НАЛИЧЈЕ И ОВЕ СИНДИКАЛНЕ СНАГЕ: ЦИФРЕ И УНОСАН БИЗНИС ПОЈЕДИНАЦА ИЗ ГОМИЛЕ КВАЗИ СИНДИКАЛАЦА ПОЛИЦИЈЕ!??

 

Огорчени чланови синдиката у полицији упутили су писмо Магазину Таблоид, очекујући да буде објављено, да се јавности стави на увид како министри полиције и директори полиције користе синдикалне лидере за издају интереса запослених, а њих награђују бољим радним местима, толерисањем њихових “несташлука“, расипање синдикалних пара.

Подсећамо да је главни уредник Магазина Таблоид био портпарол првог синидиката у полицији, због чијег деловања је синдикални трибун Милосав Васић три пута добио отказ, враћен је на посао и пребачен у ПС Обреновац. Због текста који је објављен у електронском издању у броју 392, добили смо тужбе шесторице синдикалних активиста. Ево им и нове шансе.

 

……..

 

Одавно, још са сменом Васића и преотимањем Независног сидндиката полиције, постало је свима јасно да су синдикати прешли у руке послодавца и да служе послодавцу као продужена рука у угњетавању радника, а појединим полицајцима са дебелим криминалним досијеима, криминалцима, нерадницима и хоштаплерима лепа и једина шанса да се заштите од криминала и нерада, а да притом и дебело ушићаре са себе.

Са сменом Васића у НСП редом су се смењивали у руководству стотине такозваних синдикалаца. Тада настају и такозвани синдикати који су формирани само зарад личних интереса, јер осим Полицијског синдиката Србије , као једине озбиљне синдикалне организације, отпадом од НСП формирани су разни квази синдикати који служе само за испуњење личних интереса и финансијску добит појединаца.

Тако су први формирани Синдикат полиције Драгана Аризановића , Синдикат српске полиције-ССП у Ужицу, Независни полицијски синдикат Србије-НПСС у Новом Пазару, Синдикат уједињене полиције у Врању, потом Јединствени синдикални покрет који је формирао Ђукић Дејан у Краљеву, затим Синдикат полиције и полицијских старешина који формира Блажо Марковић и тако редом, до броја 26, колико тренутно синдиката делује у МУП-у.

О томе ко је продао синдикат и интересе запослених за радно место, писаћемо у неколико наредних бројева.

Свима њима је једно заједничко, а то је лични интерес уског круга људи који формирају тај синдикат, или лични интерес полицајаца са криминалним досијеима, који се касније прикључе некој синдикалној организацији како би се заштитили да не би били ухапшени, а који обично раде искључиво по налогу послодавца уз испуњење услова које послодавац постави пред њих, а то је обично као прво глава оних који се истински боре за права радника.

Такав случај преотимања синдиката и продаје главе јаких синдикалаца видели смо прво са Милосавом Васићем а потом са Глишом Видовићем и задњи пример је Момчило Видојевић. Са издајом од стране њихових сарадника, иначе личних шићарџија, синдикати у полицији су изгубили сврху свог рада и деловања. Осим личних интереса појединаца.

Када су кренули да се баве синдикалним радом, многи полицајци су стидљиво улазили у синдикат све до тренутка када су видели да је синдикат у полицији згодна, а можда и једина прилика да се на никада лакши и безбеднији начин не дође до толико жељеног радног места, функције у полицији и позамашне суме новца, како од чланарине, тако и процента од такозване синдикалне чланарине или процента од пакетића које синдикати дају деци чланова синдиката.

Када приђу финансијама, тада им радно место постаје и „ситно" зарад новца који се врти у синдикатима а који сами себи изгласавају кроз разне надокнаде, дневнице и слично. А о бесплатном возикању службених кола, плаћање ручкова и вечера, банчењу по сплавовима, испијању скупоцених пића, пушењу томпуса, понекад и нека „повучена" црта белог, уживање са швалеркама у етно ресторанима, бањама или спа центрима….то је већ друга прича.

Ако погледамо званичне интернет презентације четири бројчано најјача синдиката у полицији, па све то пренесемо на папир и израчунамо, долазимо до једне позамашне суме новца, за коју ни није чудо да се појединци грабе да дођу до синдикалне касе.

Самим тим се може и „оправдати" њихово велико трошење новца на скупу гардеробу, рачукове по сплавовима, синдикалне дневнице и слично. И док полицајци од своје основне плате од које једва преживљавају плаћају чланарину углавном 1%, неретко и у два, три или више синдиката, ти исти њихови представници кроз такозвану борбу за њихова права, пуне џепове позамашном сумом новца.

Како нам је пренео поуздан извор из једног од четири јака синдиката у полицији, у свакој синдикалној организацији бар око 20% чланова су запослени у жандармерији, где је плата дупло већа од полицајца који обавља редовне активности.

Кренимо редом. У полицији гравитирају четири јака синдиката и то Независни синдикат полиције-НСП, Полицијски синдикат Србије-ПСС, Синдикат српске полиције-ССП  и Независни полицијски синдикат Србије-НПСС. Свима осим ПСС је заједничко да су „продали" своје лидере.

Како представљају јавности број својих чланова долазимо до импозантне цифре новца која се врти кроз ове синдикалне организације, а која се слива у џепове појединаца који воде ове синдикате као што су Лукић, Барбулов, Златановић, Ранитовић, Лазаревић, Радовановић, Јеленковић. Многи од такозваних вођа синдиката, или оних који су у самом врху руководства синдиката, поред тога што су се доказали као тешки нерадници у служби, док их плаћају грађани, могу да се „похвале" и својим криминалним досијеима, да се против њих воде кривични поступци који се обустављају доласком у синдикат по налогу својих ментора-послодавца или да су чак и лежали у затвору.

НСП представља да има 22.000 чланова. Ако је око 3.000 жандара са просечном чланарином од 8 еура а 19.000 осталих запослених са просечно 5 еура, долазимо до месечне чланарине од око 119.000 еура, што би на годишњем нивоу било око 1.428.000 евра, односно нешто мање од милион ипо евра. Е сад, а где је силна синдикална продаја и проценти који се крећу од 6% па све до 20%.

ПСС представља да има 17.000 чланова што је око 1.100.000 евра, ССП око 600.000 евра док НПСС са својих, како кажу више од 7.000 чланова, убира не мање од нешто мање од пола милиона еура односно око 455.000 еура.

Када видимо само цифре које се врте није ни чудо што се чланарина неконтролисано троши по сплавовима или на дневнице које се наплаћују и у дане викенда или дане када се ама баш ништа не ради у интересу чланова.

И док полицајци једва крај са крајем састављају, а на терен у изузетно лошим условима одлазе за дневницу од 150 динара, а да притом сами морају да плаћају храну, синдикалци од тих њихових пара наплаћују дневнице од најмање 1.500 динара и више, а да притом плаћају храну у скупим ресторанима од пара тих истих полицајаца. Ево вам један од примера како то функционише у НПСС.

Кроз трошковник и изводе из банке до којих смо дошли, види се да се највише новца троши на дан када је плата полицији а то је 10 и 25 у месецу. Поред већ споменутих дневница, очигледно је да се новац „пере, кроз разне рачуне, јер је немогуће да се плаћа гориво и то на истим пумпама када сви знамо да синдикалци користе возила која су власништво МУП-а, и да за та иста возила МУП плаћа гориво.

Такође, видимо да се у исти дан на једној те истој бензинској станици по више пута плаћа гориво. А колико вајни синдикалци уживају можете видети и огромне рачуне који се плаћају ресторанима, сплавовима, етно ресторанима или хотелима.

Такође рачуни за услуге мобилне телефоније у ВИП и МТС мрежи износе енормних 30.000 динара месечно, док се наводна рефундација трошкова и исплата „солидарне помоћи" врши само члановима руководства синдиката. Нигде нема ни једна уплата помћи осталим запосленима или члановима њихових породица.

Чему онда служи синдикат?!

Све то плаћају полицајци од уста своје деце.

Кроз једну просту рачуницу, само уплатом чланарине у ова 4 синдиката, долазимо до годишње цифре обрта новца од око 3.600.000 евра. Знајући да је стамбена политика запослених изузетно лоша, где многи полицајци са породицама плаћају кирије, или су у кредитима због решавања стамбеног питања, просечном ценом квадрата стана у Београду, само од те исте чланарине може да се купи око 4.000 квадрата стамбеног простора или око 80 станова просечне величине 50 квадрата.

Бављење синдикалним активностима у полицији је много уносан бизнис. А и добра заштита од криминалних активности за ближу, даљу родбину, себе лично, кумове, рођаке… А и добар мамац за дружење са пропалим политичарима, дамама сумњивог морала, трошкарење по сплавовима и на музику, а остане и за добар, али скупоцен виски и наравно за по неку црту белог…без тога се не може, наљутио би се кум Чеда. У заносу белине падне и по неки љубавни загрљај, да се уклопимо у педерску братију, да нам се не наљуте газде.

Читајте Таблоид, сазнајте истину о квази синдикалцима у полицији, о томе ко је кога удомио, ко је добио радно место, ко је кога продао, купио…како је доктор Неша (министар полиције Стефановић) из Београда, са својом братијом „ставио" синдикате у функцију своје рекламе, лажи и превара, а не у интересу запослених.

 

(Огорчени чланови синдиката у полицији)

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

ZDRAVSTVO U SRBIJI – GRANA U KOJOJ VLADA SISTEMSKA KORUPCIJA!?

 

Zastrašujućoj slici srpskog zdravstva danas, doprinele su višegodišnje pljačke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pljačke u javnim nabavkama za potrebe zdravstvenih ustanova, masovan odlazak u inostranstvo najboljih lekara, nezakonito zapošljavanje i otpuštanje medicinskih radnika, nameštanje konkursa za izbor direktora zdravstvenih centara i domova zdravlja, nenamensko trošenje sredstava od strane kliničko-bolničkih centara, i još mnogo toga.

Ali, crna strana belih mantila najbolje se vidi u bolničkim sobama. Ko je imao nesreću da tamo boravi, ostaće mu u nezaboravnoj uspomeni zdravstvene "usluge" slične onima u najsiromašnijim zemljama takozvanog trećeg sveta.

 

                         Milica Grabež

 

Više od petnaest godina Srbija je prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije neprekidno vodeća evropska zemlja po stepenu korupcije u zdravstvu. I po dugogodišnjim listama čekanja na specijalističke usluge (posebno radioterapije i kardiohirurgije), Srbija je najgora na evropskom kontinentu. Mnogim bolesnicima je zbog toga smrt lakša od života.

Zdravstvena zaštita u Srbiji besplatna je samo u režimskoj propagandi ali ne i u realnom životu. Čitav zdravstveni sistem svodi se na otimačinu od pacijenata, a medicinske usluge više liče na kažnjavanje bolesnika nego na njihovu zaštitu.

Opšte je poznata činjenica da je nakon nezapamćene pljačke zdravstvenih fondova u poslednjoj deceniji, došlo dotle da se na račun jednog osiguranika u proseku leči još dvoje nezaposlenih.

Srbija nema ni propisan osnovni paket zdravstvenih usluga niti njeni građani znaju šta dobijaju za te pare. Ukupno, u zdravstveni fond svakog meseca zaposleni u Srbiji ulažu 12.3 % bruto zarade, na osnovu čega je lako zaključiti da imamo najskuplje zdravstvo u Evropi!

Ali, šta dobijamo za taj novac? Svakodnevno umiru pacijenti među kojima je visok procenat dece do 14 godina starosti, jer država neće da im plati lečenje, uprkos tome što je još 2013. godine donet Zakon kojim je odobreno da država finansira lečenje čak i u inostranstvu.

I dalje su na sceni liste čekanja, potpuno devastirane bolnice, povremene i stalne nestašice strateški važnih lekova. Ali i kad ih ima, za mnoge od njih recept ne važi. Zbog svega toga, preko 60 odsto građana Srbije daje mito lekarima da bi dobilo uslugu koju već uredno plaća.

Više od 70 odsto građana Srbije koji su skoro završili svoj radni vek u toku koga im je redovno uplaćivan doprinos za zdravstveno osiguranje, kad treba da idu na skener, obično plaćaju tu uslugu privatnoj klinici, da se ne bi dodatno razboleli čekajući mesecima a nekada i godinama na ovu uslugu.

Sa druge strane, više evropskih zemalja (čak i one koje nisu članice EU) uvelo je model prema kome se doprinosi za zdravstvo plaća iz budžeta države, a ne od davanja iz plata. Ovo ukidanje je dovelo do porasta neto plata, smanjeni su troškovi privredi, a to je dovelo i do povećanja penzija.

U Srbiji, država ima monopol u zdravstvu, a ne daje za uzvrat nikakve informacije gde novac građana odlazi. Režim Aleksandra Vučića prisvojio je fondove i ponaša se kao da je u pitanju njegov privatni investicioni fond sa kojim raspolaže kako hoće.

A, taj novac nije mali. Naime, prema podacima Svetske banke, građani Srbije izdvajaju za zdravstveni fond 10, 6 odsto nacionalnog dohotka. Vučićeva propaganda je i ovaj podatak sakrila pa potura priču da je to izdvajanje od 7 do 8 odsto. Razlika od oko 3 odsto iznosi gotovo milijardu evra! I svake godine negde taj novac "nestaje" u stranačkim kasama i u džepovima stranačkih poglavica i njihovih mafijaških struktura unutar institucija sistema.

Takođe, režim je namerno izigravao da se izvrši elektronsko vođenje liste osiguranika, gde bi se tačno videlo koliko ko uplaćuje, koliko troši, gde novac ide dalje…To se i dalje radi.

U odgovorima na upitnik Evropske Komisije koji je Vlada Srbije predala još 27. januara 2011. godine, ispostavilo se da je zdravstvo najkorumpiraniji sektor u državi. To se očigledno nije moglo sakriti jer je nadležna služba Evropske komisije već imala poverljive podatke o milijardama evra koje kroz zdravstvo koruptivnim putem odlazi u fondove ovdašnjih političkih preduzeća i u privatne džepove.

Uprkos tome, ozbiljna istraga korupcije na nivou javnih nabavki u srpskom zdravstvu, nikada se nije temeljno obavila, niti je do današnjeg dana poznato ko je sve zloupotrebljavao sredstva u bolnicama i domovima zdravlja. Otkrivanje podataka o zloupotrebama u zdravstvenom sistemu otvorila bi sliku ozbiljno organizovane kriminalne piramide na čijem čelu stoje vodeće figure političke scene u Srbiji.

Poslednji veliki krug racionalizacije u zdravstvu, koji se odnosi na nemedicinski kadar i na stomatologe kojih ima u takozvanim primarnim zdravstvenim ustanovama, završio se tihim bojkotom u zdravstvenim ustanovama.

Takozvani Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji, odnosno sistematizaciji radnih mesta, propisan od strane Vlade Srbije za sve zdravstvene ustanove, naišao je na opšti bojkot prilikom pravljenje kadrovskih planova za prošlu godinu. Taj bojkot i dalje traje.

Spiskovi za otpuštanje u skladu sa uputstvom dobijenim od Ministarstva zdravlja masovno su uništavani širom Srbije, posebno u Vojvodini. Ispostavilo se da u medicinskim ustanovama ima znatno manje potrebnog, kvalifikovanog osoblja nego što bi ga trebalo biti. A, Vučićeva politika insistira na masovnom otpuštanju. Tokom njegovog poslednjeg sastanka sa predstavnicima MMF-a, ponovo je zahtevano da se krene u otpuštanje zaposlenih i iz zdravstvenog sektora.

One ustanove koje su bile lojalne režimu i prošle godine dostavile spisak za otpuštanje Ministarstvu zdravlja, nisu dobile ni povratnu informaciju da li je spisak u redu ili nije. Zadatak sa vrha je da se izvrši "seča". A, da li je ona ispravna ili ne i kakve će posledice na terenu biti, to nikoga ne zanima.

Na evropskoj rang listi u prošloj godini zdravstveni sistem u Srbiji svrstan je u šest najgorih, od ukupno 35 zemalja. Prema Ustavu Srbije, lečenje je besplatno i dostupno svima. U realnom životu, zdravstvene usluge su preskupe i za mnoge nedostupne.

Sve ocene iz evropskih institucija zaduženih za kontrolu zdravstva, govore da je u Srbiji najgore stanje u oblasti opsega i dometa usluga i oblasti farmaceutskih proizvoda. Naime, farmacija je u više različitih izveštaja predstavljena skoro kao mafijaška organizacija.

I to je slika evropskom licemerja, jer su te institucije ćutale dok je nekadašnji četvorostruki ministar zdravlja Tomica Milosavljević, činio pogrom od srpskog zdravstva kroz razne forme "reformi" i "racionalizacija", a posebno u vreme njegovog zavođenja mafijaških pravila u srpskoj farmaciji.

Umesto da odgovara pred domaćim pravosuđem, Milosavljević je nagrađen petogodišnjim mandatom u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO) jer je zadužio velike multinacionalne korporacije uvozom i primenom eksperimentalnih lekova na domaćim pacijentima kao zamorčićima.

Zdravstvo u Srbiji je grana u kojoj vlada sistemska korupcija, od zloupotreba ovlašćenja do nenamenskog trošenja sredstava, a posebna priča je običaj upućivanja pacijenata na privatnu lekarsku praksu od strane lekara u javnim ustanovama. Kada je reč o uzrocima ovakvog stanja, upućivanje pacijenata u privatnu praksu potiče od toga što je zdravstvenim radnicima sadašnjim zakonskim rešenjima omogućeno i dozvoljeno da u isto vreme rade i u javnom i u privatnom sektoru. Na delu je, dakle, primer legalnog sukoba interesa.

Masovni su primeri gde 10 odsto od svake obavljene analize ili intervencije u državnoj, ide na ruke privatnoj klinici. Poznat je skandal u pirotskoj bolnici, kada su bili uhapšeni svi ginekolozi u toj ustanovi zbog primanja mita, a doktori su osumnjičeni da su uzimali i do 1.000 evra od vlasnika privatne prakse nadoknade za slanje trudnica na takozvane dabl testove ili prekid trudnoće u tu privatnu kliniku.

Milioni građana u Srbiji danas ne mogu da ostvare svoja prava u potpunosti ili delimično. Oni bez knjižice ili overene knjižice ne mogu ostvariti svoje pravo. Čak i oni sa overenom knjižicom ne mogu dobiti sve neophodne lekove i preglede ili intervencije.

Ceo zdravstveni sistem u Srbiji održava se na novcu otetom od građana i na činjenici da još uvek svi školovani stručnjaci nisu napustili Srbiju. Lekara specijalista je sve manje. Dve trećine gradskih bolnica i zdravstvenih centara u Srbiji nema dovoljno hirurga, anesteziologa, neurologa…Nema čak ni dovoljno medicinskih sestara. A, Vučićeva vlada planira do kraja ove godine da kadrovski opustoši domove zdravlja, bolnice i kliničke centre.

Srbija je sve siromašnija, bolesti haraju i odnose godišnje blizu 30 hiljada života, a so na tu ranu je i činjenica da je više od 7.000 aktivnih lekara opšte prakse i lekara specijalista spremno da napusti i posao i državu u kojoj su rođeni i gde su stekli obrazovanje.

Prema jednoj skorašnjoj internoj anketi Ministarstva zdravlja, od tog broja je njih 2.000 već zatražilo i dobilo dokumentaciju od Lekarske komore Srbije za odlazak na rad u inostranstvo! Reč je o ljudima sa dobrim obrazovanjem i solidnim iskustvom. Tako školovan kadar na Zapadu čuvaju kao svetu relikviju, nude najbolje uslove i nagrađuju posebnim premijama, obezbeđuju ga od svake egzistencijalne brige.

U Srbiji, na žalost, mnogi od njih rade u nehumanim uslovima, u polusrušenim bolnicama, sa zastarelom opremom. Za struku kojoj pripadaju, imaju mizerne plate a odnos države prema zdravstvenim radnicima je više nego uvredljiv. Dobar deo lekara i medicinskih sestara svoje nezadovoljstvo usmeravaju na pacijente.

I to je krug iz koga nema izlaza. Sa druge strane, u srpsko zdravstvo je ušlo dosta poluškolovanih kadrova, mahom zapošljavanih preko vladajućih stranaka. Mnogi od njih nisu nikada ni prošli pored medicinskog fakulteta, niti bi smeli biti u struci. I svi oni su dobili nekakve vodeće pozicije u lokalnim zdravstvenim ustanovama. Ukratko, najbolji odlaze u inostranstvo ili u penziju ako imaju dovoljno godina staža. Najgori su već na sceni.

Poslednjih dva godine, zbog obostranih frustracija izazvanih opštom bedom, došlo je i do talasa nasilja pacijenata nad medicinskim osobljem. U Domu zdravlja u Šapcu polovinom januara ove godine, jedan pacijent je ubio nožem medicinsku sestru koja je nakon toga preminula. Zbog svega toga, MUP Srbije izdao je naredbu da svaki zdravstveni centar i svaki dom zdravlja dobije policajca-čuvara, "dok se nasilje ne zaustavi".

Kakvo dno je srpsko zdravstvo dotaklo, najbolje govori najnoviji primer Kliničkog centra u Kragujevcu, gde je neko došao na ideju da novcem zaplenjenim od osumnjičenih za lakše krivične prekršaje kupi aparat za takozvanu jontoforezu, utrazvučni aparat, inkubator vredan 1,7 miliona dinara i drugu potrebnu opremu.

Učestale su i javne, spektakularno organizovane pljačke građana kroz razne humanitarne aktivnosti i uz pomoć medija, u kojima ogroman profit ubiraju telefonske kompanije i dele ga kriminalnim ograncima političkih stranaka na vlasti.

Tako je 24. maja ove godine preko "Blic fondacije" i Radio-televizije Srbije organizovan takozvani "humanitarni kontakt šou program Teleton" u kome su učestvovale poznate ličnosti iz sveta muzike, glume, sporta i politike, a sve pod nazivom "Srce za decu" (da se svim porodilištima u Srbiji obezbede aparati za proveru sluha kod beba). Samo deo milionski teške sume otišao je u humanitarne svrhe. Ostalo je zadržano na računima raznih "Teletona" i transferisano u privatne džepove.

Već godinama, umesto države, umesto Ministarstva zdravlja, umesto zdravstvenih fondova, u akcijama prikupljanja novca za opremanje zdravstvenih ustanova učestvuju razne "medijsko-humanitarne" korporacije, iza kojih stoji mafijaški interes vladajućih stranaka.

Odličan primer za to je bilo angažovanje RTV B92 oko akcije kupovine inkubatora za bebe. Umesto nadležnih ministara, uloga "majke Tereze" dodeljena je direktoru ove medijske kuće, Veranu Matiću. Ovakva praksa se i dalje nastavlja.

Novac se od građana "prosi" i na ovako visokom nivou, ali i na onom najnižem, gde nesrećnici kojima je potrebno lečenje traže pomoć od koga stignu, bez medijske i političke podrške. Zato što nema države, nema socijalne politike, a nema ni para u opljačkanim zdravstvenim fondovima.

Vučićev režim je u sprdnji sa građanima-osiguranicima, kojima je neophodno lečenje, kako u Srbiji tako i u inostranstvu. Još 2013. godine, pod njegovom komandom, tadašnji direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje predložio je da lečenje u inostranstvu ne plaća država već "građani svojim donacijama"!

U tom smislu je naručena i izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju…Teren za masovne otimačine od građana bio je otvoren. Kako tada, tako i danas, umesto da sve bude regulisano kako bi zdravlje i dostojanstvo ljudskog bića bilo zaštićeno, sezona "humanitarne otimačine" i dalje traje.

Srbija je sve bolesnija, a najbolesniji je režim koji je to dozvolio i Vođa tog režima koji je najozbiljniji pacijent na brodu koji nezadrživo tone.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

O DRŽAVNOM TROŠKU I SKANDALI I BAHATOST DIREKTORA AGENCIJE ZA LEKOVE!!!

 

Direktor Agencije za lekove i medicinska sredstva, Saša Jaćović, već dve godine hara ovom ustanovom, troši državni novac kao da je arapski šeik, zapošljava koga hoće i radi šta hoće, ima platu veću od svih ministara i vozni park prepun skupih automobila koje građani plaćaju od svoje sirotinje.

Ali, Jaćović je još u junu 2013. godine, samo dva meseca posle imenovanja za vršioca dužnosti Agencije za lekove, odmah pokazao svoje pravo lice, naredivši tada hitnu izmenu internog pravnog akta, po kojem bi mogao da mu se plaća zakup stana.

 

                 Mersiha Hadžić

 

Pošto je rodom iz Kragujevca, gde mu je i mesto stanovanja, do imenovanja za direktora, Jaćović je skoro svakodnevno putovao službenim vozilom u Kragujevac i nazad. Kako onda, tako i danas, Jaćović hara Agencijom za lekove.

Direktor Agencije za lekove i medicinska sredstva, Saša Jaćović, poznat po neumerenosti i rasipništvu, za samo godinu i po dana odobrio je potrošnju oko 11 miliona dinara za službena putovanja, i to sve preko firme “Tripadvisor“, koja je i organizovala putovanja zaposlenih ALIMS, a troškovi se tiču usluga smeštaja i usluga prevoza.

Ako se uzme u obzir da ovde nisu uračunate dnevnice zaposlenih, kao ni kotizacije za učestvovanje na raznim seminarima koje umeju da budu jako skupe, postavlja se pitanje ko odobrava ovakvo arčenje državnih sredstava?

Zašto Agencija za lekove plaća firmi “Tripadvisor“ ogroman procenat za organizovanje smeštaja i prevoza? Da li su, u finansijskom planu, odobrena ovolika sredstva, koja se troše za usluge smeštaja i troškova prevoza?

Da li je sproveden postupak javne nabavke, u skladu sa Zakonom, i na koji način? Koliko iznose dnevnice koje su isplaćivane radnicima i kotizacije koje su plaćane za učešće na seminarima? Da li se na ovakav način štedi državni novac, imajući u vidu mere štednje Vlade Republike Srbije? Nije teško pretpostaviti kakvi su odgovori na sva ova pitanja: novac je trošen nemilice.

Još jedan podatak, je taj, da je direktor Saša Jaćović, Na simpozijumu u Vršcu, čiju organizaciju plaća Agencija za lekove, u novembru 2014. godine, Saša Jaćović je vodio sa sobom skoro trećinu firme (šezdeset i dvoje ljudi!).

Za sve njih su plaćani troškovi smeštaja, hrane i prevoza, a takođe su im isplaćivane i dnevnice za službeni put. Nije poznat podatak koliko je koštao ovakav potez direktora Agencije za lekove i medicinska sredstva, da li je sproveden postupak nabavke prema Zakonu, kao ni da li je Upravni odbor upoznat sa ovakvim podacima.

Prema nekim informacijama, ta faktura je iz vršačke firme “Millenium“ stigla u Agenciju za lekove, direktor je drži u svom kabinetu, ali još nije plaćena, ne zna se iz kog razloga. Obzirom da je centar "Millenium", pre dve nedelje razrešio dužnosti direktorku Natašu Varagić i za novog direktora postavio Srđana Prtljagu, Jaćović je nekoliko puta pokušao da zakaže sastanak sa novim direktorom, ali nije uspeo. Postoje indicije da vrednost fakture prelazi cifru zbog koje je on morao da raspiše javnu nabavku, što nije učinio.

Mada je predugačak spisak Jaćovićevih skandala, ne treba zaobići ni podatak da je bez objavljenog konkursa, 1.09.2013. godine, zaposlio Jadranku Mirković, na mesto rukovodioca centra za humane lekove.

Odmah po njenom dolasku joj je dao službeni automobil na korišćenje, koji je, suprotno zakonu i bez zvanične odluke, koristila i van radnog vremena, iako pomenuta nema potrebe za službenim vozilom ni u radno vreme.

Kada su zaposleni počeli svakodnevno da komentarišu takvu bahatost, direktor joj je ukinuo korišćenje službenog vozila i dao joj je na korišćenje svoj privatni džip, za koji kruži priča da joj je kasnije prodao (i dan danas ga vozi).

Pomenuta gospođica Mirković, iako ima impresivno veliku platu, svakog meseca dobija stimulaciju na platu u iznosima 20 do 30 odsto, a stimulativni dodatak je čak dobijala i u mesecima kada je koristila godišnji odmor (što je nezakonito).

Stimulaciju je dobila čak i u mesecu kada je službeno putovala u Brazil, koje je plaćeno državnim novcem (2.000 evra, plus avio-prevoz i smeštaj), i za koji je još dobila i dodatne devizne dnevnice.

Iako je Agencija za lekove godinama unazad ulagala novac u usavršavanje kadrova, Saša Jaćović je taj kadar ponizio, onog trenutka kada je doveo svoju prijateljicu i stavio je direktno na mesto rukovodioca, a da ona pritom nema ni specijalizaciju, koja je takođe obavezna za to radno mesto. Na opšte zgražavanje stručne javnosti, direktor Saša Jaćović je nju stavio da bude nadređena doktorima nauka.

Primer Jaćovićeve bahatosti je i plaćanje Advokatske kancelarije Popadić & Gačić, koju je, prema sopstvenom priznanju, angažovao na "nečiju" preporuku. Naime, advokat iz ove kancelarije, treba da dobije ovlašćenja van zakona i zdravog razuma (uređivanje internih akata, mešanje u javne nabavke, prisustvo na "neformalnim" sastancima i ostalo).

Prvobitno je direktor raspisao nabavku za advokatske usluge (gde bi on "trebao" da prođe), koja je povučena (jer je to, po zakonu, nemoguća misija), pa je naknadno napravljen privremeni ugovor, a iz računa pomenute kancelarije, može se videti da je advokat plaćen 243.250,00 dinara (išlo se do granice za koju se ne raspisuje javna nabavka), za nešto što zaposleni redovno rade.

Iako Agencija za lekove ima 10 stalno zaposlenih radnika pravne struke (od kojih ima i onih koji imaju položen pravosudni ispit), a ima i dva službenika za javne nabavke, kao i sektor finansija koji broji 12 zaposlenih, postavlja se pitanje: šta su to "usluge unutrašnjih poverljivih poslova", za koje je angažovan ovako skup advokat?

Ali, kako je pomenuti advokat počeo svakodnevno da se pojavljuje u Agenciji za lekove i kako je previše počeo da se meša u unutrašnja pitanja, radnici su počeli da ga nazivaju "spoljni izvrsni direktor Agencije".

Ubrzo se ispostavilo da je i on u direktnom sukobu interesa, jer zastupa određene farmaceutske kuće, a između ostalog i Institut "Torlak"! Naime, Agencija za lekove i Institut Torlak se nalaze u istom dvorištu, pa se lako saznalo gde je još, za velike pare angažovan. Kako advokat nije dostavio uverenje o odsustvu sukoba interesa, direktor Jaćović je konačno shvatio šta radi i tražio hitan raskid ugovora.

Ali, on odmah angažuje novu advokatsku kancelariju, za koju nemamo podatke po kom osnovu je plaća državnim novcem. Ako je lično doveo jednu advokatsku kancelariju, da bi posle plaćenih 234.250,00 dinara, opet doveo drugu, kojoj sad plaća, postavlja se pitanje, da li takav direktor uopšte i zna šta radi i kako mu može biti povereno da i dalje vodi firmu od 200 zaposlenih, koja se bavi kontrolom lekova?!

Tu je i slučaj internog revizora Agencije za lekove, Darka Mirkovića, koji je zaposlen u okviru sektora kancelarije direktora i direktno je odgovoran direktoru. Pomenuti gospodin dolazi na posao i ne radi ništa.

Ne postoji evidencija da li je i napravio bilo kakav izveštaj. Zaposleni ga viđaju kako po ceo dan pravi neki programčić za internu reviziju, za koji priča da hoće da zaštiti autorska prava, da bi mogao kasnije da ga prodaje.

Neverovatno je da direktor izgleda ne zna čime se bave njegovi prvi saradnici, ili im on to tako dozvoljava. Važno je da je pomenutom platio put u London, od državnog novca, kako bi ovaj učestvovao na nekom seminaru.

Ali, da bi sve funkcionisalo kako (ne)treba, za prikrivanje direktorovih bahanalija, direktno je zadužen Branko Paunović, koji je do marta 2015. godine radio na mestu generalnog sekretara Agencije za lekove, kada ga je direktor unapredio, promenivši mu radno mesto, da bi mu dao veću platu i da bi mu priznao fakultetsku diplomu, koju je ovaj doneo nekoliko dana pre toga, a za koju se priča da je stekao "preko noći". Čime je Paunović zadužio Sašu Jaćovića, koji ga drži kao svoju desnu ruku?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

HAOS, KORUPCIJA I BEZAKONJE U ZAVODU ZA TRANSFUZIJU KRVI U NIŠU

 

Povodom skandalozne odluke Vlade Srbije, da imenuje za v.d. direktora Zavoda za transfuziju krvi u Nišu, dr Vesnu Knežević, mada ona uopšte nije ni učestvovala na raspisanom konkursu, niti ima zakonom propisan doktorat iz ove oblasti.Redakciji su se pismom obratili radnici Zavoda za transfuziju krvi u Nišu.

 

                    ……

 

„Ovim dopisom želimo da Vam ukažemo na haos, korupciju i bezakonje koje vlada u Zavodu za transfuziju krvi u Nišu, a što je direktno posledica ponašanja i rukovođenja dr Vesne Knežević, v.d. direktorke ove institucije, koja je u tom statusu od marta 2013. godine, dakle, već preko dve godine (Zakon o zdravstvenoj zaštiti kaže najviše 6 meseci!).

Dr Vesna Knežević je imenovana najpre kao kandidat SPS-a, ali se nakon imenovanja učlanila u Srpsku naprednu stranku (SNS). Kompletno imenovanje i svu podršku, nesmenjivoj vd direktorki pruža direktno dr Zoran Perišić, koji igra preferans sa njenim mužem dr Veljom Kneževićem, o čemu dr Vesna javno priča i svima se hvali. To joj je, na žalost, bila jedina karakteristika za imenovanje.

Organi upravljanja u Zavodu ne postoje, kompletno upravljanje Zavodom je bez ikakve kontrole. Upravlja samo vd direktorka. Navešćemo samo nekoliko primera…

Upravni odbor ne funkcioniše, jer je vd direktorka smenila sama predsednika Upravnog odbora prof. Slobodana Milenkovića i sa ostatkom Upravnog odbora donosi odluke i sa njima manipuliše.

Prof. Milenković je imenovan od strane Vlade Republike Srbije 14.11. 2013. godine, ali on nije po volji dr Knežević tako da ga je ona samovoljno izbacila iz Upravnog odbora i više ga ne poziva na sastanke.

Trenutno se po podnetoj krivičnoj prijavi predsednika Upravnog odbora rade predistražne radnje kod javnog tužioca, Osnovnog tužilaštva u Nišu (br. predmeta KT-1466/2014) i to po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Nišu.

Predsednik Upravnog odbora ukazuje na samovolju vd direktorke i korupciju. Ulogu predsednika je preuzela zamenik predsednika upravnog odbora, koja zakazuje sastanke i potpisuje odluke, medicinska sestra Gordana Stanković, devojka narodnog poslanika Bratimira Vasiljevića. Pored nje u Upravnom odboru je još jedna medicinska sestra.

Tako je Zavod za transfuziju krvi u Nišu verovatno jedina zdravstvena ustanova, gde u Upravnom odboru sede i dve medicinske sestre.

I ne samo to, nego se članstvo u Upravnom odboru plaća samo medicinskim sestrama, ali ne i predsedniku, jer ga je v.d. direktorka smenila. Članovima ispred ustanove takođe ne, jer im je dr Vesna Knežević naredila da se odreknu tih primanja.

Nadzorni odbor nema sastanke već duže od godinu dana, tako da je vd direktorka blokirala i njihov rad, da bi se prikrila korupcija i zloupotreba trošenja državnih para. Ona je sama raspolagala za dve godine sa sredstvima od oko 500 miliona dinara. Javno se zna da je i predsednik nadzornog odbora o tome obavestio i stranku (zdravstveni odbor SNS-a).

Dr Vesna Knežević je postavila za svog pomoćnika dr Svetlanu Miladinović koja je i član Upravnog odbora, što smatramo da je sukob interesa, jer njena uloga je da preti zaposlenima i pomaže u koruptivnim radnjama. Inače, dr Svetlana Miladinović sa svojim suprugom, vodi i Hotel Vidikovac u Nišu.

Da bi mogla lakše da manipuliše, primila je i pomoćnika direktora za pravne poslove, a to je osoba koja je primljena na određeno vreme, pre par meseci, bez dana radnog staža i znanja!

Načelnik službe za finansije je takođe primljena pre par meseci, bez radnog staža u finansijama i osnovnih znanja iz te oblasti, a primljen je, pre par meseci, i pravnik zadužen za javne nabavke. To mu je prvo zaposlenje, a ima završen privatni fakultet i nikakvo iskustvo.

I pored prijema dva pravnika, dr vesna Knežević i dalje plaća Advokatsku kancelariju Zafirski-Kitić, redovno, bez odluke Upravnog odbora.

Zbog svega toga su ogromni propusti u radu i evo par primera…

Zavod je samo prošle godine na ime poništenih javnih nabavki platio ponuđačima preko 500.000 dinara. Takođe, prošle 2014. godine, vd direktorka je dala knjižno odobrenje prema RFZO na 39 miliona dinara, jer je tokom cele godine uzimala potrošni materijal mimo bilo kakvog plana, samo radi provizije i sopstvene dobiti! Od septembra do kraja 2014. godine nije fakturisana nijedna usluga prema RFZO.

Po nalogu vd direktorke i načelnika službe za finansije u iznosu od 6 miliona dinara, uzete su kese za krv u iznosu od pet miliona dinara po hitnom postupku i pored dobijanja negativnog mišljenja Uprave za javne nabavke, a nabavljeno je i kombi vozilo iz više nabavki, kao teretno, zatim prepravljano u putničko, da bi na kraju ispalo opremljeno kao turističko i preplaćeno preko tri miliona dinara!

Tokom 2014. godine, 15 zaposlenih je dobilo upozorenje pred otkaz ugovora o radu a njih deset zaposlenih je dr Knežević prijavila policijskoj upravi u Nišu zbog propusta u radu (verovali ili ne)!

Vd direktorka se javno hvali kako ima uvek dovoljne količine krvi, što naravno nije tačno. Taj podatak je proverljiv na klinikama KC Niš. Ali je istina da se nikada nije više bacala krv dobrovoljnih davalaca u istoriji zavoda, kao u prvih šest meseci 2015. godine preko 200 jedinica krvi!

Da ova žena planski i sistematski uništava Zavod pokazuju i podaci za prvih šest meseci 2015. godine, i to, nikada nije bilo manje davalaca krvi (500 davalaca manje u odnosu za isti period prošle godine, a najmanji broj unazad 20 godina) i još bitnije- izvršenje plana rada Zavoda za prvih šest meseci je samo 40 odsto u odnosu na plan za celu 2015. godinu!

Što se tiče stručnih grešaka, to su za dve godine urađena su tri vanredna stručna nadzora, gde je za dva utvrđeno da su bile stručne greške (izdata netestirana jedinica krvi porodilji na hepatitis C i pogrešno određivanje krvne grupe kod deteta).

Tu su i najbitnija stručna greška, gde je i urađen vanredni stručni nadzor u 2015. godine, kojom prilikom je izdato 90 jedinica netestirane krvi, na transmisivne bolesti (žuticu B, žuticu C, sidu i sifilis), i da su tu krv primili bolesnici KC Niš!

Bilo je mnogo kontrola zdravstvene inspekcije, koje su uvek konstatovale propuste u radu i samo su naložene mere za otklanjanje nepravilnosti. Po nalogu vd direktorke, krv i krvni derivati se ne daju drugim centrima pri opštim bolnica.

Prema usmenoj naredbi vd direktorke, za izdavanje krvi za bolesnike na klinikama KC Niš, ne izdaju se derivati krvi koje traže kliničari. Osim ako ona drukčije ne naredi.

Zabrinjavajuće je što o ovim događajima sve zna i Ministarstvo zdravlja, koje redovno šalje inspekcijske nadzore, ali…Ministarstvo je pomoglo promenu Statuta 2014. godine, što je suprotno zakonu, kako bi vd direktorka mogla da ispunjava uslove za direktora, kada se raspiše konkurs.

Konkurs je bio i raspisan maja 2014. godine, ali tada je ona sama smenila predsednika Upravnog odbora, a i sam izbor je bio neispravan i Ministarstvo zdravlja nije imenovalo nikoga za direktora.

Konačno, treba reći da smo se obraćali svim mogućim instancama u ovoj zemlji, slali predstavke, dokaze, molili za pomoć, i na žalost, svi su ostali nemi. Ona je njihova, a mi nismo ničiji, nevažni, periferni, samo zaposleni u jednoj zdravstvenoj ustanovi.

Koga je za nas briga? Koga je za ustanovu briga? Koga je uopšte za zdravstvo briga? Kažu, mali smo, samo 110 zaposlenih, malo je tu para, mali interes, niko nije zainteresovan da se stanje reši! I to malo para što ima pokradoše, a da ne odgovaraju nikome. Na nišku transfuziju uskoro će da stave katanac, ali ni to nikoga nije briga.

Niš, 27.07.2015. godine

Zaposleni Zavoda za transfuziju krvi Niš“

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

FANTOMSKE DRŽAVNE AGENCIJE I USLUŽNI POSLOVI MINISTRA VERBIĆA

 

Iako su prosvetari mesecima u štrajku i dovode ovu školsku godinu u pitanje, ministar prosvete Srđan Verbić, poput "stene" čuva svoj položaj, jer ima zaleđinu don Aleksandra Vučića. Glavni posao Verbiću je da organizuje preraspodelu plena u vidu budžetskih i preostalih kreditnih para preko fantomskih državnih agencija ili javnih preduzeća.

 

                  Nađa Andrejević Keleri

Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav Šešelj i naučni savetnik Instituta "Vinča" dr Filip Vukajlović, na nedavnoj konferenciji za štampu (26.03. 2015.), izneli su razloge za smenu ministra prosvete Srđana Verbića. Oni su istakli da se Verbić i njegovi saradnici ne bave problemima prosvete, već traganjem za načinom da otmu ogroman novac iz budžeta i pružili su nedvosmislenu podršku svim prosvetnim radnicima.

„Ministar Srđan Verbić je u Ministarstvu zadržao i vratio skoro sve kompromitovane i nesposobne kadrove nekadašnjeg ministra prosvete Gaše Kneževića, koji su jedino sposobni da opljačkaju sopstvenu državu i narod.

Oni samo tragaju za načinima da što lakše i bezbolnije otmu ogromne količine novca iz budžeta i to preko nekih agencija, koje zapravo niko ne može definisati u pravnom smislu reči i koje nemaju nikakvu stvarnu ulogu u našem naučnom i prosvetnom životu. To su fantomska agencija Nuklearni objekti Srbije, Jedinica za upravljanje projektima, istraživanje i razvoj, Centar za promociju nauke i Fond za inovacionu delatnost" naveo je Vojislav Šešelj.

Na pitanje zašto smenjivati ministra prosvete, naučni savetnik Instituta Vinča dr Filip Vukajlović za Redakciju kaže da su kadrovi Gaše Kneževića ponovo glavni u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MPNT), i dodaje da oni nikad od 2001. godine pa nadalje i nisu otuda odlazili (uvek su bili bar šesta, ako ne očevidna peta kolona – u terminologiji Aleksandra Dugina).

Sada su se totalno povampirili na čelu sa mlađanim Verbićem, čaušom petničarskog ‘dona’ za srpsko „naučno obrazovanje" (‘don Majića od Hrvatske’, nekadašnjeg zamenika ministra prosvete Gaše Kneževića u vladi Zorana Đinđića, za koga (Vigora Majića) nema dokaza da je završio ijedan fakultet – mada je neku diplomu u međuvremenu možda i pribavio). U međuvremenu je Majić do savršenstva razradio „tehnike i tehnogije" za ‘čišćenje’ srpskih fondova obrazovanja. Imao je vremena, jer to čini duže od četvrt veka.

Umesto da bude ministar prosvetara i ljudi sa univerziteta, Verbić sa svojom ekipom prevashodno obavlja uslužne poslove u korist svojih gospodara. A kako bi nešto i uradio za one zbog kojih ministarstvo postoji, kad ni Verbić (1970) ni glavnina njegove ekipe nemaju ni jednog radnog dana u normalnim prosvetnim ustanovama države Srbije, niti su ikad te poslove radili pomoćnik za visoko obrazovanje Milovan Šuvakov (1979) i šef kabineta, umetnik Nemanja Đorđević (1984) kome je ovo prvi nehonorarni posao.

Glavni posao Verbiću je da organizuje preraspodelu plena u vidu budžetskih i preostalih kreditnih para preko fantomskih državnih agencija ili javnih preduzeća tipa: Nuklearni objekti Srbije (NOS, 150,000,000 din.), Jedinica za upravljanje projektima (JUP „Istraživanje i razvoj", 110,000,000 din.), Centar za promociju nauke (CPN, 90,000,000 din.), Fond za inovacionu delatnost (FID 65,000,000 din.) sa podrškom realizaciji interesa u inovacionoj delatnosti, gde je za „specijalizovane usluge" predviđeno više od pedeset miliona dinara (50,002,000 din.), istakao je dr Filip Vukajlović.

Ne zaboravljaju oni nikako svoje leglo, nevladinu organizaciju Istraživačku stanicu „Petnica" (ISP), kojoj nameniše iznos od 30.000.000 dinara. Srpski budžet i dalje pomaže ove privatnike, uz besplatni poklon iz Đelićevog kredita od preko deset miliona evra za izgradnju mnogih novih objekata, detaljno sređivanje i opremanje.

Tu "našu" opremu i kapacitete ne može da koristi niko, ni stručna društva ni fakulteti, već samo odabrani. Posle ministra Krstića, Sonjinu i Soroševu ‘petničarsku sektu’ više ništa ne može da zaustavi.

Ministar Verbić se još uvek pojavljuje, kako se može videti na sajtu ISP, kao član UO ISP ispred kolektiva:

„Savet IS Petnica imenuje članove Upravnog odbora kao operativnog upravnog i nadzornog organa. Upravni odbor ima devet članova. U ovom momentu članovi Upravnog odbora su: ing. Milojko Lazić (predsednik), prof. dr Jovan Radunović (zamenik predsednika), prof. dr Vojislav Andrić (obrazovanje), mr Zorana Gajić (pravna i finansijska pitanja), mr Zorica Mulić (obrazovni rad), mr Žarko Stepanović (organizaciona pitanja) i, ispred kolektiva IS Petnica, ing. Radisav Golubović, ing. Srđan Janev i mr Srđan Verbić."

Znači li to da je on sam sebi pare iz budžeta dodelio? Pogotovo, što je doskora bio i član najvažnijeg tela ove privatne institucije, Saveta Istraživačke stanice „Petnica", zajedno sa Sonjom Liht i svojim sadašnjim državnim sekretarom za nauku i visoko školstvo – Aleksandrom Belićem iz tzv. Zemunskog naučnog klana baziranog u Institutu za fiziku u Zemunu.

Nije ovo sve! Glavno šišanje (pljačka) će se obavljati preko daljeg trošenja (Đelićevog) kredita uzetog navodno za nauku, od koga je ostalo da se potroši još skoro 250 miliona evra.

Nova ekipa za otimanje se ovih dana konsolidovala i počinje ubrzano da radi da slupa što se još slupati može. U Skupštinu Društva sa ograničenom odgovornošću „JUP Istraživanje i razvoj" Vlada je nedavno odredila za predstavnika Republike Srbije kao osnivača, između ostalih, i Verbićevog državnog sekretara, već pomenutog Aleksandra Belića.

Dugački i lepljivi Belićevi prsti su odranije poznati. Na njegove sklonosti da lako poseže za tuđim novcem, upozoreno je MPNT još pre njegovog postavljenja za državnog sekretara. Učinio je to jedan veoma cenjen naučni savetnik, žaleći se na rad svog tadašnjeg direktora. No, ministar Verbić je to ignorisao. Kako i ne bi, kad se on o suštini pita ‘ko bula s gaćama’.

Velike pare se takođe izvlače i otimaju preko navodne popularizacije nauke u okviru Festivala nauke i Noći istraživača. Tu se kao glavni organizator javlja još jedna nevladina organizacija "Noć muzeja", čiji su saradnici sadašnje perjanice ministarstva. Beogradski Festival nauke je jedina manifestacija takvog tipa u Srbija koja deci naplaćuje ulaz, a pri tome služi za pranje para ‘popularizatora nauke’. Postoji i tendencija da se što više ljudi koji rade u nekim privatnim firmama nakače na projekte MPNT. Petnica je svoje ljude često tako zapošljavala.

Umesto da Verbić podrži kompromisni predlog sindikata prosvetnih radnika da se sredstva predviđena za navodno usavršavanje nastavnika i učitelja opredele u fond za plate, i tako spreči smanjivanje i onako mršavih nastavničkih plata, on grudima brani svima već ogađeno prinudno „usavršavanje" koje sprovode većinom „psihološkinje" i „pedagoškinje" iz MPNT i oko njega. To „usavršavanje" nastavnicima i učiteljima teško da će prijati dok im ‘krče prazni stomaci’. Verbić, boga mi, i preti. Najavljuje otpuštanje 10.000 ljudi iz prosvete.

Grabež i haos su naročito izraženi posle uzimanja deviznog kredita u visini od oko trista miliona evra, navodno za nauku i obrazovanje. Svi pokušaji kritičnog sagledavanja problema, ili predloga kako da se pojedini očigledni problemi u ovim oblastima počnu rešavati, nailaze na muk i potpuno ignorisanje od strane visokih državnih činovnika, kaže dr Filip Vukajlović i dodaje da je dužnost svih onih kojima je ova zemlja na srcu da na takve probleme javno ukazuju i pokušaju da nadležne nateraju da nešto na njihovom rešavanju preduzmu.

U poslednje vreme, a naročito u toku i posle ‘dramatične’ rekonstrukcije srpske vlade, često su se u medijima pojavljivale veoma afirmativne informacije o Istraživačkoj stanici Petnica. Dosta neobičan događaj zbio se avgusta 2011. godine u Petnici. Evo šta o tome pišu sami petničari:

„U sveže iskopane temelje novog objekta petničkih laboratorija, polaznici i saradnici Stanice su, bez prisustva političara, 13. avgusta 2011. godine uz skromnu svečanost postavili vremensku kapsulu.

Prohromski cilindar (hm… kineski termos, da budemo pošteni) napunjen je simbolima vremena, porukama, željama i nadama petničkih saradnika i radnika i duboko uronjen u armirano-betonske zidove buduće zgrade…".

Prema rečima dr Filipa Vukajlovića, atmosfera i patos ovakavih sektaških rituala oduvek su mu bili strani.

S obzirom da se gradnja ISP finansirala novcem građana Republike Srbije, da li je ovaj skup, koji te svoje finansijere doživljava kao neuke, nezagledane u budućnost i sa ‘senzorima i vijugama zasićenim mitovima prošlosti’, baš „bez prisustva političara" prošao?

Većinski Pravoslavni srpski narod, glavni finansijer ovih petničarskih radova, drži se vekovima ustanovljene tradicije kad svoje poslove izgradnje činom osvećenja hoće da obeleži.

Ako već "petničarski" političari preziru i ne uvažavaju ovu tradiciju i primenjuju svoje sektaške obrede (istina još uvek bez prigodnih keceljica), velika je drskost kad sebi dozvoljavaju da uz ovakve rituale ubacuju teške i uvredljive kvalifikacije na račun ljudi, koji će strane kredite za ovu gradnju godinama vraćati. Osim ako "petničari" svoju budućnost sa budućnošću svog naroda baš i ne vezuju.

Nelogično je da svoju dragocenu budućnost vezuju za tako zaostao, mitovima prošlosti opterećen, narod. Ipak, zapitajmo se, koliko je prihvatljivo javno ružiti one koji podigoše kredit da bi obezbedili vrhunske uslove života i rada, samo u budućnost zagledanim sadašnjim i budućim "petničarima", od kojih će mnogi najverovatnije odlepršati širom kugle zemaljske? Ili će ih, u ovoj novoj u Evropu zagledanoj ISP, današnji učitelji podučavati da samo o svojoj, svetloj i svetoj, budućnosti brinu?

Stari „petničar" Lazar Krstić, (iz vremena kad rekonstrukcija srpske Vlade još ni pominjana nije bila), izložio je tada svoje misli u tekstu "Kako biti siromašan ali seksi" (Godišnjak ISP broj 27, strana 50-51). To je bila verovatno najbolja preporuka njihovog Laze za "našu novu rekonstruisanu glavatu vladu":

"Prolazio sam pre par nedelja opasno blizu Berlina. Kad god me put nanese tamo, prevari me neka neuhvatljiva euforična nostalgija. To je moćno sećanje na par produženih trenutaka iz prošle decenije u kojima se moje tadašnje mladalačko buntovništvo ukrstilo sa plodnim tlem okruženja da stvori veru u neko sasvim drugačije, izvanredno sutra. Pored Berlina, još me jedino za Petnicu vezuju takva sećanja – na trenutke u kojima mi se pred očima, sasvim neočekivano isplela čitava jedna neslućena životna priča. Slučajnost ili … ?"

Ovaj euforično – somnabulni početak sa ‘plodnim tlem’ je samo inicijacija čitaocu da Lazarov tekst pročita do kraja.

Koliko je naučnika javno ustalo protiv više od trideset miliona evra predviđenih za idiotski Centar za promociju nauke shvaćene kao igraonica za decu i dokone majke i očeve, koji vodi bivša Đelićeva sekretarica iz ministarstva finansija Đinđićeve vlade (pravnik po struci)?

Koliko se njih pobunilo protiv ulaganja preko šest miliona evra da bi u novosagrađenom prirodnjačkom muzeju u Svilajncu mogle da se šepure makete Srbiji tako važnih dinosaurusa?

Ili je velika većina samo iz prikrajka očekivala svoje mrvice sa te obilate lopovske trpeze? Ko se to pobunio zbog toga što se novac kredita, navodno namenjenog nauci, najpre daje za izgradnju Petnice, koja je tada bila u privatnom vlasništvu grupe građana?

Od milja nazvani "Petničari", dobiše više para nego najveći srpski naučni Institut u Vinči! Sada deca, koja će se možda nekad baviti naukom imaju mnogo bolje uslove rada nego aktivni naučnici. Nisu li im u tome pomagali članovi saveta Istraživačke stanice "Petnica" Sonja Liht i sveprisutni i nezamenljivi akademik Zoran Petrović (član mnogih komisija, saveta, zajednica i društava kojekakvog prijateljstva).

Da ne nabrajamo i sve ostale građevinske poduhvate koji su sprovođeni pod kontrolom monstrum Jedinice za upravljanje projektima, sve popunjene (kao i Centra za promociju nauke) "žutim-da žući biti ne mogu" Đelićevim kadrovima. Ne može se istovremeno biti članom izabranika-odličnika ovog naroda i biti apsolutno indolentan prema posledicama neodgovornih, ili čak kriminalnih, odluka njegovih državnih činovnika.

I ministarka Zorana Mihajlović je dobila zadatak od svog predsednika stranke da se posebno pozabavi Petnicom!?

Da li zahvaljujući ovom mladom članu mnogih nevladinih organizacija, ekonomisti i energetičaru – političaru, koja sa naukom ama baš nikada nikakve veze nikad nije imala, ili nekom ozbiljnijem iz drugih centara vidljive i nevidljive moći, tek Vlada Srbije je odlučila da Petnicu pomogne sa približno 250.000,00 (dvesta pedeset hiljada) evra.

Svako razuman, pre nego što odvoji tolike pare, trebalo bi da se zapita: Kome daje novac? Zašto daje taj novac? Kakve koristi konkretno od toga ima država? Da li danas u nauci i prosveti Srbije ima prečih potreba od Petnice i "petničara"?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije