Архива

Archive for јун 2018

NA PUTU BEZ ALTERNATIVE PREDSEDNIK SRBIJE SE KAO VUK BORI DA SVE DĀ, U OČEKIVANJU DA DOBIJE NEŠTO I TO BEZ GARANCIJE!??

30. јуна 2018. Коментари су искључени

 

Ako je aktuelni Predsednik Srbije na tu funkciju izabran voljom naroda sa zadatkom da štiti teritorijalni integritet i suverenitet RS nad čijim se Ustavom i zakleo, a pri tom izjavljuje da je On sam protiv stava većine – 80% građana a u vezi očuvanja teritorijalne celovitosti prema Ustavu i Rezoluciji 1244, onda zaključujemo da On nema problema sa Albancima već sa sopstvenim narodom koji ga ne podržava u njegovom stavu u pravcu samoodricanja od Kosmeta kao dela teritorije Srbije!!??

Onako sročen i izdajnički potpisan briselski sporazum i preduzimanje radnji u kome se Srbija samoisključivala sa KiM a protivno Ustavu RS, (čak i u onim oblicima i elementima od kojih nam ni sama Rezlucija 1244 nije tražila), potvrda Predsednikovog poraza je došla posle 5 godina neformiranjem ni onakve farse nazvane ZSO, zato što su Vlasti nacionalne manjine kosovskih Albanaca pokazali veće poštovanje njihovog Ustava, nego što je to učinio Predsednik Srbije poštovanjem Ustava sopstvene Otadžbine!!!

 

 

PREDSEDNIKOV POGLED U BUDUCNOST OTADZBINE,,

 

Ona njegova rečenica da neće Srbija da sve dā a da ne dobije ništa, u stvari znači da On DAJE SVE u očekivanju da DOBIJE NEŠTO, u tom` što mu je otišlo, u tome što se odriče, i što ni pet godina nije mogao da ostvari formiranje ZSO, već kukumavči zbog toga!!!

A gubi iz vida da kad On to SVE očekujući nešto za uzvrat, u stvari dovršava formiranje nezavisne države (bez obzira što formalno Srbija neće da prizna nezavisnost “RKS-Kosova bez zvezdice”) nacionalnoj manjinini kosovskih Albanaca, a kad` oni dobiju to što žele, tek onda nemaju obavezu da Njemu i Srbiji nešto daju!! Oni mogu odmah da budu primljeni u NATO i zvanično formiraju vojsku, a on kao Predsednik Srbije tek’ ne bi smeo ni prstom da upre u tom pravcu po ma kom osnovu niti bi bio za nešto pitan!!!

U takvoj završnici, kako će tek onda da spreči samoopredeljenje “Vojvođana” i Crnogoraca u Vrbasu, Bošnjaka u Raškom okrugu, Vlaške manjine, Albanaca iz Pčinjkog okruga, Roma….???? Hoće li tada biti opet spreman da potpisuje još neki pravno obavezujući sporazum i sa gore pomenutima grupacijama, a sve u njegovom hrabrom i odlučnom koračanju, vodeći Srbiju i srpski narod putem bez alternative!!!???

On, njegova Vlast, i Vlast prethodnika, ništa nisu naučili od predhodnih izigravanja naših političkih garnitura u odnosima sa međunarodnom zajednicom, počev od Đinđićeve vlasti pa na ovamo!!!

Umesto da ono što je mirovnim sporazumom, Rezolucijom 1244 izboksovano, jer Srbija u nelegalnoj agresiji nije pobedila ali nije ni vojno poražena od strane NATO alijanse, zato što tom Rezolucijom nije uspostavljena okupacija niti je priznat rezultat agresije, već je nedvosmisleno rečeno da se priznaje teritorijalni integritet i suverenitet RS a da se pitanje Kosova mora rešavati u okviru toga i odlučeno je da će proces rešavanja kosovskog pitanja biti u u pravcu davanja suštinske autonomije!!

Snage KFOR i UNMIK su na teritorijiu KiM došli na osnovu Rezolucije 1244 u sklopu misije UN, i njihov zadatak je i da se staraju i o bezbednosti svih ljudi na Kosovu ali i da očuvaju suverenitet i integritet RS, zato što Rezolucijom on (suverenitet i integritet) nije ni povučen nad teritorijom KiM, već je priznat i potvrđen!!!!

I sad sledi pitanje, zašto ni jedna od Vlasti RS uključujući i aktuelnu, nije ni jednom zahtevila da se odredbe Rezolucije1244 ispoštuju do kraja, niti su insistirali i da misija UNMIK i KFOR sprovodi svoj mandat u punom kapacitetu, a ne selektivno i na štetu Srbije i srpskog naroda!!!???

U ovakvom slučaju, odgovor se može potražiti i u izdaji!!??

Jer da nije u pitanju izdaja, Vlast Srbije bi u svakom momentu insistirala na poštovanju Rezolucije 1244 SB UN koja je pravno važnija od tzv “Briselskog sporazuma” koji uzgred nije donešen poštujući tačku F tzv. “Tadić-Ešton zajedničke Rezolucije” iz septembra 2010.god. , (kojom je u privatnom aranžmanu odbacio narodnu Rezoluciju Skupštine Srbije), a u kojoj između ostalog piše da će se razgovori uzmeđu Srbije i Kosova nastaviti uz: “…spremnost EU da olakša proces dijaloga između strana…” a ne nametanjem odluka i ucenama naše Otadžbine od strane EU.

Taj papir iz Brisela  nije nastao sporazumom dve strane -Tačija i Dačića/Vučića, nije pao s`neba niti ga je doneo “Sveti duh”, već je diktat veštih manipulatora u vrhu briselske mašinerije koji podržavaju jednostrano proglašenu nezavisnost kosovskih Albanaca pokazujući javno svoj neiskren odnos prema Srbiji!!!

Ako smo svedoci da je taj dokument donešen pod pritiskom briselskog tabora, to bi trebalo da znači da je i EU (koja glumi nepristrasnu stranu) garant takvog sporazuma!! A kakav je “kredibilan i za poštovanje garant” ta briselska birokratska mašinerija, vidimo po tome što ni za 5 godina (od njegovog potpisivanja) svojim autoritetom “garanta” nije ni obrvom mrdnula da utiče na kosovske Albance da ispoštuju prvih 6 tačaka iz tog njihovog diktata a u vezi formiranja ZSO!!!

I Predsednik naše Otadžbine, redovnom kuknjavom i žalopojkama o postojanju dvostrukih standarda od strane EU i Zapadnih zemalja u odnosu na Srbiju, prećutno prihvata takve ucene protiv države na čijem je čelu, iako zna da standardi treba da važe za sve učesnike, a ne selektivno, zato što onda više nisu to što treba stvarno i da budu, i još ubeđuje narod Srbije da takvo stanje prihvati, jer je to navodno u “našem” interesu, iako je svestan da se takve ucene sprovode samo u geopolitičkom interesu EU, a njegovo ubeđivanje nas – je njegovo igranje za njih!!!

Pa dalje, Predsednik Srbije je razvodnio i marginalizovao poštovanje odredbi Rezolucije 1244, u kojoj ne piše obaveza Srbije da potpiše nekakav pravno obavezujući sporazum niti je njegovo donošenje i potpisivanje predviđeno ni onim izdajničkim briselskim sporazumom, već takvu opciju u ovoj okupaciji, on gura prema dokumentu briselskog tabora pod nazivom Pristupanje EU i pregovarački okvir i pozicija EU, a koja je svesno prihvaćena posle Tadućevog Zahteva za prijem u EU predatog 22.12.2009.god., a sve u skladu Rezolucije o Pridruživanju EU donešenu 13.10.2004. od strane vladajuće većine Skupštine Srbije!!!

Dakle, svedoci smo da je Presednik naše Otadžbine izabrao da mu prioritet bude sprovođenje ucena od strane EU a ne poštovanje Ustava RS i Rezolucije 1244 SB UN, u kojoj nema rokova i prema kojoj „..Politički proces u pravcu uspostavljanja privremenog okvirnog sporazuma koji obezbeđuje značajnu samoupravu na Kosovu uz puno poštovanje sporazuma iz Rambujea (nije bilo zvanično potpisanog sporazuma iz Rambujea.prim.ред.) i načela suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ….“!!!

Potvrđujući da zna da je zahtev od strane EU o hitnom potpisivanju pravnoobavezujećeg sporazuma sa vlastima kosovskih Albanaca a u smeru članstva Srbije u EU i bez garancija Brisela da li će i kada će Srbija biti primljena u članstvo EU – ucena, on i dalje gura ostvarenje dobijenog zadatka a protiv interesa većine građana naše Otadžbine!!!

A briselsku birokratsku mašineriju savršeno zabole prsluk za stvarno proširenje EU, već im je značajno da i Srbiju uzmu pod svoju šapu, uvedu svoje kompanije i crpe prirodna bogatstva naše države, i da preko "izabarane" Vlasti Srbije (a to znači i Vučića i njegove Vlade, i budućih Vlasti) vladaju stanovništvom naše Otadžbine kroz priču o unutrašnjim reformama i razgrađujući nacionalnu državu koja treba da se samoourušava kroz stalnu aktivnost ispunjavanja raznih platformi, poglavlja, zaključaka, mišljenja, smernica, uputstava, naloga, direktiva, preporuka, uredbi, strategija, mera, regulativa…itd, itd..donešenih od strane birokratskog briselskog tabora, da bi se na kraju Srbija potpuno odrekla svog integriteta i suvereniteta i predala ih briselskim mrsomudima u ruke, i na kraju „dičila“ se kao trećerazredna (po važnosti) članica EU u tamo nekoj regiji……

Ako je ovo nama kao običnom narodu poznato, koliko li je tek jasno Predsedniku Otadžbine i kako nas tek zavlači svojim ubeđivanjima i političkom glumom zabrinutog državnika koji sprovodi politiku Zapada, pa bi mu možda bilo od koristi da proveri da li je još na njegovo stolu Utav Srbije, i podseti se šta je sve propustio da ispuni, a morao je, da se odredbe Rezolucije 1244 ispoštuju u potpunosti, a zatim neka odgleda snimak sa polaganja njegove predsedničke zakletve nad Ustavom i „vernoj replici Miroslavljevog jevanđelja“ koje je tu bila da mu posluži da u očima naroda uveća utisak i ozbiljnost samog čina!!!?

 

©Geto Srbija

VIŠE NJIHOV A MANJE NAŠ: NEMAČKO UPRAVLJANJE SRBIJOM PREKO REŽIMA SADAŠNJEG PREDSEDNIKA SRBIJE!!?

15. јуна 2018. Коментари су искључени

 

Mediji nemačkog govornog područja skoro da su svi kao po dogovoru, bojkotovali samit u Trstu između lidera EU i zemalja Zapadnog Balkana. Jedino su pojedini austrijski mediji bili nešto više spremni da se upuste u dublje analize i opširnije izveštavanje, ostali su smatrali da je skup priprema nekog događaja u dalekoj i neizvesnoj budućnosti.

Stav zvaničnog Berlina prema svim zemljama Zapadnog Balkana, pa i Srbiji, ostaje za sada nepromenjen: samo bez buke i ratovanja, sve ostalo možemo nekako i da tolerišemo.

 

              Fridrih Emke (dopisnik iz Frankfurta)

BALKANSKI TUTOR,

 

Samit Evropske Unije i zemalja Zapadnog Balkana, kandidata za članstvo, bio je i prošao u Trstu, a da mediji na nemačkom jeziku o njemu skoro da uopšte nisu izveštavali. Najveći broj njih je samo objavio šture agencijske vesti o početku i kraju skupa, bez ulaženja u dublju analizu onoga što se desilo i šta je obećano. Nešto govorljiviji su bili austrijski mediji, što je i razumljivo, jer je ta zemlja na „kapiji prema Balkanu" i tradicionalno taj prostor posmatra kao svoje dvorište.

Izostanak brojnijih i detaljnijih izveštaja u nemačkim i švajcarskim medijima na nemačkom jeziku pokazuje da tom skupu, čak ni u vreme letnje pauze kada urednici obično vapiju za bilo kakvim vestima, niko nije predavao bilo kakvu važnost. Radi se, kako smatraju urednici, ali i analitičari, o rutinskim sastancima i razmenama mišljenja, a što stoji u opisu posla svakog političara.

Upravo je ta razlika između izveštavanja samo o značajnim susretima sa značajnim partnerima i neselektivnog izveštavanja o svakoj, bukvalno svakoj, pa i najmanjoj i najbeznačajnijoj aktivnosti nekog političara, linija razgraničenja između demokratskog društva sa jedne strane i diktature sa druge strane.

U Nemačkoj je, bar što se ovog pokazatelja tiče, još uvek demokratija, pa mediji nisu videli nikakav razlog da o boravku kancelarke Merkel u Trstu javnost izveštavaju mnogo više od prenošenja obične informacije da je samit u toku. Čak su teme, kao što je poseta fudbalera, sada „gastarbajtera" u Čikagu, Sebastijana Švajnštajgera i njegove supruge, srpske teniserke Ane Ivanović Nemačkoj zauzimale više prostora od pomenutog razgovora Merkelove sa liderima zemalja Zapadnog Balkana.

Što se tiče samog stava vlade u Berlinu prema eventualnom ulasku Srbije u EU, tu je situacija jasna svima onima koji zaista objektivno prate ovu temu. Zvanični Berlin javno podržava ulazak Srbije u EU, ali…

Još je na Solunskom sastanku lidera zemalja Evropske Unije u leto 2003. tadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder jasno poručio Srbiji kako njen ulazak u EU neće biti ni malo lak niti brz. Bez obzira na to, ondašnja DOS-ovska vlada u Beogradu je javnost zatrpavala lažima da će Srbija zajedno sa Hrvatskom ući u Uniju. Hrvatska je punopravni član postala 1. jula 2013. godine, a Srbija je sledeće godine tek započela zvanične pregovore o pristupanju .

Povodom započinjanja tih pregovora šef poslaničke grupe CSU-a u Evropskom parlamentu Markus Ferber je u intervjuu nemačkoj televiziji N-TV 21. januara 2014. preneo stav svoje stranke o tom pitanju, koji sažet u jednu rečenicu glasi: „Ne postoji razlog zbog koga bismo započinjali pregovore o pristupanju sa zemljom kao što je Srbija, koja još uvek generiše velike kolone izbeglica koje nam pristižu."

Ferber je tom prilikom podsetio na primere Rumunije i Bugarske, ali i Hrvatske, dodajući kako se tako nešto nikada više neće ponoviti. Ove države, na prvom mestu Bugarska i Rumunija, u EU su primljene mnogo pre nego što su za tako nešto bile spremne, posebno su ljudska prava u njima bila i ostala na nezadovoljavajuće niskom nivou. Od dana prijema, pa do danas u njima se po tom pitanju skoro ništa nije promenilo, jer politička elita više ne trpi pritisak zahteva za reforme radi pristupanja Evropskoj Uniji, pa ni ne žuri sa poboljšanjima.

Čak i u slučaju Hrvatske, Ferber je imao nekoliko konkretnih zamerki, kojima bi u međuvremenu trebalo dodati i narastajući revanšizam i nacionalizam.

Na kraju intervjua on je izneo svoju procenu kako će pregovori sa Srbijom trajati daleko duže od deset godina, računajući od dana njihovog započinjanja. U tome se slaže i nemačka radio-stanica „Deutsche Welle" (DW) koja je 2. marta ove godine iznela prognozu kako Srbija pre 2025. neće ispuniti uslove za članstvo, smatrajući istovremeno da je realni datum učlanjenja tek posle 2030. godine.

Pošto je to na „dugačkom štapu", zbog čega su i sami pregovori neinteresantni za nemačku javnost, a analitičari sumnjaju u iskrenu spremnost srpskih vlastodržaca da popuste po pitanjima koja su značajna za njihov opstanak na vlasti i dalje bogaćenje, mediji su samit u Trstu skoro potpuno ignorisali.

Kancelarka Merkel ima i previše unutarpolitičkih i evropskih problema kojima je posvećena ovog leta, tako da nema dovoljno ni vremena niti snage da se dublje pozabavi Zapadnim Balkanom, posebno jednom malom i neuređenom zemljom, kao što je Srbija.

Zvaničnicima u Beogradu je lista naređenja odavno predata i ne treba očekivati od jedne države kao što je Nemačka da sagovornika redovno podseća na njegove obaveze. Berlin smatra da srpski zvaničnici moraju sami da budu svesni kako su dužni da ispune zahteve koji su stavljeni pred njih.

Nemačka je ponovo evropska sila, svesna svoje uloge i snage i to rado pokazuje svima slabijima. A od nje su, po mišljenju nemačke vlade, slabiji svi osim SAD i Kine, dok Rusiju u međuvremenu Berlin posmatra kao ravnopravnog iako (u ekonomskom smislu) za nijansu slabijeg sagovornika.

Da bi nastavila svoj put u Evropsku Uniju, Srbija će odmah morati da se suoči sa dva za nju velika problema: priznavanje Kosova i prekid posebnih trgovinskih odnosa sa Rusijom.

O kosovskom problemu se svakodnevno govori, kako u Srbiji, tako isto i u zemljama Evropske Unije, dok se pitanje specijalnih trgovinskih odnosa Srbije i zemalja Evro-Azijske Unije, samim tim i Rusije ne spominje ni tako često, a ni tako glasno. Po svemu sudeći, Berlin i Brisel tu ne očekuju nikakve probleme, bar ne onakve kakve stvara otpor Beograda da prizna samoproglašenu „republiku" Kosovo.

Otvarajući poglavlje 29 Srbija je ušla u proceduru usaglašavanja svojih carinskih propisa sa onima Evropske Unije. Na kraju tog procesa biće ne samo ukinute sve međusobne carine i uvozne barijere između Srbije i EU, već će biti u potpunosti usaglašena spoljnotrgovinska politika. Samim tim, Srbija, kao ni bilo koja druga zemlja članica ili kandidat za članstvo, neće smeti da ima sopstvene trgovinske odnose sa trećim zemljama drugačije od onih koje ima celokupna Evropska Unija. Pod to spada i Rusija.

Iako je spoljna trgovina i carinska unija daleko manje značajno pitanje od, recimo, vladavine prava, Brisel je namerno ovo poglavlje otvorio među prvima, kako bi izvršio dodatni ekonomski pritisak na Srbiju da ispuni druga svoja obećanja, prvenstveno ona vezana za Kosovo i interese nemačke privrede u regionu (na prvom mestu u Elektro-privredi Srbije).

Da bi Srbija uopšte bila u stanju da prihvati carinsku uniju sa EU, morala bi odmah da nađe dodatni izvor finansiranja, jer će ovaj korak nju godišnje koštati oko milijardu evra. Ovo je samo direktna šteta, dok je ona posredna još najmanje tolika.

Ostale zemlje, članice EU, su godinama pre pristupanja počele da postepeno svoju privredu orijentišu prema Uniji. Srbija je, zbog različitih političkih kalkulacija stranaka na vlasti, išla cik-cak, lomeći se između Unije i Rusije. Zbog toga se ona godinama istovremeno približavala i jednoj i drugoj strani, tako da će nagli prekid odnosa sa Rusijom za nju sada biti veliki finansijski gubitak, koji će moći da pokrije jedino novim kreditima, do kojih može da dođe jedino ako Berlin ne bude bio protiv.

Konačno, i nemački politički analitičar Štefan Haderer u svojoj analizi od 11. aprila 2017. u austrijskom listu „Wiener Zeitung" opominje srpsku vlast kako danas „treći put", kako je to nekada izvodio Josip Broz Tito, pokušava da balansira, a to više nije moguć. Srbija će morati da se odluči ili za EU koja se raspada, ili za Evro-azijsku Uniju sa kojom do danas nije postigla nikakav novi napredak od dogovora o ukidanju carina na izvestan broj proizvoda.

 

     A 1. Do evropskog proseka 2035. godine

Mediji na nemačkom jeziku, isto kao i veliki broj političara i analitičara u Nemačkoj i ostalim zemljama EU uopšte nema dileme o karakteru režima Aleksandra Vučića. Međutim, parafrazirajući poznatu američku izreku "on jeste kučkin sin, ali je naš kučkin sin", političarima u Briselu i Berlinu nije problem to što je u Srbiji na vlasti takav diktator, već to što bi on da se približi Evropi.

Markus Ferber (CSU poslanička grupa u evropskom parlamentu) ističe kako je stanje ljudskih prava u Srbiji i dalje nezadovoljavjuće i da je ona treća najveća zemlja porekla azilanata koji su u to vreme dolazili u Nemačku (istini za volju, najviše lažnih azilanata je poreklom sa Kosova, ali u Nemačku stiže sa srpskim dokumentima, pa se smatraju srpskim državljanima). On je zbog toga zahtevao da se prvo obezbedi vladavina prava pre nego što se nastave pristupni pregovori.

Radio „Deutsche Welle" (DW) je povezivanje EU i Srbije 2. marta 2017. nazvao „brakom iz interesa". Brisel želi da u tom delu kontinenta vlada mir, dok je vlast u Beogradu zadovoljna što na unutarpolitičkom planu ima odrešene ruke.

Kako bi obezbedila dalje političko prisustvo na Zapadnom Balkanu, Evropska Unija koristi staro, oprobano oružje: privredu. Kako prenosi DW u pomenutom članku, zemlje Zapadnog Balkana sadašnji evropski privredni prosek bi mogle da dosegnu najranije 2035. i to ako imaju svake godine rast bruto domaćeg proizvoda od šest odsto i ako EU ne bude dalje napredovala.

Da bi se ovo ostvarilo, tim zemljama je potrebna obimna finansijska pomoć, a upravo nju Berlin i Brisel uslovljavaju političkim protivuslugama.

Pošto novac i dalje pristiže na Zapadni Balkan, a na planu poboljšanja ljudskih prava nema vidljivog napretka, jasno je da je protivusluga za trenutnu finansijsku pomoć nešto drugo. Šta je tačno u pitanju, saznaće jednog dana u dalekoj budućnosti neki novi istoričari.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PREDSEDNIKOV PUT DO „KONAČNOG REŠENJA“ KOSMETA JE DA BUDU ZADOVOLJNI I ANGELA, I KURC, I TAČI, I SKOT, I JUNKER, TUSK…, SAMO SRBIJE NIGDE NEMA!??

3. јуна 2018. Коментари су искључени

 

Ako po Ustavu postoji Vlada Srbije koja ima svoje nadležnosti, u kom to Zakonu piše da Predsednik Srbije ima pravo da uzurpira i njihove nadležnosti, obećavajućí stranim kompanijama i investitorima da u njihovom poslovanju u Srbiji, uvek mogu da očekuju 5% niže cene od onih koje nude druge države u regionu????

Pa još kada im obeća da će biti privilegovani i stimulisani oslobađanjem od nekih delova poreza, davanjem subvencija po zaposlenom radniku, kao i nižim cenama u vezi raznih infrastrukturnih priključaka za njihove potrebe, onda se sa zabrinutošću pitamo šta će u skorijem vremenu ostati Srbiji i od Srbije, i da li će i svaki gubitak u državnoj kasi biti nadoknađivan zakonskim izmišljanjem novih nameta a preko leđa običnih građana????

 

 

 

Pa dalje, nikako nam jasna Predsednikova žurba da baš on što pre nađe rešenje, kada ga na to vremenski ne obavezuje ni Rezolucija 1244 koja je važnija od (onog izdajnički po Srbiju) Briselskog sporazuma, a nije insistirao da UNMIK i KFOR svoju misiju po njenim odredbama ispune do kraja????? To se, (blagim rečima) zove korak ka izdaji Otadžbine!!!

I sam zna da problem sa nacionalnom manjinom kosovskih Albanaca nije rešavan od naših predaka zato što je ta druga strana pravila problem, pa čak i u onom vremenu kada su imali sva ustavna prava, pa i iznad prava Republike Srbije (koja je tada bila sputavana Ustavom), a sponzori su ih poticali da ostvare svoj cilj i da se šire, beskrupulozno i nemilosrdno i time su ostvarivali i interese tih njihovih sponzora kod kojih mi, Srbija i srpski narod na čelu sa Vlastima, sada žurimo u okrilje koračajući putem bez alternative, iako unapred zna da na tom putu ništa nije sigurno!!!!!

Da li je i njegov stav da treba lako opravdati zločine separatističe naoružane grupe UČK koja se oružjem suprotsavila legalnim vlastima Srbije, samo zato što to od nas očekuje birokratski briselski tabor???

A kad’ dodamo i činjenicu da je preko hiljadu Srba i neAlbanaca pobijeno i nestalo posle 12. juna 1999.god.  i dolaska KFOR a čija je misija prema Rezoluciji 1244 da čuva mir svih građana na Kosovu i štiti i suverenitet i integritet Srbije, i Predsednik neće da zna da ta misija ne ispunjava svoj mandat u potpunosti, a on sa čela države ne preduzima sve ni ono što mu ta Rezolucija omogućava, kako onda možemo nazvati njegovu žurbu da udovolji željama eurounijata!!!???

Da li je moguće da će zločini počinjeni od strane kosovskih Albanaca ostati kao običan statistički podatak, posebno zato što će svi započeti sudski predmeti od strane Euleks misije, (u kojoj je bilo i međunarodnih sudija sa učinkom svoga rada – nula) preći u nadležnost sudova samo nacionalne manjine kosovskih Albanaca, a naš Predsednik će i dalje gurati „konačno“ rešenje po želji eurounijata!!???

I pored nametnutog, s’njegove strane, „dijalogovanja“ u kome je želeo da dobije narodnu podršku za izdaju, i iz koje je mogao da sagleda stav mase umnijih (od njega) i od struke ljudi, koji su pokušali da rasvetle njegov um i izbrišu mrak na putu njegovog koračanja ka izdajstvu Otadžbine, Predsedik Otadžbine i dalje ne želi da postupi po volji većine, već po sopstvenoj!!!!

Da li je on sebi nekad` postavio pitanje kako to da nacionalna manjina koja sa teritorije koja je sastavni Republike Srbije deo a sada entitet pod međunarodnom upravom UNMIK, može da postavlja uslove državi – punopravnoj članici UN, a da Vlasti naše Otadžbine takve zahteve uvažavaju više nego sopstveni Ustav!!!???

I čijom to krivicom Vlasti Srbije ne uvažavaju Ustav i Zakone Srbije!????

Da li je Predsednik Srbije sakupio dovoljno podataka koji bi ga uverili da i nacionalna manjina kosovskih Albanaca na Kosmetu želi da živi sa Srbima poštujući i njihova prava, ili želi da ostvari svoj cilj: „RKS-Kosova bez zvezdicebez Srba, baš isto onako kako to želi briselska mašinerija!!???

U toj tvojoj njegovoj nameri „konačnog rešavanja pitanja Kosova“, da li je uzeo u obzir i činjenicu da pripadnici albanske nacionalnosti na KiM pored političke vlasti, ne mogu da postanu i vlasnici nad celokupnom imovinom Srbije, (fabrika, zgrada škola, pošta, mesnih zajednica, sportskih hala, dalekovoda, elektroenergetskog sistema, železinice, šuma, stanova, poljoprivrednih kombinata, rudnika, itd, itd, pa ni zemlje ni vazduha), i šta je preduzeo da država Srbija zaštiti svoje vlasništvo nad objektima, postrojenjima i imovinom a koje koriste privremene institucije kosovskih vlasti ????

Ili je njegovo mišljenje suprotno!!!?????????????

Ako misli da pitanje vlasništva nad imovinom Srbije na Kosmetu nije bitno, onda bi to značilo da je njega baš briga što je ranije čitava SFRJ i Srbija izdvajala deo novca i za KiM, kao i da Srbija ima obavezu da vraća kredite iz sedamdesetih godina i to još do 2041.godine!!!!?

Znajući i za takvu činjenicu, tek onda nema žurbe da Predsednik Otadžbine ubrzava svoje aktivnosti da bi baš on došao do tog „konačnog rešenja“ sada, umesto da se o takvom „rešenju“ počne sa razgovorima npr. 2041.godine!!???

Nije moguće da lako zaboravio da je Kosovska poverilačka agencija  prodavala stotine srpskih preduzeća u rudarstvu, metalurgiji i hemiji, elektroprivredi, metaloprerađivačoj industriji, poljoprivredi, vodoprivredi, šumarstvu i drvnoj industriji, građevinarstvu, trgovini, uslugama…. a među kupcima su se našli i oni koji su rukovodili bombardovanjem Srbije  ili bili bivši "komandanti" UÇK-a a sada na rukovodećim mestima u institucijama kosovskih vlasti!!!???

Nikako da izbegnemo utisak da Predsednik države ilako spušta iz vida da je još na na snazi i važeća је Rezolucijа 1244, u kojoj piše da je teritorija Kosova deo teritorije SRJ (Srbije) pod međunarodnom upravom i da „ljudi Kosova mogu da uživaju značajnu autonomoju u okviru SRJ…“ i da je to politički proces koji će se rešiti uz poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta SRJ, sada Srbije, a da su sve institucije kosovskih vlasti samo privremenog karaktera i da o konačnom rešenju odlučuje SB UN!!!

To znači da „Rešenje“ ne može biti van nje ni mimo nje (te Rezolucije i SB UN koja nije povukla suverenitet Srbije nad teritorijom Kosmeta), pa kada je to stav i Crkve i većine naroda srpskog, a Predsednik to zna ali gura izdajničku opciju samoodricanja od dela teritorije naše Otadžbine, i uz njegovu nesebičnu pomoć pomaže u formiranju druge albanske države na Balkanu i to na delu teritorije Srbije, pa se to zove – korak do potpune izdaje Otadžbine!??????????????

Čuli smo mi i Junkera i Federiku kako nam blagoglagoljivo titraju da istrajemo na putu  bez alternative, kao i Tuska kako je izdeklamovao birokratsku frazu :

“U EU smo izgradili zajednicu kako niko nikada svoju nezavisnost ne bi platio svojom krvlju. Zato treba posmatrati EU kao projekat sa strateškom dimenzijom. Zajedno možemo skoro sve da postignemo – prosperitet, viši strandard života, demokratiju, uz vladavinu zakona i slobodu govora, bezbednost i iznad svega uzajamno poštovanje i očuvanje nacionanog idenititeta”, u kojoj je namerno izostavio najglavniju suštinu (tog koračanja putem bez alternative), a to je da nacionalni interesi Srbije nemaju nikakvo značenje za briselsku birokratsku mašineriju niti Srbije treba da ih ima, kao i da je za briselske mrsomude najbitnije da se nacionalna država samourušava, bezpogovorno koračajući putem bez alternative, pa i po cenu sopstvenog nestanka, a sve da bi evropska birokratija uživala!!!!!

Ako si i ti sa funkcije Predsednika Srbije svestan da nam je u interesu da vršimo „reforme“ za dobrobit naše države, nikako nam nije jasno zašto su te reforme usmerene i na gubljenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i predavanje sopstvene spoljne i unutrašnje politike briselskoj birokratskoj mašineriji!!!???

Ako je Rezolucijom 1244 garantovan suverenitet Srbije nad teritorijom AP KiM koja je data na upravljanje UNMIK, onda je zadatak svih Vlasti u Srbiji da su dužni da insistiraju na poštovanju i sprovođenju odredbi te Rezolucije, pa nam nije jasno Predsednikovo zalaganje da to izmeni!!??

Svako ćutanje naše Otadžbine i Vlasti u Srbiji (na njenom čelu) na provokacije nacionalne manjine kosovskih Albanaca prema našim državljaima u AP KiM kao i našoj državi i prepuštanje atributa suverenosti vlastima u Prištini, kao što je i nepostupanje po Uredbi o upravnim okruzima "Sl. glasnik RS", br. 15/2006, to samo znači da i državni vrh aktivno učestvuje u formiranju druge države Albanaca na Balkanu!!!!

Kako to da Predsednik naše Otadžbine, (odnosno Naroda i Države), javno nagalašava da je pesimista po pitanju njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, i ne vidi da su raniji prethodnici, i Vlada čiji je i on član bio, ratom odbranili i ostavili "zlatnu kartu" u rukama, pa za ta vremena često kaže da smo 1999. godine izgubili, a ne vidi da Oni vide da nas ni posle 20 godina još nisu pobedili, da su se unervozili i da gledaju da "svrše" po Srbiji!!!???? Njima se žuri u pravcu Rusije a smeta im rovita Srbija!!!!

Mi znamo da su nacionalna manjina kosovskih Albanaca, kao i njihovi prijatelji iz EU i Skotova Amerika, i po cenu rata spremni da dovrše stvar sa „RKS-Kosova bz zvezdice“ i Srbijom, ali im je jeftinijie i više im se isplati dobrovoljno odricanje Srbije, zato što onda to postaje zauvek i presedan koji će se koristiti za nove planove i "mete" NSP!!!

Njegova skromna i bez snage rečenica da „…u EU jedni standardi važe za Albance a drugi za nas, Srbiju..“ ne može da ostane samo na toj konstataciji (kojom unapred daje do znanja da se naša država slaže sa takvim odnosom i nepoštovanjem naše države) a bez njegovog oštrog političkog otpora, jer ako je tako onda to više nisu standardi koji treba da važe za sve, pa i za briselsku birokratsku mašineriju na čijem se putu bez alternative mi koračamo!!

I naš Predsednik sada, kao mu(d)ro zaključuje da ne može doneti drugo rešenje osim predaje Otadžbine!?? To znači predaje ne njenog dela koji je pod okupacijom, jer se na taka način izigrava Rezolucija 1244 SB UN , već i bez alternative čitavu budućnost nam vodi u euroatlantsko okrilje!!! A to je zbogom Srbijo!!!!

Dakle, Gubitnik je on, a možemo da izgubimo svi!!

Na kraju, pitamo se koliko danas vredi potpis članova Vlade Srbije ispod ovog teksta: “Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije“!!!!???

A koliko li sad` vredi Zakletva Predsednika Republike Srbije?????

 

©Geto Srbija

<span>%d</span> bloggers like this: