ЗАВЕРА, МУТНЕ РАДЊЕ И ОПАСАН БИЗНИС: ПОМАЖЕ ЛИ СРБИЈА И НАОРУЖАВАЊЕ ВОЈСКЕ КОСОВСКИХ АЛБАНАЦА!??

 

По повратку из Њујорка српски председник Александар Вучић, којем су заплењени сви рачуни у иностранству, најавио је да ће сам донети тешке и болне одлуке, мислећи на признавање независности тзв. Републике Косово, како је то и неовлашћено потписао у Бриселу.

Српска листа у парламенту Косова треба да изгласа Закон о Војсци Косова. Смртно болесни председник најављује да ће се сам повући са функције, “када заврши посао“. Уместо да заврши на доживотној робији, њега ће болест брзо одвести у гроб. А нас у потпуну пропаст.

 

                     мајор Горан Митровић

 

Председник Вучић у сарадњи са својим братом Андрејем, почетком августа 2016. године буквално је украо 3.000 тона муниције до калибра 23 мм, а што износи 98% свих ратних војних резерви Војске Србије.

(Практично у случају рата немамо са чим да пуцамо), а целокупну крађу покривају Војска Србије и тадашњи министар Зоран Ђорђевић и пријављују и праве папире да је послата на уништавање у ремонтни завод у Крагујевцу , због старости (у који је и фебруара ове године подметнута експлозија са пожаром да би се прикрили трагови лажног складиштења те муниције украдене са стокова Војске Србије, који никад нису ни отишли за Крагујевац, него су натоварени у камионе и отерани у три луке (Ријека, Бакар и Плоче у Хрватској) за утовар на брод Монерон (капетан брода је био Грк Б. Вангелис ).

Тих 3.000 тона муниције конкретно је било намењено за ИСИЛ у Либији, место истовара је требало да буде лука Zawiya or Azzawya (Лат: 32:48 Н, Лонг: 12:42)

Тај посао је Андреј Вучић погодио директно са Турцима у јулу 2016. године на Турском делу Кипра, а платио је Катар износ од 245 милиона долара авансно, на њихове приватне фирме у Катару, Кипру и Саудијској Арабији.

У цео посао транспорта и опреме истурене су фирме Слободана Тешића и Петра Црногорца (Техноремонт Темерин) које су само били извозници робе због папира и лиценци које имају, а у сврху да би се стварни организатор прикрио (Андреј Вучић)

Да подсетимо да је 10. 9. 2013 године у Луци Ријека заплењено 40 контејнера са лансерима, ракетама 122 мм Град,128мм Пламен, С8, анти тенк програм Фагот, ракетним горивима и спектакл ракете Р73 преправљаних из ваздух-ваздух у земља ваздух (ВТИ Србија) као и пуно ракетног горива за те ракете.

Папири су били Катарски а већину Еуц сертификата при увозу дела робе (фагот) у Србији је потписивао лично Александар Вучић, јер је тада био и министар одбране, али првобитни корисник је требало да буде АЗОВ батаљон у Украини (то је нацистичка формација која је била прва у сукобу са проруском армијом у Украјини).

Катар, који је такође и за ово оружије платио на фирме Горана Веселиновића (Вучићев кум) 70 милиона евра авансно (све плаћено фебруара 2013) и требао је још да упалти 80 милиона евра.

У једном од контејнера ЦИА проналази и 900 милиона евра и долара, помешано у кешу (новац Драгана Шутановца, Бориса Тадића и Микија Ракића) који је требало да буде складиштен у банкама на Блиском истоку, а које ЦИА одмах конфискује и нигде их непријављују у документима о заплени у Луци Ријека.

Робу заплењује у луци Ријека ЦИА на основу те заплене држе Вућића у шаци све до августа 2016. године, када му лично Јосеф Бајден у посети у Београду 17.8 2016 даје зелено светло да бродом МОНЕРОН покупи и тих 40 контејнера из Луке Ријека и да припоји са муницијом украдену са војних стокова Војске Србије, која је већ била пребачена у луке Ријека, Бакар и Плоче и чекала утовар са уредном документацијом.

Бајден је испунио обећање и контејнери и муниција се утоварују у августу месецу на брод Монерон који креће са 3.350 тона робе на пут, а прва истоварна станица је требала да буде лука у црном мору у Украјини, лука Одеса, али руски бродови пресрећу брод Монерон и не дају му да приђе обали и држе га 25 дана у Црном мору, 30 км од луке Одеса.

Монерон се креће 25 дана лево – десно и на крају добија нове координате да крене ка излазу из Црног мора и да иде ка Либији, да истовари робу негде близу обала Либије, са брода на брод, јер су се уплашили да, ако крену ка обали Либије, ка луци истовара у Zawiya, да би могли бити заустављени од НАТО-а.

Када су били надомак обале Малте, где су такође 9 дана стајали привезани у ничијој територији, обалска стража Малтешке војске пресрећу брод, врше преглед папира и учинило им се нешто сумњиво.

Они део робе тачније (2.000 тона) тј део муниције (муниције украдене са војних стокова Војске Србије) истоварују у Луци Валета у Војној бази, као на мерење тежине и проверу, а брод Монерон смишљено задржавају до 30. марта 2017. када га пуштају да са остатком контејнера (1.350 тона) и регуларним папирима крене даље, што Монерон и чини и креће даље, али мистериозно добија координате да део робе (1.000 тона) контејнера одвезе до луке Саранде (Албанија). Брод допловљава у луку Саранде 16. априла ове године и истоварује робу(1.000 тона).

А, 29. априла из Луке Саранде у Албанији (120 шлепера са косовским таблицама), албанска мафија одвози робу на Косово за будућу Војску Косова.

Договор о куповини оружја је Александар Вучић лично направио са Тачијем у Бриселу, а Андреј Вучић је спровео у дело. А за узврат, одатле друга албанска мафији, због незавршеног посла са акцизним маркицама и са реверсом лажног кинеског Малбороа кроз Србију).

Брод Монерон наставља даље из луке Саранде да проба да се пробије до обала Украјине да АЗОВ батаљону испоручи тај део робе, који вози са 350 тона робе и пролази поред обала Крфа у Грчкој. И тада Војска Грчке прилази броду, доводи га до Крфа и заплењује сву преосталу робу у контејнерима (350 тона). (Зато је Милорад Додик ишао на Крф три пута недељно, да проба да одблокира ту робу, а замолио га је Андреј Вучић).

Косовским Албанцима је фактички испоручено оно што никад не могу да купе, јер немају ЕУ сертификат, а друго то им нико сем Вучића не би ни у лудилу продао. А, из следећих разлога…

1.ПВО систем ракете Р73 са лансерима модификоване на (земља-ваздух) лете 20 км у ваздух (са стокова Војске Србије покрадено)

2. Антипешадијске ракете 128 мм Огањ и пламен и Албанци имају лансере остали од Војске СРЈ (ова роба такође је покрадена са војних стокова војске Србије)

3. Антитенк програм лансер и ракета 9К 111 Фагот (покрадено са стокова Војске Србије), увезено из Белорусије и Украјине .Вучић лично потписивао ЕУЦ сертификате, јер је био тада министар одбране)

Александар Вучић је све плански смислио и сковао заверу против Срба и Руса у једном даху, наоружао је Војску Косова до зуба, спремио их је за могући удар српске војске и омогућио Војсци Косова да нанесе ненадокнадиве губитке адутима српске војске, српске пешадије, авијације и тенковском нападу. Фактички, Албанци би нас десетковали у даху.

И тако је још једном председник Вучић са својим вољен им братом потврдио колико органски мрзи Србе и колико им жели зла, а и што је такође трагично, он из дна душе мрзи Русе, а као ћеркица му иде у руску школу а он говори руски, а даје оружје руским непријатељима.

Изненадни позив на смену министра одбране Александра Вулина, одмах након његове посете Русији, којом приликом м у је и саопштено шта све раде браћа Вучић, са својом камарилом, последица је да је он упознат са злочиначком завером породице Вучић према Србији.

Министар Вулин је такође описао, дан након повратка из Брисела, да када су Вучић и Дачић неовлашћено признали независност Косова, такозвани Бриселски споразум, да се Вучић, када му је баронеса Кети Ештон запретила објављивањем досијеа, ваљао по поду као свиња, да је кукао и молио да то не чини, а да ће он све да потпише. Господин Вулин је по повратку из Брисела, одмах поднео и оставку, али је Вучић “имао јаке разлоге да га убеди да остане уз власт“, што је он и учинио.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

BIZNIS: PUTNICI BEZ VOZNOG REDA, KRIMINALNI POSLOVI I MILIONSKE ZARADE SA OČIGLEDNOM OPASNOŠĆU ZA SRBIJU!??

 

Opkoljena spolja, porobljena iznutra. To je Srbija danas. Dok evropskim kontinentom divlja islamski terorizam, dok se američka vlada subverzivno obrušava na svoje saveznike koji se okreću ka Rusiji (poput Turske, gde je bio pokušaj državnog udara), bolesni diktator u Srbiji i dalje sprovodi teror, preteći građanima da neće preživeti ako ne budu uz njega.

Sa druge strane, svakome je u Srbiji jasno da neće preživeti ukoliko Vučić potraje. Ovaj čovek je ne samo psihički bolesnik nego i ličnost koja je opasna po bezbednost države i svakog njenog građanina. Svaki dan njegovog daljeg boravka na mestu "prvog i jedinog", koštaće skuplje od građanskog rata.

A, da je to tako, govore i ove činjenice da će migranti uskoro postati većina u Srbiji. Uloga braće Vučić, koji su Srbiju ponudili kao sabirni centar za obuku i smeštaj terorista koji će delovati u Evropi, poznata je i evropskim službama bezbednosti. One su na potezu…

 

                        Milan Malenović

 

U petak, 15. jula ove godine, oko šest sati poslepodne, Aleksandar Vučić se pojavio na jednoj od svojih svakodnevnih konferencija za medije, čija tema nije preterano privlačila pažnju novinara (reč je bila o promeni krivičnog zakonika).

Tokom te konferencije, uvek skandalozni Vučić potpuno je nadmašio sva očekivanja: bio je van sebe, pravio je incidente agresivnim upadicama, prekidao svakoga ko bi makar započeo rečenicu, pretio je, praštao, zaklinjao se, oplakivao je, radovao se, "pucao" od ponosa i padao u mračna stanja.

Bilo je vidljivo da se nalazi u stanju teške histerije i da sa njim nije moguća komunikacija. Sutradan, u prepodnevnim, satima Vučić se pojavio slomljen, neispavan i zastrašen, jer je tokom noći pratio u televizijskom prenosu iz Turske, pokušaj državnog udara i svrgavanja predsednika Turske, Redžepa Tajipa Erdogana.

Naime, Erdoganov pad bi na ovaj deo Balkana doneo nove talase izbeglica, što bi učvrstilo Vučićeve kriminalne poslove i milionske zarade koje donosi transport i udomljavanje islamskih “putnika bez voznog reda“. U te poslove uključen je i njegov brat Andrej i dobar deo vladajuće klike, među kojima svako ima jasno podeljene uloge.

Jedni su zaduženi za transport i smeštaj (poput Aleksandra Vulina), drugi za lažno prikazivanje realnog broja islamskih imigranata u Srbiji, a treći za pranje novca koji iz ruku imigranata ide u ruke Vučićevih mešetara.

Još početkom ove godine, na ekonomskom forumu u Davosu, srpski diktator se javno požalio kako on "ne vidi da Evropa ima jasno rešenje za imigrante", te da će on lično morati da nađe rešenje za imigrante u Srbiji, kako bi svetu pokazao "humano lice srpskog naroda".

Iza ove "plemenite" retorike, nevešto se krila kriminalna težnja, da on, njegova rodbina i najbliži stranački podanici zarade milionske sume od transporta afro-azijskih masa u Evropsku uniju. Konačno, ne treba zaboraviti, Vučić je to obećao i svom "prijatelju" iz Emirata, šeiku El Zajedu, dok su još bili bliski i provodili zajedno, na mekim minderlucima, "1001 noć", smišljajući kako da Arape masovno nasele u Srbiju.

Ipak, nije bilo kako je Vođa planirao. Evropa je zatvorila sva vrata za imigrante, Austrija i Mađarska ih vraćaju masovno u Srbiju, a on pokušava nanovo da ih transportuje tamo gde nisu dobrodošli.

 

       Izbeglička kriza kao izgovor za vanredno stanje

 

Vučićev "crni petak" desio se 15. jula, kada mu je i saopšteno da će Srbija morati da postupi isto kao i Austrija i Mađarska. Dakle, da formira ozbiljno vojno-policijsku kontrolu granica i na taj način spreči najavljeni "islamski cunami" koji se ovog leta realno očekuje nakon svega što se desilo u Turskoj. Ništa više ne može zaustaviti Erdogana da prekrši sve dogovore sa Nemačkom i da pusti iz "zabrana" više stotina hiljada izbeglih iz Iraka, Sirije, Avganistana…

Kod velikih sila ništa se ne prepušta slučaju – postoji scenario za svaku eventualnost. Međutim, malo je verovatno da će se nešto dogoditi, ako nije i korisno po veliku silu. Evropska Unija je jedna od velikih sila iako još nije država, već skup država.

Na čelu Unije je Evropska komisija koja ima više komesarijata, kao i svojih službi. Jedna od tih službi se bavi prikupljanjem informacija od interesa za EU ili zemlje članice i u njoj radi nekoliko ljudi koji već nekoliko nedelja imaju redovan kontakt sa redakcijom „Tabloida" i prenose joj informacije vezane za Srbiju.

„…Pre šest godina sam od jednog kolege čuo da se sprema migrantska kriza  koja će krenuti iz Sirije" – priča naš sagovornik iz Evropske komisije. „…To je za mene u ono vreme bilo čudno, jer sam smatrao da je Sirija stabilna zemlja i da ne može da joj se desi nešto slično. Čak sam u šali pitao kolegu da li se očekuje opšti napad Izraela, koji bi pokrenuo građane da krenu u izbeglištvo."

Naš sagovornik je na srednjem stepenu u hijerarhiji Komisije i tada uopšte nije bio zadužen za humanitarnu delatnost, tako da informaciju o predviđenom egzodusu sa Bliskog Istoka nije dobio zvaničnim putem, već u jednom neformalnom razgovoru. Ova činjenica ga je navela na zaključak da su u vrhu Evropske komisije za ovaj scenario morali da znaju najkasnije 2009. godine.

Scenario izbegličke krize iz 2015, međutim, nije predstavljao projekciju mogućeg , već najavu planiranog. Zbog toga ne treba sumnjati u to da su i predviđanja za Srbiju isto tako najava onoga što će se sigurno desiti.

„Srbiji predstoji još najmanje 15 godina pakla" – tvrdi naš sagovornik. Ovo vreme bi moglo da se skrati jedino ako dođe do promene vlasti što je moguće pre, i dolazak snaga koje znaju šta rade.

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova u svojim poslednjim poverljivim analizama stanja u Srbiji upozorava kako će u bliskoj budućnosti doći do zaoštravanja, jer će vlast ukidati i ono malo preostalih demokratskih institucija, pokušavajući da kroz diktaturu izbegne neminovnu smenu.

„…Trenutno se stabilnost vlasti održava kroz kupovinu poslanika opozicije i pomoću sporadičnih nasilnih ekscesa" – tvrdi naš sagovornik iz Evropske komisije. „Ubrzo ni to neće biti dovoljno i doći će do zavođenja otvorene diktature. Realno je moguće da Vučić izbegličku krizu u zemlji, koju je sam izazvao, iskoristi kao priliku da zavede vanredno stanje po uzoru na Francusku." – tvrdi on.

Aleksandar Vučić se pred funkcionerima stranih sila, posebno onih iz Evropske unije, ponaša kao orijentalni trgovac tepiha koji se stalno cenjka. Na svaki zahtev on odgovara kontrazahtevom, čak i onda kada se radi o nečemu što je već dogovoreno. Sa njim, tvrdi naš sagovornik, svaki put pregovori počinju iznova. Ovakvo njegovo ponašanje dovelo je do toga da ga zvaničnici EU sve više odbacuju kao ozbiljnog sagovornika.

Najčešći zahtevi Vučića odnose se na to da njemu i članovima njegovog klana bude omogućeno da sačuvaju opljačkano, ali i da nastave sa pljačkom. U jednom trenutku je našem sagovorniku iz Brisela bilo naređeno da privremeno obustavi istragu u vezi sporne 24 privatizacije. To je, kako je on uspeo da sazna, bio jedan od Vučićevih uslova kako bi sproveo u delo neki dogovor u vezi Kosova koji je odavno bio postignut.

„Istraga nije potpuno obustavljena", tvrdi naš sagovornik, „…već je samo privremeno zamrznuta. Još ove godine biće do kraja analizirana obimna dokumentacija koju smo prikupili u vezi ovih privatizacija i dostavljen izveštaj nadležnima u Komisiji."

Mandatara za sastav nove vlade Srbije sada intenzivno pritiskaju sa Zapada da počne konačno da ispunjava obećanja koja je dao. Vučić nema više manevarskog prostora za svoje uobičajene „igre" u stilu „obećam, predomislim se , opet obećam…" Konačna odluka da EU više neće trpeti kriminalno i ucenjivačko ponašanje malog balkanskog firera, doneta je posle otkrivanja njegove prave uloge u izbegličkoj krizi.

Austrijske službe su nedavno došle do saznanja da je brat predsednika srpske vlade, Andrej Vučić, sa izaslanicima turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana postigao sporazum da se u narednom periodu preko Srbije u Zapadnu Evropu prebaci milion izbeglica, najvećim delom iz turkofonskih zemalja, mahom iz bivšeg Sovjetskog Saveza, kao što su Kazahstan, Turkmenistan i Azerbejdžan. Izbeglice će dolaziti i iz Tadžikistana u kome se ne govori nekim od turkijskih jezika, ali u kome postoji snažno uporište islamista, mahom iz Afganistana.

O ovim svojim saznanjima Austrijanci su obavestili mađarske kolege, tako da je mađarski parlament pooštrio mere na granicama i ovlastio premijera Viktora Orbana da, kada proceni da je to neophodno, odobri i upotrebu bojeve municije u pograničnom području. Takvu odluku će Orban doneti ovih dana, a ona će na snagu stupiti do 1. septembra.

Andrej je u ime svog brata Aleksandra Vučića sa Turcima dogovorio da srpske vlasti pruže asistenciju ovim izbeglicama ne samo pri prolazu kroz Srbiju, već i prilikom prebacivanja u Mađarsku ili Hrvatsku. Za ovu uslugu braći Vučić su Turci isplatili više miliona evra.

Andrej Vučić kontroliše i Kovnicu novca u Topčideru, upućeni tvrde da je sklonio nekoliko hiljada pasoša, u koje je lako uneti podatke, koji mogu biti predati islamistima koji dolaze u Srbiju, i koji sa srpskim pasošem mogu otići u akcije u Nemačku i druge evropske zemlje, i vratiti se u Srbiju.Takođe je poznato da je više od 400 stranaca dobilo srpski pasoš, sa kojim su utekli u evropske države. Sve je to Andrej papreno naplaćivao.

Grupa istražitelja iz Evropske komisije boravila je od 4. do 8. jula u Mađarskoj, kako bi se lično upoznala sa situacijom na granici sa Srbijom i proverila tačnost saznanja austrijskih službi. Neposredno pre toga, mađarska pogranična policija je uhapsila dvojicu navodnih izbeglica za koje se već na prvi pogled videlo da se ne radi o osobama koje beže od rata, već o onima koji idu u rat. Obojica su bila dobro istrenirana i uhranjena.

Jedan od pomenute dvojice uhapšen je u toku noći u samoj blizini zaštitne ograde koju su podigle mađarske vlasti na granici, a koju izbeglice potkopavaju ili seku. Otkriven je tek pošto su mađarski policajci pažljivo analizirali snimke sa termo-kamera, odnosno uređaja koji na osnovu telesne temperature u mraku otkrivaju živa bića. Pomenuti je u stilu odlično obučenog pripadnika neke elitne vojne jedinice tiho puzao kroz travu, potpuno nevidljiv za obične kamere koje nadziru pogranični pojas.

Drugi je uhapšen u toku dana, dosta daleko od granice, u jednom selu, pošto se ili izgubio ili ga veza nije sačekala. Kod njega je pronađeno specijalno odelo koje sprečava isijavanje telesne temperature kako ga termo-kamere ne bi primetile. Analizom odela zaključeno je da je ono nabavljeno u Srbiji. Ista takva odela imaju pripadnici specijalnih policijskih snaga Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije!

Zajedničkom, nenajavljenom kontrolom granice, koju su sproveli pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Mađarske i istražitelji Evropske komisije, otkriveno je više mesta preko kojih je moglo da se vrši prebacivanje izbeglica. Jedno od takvih mesta je Bajmočki prelaz  , koji je otvoren od 7 do 19 časova. Posle toga na ovom prelazu su samo dežurne ekipe pogranične policije Mađarske i Srbije.

Otkriveno je da su pojedini pripadnici mađarske pogranične policije od srpskih kolega primale novac kako bi noću, kada je prelaz zvanično zatvoren i slabo obezbeđen, dozvolili da izbeglice iz Srbije pređu granicu. Prelazak se nije obavljao na zvaničnom graničnom prelazu, koji obezbeđuju kamere, već u njegovoj neposrednoj blizini. Izbeglice bi na granicu dovozilo vozilo srpskih registarskih oznaka, a u Mađarskoj bi ih čekalo drugo vozilo koje bi ih brzo odvozilo iz pogranične zone.

Sva ova operativna saznanja potvrđuju izveštaj austrijskih službi kako se šverc ljudi preko Srbije obavlja uz pomoć državnih organa naše zemlje, a shodno ranije postignutom dogovoru Andreja Vučića sa turskim predstavnicima.

Posle toga je usledila brza i snažna reakcija političara iz Evropske Unije koji su Aleksandru Vučiću predočili ne samo dokumenta dobijena u vezi njegovih mahinacija, pljački i dvoličnosti, već mu nedvosmisleno skrenuli i pažnju na to da se ni takva politika, ali ni on, kao njen nosilac, više neće tolerisati.

 

       "…Vrh državne vlasti potpuno izvan poimanja realnosti"

 

Izlaz iz situacije u koju je zapao posle austrijskih otkrića, Vučić pokušava da nađe u novoj prevari. Naime, najavljujući formiranje zajedničkih vojno-policijskih graničnih patrola i mandatar, kao i ministar u tehničkoj Vladi Aleksandar Vulin izjavili su kako će biti vraćani svi migranti, osim onih koji iskažu svoju nameru da zatraže azil u Srbiji.

Takvi će u tom slučaju, vozilima kompanije koja ekskluzivno obavlja prevoz migranata po nalogu i o trošku nadležnih službi (a nekada i "na crno"), a iza koje stoji Vulin, biti prebacivani u sabirne centre po Srbiji i tamo smeštani.

Na ovaj način Vučić se nada da će, ipak, moći da ispoštuje dogovor koji je postigao i naplatio njegov brat. Međutim, ni međunarodna zajednica nije toliko naivna. Srpskim vlastima je već jasno stavljeno do znanja da Evropska Unija ne želi da Srbiju preplave izbeglice, jer bi time bila ugrožena stabilnost celog regiona. Za Evropu nisu neprihvatljive samo nove izbeglice na tlu Unije, već i Srbije.

Sve zemlje EU imaju usklađene procesualne zakone o postupcima za azil, koji predviđaju da svi oni koji ili potiču iz sigurnih zemalja, ili preko njih dolaze, još sa graničnog prelaza moraju da budu vraćeni.

Isti takav zakon Evropska Unija očekuje i da Srbija usvoji i primenjuje, ali bi to onda značilo da je Andrej prevario Turke. Ni jedna od zemalja koje se nalaze na spisku "Andrejevog sporazuma" ne smatra se nesigurnom, tako da bi zahtevi za azil njihovih državljana bili odbijeni još na granici. Osim toga, sve te izbeglice dolaze preko sigurne treće zemlje (Bugarske ili Makedonije) u koju bi srpske vlasti morale da ih vrate.

Pošto je njegov kriminalni klan već dobro zaradio na izbegličkoj krizi, a Vulin očekuje da će dolaskom najavljenih milion izbeglica u svoj, i džep Vođe, obavljajući prevoz, staviti još nekoliko miliona evra, Vučić mora da nađe način da izbegne briselsku direktivu da se sve granice moraju zaista da zatvore.

Mandatar se zbog svega u poslednje vreme ponaša potpuno u skladu sa svojim psihičkim poremećajem i pokušavao u javnosti da stvori novu iluziju o sebi kao apsolutnom i jedinom gospodarem u Srbiji. Na jednoj konferenciji za medije on se čak stavio i na mesto sudije u jednom krivičnom postupku osuđujući javno osobu protiv koje još nije ni optužnica podignuta. Diktatori, posebno oni koji imaju poremećaj ličnosti kao Aleksandar Vučić, u kriznim trenucima sebe zamišljaju kao božanstva, kao svemoguća bića.

„Najveći problem sa kojim se Srbija suočava, jeste to što je vrh državne vlasti potpuno izvan poimanja realnosti" – tvrdi naš izvor iz Evropske komisije.

Ono što je realnost koju vlast ne prihvata jeste da je narod osiromašen i izgladneo tereta kroz zaoštravanja kaznene politike može lako da dovede do eksplozije nezadovoljstva u narodu.

Haos i pakao koji nam predviđaju analitičari iz Evropske komisije zasnivaće se upravo na tom raskoraku između realnosti i želja vlastodržaca. Potpuno lišen mogućnosti da realno sagledava realno stanje, Vučić će nastaviti svoju, po narod pogubnu politiku, koja će na kraju dovesti do sloma institucija koje i danas postoje karikaturalno, jer svu vlast u svojim rukama ima najuži krug ljudi oko Vučića, kao i on sam.

Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke je u svojim izveštajima poslednjih nedelja upozoravalo kako je situacija u Srbiji nestabilna . MSP nije za tu nestabilnost posebno krivio izbeglice, već socijalne prilike u narodu. Izbeglice će biti ulje na vatru, ali tu vatru je zapalila vlast svojom politikom izgladnjivanja naroda. Upozorenja koja stižu iz Berlina moraju ozbiljno da budu shvaćena.

U vezi međunacionalnih odnosa u Srbiji, nemačko ministarstvo takođe tvrdi kako je situacija složena, mada nema elemenata za prihvatanje mogućnosti da postoji progon bilo koje manjine. Sa druge strane, nagli priliv velikog broja muslimana menja odnos verskih zajednica u Srbiji , ali i uvozi probleme koje te izbeglice nose sa sobom još od svoje domovine.

Pomenuti izveštaji su predstavljali osnovu na kojoj je bila napravljena projekcija Srbije u narednih 15 godina, uverava nas izvor iz Evropske komisije. Srbiju očekuje užasno loše stanje finansija i to kako državnih, tako isto i građana i privrede. Uz sve to, doći će i do zaoštravanja međukonfesionalnih i međunacionalnih odnosa. Konačno, mora se u obzir uzeti i psihičko stanje u kome se nalazi ne samo mandatar, već i mnogi njegovi najbliži saradnici.

„..Uskoro će doći do otvaranja nekih dosijea u Evropskoj komisiji za koje je Vučić verovao da više ne postoje" – tvrdi naš izvor i dodaje – Posle toga treba očekivati da se režim u Srbiji svom silinom obruši na građane u jalovom pokušaju da se održi na vlasti.

Najviše čega se plaše svi diktatori, pa tako i Vučić, jeste mogućnost da ostanu bez para, odnosno da im se zamrznu tajni računi koje imaju u inostranim bankama.

 

       Vučićev režim će doći pod udar sankcija EU

 

Krajem februara ove godine su državni tužioci Francuske i Belgije odlučili da pokrenu zvaničnu istragu protiv UBS banke zbog osnovane sumnje da se ona bavi pranjem para, pomaganjem da se izbegne plaćanje poreza i drugim kriminalnim radnjama. Takozvani „Panamski papiri" su pokazali da je UBS, osim što tesno i stalno sarađuje sa više hiljada ofšor kompanija, stvorila 1.100 istih kojima upravlja.

Pošto je istraga o nezakonitom poslovanju ove najveće švajcarske banke interesantna ne samo za Belgiju i Francusku, već i za celu Evropsku Uniju odmah su u nju bili uključeni istražitelji Evropske komisije.

Od preko hiljadu ofšor kompanija kojima upravlja ili sa njima tesno sarađuje švajcarska banka, za njih nešto više od 20 (trenutno 24) osnovano se sumnja da su povezane sa kriminalnim klanom koji je stvorio i vodi Aleksandar Vučić.

„Ovo nije konačni broj ofšor kompanija koje su osnovali funkcioneri iz Srbije, jer se istraga još vodi", tvrdi naš izvor iz Evropske komisije. „Osim preko UBS-a, ofšor kompanije su otvarane i preko drugih švajcarskih banaka. Druga po veličini švajcarska banka, ‘Kredit Svis’  otvorila je još više ofšor kompanija, njih 1.105. Postoje, međutim, jasni pokazatelji da Vučićev klan posluje skoro isključivo preko UBS banke."

Indikativno je da je pored Aleksisa Ciprasa, tadašnji predsednik, a današnji mandatar Vlade Srbije bio jedini visoko rangirani političar, gost na prijemu koji je krajem januara u okviru „Foruma u Davosu" organizovala UBS banka.

Ostali političari su se ljubazno zahvalili, jer su već čuli za akciju belgijskog i francuskog tužilaštva o kojoj će javnost da bude upoznata mesec dana kasnije. Odlazak Vučića na ovu privatnu žurku posebno je interesantan, jer UBS nema nikakvo predstavništvo u Srbiji, te tako ovu posetu treba tretirati kao privatnu, koju je učinio jedan od najznačajnijih klijenata banke, a ne kao državničku.

Odluka suda u Bugarskoj, da je Siniša Mali bio i ostao direktor dve ofšor kompanije koje posluju u Bugarskoj, otvara nove mogućnosti za istragu i delovanje Evropske komisije. Bugarska je članica EU i za nju su odluke EK obavezujuće. „Posle ovoga možemo da očekujemo otvaranje istrage i nalog tužilaštva da se blokiraju računi Siniše Malog i u UBS banci", tvrdi naš sagovornik.

Sve četiri ofšor kompanije koje se trenutno vezuju za gradonačelnika Beograda Sinišu Malog (rođaka i poslovnog saradnika Aleksandra Vučića) poslovale su isključivo preko UBS banke, tvrdi naš izvor. Dve ofšor kompanije bile su registrovane u stanu Siniše Malog u ulici Ćirila i Metodija 8 u Beogradu, ulaz A1, stan broj 1.

Kompanija „Busby Financial Corp."  osnovana je aprila 2004. godine na Britanskim Devičanskim Ostrvima, jednoj od najpopularnijih egzotičnih destinacija za otvaranje fiktivnih preduzeća.

Tri godine nakon osnivanja, „Busby" je otvorio predstavništvo u Beogradu i to u pomenutom stanu u vlasništvu gradonačelnika Beograda. Za direktora predstavništva 9. novembra 2007. godine imenovana je Marija Mali, supruga Siniše Malog. Svega nešto više od mesec dana nakon što je osnovano, predstavništvo je ugašeno 31. decembra 2007. godine.

U toku svog kratkotrajnog postojanja „Busby" Beograd je imao samo jedan posao: da upravlja transferima sa i na račun otvorenim u UBS banci.

„Ovo je školski primer pranja para"- tvrdi naš sagovornik iz Evropske komisije i navod i- „…Otvara se ‘predstavništvo’ kompanije iz poreskog raja za koju se ne zna u čijem je vlasništvu, otvara se račun u švajcarskoj banci, u ovom slučaju u UBS-u, poznatoj po pranju para, vrše se transferi novca za koji se ne zna poreklo, a ni sama banka nije zainteresovana da to sazna. Zatim se predstavništvo gasi kako bi se sakrili tragovi…"

Istraga o ovim kompanijama, međutim, bila bi ograničena na Srbiju, za koju odluke Evropske komisije nisu obavezujuće. Zbog toga je porastao značaj istrage o dve kompanije Malog koje su radile, ali i dalje rade u Bugarskoj. „Brigham Holding & Finance Inc." i „Etham Invest & Finance Corp." su kupile 23 apartmana u turističkom naselju „Sveti Nikola" na crnomorskoj obali Bugarske.

Istraga će ići u dva pravca: jedan je otkrivanje moguće korupcije u vrhu bugarskih vlasti (budući da je jedna od saradnica Malog u tom poslu bila i Edit Petrova Getova, nekadašnja zamenica bugarskog ministra za industriju, već optuživana za korupciju); dok je drugi pravac istrage usmeren na vrh srpske vlasti (Mali je u vreme kupovine 23 stana za pomenute dve kompanije i jednog za sebe bio ekonomski i finansijski savetnik tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića).

Izvor "Tabloida" iz Evropske komisije za sebe tvrdi kako nije politički analitičar i da zato ne može da nam sa preciznošću odgovori na pitanje šta će dalje da se dešava u Srbiji. On, međutim, jeste deo tima istražitelja, i sa te strane dobija korisne informacije: "…Jasno nam je svima da je Evropska Unija, tačnije njeni vodeći političari, umorna od balkanskih hajduka koji se smenjuju na vlasti u Beogradu. Protiv Vučića i njegovog klana postoji više nego dovoljno dokaza da svi oni budu izvedeni pred sud i osuđeni. Ako nastavi da se opire uvođenju vladavine prava, Aleksandar Vučić i njegov režim doći će neminovno pod udar sankcija EU. Taj scenario je veoma realan."

 

    A 1. Opasni po Evropu

Beogradski režim je postao opasnost po bezbednost, ne samo regiona, već i cele Evrope. Sagovornik "Tabloida" iz Evropske komisije tvrdi kako je video zaprepašćenost i duboku zabrinutost na licima svojih pretpostavljenih pošto su u Budimpešti bili upoznati sa detaljima sporazuma Andreja Vučića i turskih pregovarača.

Evropski organi još uvek ne znaju koliko je "izbeglica" iz pomenutog sporazuma već dospelo u Evropu. Nemačka obaveštajna služba BND je analizirajući podatke Ureda za migracije i izbeglice (BAMF) u junu upozorila zvaničnike u Berlinu kako je u aprilu i maju u Nemačku došlo više izbeglica čečenskog porekla, nego za svih 12 meseci 2015. godine.

Nepoznanica je u ovom trenutku i koliko se "izbeglica" iz Andrejevog sporazuma u ovom trenutku nalazi na teritoriji Srbije. Realna opasnost je, međutim, da ovi ljudi počnu da prave probleme ovoj zemlji.

Prvi problem, upozorava Evropska komisija, biće finansijske prirode. Veliki broj izbeglica će, kada se uvere da za duže vreme ne mogu da napuste Srbiju, uputiti u sabirne centre i formalno zatražiti azil u Srbiji. Jedan dan boravka jednog migranta u nekom centru, državu košta više od 2.000 dinara.

Drugi problem može da nastane ako Ankara, posebno u svetlu novih događaja, odluči da promeni ciljeve udara onih koji su ostali zaglavljeni u Srbiji i preusmeri ih na mete u ovoj zemlji. Naravno da postoji i mogućnost da takvi, koji su od strane turskih vlasti bili zavrbovani za odlazak u zapadnu Evropu, shvativši da ostaju u Srbiji, za neuspeh svog prebacivanja okrive i same turske vlasti, pa zatim nađu drugog, militantnijeg nalogodavca.

 

    A 2. BND sve zna

Nemačka obaveštajna služba BND već je godinama aktivna u Turskoj, tako da je sigurno i ona upoznata sa nekim delovima dogovora Andreja Vučića sa turskim vlastima. Postoji čak i mišljenje da je upravo BND došao do tih saznanja, ali da je sve morala da preda drugome, jer je kancelarka Merkel u toku 2015. više puta uveravala tursku stranu kako nemačke obaveštajne službe nemaju nikakve aktivnosti u toj zemlji.

Dopisom broj 18/2599 od 23.9.2014. ured nemačke kancelarke Angele Merkel je, pozivajući se na bezbednost nacije, odbio da odgovori na poslaničko pitanje članova Bundestaga iz „Partije levice" da li su tačni izveštaji u medijima o špiuniranju NATO saveznika, Turske. U istom odgovoru, međutim, ured kancelarke potvrđuje da je BND u saradnji sa turskim službama pratio aktivnosti ekstremističkih grupa koje bi mogle da ugroze bezbednost Nemačke.

BND, dakle, jeste prisutan u savezničkoj državi, Turskoj, jedino što se zvanično ne navodi koga on sve tamo prati i šta tačno ispituje.

U oktobru 2015. nekadašnji direktor BND-a, August Haning, potvrdio je kako su evropske i nemačke obaveštajne službe odavno znale za dolazak više miliona izbeglica preko Turske i da im je ulazak u Evropu obezbedila „politička elita u zemljama Evropske Unije". Očigledno su saznanja austrijske obaveštajne službe potvrđena i od strane BND-a, jer je u neđuvremenu zvanični Berlin od Vučića zahtevao da se odmah zaustavi priliv novih izbeglica.

 

    A 3. Pogača i so

Novinska agencija Tanjug, prenela je 17. 07. 2016 (u 15:36), neverovatnu vest iz koje se jasno vidi da Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, nudi migrantima azil u Srbiji! U suprotnom, kaže Vulin, "…migranti koji ne žele da zatraže azil biti vraćeni u zemlje iz koje dolaze, dok će borba protiv krijumčara biti pojačana…"

"Imamo najbolje rezultate u borbi protiv krijumčara, zemlja smo koja je to ozbiljno shvatila i druge zemlje na ruti mogu samo da uče od nas", rekao je Vulin u Nišu odgovarajući na pitanja novinara.

Premijer je juče nakon sednice Biroa za koordinaciju službi bezbednosti doneo odluku da budu formirani mešoviti timovi vojske i policije, koji će dublje i dalje kontrolisati našu granicu.

On je naveo da će timovi biti ojačani prevodiocima, koje obezbeđuje Komesarijat za izbeglice, socijalnim radnicima koji će voditi računa o eventualnim maloletnim migrantima bez pratnje i lekarima koji će voditi računa o zdravlju migranata.

Dakle, mešoviti vojno-policijskim timovima nedostaje samo pogača i so, da “goste“ dočekuju kao najrođenije. Jer, sve je to neko, verujemo, i debelo platio braći Vučić i ministru Vulinu. Upitan kada će timovi biti formirani, ministar je rekao da će vlada večeras na sednici doneti odluku o tome, nakon koje će se steći uslovi da se vojska upotrebi za čuvanje granica.

On je ponovio da je Srbija tražila jedinstveno rešenje i jedinstven stav od EU, koji ona nije dala.

"Tako imamo članicu EU, Bugarsku koja drži potpuno otvorene granice i nema kontrolu nad kretanjem migranata, dok su Mađarska i Austrija potpuno zatvorile granice. Srbija neće stajati između njih i čekati", rekao je Vulin.

"Mi smo za jedinstveno rešenje, a ako ga nema ponašaćemo se u skladu sa našim interesima", rekao Vulin i dodao da nećemo prestati da budemo organizovani i humani. Svakome će, dodao je biti ponuđena zakonska mogućnost da zatraže azil, ali će biti onemogućeno ilegalno kretanje po Srbiji.

 

    A 4. Socijalni slučajevi u Srbiji dobijaju pomoć od 600, a afro-azijski imigranti po 1.000 dinara dnevno!

Izbeglice koje se registruju u Srbiji imaju pravo na različite povlastice o kojima srpski državljani ne mogu ni da sanjaju.

Od nadležnog organa dobiju prvo papir koji im služi kao privremena legitimacija. Posle toga bivaju primljeni u neki od kolektivnih centara gde dobijaju besplatan smeštaj koji se plaća iz budžeta Republike Srbije preko Komesarijata za izbeglice, a dobiju i besplatnu posteljinu i ćebad. Od istog Komesarijata, na čijem je čelu Vladimir Cucić, svaki registrovani tražilac azila u Srbiji dobija novčanu pomoć u visini od po 1.000 dinara dnevno. Ovu svotu dobijaju i maloletnici, bez obzira da li su u pratnji roditelja, koji takođe dobijaju pomoć, ili putuju sami.

Ovaj novac izbeglicama služi bukvalno samo kao džeparac, jer su im obezbeđeni i besplatni obroci, kao i osnovna higijenska sredstva.

Pored obroka koji im se dele u kolektivnom smeštaju o trošku Komesarijata za izbeglice, odnosno budžeta Republike Srbije, oni dobijaju i hranu (takozvane lanč-pakete) koju distribuira Crveni krst, koji im uz to deli i pakete sa higijenskim sredstvima, odeću i obuću. Zbog toga se u mnogim mestima Srbije mogu videti izbeglice sa Bliskog istoka kako budzašto prodaju konzerve hrane ili cipele.

Komesarijat za izbeglice radi u okviru Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, na čijem je čelu Aleksandar Vulin. Dok stranim državljanima, od kojih ogromna većina zloupotrebljava pravo na azil koje im daju Srbija i ostale evropske zemlje, daje po hiljadu dinara dnevno za svaku osobu, srpski državljani koji su primaoci socijalne pomoći mogu da očekuju od 6.000 do 8.000 dinara mesečno i to samo oni koji su bez porodice (za svakog daljeg člana porodice, kao što je bračni drug ili maloletno dete, pomoć se nešto malo uvećava).

Ako živi u kolektivnom smeštaju, koji su u stanju raspadanja, primalac socijalne pomoći iz Srbije dobija 6.000 dinara mesečno (200 dinara dnevno u proseku), plus jedan bljutavi obrok dnevno. Crveni krst ove kolektivne centre posećuje u najboljem slučaju jednom godišnje, povodom nekog od velikih praznika.

Kako je moguće da stranci dobijaju od srpske države više nego njeni državljani? Odgovor leži u tome da se pomoć za izbeglice distribuira preko Komesarijata koji vodi čovek lepljivih prstiju, tako da je potrebno u budžetu prikazati što je moguće veći rashod, kako bi se više pokralo. Odavno poznati način krađe uz pomoć igre velikih brojeva, kao i "mrtvih duša", izbeglica koje su odavno otišle, ali im se i dalje deli novčana pomoć.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

IZVOZ DEMOKRATIJE BEZ OBZIRA NA TUĐE ŽRTVE: OBEĆANA ZEMLJA A UVEK RATOBORNA…

 

Kandidat za predsednika Sjedinjenih Država Donald Tramp najavio je promenu spoljne politike ove velesile, izvinuvši se za zločine koji su počinjeni u Iraku, Libiji, Srbiji… Ovaj tekst, koji je objavljen u Magazinu Tabloid broj 146 od 24. januara 2009. godine, napisao je publicista, novinar i naučni radnik dr Zoran Petrović Piroćanac, posvećujemo gospodinu Trampu, sa velikom željom i nadom da dobije izbore.

Žao nam je što kolega Zoran Piroćanac nije živ, da čuje iz usta jednog američkog državnika da su njihovi “milosrdni anđeli“, ustvari, najteži zločini počinjeni u modernoj istoriji.

 

                  Zoran Petrović Piroćanac

 

Nova planetarna sila s kraja XIX i početka XX stoleća, Sjedinjene Američke Države, od 1901. godine do danas, intervenisale su širom planete (ali po SAD ponekad) – 238 puta. Srbija je bila taj simbolični 238. poduhvat, na samom kraju stoleća i milenijuma. Iran je 239. američka meta danas.

Setimo se samo da su višegodišnje tirade o Srbiji i Srbima kao ratnohuškačkoj, maltene genocidnoj kulturi, najviše stizale od NVO-neo-kominternovskih prevaspitača, finansiranih mahom iz SAD. Iz države koja ne uspeva nikako da prestane sa "izvozom demokratije" i atacima na tuđe suverenitete.

Uostalom, šta da pričamo dalje – bacite pogled na ovaj spisak, poštovani čitaoci.

Filipini, 1898-1910, marinci, trupe, teritorija oteta Španiji, 600.000 Filipinaca je izgubilo živote.

Kuba, 1898-1902, marinci, trupe, teritorija oteta Španiji. Američka mornarica i dan-danas drži bazu Gvantanamo.

Portoriko, 1898, marinci, trupe, teritorija oteta Španiji, okupacija traje i danas.

Guam, 1898, marinci, trupe, teritorija oteta Španiji, i dalje je vojna baza.

Minesota, 1898, trupe, armija porazila Indijance plemena Čipeva na Lič jezeru.

Nikaragva, 1898, trupe, marinci se iskrcavaju u luku San Huan del Sur.

Samoa, 1899, trupe, bitka za nasleđivanje trona.

Nikaragva, 1899, trupe, marinci, iskrcavaju se u luku Blufilds.

Ajdaho, 1899-1901, trupe, armija okupira rudni region Srce Alena.

Oklahoma,1901, trupe, Armija neutrališe pobunu Indijanaca plemena Krik.

Panama,1901-1914, marinci, trupe, secesija od Kolumbije 1903, aneksija zone Kanala, 1914-99.

Honduras, 1903, trupe, marinci intervenišu u revoluciji.

Dominikanska Republika, 1903-1904, trupe, zaštita američkih interesa u revoluciji.

Koreja, 1904-1905, trupe, marinci se iskrcavaju u rusko-japanskom ratu.

Kuba, 1906-1909, trupe, marinci se iskrcavaju usred demokratskih izbora.

Nikaragva, 1907, trupe, "dolarska diplomatija", uspostavljanje protektorata.

Honduras, 1907, trupe, marinci se iskrcavaju tokom rata protiv Nikaragve.

Panama, 1908, trupe, marinci intervenišu tokom jednog izbornog osporavanja.

Nikaragva, 1910, trupe, marinci se iskrcavaju u Blufildsu et Korintu.

Honduras, 1911, Trupe, zaštita američkih interesa tokom građanskog rata.

Kina, 1911-1941, marinci, trupe, permanentna okupacija sa čarkama.

Kuba, 1912, trupe, zaštita američkih interesa u Havani.

Panama, 1912, trupe, marinci se iskrcavaju tokom nemirnih izbora.

Honduras, 1912, trupe, marinci, zaštita američkih ekonomskih interesa.

Nikaragva,1912-1933, trupe, bombardovanja, 20 godina okupacije, borbe protiv raznih gerila.

Meksiko, 1913, marinci, američki građani evakuisani su tokom revolucije.

Dominikanska Republika, 1914, marinci, borbe protiv ustanika za Santo Domingo.

Kolorado, 1914, trupe, armija dislocira jedan rudarski štrajk.

Meksiko, 1914-1918, marinci, trupe, serija intervencija protiv nacionalista.

Haiti, 1914-1934, trupe, bombardovanja, okupacija tokom 19 godina posle pobuna.

Dominikanska Republika, 1916-24, trupe, osam godina okupacije marinaca.

Kuba, 1917-1933, trupe, vojna okupacija, ekonomski protektorat.

Prvi svetski rat, 19l7-1918, marinci, trupe, torpediranje brodova, rat protiv Nemačke.

Rusija, 1918-1922, marinci, trupe, pet iskrcavanja radi borbe protiv boljševika.

Panama, 1918-1920, trupe, "policijska dužnost" tokom nemira posle izbora.

Jugoslavija, 1919, trupe, marinci intervenišu u korist Italije protiv Srba u Dalmaciji.

Honduras, 1919, trupe, marinci se iskrcavaju tokom jedne izborne kampanje.

Gvatemala, 1920, trupe, dve nedelje intervencije protiv unionista.

Zapadna Virdžinija, 1920-1921, trupe, bombardovanja, armija interveniše protiv rudara.

Turska, 1922, trupe, borbe protiv nacionalista u Smirni (Izmir).

Kina, 1922-1927, marinci, trupe, razvijanje snaga tokom nacionalističkih pobuna.

Honduras, 1924-1925, trupe, dva iskrcavanja tokom izbornih nemira.

Panama, 1925, trupe, marinci guše generalni štrajk.

Kina, 1927-1934, trupe, marinci se smeštaju po čitavoj zemlji.

Salvador, 1932, Slanje brodova tokom pobune Farabunda Martija.

Vašington D.C., 1932, trupe, armija okončava protest u korist plata za veterane iz Prvog svetskog rata.

Drugi svetski rat, 1941-1945, marinci, trupe, bombardovanja, nuklearni udari, više od tri godine borbi protiv Osovine; više od 200.000 japanskih žrtava tokom prvih nuklearnih udara.

Detroit, 1943, trupe, armija guši pobunu crnaca.

Iran, 1946, nuklearna pretnja, sovjetskim trupama je izdata naredba da napuste Sever (Iranski Azerbejdžan).

Jugoslavija, 1946, Pomorski odgovor pošto je oboren američki avion.

Urugvaj, 1947, nuklearna pretnja, razvijanje bombardera (demonstriranje sile)

Grčka, 1947-1949, komandovanje operacijama, upravljanje snagama ekstremne desnice tokom građanskog rata.

Kina, 1948-1949, trupe, marinci evakuišu američke državljane pre komunističke pobede.

Nemačka, 1948, nuklearna pretnja, bombarderi sa nuklearnim kapacitetom nadziru vazdušni most ka Berlinu.

Filipini, 1948-1954, komandovanje operacijama, CIA rukovodi ratom protiv ustanka Huka.

Portoriko, 1950, komandovanje operacijama, pobuna u korist zgažene nezavisnosti u Ponseu.

Koreja, 1950-1953, trupe, marinci, bombardovanja, nuklearne pretnje, SAD i Južna Koreja bore se protiv Kine i Severne Koreje. To je ćorsokak, opasnost od atomske bombe u 1950. godini, i protiv Kine 1953. godine. Američke baze su i dalje u Južnoj Koreji.

Iran, 1953, komandovanje operacijama,CIA obara demokratiju i instalira šaha na vlasti.

Vijetnam, 1954, nuklearna pretnja, ponuda bombi Francuzima da ih koriste tokom njihovih vojnih operacija.

Gvatemala, 1954, komandovanje operacijama, bombardovanja, nuklearna pretnja, CIA upravlja invazijom izbeglica posle čega je nova vlast nacionalizovala zemlje koje pripadaju američkim kompanijama; baze bombardera su u Nikaragvi.

Egipat, 1956, nuklearna pretnja, sovjetske trupe su zamoljene da se drže po strani od Suecke krize; marinci evakuišu strance.

Liban, 1958, trupe, marinci, pomorska okupacija protiv pobunjenika.

Irak, 1958, nuklearna pretnja, Irak je upozoren zbog moguće invazije na Kuvajt.

Kina, 1958, nuklearna pretnja, Kina je zamoljena da se ne iskrcava na tajvanska ostrva.

Panama, 1958, trupe, protesti protiv zastave se pretvaraju u konfrontacije.

Vijetnam, 1960-1975, trupe, marinci, bombardovanja, nuklearne pretnje, borbe protiv pobune u Južnom Vijetnamu i protiv Severnog Vijetnama; 1 do 2 miliona ubijenih tokom najdužeg od američkih ratova, pretnje atomskim bombama 1968. i 1969. godine. Totalno zagađenje zemlje, vazduha i vode Vijetnama mnogim nedozvoljenim hemijskim i biološkim oružjima, sa kongenitalnim posledicama po stanovnike sve do danas.

Kuba, 1961, komandovanje operacijama, CIA rukovodi invazijom izbeglica, doživljavajući neuspeh.

Nemačka, 1961, nuklearna pretnja, uzbuna tokom krize s Berlinskim zidom.

Kuba, 1962, nuklearna pretnja, marinci, pomorska blokada tokom raketne krize; to je gotovo rat protiv SSSR-a.

Laos, 1962, komandovanje operacijama, stvaranje jedne armije tokom gerilskog rata.

Panama, 1964, trupe, Panamci su srušeni u vreme zahtevanja da im se vrati Kanal.

Indonezija, 1965, komandovanje operacijama, milion mrtvih u vojnom državnom udaru koji je orkestrirala CIA.

Dominikanska Republika, 1965-1966, trupe, bombardovanja, marinci se iskrcavaju tokom jedne izborne kampanje.

Gvatemala, 1966-67, komandovanje operacijama, "Zelene beretke" intervenišu protiv ustanika.

Detroit, 1967, trupe, armija interveniše protiv crnaca, 43 ubijenih.

Sjedinjene Države, 1968, trupe, posle ubistva Martina Lutera Kinga, 21.000 vojnika po raznim gradovima.

Kambodža, 1969-1975, bombardovanja, trupe, marinci. Oko 2 miliona mrtvih za 7 godina bombardovanja, od gladi i od političkog haosa.

Oman, 1970, komandovanje operacijama, SAD vode invaziju iranske mornarice.

Laos,1971-1973, komandovanje operacijama, bombardovanja, SAD vode južnovijetnamsku invaziju, tepih-bombe po provincijama.

Južna Dakota, 1973, komandovanje operacijama, armija vodi opsadu Ranjenog Kolena protiv Indijanaca Lakota.

Bliski istok, 1973, nuklearna pretnja, svetska uzbuna tokom rata na Bliskom istoku, između Izraela, Egipta i Sirije.

Čile, 1973, komandovanje operacijama, državni udar koji podržava CIA protiv marksističkog, izabranog predsednika Salvadora Aljendea.

Kambodža, 1975, trupe, bombardovanja gasom, zaplena broda, 28 mrtvih u helikopterskoj nesreći.

Angola, 1976-1992, komandovanje operacijama, CIA pomaže pobunjenicima koje podržava Južnoafrička Republika.

Iran, 1980, trupe, nuklearna pretnja, neuspelo bombardovanje, akcija oslobađanja talaca u američkoj ambasadi u Teheranu; osam vojnika gine u helikopterskoj nesreći. Sovjeti upozoreni da se ne mešaju u revoluciju.

Libija, 1981, mlaznjaci marinaca, dva libijska reaktivna aviona srušena tokom manevara.

Salvador, 1981-1992, komandovanje operacijama, savetovanje trupa, nadletanja, pomoć u ratu protiv pobunjenika, conseil des troupes, vojnici kratko upleteni u uzimanje talaca.

Nikaragva, 1981-1990, komandovanje operacijama, marinci, CIA vodi invazije izbeglica ("kontras"), postavljanje lučkih mina protiv sandinističke revolucije.

Liban, 1982-1984, marinci, bombardovanja, trupe; marinci proteruju PLO i podržavaju falangiste. Marinci bombarduju i zasipaju granatama muslimanske i sirijske položaje.

Honduras, 1983-1989, trupe, manevri pomažu izgradnju baza u blizini granica.

Grenada, 1983-1984, trupe, bombardovanja, invazija četiri godine posle revolucije.

Iran, 1984, mlaznjaci, dva iranska mlaznjaka oborena iznad Persijskog zaliva.

Libija, 1986, bombardovanje, marinci, vazdušni udari da bi se zbacila nacionalistička vlast.

Bolivija, 1986, trupe, armija pomaže u vazdušnim napadima na region kokaina.

Iran, 1987-1988, marinci, bombardovanja, SAD intervenišu na strani Iraka u tom ratu.

Libija, 1989, mlaznjaci mornarice, dva libijska mlaznjaka oborena.

Devičanska ostrva, 1989, trupe, Sveti krst: pobune crnaca posle invazije.

Filipini, 1989, mlaznjaci, vazdušno "pokrivanje", stavljena na raspolaganje vladi zbog eventualnog državnog udara.

Panama, 1989-1990, trupe, bombardovanje, nacionalistička vlada je srušena sa 27.000 vojnika, rukovodioci su uhapšeni, više od 2.000 mrtvih.

Liberija, 1990, trupe, stranci su evakuisani tokom građanskog rata.

Saudijska Arabija, 1990-1991, trupe, mlaznjaci, Iraku se suprotstavilo posle njegove invazije na Kuvajt; 540.000 ljudi stacionirano u Omanu, Kataru, Bahreinu, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Izraelu.

Irak, 1990, bombardovanja, trupe, marinci, blokada Iraka i jordanskih luka; 200.000 mrtvih, i više, tokom invazije Iraka na Kuvajt, zabranjena zona leta nad kurdskim Severom, nad šiitskim Jugom, sveobuhvatna razaranja iračke vojne opreme.

Kuvajt, 1991, marinci, bombardovanja, trupe, kraljevska porodica Kuvajta je ponovo vraćena na presto.

Los Anđeles, 1992, trupe, armija i marinci razvijeni su protiv antipolicijskih pobuna.

Somalija, 1992-1994, trupe, marinci, bombardovanja, okupacija UN tokom građanskog rata: pod vođstvom SAD, vazdušni napadi protiv jedne frakcije u Mogadišu.

Jugoslavija, 1992-1995, marinci, blokada NATO protiv Srbije i Crne Gore;

Bosna, 1993-1995, mlaznjaci, bombardovanja, zona zabranjenoig leta nadzirana tokom građanskog rata; oboreni avioni; bombardovanje Srba oko Goražda, na Palama, oko Foče i na Ozrenu 1995, uranijumskim bombama.

Haiti,1994-1996, trupe, marinci, blokada protiv vojne vlade, trupe ponovo vraćaju predsednika Aristida, tri godine posle državnog udara.

Hrvatska, 1995, bombardovanja srpskih pozicija u Krajini, srpskih aerodroma napadnutih čak pre same ofanzive u avgustu.

Zair (Kongo), 1996-1997, trupe, marinci u logorima izbeglica Hutu, u zoni u kojoj počinje revolucija

Liberija, 1997, trupe, vojnici pod vatrom tokom evakuisanja stranaca.

Albanija, 1997, trupe, vojnici pod vatrom tokom evakuisanja stranaca.

Sudan, 1998, napadi raketama jedne farmaceutske fabrike za koju se sumnjalo da je neuralgična "teroristička" fabrika za izradu gasa. Više od 30.000 civila je ubijeno. SAD blokiraju istragu OUN u Savetu bezbednosti .

Avganistan, 1998, napadi raketama na nekadašnje logore CIA koje su muslimanski integristi koristili za navodne napade na američke ambasade.

Irak, 1998, bombardovanja, rakete, četiri dana intenzivnih vazdušnih udara, pošto su inspektori za naoružanje osumnjičili Iračane za opstrukciju.

Jugoslavija, 1999, 78 dana bombardovanja, raketa, teških vazdušnih udara NATO, pošto je Srbija odbila da se povuče sa Kosova. Dosad najviše korišćene (nedozvoljene) bombe sa osiromašenim uranijumom, bacane isključivo na Srbiju i Kosmet. Takođe i nedozvoljene grafitne bombe za blokiranje elektro-sistema, kao i klaster bombe.

Jemen, 2000, marinci, samoubilački atentat Al Kaide bombom na američki brod "Kol".

Makedonija, 2001, trupe i trupe NATO se pokreću i delimično razoružavaju albanske ustanike UČK.

Sjedinjene Države, 2001, mlaznjaci, marinci, odgovor na avio-atentate u septembru.

Avganistan, 2001, masovna mobilizacija SAD za napad na talibane i Bin Ladena. Predviđa se širenje rata na Irak, Sudan i druge prostore.

Irak, 2003-2008, trupe, marinci, avijacija, saveznici iz Alijanse; Srušen i vešan Sadam Husein i njegovi bliski saradnici; zemlja bačena u totalni haos i svakodnevna ubijanja; eksploatacija nafte dugoročno planirana; Irak verovatno predviđen za dalje parcelisanje po etničkom principu, na šiitski, sunitksi i kurdski deo, radi lakše eksploatacije, poput Jugoslavije.

Napad na Libiju počeo je 15. februara 2011. godine, i nakon toga je Libija slomljena, rasturena, devastirana do 20. oktobra iste godine.

Rat u Siriji je počeo 15. marta 2011 godine serijom demonstracija tzv “arapskim prolećem“. Od tada traje građanski rat, koji je iznedrio Islamsku državu, osmišljenu u Lengiju. Poginulo je najmanje dve miliona ljudi, a nekoliko miliona je raseljeno. Potpuni slom Sirije spasila je intervencija oržanih snaga Ruske Federacije…

        Antrfile:

Ovo je delimična lista američkih vojnih intervencija, jer u nju nisu ušli i značajni i brojni prateći činioci svih konflikata: obavezno vojno prisustvo tokom demonstracija; mobilizacije Nacionalne garde; razvijanje pomorske sile duž nacionalnih obala; jačanje personala ambasada; zapošljavanje personala koji nije u sastavu departmana odbrane (poput DEA); vojne vežbe; mobilizacije bez cilja borenja; permanentno stacioniranje oružanih snaga; tajne akcije iako tamo Sjedinjene Države nisu igrale komandnu ni kontrolnu ulogu; korišćenje malih jedinica oslobađanja talaca; američko pilotiranje stranim aparatima; asistencija tokom prirodnih katastrofa u inostranstvu; vojni trening i programi supervizije koji ne iziskuju direktno učešće u borbama; program civilne akcije i brojne druge vojne aktivnosti.

Korišćeni izvori: Arhive Kongresa; 180 iskrcavanja, Sekcija istorije U.S. Marine Corps; Ege & Makhijani u: Counterspy, i Daniel Ellsberg u: Protest & Survive; "Primeri pribegavanja američkim snagama u inostranstvu, 1798-1993", Ellen C. Collier iz Službe istraživanja Biblioteke Kongresa.

 

©Geto Srbija

naterijal: List protiv mafije