ŠJOR IVО I ТОМА: SRPSKA VLAST STROGO VODILA RAČUNA DA NE POMENE REČ ĆIRILACA

 

Iza sastanka Ive Josipovića i Tomislava Nikolića u Beogradu nije stajalo ništa. Bila je to pozorišna predstava kojoj je prethodila opera. Glavni glumci su brzo ispričali svoje tekstove, na jeziku koji je obojici razumljiv. Jedan jezik, a dve glave. Može li, ikada, tim istim jezikom, Tomislav Nikolić progovoriti u Saboru Hrvatske, kao što je Josipović govorio u Skupštini Srbije?

 

          Nikola Vlahović

 

U sredu, 16. oktobra 2013. godine, glavni grad Srbije Beograd, osvanuo je iskićen zastavama Republike Hrvatske, povodom posete predsednika te države, Ive Josipovića. Dok su komunalne službe još kitile Beograd hrvatskim zastavama, ali i sve putne pravce koji iz Srema vode ka njemu, u Zagrebu je već u svim novinama bila odštampana izjava prve potpredsednice vlade i šefa hrvatske diplomatije Vesne Pusić, u kojoj ona nadahnuto kaže da "…pitanje ćirilice ne bi trebalo da optereti posetu predsednika Ive Josipovića Beogradu, kao i da Srbija to pitanje ne bi trebalo da koristi kao argument u odnosima dveju država".

I kad je već u samom startu suspendovano pitanje ćirilice u Hrvatskoj, druženje bivšeg četnika-početnika iz devedesetih, Tomislava Nikolića, i Ive Josipovića, potomka levičara-komuniste, moglo je da počne.

Noć pre nego je zvanična poseta bila zakazana, Ivo Josipović je već bio u Beogradu, ali iz privatnih razloga. Kao ljubitelj klasične muzike kojom se i sam bavi, otišao je u operu da sluša muzičko-scensko delo srpske umetnice Isidore Žebeljan, na njen poziv. Vrlo lepo.

Sutradan, neopterećen ćirilicom, konstatovao je, zajedno sa Tomislavom Nikolićem, da će Hrvatska tužiti Srbiju, ali i da će Srbija tužiti Hrvatsku. Za genocid. Potom je Josipović održao govor u srpskom parlamentu. Obišao je i jednu hrvatsku zajednicu u Srbiji. Sve je bilo po najvišim evropski standardima.

U međuvremenu, predsednik hrvatske vlade Zoran Milanović, vodio je razgovor sa protivnicima ćirilice u Vukovaru. Morao je da popusti. Policija više neće čuvati table sa dvojezičnim natpisima. Neka se same čuvaju.

Tomislav Nikolić je zaboravio svoje "ratne izlete". U napadu milosrđa i kajanja za svoj "istočni greh", javno se založio za obostrano povlačenje tužbi za genocid. Josipović je i na ovu temu bio dvosmislen.

Ali je zato nedvosmisleno utvrdio da je 40.000 Hrvata iz Srbije došlo u Hrvatsku. Brojka je apsolutno netačna, ali Nikoliću nije palo na pamet da polemiše oko toga. Jedno sigurno-niko Hrvate odavde nije prognao, niko nije za njima pucao, niti su to oni uradili u traktorskim kolonama po kiši i blatu, ojađeni i bez nade, i nije se na njih sručila nikakva "Oluja" praćena rafalima.

Da li je Tomislav Nikolić podsetio Josipovića da više od pola miliona Srba više ne živi na svojoj pradedovini, u Republici Hrvatskoj? Nije. Da li će Tomislav Nikolić ikada doživeti da se povodom njegove posete "diljem" Zagreba i okoline rašire srpske zastave? Neće. Da li će Tomislav Nikolić ikada govoriti u Saboru Hrvatske? Neće. Licemerna priča o evropskim standardima ovde je pokopana.

Nisu se samo Nikolić i Josipović sastali. Bilo je tu i "poslovnih ljudi". Biznis je iznad politike. Srpsku stranu predvodio je Miodrag Kostić Kole. Sa hrvatske strane nije bio Ivica Todorić. On je već odavno u Srbiji. Njima i sličnima, ratovi i razaranja su doneli samo napredak i bogatstvo. Njih niko ne optužuje za genocid niti će oni plaćati odštetu bilo kome.

A u međuvremenu je danima besnela antiruska kampanja sa televizije B92. Laž do laži. Kažu, dali smo Rusima NIS džabe, poklonili smo im rezerve nafte i gasa (zar državi koja ih ima milion puta više!) i još gomila gnusobi koje mogu da prodaju samo neupućenom narodu.

"Insajder" je emisija koja je odlično montirana, sa specijalnim efektima, muzičkom dramatizacijom...Kao stvorena za pokopavanje protivnika. Istina je daleko od onoga što B92 hoće nevešto da slaže ili prećuti…

Istina je da je ruski kupac NIS-a, odmah po dolasku, ponudio da najbolja svetska revizorska kuća vidi da li Srbija prodaje zdravu kompaniju ili "mačku u džaku". I zaista, na zahtev Danice Drašković koja je bila u Upravnom odboru NIS-a, izabrana je najbolja revizorska kuća, pa su utvrđeni milionski dugovi, na stotine stanova i poslovnih objekata koji su deljeni neposredno pre njihovog dolaska, ali, pre svega, činjenica da je Biserka Jeftimijević-Drinjaković, Tadićeva poslušnica, iznela nekoliko stotina miliona evra iz ovog giganta koji su kasnije prebačeni na račune Demokratske stranke i njenih istaknutih članova.

B92 laže da je Srbija poklonila Rusima sedam milijardi tona nafte i gasa. A koliko košta eksploatacija, transportovanje, prerada, to je matematika kojom se B92 ne bavi. Njih realna matematika zanima samo kada je u pitanju onaj ko ih finansira. U kampanju je uključena bila i ministarka energetike Zorana Mihajilović, i njen mentor Aleksandar Vučić. Tomislav Nikolić je nakon posete ambasador Rusije Čepurina požurio da podcrta svoju ljubav prema Rusima.

Suvlasnik TV B 52 Saša Mirković, odmah je unapređen u pomoćnika ministra kulture i informisanja, a Vučiće je doturio novac ovoj propagandnoj grdobi, kao nagradu za antirusku kampanju. Izgradnja Južnog toka počinje, a Evropska unija uvodi sankcije poluludom Aleksandru Vučiću.

Može li, napokon, u Srbiji doći do oslobodilačkog rata koji će osloboditi naše duše, osloboditi nas od poniženja i zla koje nam preti od nemani zvana srpska politička elita?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PREDIZBORNI PLAKAT: OD BRISELSKIH DRUŽENJA DO SRPSKOG NEUSPEHA

 

Nije narod kriv što ne prihvata sporazum koji je loš po njih, i nikakva odgovornost nije na njemu ako ga ne poštuje u sprovođenju i izlasku na izbore; već je odgovornost države Srbije i njenih političara što su sebe doveli u situaciju da potpišu takav loš sporazum. Vlast Srbije ima najmanje pravo da krivi ono malo naroda, što ostadoše da žive na Kosovu i Metohiji, smatrajući  ga  delom srpske teritorije, pri čemu su se svih proteklih godina trudili da sačuvaju vezu sa Srbijom. Još nemamo odgovor na pitanje zašto je Srpska vlast prihvatila postojanje Tačijeve države kao već gotovu činjenicu, kada znamo da je svrha I cilj još uvek važeće Rezolucije SB UN, uspostavljanje privremene administracije na Kosovu, bez određivanja pitanja konačnog statusa!?

 

 

 

Ne možemo da se otmemo utisku da su naši fakultetski obrazovani političari preduzimali aktivnosti na štetu države. Od svih propusta u zadnjih četrnaest godina, izdvajamo zlonamerno naopak potez Tadića septembra 2010. god. kada je aktivnu skupštinsku rezoluciju države Srbije, samovoljno suspendovao, i pristao da, u privatnom dogovoru sa baronesom, podnese zajedničku Rezoluciju sa EU u vezi rešavanja pitanja na Kosovu i Metohiji, pri čemu je i važeću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN  suspendovao, izmestio iz akata međunarodne važnosti, posuo je pepelom, i pristao na vođenje države po direktivama, preporukama i stavovima EU.

Zatim je Borko Stefanović u ime Srbije potpisivao “sporazume” u kojima je Srbija izvlačila deblji kraj. A zadnji apsurdan potez, bio je postupak sadašnjeg Predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koga niko nije bio po ušima da: “…podiže razgovore sa kosovskim Albancima na viši nivo”!!! Time je učinio da, za devet meseci, Srbija preda Albancima i ono što nije morala i što je trebalo da pretstavlja proces koji je trebao da teče dugo godina…

To podizanje na viši nivo, pored popijene kafe Predsednika Srbije sa Jahjagom u Briselu, ogledalo se i kroz avionska putovanja čelnika srpske vlasti, na dvadesetak radnih večera i ispijanje toplih napitaka sa Tačijevom delegacijom u Briselu, gde se u prisustvu baronese pokazalo da sa promenom partnera menjaju se i pravila! Na žalost po Srbiju kao samostalnu državu, koja to odavno nije…

Na kraju su, čelnici albanske kosovske vlasti, ostvarili i uspeh za stolom, gde je u nametnutom Sporazumu iz Brisela, Srbija prećutno priznala “Kosovo” kao zasebnu državu, što je rezultiralo svesnim postupanjem, da Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji, srpska vlast uvede u Tačijev ustav i zakone.

A kada to bude odradila, onda će i zvanično priznati novu albansku državu kao zasebnu…

Znajući da je Kosovo međunarodni projekat, vlast Srbije se obavezala da sarađuje sa delovima “međunarodne zajednice” koji su zaduženi za sprovođenje tog projekta…

Zato ne bismo smeli da budemo iznenađeni, da Vučić, koji je oktobra 2006.god. bio najaktivniji i svojim pozivima  uticao na izlaznost u toku referenduma za Ustav Srbije, (u kome je preambulom propisano da su Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i da iz toga proizlazi da je obaveza svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije), sada, na položaju prvog potpredsenika Vlade Srbije, bude najaktivniji u ukidanju te “sporne odredbe” sadašnjeg Ustava, i utiče na njegovu promenu a na štetu državnosti Srbije i srpskog naroda i ostalih građana koji Srbiju smatraju svojom državom.

I studenti na pravnom fakultetu, ne bi dobili razuman odgovor na pitanje u predmetu “ustavno pravo”, da ako već Srbija ne priznaje “Kosovo”, zašto Vlada Srbije toliko insistira na sprovođenju onakvog nametnug sporazuma, u kome teži da kosovska Skupština usvaja zakone?!! A za to vreme, Predsednik Srbije, uz pomoć aktuelne vlasti, zabranjuje Ustavnom sudu da oceni ustavnost takvog sporazuma, a narodne poslanike pretvara u poslušnike albanskih interesa na KiM!?

I što je još dvolično, tu je i njegova izjava od pre nekoliko dana, govoreći o ustavnom sudstvu i odajući mu priznanje, naglasio da taj sud treba da bude uvek nezavistan u odnosu na pritiske bilo koje vlasti, odnosno da Ustavni sud treba da bude po meri Ustava, a ne politike…

Zašto se Srbija obavezala da natera svoj narod na KiM da igra po izbornim zakonima kosovskih vlasti, služeći se i  pretnjama svojim sunarodnicima, pri čemu i sama uvažava zakone države koju ne priznaje???

Nemoguće je, da vlast nije upoznata da je kosovska skupština usvojila “Zakon o ratifikaciji prvog međunarodnog sporazuma principa koji uređuju normalizaciju odnosa između Republike Kosovo i Republike Srbije” –  ovde .

Doduše ni naša Skupština se nije baš junački ponela, pri čemu su svi učeni ljudi iz skupštinskih klupa, potvrdili iste elemente nametnutog sporazuma.

Znajući sve ovo, nameće se se zaključak da, je srpska vlast sastavljena od “diplomiranih” političara koji su stekli znanja na renomiranim fakultetima, definitivno pustila niz vodu svoj srpski narod na Kosovu i Metohiji, a Tači i njegova vlast su dobili nove poreske obveznike koji će puniti kosovski budžet…

Od ranije ponavljanih želja za principima (bivših vlasti a za unutrašnju upotrebu): „suštinska autonomija“ i “standardi pre statusa”, došli smo do činjenice, da naš hvaljeni “partner EU”, zahteva da potpisujemo obavezujući sporazum sa Prištiniskim vlastima, samo zato što je većina članica EU priznala „novu albansku državu“, i samo zato što mi jurimo u zagraljaj onih koji će se 28 puta istresati na, na žalost ovaj ostatak Srbije kao države.

A Vlast Srbije, će i dalje nastaviti trendom odstupanja i gubljenja suverenosti Srbije kao države; počev od rekonstrukcije Vlade dovođenjem stranih državljana u nju, i stavljanjem u prioritet države imenovanje glavnog pregovarača za razgovore sa EU, umesto brige za ekonomsko jačanje Srbije i podizanje kvaliteta života svojih građana, pa je izgleda Srbija postala jedina država čija je obaveza da svakag jutra blagosilja Evropsku uniju!!

Stalnim ponavljanjem floskula o evropskim vrednostima, (kao da su građani Srbije „pasli travu“ čitavog života), promenjenim medijsko- glumačkim nastupom nekih naših političara, u kojima je primetna izvežbanost namerno nižeg tona glasa, kako bismo se mi ućutali i slušali samo ono što oni govore, a nikada nećemo čuti da je kod nas zaživeo na delu nekakav novi “eksperimentalni “ kapitalizam sa primesama feudalizma, i da je tranzicija bila drugo ime za pljačku, (bar što se tiče promena vlasničke strukture i nastojanjem vlasti da promene Zakon o radu a na štetu, i ovo malo radnika), kao ni istinu, kojom treba razbiti iluziju da će članstvo u EU doneti “osvit srpske ekonomije”…

Građanima se uskraćuje da čuju da je za EU i međunarodne institucije, Srbija bitna onoliko koliko redovno ispunjava njihove naloge, direktive i preporuke, na vreme vraća dugove, omogućava stranim kompanijama Evrope da plasiranjem svojih proizvoda uništavaju domaću poljoprivredu i industriju, i aktivno učestvuje u rasprodaji prirodnih bogatstava i ovo malo preduzeća što još funcionišu…

(A na stranu to što naše tržište nije glavni prioritet evropskim korporacijama, već je jedan od zadataka vojnog lobija zapada, veiikih korporacija, finansijskih i ostalih interesnih lobija, da i ovaj geopolitički prostor zaokrugle i stave pod svoju šapu, obzirom da su preko Rumuna i Bugara, koji im kao narod nisu važni, došli do Turske i sa njome zajedno, preko  nejake Gruzije, dovršili strateško pozicioniranje prema ruskim granicama i svemu onome što se nalazi iza njih…). 

A koliko su građani bitni za intelektulanu vlast Srbije!? Izgleda onoliko koliko su spremni da menjaju svoje  navike, potrebe, način života, i naravno svest, da bi se naša država lakše dodvorila  birokratskoj mašineriji EU, u ulozi “kominterne”, za čije postojanje, države članice plaćaju svoje članstvo iz usta svojih i siromašnih građana, i za koje, (kao i nama), sprema predaju suvereniteta (pojedinačnih država) u nadležnost 28 birokrata pojedinaca, koji ce odlučivati o nestanku ili opstanku jedne nacionalne države, (a opstaće samo Englezi i Nemci), koji će guvernerski vladati onima koji su sami pohrlili u “zajedničku državu evropskih naroda”…

A kada se sve zahtevano ispuni, Srbija više neće ni postojati, za razliku od postojanja dve države Albanaca na ovim prostorima... Oni i EU su ispunili svoj cilj; a Srbija…??! Ona će uvek biti hvaljena samo ako pokazuje “konstruktivnost” – što je eufemistički naziv za popuštanje, pristanak na ucene i ispunjavanje istih…

I na kraju, moramo da se osvrnemo na deo izjave Ivice Dačića u kojoj kaže:” Samo lud čovek može da kaže da ulazak u EU nije u interesu Srbije”, pa nas baš zanima da li predsednik Vlade Srbije, strvarno misli da, mnoštvo običnih građana,, kao i gomila učenih osoba, koji su više puta analizirali i upozoravali na nestanak državnosti Srbije prihvatanjem onih, 34 odnosno 35 (priznanje Kosova), kominterninih poglavlja, su glupi ili ludi !!? Da li to znači da i svi oni koji su odvojili svoje vreme i dali svoj glas SPS-u ili SNS-u a drugačijeg su mišljenja, nisu pri čistoj svesti?!? Zaboravili su da će biti još izbora…

 

©Geto Srbija

DRŽAVNI MAĐIONIČARSKI TRIKOVI U BORBI PROTIV KRIMINALA I KORUPCIJE

 

Nijedan od „eksperata" ekonomske propasti Srbije do danas nije odgovarao. Odgovorni za uništavanje preduzeća i epohalne pljačke, među njima i bivši premijer Cvetković, bivši ministri Vlahović, Pitić i mnogi drugi, nisu čak ni pozvani na razgovor u tužilaštvu. Ko može danas da istraži kako su na kriminalan način donošeni zakoni koji su omogućavali legalizaciju pljačke? Gde je nestalo skoro 70 milijardi evra za deset godina, i zašto se prvi potpredsednik vlade Srbije, koji je pre više od godinu dana najavio obračun sa glavnim nosiocima kriminalne politike, danas više ne zanima za njih?

 

          Josip Bogić

 

Ko se još seća kako su građani doslovno bombardovani informacijama o borbi protiv kriminala i korupcije, o tome da neće biti zaštićenih, da je formirano "60 timova najpoštenijih i najsposobnijih policajaca" da istraže sve nezakonitosti u privatizacijama i prodaji državne imovine, odnosno „loše privatizacije"…

Nešto slično onome što su radili bivši predsednik Tadić, bivša ministarka pravde Snežane Malović i bivši državni sekretar Slobodan Homen. Ali, o njihovoj odgovornosti za cvetanje kriminala i haosa u pravosuđu, takozvana naprednjačka vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem nije ni progovorila niti ima nameru. Ona samo nastavlja posao svojih prethodnika u državnim foteljama.

Najavljivao je Vučić 60 policijskih timova koji će se obračunati sa organizovanim kriminalom, i poštenje, kao glavni motiv svakog od tih timova. Ali, na njegovu žalost, ne postoji takav merni instrument koji bi mogao da izmeri količinu nečijeg poštenja.

Možda MUP ima novi tehnološko čudo koje je merilo poštenje i znanje ovih šezdeset stručnjaka? Pokazalo se da Vučić nije imao "60 najstručnijih i najpoštenijih policajaca", ali taj problem je još veći, jer nema ni "najpoštenijih" tužilaca, a uvedena je tužilačka istraga! A to je mnogo veće pitanje, jer je tužilac organ gonjenja a ne policija, niti bilo koje drugo telo.

Zahvaljujući Vučićevoj početnoj ideji da "zagazi frontalno", potpuno pogrešno je u borbu protiv organizovanog kriminala uključio VOA i VBA koje sa borbom protiv organizovanog kriminala nemaju nikakve veze. To važi i za BIA. To je informativna agencija koja sva saznanja mora da prosledi tužilaštvu a nikako operativna agencija koja u svom sastavu ima čak i Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala!

Domen ovih službi, barem kada je u pitanju Zakon, tiče se kriminala u okviru vojnih organa i institucija a ako oni rade van svojih okvira to je onda drastično kršenje zakona. I ranije a i sada, izdavalac naloga je tužilac a nikako neko iz izvršne vlasti, pa su te Vučićeve metode bile protivzakonite u svakom smislu.

Napravljene su brojne amaterske greške. Na primer, hapšenjem korisnika kredita i njihovim optuženjem krenulo se pogrešnim putem. Nisu korisnici kredita toliko krivi koliko oni koji su im davali tolike iznose. Pođimo od obične činjenice kako se dodeljuju krediti. Kako se u javnosti prikazuje stiče se utisak da su krediti deljeni tako što korisnik kredita dođe na šalter banke, ponese veliki džak, zatraži pare, a radnik iz sefa lopatom utovari u džak milione evra.

Procedura dobijanja kredita je ipak malo komplikovanija bez obzira na bezobrazluk onih koji su ih delili šakom i kapom. Kada dođete na bilo koji šalter banke pa zatražite kredit dobijete najpre odštampane formulare sa svim informacijama na nekoliko stranica šta vam je potrebno da bi dobili kredit i koje sve uslove morate da ispunite. Uslovi za privrednike su još malo i komplikovaniji gde su vam potrebni bilansi, pa nekretnine, menice, hartije od vrednosti i dr.

Ukoliko neko ne ispunjava uslove, nema ni kredita. U tom slučaju ako je neko davao kredite pojedincima i firmama koje nisu ispunjavale uslove, on ima direktan umišljaj da je izvršio krivično delo. Još ako je dobio potporu od političara na vlasti, eto rešenja Gordijevog čvora! Korisnik kredita treba da odgovara tako da mu se oduzme imovina, a da procesno bude dobar svedok, jer kao svedok ne sme da laže, a kao okrivljeni ili optuženi to može!

Zašto MUP uveliko ne radi na ispitivanju korupcije u pravosuđu, kako bismo svi posle toga imali nadu da će zakon podjednako biti primenjivan za svakog građanina, da će sva suđenja i sve presude biti pravične? Zar je pravično da oni koji su obezglavili pravosudni sistem, čitavu državu i narod, ostanu nekažnjeni?

Uprkos svemu što se dešavalo u poslednjih godinu dana, uprkos neviđenoj galami, velikim rečima, najavama spektakularnoih obračuna sa vrhom organizovane mafije, ispostavilo se da je državna mafija zaštićenija više nego ikada!

Zahvaljujući svojim poslaničkim imunitetima, podmićivanjima političkih protivika, zajedničkim interesima i pre svega "sagledavanjem budućnosti" u kojoj će se naći i jedni i drugi, došlo je do prećutne saglasnosti onih koji bi trebalo da odgovaraju i onih koji su danas na vlasti.

Pravilo je, ne diraj me-ne diram te. Kad se sve sabere, pravi tajkuni u proteklim godinama bile su političke stranke na vlasti. Mnoge istrage koje je trebalo usmeriti na fijoke tužilaca koji su te predmete držali pod ključem od 2005. godine, nikada nisu završene. Na omotima starih spisa danas bi mogli pronaći rukom ispisana imena ko je i kada naložio da se krivci ne procesuiraju. A nakon toga uhapsiti i nalogodavce i tužioce koji nisu radili svoj posao!

U međuvremenu su krenule nove istrage, takođe polovične. Mnogi od privremeno pritvorenih nikada neće ni biti osuđeni zbog nedostatka dokaza ili kršenja Zakona o krivičnom postupku od strane istražnih organa. Brojni su i oni koji su tužili državu i dobili nadoknadu za svaki dan koji su tamo nevini (ili bez dokaza) odležali.

Kad se sve sabere, besmisleno je galamiti i najavljivati istorijsku borbu protiv kriminala i korupcije sa ljudima u policiji koji su do juče bili udarna pesnica režima prethodnog režima Demokratske stranke, sa tužiocima koji su takođe bili instrumentalizovani od strane toga režima. Kako sa istim ljudima koji su učestvovali u svemu tome sada očekivati da rade protiv sebe?

Odgovor na ovu protivrečnost treba potražiti u Vučićevoj težnji da sebe i svoju stranku preobrazi u veće evropejce nego što su bili njegovi dojučerašnji politički, pa čak i ideološki protivnici. Ali, to već nije "protivrečnost", nego planirana prevara. I to masovna. Narod veruje u ono što Vučićevi mediji pišu i što njegovi policijski savetnici, dostavljači i slična fela, poručuju preko njih.

Sve ovo i mnogo toga još, predstavlja pravu priliku da tužioci i sudije (oni koji su još sačuvali dostojanstvo i obraz) sami vrate ugled svojoj struci. Na taj način će vratiti i ugled narodu i državi. Kada se izbaci, odstrani, iskoreni korupcija iz pravosuđa tek tada će nestati i sve druge i tada država može da se bavi privredom, politikom, društvom, kulturom, školstvom, i svim ostalim delatnostima. To jeste dug proces, ali je neizbežan ukoliko se hoće moderna, uređena, pravna država. Ovako, kako je to Vučić zamislio, sve liči na mađioničarski trik: mi njih kao jurimo, oni nama, kao, beže…

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

 

DA LI JE SRBIJA DOBILA NOVU ILI IZGUBILA SVOJU PREPOZNATLJIVU AVIO KOMPANIJU?!?

 

Srbija u posao sa Etihadom ulaže 230 miliona evra, a gubi sve što je do sada imala od prava na međunarodnim linijama. Partner iz Emirata sa svoje strane ne ulaže ništa, jer će navodni kredit od 140 miliona evra otići njemu za iznajmljivanje aviona, a može da dobije destinacije koje su mu danas nedostižne. Na kraju će i troškove Er Srbije, danas fantomskog preduzeća, snositi građani Srbije. Da budemo jasniji – Evropa ne želi arapsku avio kompaniju, iz zemlje u koj su zakoni šerijata, a Al Kaida ima utočište, ideologe i finansijera.

 

          Arpad Nađ

 

Ideja srpske Vlade, na prvom mestu prvog potpredsednika Aleksandra Vučića, da kompanija Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata spase posrnulu nacionalnu avio-kompaniju JAT Ervejz, pre ima šanse da postane prvorazredni skandal, nego uspešan poslovni sporazum.

Iako se do sada potpisani ugovori drže u najstrožoj tajnosti, već je poznato da je Srbija Emiraćanima u suštini poklonila 49 odsto novog nacionalnog avio-prevoznika, Er Srbije, ali i pravo da njime nesmetano upravljaju.

Po onome što je javnosti do danas prikazano, JAT Ervejz odlazi u istoriju, ponevši sa sobom i dugove u visini od najmanje 190 miliona evra koje će morati da otplaćuje Srbija iz svog budžeta.

Pored toga, srpska država daje još i 40 miliona evra za iznajmljivanje novih erbasovih aviona. Ukupno nas, znači, ovaj posao košta 230 miliona evra, a zauzvrat dobijamo 51 odsto vlasništva nad Er Srbijom, ali bez upravljačkih prava.

Sa druge strane Emirati daju samo garancije za neki planirani kredit od 140 miliona evra i dobijaju punu vlast nad Er Srbijom, iako će nominalno biti vlasnici manjinskog paketa akcija od 49 odsto. Da li je Srbija toliko beznadežno zadužena, da nije mogla sama da izda garancije za pomenutih 140 miliona evra?

I za državnu investiciju od 40 miliona evra za "nove" avione je upitno da li je ona uopšte korisna za našu stranu. Prvo: radi se o avionima koji se uzimaju od Etihada, odnosno iz njegovog kontigenta letilica, tako da jedan partner drugome plaća.

Drugo: nisu u pitanju nikakvi novi avioni (u smislu da su tek proizvedeni), već korišćene letelice. U konačnom zbiru, srpska strana investira 230 miliona evra u nastajanje nove kompanije, od čega 40 miliona daje drugom partneru u poslu koji, na papiru, ulaže 140 miliona evra (odbijanjem onih 40 miliona, investicija bi bila samo 100 miliona) i to kao garanciju za kredit koji će, opet, biti investiran u Etihad za iznajmljivanje daljih letelica. Klasična prevara u kojoj jedna strana investira sve, dok druga ne investira ništa.

Najgore je to što ukupan gubitak Srbije neće biti samo pomenutih 230 miliona evra, mada bi za ovu siromašnu i opljačkanu državu i to bilo previše.

Etihad ovim poslom pokušava da se domogne takozvanih uspavanih slotova koje ima Srbija, odnosno rezervisanih vremena poletanja i sletanja na određene aerodrome. JAT sada nema dugolinijsku flotu, tako da ne može sam da koristi prava da leti na prekookeanskim linijama. Ipak, JAT već ima slotove u Vašingtonu, Njujorku, Čikagu i Dalasu, za koje domaći stručnjaci tvrde da su među najpovoljnijima, jer omogućuju brza presedanja.

Etihad sa svoje strane ima dugolinijske avione, ali ne i povoljne slotove upravo u velikim američkim gradovima koji donose i najviše para. Američke kompanije, pak, nisu spremne da pristanu da se bogatim i bahatim Arapima daju povoljnija vremena naletanja.

Jedna od najvećih svetskih kompanija, američka Delta Erlajnz, već je po izveštajima u štampi uputila dopis američkom Ministarstvu saobraćaja sa zahtevom da se ne izađe u susret zajedničkom zahtevu JAT-a i Etihada o dodeli novih dozvola za Er Srbiju.

Osnovni razlog za ovo protivljenje leži u činjenici, kako navode čelnici Delte, da je nepoznat sastav osnivačkog ugovora i tačan odnos partnera. U Srbiji je uobičajeno da se sklopljeni ugovori drže podalje od očiju javnosti, ali to nikako nije praksa u normalnom svetu. Ako američka administracija usliši zahtev Delte Erlajnza, što je više nego izvesno, Srbija će trajno ostati bez povoljnih vremena sletanja i poletanja na najvažnijim aerodromima.

Istovremeno je Evropska komisija još 2. avgusta obavestila srpski Direktorat za civilno vazduhoplovstvo da nova, zajednička kompanija neće moći da dobije dozvolu za let na evropskim destinacijama jer je efektivno upravljanje kompanijom Er Srbija suprotno ECAA sporazumu o Zajedničkom vazduhoplovnom području Evropske unije sa okolnim zemljama, čiji je Srbija potpisnik. Za Evropsku komisiju je sporno što je Etihad, iako manjinski gazda, dobio upravljačka prava u Jatu u narednih pet godina, a Emirati nisu članica ECAA.

Bez obzira na ovo i srpske vlasti i Etihad uporno dalje pričaju kako Er Srbija sa radom počinje do kraja oktobra. Međutim, ni tu stvari nisu uopšte tako jednostavne.

U zvaničnom registru Agencije za privredne registre do trenutka odlaska ovog članka u štampu nema ni pomena o nekakvom preduzeću Er Srbija (Air Serbia, kako zvanično glasi naziv). Kako jedno neregistrovano preduzeće može da počne sa radom, neka objasni neko iz Vlade.

Uprkos toj činjenici, Er Srbija, iako fantomska kompanija bez dozvole za rad, već objavljuje oglase za prijem radnika. Glavni problem, na koji, očigledno, u "svetski iskusnom menadžmentu" ove fantomske kompanije niko ne obraća pažnju, leži u činjenici da tek pošto se preduzeće registruje ono uopšte može da zatraži dozvolu od Direktorata za civilno vazduhoplovstvo da se bavi svojom osnovnom delatnošću: avio-prevozom ljudi i robe. Put za dobijanje ove dozvole nije ni malo jednostavan, tako da, i pod uslovom da se Er Srbija već sutra registruje u APR-u, on do kraja meseca ne može da dobije dozvolu za let, ako se sve bude radilo po zakonu.

Pitanje koliko se u celom ovom poslu uopšte poštovao zakon, postavio je i ministar privrede Saša Radulović, mada je, kako u Vladi tvrde, na kraju potpisao garancije za dobijanje kredita od 40 miliona evra iz Fonda za razvoj. Već je u prvim koracima, koje pravi Er Srbija uočljivo da partnere u ovom poslu srpski zakoni uopšte ne interesuju.

Prvenstveno je nezakonito izmeštanje sektora finansija iz Beograda u Abu Dabi, jer preduzeće registrovano u Srbiji ovde mora i da polaže račune za svoje poslovanje. Protivno zakonu, ali i samom dogovoru, jeste uz ostalo i imenovanje Daneta Kondića istovremeno i na mesto generalnog direktora i predsednika borda direktora.

Kondić jeste srpski državljanin, ali je Etihadov kadar koji ga je i postavio na mesto generalnog. Kako po dogovoru arapski partner postavlja generalnog, srpska strana je trebala da postavi svog čoveka na čelo borda direktora, a njen kandidat je arapski miljenik Kondić?! Postavljajući Kondića na ovo mesto, srpska Vlada ne samo da je prekršila sopstveni zakon po kome niko ne može samog sebe da kontroliše (jer je u sukobu interesa), već ruglu izvrgla i uveravanja kako ćemo mi, ipak, da nadgledamo rad nacionalnog avio-prevoznika.

Po svemu što se sada zna, Vučić je JAT poklonio Arapima. Za data ulaganja Srbija je mogla i sama da zadrži vlasništvo nad nacionalnom avio-kompanijom, bez da se svađa sa svetom koji, očigledno je, ne želi da odobri ovaj poslovni aranžman.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PRODAJA SRBIJE, SNS LJULJANJE, SUKOBI ILI SLAGANJE KOCKICA ZA NOVU PODELU VLASTI U SRBIJI

 

Raskol koji se u Srpskoj naprednoj stranci dešava poslednjih meseci, unapred je isplaniran, jer je ova stranka nastala da obavi posao i da nestane. Ključna reč je Kosovo. Kad to bude završeno, Aleksandar Vučić, u završnom činu svog izdajničkog scenarija, planira da napravi koaliciju sa Demokratskom strankom, u kojoj će glavnu reč voditi njegov politički idol, Miodrag Rakić, bivši šef Tadićevog kabineta i čuvar prljavog veša istaknutih političara i tajkuna. Tomislav Nikolić ima dve mogućnosti. Da ga politički "razbaštini", ili da ga "kao sina" isprati sa "otpremninom" i pozdravi njegove dalje ludosti. Ni jedno ni drugo neće pomoći Vučiću da se izvuče od izolacije koju mu je određena od svetskih centara moći.

 

          Milovan Brkić

 

Prošle nedelje, Srpska napredna stranka je proslavila mali jubilej. Pet godina od osnivanja. A već na vlasti, i pred raspadom! Dnevni list Informer, bilten Aleksandra Vučića, dramatično je najavio 11. oktobra na naslovnoj strani, kao ekskluzivnu vest – Počeo rat u SNS – Lov na Vučića! Sutradan je na naslovnoj strani svog službenog glasila predsednik naprednjaka odgovorio – Hoće da me smene! Pa nek probaju!

Nakon prošlogodišnjih majskih parlamentarnih i predsedničkih izbora, kada je novoizabrani predsednik Srbije Tomislav Nikolić poverio mandat za sastav Vlade Srbije Ivici Dačiću, tada potpredsednik, a potom i predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, započeo je svom žestinom rat protiv kandidata za premijera Dačića, i Vlade u kojoj je on planiran za podpredsednika! Krvavi pir ovog šizofreničara i pedera još traje. Da podsetimo: odmah po imenovanja Dačića za mandatara, Vučić je brže bolje odleteo u SAD, na sastanak sa službenikom u Stejt departmentu.

Kada je 15. jula prošle godine iz Vašingtona, u kratkom saopštenju, Aleksandar Vučić između ostalog poručio da je imao razgovore u Stejt departmentu i da će “…Sjedinjene američke države podržati Srbiju na evropskom putu i u borbi protiv korupcije i kriminala, ali da postoji otvorena pitanje Kosova i Metohije, i da će Srbija morati da prihvati bolne kompromise" – bilo je jasno šta nam ovaj šizofreničar obećava. "…Uveren sam da ćemo ispuniti ono što je prethodna vlada dogovorila“ – poručio nam je, a režimski mediji nisu naglasili da je on razgovarao, ustvari, sa nižim službenikom Stejt departmenta u Kancelariji za Evro-Aziju i šefom odseka za Balkan Dejvidom Bergerom! Reč je, inače, o treće razrednom službeniku američke diplomatije!

Šta je, zapravo, tražio gospodin Vučić u Stejt departmentu, kada mu je osam dana ranije, zamenik državnog sekretara spoljnih poslova SAD-a opisao stavove američke politike i njena očekivanja od Srbije?

Od američkog sagovornika, g. Dejvida Bergmana, gospodin Vučić je tražio velika ulaganja SAD-a i američkih kompanija u Srbiju. Odgovoreno mu je, kako je to kratko saopštio Stejt department, da državnim novcem raspolaže Kongres SAD, a da američke kompanije samostalno odlučuju o investicijama po svetu, i da je Srbija na poslednjem mestu, po tom pitanju. U tom razgovoru gospodinu Vučiću je saopšteno da je dogovoreno, da Rusija ima novca i da planira velika ulaganja u Srbiju!

Nekoliko meseci nakon osnivanja Srpske napredne stranke, Vladan Batić me pozvao na kafu u hotelu Moskva. Bili su prisutni novinari Milomir Marić, Predrag Sarapa i moj pomoćnik Nikola Vlahović. Vladan nas je obavestio da mu je Miodrag Rakić javio da je Vučić, pred kamerama Rakićeve tajne službe, dao svečanu zakletvu da će, kad mu se naredi, razbiti tek osnovanu partiju, da će je odvojiti od Tomislava Nikolića i da će zajedno sa žutima večno vladati Srbijom.

Meni je bilo nelagodno, a odgovorio sam kratko: da, u Srbiji je sve moguće – mada sam imao operativne informacije koje su potvrđivale strasnu ljubavnu vezu Aleksandra Vučića i skota Miodraga Rakića. Naime, nakon što je Vojislav Koštunica podneo ostavku, Vučić je, istog tog momenta, prekinuo svaki kontakt sa njegovim šefom kabineta Aleksandrom Nikitovićem.

Dugo sam pratio, po potrebi posla, njihove kontakte i šetnje pored Dunava, i često mi se, dok sam referisao, povraćalo, jer političko delovanje Vučića je za žaljenje i prezir. Njega zanima samo tuđe dupe, i novac. On je opčinjen šefovima kabineta Važnih Drugova. A Miodrag Rakić, njegova nova ljubav, je bio šef kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića.

 

     Vučićev san-koalicija sa demokratama

 

Od početka Vučićeve misije u Vladi Srbije, njegovih svakodnevnih najava o investicijma, milijardama dolara, o obračunu sa korupcijom i organizovanim kriminalom, o “bolnim i teškim suočavanjem sa onim što nas očekuje“, napisao sam, još u avgustu prošle godine, da će nas politika Aleksandra Vučića odvesti u potpunu propast, i da je sasvim moguće da sa njim Srbija nestane kao država! Da li je Vučić sprovodio ovih 15 meseci politiku Srpske napredne stranke? O, ne, ne.

Kao i što je Tabloid i pretpostavio u avgustu prošle godine, Vučić je snažno sprovodio politiku mafije koja je poražen na prošlogodišnjim izborima. Uz punu podršku Tomislava Nikolića, Vučić je ostavio, van svake logike i zakonskih ograničenja, na mestu direktora policije Milorada Veljovića, desnu ruku Miodraga Rakića, koji je na čelu policijske mafija koja davi Srbiju, a direktive dobija od policije i mafije iz Crne Gore! Opčinjen uticajem koji je prethodno imao Miodrag Rakić, već prvog dana, ulaskom u Vladu Srbije, Vučić je, ucenjujući predsednika Nikolića, zahtevao da ga, van ustavnog ustrojstva, on imenuje za “koordinatora rada svih službi bezbednosti u Srbiji“.

Vučić je poželeo da postane Miodrag Rakić! Jer i gospodin Rakić je, kao šef kabineta predsednika Srbije, bio sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost. Zahvaljujući činjenici da je njegov šef Boris Tadić bio lenj, i da nije voleo da radi, Rakić je primao izveštaje bezbedonosnih službi, koje nije ni prosleđivao predsedniku, a koje on, po zakonima, nije smeo da čita!

Posle se Rakić potpuno osamostalio, i samostalno je rukovodio sa Miloradom Veljovićem, direktorom policije i Sašom Vukadinovićem, direktorom BIA, koji su, po njegovom nalogu, prikupljali informacije o ličnom životu političara, o poslovima tajkuna i mafije. Potom ih je Rakić ucenjivao, uzimajući im milionske svote novca. Oni su od banaka podizali desetine miliona kredita, koje nisu vraćali, a novac su prosleđivali Rakiću i Borisu Tadiću. Zašto je Vučić odlučio da baš sada krene u obračun sa strankom na čijem je čelu?

Optužujući člana Predsedništva SNS-a i narodnog poslanika Vladimira Cvijana da mu, navodno, radi iza leđa, Vučić je, ustvari, objavio rat Nikoliću i stranci, želeći da nakon svega što je uradio Srbiji, pokuša da na vlasti ostane zajedno sa Demokratskom strankom? Vučić je za velike pare prodao Kosmet, a nakon izbora 3. novembra, Srbija više neće biti prisutna na Kosovu.

Da bi zamajavao građane stalnom pričom o sebi, njegovom mesijanstvu i opasnostima kojima se navodno ovaj kurvin sin izlaže da bi nas spasao od propasti, Vučić planira da obori Vladu Srbije i da na novim izborima, sa patrljkom od SNS-a, uđe u koaliciju sa Jovanovićem, Čankom i Demokratskom strankom. Tako on planira.

 

     Šta je “zgrešio“ Vladimir Cvijan?

 

Vučić je planski udario na Cvijana. Gospodin Cvijan je 28. marta 2010. godine podneo ostavku na mesto generalnog sekretara predsednika Srbije! On je, formalno, bio šef Miodragu Rakiću. Po nalogu Rakića, da Cvijan ipak bude pod kontrolom, Vučić je pozvao Cvijana u svoju partiju, svakodnevno referišući Rakiću o njegovim aktivnostima. Kao iskusnom advokatu, Vučić mu je u stranci poverio delikatan zadatak.

O tome za Tabloid svedoči Đorđe Višekruna, doskorašnji bliski prijatelj Aleksandra Vučića. On tvrdi da je Cvijan, uoči prošlogodišnje izborne kampanje, bio zadužen da prikuplja donacije za stranku. Činio je to, kaže Višekruna, isključivo po Vučićevom nalogu.

Novac je donosio u stranku i predavao ih je Vučiću. Cvijan nije uzeo dinar za sebe… Kad Cvijana sklone, tvrdi Višekruna, onda Vučić više nema obavezu da vrate pare...Ni Stanku Subotiću Canetu, ni Slaviši Puriću, ni Miroslavu Miškoviću, ni Joci Amsterdamu… A dok im je donosio pare, bio je super, navodi Višekruna.

–Pričao sam sa Vučićem mnogo puta o Cvijanu, on ga je hvalio kao poštenog čoveka, i pričao mi je koliko su uzeli para od Miroslava Miškovića, od Joce Amsterdama, od manje znanih biznismena i žestokih momaka u vreme kampanje. Mnogo je para u pitanju, i ne znam kako će ih Vučić opravdati. Pogotovu kako će izaći na kraj sa članovima stranke, koji su od usta odvajali, rasprodajući imovinu, davali su za stranku po nekoliko hiljada, ili desetine hiljada evra, a sve je to završilo u Vučićevom džepu – tvrdi Višekruna, i dodaje da Vučić cepanjem stranke želi da se svih tih ljudi ratosilja.

Kada je ušao u Vladu Srbije, Aleksandar Vučić je proglasio nepoželjnim i nepodobim za saradnju sve one stranačke aktiviste koji su mu dali novac i žestoko bili angažovani u kampanji stranke. U ministarstvima su, po nalogu Vučića, na ključnim mestima ostali svi oni sa spiska koje mu je dostavio Miodrag Rakić. Nezadovoljstvo članstva SNS-a prema Vučić svakim danom je raslo, i hiljade aktivista su besni i ogorčeni na predsednika stranke.

Ipak, više od svega toga, Vučića plaše neizmirene obaveze prema Joci Amsterdamu…Sve što Aleksandar Vučić izgovori, gola je laž! Njegova najavljena borba protiv organizovanog kriminala skandalozno se završila. Nijedan značajan član mafije Borisa Tadića nije ni pozvan na razgovor u policiju. Procesuiranje onih koji su učestvovali u 24 privatizacije državnih preduzeća preraslo je u lakrdiju. Od 70 milijardi evra, koliko je pokrala mafija Borisa Tadića, Vučić nije dirnuo ni u jedan račun!

Njegov obračun sa Miroslavom Miškovićem, koji je pozamašnim svotama finansirao SNS i Vučića lično, rezultat je naloga koji je dobio od Vladimira Bebe Popovića, koji takođe navija Vučića iz Podgorice!

 

     Povratak Rakića i Vučićeva nova ploča

 

Savetnici Aleksandra Vučića u Vladi su Rakićevi ljudi! Siniša Mali je bio savetnik Mirka Cvetkovića, a predhodno direktor za tendere u Agenciji za privatizaciju. Suzana Vasiljević, sa svojim momkom, Francuzom, obaveštajcem, hara u Vučićevom kabinetu! Aleksandar Vučić u svom okruženju više nema stranačkih kolega!

Svi oni koji su opelješili Srbiju, spokojni su. Branko Radujko, bivši generalni direktor Telekoma, za čijeg mandata je ovo javno preuzeće opljačkano za prko milijardu evra, ne pominje se u javnosti. Ni njegove kuće, vozni park, ni bankovni računi. Lutrija Srbije je opljačkana za 50 miliona evra, ali nikom ništa, bivša direktora je sadašnja supruga Borisa Tadića.

Smenjeni gradonačelnik Dragan Đilas pao je zahvaljujući upornosti osamostaljenog Gradskog odbora SNS-a, na čijem je čelu Nebojša Stefanović, predsednik srpskog parlamenta. Iako je i sam Vučić optuživao Đilasa da je opljačkao za milijardu evra Beograd, on mu je javno poručivao da ne treba da brine. On ga neće menjati. Jer, Đilas je plaćao i plaćao…

U velike neprilike Vučić je dospeo odlaskom Miodraga Rakića na lečenje i Kancer centar u Njujorku. U tom periodu, Vučić je ludovao i tugovao, pretio nam da on zna da je "gotov", da će ga ubiti, pritom ruži Srbe na sva usta. Povratkom Rakića iz Njujorka, Vučić menja ploču. "Lepi, kevu ti jebem, znaš šta si obećao. Šta čekaš, što ne ruši tu bagru"- zapretio mu je Rakić. I Vučić se odmah dao na posao. Razvaliće SNS i udružiće se sa Rakićem, ako mu Bog da života.

Dvojac Rakić-Vučić planira da smene Đilasa sa mesta predsednika stranke, ida na to mesto dođe podpredsednik Rakić. Onda bi Rakić bio načelu Vlade Srbije, dok je živ, a Vučić bi ga posle smrti zamenio. Rakiću je, da podsetimo, izvađena prostata i testisi i deo plućnog krila, a bolest pluća je zalečena. Od očiju javnosti kriju se unutrašnji sukobi u SNS-u. Vučić ih željno očekuje i produbljuje. Njemu su bliži članovi gej zajednice, kojih je puna Demokratska stranka i Čedina partija, nego njegovi bivši radikali.

 

     Kruženjem do lafeta

 

Da bi ograničio Vučićevo divljanje, Nikolić je svog sina Radomira postavio za predsednika Izvršnog odbora stranke. Nebojša Rodić, odan Nikoliću, ministar je odbrane i kontroliše vojne službe bezbednosti. Vučić želi da rukovodi Bezbedonosno informativnom agencijom, a iz Podgorice Popović i crnogorska mafija traži od njega da na to mesto postavi Rodoljuba Milovića, načelnika Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije.

Ali, Vučić je sada u opkoljavanju. Njegova sumanuta veza sa arapskim fundamentalističkim režimom, koje je želeo da uvede u Srbiju i otvori put Al Kaidi da vršlja po Evropi, učinila ga je čovekom opasnih namera. On je izolovan, i nijedan ozbiljan državnik ne želi da se sa njim sretne.

Dalje, njegovo angažovanje za savetnike Štros Kana i Guznera iz Austrije, pokazalo je da je on maloumnik, jer su obojica proskribovane ličnosti u u evropskim centrima moći. Aleksandar Vučić je od Albanaca uzeo milijarde evra za prodaju Kosmeta. Ali, Srbi ostaju na svojim ognjištima, a svet nije više zainteresovan ni za Albance, ni za Kosovo. Šta će biti ako Vučić ne uspe da ispuni obećanja? Sa kim god se rukovao, Vučić ga je prevario. On se prevarom bavi, kao naučno-istraživačkim radom.

Biografija Aleksandra Vučića je opterećujuća. On je dvadeset godina bio lajavac na evropske integracije, ratnohuškač, a svo vreme je bio na apanaži Miloševićeve tajne policije, i potom plaćenik Borisa Tadića. Sada je prodao Kosmet, završio je jedan bogohulan posao, i oi koji su stajali iza tog projekta žele da ga se što pre oslobode. A zna se kako su surovo završili oni koji su se izdavali i prodavali.

Pre tri nedelje, Vučić je za 500 hiljada evra kupio izvesnoj Tanji Đukanović kuću u Loznici. Ona mu izigrava nevenčanu suprugu, jer Vučić ne sme da javno prizna da je gej. Upućeni tvrde da se ovaj psihopata noću budi i sabira novac koji je oteo i opljačkao. Ta pohlepa će mu doći glave.

Prema sadašnjem rasporedu snaga, Vučić kontroliše skoro polovinu stranačkog Glavnog odbora, ali ga članstvo po unutrašnjosti prezire kao običnog kriminalca. S druge strane, osim što uticajni krugovi žele Vučićevo smakuće, srpski predsednik Nikolić ima ovlašćenja da ga smeni sa mesta “koordinatora rada službi bezbednosti“, a može da utiče na članstvo u SNS-u da Vučića isteraju iz partije. Naravno, Nikolić za sada nema takvih ambicija, jer mu Vučić popušta i ispunjava njegove zahteve. Privremeno.

Rat u SNS-u brzo će eskalirati, jer je Vučić, očigledno je, svima dojadio – i u stranci, i u Vladi, i u inostranstvu. A kada se taj krug zatvori, onda dolazi lafet.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ZLOUPOTREBA SOLIDARNE POMOĆI U ZAJEČARSKOJ GRADSKOJ UPRAVI

 

Birokratija je oduvek znala da zaštiti svoje privilegije. U Srbiji postoji Poseban kolektivni ugovoro za državne organe, koji podrazumeva pomoć zaposlenima u slučaju zdravstvenih tegoba, nabavke lekova, smrtnog slučaja i slično. Naravno, kao i uvek, plaćaju građani. Provincijska vlastela u Zaječaru je otišla korak dalje u ovoj mizeriji, pa je tim novcem omogućila privilegovanim drugovima i drugaricama da idu na ulepšavanje, ugradnjom skupocenih implantata i keramičkih zubnih proteza. Dok su se obični smrtnici lečili gde stignu i o svom trošku, odabrani su birali privatne klinike u kojima će sređivati svoje nedostatke.

 

          Vuksan Cerović

 

Jedan zaječarski sindikalni veteran reče: "…Danas je bolje imati gram sreće nego pet kila pameti". Prema njegovoj definiciji, pojam sreće je u nekoliko minulih decenija sužen i gotovo bez ostatka sveden na političku prilagodljivost, ili preciznije rečeno podobnost. Ako si po volji stranci koja je na vlasti i vlastodršcima, kaže taj stari borac koji je već batalio sve bitke, znanje i pamet ti ne trebaju. Ta karakteristika nije baš na ceni.

Šta je na ceni pokazala je vest koja je tokom minulih dana silno intrigirala Zaječarce. Otkriveno je, naime, da je grupa ljudi u Gradskoj upravi grada Zaječara do blistavog osmeha i sjajnih zuba dolazila narodnim parama, odnosno novcem svojih sugrađana.

Sve se to dešavalo iza leđa javnosti, a oni koji su vest obelodanili i iskoristili za dnevnopolitičke potrebe, nisu se potrudili da istraže kako je do toga uopšte došlo, ko je glavni junak te, kako je u jednom dnevno listu okarakterisano "jadne" priče. Štaviše stekao se utisak da je glavni junak stavljen pod kišobran iako potpuno nezasluženo. Ali, krenimo redom…

Rad u državnim organima i državnim preduzećima odavno je privilegija. Mnogi još pamte kako su se srpskim železnicama besplatno vozikale tetke, ujne, tašte i svastike srpskih železničara, a da nikada niko nije narodu rekao koliko je sve to koštalo. O drugim privilegijama i da ne govorimo. U državnim organima, gde je starešina bog koji bezmalo odlučuje o životu i smrti podređenih, a račun gotovo nikome ne polaže, privilegije su vremenom postale selektivne i konspirativne.

Tako je malo ko u Gradskoj upravi grada Zaječara znao da je Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe propisano, da zaposleni imaju pravo na socijalnu pomoć u slučaju teže ili duže bolesti; nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju, zdravstvene rehabilitacije, nastanka teže invalidnosti, nabavke lekova, smrti…

Sve ovo važi za zaposlenog i članove njegove uže porodice. Znali su, naravno, oni koje je muka terala, ali još bolje od njih Jasmina Gačević Mladenović, načelnica Gradske uprave i njeni puleni i to su obilato koristili. Ne treba sumnjati da je u to bio upućen i doskorašnji gradonačelnik Zaječara Boško Ničić, ali nije poznato u kojoj meri je u tome učestvovao.

Prema podacima do kojih je reporter "Tabloida" došao u Gradskoj upravi u Zaječaru, od 2008. do 01.08.2013. godine za socijalnu pomoć radnicima Gradske uprave isplaćeno je 3.552.372 dinara.

Pomoć su, na osnovu 118. rešenja, primila 62 od ukupno oko 200 zaposlenih, iz čega proizilazi zaključak da je nekima isplaćivana i po nekoliko puta. Među njima je svakako bilo onih koji su teško bolesni, onih čiji su članovi porodice bili teško bolesni ili postali invalidi, kao i onih čija su primanja bila mala i nedovoljna da podmire sve troškove života.

Međutim podaci do kojih smo došli nedvosmisleno pokazuju da je najviše novca završilo u rukama onih koji nisu želeli da se leče u državnim medicinskim ustanovama, nego u privatnim klinikama gde je to znatno skuplje.

Gotovo 40 odsto tog novca (1.369.949 dinara) potreošen je u periodu od 1. 1. 2011. do 1. 8. 2013. godine za ugrađivanje skupih zubnih proteza ili implantanata. Za proteze je odobravano od 28.000 do 140.000 dinara.

Koliko je novca u prethodne tri godine utrošeno na lepši osmeh nije nam poznato. Sva rešenja za zubne proteze potpisala je Jasmina Gačević Mladenović, tadašnja i sadašnja načelnika Gradske uprave.

Pošto zubne proteze nisu ortopedska pomagala, a Jasmina Gačević Mladenović se nije potrudila da to sazna, logičan je zaključak da sredstva za te namene nisu mogla da se odobravaju.

Problem, međutim, nije samo u tome. Problem je što je "socijalna pomoć" davana i radnicima na rukovodećim radnim mestima koji su imali solidne plate, što su u skupim privatnim klinikama obavljani medicinski zahvati koji se sa uspehom obavljaju u Kliničkom centru Niš ili Beograd sa uputom lekarske komisije koja u Filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje zaseda svakog radnog dana, što se pojedine, pre svega "zubne rabote", sa pravom mogu svrstati u luksuz i što ima indicija da novac u nekim slučajevima uopšte nije trošen u skladu sa rešenjem kojim je odobren.

Zaista je teško objasniti Zaječarcima zašto su socijalnu pomoć dobili Jasmina Gačević Mladenović (dva puta ukupno 151.590 dinara), načelnica gradske uprave sa primanjima od blizu 100 hiljada dinara, Dušan Mladenović, član Privremenog organa sa verovatno nešto većim primanjima ( dobio 139.590 dinara), Irena Đorđević, zamenica načelnika Odeljenja za finansije (dva puta ukupno 107.000), Karan Dragomir, šef trezora grada Zaječara (dva puta ukupno 203.324), Vesna Perović Kurko, načelnica Odeljenja lokalne poreske administracije (100.000 dinara)…

– To je zaista sramota – rekao nam je jedan službenik Gradske uprave, koji nije želeo da mu ime pomenemo, zbog straha da mu načelnica Gradske uprave to nikada ne bi oprostila. – Bio sam i ja bolestan, znao sam da neki uzimaju pare, ali nisam uzeo jer komšije i poznanike ne bih mogao u oči da pogledam. Svaka čast ljudima koje je velika muka naterala jer su imali mizerna primanja i nisu mogli da plate ni participaciju, ali da ljudi na funkcijama dobijaju socijalnu pomoć, to nema nigde. Te pare su za svašta korišćene.

Naravno, ništa se ne dešava slučajno, pogotovu kada je reč o privilegijama u Gradskoj upravi u režiji Jasmine Gačević Mladenović. U 2011. godini ona je, kao načelnik Gradske uprave, sklopila dvadesetak ugovora o delu sa svojim činovnicima pod blago rečeno neobičnim okolnostima. Po tim ugovorima isplaćeno je 365.000 dinara plus doprinosi.

Sa Dragomirom Karanom, Irenom Đorđević, Zlatom Kovačević Ivanom Trifunović i Danijelom Miletić sklopljen je, 3.3.2011. godine ugovor o delu, po kome su navedeni radnici Odeljenja za finansije bili u obavezi da "postavljaju(!?) dokumentaciju, raznose završne račune po mesnim zajednicama i sređuju kancelarije(!?) uz naknadu od po 20.000 dinara plus doprinosi. Šta se podrazumeva pod postavljanjem dokumentacije nije nam jasno, niti u rešenju piše šta se podrazumeva pod "sređivanjem kancelarija".

Samo 20 dana kasnije, 23. 3. 2011. godine sa istim službenicima sklopljeni su novi ugovori o delu po kojima su bili dužni da "ispravljaju podatke na postojećoj dokumentaciji saglasno važećim propisima za Odeljenje za finansije".

Ekipa je pojačana sa Vesnom Perić i Draganom Jelenković a svakom od njih je isplaćeno po 30.000 dinara plus doprinosi. U Gradskoj upravi se mogu čuti komentari da su navedeni ljudi ekstra plaćeni da ispravljaju sopstvene greške.

Konačno, 16. 5. 2011. godine načelnica Gradske uprave potpisala je ugovore o delu sa Draganom Stojanovićem, Milanom Vujićem, Milivojem Stankovićem (radnicima u ERC-u), Dragomirom Karanom, Ivanom Trifunović, Danijelom Miletić, Irenom Đorđević i Zlatom Kovačević , po kojima su bili u obavezi da rade na poslovima "usaglašavanja načina izrade zarada zaposlenih u novom programu odobrenom od Ministarstva finansija".

Dragomiru Karanu i Ireni Đorđević je isplaćeno po 20.000, Ivani Trifunović 15.000, a ostalima po 10.000 dinara. U tom periodu, bilo je radnika u Gradskoj upravi koji su obavljali razne poslove koji im po sistematizaciji nisu pripadali, ali im nikada nije ponuđena nikakva nadoknada niti su je ikada tražili.

Kada se sve sabere bez dileme se nameće zaključak da je za blistave osmehe činovnika o trošku građana Zaječara najodgovornija Jasmina Gačević Mladenović. Za divno čudo to joj uopšte nije smetalo da nakon nedavne promene vlasti u Zaječaru opstane na funkciji sa koje je to radila.

U izjavama novih gradskih čelnika, koji su osudili trošenje narodnih para za skupocene zube odgovornost načelnice nije ni pomenuta. Da li je to još jedna potvrda teorije bivšeg sindikalca da je bolje imati gram (političke) sreće nego pet kila pameti?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

RUDNIK RESAVICA JOŠ JEDAN OD GUBITAŠA KOJI ĆE BITI PRODAT ZA MALE PARE

 

Javno preduzeće za eksploataciju uglja "Resavica" u restruktuiranju ima 4.281 zaposlena i ogromne gubitke od 74 miliona evra preko vrednosti kapitala, sa ukupnim obavezama od 141 milion evra, a tek treba da se izloži prodaji, kako kaže ministar Mlađan Dinkić. Pitanje je samo- kome, kad je vladinom politikom ovo javno preduzeće potpuno uništeno!

 

          Igor Milanović

 

Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica" je u restruktuiranju, već duži period vremena. Na početku ove godine bilo je u matičnom preduzeću 4.070 zaposlenih, a u zavisnim društvima još 211. Sa 67,6 miliona evra ostvarenog ukupnog prihoda u 2012. godini iskazalo je gubitak u matičnom i zavisnim preduzećima od dvadeset miliona evra, ili 29,6 odsto ostvarenih ukupnih poslovnih prihoda.

Dakle, da bi izbeglo poslovanje sa gubitkom, a sa gubicima posluje već više godina, u 2012. godini trebalo je da mu prodajne cene tone uglja budu veće za jednu trećinu.

Ali, tu jednu trećinu od 20 miliona evra trebalo je da plati elektroprivreda, ili, u krajnjem slučaju građani, kao krajnji potrošači. U toj istoj godini za bruto zarade i naknade zarada isplaćeno je 40 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.

Bruto zarade, kao osnovna stavka rashoda, dostigle su skoro 60 odsto ukupno ostvarenih poslovnih prihoda, ali je samo polovina tih zarada realizovana na tržištu, dok je druga polovina teretila iskazane gubitke.

Sa takvom politikom cena i vođenja ovog javnog preduzeća Srbija ne može ići dalje. Ukupna poslovna imovina ovog gubitnika iz Resavice, prema godišnjem bilansu za 2012. godinu, po knjigovodstveno iskazanoj vrednosti, je 67,3 miliona evra, a gubici iznad kapitala 74 miliona evra.

U te gubitke nisu uračunati gubici do vrednosti kapitala od 91 milion evra. Prema tome, ukupni iskazani gubici u poslovanju ovog javnog preduzeća su 165 miliona evra. Ministar za privredu i finansije Mlađan Dinkić, vodeći vladin privrednik, koji u poslednjih dvanaest godina vodi srpsku ekonomiju, kaže da će ovo preduzeće u restruktuiranju izložiti prodaji.

Ali ko će kupiti ili biti partner – finansijer preduzeća koje ima ukupne obaveze 141 milion evra?

Nema niko drugi do Republike Srbije, koja ne zna šta da radi sa gubitnicima Petrohemijom iz Pančeva, Srbijagasom iz Novog Sada, Galenikom iz Zemuna, JP Putevima Srbije, JP Železnicama Srbije, JAT Airways-om i brojnim drugim, kad je republički budžet u minusu za oko dve milijarde evra i kad država „krvari" da bi rashode pojedinim ministarstvima smanjila, kako bi se izbegao veći deficit u republičkom budžetu, koji se mora pokriti novim zaduživanjem, a za kamate na dosadašnja zaduženja država već izdvaja skoro milijardu evra godišnje.

Postavlja se razumno pitanje: zašto republička vlada i ministarstvo privrede već duži period vremena tolerišu politiku stalnog zaduživanja, bolje reći prekomernog zaduživanja Republike Srbije, a da nikad ne razmatraju suštinske analize poslovanja republičkih javnih preduzeća i po tome ne donose odgovarajuće zaključke, već dozvoljavaju da taj javni „brod" plovi bez kompasa, više od jedne decenije, tokom trajanja takozvane nove demokratske vlasti.

Šta će biti sutra ako Republika Srbija ne da garancije za nove kredite Javnom preduzeću „Resavica"? Šta će se desiti kad tih četiri hiljade radnika dođe pred Vladu Srbije, ko će stati pred njih i šta reći rudarima koji u podzemnoj eksploataciji vade ugalj?

A teže će biti ako se rudarima priključe i zaposleni koji uvozni gas prodaju znatno ispod uvoznih cena, te ako u red sa njima stanu i železničari koji u dobroj meri transportuju resavički ugalj.

Vladi to nije bitno, već se ministri bave kako i kome, i uz koji bonus da prodaju domaćeg avioprevoznika, jer ministrima i domaćim biznismenima trebaju udobni letovi sa inostranstvom, a njih uopšte ne interesuje sudbina više od četiri hiljade zaposlenim u rudničkim jamama.

Ako postoji cena iskopane tone uglja, a sigurni smo da postoji, zašto se ugalj prodaje za trećinu ispod tržišne cene? Ko je taj u zemlji Srbiji koji obezvređuje rad rudara i čije je to "fakultetsko obrazovanje" koje naš narod usmerava u Evropu, kad su odluke Vlade da se ne prizna rad rudara, da se administrativnim merama određuju cene tone uglja, da se gubici gomilaju na teret Republike…?

A novim merama Vlade, sva preduzeća koja su u restruktuiranju će biti prodata, na kraju za sitne pare, a radnici će završiti na ulici…

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VRANJANSKA OPŠTINSKA VRHUŠKA NEĆE OSETITI NOVE MERE VLADE SRBIJE U DOMENU PLATA!!!

 

Vranje ima najveći broj gradskih funkcionera po glavi stanovnika, ali zato i vladajuća koalicija tamo funkcioniše. U Subotici, nasuprot, koalicioni partneri, kojih je 11, ne mogu da se dogovore kako da popune mesta funkcionera u 15 gradskih javnih preduzeća. Neodlučni su ili da povećaju broj odbornika koalicije ili da smanje broj preduzeća.

 

          Igor Milanović

 

Mali grad u jugoistočnoj Srbiji, Vranje, rekorder je po broju pomoćnika gradonačelnika: ima ih čak pet. Poređenja radi, milionska metropola Beograd ima tri pomoćnika gradonačelnika, a gradovi kao što su Leskovac, Niš, Pančevo, Subotica, Kruševac i Zaječar imaju ih po četiri!

Trenutno je na čelu Vranja Zoran Antić, vranjanac koji se hvali da je diplomirani politikolog, a da je "svoje šire obrazovanje usavršavao na Fakultetu za uslužni biznis u Novom Sadu, na katedri za javne finansije, šta god da to "usavršavanje" znači. Njegova zamenica je Bojana Veličkov, takođe iz Vranja, koja je diplomirala na Poljoprivrednom fakultetu u Prištini.

Pet gradonačelnikovih pomoćnika su: Boban Stanković, Borivoje Antić, Voja Zlatković, Dragan Janjić i Žikica Antanasijević.

Za pomoćnika zaduženog za privredu i ekonomski razvoj, Bobana Stankovića, nema podataka šta je završio od škole, ali se na zvaničnoj prezentaciji Vranja navodi da ima radno iskustvo dugo 16 godina, od čega je 10 godina zaposlen u Gradskoj upravi.

O pomoćniku za budžet i finansije Borivoju Antiću ima još manje informacija na vranjanskom portalu. Zna se samo da je diplomirao na Pravnom fakultetu u Prištini i da, navodno, ima dugogodišnje iskustvo u privatnom preduzetništvu u koje se upustio kada je imao tek 21 godinu.

Novinarima lokalnog OK Radija na pitanje čime se konkretno bavi, Borivoje Antić odgovara:

"Trenutno sprovodimo socijalnu politiku naše stranke (?!) boreći se za pomoć prvacima da dobiju po pet hiljada dinara. Tu su i svakodnevne aktivnosti koje dobijamo od gradonačelnika". Tako govori pravi stranački vojnik koga ne interesuju birači…

Voja Zlatković, pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu, završio je poljoprivredni fakultet u Skoplju, a o opisu svog posla novinarima kaže:

"Kako mislite šta je u opisu mog posla? Pa sve ono što je regulisano zakonom. Pratimo i sprovodimo odluke Ministarstva poljoprivrede. Radim na potpisima, subvencijama i regresima za poljoprivredne proizvođače...".

U Vranju postoji i član gradskog veća zadužen za poljoprivredu, čiju ingerenciju Zlatković ne zna, ali uprkos tome tvrdi kako im se zaduženja niti podudaraju niti kose?!

Dragan Janjić je pomoćnik gradonačelnika zadužen za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu. Diplomirao je na Fakultetu za uslužni biznis Univerziteta u Novom Sadu, na smeru Menadžment u ekonomiji., a još u periodu od 2008. do 2011. bio je pomoćnik gradonačelnika, tada zadužen za Nacionalni investicioni plan. Ni sam nije siguran za šta prima platu, pa uopšteno objašnjava kako mu je dužnost da "pomno prati oblast regionalnog razvoja", a pored toga radi i "sve što je vezano za regionalni razvoj, kao što je stručna praksa i tako dalje".

Žikica Antanasijević je kao pomoćnik zadužen za infrastrukturu, urbanizam i preduzetništvo, a diplomirao je svojevremeno na Poljoprivrednom fakultetu u Prištini. Posle toga je kao poljoprivredni inženjer trinaest godina radio u "Simpu", a od 2011. je gradski funkcioner: prvo kao član gradskog veća, a od skora i kao pomoćnik gradonačelnika.

Vranje ne spada u red bogatih oblasti u Srbiji, iako je nekada bio sedište mnogih velikih preduzeća i fabrika. Uprkos tome, plate pomoćnika gradonačelnika su uveliko iznad republičkog proseka. Dok u drugim mestima one iznose između 75.000 i 80.000 dinara, u Vranju su čak 85.000 dinara, pa se tako iz budžeta ovog gradića za potrepštine gradonačelnikovih pomoćnika izdvaja preko pola miliona dinara. To su velike pare za sredinu koja od ukupno 59.278 radno sposobnih ljudi ima svega 18.958 zaposlenih.

I sam gradonačelnik Zoran Antić priznaje da mu nije baš najjasnije zašto ima toliko pomoćnika i pojašnjava da su svi oni na funkcije postavljeni po političkim linijama. "Trude se ljudi, trude", pravda ih Antić dodajući: "Pa ne mogu ja baš sve da znam."

Koalicioni partneri u Vranju su, očigledno, složni, što ne može da se kaže i za one iz Subotice, gradu na drugom kraju Srbije. Tamo nikako da se dogovore koga da postave na čelo čak 15 javnih preduzeća. Potrebno je postaviti nove direktore, zatim i po dva člana Nadzornih odbora, a tu su i izbori za članove Komisije za izbor direktora…

Koalicioni partneri u Subotici su ionako već posvađani, pa im novi sukob oko postavljanja funkcionera u javnim preduzećima nije potreban. Marija Kern Šolja, predsednica Skupštine grada, to ovako objašnjava:

"…U koaliciji nas je 11 odbornika, ali ne znam koliko partija. Da li mislite, na osnovu dosadašnjeg rada, da mi možemo da se usaglasimo?"

Možda bi Subotičani trebali da se ugledaju na kolege iz Vranja, pa da svakom koalicionom odborniku omoguće da bude i gradski funkcioner, a ako treba i direktor nekog javnog preduzeća?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

UZ NERASKIDIVI LANAC KORUPCIJE, TAJKUNI IMOVINU STIČU NA ZAKONIT NAČIN

 

U poslednjoj deceniji organizovani kriminal je u stalnom porastu, a institucije koje treba da se bore protiv njega u Srbiji kao da ne postoje. I one koje formalno postoje, suštinski nisu u mogućnosti da rade protiv svojih političkih mentora koji su ih izabrali da rade poslove policajaca, sudija, tužilaca. Da je suprotno, oni bi bili nezavisni, a politički inspiratori opšteg kriminala bili bi pred njima manji od makovog zrna.

 

          Josip Bogić

 

Danas već izlizane izjave Aleksandra Vučića (naj)prvog potpredsednika vlade, da niko neće biti pošteđen u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, pokazalo se kao bacanje prašine u oči, jer su se rezultati nekih istraga i hapšenja, u većini slučajeva pokazali kao pun promašaj.

Nema, dakle, ni govora o borbi protiv kriminala i korupcije. To se vidi i kad je oduzimanje imovine u pitanju. Sva ta imovina "glavnim igračima" nikada niti može niti će biti oduzeta, a to je suština svih pitanja.

Svi su oni imovinu kupovali u skladu sa zakonima. U "mrežu pravde" biće ulovljene samo sitne mušice. Glavni uzročnik i pokretač kriminala je upravo finansijski, a ne klasični kriminal. Zakonodavstvo je dosta rigorozno prema kriminalcima iz oblasti klasičnog kriminala dok se izvršiocima krivičnih dela iz oblasti finansijskog kriminala izriču mere "ukora razrednog starešine".

Jedna od već "legendarnih" izjava "prvopozvanog" da pravosudni organi dosta teško dolaze do dokaza da je neko do sumnjive imovine došao na nezakonit način, tačna je u smislu da je većina tajkuna imovinu stekla na "zakonit način", jer im je bilo jeftinije da finansiraju političke partije i zakone kakvi su im potrebni nego da osnivaju političke partije i tako imovinu steknu na zakonit način. Na taj način su napravili neraskidivi lanac korupcije u kome su svi. I sudije, i tužioci i političari i mafijaši.

"Smrtni udarac" kriminalu

Svi ministri policije, pravde i tužioci od oktobarskih promena da danas svaki put su najavljivali sve žešću borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, a prilikom formiranja novih vlada taj isti organizovani kriminal i korupcija su stalno rasli. Ali, uprkos tome, jedan od bivših čelnika policije dao je zajedničku izjavu sa sadašnjim direktorom policije Miloradom Veljovićem, da su organizovani kriminal i korupciju iskorenjeni i da je tom zlu zadat smrtni udarac!

Veljović "lično smatra" da je visoka korupcija rak-rana našeg društva, da je policija spremna da se s tim uhvati u koštac, da taj posao mora da obavi profesionalna policija, koja mora da ima podršku i ostalih državnih organa; da neće dozvoliti da bilo ko utiče na policiju, da neće biti zaštićenih, i da će hapsiti sve koji su umešani u korupciju i kriminal; svako ko se ogrešio o zakon moraće da odgovara; visoka korupcija je usko povezana sa organizovanim kriminalnim grupama, te da to treba razbiti…Sve su to samo naučene fraze…

Nije rekao da je on deo te organizovane kriminalne grupe potaknute političkim kriminalom. On po tom principu treba da hapsi one koji su ga postavili na to mesto! Ovom svojom izjavom pokazao je po ko zna koji put da nije direktor policije i da ga niko ne pita ni za šta. Da je samostalan i nezavisan u svom radu, kao što od početka govori, odavno bi zatvori bili puni onih koji su ga postavili na to mesto…

Nevolje su počele mnogo ranije, kada je nesrećnom sistematizacijom iz 2005. godine organizaciona jedinica za borbu protiv organizovanog kriminala prestala da bude posebna celina, i počela da predstavlja deo Uprave kriminalističke policije (UKP).

Ali, bez obzira na sve anomalije sistema, pitanje koliko je u aktuelnim uslovima kriminalizacije srpskog društva, visokog nivoa korupcije, rasporeda i strukture moći i slabih institucija – moguće imati efikasnu službu za borbu protiv organizovanog kriminala koja odgovara ministru, odnosno da se praktično nalazi pod kontrolom Vlade. Neki eksperti navode da bi operativno nezavisna služba, koja odgovara direktno parlamentu, bila daleko efikasnija.

Prema važećoj sistematizaciji, poslovima suzbijanja pranja novca treba da se bavi osam operativnih radnika i šef koji se nalazi na čelu odseka. Do pre dve godine, bila su popunjena mesta šest operativnih radnika za područje cele Republike Srbije. Ni danas nije bolje. Kadrovska struktura je takva da su svi kadrovi visokoobrazovani (sa univerzitetskom diplomom), uglavnom diplomirani pravnici i ekonomisti sa minimumom staža od pet odnosno više godina. Osim toga, svi su pohađali nekoliko kurseva o pranju novca.

Sve funkcioniše, ništa ne radi

U otkrivanju i sprečavanju pranja novca MUP postupa po saznanjima do kojih samostalno dolazi tokom rada, ili na osnovu podataka koje dobija od drugih organa, najčešće od Uprave za sprečavanje pranja novca. Značajan izvor saznanja jesu i podaci koji se dobijaju u okviru razmene sa inostranim policijama.

Za efikasan rad na suzbijanju organizovanog kriminaliteta značajna je primena posebnih zakonskih ovlašćenja i isprobanih tehnika, što je sve predviđeno novim zakonskim rešenjima. Međutim, kada je reč o praktičnoj realizaciji, to jest primeni ovih mera, valja istaći da je ona nemoguća bez angažovanja operativno-tehničkih kapaciteta Bezbednosno-informativne agencije (BIA), koja je Vladina agencija.

Praktično istraživanje krupnih slučajeva organizovanog kriminala u koje mogu da budu uključeni i najviši rukovodioci (ministri u Vladi i drugi funkcioneri), nemoguće je bez druge Vladine agencije, što je veoma problematično. Ovo utoliko pre ako se ima u vidu breme nasleđa SDB (danas BIA), kao i činjenica da je stepen do koga je ova služba istinski transformisana u najmanju ruku problematičan.

U sprečavanju pranja novca MUP ostvaruje kontinuiranu komunikaciju na operativnom nivou u cilju razmene informacija radi identifikovanja i istraživanja ove vrste krivičnih dela. U tom smislu Uprava za sprečavanje pranja novca, NBS, Carina i drugi organi dostavljaju policiji podatke koji ukazuju na potencijalno pranje novca, a ona dalje postupa po njima. Saradnja između različitih institucija delom zavisi i od personalnih odnosa zaposlenih u njima.

Podaci kojima MUP Srbije raspolaže o pranju novca i predikatnim krivičnim delima sakupljaju se i obrađuju centralizovano u okviru Uprave za analitiku.

Postoji takođe i organizaciona jedinica za operativnu analitiku u okviru SBPOK-a, koja je zadužena za prikupljanje, korišćenje i ukrštanje konkretnih podataka koji se koriste u rasvetljavanju pojedinačnih krivičnih dela organizovanog kriminala.

Po sistematizaciji, operativna analitika i obaveštajno odeljenje prerasli su u službu u okviru Uprave kriminalističke policije. Još uvek nisu objedinjeni podaci svih državnih organa koji se odnose na ekonomski kriminal i svaki organ vodi sopstvenu statistiku, na osnovu svoje metodologije i kriterijuma.

 

   A 1.

Sve je isto, a i droge ima

Od kako su iz specijalizovanih policijskih službi isteranu najiskusniji operativci, a dovedeni mladi i neiskusni kadrovi, došlo je do porasta svakog kriminala, što se vidi i na osnovu zaplene narkotika. Ispada da je unutrašnjost Srbije postala središte trgovine narkoticima, a da je Beograd obična narko-periferija, mada je dobro poznato da je Beograd središte i najveći konzument narkotika u Srbiji, da je najveći broj registrovanih narkomana u Beograd, a da su zaplene simbolične. I sve je isto. Kako pre dvanaest-trinaest godina, tako i danas. Zašto je to tako?

 

   A 2.

S’ konja, na magarca

Od osnivanje SBPOK-a (Službe za borbu protiv organizovanog kriminala) jasno je da ni po organizaciji niti po kvalitetu ljudi ova institucija ne može da odgovori na sve izazove koje zahteva savremena borba protiv organizovanog kriminala i da nije ni blizu uspesima koje je ostvarivao nasilno ugašeni UBPOK (Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala).

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NIŠ: OD OPLJAČKANOG PREDUZEĆA “NISSAL”, SADA SE PLJAČKAJU MALI AKCIONARI

 

Posle napisa u štampi o kriminalu koje vlasnici sprovode u Nissalu, redakciji je dostavljeno pismo predsednika Udruženja malih akcionara Zorana Đorđevića, u kome se opisuje šta se sve dešavalo i dešava u ovoj nekada uspešnoj kompaniji. Iako je jasno da su vlasnici opljačkali preko 61.000.000 evra, potkupljeno niško pravosuđe ništa ne preduzima, piše između ostalog u pismu koje u celosti objavljujemo…

 

 

 

“Klub manjinskih akcionara Nissal a.d. Niš je uputio veći broj krivičnih prijava protiv odgovornih za pljačkašku privatizaciju Nissal-a, kao i nakon privatizacije, a o čemu ste do sad pisali. Uputili smo prijavu i za smrt inženjera Zvonimira Jovanovića, koji je krajem 2010. godine poginuo na presi koja nije bila obezbeđena senzorom za automatsko zaustavljanje,a o čemu ste i pisali.

Sa velikim iznenađenjem, primili smo krajem maja Obaveštenje zamenika Višeg javnog tužioca, u kome se kaže da nema mesta pokretanju i vođenju krivičnog postupka protiv bilo kog lica za krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti. Da iznenađenje bude veće, vezao se i za naše zahteve za reviziju i preispitivanje sporne privatizacije Nissal-a.

S razlogom se pitamo: da li pljačku od više od 61. milion evra, može zaštitnik kriminala, zamenik VJT Dobrivoje Perić, da smesti u jednu rečenicu, a da nam i ne objasni o kojim prijavama, kao i o kojim zahtevima je reč, jer smo ih podneli na više desetina adresa?"

Pitamo se da li je dobro pogledao javni poziv za prodaju Nissal-a i kako su definisani uslovi za otkup tenderske dokumentacije, da li je video bonitet tajkuna iz Domal-a koji je imao samo 3.768,76 evra, umesto potrebnih milion evra, da li je video zapisnik tenderske komisije, gde se laže da kupac ispunjava uslove, da li je video potpis Mirka Cvetkovića na odluci o oceni jedinog ponuđača, gde i on laže da kupac ispunjava uslove i predlaže prodaju, a kasnije i potpisuje kupoprodajm ugovor?

I tu nije kraj, jer su tajkunu dozvolili da radi skoro sve na crno, da rasprodaje imovinu, da uzima hipotekarne kredite, da vrši nezakonite dokapitalizacije, da konvertuje zemlju, dobijenu na korišćenje, u ličnu imovinu, na štetu akcionara, ali i države.

Ništa nisu preduzeli protiv tajkuna koje su još i "pokrivali", kao što sada čini i zaštitnik kriminala Dobrivoje Perić, koji prima redovnu platu od države, ali radi protiv iste.

U prilogu dva videćete da smo se obratili VJT-u u Nišu prigovorom u zakonom nam ostavljenom roku, kao i da smo podneli zahtev za sprovođenjem istrage Višem sudu u Nišu (prilog 3).

Uz urednu prijavu, održali smo protest pred Višim javnim tužilaštvom u Nišu 12. 6. 2013. godine i tražili sastanak sa tada v.f. predsednika Višeg javnog tužilaštva Bojane Mitić, kao i samim Dobrivojem Perićem, ali se nisu pojavili.

Kasnije predstavnici kluba manjinskih akcionara dolaze na sastanak sa Bojanom Mitić, ali se ništa ne preduzima po predmetu Nisal-a, ali ni protiv Perića, što smo tražili.

Pred Nissalom Klub manjinskih akcionara zakazuje protest za 11.07.2013. i postavlja šatore,a tu ostajemo i sutradan. Razlozi što smo se okupili baš tamo su Vama dobro poznati, a to je sledeće:

– da bi se zaustavio rad na crno kada nije hteo ministar Dinkić kome smo podnosili prijave,sa registarskim brojem i markom kamiona, sa tačnom kilažom izvezenih profila uz propusnicu umesto računa i otpremnice, kao i sa tačnim vremenom izvoženja,

–da nateramo tajkune da zaposlenima overe zdravstvene knjižice, da im uplate obećane zarade sa zakašnjenjem od osam meseci, da im uplate doprinose na zarade, što su zaboravili više od tri godine, da im ne dozvolimo više nezakonite dokapitalizacije, kojim su vršili promene vlasničkog odnosa na štetu akcionara i države,

-da pitamo da li im je neko omogućio konverziju oko 11 hektara zemljišta dobijenog na korišćenje u ličnu unovinu, na štetu Države, ali i lokalne samouprave, čiju podršku imaju.

Vredno pomena je da je direktor Nissal-a Nebojša "Jebeš mi mater" Štambilj, sat vremena pre našeg dolaska već dogovorio sa predstavnicima MUP-a gde da nam zabrane postavljanje šatora, a vrhunac svega je da je od više desetina angažovanih bildera, petnaestak napustilo fabrički krug i da su se rasporedili tridesetak metara od ulaza u Nissal.

Iako je policija zadužena za održavanje javnog reda i mira na javnim površinama niko iz MUP-a ih nije dirao sve dok nismo lično intervenisali kod novopostavljenog načelnika kriminalne policijske uprave Niša, gospodina Anđelkovića. Nakon toga su povučeni u krug Nissal-a u kome je u tom trenutku bilo više osoba privatnog obezbeđenja, nego zaposlenih jer ih je bilo samo tridesetak radno angažovanih. Ostali su na nezakonitim plaćenim odsustvima i odmoru.

Ko je odgovoran što je najuspešnije preduzeće metalskog kompleksa do pljačke u organizaciji Mirka Cvetkovića i Aleksandra Vlahovića, uz pomoć tajkuna, od 1254 zaposlenih, sa redovnim primanjima i uplatama doprinosa na zarade, svedeno na samo tridesetak radno angažovanih od oko 300 zaposlenih, bez zarade i drugog, pitaju manjinski akcionari nadležne državne institucije, kojima se obraćaju.

Zbog toga što nismo imali odgovor iz VJT-a , gde je predmet Nissal-a i kakve su im dalje namere, pred palatom pravde u Nišu organizovali smo proteste s početkom od 15.6.2013. koji su trajali do 26.6.2013,a slike sa postavljenim šatorima i parolama dobili ste već od mog kolege. Više javno tužilaštvo je većim delom protesta bilo bez predsednika, jer je Bojana Mitić bila zamenjena novim koji je preuzeo dužnost tek 23.7.2013. Sve do 22.7.2013.niko nam nije mogao da odgovori gde je naš predmet i tri različita odgovora smo baš tog dana dobili.

Predsednik Višeg suda u Nišu, Krstić rekao je da je Nissalov predmet kod Republičkog javnog tužioca. Minut kasnije sekretarica VJT-a pokazuje nam papire da je predmet od tog dana već u Višem javnom sudu (a predsednik ne zna), a u pisarnici VJT-a su nam nakon provere odmah potom rekli da je predmet kod sudije Aleksandra Teodosića.

Za pet minuta tri različita odgovora. To isto su svi isti potvrdili i sutradan, pa smo tražili i sastanak sa pomenutim sudijom Teodosićem, a koji nam je tada rekao da je tog jutra, dakle 23.7.2013, dobio predmet, mada je isti tražio pisanim putem i 10.6.2013, a zahtev je ponovio i 18.7.2013.god., ali uzalud.

Upomost se ipak isplatila, jer se od tog dana menja odnos prema nama, pa nas je novopostavljeni predsednik VJT-a pozvao na razgovor 26.7.2013. u 12 časova. Upoznao nas je i sa upućenim zahtevom za operativni radom na celokupnom predmetom Nissal-a, kao i sa zahtevom da se preispitaju svi navodi iz teksta u Vašem listu "Kad gazde zabrazde" po kome smo pisali krivičnu prijavu, a koju Vam šaljemo u prilogu. Zahtev MUP-u podneo je zamenik Višeg javnog tužioca Goran Bursać.

Dok smo čekali postavljenje novog predsednika VJT-a uputili smo nekoliko krivičnih prijava protiv odgovornih, a sve Vam ih dostavljam u prilozima. Kako nam je novi predsednik VJT-a rekao iste će zamenik Višeg javnog tužioca Vlada Pavlović proslediti Osnovnom javnom tužilaštvu, nadležnom za razmatranje iste, a mi ćemo o tome biti pisano obavešteni.

Gradonačelnik Zoran Perišić nam je pre nekoliko meseci dao samo podršku na papiru, a sa direktorom Krstićem i pomoćnikom ministra Mrkonjićem, Draganom Jovanovićem, sastaje se stalno. Otvoreno smo mu zamerili zašto je zaboravio da ih podseti da zaposlenima overe zdravstvene knjižice, jer ima i bolesnih radnika, kojima doktori, kolege gradonačelnika ne daju doznake, a neće ni da ih leče.

Zaboravio je i da ih podseti da trebaju i zarade dati ponekad zaposlenima i još mnogo šta drugo. Zaboravio je i da je njegov opis posla borba za sve građane Niša, jer on te muke nema. Ima čovek zdravstvenu zaštitu, uplaćeni su mu i doprinosi na zarade, zarade su mu redovne, a možda ih dobija i na više mesta, pa što bi ga interesovali obični radnici ili akcionari.

Obećao sam da Vam pojasnim i sledeće. Pre ulaska tajkuna u Nissal, sredinom 2003. godine, četiri večeri je dolazio tada radnik Domal-inženjeringa Momčilo Cekić nudeći mi ogronmu količinu evra. Nisam izdao radnike, nisam uzeo nuđeno mi, nisam se sastao petog dana sa Goranom Vukovićem (iako je došao u Niš).

Tražio sam samo da definišemo otpremnine pre ulaska tajkuna u posed i potpisivanje dogovorenog Pojedinačnog kolektivnog ugovora. Nissal potpisao što su tražili direktori i drugi sindikat od mene, ali sam zato i oteran iz Nissal-a nezakonito i još uvek vodim rat sa pravosudnom mafijom, jer je i novom ministru Selakoviću državni sekretar Danilo Nikolić, koji je uništio niško pravosuđe.

Protiv njega je udruženje za zaštitu građana Feniks svojevremeno skupljalo i potpise za njegovu smenu, što on dobro zna. Još uvek su u niškim sudovima sudije poslušnici, poput Ivana Sokolovića, Jelene Jovanović, Ivane Ranđelović i dr.

Pomoćnik ministra je i sada pre ovih dešavanja dolazio kod mene kući više puta da se dogovorimo, jer mu nisu odgovarali organizovani protesti i pisanja u Vašem listu. Dolazio je da bi me vodio u banjsku kafanu "Devet Jugovića", gde bi me čekao i Neša Pečat.

Dolazio je dva puta i Neša sam, bez Jovanovića, te smo pili sok u kafani "Banjče". Pričali su da im nanosim zlo pišući Vama i organizujući proteste, te da to nekako rešimo. Za kafanskim stolom sam im kazao da ću svoje aktivnosti nastaviti, a što i činim.

Pitajte Jovanovića otkud njemu ovoliko interesovanje za Nissal, kada je već drugi mandat pomoćnik ministra! Nije li on ključni čovek koji zaustavlja sve naše aktivnosti i hoće li se konačno stati na put kriminalnim radnjama u organizaciji vlasti? Zna li Aleksandar Vučić da mu zlo nanose saradnici poput Danila Nikolića, koji je radio za sve režime, a da sada na preporuku Perišića postaje i državni sekretar Ministarstva pravde?

Predsednik Udruženja malih akcionara, Zoran Đorđević “.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije