Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > AMATERIZAM U UPRAVI ZA OBEZBEĐENJE MUP SRBIJE

AMATERIZAM U UPRAVI ZA OBEZBEĐENJE MUP SRBIJE

4. новембар 2014.

 

Policijski službenici opisali su našoj novinarki slabosti u Upravi za obezbeđenje MUP-a Srbije, koja čuva štićene ličnosti, koji ih je više od pleve, i svakim danom je sve više onih koje se osećaju spokojnijim u pratnji čuvara reda. A policija čuva sve – od premijera pa do njegovih dečaka.

 

 

 

 

 

                Milica Grabež

 

Zbog jednog događaja koji se odigrao u Zemunu, a koji je mogao dovesti do posledica po život pojedinih štićenih lica lica visokog ranga, uočeni su nedostaci u vezi kretanja i zaštite komunikacija sistema veze koje koristi MUP Srbije.

Imajući, valjda, u vidu i bezbednosnu kulturu samih korisnika, još 2010. godine, kabinet ministra srpske policije doneo je odluku o formiranju takozvane radne grupe, za izradu i implementaciju šifara, kodova i drugih elemenata, sa ciljem zaštite podataka, u skladu sa profesionalnim, pravnim, moralnim i etičkim normama.

Ali, otkriveno da ovakva „implementacija šifara“ i zaštita podataka, do tada uopšte nije ni postojala u Upravi za obezbeđenje MUP-a Srbije! Ne treba ni napominjati da je zaštita podataka i informacija jedan od ključnih elemenata u zaštiti lica, pored obaveštajnog segmenta…

Grupa je u svom sastavu imala stručna lica iz Uprave za vezu i kriptozaštitu, Odeljenja veze Uprave za grad Beograd i dva člana iz Uprave za obezbeđenje. Imajući u vidu kompleksnost ovog pitanja i implementacija više stečenih znanja u jednu celinu, ova grupa je zatražila pomoć od jednog pratioca, koji je radio u Upravi za obezbeđenje. Bila je reč o osobi čije su kvalifikacije i stručnost bile potrebne za primenu ovakvog projekta.

Međutim, kada mu je predlogom načelnika Uprave za vezu i kriptozaštitu upućenom kabinetu ministra, odobren rad, neko je intervenisao i prema njemu je primenjena diskriminacija.

Naime, tadašnji načelnik uprave, general policije Zoran Tomašević, pozvao je ministra i navodno bio zabrinut, jer se radilo o osobi iz Jedinice za specijalne operacije, tvrdeći da on „kao takav“ ne treba da radi na ovom, tako bitnom projektu.

To je ministar Ivica Dačić podržao. Zbog svega toga, ovako važan projekat još nije realizovan. I dalje je problem nepostojanje stručnog kadra, visoko rizične informacije nekontrolisano cirkulišu i zloupotrebljavaju se, što je izgleda i cilj ove grupacije, koja je rukovodila Upravom od 2008. godine.

Saznavši za ovo, policijski službenik koji je trebao da izradi ceo projekat, uputio je predstavku Unutrašnjoj kontroli. Sugerisano je da pored diskriminacije ovde postoje elementi koji se gone po službenoj dužnosti, imajući u vidu da je reč o obliku nesavesnog rada u službi, sa štetnim posledicama po lica koja se bezbednosno štite. Istovremeno, ukazao je na štetne posledice odavanja državne tajne do koje je upravo dovodila garnitura policijskog generala Zorana Tomaševića, koji je u međuvremenu smenjen.

Takođe je frapantno je da bezbednosna struktura zadužena za zaštitu samog kabineta ministra, ni dan-danas na postavljena pitanja radnog sastanka u vezi „stepenovanje dokumenta“ imajući u vidu raznovrsnost osoba koja se štite, prema ustavnim kategorijama, diskrecionom pravu Ministra i diskrecionih prava Direktora policije i ovlašćenih lica. Odgovor iz kabineta ministra, bio je da „…U Ministarstvu ne postoji stručno i sertifikovano lice koje stepenuje dokumenta, to jest, određuje stepen tajnosti„.

Bio je to još jedan dokaz neznanja, neprofesionalizma i skaradnosti u upravljanju ljudskim resursima u MUP-u. Umesto da ovaj problem bude rešen, jedina stručna osoba na koju je MUP mogao da računa, poslata je da radi na Upravnim poslovima na Novom Beogradu, na izdavanju ličnih karti!

Izradom ovog važnog projekta trebalo je da se spreči nekontrolisano korišćenje informacija o licima koja se bezbednosno štite, veći stepen tajnosti podataka, zaštita svih elemenata zaštite, sprečavanje prikupljanja podataka (prisluškivanje) kako aktivnog tako i pasivnog, upravljanje sistemima veze na jedan uređen i zakonom definisan način i sprečavanje elemenata subverzivnih delatnosti eksternih faktora i interesnih grupa na integritet lica koje s bezbednosno čuva, kao i lica koja koriste sistem veza UHF i Tetra, imajući u vidu poroznost u sistemu komunikacija. Mada takozvana radna grupa još uvek „na papiru“ postoji, projekat ni do današnjeg dana nije završen niti je neko odgovarao zbog toga.

Da bi bilo jasnije poreklo ovakvog stanja, treba se prisetiti stanja u Upravi za obezbeđenje za vreme vladavine generala Tomaševića koji je imao čak osam nazovi-sekretarica koje su bile u takozvanoj „poslovnoj pratnji“ pojedinih političara, a neke od njih su i priznale da su vršile seksualne usluge u hotelima na ulazu u Jagodinu!

Naravno, nijedna od njih nije imala ni dana policijskih škola, niti kurs za pratioca, a imale su rešenje za takvo radno mesto i radile su takve poslove, iako nikad nisu čuvale štićeno lice, već su sedele u kancelarijama, svaka od njih je bila nečija ljubavnica.

General Tomašević je važio za alfa mužjaka koji ima, pored svoje žene još četiri ljubavnice. Jedna od njih je izvesna Tanja Baković, koja radi u Upravi za analitiku gde se proveravaju podaci o licima. Takođe, izvesna Lela Zarić, koja je bila i njegova ljubavnica i prva sekretarica. Svaka od ovih žena je zaduživala „glokove“, moderne pištolje, mada nijedna ne zna da puca!

Njegova lična savetnica, Gordana Piščević, dovedena je iz jednog butika! Tomaševićev kum, Pero Jernić, postavljao je i razrešavao načelnike u Upravi.

Pola Uprave za obezbeđenje koje vrši poslove praćenja, ne može da zadovolji ni najosnovnije norme na testiranju fizičke spremnosti. Ulazni test fizičkog neki nisu ni radili, a oni koji bi radili i nisu ga zadovoljavali upisivali su da su prošli!

Za vreme svog mandata, general Tomašević je stekao vilu vrednu 120.000 evra, i vredan restoran („Zvezdara teatar„, i još mnogo stanova po Zvezdari!). Konačno, ni smenom generala Tomaševića nije ništa napravljeno, jer je sve ostalo isto. Samo su doveli drugog čoveka, Milana Glišovića, koji je nastavio „tradiciju„.

 

 

 

     A 1.

  Putina veličaju, a policija gazi njegove slike

Predsednik Vladimir Putin posetio je Srbiju 16. oktobra. Stotine hiljada građana strpljivo je čekala njegovo pojavljivanje, skandiralo mu i radovalo se njegovom dolasku, dok je policija od građana otimala njegov slike i gazila ih.

….

Već kod groblja oslobodiocima Beograda došlo je do prvih sukoba kada je policija bezuspešno pokušala da od prisutnih građana oduzme zastave Novorusije. Na Novom Beogradu, na prilazima mestu za posmatrače vojne parade u čast oslobođenja Beograda 1944. godine, neprijatnosti su se nastavile. I ovog puta policija je iz nekih razloga tražila da se uklone zastave Novorusije, ali su njena meta bili i posteri Vladimira Putina.

Grupa Srba iz rasejanja je o svom trošku uradila plakat sa Putinovim likom koji je nazvala „Sibirski vuk“. Ovaj plakat je besplatno deljen svim gledaocima parade i drugim građanima koji su hteli da ga uzmu. Na prilazima prostoru za paradu, međutim, policija je postavila kontrolne punktove na kojima je proveravala da li neko od gledalaca pokušava da unese nešto što bi moglo da ugrozi bezbednost učesnika i visokih gostiju.

Na pojedinim punktovima je policija oduzimala i plakat „Sibirski vuk„, bacala ga na zemlju i gazila, kao što se vidi na fotografijama?! Ljudi su ovakvim postupcima bili zgroženi, ali pokušaj vlasti da cenzuriše ljubav naroda prema ruskom predsedniku nije uspeo, jer je dosta pomenutih postera, isto kao i zastava Novorusije, bilo istaknuto u gledalištu tokom vojne parade. Ko je i zašto izdao naređenje policiji da pleni postere i zastave nije poznato.

 

 

 

 

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

Advertisements
%d bloggers like this: