GALENIKIN NOVAC U DŽEPOVIMA SPS-a

 

Na pomolu je nova afera u koju su umešani visoki funkcioneri SPS-a!!!

Kredite koje je ovaj domaći proizvođač  lekova dobio za pokretanje proizvodnje, “predsednik upravnog odbora” Dejan Backović, visoki funkcioner SPS-a koristi za predizbornu kampanju svoje partije.

 

 

Farmaceutska kompanija Galenika, nalazi se pred kolapsom, jer se namenski krediti, predviđeni za pokretanje proizvodnje lekova, među kojima su mnogi kojima JEDINO GALENIKA snabdeva srpsko tržište, troše na PREDIZBORNU KAMPANJU SPS-a.

Galenika je, navodno dobila obećana sredstva, a nestašica Galenikinih lekova je sve veća !

Prema svedočenju Galenikinih radnika, sve veći broj mašina u proizvodnji se konzervira, pakuje i odlaže, kao za prodaju. Kakva to budućnot čeka GALENIKU ?

 

Predsednik Upravnog odbora Galenika a.d. je Dejan Backović, isti onaj funkcioner SPS-a koji čuva ključeve partijske kase ! Slučajnost ili…?

Nikako, jer Dejan Backović je taj koji, KAKO ZNA I UME, mora da obezbedi sredstva posustalom i ostarelom SPS-u da nastupi na predstojećim predsedničkim, parlamentarnim i lokalnim izborima, izgledajući KAO MODERNA PARTIJA.

Pogledajte oko sebe i videćete bilborde sa likom Ivice Dačića, reklame sa TV-a i ko zna šta još, brendirano i predstavljeno srpskom narodu kao SPS. Sve to, čini se, platiće GALENIKA !?

 

Zemunski gigant, Galenika a.d. , dobio je od komercijalnih banaka kredit u iznosu od 70 do 80 miliona evra (u pitanju je poslovna tajna) za pokretanje proizvodnje, posustale zbog neizmirenih DUGOVANJA DRŽAVE SRBIJE za lekove i lekovita sredstva u periodu između 2009. do 2012. godine.

Dugovanja države prema Galenici usmerena su na veletrgovine lekovima (Velefarm, Vetprom hemikalije, BGfarm itd.) koje su, tako opterećene dugovanjima države, BAČENE U STEČAJ.

Na ovaj način, država pokušava da se oslobodi OGROMNOG DUGA za lekove prema Galenici i JUGOREMEDIJI, jedinim preostalim, pravim SRPSKIM farmaceutskim kompanijama (Hemofarm je vlasništvo nemačke firme Štada.

Zdravlje je vlasništvo austrijskog konzorcijuma kapitala Actavis, Habitfarm je bankrot zbog svojih veza sa gubitničkom strujom u SPS-u, DSS-u i Državnoj bezbednosti, Srbolek je u stečaju voljom države itd…).

Zauzvrat, zbog značaja koji Galenika trenutno ima u snabdevanju lekovima u srpskim okvirima, vlada je rešila da predloži skupštini zakon o kreditu za ovo preduzeće, da bi se nastavilo sa proizvodnjom.

 

Međutim TROŠENJE SREDSTAVA od pomenutih kredita nadgleda i kontroliše SPS, tačnije Dejan Backović, kao predsedavajući Upravnog odbora komapnije Galenika a.d. .

Tako novac, predviđen za lekove za građana Srbije, odlazi na predizbornu kampanju SPS-a.

 

Izvor: 99% Srbije

#Geto Srbija

DŽEPAROŠI U ŽUTIM RUKAVICAMA

 

Odlazeća vlast u Vojvodini za sobom ostavlja pustoš. Nekada je to bio najrazvijeniji region Srbije, dok je danas, posle vladavine Bojana Pajtića i njegove klike, ispod republičkog proseka.

 

 

Informacije o sveopštoj pljački dobijene su iz najužeg Pajtićevog okruženja, i to od osobe koja se ponudila da bude ključni svedok na suđenju toj mafijaškoj grupi.

Nadajmo se da će ono uskoro biti i održano.

 

Nezaposlenost u AP Vojvodini u poslednje tri godine porasla je sa 14 na 23 odsto – 220.000 nezaposlenih, a samo u poslednje dve godine bez posla je ostalo 30.000 ljudi, od toga 30 odsto čine mlađi od 30 godina.

Za poslednje dve godine u pokrajini je ugašeno 5.000 malih i srednjih preduzeća, a proizvodnja je pala za čak 13 indeksnih poena, dok su plate za 2.000 dinara niže od republičkog proseka. Najviše kriminalnih privatizacija bilo je u AP Vojvodini – od kojih je čak 210 poništeno.

 

Tajkunskom dogovornom privatizacijom sumnjivo je privatizovano preko 50.000 hektara, a 15 najvećih poljoprivrednih kombinata i zadruga likvidirano je ili je u stečaju, dok je preko 5.000 porodica ostalo bez prihoda…

Povećanje zaposlenosti beleže jedino pokrajinska administracija i brojni zavodi, agencije, fondovi, njih 14, koji su od 2000. godine uposlili preko 2.500 ljudi i to uglavnom partijskih aktivista.

 

“Vojvodina je podeljena između Bojana Pajtića, kao vođe kriminalne grupe, i kumova, koji se pitaju za sve u Novom Sadu, dok je ostatak pokrajine prepušten grupi Momčila Milovića, vođi grupe kojoj pripadaju i Dušan Elezović i Miloš Gagić, kao najistaknutiji članovi.”

 

U prvu grupu spadaju osobe povezane kumovskim vezama, ima ih osam, a najistaknutiji su: Igor Pavličić, zvani Rodni, gradonačelnik Novog Sada.

On je Pajtićev kum, zbunjen je, neiskusan, plašljiv, anoniman, neobavešten, ništa ne radi bez Pajtića, uklapa se u Bojanovu želju da se, iz demagoških razloga, okruži isključivo Hrvatima i Mađarima; potom Bora Novaković, izopačen do krajnjih granica, iskompleksiran; jedino se on nešto pita u Novom Sadu o parama i samostalan je u odnosu na Pajtića.

Ta samostalnost je oličena u LjupkuKalabi, vlasniku „Graditelja NS“ koji je takođe kum, i od koga je nemoguće doći na red u Zavodu za izgradnju grada.

Inače, pomenuti Kalaba je isti položaj imao i za vreme bivše gradonačelnice Maje Gojković. Pored Bore Novakovića, parama ograničeno smeju da upravljaju i Dragoslav Petrović i Jovica Đukić, pokrajinski sekretari.

Druga grupa funkcioniše po principu plemensko-rodovske zajednice: iz Zmajeva su, drže čvrsto pokrajinski odbor DS-a, ali se ništa ne pitaju u Novom Sadu, već samo po opštinama Vojvodine.

Zaposlili su u pokrajinske institucije pola sela, od kafe-kuvarica do direktora, i ako iko Pajtiću dođe glave, to će biti oni.

Momčilo Milović se kao vođa ove grupe svakog dana sastajao sa Pajtićem i sa njim se dogovarao ko će biti izvođači na kom projektu.

Milović je nedavno pobegao sa mesta direktora pokrajinskog Fonda za kapitalne investicije u Italiju, da bude konzul u Trstu. Razloga za to bilo je puno… Uzeo je mito, izvođači su izgubili strpljenje, neki su mu i „poruke“ poslali pa mu je i automobil zapaljen. Fond duguje ogromne pare…

Sličan scenario bežanja iz zemlje u roze košulji izveo je i Mihajlo Brkić, direktor Fonda za razvoj. On je pobegao u Kuvajt, gde danas vrši dužnost ambasadora Srbije.

Članovi druge grupe u potpunosti su okružili Pajtića, bombarduju ga svakodnevno lažima, iluzijama i misaonim konstrukcijama, tako da je on odavno izgubio kontakt sa realnošću i istinom. On i sam insistira da ga lažu, da mu kažu kako je podrška birača 50 odsto i sl.

Predsednici opštinskih odbora DS-a u Vojvodini određuju koji projekti u toj opštini će biti odobreni od Upravnog odbora Fonda za kapitalne investicije. Oni uputstva dobijaju od Elezovića i Gagića i njihove su marionete, izabrane po principu „što manja podrška u bazi, to veća odanost Elezoviću“.

Ti predsednici su preko kredita ili lizinga kupili mašine i njih planiraju da otplaćuju iz sredstava Fonda, kojih više uopšte nema.

 

Čelnici MUP-a svoje žene zapošljavaju u javnim preduzećima i fondovima, a zauzvrat oni garantuju da u pojedinim medijima neće biti pominjani Pajtić i vlast u Vojvodini, a rade i druge prljave poslove za vrhušku.

U Zavodu za izgradnju Novog Sada, Vodovodu i Toplani gotovo sve poslove dobija“Graditelj NS“ (preko 90 odsto sumnjivih tendera), kao i „Projektomontaža“ iz Beograda. Uporno se sprovodi restriktivni postupak za projekte vredne preko 100 miliona dinara.

Od pokrajinskih para, a preko Fonda za kapitalne investicije, visokogradnju izvodi „Dijagonala“, koja dobija sve više poslova, dok niskogradnju izvodi „Bulevar kompani“.

Fond je klasična mašina za pranje para i to mu je jedina svrha postojanja. Sve je preuzeo iz pokrajinskih sekretarijata, sve sprovodi Fond i svi tenderi su namešteni.

Značajan deo novca za sebe uzimaju Bora Novaković (novac iz ZIG-a), Pajtić, Dragoslav Petrović, Elezović i Milović. Dug Fonda prema građevinskoj operativi iznosi preko 4 milijarde dinara što je dovelo do blokade više desetina građevinskih firmi.

Tipičan primer rada Fonda za kapitalna ulaganja jeste naređenje direktora Milovića da se izvrši plaćanje firmi njegovog drugara, koja je 2009. radila rekonstrukciju manastira Krušedol u sklopu priprema za proslavu godišnjice manastira, a kada je Pajtić bio predsednik Odbora za obeležavanje godišnjice.

Zato je moralo, kako reče Milović, da se radi hitno, bez projekta, bez tendera, bez osnovne putanje javne nabavke, bez nadzornog organa, bez ikakve procedure i kontrole. Milović je tada urlao po Fondu: “…Ako bude trebalo, ići ću u zatvor, ali ovo mora da se plati!“

 

Suština krađe su veliki poslovi koje rade „Eurogardi“ i „Dijagonala“. Firma „Eurogardi“,poznata i iz afere krađe novca preko „Intermosta„, dobijala je manje poslove da ćuti ipreživi, a da zauzvrat daje uslužne ponude.

Uslužne su one ponude koje se daju samoformalno i to na nameštenim tenderima, tako da pobedi unapred izabrani ponuđač, sa ponudom nižom od uslužne.

U Novom Sadu je pobednik obavezno „Dijagonala“.

Slično „poslovanje“ DS primenjuje i u Beogradu sa tzv. kvalifikovanim ponuđačima, takoda se onda unutar kruga od pet firmi sve zatvara, a cene naduvavaju.

Najviše propusta Republička revizorska institucija konstatovala je u radu „Radosnogdetinjstva“, novosadske predškolske ustanove, i Zavoda za izgradnju grada (direktor BoraNovaković – DS), dok su nepravilnosti uočene i u radu Vodovoda, JP „Putevi“ i JP „Spens“.

 

Grad je sklopio ugovor sa firmom „Graditelj NS“ za izgradnju vodovodne i kanalizacione infrastrukture u Bulevaru Evrope, plativši uslugu više od 113 miliona dinara, iako je procenjena vrednost investicije nešto manje od 70 miliona.

Firma „Eurogardi“ je od Zavoda za izgradnju grada dobila 13 projekata ukupne vrednostioko 35 miliona dinara, umesto da se za sve te poslove sprovede jedna javna nabavka, a istopreduzeće radilo je rekonstrukciju nekoliko vrtića „Radosnog detinjstva“ bez prethodno raspisanog javnog poziva.

Na sve ovo ukazala je Državna revizorska institucija.

Na prvom tenderu za nabavku opreme za centralnu kuhinju „Radosnog detinjstva“, dok je planirana cifra za kompletan projekat bila 10 miliona evra, prihvaćena je ponuda građevinskefirme „Dijagonala“ koja je iznosila 370 miliona dinara, iako je na stolu bila više nego upolaniža ponuda kompanije „Monera“.

Skuplju ponudu, i to „kao najbolju“, prihvatili su direktor „Radosnog detinjstva“ Borislav Samardžić i firma „Eurogardi“, zadužena zaprojektovanje objekta koji je prvobitno trebalo da ima 5.000 kvadrata…

Nakon izveštaja italijanskog arhitekte Vitorija Valentija iz renomirane italijanskekonsultanske firme „Politehnika„, koja je projekat ocenila skandaloznim i navela da ceo posao ne može da košta više od 6 miliona evra, tender je stopiran.

Kako je za medije tada rekao glavni menadžer firme „Monera“ Nebojša Berak, umesto krivičnih prijava zbog pokušaja pljačke skoro 5 miliona evra, isti ponuđači dobili su posao i na ponovljenom tenderu, gde je veličina budućeg objekta smanjena na 3.000 kvadrata, a za čiju realizaciju je izdvojen 541 milion dinara iz pokrajinskog budžeta.

I na ponovljenom tenderu ponovo je prihvaćena ponuda „Dijagonale“ od 140 miliona dinara, iako je „Monera“ poslala ponudu na 97 miliona.

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić obećao je tada da će budžetska inspekcija proveriti navode o nameštanju tendera za izgradnju centralne kuhinje, koja je finansirana iz pokrajinskog budžeta.

Prema njegovim rečima, lično će se založiti da ova priča bude isterana do kraja, iako zadržava mogućnost da je na tenderu ipak izabrana najbolja ponuda. (140 miliona)

 

Novac od mosta odlio se preko vodovoda

 

Stvarna pljačka pravih para u Novom Sadu sprovodi se i preko virtuelnih projekata.

U vojvođanskoj prestonici je do 1944. postojao železnički most podignut još u 19. veku, koji je nosio naziv most Franje Josifa, a kasnije Kralja Aleksandra. Na njegovim stubovima, koji su jedini preostali posle miniranja od strane Nemaca, vlast Novog Sada je odlučila da sagradi novi most.

Tender za izradu idejnog rešenja završen je u januaru 2009. godine tako što je od svih pristiglih ponuda prihvaćena jedino ona beogradskog saobraćajnog instituta CIP, ali je posao dodeljen mariborskom projektnom birou „Ponting“.

Neki članovi stručne komisije Zavoda za izgradnju grada iz Novog Sada odbili su da potpišu zapisnik sa otvaranja ponuda kojim je lažirano da je i „Ponting“ predao kompletnu dokumentaciju, pa se digla velika prašina, a CIP je uložio prigovor na odluku komisije.

Pre donošenja odluke o dodeli posla Mariborčanima, na sednicu Tenderske komisije je došao gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić, koji je dok se bavio advokaturom uglavnom zastupao preduzeća iz Hrvatske i Slovenije, i ultimativno zahtevao da se prihvati predlog „Pontinga“.

Vikao je na članove Komisije koji su želeli da posao odrade po zakonu i u jednom trenutku je potpuno izgubio samokontrolu, pa je počeo da šutira stolicu sa koje je prethodno ustao.

Nemajući kud, a zbog straha za svoju egzistenciju i zdravlje, članovi Komisije su konačno „Ponting“ proglasili pobednikom.

„Ponting“ je, inače, poznat kao preduzeće preko kojeg lokalne žute vlasti u Srbiji kradu pare iz budžeta.

Ista firma je projektovala i beogradski Mosta na Adi, sa sve preskupim i nepotrebnim pilonom.

Zanimljivo je da su Viktor Markelj i Petar Gabrijelčič projektovali pilon, koji je sam koštao koliko jedan skromniji most preko Save.

Beogradske vlasti, sa druge strane, nisu imale ništa protiv ovih ideja, posebno jer je na taj način moglo da se pokrade više desetina miliona iz budžeta spremljenog za Most na Adi.

 

Istu kriminalnu ideju je imao i Igor Pavličić za obnovu mosta Franje Josifa, za koji je umesto uspravnog bio planiran povijeni pilon.

Pošto je vlast unutar svojih redova postigla dogovor ko će koliko i iz kog budžeta da ukrade, generalni direktor CIP-a Milutin Ignjatović je bio pritisnut da povuče prigovor na odluku novosadske tenderske komisije, pod izgovorom da to preduzeće ima važnija posla od vucaranja po sudovima, tako da su gradonačelnik Pavličić i direktor „Pontinga“ Viktor Markelj potpisali ugovor o izradi idejnog rešenja za obnovu mosta.

Mariborčani su za 121 milion dinara (za 50 miliona skuplje od CIP-ove ponude) izradili sličan megalomanski projekat kao za Most na Adi.

Budući da bi se i ovaj novosadski most zabijao u brdo, ono na kojem je Petrovaradinska tvrđava, kroz koje bi trebalo da se prokopaju dva tunela. Da bi se sve ovo odradilo bilo je potrebno najmanje pola milijarde evra, a za sam most je bilo pripremljeno 50 miliona evra iz budžeta grada i pokrajine, kao i od Evropske komisije.

Kako Novi Sad nije mogao da prikupi novac za završetak celog projekta, a most koji bi se završavao na padini nekog brda nije imao nikakvog smisla, Pavličić je odustao od svega i novac spreman za ovaj projekat preusmerio na račun novosadskog Vodovoda, odakle je još lakše mogao da se odlije u privatne džepove.

 

“Projekat Vodovod”

 

Novosadski vodovod jedan je od najboljih u Srbiji. Kvalitet vode koju distribuira bio je nesumnjiv.

Dolaskom na mesto direktora Vodovoda, Branko Bjelajac ga namerno urušavai upropaštava da bi imao izgovor za njegovu privatizaciju.

Ono što su generacije Novosađana gradile, sada se krčmi i rasprodaje.

Branko Bjelajac sada radi po direktnom nalogu gradonačelnika Igora Pavličića, odnosno Bojana Pajtića.

Pavličić je Bjelajca pokušao da smeni zbog nesposobnosti, te da LSV, koja ga je delegirala, dobije za to mesto neku kompenzaciju, ali su Nenad Čanak i DS vrlo brzo našli zajednički jezik i to upravo oko prodaje Vodovoda.

U pripremi ovog posla građanima su plasirane informacije o lošem stanju vode i mreže.

Prošlog leta su u vodi pronađene nematode – crvi, što je Branko Bijelajac jedva dočekao, pa je tretirao vodu velikim količinama hemikalija i učinio je neupotrebljivom za piće!

Glas protiv ovakvog postupka digao je prof. dr Boža Dalmacija sa PMF-a u Novom Sadu, ali je brzo ućutkan. To, međutim, nije promenilo činjenicu da Vodovod namerno tretira vodu za piće velikim količinama hlora i mangana, koji su poznati kao jaki neurološki agensi.

Stanje novosadske vode ocenjuje se kao katastrofalno, ali građani ne treba da brinu – jer Bjelajac ima rešenje!

 

Rešenje se i samo nameće: treba obnavljati i popravljati Vodovod.

Za to grad Novi Sad nema sredstava, pa se traži strateški partner. On je „pronađen“ u francuskoj kompaniji“Veolija“.

Procedura je već u toku. Na tenderu je već izabran CSP, kao konsultant iz Nemačke sa zadatkom da za 65 miliona dinara iz gradske kase, „utvrdi“ da je „Veolija“ najpovoljniji partner.

CSP je kao konsultant još 2005. godine uradio i naplatio projekat reforme Vodovoda i kanalizacije.

Planirano je da se 49 odsto Vodovoda izda pod koncesiju „Veoliji“ na 25 godina, s tim da se cena kubika vode sa sadašnjih 0,80 evra, poveća na 2,50 evra.

Građani Novog Sada za ovu cenu dobijaju otrovnu, tehničku vodu, sa velikim količinama hlora i mangana, koja je izuzetno štetna po zdravlje odraslih, a za decu je pogubna.

Razlika u ceni vode, naravno, ide u džepove Bjelajca, Pavličića i samog vrha države, koji ovu investiciju zbog njenog velikog značaja koji nikako ne sme da bude zanemaren moraju da odobre.

U Novom Sadu se zna da je „Veolija“ za Pavličića spremila „ozbiljnu kompenzaciju“, dok je Bjelajcu namenjena vila u Provansi u koju će da se skloni od gneva potrovanih Novosađana.

 

Demokratska stranka u Vojvodini već se duže vremena nalazi u pravom rasulu.

Široj javnosti su od onih koji su odlučili da napuste ovu hajdučku grupu najpoznatiji Goran Knežević, nekadašnji gradonačelnik Zrenjanina i sadašnji kandidat za tu funkciju, kao i Đorđe Višekruna, nekada visoki funkcioner Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine i Pajtićev čovek od poverenja, a danas predsednik odbora za medije Glavnog odbora SNS-a.

Ovo, međutim, nikako nisu i jedina dvojica koja su demokrate napustili još dok su bili na vlasti.

U suštini, uz Bojana Pajtića su ostali još samo oni koji moraju da biraju između bespoštedne borbe za vlast i odlaska u zatvor.

 

Da niko pošten više ne želi da se bruka saradnjom sa demokratama u Vojvodini pokazuje i činjenica da je faktički glasnogovornik pokrajinskog odbora DS-a “Jelena Trivan,čiji su i muž i otac optuženi za članstvo u organizovanoj kriminalnoj grupi”.

 

Materijal:List protiv mafije

#Geto Srbija 

DIREKTOR MAFIJE MILORAD VELJOVIĆ

 

Istražni organi članica Evropske unije raspolažu preciznim podacima o kriminalnim aktivnostima srpske državne oligarhije.

Evropska unija dostavila je srpskim vlastima, u okviru pregovora o početku pridruživanja, i zahtev za procesuiranjem oko dve hiljade državnih funkcionera sa “nesaniranim” krivičnim dosijeima.

 

Piše: major Goran Mitrović

 

Šta je to sprečavalo srpsku policiju i njenog direktora Milorada Veljovića da šest godina, koliko je on na njenom čelu, uđe u istinski obračun sa kriminalom i korupcijom?

Dok su predstavnici izvršene vlasti očerupali srpska preduzeća, fondove i budžet, Veljović je žmurio na oba oka!

Može li u junu ove godine, kada se promeni vlast, a na tu promenu očigledno računa i gospodin Veljović, srpska policija, sa njim na čelu, preko noći postane nezavisna i profesionalna?

 

U knjizi hrvatskog novinara Domagoja Margetića,  opisana je sprega  hrvatskog MUP-a sa srpskom policijom, njihove zajedničke aktivnosti na pranju novca, osiguravanja transporta oružja, narkotika i belog roblja preko Srbije i Hrvatske za evropske zemlje.

Vrsni istraživač i poznavalac prilika u bezbedonosnim sistema Hrvatske i Srbije, označio je kao pokrovitelja mafije u Srbiji srpskog direktora policije Milorada Veljovića i dosadašnjeg premijera Mirka Cvetkovića.

 

Ko je Milorad?

 

Za prvog direktora srpske policije Milorad Veljović je postavljen pre šest godina, odlukom Vlade Srbije, koju je potpisao tadašnji premijer Vojislav Koštunica, a na predlog svog ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića.

Izbor Veljovića za prvog policajca Srbije iznenadio je zaposlene u MUP-u, a učesnici na konkursu podneli su i tužbe sudu.

Sve do izbora Ivice Dačića za novog ministra unutrašnjih poslova direktor policije nije se, takoreći, oglašavao u javnosti, jer mu Dragan Jočić nije dao da digne glavu.

Ipak, on je vešto koristio Jočićevu opsednutost političkim aktivnostima, postavljajući ministrove zemljake na ključna mesta u policiji, stvarajući mrežu i kriminalnu grupu, koja je danas opasna i po bezbednost i opstanak Srbije.

 

Gospodin Veljović izabran je kao kandidat Demokratske stranke Srbije. Novi ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić našao se u čudu, shvativši da je okružen Veljovićevim ljudima koji su otuđeni od službe i zakona, te da su i on i članovi njegovog kabineta svakodnevno pod njihovom prismotrom!

Realnu snagu i uticaj direktor srpske policije je, izgradio preko svojih najbližih saradnika Rodoljuba Milovića i Darka Senića, koji su omogućili da DarkoŠarić i njegova grupa iz Crne Gore neometano rade i deluju u Srbiji, da investiraju, kupuju banke, preduzeća, nekretnine, poljoprivredno zemljište…

U Srbiji su Šarići bez ikakvih problema investirali nekoliko milijardi evra! I kao poslovni ljudi pošteno platili zaštitu, pa i – reket!

Tu je i njihov zemljak Svetislav Đurović, još uvek načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, koji je bio posrednik u plaćanju “stečenih obaveza“ gospode Šarić pema srpskim ministrima i oligarhiji, a naročito Snežani Malović i tužiocu Miljku Radisavljeviću.

Da bi lakše mogao da Šarićima omogući poslovanje, Veljović je postavljao za načelnike policijskih uprava svoje proverene ljude, ogrezle u kriminalu i korupciji. Boro Mucalj, izbeglica iz Petrinje, nesmenjivi je načelnik Policijske uprave u Subotici, u kojoj su Šarići i njihovi saradnici bili kao kod svoje kuće.

Oni, preko svojih ljudi, a pod zaštitom Bore Mucalja, i dalje nesmetano posluju.

A “direktor policije postao je vlasnik više od dva hektara zemlje u predgrađu Subotice, čija građevinska vrednost će se meriti stotinama hiljada evra”.

Direktor je za čuvanje leđa Bori Mucalju nagrađen i lepim svotama novca.

Ljudi od punog poverenja Milorada Veljovića su i načelnici policijskih uprava Sombora, Kragujevca, Šapca, Smedereva, Pirota, Pančeva i Novog Pazara.

 

Pod kontrolom i disciplinski progoni

 

Za načelnika PU Novog Pazara direktor policije je postavio Dragana Terzića, bivšeg načelnika PU Pančeva. Zadatak načelnika Terzića je da obezbedi da putevi za transport droge, oružja, novca i ljudi iz Crne Gore budu „čisti“.

Posebno je delikatan zadatak gospodina Terzića, koji osigurava putovanje za 450 vehabija sa područja Raške i Sandžaka, koji se obučavaju u Crnoj Gori!

Nije nikakva tajna da je Milorad Veljović čest gost na ručku u društvu muftije Zukorlića i načelnika PU Novog Pazara Dragana Terzića.

Brat direktora Veljovića gradi u Novom Pazaru hotel, a direktor policije dobio je od „centara moći“ u Novom Pazaru apartmane na Kopaoniku, zemljište na Zlatiboru…

 

U Kragujevcu, gradu u kojem je proveo najveći deo svog radnog veka, direktor je postavio za načelnika policijske uprave izbeglicu iz Prištine Ivana Đorovića, koji je često u Crnoj Gori, obilazeći svoje kuće, vikendice i nepokretnosti, “krvavo zarađene”.

Protiv načelnika PU Novog Pazara i PU Kragujevca Služba unutrašnje kontrole podnela je krivične prijave zbog zloupotreba službenog položaja, a njihov disciplinski progon sprečio je direktor policije.

Nesmetano poslovanje grupe Darka Šarića u Beogradu i raznih kontroverznih biznismena i tajkuna, direktor srpske policije omogućio je ostavljanjem Darka Senića na mestu načelnika Uprave kriminalističke policije, i Zorana Morića na mestu načelnika odeljenja za privredni kriminal.

Direktor policije potpuno je privatizovao kriminalističku službu PU Beograda, koju policijski službenici „od milošte“ zovu Centar bezbjednosti Nikšić!

Svakog jutra Senić i Morić direktno referišu Veljoviću i od njega dobijaju instrukcije koje predmete da stave u fioku, a na koga treba da krenu.

Srpska policija je u punom rasulu, a zasluga za ovakav haos pripada direktoru Veljoviću.

 

Da bi ograničio uticaj ministra Ivice Dačića, šef kabineta Borisa Tadića Miodrag Rakić, koji je iz Žitorađe kao i Ivica Dačić, počeo je da podstrekava Veljovića na kriminalizaciju policije u nameri da je pretvori u servis za zaštitu njegovih ličnih interesa.

Postavljajući prevejane kriminalce za načelnike najznačajnijih policijskih uprava i kontrolišući Upravu kriminalističke policije Srbije, Veljović omogućava šefu kabineta Borisa Tadića mogućnost da organizuje pljačku privrede, banaka, osiguravajućih društava i biznismena.

Za pružanje podrške šefu kabineta, direktor dobija značajne svote novca, veliki stan u elitnom naselju u Ulici proleterske solidarnosti broj … na Novom Beogradu, a upućeni tvrde da je on vlasnik i više nekretnina koje nisu uknjižene na njegovo ime.

 

Načelnik odeljenja za kontrolu saobraćaja presretačima u Upravi saobraćajne policijeDragan Antić (rođen kao Drago, a ime promenio da bi prikrio da je po nacionalnosti Hrvat), naredio je saobraćajnim policajcima, koju su morali pismeno da potvrde da im je naredba saopštena, “da ne smeju da zaustavljaju vozila trojice direktora Credy banke a.d. iz Kragujevca”!

Saobraćajcima je zabranjeno da zaustavljaju i kontrolišu vozila kojima upravljaju gospoda: Matjaž Kovačić iz Maribora, državljanin Slovenije, koji je predsednik Uprave Credy banke, a koji vozi BMW serije 7 srebrne boje, oznaka MB ZI 186, a vozilo se kreće na relaciji granični prelaz sa Hrvatskom pa preko Beograda za Kragujevac.

Istom naredbom zabranjeno je saobraćajnim policajcima da kontrolišu i vozilo marke pasat CC srebrne boje, registarskih oznaka MB HL 095 kojim upravlja Alojz Kovše, zamenik predsednika Izvršnog odbora ove banke, koji se kreće istom maršrutom, kao i kontrola vozila Predraga Mihajilovića, predsednika izvršnog odbora banke, marke BMW serija 5 srebrne boje, registarskih oznaka KG 200-670, a koje se kreće na relaciji Novi Sad – Beograd – Kragujevac!

 

Srpska policija je, zahvaljujući direktoru Miloradu Veljoviću, potpuno kriminalizovana, i bila je u službi interesa Miodraga Rakića i njegovog šefa Borisa Tadića.

Koliko je Veljović odan Rakiću i mafiji iz DS-a, svedoči i hapšenje 14 osoba, koje su, posle četiri godine, uhapšeni zbog paljenja ambasade SAD u Beogradu, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova.

“Veljović je ovu akciju izveo bez znanja ministra policije”, a sve da bi ozbiljno izolovani bivši predsednik Tadić dobio naklonost Bele kuće.

 

Izvori iz MUP-a potvrđuju da je Veljović otpisana ličnost, i da će biti, odmah nakon formiranja nove vlade, predat istražnim organima.

Bez njegovog uklanjanja, borba protiv organizovanog i državnog kriminala samo je dimna bomba, i još jedna u nizu prevara.

 

Materijal:List protiv mafije

#Geto Srbija 

DRAGAN ĐILAS: OZBILJAN ČOVEK ZA OZBILJNU ROBIJU

 

Kako vreme prolazi, iz dana u dan se pojavljuju novi dokazi protiv odlazećeg gradonačelnika Dragana Đilasa koji ga terete za ozbiljne zloupotrebe i kriminal, koji se dešavao svo vreme dok je vodio Beograd.

 

Piše: Dragan Vujević
        član Veća, Opština
        Novi Beograd

 

“Gradonačelnik Đilas mi je lično rekao da moram da izmislim kako znam i umem fiktivne radove na rekonstrukciji novobeogradskog bazena”.

 

“Kao i mnogo puta do tada uvek sam mu poverljivo završavao sve poslove i posliće. Đilas je znao da sam ja bio direktor na tom bazenu i da mogu sve to da odradim tiho, i kako on kaže, a pošto radim sada u opštini mogu i tamo da sredim.

Obzirom da su me moji zezali sa nelegalnom gradnjom svoje kuće na Bežanisjkoj Kosi zamolio sam Đilasa da mi obezbedi legalizaciju kako bi najzad rešio svoj stambeni problem, da imam i ja neke koristi od završavanja poslova za Đilasa.

Pokrio sam se sa papirom koji sam od njega jedva dobio napismeno, a koji se nalazi u prilogu br. 1, “gde se vidi da su fiktivni nepredviđeni radovi naređeni od strane Đilasa”!

Kada sam mu rekao da mogu da izmislim samo radove od oko 3 miliona dinara bio je jako besan, kao što zna da bude, i zapretio da će mi porušiti kuću na Bežanijskoj Kosi, kao i da će me proterati sa gradske liste, a za opštinsku listu,  moram da se svađam sa predsednikom opštine Milenkovićem”.

 

“Od tada je sve krenulo naopako zbog prokleta 3 miliona dinara fiktivnih radova, a sve što sam uradio za njega i njegovog kuma se zaboravilo”.

“Sve sam mu ja radio duple zavodne brojeve, duple knjige u nabavkama, sve sam mu sredio, sve završavao, a on sad meni tako…”!

Nekako se smirio kada sam mu objasnio da je tako bolje, jer ću lakše namestiti malu nabavku do 3 miliona dinara koja ne mora da se javno oglašava. 

Tako smo i uradili za Đilasa, a dokaz za to je u prilogu br. 2, koji je potpisao predsednik opštine, a kada je video onu Đilasovu naredbu skroz je prebledeo.

 

“Ako je Đilas mislio da me je zadovoljio sa time što me je ostavio na opštinskoj listi, a posle da me smeni za neki dan iz opštine kada prođu izbori, grdno se prevario.

Čik neka dođu kuću da mi ruše, ja sve papire protiv njih imam, tako da mogu da dokažem da je Dragan Đilas kriminalac, kao i svi oni koji se nalaze oko njega”!

 

#Geto Srbija

Materijal:Novinar.de 

DRSKA BESTIDNOST SRPSKIH POLITIČARA

 

Prateći predizbornu kampanju koja se zahuktava u Srbiji, trezveni posmatrači predizbornog srpskog cirkusa lako dolaze do zaključka da je, u odnosu na naše političare, one  koji već 12 godina pljačkaju i uništavaju Srbiju, i čuveni lažov baron Minhauzen, bio amater u laganju!

 

 

Zaista, da li je neko u  demokratskim i pravno uređenim državama Evrope i Sveta, u kojima na sreću ne vladaju nekakvi Tadići, Dinkići, Dačići, Đelići, Srećkovići i drugi, a pravdu ne kontrolišu neke Malovićke, Mesarovićke, neki Vekarići ili kako se već zove ta bratija, ikada u predizbornim kampanjama čuo toliko preteških laži?

 

Doduše, budimo iskreni i recimo da lažu, donekle, i zapadni političari. Ali ne toliko, tako beskrupulozno i providno, kao što to rade ove „koruptne i prodane duše srpskog nazovi pravosuđa“.

Takve i tolike laži niko od nas, koji živimo u demogratskim zemljama Evrope nije čuo. Ako slažu i ako ih javnost raskrinka, kao nedavno nemačkog predsednika vlade Vulfa, oni lete iz fotelja, a neki možda i u zatvor! A kod nas- ništa. Čak i kada su dokazani lopovluci, predmet se jednostavno gurne u neku od brojnih fijoka, dok se stvar ne zataška i zaboravi.

 

Pogledajmo  samo onog, kako ga Beograđani zovu, „tamburaša“ Dinkića.

Uveo je PDV (Porez na dodatnu vrednost) koji se jedino u Srbiji plaća državi, odmah sa ispostavom računa. U Evropi se PDV plaća tek kada  kupac, klijent ili investitor plati račun.

Sada taj isti Dinkić tambura i „grmi“ širom Srbije protiv sopstvenog (ne)dela i tvrdi da to, između ostalog, koči strane investitore. Slično je i sa gomilom finansijskih propisa i zakona koje su on i njegovi satrapi uveli i zagorčavali život građana, poslovnih ljudi i investitora i otimali im novac.

Doveo je strane banke koje su aktivno učestvovale u pljački naroda, a uništio je naše, između ostalih i Beogradsku banku. Stručnjaci kažu, da ta banka još nije likvidirana jer je aktiva još uvek veća od pasive a „tamburaš“ iz muzičke bande „Monetarni udar“ je tvrdio da je banka u bankrotu!?

Sada protestuje protiv svega i svačega, praveći se lud da je upravo on ljude gurnuo u bedu a brojne firme otero u propast.

 

Doskorašnji predsednik Republike Srbije Boris Tadić koji je protivno Ustavu bio sve i svja, pregovarao sa strancima, „izvinjavao se“ i za mnoge zločine, pa i one koje Srbi nisu počinili. Poklanjao je tuđe i potpisivao međudržavne ugovore.

Komandovao je i vojskom i državom, a ujedno vodio svoju partiju „žutih“ i uvek aktivno odlučivao o guranju sopstvenog naroda, posebno onog na Kosovu u propast.

Sada, kao i do sada, naveliko obećava bolji život.

A bradati Deda-Mraz, u liku tobožeg predsednika vlade, na Borisova prisvajanja kompetencija, uvek je samo klimao glavom! Čime će da klima sutra, videćemo.

 

Omaleni, ustvari mali Piroćanac, „spavač na tetkinom kauču“ na Senjaku u Beogradu, je danas vlasnik vile na prestižnom Topčiderskom brdu i, po sosptvenoj izjavi, sa 12 miliona evra na štednoj knjižici, svuda se trtio.

Na svakom mestu izigrava dresera Srbadije koju, kao divlje zveri u neki kavez, treba uterati u Evropsku uniju. On nas i dalje uči pameti duvajući u isti rog kao i bivši mu predsednik.

 

Tu je i novokomponovani milioner Vlahović, nekadašnji šerif privatizacije, pa kolega na sličnom položaju, danas „glumac“ predsednik vlade Cvetković, zatim bivši „duvač u trube i dobošar u šerpe iz Otpora“ Homen, koji pomaže deljenju pravde, čiji otac “nekažnjeno” otima tuđu imovinu u Beogradu.

Pomenimo i  Homenovu šeficu Malovićku, koja je uzela od države tri stana, ukupne površine od oko 6 ari.

Jedan stan od 250 kvadrata je u ulici Andre Nikolića na Topčiderskom brdu, a od ministarske platice kupila je čak i stan u prestižnom delu Vašingtona!

 

Tu je, naravno, i gomila drugih ministara i ministarki koji su u Beograd došli kao golaći a sada su višestruki milioneri, kao i mnogi drugi koji horski obećavaju Srbima bolji život.

Naravno, samo ako im svojim glasom omogućimo dalji  nastavak njihovog “samopregornog rada! – PLJAČKE!

O tome se pomenuti, mudro, zar ne, ne izjašnjavaju kada  ih ponekad potkači ono malo opozicione štampe koju u Srbiji oni još nisu uništili.

Traže „departizaciju“ privrede i državne uprave, a baš oni su zaposlili desetine i desetine hiljada svojih partijskih članova na dobro plaćena radna mesta, dok su preko milion drugih ljudi gurnuli u besposlenost i bedu. 

(Pre)Zadužili su generacije naših tek dolazećih praunuka kako bi se obogatili, najeli i napili, bančili i raskalašno živeli na teret dolazećih generacija.

Sada opet traže naše glasove  obećavajući nam nemoguće, obećavajući raj u koji čak ni oni sami ne veruju, jer se ponašaju kao da sve Srbe žele da strpaju u pakao.

 

#Geto Srbija

Materijal:Koreni 

DRŽAVNE INSTITUCIJE U SLUŽBI DEMOKRATSKE STRANKE

 

Prema pisanju lista „Danas“ u specijalnom dodatku “Izborna groznica“, Agencija za borbu protiv korupcije je od Srpske napredne stranke zatražila da joj u roku od tri dana dostavi izveštaj i kopije dokumenata o finansiranju dolaska bivšeg gradonačelnika Njujorka Rudolfa Đulijanija u Beograd.

 

 

Ovaj potez Agencije za borbu protiv korupcije svakako treba pozdraviti, ali ta Agencija izgleda ima dvostruke standarde, jedne za opozicione, druge za vladajuće stranke, a treće za kandidata koji je bivši predsednik.

Jer da nije tako, Agencija bi već zatražila od bivšeg predsednika Srbije, Borisa Tadića da joj dostavi dokaze u čijem aranžmanu je putovao u Nemačku na sajam u Hanoveru da bi se slikao sa gospođom Angelom Merkel i taj put i slikanje koristio u svojoj i stranačkoj izbornoj kampanji?

 

Da je Srbija država u kojoj se propisi primenjuju na sve, Agencija bi zahtevala da joj se dostave dokazi i kopije svih dokumenata, da se vidi da li su u svrhu tog putovanja korišćeni (i koji) resursi kabineta predsednika ili samo sredstva Demokratske stranke.

Ako su sredstva partijska, da se objavi njihovo poreklo.

 

Takođe, kada bi u ovoj zemlji postojali pravo i pravda, Agencija bi mogla da zatraži i od URS-a da prezentuje građanima količinu i poreklo novca koji u kampanji koristi ta stranka, jer se vidi da sredstva višestruko premašuju jačinu drugih mnogo većih parlamentarnih stranaka.

 

#Geto Srbija 

Materijal:eNovine

ODGOVOR JELENI TRIVAN: BIO SAM DOBAR DOK SAM PLAĆAO BORISU I RUŽICI

 

Razularena Jelena Trivan, potpredsednica DS, u izbornoj kampanji do sad zadužena za priču o „ženskim pravima“, „ratnim pokličima opozicije“ i „važnosti malih, porodičnih poslastičarnica u Nišu“, rešila je da krene na krupne zverke.

Tokom najnovijeg obraćanja čitaocima sajta DS, Trivanova se hrabro ostrvila na Tomislava Nikolića, Bogoljuba Karića i, ničim izazvana, na Stanka Subotića.

Kao što obično biva, ubrzo je stigao odgovor.

 

 

STANKO SUBOTIĆ, PISMO IZ ŽENEVE:

 

U strahu i panici da će izgubiti diktatorsku vlast i beneficije koje uživaju već 12 godina, funkcioneri DS po nalogu svog gazde Borisa Tadića, ne biraju sredstva u prljavoj i nezakonitoj političkoj borbi koju vode. Tako i ne vode računa ni koga pominju, niti u kom kontekstu.

Iako me izvesna gospođa Trivan Jelena pominje u nekom, valjda ružnom kontekstu, lažno tvrdeći da sam na listi SNS, nikad u životu nismo se sreli, videli, razgovarali ili bili u kontaktu.

Jedini kontakt, ali vrlo blizak imao sam sa vrhom njene stranke, posebno s nekadašnjim predsednikom Borisom Tadićem i uglednom gospođom Ružicom Đinđić, visoko plasiranoj na izbornoj listi (drugo mesto).  

Boris i Ružica su mi pominjali  da postoji osoba (Jelena Trivan) iz stranke Rasima Ljajića čiji su i otac i brat umešani u organizovani kriminal (Afera Index), i da je ta osoba (Jelena Trivan) spremna na sve ne bi li oca i brata spasila zatvora i sudske presude.

Vidim, ne samo da ih je spasila, već je pola familije ugurala u pravosuđe Srbije, upravo ono pravosuđe koje me proganja i na montiranim procesima sudi, dok je ona (Jelena Trivan) dogurala do časnog mesta „Gorana Matića Demokratske stranke“.

 

Ne znam o kakvim dogovorima između Tomislava Nikolića i mene priča gospođa Trivan?

Jedine dogovore i finansijske aranžmane u Srbiji imao sam sa Demokratskom strankom, u kojoj danas ona žari i pali.

Ukoliko ne čita medije i nije obaveštena o čemu pričam, mogla bi da pita nosioca liste DS ili DS kandidata za predsednika Srbije – o kakvim parama i dogovorima govorim.

Ono što treba da zna javnost Srbije jeste da su mi Boris Tadić i Ružica Đinđić, odmah po uzimanju više od milion evra, namestili montirani sudski proces i to od sudova u kojima sudi familija gospođe Trivan i slični ucenjeni i osumnjičeni partijski kadrovi ove najlicemernije stranke u Srbiji.

A sve u nameri da uzmu još! Jer njima nikada nije dosta!

 

Stanko Subotić

Ženeva 23.04.2012

  #Geto Srbija 

Materijal:eNovine

BOLESNE LAŽI BORISA TADIĆA

 

U očajničkim pokušajima da sebe i svoju ekipu po svaku cenu spasi gubitka vlasti, Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i “protivustavni” kandidat za treći predsednički mandat, definitivno se rastao od zdravog razuma.

 

 

U jednom od sve češćih patoloških izliva njegovih besomučnih laži u javni prostor, Tadić je beskičmenjačkom smirenošću svoje interesne sledbenike obavestio da je za 24 sporne privatizacije, čije ispitivanje zahtevaju evropske institucije, tek nedavno čuo i da gori od želje da se pronađu eventualni krivci koji su učestvovali u njima.

 

“Ovih dana iz Evropske komisije imamo zahteve da se ispitaju 24 sporne privatizacije u Srbiji. Tražio sam da mi odmah dostave podatke o tim privatizacijama. To je bilo i pre više meseci kada sam prvi put saznao za njih. Znate li kada su se one dogodile: 23 od 24 privatizacije desile su se u vreme vlade Vojislava Koštunice, jedna je bila pre te vlade i nijedna za vreme ove vlade.

Ispitaćemo svaku od tih privatizacija, ispitaćemo ko je u njima imao kakvu ulogu. Jedva čekam da saznam ko je iza toga stajao i da vidim da ti ljudi budu i osuđeni ukoliko je bilo nepravilnosti.

Bojim se da će se našim protivnicima to što su mislili da je njihova prednost vratiti kao bumerang, jer u stvari među njima su ljudi koji su to činili, a ne među nama”, rekao je Tadić u obraćanju najfanitičnijim vernicima DS dogme tokom posete Golupcu.

 

Dakle, u svega nekoliko rečenica tragikomični Boris Odlazeći, prezentovao nam je neverovatan podatak da je dopis koji je EK u Beograd poslala još prošlog juna do njega stigao tek ovih dana, na šta je on reagovao tako što je odmah tražio da mu se dostave podaci o tim privatizacijama.

Da ne bi ispalo da je poput svog nekadašnjeg kohabitacionog partnera hronično neobavešten, Boris je već u narednoj rečenici svoj iskaz donekle  revidirao naglašavajući da je to isto učinio i kada je pre “više meseci” prvi put saznao za sporne privatizacije.

Za odgovor na eventualno, a samonametljivo pitanje o razlozima zbog kojih je morao ponovo da se upoznaje sa materijom koju je već prešao pre “više meseci”, u izvrnutoj logici gospodina Bivšeg, definitivno nema mesta. Da li je u pitanju naprasna predizborna amnezija, nezainteresovanost za sudbinu opljačkanih firmi i njihovih radnika ili jednostavno prikrivanje sopstvenih finansijera.

 

Pokušavajući da ubedi javnost u imbecilnu tezu o sopstvenoj neobaveštenosti o tome šta se radi u njegovom DS pravosuđu, Tadić je prevideo okolnost da se u eri interneta lako može ustanoviti da su mu sporne privatizacije i nepravilnosti itekako bile poznate još od početka mandata njegove marionetske vlade.

Primera radi, samo su Savet za borbu protiv korupcije i nedavno preminula predsednica tog tela Verica Barać u poslednijih devet godina sačinili desetine izveštaja i predstavki, upravo povodom navedenih spornih privatizacija. Veći deo tih izveštaja je direktno dostavljen i samom Tadiću u pismu koje mu je Savet uputio 30. decembra 2010. godine.

 

DOKAZI PROTIV TAJKUNA

 

Pored aktivnosti Saveta, tužilaštvima je svoja saznanja o visokoj korupciji u Srbiji pre skoro dve godine dostavio i Stanko Subotić koji je u pisanoj izjavi  izneo brojne, sudski validne dokaze koji su teretili brojne visoke funkcionere Koštuničinog i Tadićevog režima, ali i njihove nalogodavce Miroslava Miškovića i Milana Beka.

Evropski parlament i Evropska komisija su upravo na osnovu izveštaja Saveta i izjave Subotića i izdvojili moguće slučajeve visoke korupcije. Dok su se građani Srbije i evropski zvaničnici zgražali nad iznetim dokazima, jedino su nadležna tužilaštva i Boris “Neobavešteni” do sada o tome ćutali, da bi tek sada, za potrebe predizborne kampanje, napokon priznao da je o spornim privatizacijama tek nešto načuo, prebacujući svu odgovornost na svoje bivše koalicione partnere.

Iako nema nikakve sumnje da su funkcioneri vlade Vojislava Koštunice direktno bili umešani u pljačke koje su Mišković, Beko i javnosti nešto manje poznati tajkuni bliski režimu sprovodili, još manje ima sumnje da su Tadić i njegova kamarila učinili sve kako bi zaštitili svoje finansijere i kako se nijedan slučaj ne bi procesuirao.

Jednostavno, Mišković i Beko su bili i ostali konstante koje se nisu menjale bez obzira na sve fasadne promene vlasti u Srbiji do sada.

 

LAŽNE TVRDNJE

 

Pored lažne neobaveštenosti, nisu tačne ni Tadićeve tvrdnje da je pre Koštuničine vlade sporna bila samo jedna privatizacija, kao i da za vreme odlazeće Vlade Mirka Cvetkovića nije bilo takvih pojava.

U dokumentima evropskih institucija se direktno pominje slučaj postavljanja optičkih kablova koje je radila fantomska firma “Nuba invest, u vlasništvu bliskih prijatelja Olivera Dulića”, ministra prostornog planiranja.

Zanimljivo je da je ta firma posao dobila neposrednom tajnom pogodbom, kršenjem zakonske procedure, a posao joj je, sasvim slučajno, dodelilo upravo Dulićevo Ministarstvo.

Pored višemilionskog posla postavljanja optičkih kablova, Savet za borbu protiv korupcije je upozoravao i na brojne nepravilnosti koje su pratile raspisivanje tendera za prodaju Telekoma, koji je samo sticajem okolnosti propao zbog niske ponuđene cene.

Međutim, kada se pogledaju nalazi Saveta više je nego očigledno da je Tadićeva vlada imala nameru da taj posao, iz “nepoznatih” razloga, namesti tačno određenom najpoželjnijem kupcu.

 

Uprkos tvrdnji lidera DS-a Borisa Tadića da se za aktuelnu Cvetković-Tadić-Dačićevu Vladu ne vezuje nijedan sporni slučaj visoke korupcije, “lako se da ustanoviti da je u pitanju bezočna laž”, poput kontradiktornih tvrdnji da je tek nedavno, nakon zahteva iz Brisela, prvi put čuo za sporne privatizacije i da je tim povodom odmah tražio informacije o neviđenoj pljački državne imovine.

 

Dakle, slogan: “IZBOR ZA BOLJI ŽIVOT – BORIS TADIĆ”, svakako nam govori da se “NJEMU” i “NJEGOVIM” koalicionim “partnerima”, “NE BI TREBALO,  NI SMELO VEROVATI” ni u ludilu!!!

 

Materijal:eNovine

#Geto Srbija 

TAJNI PLAN KOSOVSKOG KASAPINA

 

Povodom snimka koji je emitovala albanska televizija, na kome naoružane osobe automatskim oružjem i u uniformama bivše OVK rasturaju srpske barikade u opštini Leposavić, izvori bliski Euleksu i kosovskoj policiji potvrdili su da je u pitanju originalan video-zapis o akciji, koju su pripadnici rasformirane OVK sproveli pod kontrolom nemačkih i američkih vojnika iz baze Nord hil kod Leposavića.

 

 

Akciju naoružanih pripadnika bivše OVK, sada Albanske nacionalne armije, „osmislio je takozvani premijer Kosova Hašim Tači, uz saglasnost zvaničnika američke ambasade, komande američkih marinaca i nemačkog kontigenta Kfora, stacioniranih u bazi Kfora kod Leposavića.

 

U pitanju je plan za zauzimanje severa Kosova, čija je realizacija započela 25. jula prošle godine, kada je jedinica ROSU pokušala da izvrši upad na prelaze Jarinje i Brnjak.

Izvor tvrdi, da je Tači okupio bivše pripadnike OVK, ANA, obaveštajce, pripadnike navodno rasformirane ŠIK (albanske obaveštajne službe) i, uz naknadu i obećanje da će biti oslobođeni krivičnog gonjenja, od njih zatražio da se uključe u osvajanje severa Kosova.

Postavljanjem eksplozivnih naprava, uz javna pojavljivanja i akcije, sinhronizovane sa pripadnicima Kfora, treba izvršiti zastrašivanje i pokretanje Srba – iznosi detalje plana izvor iz kosovske vlade, navodeći da je Tači lično naredio izvođenje sinhronizovane akcije uklanjanja barikada uz liniju koja razdvaja albanska sela Ceranjska Reka, Šaljska Bistrica i Košutovo na području opštine Leposavić.

 

Tači je naložio i dobio zeleno svetlo bivšeg komandanta Kfora Erharda Bilera, da istovetne akcije preduzme i u rejonu graničnih linija između srpskih i albanskih sela na prilazu Zubinom Potoku i u naselju Bošnjačka mahala, u severnom delu Kosovske Mitrovice.

U Euleksu postoji uverenje da iza svih akcija na severu Kosova stoji Tačijev kabinet i da je vanredno zasedanje kosovskog parlamenta, posvećeno pitanju severa, inicirao lično Tači, kako bi odgovornost za eskalaciju sukoba na severu Kosova prebacio na radikalne struje.

 

Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova, kaže da je emitovanje video-snimka akcije naoružanih i uniformisanih pripadnika bivše OVK na području Leposavića potvrda da institucije fantomske države Kosovo na terenu deluju u sadejstvu, pod nadzorom i uz mentorstvo međunarodnih subjekata, „istih onih koji su lobirali za kosovsku nezavisnost“.

U pitanju je strategija kojom je osmišljen progon Srba.

Smišljeno i sračunato Kfor i Euleks i ta, nazovi vlada Kosova, koju predvodi terorista, emitovanjem snimka nastoje da zastraše srpski narod da odustane od izlaska na lokalne izbore u dve opštine na severu Kosova, u Zubinom Potoku i Zvečanu – kaže Ivanović i dodaje da je „na sceni model Markala  i Račka“, po kome bi trebalo da usledi stradanje civila, za šta bi bili optuženi Srbi.

 

Autor:N.Z.

#Geto Srbija 

ALBANSKI MAFIJAŠI SA SRPSKIM PASOŠIMA

 

Uz bosove albanske mafije, koji su posle povlačenja srpske vojske i policije u kolonama povratnika ušli na Kosovo, ovde su utočište pronašli i islamski fundamentalisti i osobe sa centralnih poternica Interpola, kažu u kancelariji Euleksa u Prištini.

 

 

Vođe Albanaca, koji su funkcije i uniforme OVK zamenili funkcijama u kosovskim institucijama ili uniformama Kosovskog zaštitnog korpusa, sada Kosovskih bezbednosnih snaga.

Uspeli su da uspostave kontrolu nad zapadnom Makedonijom i njenim glavnim gradom, i preševskom dolinom (područje Bujanovca,Medveđe i Preševa), što im je, uz širenje uticaja u Albaniji, omogućilo da stave pod kontrolu međunarodne misije, tvrde u Euleksu, uz ocenu da je međunarodno prisustvo, a posebno Unmik, pomoglo jačanju kriminalnih klanova Albanaca.

 

Postoji dovoljno dokaza da se na Kosovu kriju odbegli zločinci, ratni profiteri i ljudi koji predvode međunarodne kriminalne grupe – tvrde u Euleksu, iznoseći sumnju da su preko kosovskog područja dalje u Albaniju prebegle ubice petorice Makedonaca.

Prema podacima MUP-a Srbije, koji su dostavljeni Euleks policiji, kriminalni klanovi iz centralne Srbije su povezani sa „kolegama“ iz Prištine i jedni drugima služe kao „sigurne kuće“. Jedni drugima obezbeđuju lična dokumenta, pomoću kojih se nesmetano kreću po „zabranjenim područjima“.

U poslednjih godinu dana kriminalci iz Medveđe, Preševa i Bujanovca omogućili su Albancima sa poternica dobijanje srpske dokumentacije.

Naime, dovoljno je da kriminalac koji se nalazi u nekom skrovištu u bilo kojoj zapadnoj zemlji zatraži azil i dostavi (falsifikovani) izvod iz knjige rođenih, ili izvod iz knjige državljana na novo, izmišljeno ime, i uz tu dokumentaciju priloži potvrdu da je rođen na području Medveđe, Preševa ili Bujanovca.

Potvrda se, uz proviziju od 5.000 do 10.000 evra, izdaje na osnovu navodne službene evidencije, koja se vodi u zdravstvenim ustanovama u tim opštinama – kažu u MUP-u Srbije, navodeći da je evidentirano više desetina fiktivnih potvrda koje potiču iz Medveđe, stotinak iz Bujanovca i oko 1.500 iz Preševa.

Odgovorni izdaju potvrde da je izvesna osoba rođena u kući, a ne u bolnici. Ta potvrda je dovoljna da kriminalno lice dobije novi identitet i zaturi tragove prethodnog identiteta – kaže izvor iz MUP-a, navodeći da su u biznis zamene identiteta umešani opštinski funkcioneri i oni koji duže pečate u zdravstvenim ustanovama.

 

U toku je praćenje sumnjivih i provera više stotina fiktivnih potvrda.

 

Stoji sumnja da je više ljudi sa centralne poternice MUP-a Srbije promenilo identitet i da se slobodno kreću, ne samo po Srbiji, već i po Evropi, iako se nalaze na spiskovima ratnih zločinaca i spiskovima pripadnika organizovanih međunarodnih kriminalnih klanova.

Odeljenja MUP-a u Leskovcu i Vranju zatrpana zahtevima Albanaca koji traže biometrijsku ličnu kartu i pasoš na osnovu potvrda da su rođeni u kući i da nisu upisani u matične knjige, ili su iste, navodno, spaljene i uništene.

Uz zamenu identiteta, strategija Albanaca je da prošire uticaj i na jug Srbije, zaokruživanjem teritorije opštinama Medveđa, dela opština Lebana i Vranja, Bujanovcem i Preševom.

 

Ubrzo će izneti statističke podatke o broju stanovnika, kojima je uskraćeno pravo na dvojno državljanstvo – kažu u MUP-u, pozivajući se na obrađene podatke sa terena, koji se zasnivaju na povećanom interesovanju Albanaca za dobijanje potvrde o rođenju u kući.

 

Autor:N.Zejak/Pravda

#Geto Srbija