Archive

Archive for новембар 2012

ISTRAŽIVANJE: “DOBIJAJU SRPSKE PASOŠE I PRAVE VELIKU ALBANIJU U SRED SRBIJE”

30. новембар 2012. Коментари су искључени

 

Abanci sa KiM i dalje pokušavaju na razne načine da se domognu srpskih pasoša, koji im omoguđavaju nesmetani put u zemlje EU.

Posle razotkrivenih masovnih lažnih prijava prebivališta u Nišu, Albanci su se nekoliko meseci primirili, a potom su osmislili novu šemu kako da legalno postanu Nišlije.

Piše: Marko Mihajlović

velika albanija mapa

 

Kako za njih srpski pasoš predstavlja veliko bogatstvo, sada uveliko po Nišu indirektno kupuju stanove, da bi potom zakonski prijavili prebivalište na teritoriji Srbije i tako stekli uslove za izdavanje putne isprave.

Prema saznanjima “Niških vesti”, Albanci sa Kosova su u poslednjih nekoliko meseci postali vlasnici preko 250 stanova u Nišu.

U ovom „biznisu“ uveliko im pomažu Srbi, privremeno raseljena lica sa KiM, koji sada žive u gradu na Nišavi.

Pritisnuti nemaštinom, Srbi su primorani da „šuruju“ sa Albancima – priča Goran S., koji je 1999. godine „preselio“ iz Prištine u Niš.

Kako bi se prikrili i izbegli eventulane probleme, Albanci Srbima daju novac da kupe određeni stan u Nišu.

Odmah im isplaćuju nadoknadu za „saradnju“, po par hiljada evra.

A kada se kuprodaja stana overi u Osnovnom sudu u Nišu, sklapaju ugovor da je Albanac Srbinu pozajmio novac, baš koliko je i plaćena nekretnina.

Kao garanciju za vrađanje novca, Srbin daje upravo kupljeni stan.

A kada posle predviđenog roka „nema para“ da vrati pozajmicu, Albanac postaje vlasnik „njegovog“ stana.

U Osnovnom sudu u Nišu potvrdili su da u Odeljenju za overe do sada nisu imali ni jedan slučaj da je bilo koji Albanac sa KiM došao da mu zvanično „aminuje“ kupoprodajni ugovor za stan u Nišu.

Međutim, kako saznajemo, u poslovima prodaje i kupovine nepokretnosti veoma često se praktikuje potisivanje internih ugovora, koji se ne overavaju u sudu, kako bi se izbeglo plaćanje poreza.

Albanci, inače, ne kriju da su „nameračili“ kupovinu stanova u Nišu.

Tako je nedavno policija kod sudije za prekršaje privela jednog žitelja KiM, koga su zatekli na niškim ulicama bez lične karte.

Albanac je „galantno“, bez bilo kakve primedbe, odmah platio kaznu od 5.000 dinara.

Usput, raspitovao i gde u Nišu može da se kupi dobar stan.

A pored saradnje sa Srbima sa KiM, koji žive u Nišu, Albanci su od niških advokata dobili dodatna objašnjenja kako do prebivališta i srpskih pasoša mogu da dođu – legalno.

Naime, lepo im je objašnjeno da je po slovu zakona, prebivalište mesto u kome se građanin nastanio s namerom da u njemu stalno živi i da su punoletni građani dužni da prijave i odjave prebivalište i prijave promenu adrese stana.

Prema našim saznanjima, jedan broj Albanaca sa KiM isprobao je još jedan način za dobijanje srpskog pasoša.

U mestima na jugu centralne Srbije pribavljali su prijave prebivališta, odnosno prijavljivali su se mesnim kancelarijama kao da su sa teritorije KiM otišli prethodnih godina.

Potom su dolazili u Niš, gde su posle 1999. godine iseljena odeljenja matičnih služni opština sa Kosmeta, i podnosili zahtev za izdavanje izvoda iz knjiga rođenih i uverenja o srpskom državljanstvu.

Kada su dobijali te papire, nesmetano su podnosili zahteve za izdavanje novih ličnih karata i biometrijskih pasoša Srbije.

Minulih godina u Nišu su zabeleženi slučajevi da su Albanci sa KiM dobijali neophodnu dokumentaciju i „ispod žita“.

Tako je 2008. godine izbila velika afera izdavanja lažnih uverenja stanovnicima sa područja KiM. Uhapšeno je nekoliko službenika matičnih službi i uprava za građanska stanja u Nišu i Svrljigu.

Kako se sumnjalo, matičari su za novčanu protivuslugu izdavali lažna dokumenta.

Izvode iz matičnih knjiga rođenih i venčanih, uverenja o srpskom državljanstvu i druga dokumenta kosovskim Albancima.

I pripadnicima drugih nacionalnosti koji i sada žive na teritoriji Kosmeta, izdavali su „na reč”, iako nisu imali nikakav uvid u matične knjige.

Osumnjičeni matičari izdavali su dokumenta onim stanovnicima Kosmeta o kojima u Srbiji ne postoje pisani tragovi, jer nema ni matičnih knjiga na osnovu kojih bi se mogao dobiti validan dokument.

Do prvih saznanja da postoji veliki broj lažnih dokumenata, policija je došla posle naglog uvećanja broja zahteva za izdavanje ličnih dokumenata.

Podnosili su ih osobe sa KiM koji do sada nisu mogla da ostvare to svoje pravo zbog činjenice da ne postoje matične knjige u kojima su upisani.

Prilikom podnošenja novih zahteva „preko noći” su se pojavili izvodi i uverenja o državljanstvu, koja do tada nije bilo moguće da dobiju.

A početkom maja prošle godine, policija je uhapsila 24 osobe osumnjičene za zloupotrebu službenog položaja, među kojima je 16 policijskih službenika.

Oni su se teretili za izdavanje lažnih dokumenata – izvoda iz matične knjige rođenih, uverenja o državljanstvu i prebivalištu.

U akciji „Božur“ tada su uhapšeni, pored ostalih, načelnik Policijske uprave Priština, izmeštene u Niš, i načelnica jednog od odseka za putne isprave u Policijskoj upravi Beograd, u Ljermontovljevoj ulici.

KAMUFLAŽA

Zanimljivo je da je ovaj Albanac, koji je u Prekrašajnom sudu platio kaznu, bio „kicoški“ obučen, sa šeširom na glavi. Tako nije upadao u oči Nišlijama.

Kako saznajemo, Albanci izbegavaju da direktno kupuju stanove, jer su svesni da bi Nišlije, kada bi shvatile ko je kupac, itekako podigli cene svojih nekretnina.

EVIDENCIJA

Niko u Srbiji, bar zvanično, ne zna koliko su tačno srpske vlasti izdale pasoša Albancima sa Kosova, koji su do njih došli lažnim, odnosno fiktivnim prijavama boravka u južnim krajevima Srbije.

Naime, ni sam MUP Srbije nema podatke o prijavama prebivališta Albanaca sa KiM i broju putnih isprava koje su im izdati!

BEZ DISKRIMINACIJE

Zakonom o putnim ispravama nije predviđeno vođenje evidencija po nacionalnoj strukturi.

Pravo na putne isprave se ostvaruje bez obzira na polnu, starosnu, versku, nacionalnu ili drugu pripadnost, odnosno bez diskriminacije prilikom odučivanja po osnovu zahteva za izdavanje pasoša.

Prema Zakonu o putnim ispravama previđeno da svi državljani Republike Srbije imaju pravo na putnu ispravu, pod uslovima koji su propisani navedenim zakonom – ukazali su u MUP-u.

© Geto Srbija

Creative Commons лиценца

PET JAVNIH PITANjA VLADI REPUBLIKE SRBIJE

30. новембар 2012. Коментари су искључени

 

PREDSTAVNICI Dveri uručili su predsedniku Vlade i ministrima javna pitanja povodom poslednjih aktivnosti Vlade.

Najnovija dešavanja u Haškom tribunalu i oko Kosova i Metohije, suštinski određuju ovu Vladu i da će narednih nekoliko dana pokazati da li ova vlast predstavlja kontinuitet ili diskontinuitet sa politikom prethodne Vlade.

Vlada

 

Predsedniku Vlade Republike Srbije

Ministrima Vlade Republike Srbije

       Poštovani Predsedniče Vlade,

       Poštovani ministri Vlade Republike Srbije,

Srpske Dveri, zabrinute zbog poslednjih dešavanja i pravca koje vaša Vlada zauzima, dužni smo da vam, u ime 200 000 ljudi koji su nam dali poverenje na prethodnim izborima,

i u ime ogromne većine u Srbiji koja je za raskid sa politikom koja je vođena u poslednjih 12 godina, javno postavimo pitanja od suštinske važnosti za život Srbije:

1. Da li Vlada svojim potezima primenjuje Ahtisarijev plan i faktički priznaje Kosovo i Metohiju?

Zašto pravite granicu sa Kosovom i Metohijom?

Zašto, suprotno predizbornim obećanjima, sprovodite protivustavne sporazume Borka Stefanovića?

2. Zašto niste održali sednicu Vlade povodom poslednjih odluka Haškog suda?

Da li stvarno ranije niste znali namenu Haškog suda, pa ste se iznenadili?

Da li kao Vlada umete, smete, i želite da preduzmete neki konkretan potez povodom Haškog tribunala, u cilju zaštite srpskih interesa?

3. Da li i za ovu Vladu Evropska unija nema alternativu?

Čime je to EU stekla vaše ogromno poverenje, da joj slepo težite suprotno volji naroda – konstantnim ucenama i poniženjima, otimanjem Kosova i Metohije, ekonomskim porobljavanjem, ili možda ranijim bombardovanjem?

4. Šest meseci je prošlo od kada ste se javno obavezali da ćete ispitati izbornu krađu.

Zašto ništa niste uradili po tom pitanju?

5. Zašto kršite vaša predizborna obećanja?

Ne očekujemo da ćete nam odgovoriti, ali će narednih dana vaši potezi pružiti odgovor i odrediti pravu prirodu vaše Vlade.

       S poštovanjem,

       Srpske Dveri

© Geto Srbija

Creative Commons лиценца

“SRBIJA U NATO, ILI SRBIJA U RUSIJI…”?

28. новембар 2012. 5 коментара

 

Evropska unija posrće.

Ogromni ekonomski problemi u kojima su se našle mnoge članice EU, na razmišljanje tera i već postojeće članice da je napuste.

U Moskvi se u ovom trenutku već razrađuje plan prisjedinjenja Srbije Ruskoj federaciji!

Srbija-Rusija

 

 

U tome prednjače skandinavske zemlje Švedska, Danska i Finska, koje planiraju da zajedno sa Norveškom formiraju nordijsku uniju.

Slična su razmišljanja i u Češkoj i Slovačkoj, pa i Sloveniji, kao i pribaltičkim zemljama članicama EU.

Male države shvataju, da ulaskom u EU su ustvari postali sluge Velike Britanije, Francuske i Nemačke.

Srbija u decembru, ako ispuni novo postavljene uslove, samo njih četiri ovoga puta, trebala bi da dobije datum za početak pregovora.

Hrvatska sa ruiniranom ekonomijom i nezaposlenošću najvećom u istoriji, spoljnim dugom, takođe, najvećim u istoriji, se sprema da uđe u EU, mada i građaninu Hrvatske sa osnovnom školom i te kako je jasno da se stvari nimalo neće promeniti na bolje.

U Srbiji je došlo do smene vlasti.

Na vlast su došle partije i ljudi koji su mahom bili na vlasti u 90-tim godinama.

A, ekipa eksperata iz raznih oblasti u Moskvi već razradjuju plan prisajedinjenja Srbije Rusiji. I već su pri kraju.

Srbija bi trebalo da postane 84. republika Ruske Federacije.

Dobri poznavalaci političkih i obaveštajnih prilika neće biti nimalo iznenađeni.

Čak i CIA i zapadne obaveštajne službe znaju za ovo.

S obzirom da su svi aduti, barem oni najači, koje su imali već ispucani, američka administracija i vlade Velike Britanije, Francuske i Nemačke su u šah poziciji.

Podrška stanovnika Srbije da udju u EU je opala ispod 40%, sprski pregovarački timovi majstorski balansiraju oko situacije na Kosovu i Metohiji, dobijajući na vremenu, a ekonomska pomoć Rusije Srbiji se stalno povećava.

Eventualna pobuna šiptarskih terorista na krajnjem jugu Srbije bi unapred bila osuđena na totalni vojni poraz, s obzirom na brojnost i snagu vojnih i žandarmerijskih jedinica na tim prostorima.

Na Muslimane u Raškoj oblasti i eventualno neku njihovu vojnu pobunu ne može se računati, u prvom redu, jer su malobrojni, a i većina tamošnjeg stanovništva je prosrpski orjentisana, što i dokazuje konstantna podrška Rasimu Ljajiću, umerenom političaru, okrenutom Beogradu.

Ekstremni elementi, ponajviše u Pentagonu zagovaraju munjevitu vojnu akciju i okupaciju Srbije.

Međutim, rizici ovakve operacije su preveliki, jer im je iz Rusije jasno stavljeno do znanja da će Rusija u tom slučaju pružiti svu moguću vojnu podršku Srbiji.

Oni koji na vlasti, naravno parama drže Mladjana Dinkića, predlažu da se Srbiji daju novi ekstra povoljni krediti i tako ona bar na neko vreme odvoji od Rusije.

Nakon što propadnu, a propašće pregovori Srbije i EU, biće dat ogroman novac medijima da utiču na javno mnjenje.

Političari u Srbiji će javno govoriti o prednostima unije sa Rusijom, a popriličan novac od strane Rusije bi bio uložen u privredu Srbije, naročito poljoprivredu.

Na proleće se planira raspisivanje referenduma, na kojem bi se, prema očekivanjima analitičara više od 70% gradjana Srbije sa pravom glasa, izjasnilo za to da Srbija bude republika Ruske Federacije.

Ubrzo nakon toga i parlamenti obeju država bi dali saglasnost.

Očekivani rok da se posao privede kraju jeste kraj avgusta 2013. godine.

ŠTA DOBIJA SRBIJA:

Srbija od svoje državnosti ne bi izgubila skoro ništa.

Zadržala bi svoja nacionalna obeležja, zastavu, grb, himnu.

Parlament i državno-društveno uređenje se ne bi suštinski promenilo.

Službeni jezik bi i dalje ostao srpski kao glavni, ali bi donošenjem amandmana na Ustav Srbije kao drugi službeni jezik bio uveden i ruski jezik.

Faktički Srbija bi imala veću autonomiju i od same Čečenije, Tarstana ili Jukatije.

Zadržala bi svoju vojsku, s tim što bi dobila najsavremenije naoružanje od Rusije i broj pripadnika VS bi bio uvećan za od prilike tri puta.

Sastav vojske bi ostao profesionalan.

Na planu ekonomije, dobila bi puno. Počev od poljoprivrede.

Jednostavno rečeno, Srbija ne bi bila u stanju da podmiri potrebe za hranom ruskog tržišta, pa čak i kada bi se obrađivalo 100% obradivih površina.

Hrana je u svetu sve skuplja, a Srbija bi uz pomoć Rusije uspela da obnovi svoju poljoprivredu, koja je namerno uništena i uništavana od strane zapada.

Hrana u samoj Srbiji je sada skuplja nego u zemljama članicama EU, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji…

Obnovom poljoprivrede, zaživela bi napuštena srpska sela.

Nezaposlenost bi drastično opala.

Natalitet bi počeo da povećava.

Iz Rusije bi u zamenu za hranu dobijali jeftine energente, naftu i gas, rude i ostale sirovine, koje bi srpska privreda mogla da koristi i da se pokrene.

Rusija, kao jedna od najmoćnijih zemalja na planeti, dobija pod svoju kontrolu najvažnije strateško mesto u Evropi, a samim tim, smanjuje opasnost od eventualne agresije na samu teritoriju Rusije, jer bi u tom slučaju Srbija morala biti prva na udaru, ukoliko dodje do eventualne agresije.

Preko teritorije Srbije prolazi i gasovod, pa bi Rusija faktički na svojoj teritoriji imala deo tog gasovoda, a zbog geostrateškog položaja Srbije, idealno mesto za račvanje gasovoda prema drugim evropskim zemljama.

Osim toga, Srbija bi bila most, ili „magacin“, za trgovinu sa zapadom ruskih proizvoda.

Prema rezoluciji 1244 SB UN Kosovo i Metohija su sastavni deo Srbije.

Dakle, ulaskom Srbije u Rusku Federaciju, Kosmet bi postao sastavni deo RF.

U tom slučaju Rusija ima legitimno pravo da upravlja svojom teritorijom.

U planu je da se napravi kompromis sa zapadnim silama.

Da na Kosmetu ostanu međunarodne snage, ali da se na Kosmet vrate organi vlasti Srbije (u tom slučaju Rusije), da Amerikanci ostanu u Bondstilu, ali da ne vrše nikakve vojne aktivnosti.

Rusija u pripravnosti ima više od 50.000 elitnih vojnika koji bi sa Vojskom Srbije kontrolisali Kosovo i Metohiju, jug Srbije.

Na samom jugu Srbije u vojnim bazama bi bilo stacionarano više od 15.000 ruskih vojnika od čega bi bila većina iz “SPECNAZ”-a.

Da je u pitanju trgovina velikih, a preko leđa malih, stoji činjenica da su Amerikanci spremni da „zažmure“, jer, bi dobili odrešene ruke da Siriju stave pod svoj patronat, dakle sirijski predsednik Asad bi izgubio rusku podršku, a onda naravno bi usledila vazdušna intervencija zapada, slična onoj u Libiji.

Takodje, Rusija bi ostala po strani u eventualnom sukobu Izraela i Sjedinjenih Država sa Iranom, a za uzvrat Amerika i EU bi se odrekli Kosmeta.

Hašim Tači bi bio optužen i bilo bi mu suđeno za trgovinu ljudskim organima i ratne zločine u vreme kada je bio vrhovni komandant terorističke UČK.

S obzirom da nezaposlenost na Kosmetu među Albancima je ogromna, što je potencijalni izvor bunta i pobuna, Rusija bi uložila u ekonomiju Kosmeta i uposlila deo stanovništva.

Planira se da Kosmet bude neka vrsta „mosta“ figurativnog, za tobožnju vojnu i ekonomsku saradnju Rusije i zapada.

Planovi za stvaranje Velike Albanije bi pali u vodu, a svim Albancima sa Kosmeta bi bili dati ruski pasoši.

Naravno, tu se ne sme zanemariti profit koji se ostvaruje od trgovine narkoticima i oružjem, a primat u tome bi i dalje imala CIA i zapadne obaveštajne službe.

Vladajuće strukture u Podgorici, počev od Mila Đukanovića su izuzetno potkupljive.

U Crnoj Gori, naročito primorju ogroman kapital poseduju Rusi.

Ruski kapital, koji se nalazi u Crnoj Gori je više nego dovoljan da se potkupi i onako korumpirana crnogorska vlast.

Drugo rešenje, koje je jeftinije i realnije, jeste da se finansiraju opozicione partije predvođene Medojevićem, a nakon smene vlasti, kupi luka Bar.

Preko luke Bar, Rusija bi imala i skoro pa direktan pristup svojoj teritoriji, Srbiji.

Srbima, "nebeskom narodu" kakvim vidimo sebe, (a pri tom,  pored naše "pameti", sporo pamtimo i još brže zaboravljamo"), ovih dvanaestak godina je kao sinonim za državu koja nema svoju politiku, već se povija kao list na vetru, a zaslugom pojedinih naših vođa biva prodavana za male pare.

© Geto Srbija

Materijal:Pravda

Creative Commons лиценца

LIČNI STAV: OTVORENO PISMO PREDSEDNIKU REPUBLIKE SRBIJE

27. новембар 2012. 2 коментара

Autor: Jelena Brkić

Poštovani Predsedniče Republike Srbije,

Obraćam Vam se sa punim poštovanjem koje zahteva Vaša funkcija, jer nema veće časti nego kada Vam sopstveni narod da poverenje da ga predvodite, a posebno u ovom teškom i rekla bih, odsudnom trenutku za njegov opstanak.

Brkic Nikolic Otvoreno pismo predsedniku Srbije

 

Unapred se izvinjavam što sam sebi dala za pravo da vam se obratim u ime svih onih građana koji se osećaju poniženo i izdano od strane političkih predstavnika naše otadžbine.

Sigurna sam da ima mnogo pametnijih i časnijih ljudi u Srbiji koji bi ovo pismo bolje napisali, ali bol koju osećam meni ne dozvoljava da se držim mimo opasnosti koja se nadvila nad Srbiju, jedinu domovinu koju imam.

Kada ste izabrani za Predsednika dočekala Vas je prazna kasa, razbijena vojska, policija i državna bezbednost, uništena privreda, tajkuni spremni na sve da bi odbranili na brzinu stečeno bogatstvo.

Kosovo i Metohija su pod direktnom okupacijom neprijateljskih snaga, koje svoje delovanje šire na Vojvodinu i Staru Srbiju.

Zahvaljujući Vašem prethodniku, nikada Srbija nije imala više neprijatelja, a manje saveznika, niti je ikada u svojoj istoriji bila ovoliko ponižena.

Sigurna sam da se, upravo zahvaljujući trenutnoj poziciji naše države, često osetite nemoćni i usamljeni, sa mislima da Vam ništa nije preostalo.

Živ ste čovek, naravno da teško biti prvi čovek Srbije, male države, a opet tako bitne velikim silama.

 

Ipak, morate da znate da niste sami, ostao Vam je Vaš narod, narod čiju snagu i volju sada potcenjuju svi.

Upravo zato Vam se i obraćam: da Vas zamolim da skupite snagu i pozovete Vaš narod na slogu i ujedinjenje u ovom presudnom trenutku!

 

Nismo mi, Srbi, slabi i nemoćni, ali ne verujemo.

Ne verujemo, jer nas predugo svi lažu, od medija pa do političara koji pred izbore obećavaju jedno, a onda rade sasvim drugo.

Zato smo dugo bili u apatiji, nemoćni da reagujemo. Ali narod se budi, i ako ne razume, a ono bar oseća opasnost.

To Vam govore i sva poslednja istraživanja javnog mnjenja i reakcija na oslobađanje hrvatskih ratnih zločinaca iz Haga. 

 

 

Ima u Srba snage, ali čekaju da ih u bitku povede čovek dostojan slavnih predaka!

Imate li snage za to, Predsedniče?

Imate li snage da stanete pred svoj narod i objasnite:

1. Kakva to opasnost preti srpskom narodu ukoliko odluči da odustane od bezalternativnog puta u EU, koja se na naše oči raspada i u kojoj je mnogo država u ozbiljnoj dužničkoj krizi?

2. Da li bi nam opet uveli sankcije ili nas bombardovali, ukoliko odustanemo od „Stefanovićevih“sporazuma, odmah prekinemo pregovore sa osobom koja se tereti sa trgovinu organima vađenih iz srpskih tela i ne dozvolimo da se pravi granica između Kosova i Srbije?

3. Da li bi bila ugrožena Vaša lična bezbednost ili bezbednost bilo kog predstavnika vlasti, ukoliko odlučite da svim raspoloživim, mirnim sredstvima branite Ustavni poredak i suverenitet naše države, te vratite pitanje okupirane srpske južne pokrajine pod okrilje Saveta bezbednosti, gde nadam se, još uvek, imamo podršku Rusije i Kine?

4. Da li bi Srbija, ukoliko se zauzmu čvrsti, državotvorni stavovi, imala podršku Rusije da odbrani svoje interese?

5. Čime to SAD i EU ucenjuju naše političare vać dve decenije, pa oni ispunjavaju sve zahteve zapada bez pogovora?

Objasnite, a onda nam dozvolite da sami procenimo koliku smo još žrtvu spremni da podnesemo, jer u pitanju je sudbina naših pokoljenja!

 

Ukoliko imate snage, nikada više nećete biti sami: ceo srpski rod staće uz Vas, da brani i odbrani svoju otadžbinu!

Mi više izbora nemamo.

Vi imate.

Nas istorija neće pamtiti.

Vas hoće.

Na Vama je izbor da li će vas pamtiti po sposobnosti i hrabrosti da nepokolebljivo branite svoj narod, ili po još jednom bezličnom izdanku koji poklekao pred moćnim, ali ne i nepobedivim neprijateljem.

A da nije nepobediv, govori nam slavna srpska istorija: i veći su padali pred istinom i pravdom!

Neka vas u Vašem teškom izboru kojem se carstvu sada privoleti, prati duh slavnoga Lazara:

Zemaljsko je za malena carstvo, a Nebesko uvek i doveka!

Sa poštovanjem,

Jelena Brkić

 

© Geto Srbija

Izvor:Vaseljenska

Creative Commons лиценца

KORUPCIJA I PLJAČKA NA VOJNOMEDICINSKOJ AKADEMIJI!

27. новембар 2012. 1 коментар

 

Visokopozicionirani stručnjak sa Vojnomedicinske akademije (VMA),  pismu upućenom redakciji, opisuje kako njegove kolege lekari zarađuju ogroman novac, pljačkom ustanove u kojoj rade i stalnim koruptuvnim poslovima.

VMA

 

“Poštovani, nedavno sam čitao članak o liku i delu načelnika Očne klinike VMA, koji je podigao veliku prašinu u Ministarstvu odbrane i vojno-obaveštajnoj agenciji.

Bilo mi je interesantno da to istražim.

Evo nekoliko zaključaka do kojih sam došao…”

“Informacije koje su u njemu objavljene su potpuno tačne.

Ova saznanja ima i VBA, međutim pukovnik Miroslav Vukosavljević je saradnik DB i VBA već 12 godina, pa se informacije o njemu zataškavaju.

Panika je nastala jer su objavljeni poverljivi podaci službe VBA.

Drugo, pukovnik M.Vukosavljević je na Očnoj klinici VMA organizovao kriminalnu grupu koja je za zadnje dve godine oštetila budžet VMA za oko 4 miliona evra.

Tu grupu sačinjavaju: pukovnik prof Miroslav Vukosavljevićnačelnik Očne klinike VMA, potpukovnik dr.Vladimir Draganić, načelnik odeljenja za kataraktu, potpukovnik ass. Mirko Resan načelnik odeljenja dijagnostike oka (refraktivna operacija), dr Irena Popovićanesteziolog u operacionim salama VMA, Ljiljana Milašinovićsestra u operacionim salama VMA”.

“Ova grupa je na nekoliko načina štetila budžet.

Pacijenti zakazani na VMA da plate operaciju katarakte ili vitroretinalu operaciju, pod izgovorom da nema odgovarajućeg sočiva, materijala za operaciju, obaveštavaju se, kad dođu na zakazanu operaciju na VMA, da će biti za iste pare operisani na privatnu kliniku MILMEDIC (stvarni vlasnici poliklinike M.Vukosavljević i V.Draganić), od strane ova dva hirurga, jer tamo  ima sav potreban materijal (uglavnom iznešen iz operacionih sala VMA!).

Pacijentima koji se usprotive tome menja se dijagnoza i otpuštaju se sa klinike bez urađene intervencije.

Pacijentima  koji žele da plate refraktivnu operaciju (skidanje dioptrije) na VMA, pripremna merenja se urade na VMA a zatim ih dr. M. Resan (provereni kadar DS, unapređen za uspešno pljačkanje budžeta VMA potpukovničkim činom od strane Dragana Šutanovca), pod izgovorom da ne radi aparat za operaciju, prebacuje u MILMEDIC gde im se uradi operacija i sve naplati.

Tako sedmično prebacuju oko 40 pacijenata i direktno štete budžet VMA za oko 150.000 evra mesečno!

Potrošni materijal za operacije (očiva, setovi za kataraktu, setovi za vitro -retinalne operacije, noževi za refraktivnu operaciju, setovi za anesteziju) se uzimaju iz sala za operacije VMA (to radi deo grupe koji su zaposleni u operacionim salama) i tako štete budžet VMA za oko 30.000 evra mesečno”!

“Posebna priča je sa zloupotrebom leka EVASTIN.

On se daje pacijentima na VMA u istraživačke svrhe i nije registrovan u Srbiji za zvaničnu upotrebu.

Međutim to ne smeta ovoj grupi da ovaj lek u špricevima iznose sa VMA, i daju ga pacijentima u poliklinici MILMEDIC po ceni od 400 evra po tretmanu.

Mimo bilo kakvih zakonskih  okvira čineći krivično delo (korištenjem javno neregistrovanog leka) protiv zdravlja ljudi.

Sve ovo ukazuje da je u protekle 2 godine budžet VMA oštećen za oko četiri miliona evra!

Evidentno da je ova grupa bila pod zaštitom određenih struktura bliskim Demokratskoj stranci (V. Draganić jako blizak vrhu DS) , kao i VBA (načelnik S. Kovač posredovao u postavljenju M.Vukosavljevića na čelo Očne klinike VMA).

Međutim, videćemo da li će nova vlast imati snage da se obračuna sa ovakvim primerima, koji nažalost nisu usamljeni”.

(Ime autora poznato redakciji)

© Geto Srbija

Materijal:List protiv mafije

Creative Commons лиценца

KRIMINALCI U BELIM MANTILIMA

25. новембар 2012. 2 коментара

 

Novim vlastima ne može da se ospori pokušaj borbe protiv organizovanog kriminala u Srbiji, ali je “očigledna i zaštita pojedinaca” u tom kriminalu bliskih vlastima.

Tako se zdravstvo, sem "afere Srbolek" i njenih aktera, nije ni pipnulo do sada, navodi se u tekstu našeg insajdera, koji radi u KCS.

klinicki-centar-srbije

 

Srpskom zdravstvu, izgleda, nema leka: “pljačkanje je prirodno stanje stvari”.

Došlo je do smene ili ti iznuđene ostavke Đorđa Bajeca u KC Srbije, na čije je mesto postavljen proslavljeni srpski kardiohirurg Miljko Ristić.

Poznato je da je sa Aleksandrom Vučićem u dobrim odnosima, ali i to da je na ratnoj nozi sa Đorđem Bajecom već godinama, pa se ovaj potez vlade  Srbije smatra političkim manevrom.

Naime, sin profesora Ristića, takođe hirurg, nije dobio radno mesto u KC Srbije jer je bio optužen za prebijanje Đorđa Bajeca posle višemesečnog iživljavanja nad njim, što je inače karakteristično za KC Srbije gde se mladi i sposobni stručnjaci redovno izlažu torturi poput sina profesora Ristića.

Time je najverovatnije zamisao prvog potpredsednika vlade R. Srbije bila, da se čovek sa višestrukim iskustvom u prljavštinama koje vladaju KC Srbije, postavi za direktora koji će to raščistiti.

Međutim, njegovim postavljenjem radosni su i oni koji to ne bi smeli da budu, jer su u decenijskom kriminalu do guše.

Predrag Peško se već hvalio kako je on spasao sina profesora Miljka Ristića od robije, i kako će on lako sa Miljkom da vrati svoje pljačkaške kadrove koje  je Džo Bajec rasterao.

Da podsetimo, profesor Peško je osnivač kriminalnog Novog sindikata zdravstva, i decenijski vlasnik tendera za hiruršku opremu u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, pa se sam hvalio da na tome zaradi i po 80.000 eura mesečno.

Supruga mu je komšinica Darka Šarića iz Pljevalja, i na očigled svih je njegovu majku sprovodila na lekarske preglede po KC Srbije, sa pojačanom pažnjom i brigom o njoj, dirljivom za svakog ko je taj prizor ugledao u krugu KC Srbije.

Veze narko klana i porodice Peško, MUP Srbije nikada nije ispitao, jer je profesor Peško imao direktnu vezu do Mikija Rakića, koji je sve istrage protiv njega zaustavljao.

Za svaki slučaj, njegova supruga Slavojka je, ako DS propadne, kao što i jeste, osigurala odstupnicu u MUP Srbije preko Svetislava Đurovića, crnogorskog kadra, koji sve podatke iz MUP-a  Srbije uredno dostavljaju vrhu DB Crne Gore, gde se da podsetimo, skriva Darko Šarić.

Naravno da činjenica o tome ko je i kako uticao na postavljenje novog direktora KC Srbije može da doprinese raspletu decenijskog kriminala u toj ustanovi, ali, na žalost, situacija u zdravstvu je takva da se medicinska mafija u svakoj pori društva ukotvila na taj način, da ko god dođe, njima odgovara.

Videćemo da li je u slučaju KC Srbije to tako, ili će časni i pošteni profesor Ristić do nove godine podneti ostavku, kao što je učinio u KBC Beograd kada nije želeo da učestvuje u paradi montiranoj od tadašnjeg RZZO i ministra (u četiri mandata) Tomice Milosavljevića.

Slično je i sa drugim zdravstvenim ustanovama u  Srbiji gde je DS postavljao kadrove, samo još donekle beogradski klinički centri ostaju zaštićeni, dok Dragan Đilas vrši funkciju gradonačelnika.

U KBC Bežanijska Kosa dr Kovčin je uspeo da izbegne kampanju za smenu koju mu je kolektiv kroz medije servirao, ali je kasnijim istupima u te-ve emisijama o zdravstvu popravio sliku o sebi.

Zemunska bolnica kuburi sa sukobom Dragoša Stojanovića i Peškovog klana, koji predvodi bivši direktor Ivo Berisavac, s tim da se Stojanović vratio sportskim vezama posle pada Bajeca, jer je svestan da samo to može da ga spase.

On je zaposlio rođaku fudbalera Koromana da bi učvrstio veze sa SD Crvena Zvezda, iako o njemu tamo imaju loše mišljenje kao o lekaru.

Još uvek se priča kako je upropastio košarkaškog trenera Laleta Lučića, jer nije prepoznao običan bronhitis.

Pošto ne ume da sluša pluća, nego je dao pogrešnu terapiju zbog koje je Lale zaglavio u bolnici sa upalom pluća pa su jedno vreme svi u Zvezdi bežali od svog doktora, da ih ne osakati, dok ga nisu pomerili u nastavu na fakultet u Kragujevcu, a odatle u Zemunsku bolnicu.

Na žalost, takvi se postavljaju na funkcije u zdravstvu bez obzira da li pripadaju Peškovom ili Bajecovom klanu, jer oni svoje  poslove ne mogu da vrše sa čestitima, stručnima i poštenima, nego sa takvima koje drže u šaci za razne propuste i greške.

Vrlo teško da će profesor Ristić imati snage da se s tim izbori, iako je poznato da je naš najbolji kardiohirurg sa ugledom u svetu, i evo, i sa  podrškom prvog potpredsednika vlade Srbije.

Ristić ne voli ni da se pomene Boško Đukanovć-alkoholičar sa Dedinja, inače Peškov kum, koji je preko njega izgradio celu karijeru i raspleo kriminalnu mrežu po zdravstvu.

A sada upravo u sportu hoće da osigura karijeru i to još značajnije nego Stojanović, jer puca na Đilasovo mesto, upravo preko veza u SNS.

Iz toga može da se izvede zaključak da SNS sa profesorom Ristićem i sličnim kadrovima teži paradi za medije izvlačeći stručne kadrove, a zakulisno postavljaju na bitna mesta ljude poput Peška i Đukanovića.

U Srpskoj naprednoj stranci, od njenog osnivanja su vrlo stručni i pošteni lekari, među njima je i više profesora medicine, ali ih je, skoro sve odreda, Aleksandar Vučić omalovažio, a članstvo u stranci im je, danas, kamen oko vrata u obavljanju svog poziva!

Ova činjenica, verujem, upućuje na zaključak da je Vučić svesno ubacio profesora Ristića u igru, znajući da će on lako da odstupi, ako se suoči s kriminalom, a sam Vučić je, kao pudlica, veran politici Demokratske stranke.

Dakle, od promena u zdravstu ništa…

Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala obradila je 50 slučajeva u srpskom zdravstvu, u kojim aferama je opljačkano nekoliko stotina miliona evra. 

Miodrag Rakić naredio Svetislavu Đuroviću da sve te predmete stavi u fijoku.

Uz pomoć naših prijatelja iz ove policijske službe, čije prodice mi lekari lečimo, dobili smo 35 kopija tih dosijea, s molbom da ih objavite u izvodima, i pokažete zločinačku prirodu srpskih vlasti.

© Geto Srbija

List protiv mafije

Creative Commons лиценца

ČIJA JE NAŠA DOMOVINA…?!

25. новембар 2012. 1 коментар

 

Od 2014. godine, stranci će moći slobodno i nesmetano da kupuju zemlju u Srbiji.

Srbija je poslednju deceniju dala sve što je bilo ko od nje tražio, danas se od nje očekuje da još samo skine gaće i poubija narod.

Piše: Milan Malenović

Srbija

 

Posle uništavanja poljoprivrednih kombinata i zemljoradničkih zadruga, danas je hrana u Srbiji najskuplja u okruženju.

Uprkos tome, ovdašnja nova vlast, isto kao i ona prethodna, jedino rešenje traži u daljem smanjivanju plata i penzija, uz povećavanje cena usluga javnih preduzeća.

Sve pod motom: „U Evropsku uniju Srbija će ući  bez stanovništva".

Od petooktobarskih promena, znači punih dvanaest godina, Srbija srlja u Evropsku uniju.

Sada, kad se ponovo vlast upinje da narodu dokaže kako „Evropa nema alternativu", vredi se malo podsetiti šta smo sve postigli sa Unijom u koju najpametniji i najbogatiji iz Evrope nisu hteli da uđu. 

Ukupna vrednost Srbije je nedavno procenjena na nešto iznad 170 milijardi evra!

U tu svotu ulazi sve što Srbija ima: zemljište, resursi, industrijska postrojenja, infrastruktura…

U periodu kada je privatizovano skoro sve što je u ovoj zemlji vredelo, dakle do 2007. godine, Srbija je na taj način uspela da zaradi samo dve milijarde evra.

Do danas je ukupni prihod od rasprodaje srpske privrede tek nešto iznad četiri milijarde evra – od onih procenjenih 170 milijardi.

A prodali smo, bolje rečeno poklonili, sve što iole vredi.

Od dolaska „demokratskih" snaga na vlast, privatizovan je ili likvidiran 91 poljoprivredni kombinat u Srbiji.

Tačnije, osim Poljoprivrednog kombinata Beograd, bukvalno sve što je hranilo Srbiju je nestalo.

Preko 50.000 hektara najplodnije zemlje na Balkanu otišlo je za simboličnu sumu stranim investitorima koji, umesto da obnove ili nastave proizvodnju, zemljište drže zaparloženo čekajući povoljan trenutak da ga prodaju i tako ostvare profit.

Malo ko u Srbiji želi da zna da u domovini neoliberalnog kapitalizma, Sjedinjenim Američkim Državama, postoji zakon koji državi omogućuje oduzimanje poljoprivrednog zemljišta od vlasnika koji ga ne koristi.

Tako nešto u Srbiji ne može da se uvede, jer bi se time vlast zamerila tajkunima koji je finansiraju.

Zbog toga što nam desetine hiljada hektara pokriva korov, u Srbiji je najskuplja hrana u okruženju.

Za godinu dana su samo cene mesa porasle za 50 odsto, o ulju i šećeru da ne govorimo.

SVE ŠTO EU TRAŽI, SRBIJA ISPUNJAVA:

Sve zemlje koje pristupaju Evropskoj uniji imaju obavezu da donesu zakonske propise po kojima bi stranci mogli direktno da steknu vlasništvo nad zemljom.

Hrvatska će zemlju strancima ponuditi tek kada istekne 15 godina od kandidature za EU, a trenutak prodaje zemljišta odložile su i pribaltičke republike, Bugarska, Rumunija, Mađarska…

Jedino je Srbija, pod rušilačkom vlašću Demokratske stranke, svojevremeno pristala na rok od samo četiri godine po stupanju na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Tako, da će stranci moći slobodno i nesmetano da kupuju Srpsku zemlju već od 2014. godine, mada su to i do sada činili pod plaštom domaćeg preduzeća koje su osnovali samo za tu namenu.

Već skoro 400 godina, tačnije od 24. oktobra 1648. godine, u Evropi je na snazi pravilo čija je zemlja, njegova je i vera".

Na isto to pravilo se svojevremeno pozivala i vlada Republike Srpske prilikom pregovora o podeli Bosne i Hercegovine, pokušavajući da dobije onoliki procenat teritorije te bivše jugoslovenske republike koliko je katastarski, pre rata, zemlje pripadalo srpskom stanovništvu.

Kada budemo zemljište u bescenje rasprodali strancima, da li možemo da budemo sigurni da neka od članica EU.

Na primer Hrvatska čiji je tajkun Ivica Todorić već danas najveći latifundista u Srbiji, neće da traži promenu granica u svoju korist pozivajući se ne samo na Vestfalski mir iz 17. veka, već i na argumentaciju srpskih pregovarača iz BiH?

Hektar najkvalitetnije poljoprivredne zemlje u Srbiji danas može da se kupi za 5.000 evra, a cena iste površine zemlje malo lošijeg kvaliteta, odnosno druge i treće klase košta između 1.000 i 2.000 evra po hektar.

Hektar takve ili lošije zemlje u Evropi košta od 50.000 evra do 100.000 evra.

Danska, koja opstaje zahvaljujući poljoprivredi i malim porodičnim preduzećima, omogućava prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima, ali samo onome ko živi najmanje dve godine u Danskoj, i to pod uslovom da nastavi poljoprivrednu delatnost.

Zemlja u Srbiji je kvalitetna, među najboljima u Evropi, imamo 0,50 hektara poljoprivrednog zemljišta po stanovniku, što je najviše u Evropi, a ta zemlja nije ni zagađena i lako može da se prevede i u zemljište za proizvodnju organske hrane.

U slučaju prodaje strancima naši poljoprivrednici će raditi kao paori – nadničari za strance, a profit će odlaziti u inostranstvo.

Najviše će biti ugroženi mali poljoprivrednici, kojih ima na oko 778.000 gazdinstava sa prosečnom površinom poseda oko tri hektara.

Da bi opstali oni će morati da se međusobno udruže ili da se priklone velikim sistemima u Srbiji.

Problem je samo što u Srbiji više nema ni zadruga, a ni velikih poljoprivrednih kombinata koji bi te male zemljoposednike mogli da objedine i zaštite.

Nema ni dobre volje na strani države da se problem reši.

MMF

Pošto je imovinu vrednu više desetina milijardi evra poklonila strancima, uzimajući za sebe provizije od ukupno preko 10 milijardi evra, rušilačka vlast Borisa Tadića je morala da se zadužuje kako bi popunila državni budžet pražnjen najviše od strane nje same i njoj bliskih "biznismena".

U međuvremenu je srpska privreda potpuno zamrla, a budžet je do kraja ispražnjen.

Opet su zbog toga u pomoć pritekli stručnjaci iz Međunarodnog monetarnog fonda, isti oni koji su ne samo nemo posmatrali kako srpska vlast strancima poklanja Srbiju, već su joj u tome, neretko, i pomagali.

Stav MMF-a je da Srbija mora i dalje da se zadužuje, ali pod uslovom da donese nove restriktivne zakone koji bi povećali štednju.

Na čemu još da se štedi, kada je u međuvremenu u odnosu na isti period prošle godine za 20 odsto opala i potrošnja hleba?

Jasno je i da EU i MMF žarko žele Srbiju u okvirima Unije, ali bez i jednog jedinog Srbina.

Zbog toga se i insistira na daljem deljenju poljoprivrednog zemljišta strancima koji nemaju nikakve obaveze u pogledu proizvodnje, na smanjenju ionako bezobrazno niskih penzija i socijalne pomoći, na otpuštanju radnika iz javnih preduzeća i državne uprave…

Čak se traži i promena Zakona o radu, po kojima bi poslodavac mogao mnogo lakše da otpušta zaposlene.

Time bi se, navodno, pospešile strane investicije u Srbiju, kao da dosadašnja zakonska rešenje nisu štitila isključivo interese poslodavca, a ne radnika.

Poštovanje pravila MMF-a donosi i pad realnih primanja, preraspodelu bruto domaćeg proizvoda u korist kreditora, kontrolu budžeta, smanjenje socijalnih davanja i podsticaja privredi.

To je cena aranžmana koju sve vlade moraju da prihvate, Srbija jedino mora da ispuni još neke, dodatne uslove.

Došavši do zaključka da su javna preduzeća u Srbiji neprofitabilna i da stvaraju gubitke, MMF traži od vlasti u Beogradu da ista privatizuje, s tim što bi novi vlasnici mogli da posluju sa ekonomskim, dakle mnogo višim cenama od današnjih.

Niko ne postavlja pitanje kada će ovdašnje plate ili penzije da postanu ekonomske.

Koliko je privatizacija javnog sektora korisna po neku državu, vidi se i iz toga da većina starih članica EU ne dozvoljava da privatnici upravljaju njihovim resursima.

U Holandiji je, na primer, zakonom zabranjena privatizacija vodovoda, a u Srbiji se upravo na tome insistira.

Dalje približavanje Srbije Evropskoj uniji na način kako je to činjeno poslednjih 12 godina dovešće do biološkog nestanka ovog naroda.

Nije tačno da Evropa nema alternativu, već Srbija nema alternativu.

U ovoj zemlji postoji dovoljno poštenih stručnjaka, nesklonih krađi i sposobnih da daju prava rešenja za prevazilaženje postojeće krize.

Ako je Srbija pod međunarodnim sankcijama i izolovana od svih internacionalnih kreditora 1994. godine uspela da stvori stabilan dinar, ne postoji ni jedan razlog zašto joj to isto i danas ne bi pošlo za rukom.

Potrebno je, međutim, imati poštenu vlast koja iskreno voli i štiti narod, a upravo to Srbiji manjka poslednjih godina.

© Geto Srbija

List protiv mafije

Creative Commons лиценца

%d bloggers like this: