и за ово оружије платио на фирме Горана Веселиновића (Вучићев кум) 70 милиона евра авансно (све плаћено фебруара 2013) и требао је још да упалти 80 милиона евра.

У једном од контејнера ЦИА проналази и 900 милиона евра и долара, помешано у кешу (новац Драгана Шутановца, Бориса Тадића и Микија Ракића) који је требало да буде складиштен у банкама на Блиском истоку, а које ЦИА одмах конфискује и нигде их непријављују у документима о заплени у Луци Ријека.

Робу заплењује у луци Ријека ЦИА на основу те заплене држе Вућића у шаци све до августа 2016. године, када му лично Јосеф Бајден у посети у Београду 17.8 2016 даје зелено светло да бродом МОНЕРОН покупи и тих 40 контејнера из Луке Ријека и да припоји са муницијом украдену са војних стокова Војске Србије, која је већ била пребачена у луке Ријека, Бакар и Плоче и чекала утовар са уредном документацијом.

Бајден је испунио обећање и контејнери и муниција се утоварују у августу месецу на брод Монерон који креће са 3.350 тона робе на пут, а прва истоварна станица је требала да буде лука у црном мору у Украјини, лука Одеса, али руски бродови пресрећу брод Монерон и не дају му да приђе обали и држе га 25 дана у Црном мору, 30 км од луке Одеса.

Монерон се креће 25 дана лево – десно и на крају добија нове координате да крене ка излазу из Црног мора и да иде ка Либији, да истовари робу негде близу обала Либије, са брода на брод, јер су се уплашили да, ако крену ка обали Либије, ка луци истовара у Zawiya, да би могли бити заустављени од НАТО-а.

Када су били надомак обале Малте, где су такође 9 дана стајали привезани у ничијој територији, обалска стража Малтешке војске пресрећу брод, врше преглед папира и учинило им се нешто сумњиво.

Они део робе тачније (2.000 тона) тј део муниције (муниције украдене са војних стокова Војске Србије) истоварују у Луци Валета у Војној бази, као на мерење тежине и проверу, а брод Монерон смишљено задржавају до 30. марта 2017. када га пуштају да са остатком контејнера (1.350 тона) и регуларним папирима крене даље, што Монерон и чини и креће даље, али мистериозно добија координате да део робе (1.000 тона) контејнера одвезе до луке Саранде (Албанија). Брод допловљава у луку Саранде 16. априла ове године и истоварује робу(1.000 тона).

А, 29. априла из Луке Саранде у Албанији (120 шлепера са косовским таблицама), албанска мафија одвози робу на Косово за будућу Војску Косова.

Договор о куповини оружја је Александар Вучић лично направио са Тачијем у Бриселу, а Андреј Вучић је спровео у дело. А за узврат, одатле друга албанска мафији, због незавршеног посла са акцизним маркицама и са реверсом лажног кинеског Малбороа кроз Србију).

Брод Монерон наставља даље из луке Саранде да проба да се пробије до обала Украјине да АЗОВ батаљону испоручи тај део робе, који вози са 350 тона робе и пролази поред обала Крфа у Грчкој. И тада Војска Грчке прилази броду, доводи га до Крфа и заплењује сву преосталу робу у контејнерима (350 тона). (Зато је Милорад Додик ишао на Крф три пута недељно, да проба да одблокира ту робу, а замолио га је Андреј Вучић).

Косовским Албанцима је фактички испоручено оно што никад не могу да купе, јер немају ЕУ сертификат, а друго то им нико сем Вучића не би ни у лудилу продао. А, из следећих разлога…

1.ПВО систем ракете Р73 са лансерима модификоване на (земља-ваздух) лете 20 км у ваздух (са стокова Војске Србије покрадено)

2. Антипешадијске ракете 128 мм Огањ и пламен и Албанци имају лансере остали од Војске СРЈ (ова роба такође је покрадена са војних стокова војске Србије)

3. Антитенк програм лансер и ракета 9К 111 Фагот (покрадено са стокова Војске Србије), увезено из Белорусије и Украјине .Вучић лично потписивао ЕУЦ сертификате, јер је био тада министар одбране)

Александар Вучић је све плански смислио и сковао заверу против Срба и Руса у једном даху, наоружао је Војску Косова до зуба, спремио их је за могући удар српске војске и омогућио Војсци Косова да нанесе ненадокнадиве губитке адутима српске војске, српске пешадије, авијације и тенковском нападу. Фактички, Албанци би нас десетковали у даху.

И тако је још једном председник Вучић са својим вољен им братом потврдио колико органски мрзи Србе и колико им жели зла, а и што је такође трагично, он из дна душе мрзи Русе, а као ћеркица му иде у руску школу а он говори руски, а даје оружје руским непријатељима.

Изненадни позив на смену министра одбране Александра Вулина, одмах након његове посете Русији, којом приликом м у је и саопштено шта све раде браћа Вучић, са својом камарилом, последица је да је он упознат са злочиначком завером породице Вучић према Србији.

Министар Вулин је такође описао, дан након повратка из Брисела, да када су Вучић и Дачић неовлашћено признали независност Косова, такозвани Бриселски споразум, да се Вучић, када му је баронеса Кети Ештон запретила објављивањем досијеа, ваљао по поду као свиња, да је кукао и молио да то не чини, а да ће он све да потпише. Господин Вулин је по повратку из Брисела, одмах поднео и оставку, али је Вучић “имао јаке разлоге да га убеди да остане уз власт“, што је он и учинио.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

MИНИСТРУ ПРОСВЕТЕ МЛАДЕНУ ШАРЧЕВИЋУ: Како сте допустили образовање без образа (морала, етике)????

6. октобра 2017. 1 коментар

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА

Немањина 22-26

Б Е О Г Р А Д

За министра просвете, науке и технолошког развоја, господина Младена Шарчевића

1229489_mladen-sarcevic_ls-s

Поштовани министре,

Како сте недавно дозволили да се у наш образовни систем провуку потпуно непримерени и скаредни садржаји увијени у маску наводних образовних пакета против сексуалног насиља, обраћамо Вам се са жељом да нам одговорите на неколико питања везаних за ову тему:

1.Да ли су ови „образовни пакети“већ примењени у Вашим приватним школама?Ако је одговор потврдан, молимо Вас да нам наведете какви су ефекти њихове примене? Ако, пак, нису, зашто нису, ако стојите иза њихових садржаја?

 

2.С обзиром да веродостојност и квалитет сваког наставног садржаја из било које области највише зависи од професионалних компентенција и референци аутора, позивамо Вас да јавно кажет екоје су формално-образовне квалификације др Љиљане Богаваци Душице Попадић као главних ауторки ових образовних пакета, а потом редом свих аутора који су припремали материјале за образовни пакет за основну и средњу школу?

 

3.У образовном пакету за вртиће (линк ОВДЕ), на страни 9. сазнајемо да су психолошкиње Виолета ВрцељОдри, Милана Јовићевић и Дијана Копуновић из Предшколске установе
„Наша радост“ из Суботице, ПИЛОТИРАЛЕ Бојанку са децом узраста од 3 до 5 година, а  Душица Попадић “ у најновијем Саопштењу Инцест Траума Центра (
линк ОВДЕ) потврђује поводом оба образовна пакета да је „62% укупног садржаја је пилотирано у вртићима, основним и средњим школама.“

 

С обзиром да су изречене тврдње да су ови образовни пакети„пилотирани“, односно већ спроведени, тестирани, ЗАХТЕВАМО:
списак СВИХ ШКОЛА И ВРТИЋА где је тај образовни пакет већ тестиран на деци и
– списак свих просветних радника именом и презименом који су те пакете пилотирали.

Желимо да проверимо јесу ли ове установе и просветни радници имали сагласност родитеља за такав експеримент и да ли су родитељима предочени садржаји којима ће ти просветни радници подучавати њихову децу.

4.У тексту Блица од 19. 4. 2017. „Спорни приручник о сексуалној едукацији деце на доради, ево шта све МИНИСТАРСТВО ТРАЖИ ДА СЕ ПРОМЕНИ“  Ваше Министарство тврди да је овде  „реч о материјалима који су присутни у европским образовним системима и утемељени су у све оно што је Србија потврдила потписивањем Конвенције Савета Европе о заштити деце од сексуалног искоришћавања деце, и што је преузела као обавезу на основу одредби „Ланзарот“ конвенције.

Захтевамо одговор од Вас да ли сте прочитали ове „образовне пакете“ и да ли сте уочили да поред теме заштите од сексуалног насиља око 50% материјала промовише хомосексуализам и порнографију?

Да ли сте свесни да су они, као такви, управо у супротности са Уставом и законима Србије, као и са међународним споразумима које је и Србија потписала. Овде се крши Устав Републике Србије, и то у члану 43, став 5 (Родитељи и законски стараоци имају право да својој деци обезбеде верско и морално образовање у складу са својим уверењима.); члану 64, став 1 (Деца уживају људска права примерено свом узрасту и душевној зрелости.); члану 64, став 3 (Деца су заштићена од психичког, физичког, економског и сваког другог искоришћавања или злоупотребљавања.); члану 65, став 1(Родитељи имају право и дужност да издржавају, васпитавају и образују своју децу, и у томе су равноправни.). Материјали су у супротности и са Универзалном декларацијом о људским правима, члан 26, став 3(Родитељи имају првенствено право да бирају врсту образовања за своју децу.); са Конвенцијом о правима детета, члан 14, став 2 (Стране уговорнице ће поштоватиправа и обавезе родитеља и, у одређеним случајевима законских старатеља, ради усмеравања детета на остваривање његовог права на начин који је у складу с развојним способностима детета.); са Међународним пактом о грађанским и политичким правима, члан 18, став 4 (Државе уговорнице овог Пакта се обавезују на поштовање слободе родитеља, односно законских старатеља, да обезбеде верско и морално васпитање своје деце у складу са својим убеђењима.).

 

5.Да ли је неко од Ваших „експерата“ упоредио начин како се ове теме представљају у некој европској земљи са перфидним начином како је то Ваше министарство сервирало нашој деци, родитељима и наставницима?

Пошто, очигледно није, навешћемо Вам пример из Италије, такође европске земље.

Према сведочењу мајке Српкиње која живи тамо, прве часове о сексуалном образовању ученици имају тек од 5. разреда и то три пута у трајању од два сата, што је укупно шест сати за целу школску годину. Родитељи су о сваком предавању били детаљно обавештени и пре почетка и након завршетка предавања, односно,  најпре су они имали детаљно предавање о свим садржајима који ће њиховој деци бити презентовани. Психолог стручњак је са децом тог узраста радила нарочито на теми међусобног поштовања и реакцијама понашања у периоду пубертета, као и о промени организма и тела услед јаког дејства хормона. Објашњено им је и како настају деца, али потпуно у границама нормале. Деци је предочено да не треба рано да имају сексуалне односе, да поштују себе, своје тело и своју интимност. Највише се радило на теми о промени понашања у пубертету када деца долазе у конфликте са родитељима, са друштвом у школи и др. и како одржати међусобно разумевање. Мајка закључује да је деци презентовано све оно што је морално, корисно и нормално, питајући се шта се дешава са Србијом када неко може да дозволи један тако окрутан програм!

6.У тексту Блица од 19. 4. 2017. „Спорни приручник о сексуалној едукацији деце на доради, ево шта све МИНИСТАРСТВО ТРАЖИ ДА СЕ ПРОМЕНИ“  Ваше Министарство наводи: „Нажалост, сведоци смо разних облика насиља над децом, инцеста, педофилије, све већег броја малолетничких трудноћа, прекида трудноћа са трајним последицама. Стога, када говоримо о образовним пакетима, морамо имати у виду важност њиховог циља, а то је превенција и заштита деце од насиља“.

 

  • Захтевамо да нам одговорите на питање како ћете невине дечје душе, које нису имале додира са сексуалним насиљем, заштити од истог када их кроз развратне садржаје ових пакета управо излажете сексуалном насиљу?
  • Како ћете их заштити од педофилије ако се догоди да се наставник, који предаје ову материју, занесе и покаже ученицима практично како се изводи француски пољубац или нека од сексуалних техника, које су у пакету за средњу школу до танчина објашњене?

 

7.И на крају питамо Вас да ли знате шта значе основни појмови који Ваше министарство симболишу, речи ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ?

Објаснићемо Вам!

Етимологија ових речи потиче из старословенског језика и носи у себи стара наталожена значења.

Образовање не значи само стицање знања у току школовања и сакупљање информација, већ има дубоко морални смисао чувања образа. Народ никада није заборавио у свом језику то дубоко етичко значење образа („образа ми!“ или „човек без образа“, „где ти је образ“, „безобразан је“, итд), што значи органску везу између образовања и етике, образовања и духовног живота уопште.

„Питање“ је старословенска реч која значи „хранити“, па зато и реч васпитање значи „нахранити“ дете моралом, духовношћу – образовати.

Сходно томе, васпитач је тај који храни дечју душу свим добрим, позитивним етичким начелима, учитељ их, такође, томе учи, а наставник наставља ову традицију.

Да ли ови „образовни пакети“ могу да нахране душе наше деце, господине министре?

КАКО СТЕ ДОЗВОЛИЛИ ДА У ОБРАЗОВАЊЕ ПРОДРУ САДРЖАЈИ БЕЗ МОРАЛА И ЕТИКЕ – ЈЕДНОМ РЕЧЈУ „ОБРАЗА“?

ТИМЕ СТЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ БУКВАЛНО САМОУКИНУЛИ, ПОНИШТИЛИ И ОБЕСМИСЛИЛИ!

Породични људи Србије

©Гето Србија

Текст: Православни родитељ

 

НАЛИЧЈЕ И ОВЕ СИНДИКАЛНЕ СНАГЕ: ЦИФРЕ И УНОСАН БИЗНИС ПОЈЕДИНАЦА ИЗ ГОМИЛЕ КВАЗИ СИНДИКАЛАЦА ПОЛИЦИЈЕ!??

2. октобра 2017. Коментари су искључени

 

Огорчени чланови синдиката у полицији упутили су писмо Магазину Таблоид, очекујући да буде објављено, да се јавности стави на увид како министри полиције и директори полиције користе синдикалне лидере за издају интереса запослених, а њих награђују бољим радним местима, толерисањем њихових “несташлука“, расипање синдикалних пара.

Подсећамо да је главни уредник Магазина Таблоид био портпарол првог синидиката у полицији, због чијег деловања је синдикални трибун Милосав Васић три пута добио отказ, враћен је на посао и пребачен у ПС Обреновац. Због текста који је објављен у електронском издању у броју 392, добили смо тужбе шесторице синдикалних активиста. Ево им и нове шансе.

 

……..

UNOSAN BIZNIS POJEDINACA SINDIKALACA

 

Одавно, још са сменом Васића и преотимањем Независног сидндиката полиције, постало је свима јасно да су синдикати прешли у руке послодавца и да служе послодавцу као продужена рука у угњетавању радника, а појединим полицајцима са дебелим криминалним досијеима, криминалцима, нерадницима и хоштаплерима лепа и једина шанса да се заштите од криминала и нерада, а да притом и дебело ушићаре са себе.

Са сменом Васића у НСП редом су се смењивали у руководству стотине такозваних синдикалаца. Тада настају и такозвани синдикати који су формирани само зарад личних интереса, јер осим Полицијског синдиката Србије , као једине озбиљне синдикалне организације, отпадом од НСП формирани су разни квази синдикати који служе само за испуњење личних интереса и финансијску добит појединаца.

Тако су први формирани Синдикат полиције Драгана Аризановића , Синдикат српске полиције-ССП у Ужицу, Независни полицијски синдикат Србије-НПСС у Новом Пазару, Синдикат уједињене полиције у Врању, потом Јединствени синдикални покрет који је формирао Ђукић Дејан у Краљеву, затим Синдикат полиције и полицијских старешина који формира Блажо Марковић и тако редом, до броја 26, колико тренутно синдиката делује у МУП-у.

О томе ко је продао синдикат и интересе запослених за радно место, писаћемо у неколико наредних бројева.

Свима њима је једно заједничко, а то је лични интерес уског круга људи који формирају тај синдикат, или лични интерес полицајаца са криминалним досијеима, који се касније прикључе некој синдикалној организацији како би се заштитили да не би били ухапшени, а који обично раде искључиво по налогу послодавца уз испуњење услова које послодавац постави пред њих, а то је обично као прво глава оних који се истински боре за права радника.

Такав случај преотимања синдиката и продаје главе јаких синдикалаца видели смо прво са Милосавом Васићем а потом са Глишом Видовићем и задњи пример је Момчило Видојевић. Са издајом од стране њихових сарадника, иначе личних шићарџија, синдикати у полицији су изгубили сврху свог рада и деловања. Осим личних интереса појединаца.

Када су кренули да се баве синдикалним радом, многи полицајци су стидљиво улазили у синдикат све до тренутка када су видели да је синдикат у полицији згодна, а можда и једина прилика да се на никада лакши и безбеднији начин не дође до толико жељеног радног места, функције у полицији и позамашне суме новца, како од чланарине, тако и процента од такозване синдикалне чланарине или процента од пакетића које синдикати дају деци чланова синдиката.

Када приђу финансијама, тада им радно место постаје и „ситно" зарад новца који се врти у синдикатима а који сами себи изгласавају кроз разне надокнаде, дневнице и слично. А о бесплатном возикању службених кола, плаћање ручкова и вечера, банчењу по сплавовима, испијању скупоцених пића, пушењу томпуса, понекад и нека „повучена" црта белог, уживање са швалеркама у етно ресторанима, бањама или спа центрима….то је већ друга прича.

Ако погледамо званичне интернет презентације четири бројчано најјача синдиката у полицији, па све то пренесемо на папир и израчунамо, долазимо до једне позамашне суме новца, за коју ни није чудо да се појединци грабе да дођу до синдикалне касе.

Самим тим се може и „оправдати" њихово велико трошење новца на скупу гардеробу, рачукове по сплавовима, синдикалне дневнице и слично. И док полицајци од своје основне плате од које једва преживљавају плаћају чланарину углавном 1%, неретко и у два, три или више синдиката, ти исти њихови представници кроз такозвану борбу за њихова права, пуне џепове позамашном сумом новца.

Како нам је пренео поуздан извор из једног од четири јака синдиката у полицији, у свакој синдикалној организацији бар око 20% чланова су запослени у жандармерији, где је плата дупло већа од полицајца који обавља редовне активности.

Кренимо редом. У полицији гравитирају четири јака синдиката и то Независни синдикат полиције-НСП, Полицијски синдикат Србије-ПСС, Синдикат српске полиције-ССП  и Независни полицијски синдикат Србије-НПСС. Свима осим ПСС је заједничко да су „продали" своје лидере.

Како представљају јавности број својих чланова долазимо до импозантне цифре новца која се врти кроз ове синдикалне организације, а која се слива у џепове појединаца који воде ове синдикате као што су Лукић, Барбулов, Златановић, Ранитовић, Лазаревић, Радовановић, Јеленковић. Многи од такозваних вођа синдиката, или оних који су у самом врху руководства синдиката, поред тога што су се доказали као тешки нерадници у служби, док их плаћају грађани, могу да се „похвале" и својим криминалним досијеима, да се против њих воде кривични поступци који се обустављају доласком у синдикат по налогу својих ментора-послодавца или да су чак и лежали у затвору.

НСП представља да има 22.000 чланова. Ако је око 3.000 жандара са просечном чланарином од 8 еура а 19.000 осталих запослених са просечно 5 еура, долазимо до месечне чланарине од око 119.000 еура, што би на годишњем нивоу било око 1.428.000 евра, односно нешто мање од милион ипо евра. Е сад, а где је силна синдикална продаја и проценти који се крећу од 6% па све до 20%.

ПСС представља да има 17.000 чланова што је око 1.100.000 евра, ССП око 600.000 евра док НПСС са својих, како кажу више од 7.000 чланова, убира не мање од нешто мање од пола милиона еура односно око 455.000 еура.

Када видимо само цифре које се врте није ни чудо што се чланарина неконтролисано троши по сплавовима или на дневнице које се наплаћују и у дане викенда или дане када се ама баш ништа не ради у интересу чланова.

И док полицајци једва крај са крајем састављају, а на терен у изузетно лошим условима одлазе за дневницу од 150 динара, а да притом сами морају да плаћају храну, синдикалци од тих њихових пара наплаћују дневнице од најмање 1.500 динара и више, а да притом плаћају храну у скупим ресторанима од пара тих истих полицајаца. Ево вам један од примера како то функционише у НПСС.

Кроз трошковник и изводе из банке до којих смо дошли, види се да се највише новца троши на дан када је плата полицији а то је 10 и 25 у месецу. Поред већ споменутих дневница, очигледно је да се новац „пере, кроз разне рачуне, јер је немогуће да се плаћа гориво и то на истим пумпама када сви знамо да синдикалци користе возила која су власништво МУП-а, и да за та иста возила МУП плаћа гориво.

Такође, видимо да се у исти дан на једној те истој бензинској станици по више пута плаћа гориво. А колико вајни синдикалци уживају можете видети и огромне рачуне који се плаћају ресторанима, сплавовима, етно ресторанима или хотелима.

Такође рачуни за услуге мобилне телефоније у ВИП и МТС мрежи износе енормних 30.000 динара месечно, док се наводна рефундација трошкова и исплата „солидарне помоћи" врши само члановима руководства синдиката. Нигде нема ни једна уплата помћи осталим запосленима или члановима њихових породица.

Чему онда служи синдикат?!

Све то плаћају полицајци од уста своје деце.

Кроз једну просту рачуницу, само уплатом чланарине у ова 4 синдиката, долазимо до годишње цифре обрта новца од око 3.600.000 евра. Знајући да је стамбена политика запослених изузетно лоша, где многи полицајци са породицама плаћају кирије, или су у кредитима због решавања стамбеног питања, просечном ценом квадрата стана у Београду, само од те исте чланарине може да се купи око 4.000 квадрата стамбеног простора или око 80 станова просечне величине 50 квадрата.

Бављење синдикалним активностима у полицији је много уносан бизнис. А и добра заштита од криминалних активности за ближу, даљу родбину, себе лично, кумове, рођаке… А и добар мамац за дружење са пропалим политичарима, дамама сумњивог морала, трошкарење по сплавовима и на музику, а остане и за добар, али скупоцен виски и наравно за по неку црту белог…без тога се не може, наљутио би се кум Чеда. У заносу белине падне и по неки љубавни загрљај, да се уклопимо у педерску братију, да нам се не наљуте газде.

Читајте Таблоид, сазнајте истину о квази синдикалцима у полицији, о томе ко је кога удомио, ко је добио радно место, ко је кога продао, купио…како је доктор Неша (министар полиције Стефановић) из Београда, са својом братијом „ставио" синдикате у функцију своје рекламе, лажи и превара, а не у интересу запослених.

 

(Огорчени чланови синдиката у полицији)

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

%d bloggers like this: