Archive

Archive for октобар 2013

ŠJOR IVО I ТОМА: SRPSKA VLAST STROGO VODILA RAČUNA DA NE POMENE REČ ĆIRILACA

30. октобра 2013. Коментари су искључени

 

Iza sastanka Ive Josipovića i Tomislava Nikolića u Beogradu nije stajalo ništa. Bila je to pozorišna predstava kojoj je prethodila opera. Glavni glumci su brzo ispričali svoje tekstove, na jeziku koji je obojici razumljiv. Jedan jezik, a dve glave. Može li, ikada, tim istim jezikom, Tomislav Nikolić progovoriti u Saboru Hrvatske, kao što je Josipović govorio u Skupštini Srbije?

 

          Nikola Vlahović

 

U sredu, 16. oktobra 2013. godine, glavni grad Srbije Beograd, osvanuo je iskićen zastavama Republike Hrvatske, povodom posete predsednika te države, Ive Josipovića. Dok su komunalne službe još kitile Beograd hrvatskim zastavama, ali i sve putne pravce koji iz Srema vode ka njemu, u Zagrebu je već u svim novinama bila odštampana izjava prve potpredsednice vlade i šefa hrvatske diplomatije Vesne Pusić, u kojoj ona nadahnuto kaže da "…pitanje ćirilice ne bi trebalo da optereti posetu predsednika Ive Josipovića Beogradu, kao i da Srbija to pitanje ne bi trebalo da koristi kao argument u odnosima dveju država".

I kad je već u samom startu suspendovano pitanje ćirilice u Hrvatskoj, druženje bivšeg četnika-početnika iz devedesetih, Tomislava Nikolića, i Ive Josipovića, potomka levičara-komuniste, moglo je da počne.

Noć pre nego je zvanična poseta bila zakazana, Ivo Josipović je već bio u Beogradu, ali iz privatnih razloga. Kao ljubitelj klasične muzike kojom se i sam bavi, otišao je u operu da sluša muzičko-scensko delo srpske umetnice Isidore Žebeljan, na njen poziv. Vrlo lepo.

Sutradan, neopterećen ćirilicom, konstatovao je, zajedno sa Tomislavom Nikolićem, da će Hrvatska tužiti Srbiju, ali i da će Srbija tužiti Hrvatsku. Za genocid. Potom je Josipović održao govor u srpskom parlamentu. Obišao je i jednu hrvatsku zajednicu u Srbiji. Sve je bilo po najvišim evropski standardima.

U međuvremenu, predsednik hrvatske vlade Zoran Milanović, vodio je razgovor sa protivnicima ćirilice u Vukovaru. Morao je da popusti. Policija više neće čuvati table sa dvojezičnim natpisima. Neka se same čuvaju.

Tomislav Nikolić je zaboravio svoje "ratne izlete". U napadu milosrđa i kajanja za svoj "istočni greh", javno se založio za obostrano povlačenje tužbi za genocid. Josipović je i na ovu temu bio dvosmislen.

Ali je zato nedvosmisleno utvrdio da je 40.000 Hrvata iz Srbije došlo u Hrvatsku. Brojka je apsolutno netačna, ali Nikoliću nije palo na pamet da polemiše oko toga. Jedno sigurno-niko Hrvate odavde nije prognao, niko nije za njima pucao, niti su to oni uradili u traktorskim kolonama po kiši i blatu, ojađeni i bez nade, i nije se na njih sručila nikakva "Oluja" praćena rafalima.

Da li je Tomislav Nikolić podsetio Josipovića da više od pola miliona Srba više ne živi na svojoj pradedovini, u Republici Hrvatskoj? Nije. Da li će Tomislav Nikolić ikada doživeti da se povodom njegove posete "diljem" Zagreba i okoline rašire srpske zastave? Neće. Da li će Tomislav Nikolić ikada govoriti u Saboru Hrvatske? Neće. Licemerna priča o evropskim standardima ovde je pokopana.

Nisu se samo Nikolić i Josipović sastali. Bilo je tu i "poslovnih ljudi". Biznis je iznad politike. Srpsku stranu predvodio je Miodrag Kostić Kole. Sa hrvatske strane nije bio Ivica Todorić. On je već odavno u Srbiji. Njima i sličnima, ratovi i razaranja su doneli samo napredak i bogatstvo. Njih niko ne optužuje za genocid niti će oni plaćati odštetu bilo kome.

A u međuvremenu je danima besnela antiruska kampanja sa televizije B92. Laž do laži. Kažu, dali smo Rusima NIS džabe, poklonili smo im rezerve nafte i gasa (zar državi koja ih ima milion puta više!) i još gomila gnusobi koje mogu da prodaju samo neupućenom narodu.

"Insajder" je emisija koja je odlično montirana, sa specijalnim efektima, muzičkom dramatizacijom...Kao stvorena za pokopavanje protivnika. Istina je daleko od onoga što B92 hoće nevešto da slaže ili prećuti…

Istina je da je ruski kupac NIS-a, odmah po dolasku, ponudio da najbolja svetska revizorska kuća vidi da li Srbija prodaje zdravu kompaniju ili "mačku u džaku". I zaista, na zahtev Danice Drašković koja je bila u Upravnom odboru NIS-a, izabrana je najbolja revizorska kuća, pa su utvrđeni milionski dugovi, na stotine stanova i poslovnih objekata koji su deljeni neposredno pre njihovog dolaska, ali, pre svega, činjenica da je Biserka Jeftimijević-Drinjaković, Tadićeva poslušnica, iznela nekoliko stotina miliona evra iz ovog giganta koji su kasnije prebačeni na račune Demokratske stranke i njenih istaknutih članova.

B92 laže da je Srbija poklonila Rusima sedam milijardi tona nafte i gasa. A koliko košta eksploatacija, transportovanje, prerada, to je matematika kojom se B92 ne bavi. Njih realna matematika zanima samo kada je u pitanju onaj ko ih finansira. U kampanju je uključena bila i ministarka energetike Zorana Mihajilović, i njen mentor Aleksandar Vučić. Tomislav Nikolić je nakon posete ambasador Rusije Čepurina požurio da podcrta svoju ljubav prema Rusima.

Suvlasnik TV B 52 Saša Mirković, odmah je unapređen u pomoćnika ministra kulture i informisanja, a Vučiće je doturio novac ovoj propagandnoj grdobi, kao nagradu za antirusku kampanju. Izgradnja Južnog toka počinje, a Evropska unija uvodi sankcije poluludom Aleksandru Vučiću.

Može li, napokon, u Srbiji doći do oslobodilačkog rata koji će osloboditi naše duše, osloboditi nas od poniženja i zla koje nam preti od nemani zvana srpska politička elita?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PREDIZBORNI PLAKAT: OD BRISELSKIH DRUŽENJA DO SRPSKOG NEUSPEHA

28. октобра 2013. Коментари су искључени

 

Nije narod kriv što ne prihvata sporazum koji je loš po njih, i nikakva odgovornost nije na njemu ako ga ne poštuje u sprovođenju i izlasku na izbore; već je odgovornost države Srbije i njenih političara što su sebe doveli u situaciju da potpišu takav loš sporazum. Vlast Srbije ima najmanje pravo da krivi ono malo naroda, što ostadoše da žive na Kosovu i Metohiji, smatrajući  ga  delom srpske teritorije, pri čemu su se svih proteklih godina trudili da sačuvaju vezu sa Srbijom. Još nemamo odgovor na pitanje zašto je Srpska vlast prihvatila postojanje Tačijeve države kao već gotovu činjenicu, kada znamo da je svrha I cilj još uvek važeće Rezolucije SB UN, uspostavljanje privremene administracije na Kosovu, bez određivanja pitanja konačnog statusa!?

 

 

 

Ne možemo da se otmemo utisku da su naši fakultetski obrazovani političari preduzimali aktivnosti na štetu države. Od svih propusta u zadnjih četrnaest godina, izdvajamo zlonamerno naopak potez Tadića septembra 2010. god. kada je aktivnu skupštinsku rezoluciju države Srbije, samovoljno suspendovao, i pristao da, u privatnom dogovoru sa baronesom, podnese zajedničku Rezoluciju sa EU u vezi rešavanja pitanja na Kosovu i Metohiji, pri čemu je i važeću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN  suspendovao, izmestio iz akata međunarodne važnosti, posuo je pepelom, i pristao na vođenje države po direktivama, preporukama i stavovima EU.

Zatim je Borko Stefanović u ime Srbije potpisivao “sporazume” u kojima je Srbija izvlačila deblji kraj. A zadnji apsurdan potez, bio je postupak sadašnjeg Predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koga niko nije bio po ušima da: “…podiže razgovore sa kosovskim Albancima na viši nivo”!!! Time je učinio da, za devet meseci, Srbija preda Albancima i ono što nije morala i što je trebalo da pretstavlja proces koji je trebao da teče dugo godina…

To podizanje na viši nivo, pored popijene kafe Predsednika Srbije sa Jahjagom u Briselu, ogledalo se i kroz avionska putovanja čelnika srpske vlasti, na dvadesetak radnih večera i ispijanje toplih napitaka sa Tačijevom delegacijom u Briselu, gde se u prisustvu baronese pokazalo da sa promenom partnera menjaju se i pravila! Na žalost po Srbiju kao samostalnu državu, koja to odavno nije…

Na kraju su, čelnici albanske kosovske vlasti, ostvarili i uspeh za stolom, gde je u nametnutom Sporazumu iz Brisela, Srbija prećutno priznala “Kosovo” kao zasebnu državu, što je rezultiralo svesnim postupanjem, da Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji, srpska vlast uvede u Tačijev ustav i zakone.

A kada to bude odradila, onda će i zvanično priznati novu albansku državu kao zasebnu…

Znajući da je Kosovo međunarodni projekat, vlast Srbije se obavezala da sarađuje sa delovima “međunarodne zajednice” koji su zaduženi za sprovođenje tog projekta…

Zato ne bismo smeli da budemo iznenađeni, da Vučić, koji je oktobra 2006.god. bio najaktivniji i svojim pozivima  uticao na izlaznost u toku referenduma za Ustav Srbije, (u kome je preambulom propisano da su Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i da iz toga proizlazi da je obaveza svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije), sada, na položaju prvog potpredsenika Vlade Srbije, bude najaktivniji u ukidanju te “sporne odredbe” sadašnjeg Ustava, i utiče na njegovu promenu a na štetu državnosti Srbije i srpskog naroda i ostalih građana koji Srbiju smatraju svojom državom.

I studenti na pravnom fakultetu, ne bi dobili razuman odgovor na pitanje u predmetu “ustavno pravo”, da ako već Srbija ne priznaje “Kosovo”, zašto Vlada Srbije toliko insistira na sprovođenju onakvog nametnug sporazuma, u kome teži da kosovska Skupština usvaja zakone?!! A za to vreme, Predsednik Srbije, uz pomoć aktuelne vlasti, zabranjuje Ustavnom sudu da oceni ustavnost takvog sporazuma, a narodne poslanike pretvara u poslušnike albanskih interesa na KiM!?

I što je još dvolično, tu je i njegova izjava od pre nekoliko dana, govoreći o ustavnom sudstvu i odajući mu priznanje, naglasio da taj sud treba da bude uvek nezavistan u odnosu na pritiske bilo koje vlasti, odnosno da Ustavni sud treba da bude po meri Ustava, a ne politike

Zašto se Srbija obavezala da natera svoj narod na KiM da igra po izbornim zakonima kosovskih vlasti, služeći se i  pretnjama svojim sunarodnicima, pri čemu i sama uvažava zakone države koju ne priznaje???

Nemoguće je, da vlast nije upoznata da je kosovska skupština usvojila Zakon o ratifikaciji prvog međunarodnog sporazuma principa koji uređuju normalizaciju odnosa između Republike Kosovo i Republike Srbije” –  ovde .

Doduše ni naša Skupština se nije baš junački ponela, pri čemu su svi učeni ljudi iz skupštinskih klupa, potvrdili iste elemente nametnutog sporazuma.

Znajući sve ovo, nameće se se zaključak da, je srpska vlast sastavljena od “diplomiranih” političara koji su stekli znanja na renomiranim fakultetima, definitivno pustila niz vodu svoj srpski narod na Kosovu i Metohiji, a Tači i njegova vlast su dobili nove poreske obveznike koji će puniti kosovski budžet…

Od ranije ponavljanih želja za principima (bivših vlasti a za unutrašnju upotrebu): „suštinska autonomija“ i “standardi pre statusa”, došli smo do činjenice, da naš hvaljeni “partner EU”, zahteva da potpisujemo obavezujući sporazum sa Prištiniskim vlastima, samo zato što je većina članica EU priznala „novu albansku državu“, i samo zato što mi jurimo u zagraljaj onih koji će se 28 puta istresati na, na žalost ovaj ostatak Srbije kao države.

A Vlast Srbije, će i dalje nastaviti trendom odstupanja i gubljenja suverenosti Srbije kao države; počev od rekonstrukcije Vlade dovođenjem stranih državljana u nju, i stavljanjem u prioritet države imenovanje glavnog pregovarača za razgovore sa EU, umesto brige za ekonomsko jačanje Srbije i podizanje kvaliteta života svojih građana, pa je izgleda Srbija postala jedina država čija je obaveza da svakag jutra blagosilja Evropsku uniju!!

Stalnim ponavljanjem floskula o evropskim vrednostima, (kao da su građani Srbije „pasli travučitavog života), promenjenim medijsko- glumačkim nastupom nekih naših političara, u kojima je primetna izvežbanost namerno nižeg tona glasa, kako bismo se mi ućutali i slušali samo ono što oni govore, a nikada nećemo čuti da je kod nas zaživeo na delu nekakav novi “eksperimentalni “ kapitalizam sa primesama feudalizma, i da je tranzicija bila drugo ime za pljačku, (bar što se tiče promena vlasničke strukture i nastojanjem vlasti da promene Zakon o radu a na štetu, i ovo malo radnika), kao ni istinu, kojom treba razbiti iluziju da će članstvo u EU doneti “osvit srpske ekonomije”…

Građanima se uskraćuje da čuju da je za EU i međunarodne institucije, Srbija bitna onoliko koliko redovno ispunjava njihove naloge, direktive i preporuke, na vreme vraća dugove, omogućava stranim kompanijama Evrope da plasiranjem svojih proizvoda uništavaju domaću poljoprivredu i industriju, i aktivno učestvuje u rasprodaji prirodnih bogatstava i ovo malo preduzeća što još funcionišu…

(A na stranu to što naše tržište nije glavni prioritet evropskim korporacijama, već je jedan od zadataka vojnog lobija zapada, veiikih korporacija, finansijskih i ostalih interesnih lobija, da i ovaj geopolitički prostor zaokrugle i stave pod svoju šapu, obzirom da su preko Rumuna i Bugara, koji im kao narod nisu važni, došli do Turske i sa njome zajedno, preko  nejake Gruzije, dovršili strateško pozicioniranje prema ruskim granicama i svemu onome što se nalazi iza njih…). 

A koliko su građani bitni za intelektulanu vlast Srbije!? Izgleda onoliko koliko su spremni da menjaju svoje  navike, potrebe, način života, i naravno svest, da bi se naša država lakše dodvorila  birokratskoj mašineriji EU, u ulozi kominterne”, za čije postojanje, države članice plaćaju svoje članstvo iz usta svojih i siromašnih građana, i za koje, (kao i nama), sprema predaju suvereniteta (pojedinačnih država) u nadležnost 28 birokrata pojedinaca, koji ce odlučivati o nestanku ili opstanku jedne nacionalne države, (a opstaće samo Englezi i Nemci), koji će guvernerski vladati onima koji su sami pohrlili u “zajedničku državu evropskih naroda”…

A kada se sve zahtevano ispuni, Srbija više neće ni postojati, za razliku od postojanja dve države Albanaca na ovim prostorima... Oni i EU su ispunili svoj cilj; a Srbija…??! Ona će uvek biti hvaljena samo ako pokazuje “konstruktivnost” – što je eufemistički naziv za popuštanje, pristanak na ucene i ispunjavanje istih…

I na kraju, moramo da se osvrnemo na deo izjave Ivice Dačića u kojoj kaže:” Samo lud čovek može da kaže da ulazak u EU nije u interesu Srbije”, pa nas baš zanima da li predsednik Vlade Srbije, strvarno misli da, mnoštvo običnih građana,, kao i gomila učenih osoba, koji su više puta analizirali i upozoravali na nestanak državnosti Srbije prihvatanjem onih, 34 odnosno 35 (priznanje Kosova), kominterninih poglavlja, su glupi ili ludi !!? Da li to znači da i svi oni koji su odvojili svoje vreme i dali svoj glas SPS-u ili SNS-u a drugačijeg su mišljenja, nisu pri čistoj svesti?!? Zaboravili su da će biti još izbora…

 

©Geto Srbija

DRŽAVNI MAĐIONIČARSKI TRIKOVI U BORBI PROTIV KRIMINALA I KORUPCIJE

27. октобра 2013. Коментари су искључени

 

Nijedan od „eksperata" ekonomske propasti Srbije do danas nije odgovarao. Odgovorni za uništavanje preduzeća i epohalne pljačke, među njima i bivši premijer Cvetković, bivši ministri Vlahović, Pitić i mnogi drugi, nisu čak ni pozvani na razgovor u tužilaštvu. Ko može danas da istraži kako su na kriminalan način donošeni zakoni koji su omogućavali legalizaciju pljačke? Gde je nestalo skoro 70 milijardi evra za deset godina, i zašto se prvi potpredsednik vlade Srbije, koji je pre više od godinu dana najavio obračun sa glavnim nosiocima kriminalne politike, danas više ne zanima za njih?

 

          Josip Bogić

 

Ko se još seća kako su građani doslovno bombardovani informacijama o borbi protiv kriminala i korupcije, o tome da neće biti zaštićenih, da je formirano "60 timova najpoštenijih i najsposobnijih policajaca" da istraže sve nezakonitosti u privatizacijama i prodaji državne imovine, odnosno „loše privatizacije"…

Nešto slično onome što su radili bivši predsednik Tadić, bivša ministarka pravde Snežane Malović i bivši državni sekretar Slobodan Homen. Ali, o njihovoj odgovornosti za cvetanje kriminala i haosa u pravosuđu, takozvana naprednjačka vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem nije ni progovorila niti ima nameru. Ona samo nastavlja posao svojih prethodnika u državnim foteljama.

Najavljivao je Vučić 60 policijskih timova koji će se obračunati sa organizovanim kriminalom, i poštenje, kao glavni motiv svakog od tih timova. Ali, na njegovu žalost, ne postoji takav merni instrument koji bi mogao da izmeri količinu nečijeg poštenja.

Možda MUP ima novi tehnološko čudo koje je merilo poštenje i znanje ovih šezdeset stručnjaka? Pokazalo se da Vučić nije imao "60 najstručnijih i najpoštenijih policajaca", ali taj problem je još veći, jer nema ni "najpoštenijih" tužilaca, a uvedena je tužilačka istraga! A to je mnogo veće pitanje, jer je tužilac organ gonjenja a ne policija, niti bilo koje drugo telo.

Zahvaljujući Vučićevoj početnoj ideji da "zagazi frontalno", potpuno pogrešno je u borbu protiv organizovanog kriminala uključio VOA i VBA koje sa borbom protiv organizovanog kriminala nemaju nikakve veze. To važi i za BIA. To je informativna agencija koja sva saznanja mora da prosledi tužilaštvu a nikako operativna agencija koja u svom sastavu ima čak i Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala!

Domen ovih službi, barem kada je u pitanju Zakon, tiče se kriminala u okviru vojnih organa i institucija a ako oni rade van svojih okvira to je onda drastično kršenje zakona. I ranije a i sada, izdavalac naloga je tužilac a nikako neko iz izvršne vlasti, pa su te Vučićeve metode bile protivzakonite u svakom smislu.

Napravljene su brojne amaterske greške. Na primer, hapšenjem korisnika kredita i njihovim optuženjem krenulo se pogrešnim putem. Nisu korisnici kredita toliko krivi koliko oni koji su im davali tolike iznose. Pođimo od obične činjenice kako se dodeljuju krediti. Kako se u javnosti prikazuje stiče se utisak da su krediti deljeni tako što korisnik kredita dođe na šalter banke, ponese veliki džak, zatraži pare, a radnik iz sefa lopatom utovari u džak milione evra.

Procedura dobijanja kredita je ipak malo komplikovanija bez obzira na bezobrazluk onih koji su ih delili šakom i kapom. Kada dođete na bilo koji šalter banke pa zatražite kredit dobijete najpre odštampane formulare sa svim informacijama na nekoliko stranica šta vam je potrebno da bi dobili kredit i koje sve uslove morate da ispunite. Uslovi za privrednike su još malo i komplikovaniji gde su vam potrebni bilansi, pa nekretnine, menice, hartije od vrednosti i dr.

Ukoliko neko ne ispunjava uslove, nema ni kredita. U tom slučaju ako je neko davao kredite pojedincima i firmama koje nisu ispunjavale uslove, on ima direktan umišljaj da je izvršio krivično delo. Još ako je dobio potporu od političara na vlasti, eto rešenja Gordijevog čvora! Korisnik kredita treba da odgovara tako da mu se oduzme imovina, a da procesno bude dobar svedok, jer kao svedok ne sme da laže, a kao okrivljeni ili optuženi to može!

Zašto MUP uveliko ne radi na ispitivanju korupcije u pravosuđu, kako bismo svi posle toga imali nadu da će zakon podjednako biti primenjivan za svakog građanina, da će sva suđenja i sve presude biti pravične? Zar je pravično da oni koji su obezglavili pravosudni sistem, čitavu državu i narod, ostanu nekažnjeni?

Uprkos svemu što se dešavalo u poslednjih godinu dana, uprkos neviđenoj galami, velikim rečima, najavama spektakularnoih obračuna sa vrhom organizovane mafije, ispostavilo se da je državna mafija zaštićenija više nego ikada!

Zahvaljujući svojim poslaničkim imunitetima, podmićivanjima političkih protivika, zajedničkim interesima i pre svega "sagledavanjem budućnosti" u kojoj će se naći i jedni i drugi, došlo je do prećutne saglasnosti onih koji bi trebalo da odgovaraju i onih koji su danas na vlasti.

Pravilo je, ne diraj me-ne diram te. Kad se sve sabere, pravi tajkuni u proteklim godinama bile su političke stranke na vlasti. Mnoge istrage koje je trebalo usmeriti na fijoke tužilaca koji su te predmete držali pod ključem od 2005. godine, nikada nisu završene. Na omotima starih spisa danas bi mogli pronaći rukom ispisana imena ko je i kada naložio da se krivci ne procesuiraju. A nakon toga uhapsiti i nalogodavce i tužioce koji nisu radili svoj posao!

U međuvremenu su krenule nove istrage, takođe polovične. Mnogi od privremeno pritvorenih nikada neće ni biti osuđeni zbog nedostatka dokaza ili kršenja Zakona o krivičnom postupku od strane istražnih organa. Brojni su i oni koji su tužili državu i dobili nadoknadu za svaki dan koji su tamo nevini (ili bez dokaza) odležali.

Kad se sve sabere, besmisleno je galamiti i najavljivati istorijsku borbu protiv kriminala i korupcije sa ljudima u policiji koji su do juče bili udarna pesnica režima prethodnog režima Demokratske stranke, sa tužiocima koji su takođe bili instrumentalizovani od strane toga režima. Kako sa istim ljudima koji su učestvovali u svemu tome sada očekivati da rade protiv sebe?

Odgovor na ovu protivrečnost treba potražiti u Vučićevoj težnji da sebe i svoju stranku preobrazi u veće evropejce nego što su bili njegovi dojučerašnji politički, pa čak i ideološki protivnici. Ali, to već nije "protivrečnost", nego planirana prevara. I to masovna. Narod veruje u ono što Vučićevi mediji pišu i što njegovi policijski savetnici, dostavljači i slična fela, poručuju preko njih.

Sve ovo i mnogo toga još, predstavlja pravu priliku da tužioci i sudije (oni koji su još sačuvali dostojanstvo i obraz) sami vrate ugled svojoj struci. Na taj način će vratiti i ugled narodu i državi. Kada se izbaci, odstrani, iskoreni korupcija iz pravosuđa tek tada će nestati i sve druge i tada država može da se bavi privredom, politikom, društvom, kulturom, školstvom, i svim ostalim delatnostima. To jeste dug proces, ali je neizbežan ukoliko se hoće moderna, uređena, pravna država. Ovako, kako je to Vučić zamislio, sve liči na mađioničarski trik: mi njih kao jurimo, oni nama, kao, beže

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

 

DA LI JE SRBIJA DOBILA NOVU ILI IZGUBILA SVOJU PREPOZNATLJIVU AVIO KOMPANIJU?!?

26. октобра 2013. Коментари су искључени

 

Srbija u posao sa Etihadom ulaže 230 miliona evra, a gubi sve što je do sada imala od prava na međunarodnim linijama. Partner iz Emirata sa svoje strane ne ulaže ništa, jer će navodni kredit od 140 miliona evra otići njemu za iznajmljivanje aviona, a može da dobije destinacije koje su mu danas nedostižne. Na kraju će i troškove Er Srbije, danas fantomskog preduzeća, snositi građani Srbije. Da budemo jasniji – Evropa ne želi arapsku avio kompaniju, iz zemlje u koj su zakoni šerijata, a Al Kaida ima utočište, ideologe i finansijera.

 

          Arpad Nađ

 

Ideja srpske Vlade, na prvom mestu prvog potpredsednika Aleksandra Vučića, da kompanija Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata spase posrnulu nacionalnu avio-kompaniju JAT Ervejz, pre ima šanse da postane prvorazredni skandal, nego uspešan poslovni sporazum.

Iako se do sada potpisani ugovori drže u najstrožoj tajnosti, već je poznato da je Srbija Emiraćanima u suštini poklonila 49 odsto novog nacionalnog avio-prevoznika, Er Srbije, ali i pravo da njime nesmetano upravljaju.

Po onome što je javnosti do danas prikazano, JAT Ervejz odlazi u istoriju, ponevši sa sobom i dugove u visini od najmanje 190 miliona evra koje će morati da otplaćuje Srbija iz svog budžeta.

Pored toga, srpska država daje još i 40 miliona evra za iznajmljivanje novih erbasovih aviona. Ukupno nas, znači, ovaj posao košta 230 miliona evra, a zauzvrat dobijamo 51 odsto vlasništva nad Er Srbijom, ali bez upravljačkih prava.

Sa druge strane Emirati daju samo garancije za neki planirani kredit od 140 miliona evra i dobijaju punu vlast nad Er Srbijom, iako će nominalno biti vlasnici manjinskog paketa akcija od 49 odsto. Da li je Srbija toliko beznadežno zadužena, da nije mogla sama da izda garancije za pomenutih 140 miliona evra?

I za državnu investiciju od 40 miliona evra za "nove" avione je upitno da li je ona uopšte korisna za našu stranu. Prvo: radi se o avionima koji se uzimaju od Etihada, odnosno iz njegovog kontigenta letilica, tako da jedan partner drugome plaća.

Drugo: nisu u pitanju nikakvi novi avioni (u smislu da su tek proizvedeni), već korišćene letelice. U konačnom zbiru, srpska strana investira 230 miliona evra u nastajanje nove kompanije, od čega 40 miliona daje drugom partneru u poslu koji, na papiru, ulaže 140 miliona evra (odbijanjem onih 40 miliona, investicija bi bila samo 100 miliona) i to kao garanciju za kredit koji će, opet, biti investiran u Etihad za iznajmljivanje daljih letelica. Klasična prevara u kojoj jedna strana investira sve, dok druga ne investira ništa.

Najgore je to što ukupan gubitak Srbije neće biti samo pomenutih 230 miliona evra, mada bi za ovu siromašnu i opljačkanu državu i to bilo previše.

Etihad ovim poslom pokušava da se domogne takozvanih uspavanih slotova koje ima Srbija, odnosno rezervisanih vremena poletanja i sletanja na određene aerodrome. JAT sada nema dugolinijsku flotu, tako da ne može sam da koristi prava da leti na prekookeanskim linijama. Ipak, JAT već ima slotove u Vašingtonu, Njujorku, Čikagu i Dalasu, za koje domaći stručnjaci tvrde da su među najpovoljnijima, jer omogućuju brza presedanja.

Etihad sa svoje strane ima dugolinijske avione, ali ne i povoljne slotove upravo u velikim američkim gradovima koji donose i najviše para. Američke kompanije, pak, nisu spremne da pristanu da se bogatim i bahatim Arapima daju povoljnija vremena naletanja.

Jedna od najvećih svetskih kompanija, američka Delta Erlajnz, već je po izveštajima u štampi uputila dopis američkom Ministarstvu saobraćaja sa zahtevom da se ne izađe u susret zajedničkom zahtevu JAT-a i Etihada o dodeli novih dozvola za Er Srbiju.

Osnovni razlog za ovo protivljenje leži u činjenici, kako navode čelnici Delte, da je nepoznat sastav osnivačkog ugovora i tačan odnos partnera. U Srbiji je uobičajeno da se sklopljeni ugovori drže podalje od očiju javnosti, ali to nikako nije praksa u normalnom svetu. Ako američka administracija usliši zahtev Delte Erlajnza, što je više nego izvesno, Srbija će trajno ostati bez povoljnih vremena sletanja i poletanja na najvažnijim aerodromima.

Istovremeno je Evropska komisija još 2. avgusta obavestila srpski Direktorat za civilno vazduhoplovstvo da nova, zajednička kompanija neće moći da dobije dozvolu za let na evropskim destinacijama jer je efektivno upravljanje kompanijom Er Srbija suprotno ECAA sporazumu o Zajedničkom vazduhoplovnom području Evropske unije sa okolnim zemljama, čiji je Srbija potpisnik. Za Evropsku komisiju je sporno što je Etihad, iako manjinski gazda, dobio upravljačka prava u Jatu u narednih pet godina, a Emirati nisu članica ECAA.

Bez obzira na ovo i srpske vlasti i Etihad uporno dalje pričaju kako Er Srbija sa radom počinje do kraja oktobra. Međutim, ni tu stvari nisu uopšte tako jednostavne.

U zvaničnom registru Agencije za privredne registre do trenutka odlaska ovog članka u štampu nema ni pomena o nekakvom preduzeću Er Srbija (Air Serbia, kako zvanično glasi naziv). Kako jedno neregistrovano preduzeće može da počne sa radom, neka objasni neko iz Vlade.

Uprkos toj činjenici, Er Srbija, iako fantomska kompanija bez dozvole za rad, već objavljuje oglase za prijem radnika. Glavni problem, na koji, očigledno, u "svetski iskusnom menadžmentu" ove fantomske kompanije niko ne obraća pažnju, leži u činjenici da tek pošto se preduzeće registruje ono uopšte može da zatraži dozvolu od Direktorata za civilno vazduhoplovstvo da se bavi svojom osnovnom delatnošću: avio-prevozom ljudi i robe. Put za dobijanje ove dozvole nije ni malo jednostavan, tako da, i pod uslovom da se Er Srbija već sutra registruje u APR-u, on do kraja meseca ne može da dobije dozvolu za let, ako se sve bude radilo po zakonu.

Pitanje koliko se u celom ovom poslu uopšte poštovao zakon, postavio je i ministar privrede Saša Radulović, mada je, kako u Vladi tvrde, na kraju potpisao garancije za dobijanje kredita od 40 miliona evra iz Fonda za razvoj. Već je u prvim koracima, koje pravi Er Srbija uočljivo da partnere u ovom poslu srpski zakoni uopšte ne interesuju.

Prvenstveno je nezakonito izmeštanje sektora finansija iz Beograda u Abu Dabi, jer preduzeće registrovano u Srbiji ovde mora i da polaže račune za svoje poslovanje. Protivno zakonu, ali i samom dogovoru, jeste uz ostalo i imenovanje Daneta Kondića istovremeno i na mesto generalnog direktora i predsednika borda direktora.

Kondić jeste srpski državljanin, ali je Etihadov kadar koji ga je i postavio na mesto generalnog. Kako po dogovoru arapski partner postavlja generalnog, srpska strana je trebala da postavi svog čoveka na čelo borda direktora, a njen kandidat je arapski miljenik Kondić?! Postavljajući Kondića na ovo mesto, srpska Vlada ne samo da je prekršila sopstveni zakon po kome niko ne može samog sebe da kontroliše (jer je u sukobu interesa), već ruglu izvrgla i uveravanja kako ćemo mi, ipak, da nadgledamo rad nacionalnog avio-prevoznika.

Po svemu što se sada zna, Vučić je JAT poklonio Arapima. Za data ulaganja Srbija je mogla i sama da zadrži vlasništvo nad nacionalnom avio-kompanijom, bez da se svađa sa svetom koji, očigledno je, ne želi da odobri ovaj poslovni aranžman.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PRODAJA SRBIJE, SNS LJULJANJE, SUKOBI ILI SLAGANJE KOCKICA ZA NOVU PODELU VLASTI U SRBIJI

25. октобра 2013. 1 коментар

 

Raskol koji se u Srpskoj naprednoj stranci dešava poslednjih meseci, unapred je isplaniran, jer je ova stranka nastala da obavi posao i da nestane. Ključna reč je Kosovo. Kad to bude završeno, Aleksandar Vučić, u završnom činu svog izdajničkog scenarija, planira da napravi koaliciju sa Demokratskom strankom, u kojoj će glavnu reč voditi njegov politički idol, Miodrag Rakić, bivši šef Tadićevog kabineta i čuvar prljavog veša istaknutih političara i tajkuna. Tomislav Nikolić ima dve mogućnosti. Da ga politički "razbaštini", ili da ga "kao sina" isprati sa "otpremninom" i pozdravi njegove dalje ludosti. Ni jedno ni drugo neće pomoći Vučiću da se izvuče od izolacije koju mu je određena od svetskih centara moći.

 

          Milovan Brkić

 

Prošle nedelje, Srpska napredna stranka je proslavila mali jubilej. Pet godina od osnivanja. A već na vlasti, i pred raspadom! Dnevni list Informer, bilten Aleksandra Vučića, dramatično je najavio 11. oktobra na naslovnoj strani, kao ekskluzivnu vest – Počeo rat u SNS – Lov na Vučića! Sutradan je na naslovnoj strani svog službenog glasila predsednik naprednjaka odgovorio Hoće da me smene! Pa nek probaju!

Nakon prošlogodišnjih majskih parlamentarnih i predsedničkih izbora, kada je novoizabrani predsednik Srbije Tomislav Nikolić poverio mandat za sastav Vlade Srbije Ivici Dačiću, tada potpredsednik, a potom i predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, započeo je svom žestinom rat protiv kandidata za premijera Dačića, i Vlade u kojoj je on planiran za podpredsednika! Krvavi pir ovog šizofreničara i pedera još traje. Da podsetimo: odmah po imenovanja Dačića za mandatara, Vučić je brže bolje odleteo u SAD, na sastanak sa službenikom u Stejt departmentu.

Kada je 15. jula prošle godine iz Vašingtona, u kratkom saopštenju, Aleksandar Vučić između ostalog poručio da je imao razgovore u Stejt departmentu i da će “…Sjedinjene američke države podržati Srbiju na evropskom putu i u borbi protiv korupcije i kriminala, ali da postoji otvorena pitanje Kosova i Metohije, i da će Srbija morati da prihvati bolne kompromise" – bilo je jasno šta nam ovaj šizofreničar obećava. "…Uveren sam da ćemo ispuniti ono što je prethodna vlada dogovorila“ – poručio nam je, a režimski mediji nisu naglasili da je on razgovarao, ustvari, sa nižim službenikom Stejt departmenta u Kancelariji za Evro-Aziju i šefom odseka za Balkan Dejvidom Bergerom! Reč je, inače, o treće razrednom službeniku američke diplomatije!

Šta je, zapravo, tražio gospodin Vučić u Stejt departmentu, kada mu je osam dana ranije, zamenik državnog sekretara spoljnih poslova SAD-a opisao stavove američke politike i njena očekivanja od Srbije?

Od američkog sagovornika, g. Dejvida Bergmana, gospodin Vučić je tražio velika ulaganja SAD-a i američkih kompanija u Srbiju. Odgovoreno mu je, kako je to kratko saopštio Stejt department, da državnim novcem raspolaže Kongres SAD, a da američke kompanije samostalno odlučuju o investicijama po svetu, i da je Srbija na poslednjem mestu, po tom pitanju. U tom razgovoru gospodinu Vučiću je saopšteno da je dogovoreno, da Rusija ima novca i da planira velika ulaganja u Srbiju!

Nekoliko meseci nakon osnivanja Srpske napredne stranke, Vladan Batić me pozvao na kafu u hotelu Moskva. Bili su prisutni novinari Milomir Marić, Predrag Sarapa i moj pomoćnik Nikola Vlahović. Vladan nas je obavestio da mu je Miodrag Rakić javio da je Vučić, pred kamerama Rakićeve tajne službe, dao svečanu zakletvu da će, kad mu se naredi, razbiti tek osnovanu partiju, da će je odvojiti od Tomislava Nikolića i da će zajedno sa žutima večno vladati Srbijom.

Meni je bilo nelagodno, a odgovorio sam kratko: da, u Srbiji je sve moguće – mada sam imao operativne informacije koje su potvrđivale strasnu ljubavnu vezu Aleksandra Vučića i skota Miodraga Rakića. Naime, nakon što je Vojislav Koštunica podneo ostavku, Vučić je, istog tog momenta, prekinuo svaki kontakt sa njegovim šefom kabineta Aleksandrom Nikitovićem.

Dugo sam pratio, po potrebi posla, njihove kontakte i šetnje pored Dunava, i često mi se, dok sam referisao, povraćalo, jer političko delovanje Vučića je za žaljenje i prezir. Njega zanima samo tuđe dupe, i novac. On je opčinjen šefovima kabineta Važnih Drugova. A Miodrag Rakić, njegova nova ljubav, je bio šef kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića.

 

     Vučićev san-koalicija sa demokratama

 

Od početka Vučićeve misije u Vladi Srbije, njegovih svakodnevnih najava o investicijma, milijardama dolara, o obračunu sa korupcijom i organizovanim kriminalom, o “bolnim i teškim suočavanjem sa onim što nas očekuje“, napisao sam, još u avgustu prošle godine, da će nas politika Aleksandra Vučića odvesti u potpunu propast, i da je sasvim moguće da sa njim Srbija nestane kao država! Da li je Vučić sprovodio ovih 15 meseci politiku Srpske napredne stranke? O, ne, ne.

Kao i što je Tabloid i pretpostavio u avgustu prošle godine, Vučić je snažno sprovodio politiku mafije koja je poražen na prošlogodišnjim izborima. Uz punu podršku Tomislava Nikolića, Vučić je ostavio, van svake logike i zakonskih ograničenja, na mestu direktora policije Milorada Veljovića, desnu ruku Miodraga Rakića, koji je na čelu policijske mafija koja davi Srbiju, a direktive dobija od policije i mafije iz Crne Gore! Opčinjen uticajem koji je prethodno imao Miodrag Rakić, već prvog dana, ulaskom u Vladu Srbije, Vučić je, ucenjujući predsednika Nikolića, zahtevao da ga, van ustavnog ustrojstva, on imenuje za “koordinatora rada svih službi bezbednosti u Srbiji“.

Vučić je poželeo da postane Miodrag Rakić! Jer i gospodin Rakić je, kao šef kabineta predsednika Srbije, bio sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost. Zahvaljujući činjenici da je njegov šef Boris Tadić bio lenj, i da nije voleo da radi, Rakić je primao izveštaje bezbedonosnih službi, koje nije ni prosleđivao predsedniku, a koje on, po zakonima, nije smeo da čita!

Posle se Rakić potpuno osamostalio, i samostalno je rukovodio sa Miloradom Veljovićem, direktorom policije i Sašom Vukadinovićem, direktorom BIA, koji su, po njegovom nalogu, prikupljali informacije o ličnom životu političara, o poslovima tajkuna i mafije. Potom ih je Rakić ucenjivao, uzimajući im milionske svote novca. Oni su od banaka podizali desetine miliona kredita, koje nisu vraćali, a novac su prosleđivali Rakiću i Borisu Tadiću. Zašto je Vučić odlučio da baš sada krene u obračun sa strankom na čijem je čelu?

Optužujući člana Predsedništva SNS-a i narodnog poslanika Vladimira Cvijana da mu, navodno, radi iza leđa, Vučić je, ustvari, objavio rat Nikoliću i stranci, želeći da nakon svega što je uradio Srbiji, pokuša da na vlasti ostane zajedno sa Demokratskom strankom? Vučić je za velike pare prodao Kosmet, a nakon izbora 3. novembra, Srbija više neće biti prisutna na Kosovu.

Da bi zamajavao građane stalnom pričom o sebi, njegovom mesijanstvu i opasnostima kojima se navodno ovaj kurvin sin izlaže da bi nas spasao od propasti, Vučić planira da obori Vladu Srbije i da na novim izborima, sa patrljkom od SNS-a, uđe u koaliciju sa Jovanovićem, Čankom i Demokratskom strankom. Tako on planira.

 

     Šta je “zgrešio“ Vladimir Cvijan?

 

Vučić je planski udario na Cvijana. Gospodin Cvijan je 28. marta 2010. godine podneo ostavku na mesto generalnog sekretara predsednika Srbije! On je, formalno, bio šef Miodragu Rakiću. Po nalogu Rakića, da Cvijan ipak bude pod kontrolom, Vučić je pozvao Cvijana u svoju partiju, svakodnevno referišući Rakiću o njegovim aktivnostima. Kao iskusnom advokatu, Vučić mu je u stranci poverio delikatan zadatak.

O tome za Tabloid svedoči Đorđe Višekruna, doskorašnji bliski prijatelj Aleksandra Vučića. On tvrdi da je Cvijan, uoči prošlogodišnje izborne kampanje, bio zadužen da prikuplja donacije za stranku. Činio je to, kaže Višekruna, isključivo po Vučićevom nalogu.

Novac je donosio u stranku i predavao ih je Vučiću. Cvijan nije uzeo dinar za sebe… Kad Cvijana sklone, tvrdi Višekruna, onda Vučić više nema obavezu da vrate pare...Ni Stanku Subotiću Canetu, ni Slaviši Puriću, ni Miroslavu Miškoviću, ni Joci Amsterdamu… A dok im je donosio pare, bio je super, navodi Višekruna.

Pričao sam sa Vučićem mnogo puta o Cvijanu, on ga je hvalio kao poštenog čoveka, i pričao mi je koliko su uzeli para od Miroslava Miškovića, od Joce Amsterdama, od manje znanih biznismena i žestokih momaka u vreme kampanje. Mnogo je para u pitanju, i ne znam kako će ih Vučić opravdati. Pogotovu kako će izaći na kraj sa članovima stranke, koji su od usta odvajali, rasprodajući imovinu, davali su za stranku po nekoliko hiljada, ili desetine hiljada evra, a sve je to završilo u Vučićevom džepu – tvrdi Višekruna, i dodaje da Vučić cepanjem stranke želi da se svih tih ljudi ratosilja.

Kada je ušao u Vladu Srbije, Aleksandar Vučić je proglasio nepoželjnim i nepodobim za saradnju sve one stranačke aktiviste koji su mu dali novac i žestoko bili angažovani u kampanji stranke. U ministarstvima su, po nalogu Vučića, na ključnim mestima ostali svi oni sa spiska koje mu je dostavio Miodrag Rakić. Nezadovoljstvo članstva SNS-a prema Vučić svakim danom je raslo, i hiljade aktivista su besni i ogorčeni na predsednika stranke.

Ipak, više od svega toga, Vučića plaše neizmirene obaveze prema Joci AmsterdamuSve što Aleksandar Vučić izgovori, gola je laž! Njegova najavljena borba protiv organizovanog kriminala skandalozno se završila. Nijedan značajan član mafije Borisa Tadića nije ni pozvan na razgovor u policiju. Procesuiranje onih koji su učestvovali u 24 privatizacije državnih preduzeća preraslo je u lakrdiju. Od 70 milijardi evra, koliko je pokrala mafija Borisa Tadića, Vučić nije dirnuo ni u jedan račun!

Njegov obračun sa Miroslavom Miškovićem, koji je pozamašnim svotama finansirao SNS i Vučića lično, rezultat je naloga koji je dobio od Vladimira Bebe Popovića, koji takođe navija Vučića iz Podgorice!

 

     Povratak Rakića i Vučićeva nova ploča

 

Savetnici Aleksandra Vučića u Vladi su Rakićevi ljudi! Siniša Mali je bio savetnik Mirka Cvetkovića, a predhodno direktor za tendere u Agenciji za privatizaciju. Suzana Vasiljević, sa svojim momkom, Francuzom, obaveštajcem, hara u Vučićevom kabinetu! Aleksandar Vučić u svom okruženju više nema stranačkih kolega!

Svi oni koji su opelješili Srbiju, spokojni su. Branko Radujko, bivši generalni direktor Telekoma, za čijeg mandata je ovo javno preuzeće opljačkano za prko milijardu evra, ne pominje se u javnosti. Ni njegove kuće, vozni park, ni bankovni računi. Lutrija Srbije je opljačkana za 50 miliona evra, ali nikom ništa, bivša direktora je sadašnja supruga Borisa Tadića.

Smenjeni gradonačelnik Dragan Đilas pao je zahvaljujući upornosti osamostaljenog Gradskog odbora SNS-a, na čijem je čelu Nebojša Stefanović, predsednik srpskog parlamenta. Iako je i sam Vučić optuživao Đilasa da je opljačkao za milijardu evra Beograd, on mu je javno poručivao da ne treba da brine. On ga neće menjati. Jer, Đilas je plaćao i plaćao…

U velike neprilike Vučić je dospeo odlaskom Miodraga Rakića na lečenje i Kancer centar u Njujorku. U tom periodu, Vučić je ludovao i tugovao, pretio nam da on zna da je "gotov", da će ga ubiti, pritom ruži Srbe na sva usta. Povratkom Rakića iz Njujorka, Vučić menja ploču. "Lepi, kevu ti jebem, znaš šta si obećao. Šta čekaš, što ne ruši tu bagru"- zapretio mu je Rakić. I Vučić se odmah dao na posao. Razvaliće SNS i udružiće se sa Rakićem, ako mu Bog da života.

Dvojac Rakić-Vučić planira da smene Đilasa sa mesta predsednika stranke, ida na to mesto dođe podpredsednik Rakić. Onda bi Rakić bio načelu Vlade Srbije, dok je živ, a Vučić bi ga posle smrti zamenio. Rakiću je, da podsetimo, izvađena prostata i testisi i deo plućnog krila, a bolest pluća je zalečena. Od očiju javnosti kriju se unutrašnji sukobi u SNS-u. Vučić ih željno očekuje i produbljuje. Njemu su bliži članovi gej zajednice, kojih je puna Demokratska stranka i Čedina partija, nego njegovi bivši radikali.

 

     Kruženjem do lafeta

 

Da bi ograničio Vučićevo divljanje, Nikolić je svog sina Radomira postavio za predsednika Izvršnog odbora stranke. Nebojša Rodić, odan Nikoliću, ministar je odbrane i kontroliše vojne službe bezbednosti. Vučić želi da rukovodi Bezbedonosno informativnom agencijom, a iz Podgorice Popović i crnogorska mafija traži od njega da na to mesto postavi Rodoljuba Milovića, načelnika Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije.

Ali, Vučić je sada u opkoljavanju. Njegova sumanuta veza sa arapskim fundamentalističkim režimom, koje je želeo da uvede u Srbiju i otvori put Al Kaidi da vršlja po Evropi, učinila ga je čovekom opasnih namera. On je izolovan, i nijedan ozbiljan državnik ne želi da se sa njim sretne.

Dalje, njegovo angažovanje za savetnike Štros Kana i Guznera iz Austrije, pokazalo je da je on maloumnik, jer su obojica proskribovane ličnosti u u evropskim centrima moći. Aleksandar Vučić je od Albanaca uzeo milijarde evra za prodaju Kosmeta. Ali, Srbi ostaju na svojim ognjištima, a svet nije više zainteresovan ni za Albance, ni za Kosovo. Šta će biti ako Vučić ne uspe da ispuni obećanja? Sa kim god se rukovao, Vučić ga je prevario. On se prevarom bavi, kao naučno-istraživačkim radom.

Biografija Aleksandra Vučića je opterećujuća. On je dvadeset godina bio lajavac na evropske integracije, ratnohuškač, a svo vreme je bio na apanaži Miloševićeve tajne policije, i potom plaćenik Borisa Tadića. Sada je prodao Kosmet, završio je jedan bogohulan posao, i oi koji su stajali iza tog projekta žele da ga se što pre oslobode. A zna se kako su surovo završili oni koji su se izdavali i prodavali.

Pre tri nedelje, Vučić je za 500 hiljada evra kupio izvesnoj Tanji Đukanović kuću u Loznici. Ona mu izigrava nevenčanu suprugu, jer Vučić ne sme da javno prizna da je gej. Upućeni tvrde da se ovaj psihopata noću budi i sabira novac koji je oteo i opljačkao. Ta pohlepa će mu doći glave.

Prema sadašnjem rasporedu snaga, Vučić kontroliše skoro polovinu stranačkog Glavnog odbora, ali ga članstvo po unutrašnjosti prezire kao običnog kriminalca. S druge strane, osim što uticajni krugovi žele Vučićevo smakuće, srpski predsednik Nikolić ima ovlašćenja da ga smeni sa mesta “koordinatora rada službi bezbednosti“, a može da utiče na članstvo u SNS-u da Vučića isteraju iz partije. Naravno, Nikolić za sada nema takvih ambicija, jer mu Vučić popušta i ispunjava njegove zahteve. Privremeno.

Rat u SNS-u brzo će eskalirati, jer je Vučić, očigledno je, svima dojadio – i u stranci, i u Vladi, i u inostranstvu. A kada se taj krug zatvori, onda dolazi lafet.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ZLOUPOTREBA SOLIDARNE POMOĆI U ZAJEČARSKOJ GRADSKOJ UPRAVI

23. октобра 2013. Коментари су искључени

 

Birokratija je oduvek znala da zaštiti svoje privilegije. U Srbiji postoji Poseban kolektivni ugovoro za državne organe, koji podrazumeva pomoć zaposlenima u slučaju zdravstvenih tegoba, nabavke lekova, smrtnog slučaja i slično. Naravno, kao i uvek, plaćaju građani. Provincijska vlastela u Zaječaru je otišla korak dalje u ovoj mizeriji, pa je tim novcem omogućila privilegovanim drugovima i drugaricama da idu na ulepšavanje, ugradnjom skupocenih implantata i keramičkih zubnih proteza. Dok su se obični smrtnici lečili gde stignu i o svom trošku, odabrani su birali privatne klinike u kojima će sređivati svoje nedostatke.

 

          Vuksan Cerović

 

Jedan zaječarski sindikalni veteran reče: "…Danas je bolje imati gram sreće nego pet kila pameti". Prema njegovoj definiciji, pojam sreće je u nekoliko minulih decenija sužen i gotovo bez ostatka sveden na političku prilagodljivost, ili preciznije rečeno podobnost. Ako si po volji stranci koja je na vlasti i vlastodršcima, kaže taj stari borac koji je već batalio sve bitke, znanje i pamet ti ne trebaju. Ta karakteristika nije baš na ceni.

Šta je na ceni pokazala je vest koja je tokom minulih dana silno intrigirala Zaječarce. Otkriveno je, naime, da je grupa ljudi u Gradskoj upravi grada Zaječara do blistavog osmeha i sjajnih zuba dolazila narodnim parama, odnosno novcem svojih sugrađana.

Sve se to dešavalo iza leđa javnosti, a oni koji su vest obelodanili i iskoristili za dnevnopolitičke potrebe, nisu se potrudili da istraže kako je do toga uopšte došlo, ko je glavni junak te, kako je u jednom dnevno listu okarakterisano "jadne" priče. Štaviše stekao se utisak da je glavni junak stavljen pod kišobran iako potpuno nezasluženo. Ali, krenimo redom…

Rad u državnim organima i državnim preduzećima odavno je privilegija. Mnogi još pamte kako su se srpskim železnicama besplatno vozikale tetke, ujne, tašte i svastike srpskih železničara, a da nikada niko nije narodu rekao koliko je sve to koštalo. O drugim privilegijama i da ne govorimo. U državnim organima, gde je starešina bog koji bezmalo odlučuje o životu i smrti podređenih, a račun gotovo nikome ne polaže, privilegije su vremenom postale selektivne i konspirativne.

Tako je malo ko u Gradskoj upravi grada Zaječara znao da je Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe propisano, da zaposleni imaju pravo na socijalnu pomoć u slučaju teže ili duže bolesti; nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju, zdravstvene rehabilitacije, nastanka teže invalidnosti, nabavke lekova, smrti

Sve ovo važi za zaposlenog i članove njegove uže porodice. Znali su, naravno, oni koje je muka terala, ali još bolje od njih Jasmina Gačević Mladenović, načelnica Gradske uprave i njeni puleni i to su obilato koristili. Ne treba sumnjati da je u to bio upućen i doskorašnji gradonačelnik Zaječara Boško Ničić, ali nije poznato u kojoj meri je u tome učestvovao.

Prema podacima do kojih je reporter "Tabloida" došao u Gradskoj upravi u Zaječaru, od 2008. do 01.08.2013. godine za socijalnu pomoć radnicima Gradske uprave isplaćeno je 3.552.372 dinara.

Pomoć su, na osnovu 118. rešenja, primila 62 od ukupno oko 200 zaposlenih, iz čega proizilazi zaključak da je nekima isplaćivana i po nekoliko puta. Među njima je svakako bilo onih koji su teško bolesni, onih čiji su članovi porodice bili teško bolesni ili postali invalidi, kao i onih čija su primanja bila mala i nedovoljna da podmire sve troškove života.

Međutim podaci do kojih smo došli nedvosmisleno pokazuju da je najviše novca završilo u rukama onih koji nisu želeli da se leče u državnim medicinskim ustanovama, nego u privatnim klinikama gde je to znatno skuplje.

Gotovo 40 odsto tog novca (1.369.949 dinara) potreošen je u periodu od 1. 1. 2011. do 1. 8. 2013. godine za ugrađivanje skupih zubnih proteza ili implantanata. Za proteze je odobravano od 28.000 do 140.000 dinara.

Koliko je novca u prethodne tri godine utrošeno na lepši osmeh nije nam poznato. Sva rešenja za zubne proteze potpisala je Jasmina Gačević Mladenović, tadašnja i sadašnja načelnika Gradske uprave.

Pošto zubne proteze nisu ortopedska pomagala, a Jasmina Gačević Mladenović se nije potrudila da to sazna, logičan je zaključak da sredstva za te namene nisu mogla da se odobravaju.

Problem, međutim, nije samo u tome. Problem je što je "socijalna pomoć" davana i radnicima na rukovodećim radnim mestima koji su imali solidne plate, što su u skupim privatnim klinikama obavljani medicinski zahvati koji se sa uspehom obavljaju u Kliničkom centru Niš ili Beograd sa uputom lekarske komisije koja u Filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje zaseda svakog radnog dana, što se pojedine, pre svega "zubne rabote", sa pravom mogu svrstati u luksuz i što ima indicija da novac u nekim slučajevima uopšte nije trošen u skladu sa rešenjem kojim je odobren.

Zaista je teško objasniti Zaječarcima zašto su socijalnu pomoć dobili Jasmina Gačević Mladenović (dva puta ukupno 151.590 dinara), načelnica gradske uprave sa primanjima od blizu 100 hiljada dinara, Dušan Mladenović, član Privremenog organa sa verovatno nešto većim primanjima ( dobio 139.590 dinara), Irena Đorđević, zamenica načelnika Odeljenja za finansije (dva puta ukupno 107.000), Karan Dragomir, šef trezora grada Zaječara (dva puta ukupno 203.324), Vesna Perović Kurko, načelnica Odeljenja lokalne poreske administracije (100.000 dinara)…

– To je zaista sramotarekao nam je jedan službenik Gradske uprave, koji nije želeo da mu ime pomenemo, zbog straha da mu načelnica Gradske uprave to nikada ne bi oprostila. – Bio sam i ja bolestan, znao sam da neki uzimaju pare, ali nisam uzeo jer komšije i poznanike ne bih mogao u oči da pogledam. Svaka čast ljudima koje je velika muka naterala jer su imali mizerna primanja i nisu mogli da plate ni participaciju, ali da ljudi na funkcijama dobijaju socijalnu pomoć, to nema nigde. Te pare su za svašta korišćene.

Naravno, ništa se ne dešava slučajno, pogotovu kada je reč o privilegijama u Gradskoj upravi u režiji Jasmine Gačević Mladenović. U 2011. godini ona je, kao načelnik Gradske uprave, sklopila dvadesetak ugovora o delu sa svojim činovnicima pod blago rečeno neobičnim okolnostima. Po tim ugovorima isplaćeno je 365.000 dinara plus doprinosi.

Sa Dragomirom Karanom, Irenom Đorđević, Zlatom Kovačević Ivanom Trifunović i Danijelom Miletić sklopljen je, 3.3.2011. godine ugovor o delu, po kome su navedeni radnici Odeljenja za finansije bili u obavezi da "postavljaju(!?) dokumentaciju, raznose završne račune po mesnim zajednicama i sređuju kancelarije(!?) uz naknadu od po 20.000 dinara plus doprinosi. Šta se podrazumeva pod postavljanjem dokumentacije nije nam jasno, niti u rešenju piše šta se podrazumeva pod "sređivanjem kancelarija".

Samo 20 dana kasnije, 23. 3. 2011. godine sa istim službenicima sklopljeni su novi ugovori o delu po kojima su bili dužni da "ispravljaju podatke na postojećoj dokumentaciji saglasno važećim propisima za Odeljenje za finansije".

Ekipa je pojačana sa Vesnom Perić i Draganom Jelenković a svakom od njih je isplaćeno po 30.000 dinara plus doprinosi. U Gradskoj upravi se mogu čuti komentari da su navedeni ljudi ekstra plaćeni da ispravljaju sopstvene greške.

Konačno, 16. 5. 2011. godine načelnica Gradske uprave potpisala je ugovore o delu sa Draganom Stojanovićem, Milanom Vujićem, Milivojem Stankovićem (radnicima u ERC-u), Dragomirom Karanom, Ivanom Trifunović, Danijelom Miletić, Irenom Đorđević i Zlatom Kovačević , po kojima su bili u obavezi da rade na poslovima "usaglašavanja načina izrade zarada zaposlenih u novom programu odobrenom od Ministarstva finansija".

Dragomiru Karanu i Ireni Đorđević je isplaćeno po 20.000, Ivani Trifunović 15.000, a ostalima po 10.000 dinara. U tom periodu, bilo je radnika u Gradskoj upravi koji su obavljali razne poslove koji im po sistematizaciji nisu pripadali, ali im nikada nije ponuđena nikakva nadoknada niti su je ikada tražili.

Kada se sve sabere bez dileme se nameće zaključak da je za blistave osmehe činovnika o trošku građana Zaječara najodgovornija Jasmina Gačević Mladenović. Za divno čudo to joj uopšte nije smetalo da nakon nedavne promene vlasti u Zaječaru opstane na funkciji sa koje je to radila.

U izjavama novih gradskih čelnika, koji su osudili trošenje narodnih para za skupocene zube odgovornost načelnice nije ni pomenuta. Da li je to još jedna potvrda teorije bivšeg sindikalca da je bolje imati gram (političke) sreće nego pet kila pameti?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

RUDNIK RESAVICA JOŠ JEDAN OD GUBITAŠA KOJI ĆE BITI PRODAT ZA MALE PARE

22. октобра 2013. Коментари су искључени

 

Javno preduzeće za eksploataciju uglja "Resavica" u restruktuiranju ima 4.281 zaposlena i ogromne gubitke od 74 miliona evra preko vrednosti kapitala, sa ukupnim obavezama od 141 milion evra, a tek treba da se izloži prodaji, kako kaže ministar Mlađan Dinkić. Pitanje je samo- kome, kad je vladinom politikom ovo javno preduzeće potpuno uništeno!

 

          Igor Milanović

 

Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica" je u restruktuiranju, već duži period vremena. Na početku ove godine bilo je u matičnom preduzeću 4.070 zaposlenih, a u zavisnim društvima još 211. Sa 67,6 miliona evra ostvarenog ukupnog prihoda u 2012. godini iskazalo je gubitak u matičnom i zavisnim preduzećima od dvadeset miliona evra, ili 29,6 odsto ostvarenih ukupnih poslovnih prihoda.

Dakle, da bi izbeglo poslovanje sa gubitkom, a sa gubicima posluje već više godina, u 2012. godini trebalo je da mu prodajne cene tone uglja budu veće za jednu trećinu.

Ali, tu jednu trećinu od 20 miliona evra trebalo je da plati elektroprivreda, ili, u krajnjem slučaju građani, kao krajnji potrošači. U toj istoj godini za bruto zarade i naknade zarada isplaćeno je 40 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.

Bruto zarade, kao osnovna stavka rashoda, dostigle su skoro 60 odsto ukupno ostvarenih poslovnih prihoda, ali je samo polovina tih zarada realizovana na tržištu, dok je druga polovina teretila iskazane gubitke.

Sa takvom politikom cena i vođenja ovog javnog preduzeća Srbija ne može ići dalje. Ukupna poslovna imovina ovog gubitnika iz Resavice, prema godišnjem bilansu za 2012. godinu, po knjigovodstveno iskazanoj vrednosti, je 67,3 miliona evra, a gubici iznad kapitala 74 miliona evra.

U te gubitke nisu uračunati gubici do vrednosti kapitala od 91 milion evra. Prema tome, ukupni iskazani gubici u poslovanju ovog javnog preduzeća su 165 miliona evra. Ministar za privredu i finansije Mlađan Dinkić, vodeći vladin privrednik, koji u poslednjih dvanaest godina vodi srpsku ekonomiju, kaže da će ovo preduzeće u restruktuiranju izložiti prodaji.

Ali ko će kupiti ili biti partner – finansijer preduzeća koje ima ukupne obaveze 141 milion evra?

Nema niko drugi do Republike Srbije, koja ne zna šta da radi sa gubitnicima Petrohemijom iz Pančeva, Srbijagasom iz Novog Sada, Galenikom iz Zemuna, JP Putevima Srbije, JP Železnicama Srbije, JAT Airways-om i brojnim drugim, kad je republički budžet u minusu za oko dve milijarde evra i kad država „krvari" da bi rashode pojedinim ministarstvima smanjila, kako bi se izbegao veći deficit u republičkom budžetu, koji se mora pokriti novim zaduživanjem, a za kamate na dosadašnja zaduženja država već izdvaja skoro milijardu evra godišnje.

Postavlja se razumno pitanje: zašto republička vlada i ministarstvo privrede već duži period vremena tolerišu politiku stalnog zaduživanja, bolje reći prekomernog zaduživanja Republike Srbije, a da nikad ne razmatraju suštinske analize poslovanja republičkih javnih preduzeća i po tome ne donose odgovarajuće zaključke, već dozvoljavaju da taj javni „brod" plovi bez kompasa, više od jedne decenije, tokom trajanja takozvane nove demokratske vlasti.

Šta će biti sutra ako Republika Srbija ne da garancije za nove kredite Javnom preduzeću „Resavica"? Šta će se desiti kad tih četiri hiljade radnika dođe pred Vladu Srbije, ko će stati pred njih i šta reći rudarima koji u podzemnoj eksploataciji vade ugalj?

A teže će biti ako se rudarima priključe i zaposleni koji uvozni gas prodaju znatno ispod uvoznih cena, te ako u red sa njima stanu i železničari koji u dobroj meri transportuju resavički ugalj.

Vladi to nije bitno, već se ministri bave kako i kome, i uz koji bonus da prodaju domaćeg avioprevoznika, jer ministrima i domaćim biznismenima trebaju udobni letovi sa inostranstvom, a njih uopšte ne interesuje sudbina više od četiri hiljade zaposlenim u rudničkim jamama.

Ako postoji cena iskopane tone uglja, a sigurni smo da postoji, zašto se ugalj prodaje za trećinu ispod tržišne cene? Ko je taj u zemlji Srbiji koji obezvređuje rad rudara i čije je to "fakultetsko obrazovanje" koje naš narod usmerava u Evropu, kad su odluke Vlade da se ne prizna rad rudara, da se administrativnim merama određuju cene tone uglja, da se gubici gomilaju na teret Republike…?

A novim merama Vlade, sva preduzeća koja su u restruktuiranju će biti prodata, na kraju za sitne pare, a radnici će završiti na ulici…

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: