POLICIJA: SVI SE MOGU REKONSTRUISATI OSIM NAJBOLJEG, DIEKTORA POLICIJE!!!

 

Najvažnije pitanje ovih dana u državi je rekonstrukcija Vlade jer je "koalicija" odlučila da oceni samu sebe, nakon što je utvrdila da je nešto trulo u državi Srbiji. Videvši šta se dešava, i direktor policije, Milorad Veljović, rešava da rekonstruiše rad u MUP-u osnivanjem radne grupe za rešavanje korupcije u AP Vojvodini, kako bi sprečio spregu policajaca sa političarima. To je možda i tačno. Ali, da li je možda više od njih u sprezi i povezan sa političarima on sam, pita se Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala.

 

           josip Bogić

 

Ko je kriv što Niš i Novi Sad nisu dugo vremena imali načelnike SUP-a? Da li operativci ili direktor? Stvaranjem novog tima, direktor policije Veljović hoće da pokaže kako su sitni policijski službenici štitili političke moćnike na svoju ruku a da on pri tome nije imao pojma.

Sada plaćaju cenu svi oni pošteni policajci koji nisu radili svoj posao upravo zahvaljujući tom istom Veljoviću koji nije izlazio iz kabineta predsednika Tadića i njegovog savetnika Miodraga Rakića. Sada će tim istim policajcima u AP Vojvodini deliti lekcije poštenjačina policajci iz drugih delova Srbije kao da u njihovim sredinama uopšte nema kriminala i da su oni u tim sredinama iz kojih dolaze nemilosrdno sredili kriminal i korupciju.

Osnivanjem nove radne grupe postići će se sigurno „veličanstveni rezultati" slični onima koje je postigla radna grupa MUP-a u borbi protiv korupcije, koja je prisvojila rezultate operativaca UBPOK-a (SBPOK-a) prikazujući ih kao svoje rezultate. A o kakvim se ekspertima radi polako dolazi na videlo.

Sve ono što su sami odradili polako pada u vodu. Nedavne presude apelacionog suda u Beogradu u slučaju Olivera Dulića koji je konstatovao da u radnjama ne postoje dokazi da je izvršeno krivično delo koje se optuženom stavlja na teret te je slučaj vraćen na početak u fazu ponovne istrage.

Osim toga ovako fabrikovani slučajevi predstavljaju problem i specijalnom tužiocu za organizovani kriminal i korupciju koji se optužuje za navodnu opstrukciju ili čak neznanje u šta i oni koji ga teret ne veruju. Ustvari, radi se o notornom neznanju policijskih eksperata. Da li u regionima iz kojih dolaze, postoje bele knjige o stanju lokalnog kriminala kao što postoji ona u MUP-u? Sigurno postoje- ne bele knjige, nego crne knjige crnje od najcrnjeg mraka.

Kako Miljko Radisavljević da objasni da su akcije prodate ispod tržišne cene na berzi koja je jedina merodavna u tržišnoj ekonomiji? Miljko kaže u svojoj optužnici koji je prepisao od eksperata iz MUP-a da su optuženi kupovali i prodavali hartije od vrednosti ispod tržišne vrednosti na berzi. A šta je berza nego deo finansijskog tržišta na kome dolazi do sučeljavanja ponude i tražnje za hartijama od vrednosti!?

Pa berza je jedino pravo merilo tržišne vrednosti i u tržišnoj ekonomiji ne postoji jednom za svagda utvrđena cena nečega koja će od momenta određivanja važiti za svagda. To se uči na početnim godinama odgovarajućih fakulteta. Osnovna funkcija tržišta hartija od vrednosti je da imalac kupuje jeftino hartije a da ih proda skuplje.

Na tome počiva kapitalizam. Mislim da je MUP rešio na čelu sa svojim ekspertima da stane za vrat takvom „nepoštenom" načinu rada. I za sada je uspeo. Ali šta će reći konačno sud ili oni iz evropskih institucija ostaje da se vidi. Samo će Miljko imati problema da „sačuva" takvu nakaradnu optužnicu bojeći se za svoj status kako rekoše dobro obavešteni izvori iz MUP-a.

Ali tu neće biti kraj. Sve govori da će radna grupa proširiti svoj delokrug i na ispitivanje uzroka propasti berze još u tridesetim godinama prošlog veka i preostale žive uhapsiti koji su dozvolili takvu propast! Ili čak „prevarante" na ostalim svetskim berzama poput Londona ili Njujorka. Crno se piše kapitalizmu!

A krivica tužilaštava? Veljović i dalje ponavlja staru otrcanu frazu kako je policija u saradnji sa tužilaštvom uhapsila tamo nekoga, a ne zna da je tužilac naredbodavni organ MUP-u i drugim državnim organima koji se bave suzbijanjem kriminala i da je ono jedini organ koji procenjuje da li u radnjama pojedinaca postoje obeležja krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti. Veljović je izgleda prespavao zimski san kao medved jer već više od deset godina postoji ZKP koji to propisuje.

Očigledno ne može još da shvati da policija nema šta da uslovljava tužioca. Policija je dužna da sva eventualna saznanja o izvršenim krivičnim delima dostavi nadležnom tužiocu a on ceni da li će nekoga procesuirati ili ne. Veljović i njegovi eksperti se izgleda stavljaju iznad tužilaštva i sve ono što oni smatraju da je krivično delo, bez obzira da li tu ima validnih dokaza ili ne, tužilac mora bezrezervno da prihvati ili će se oni žaliti najprvom potpredsedniku Vlade da tamo neki tužilac vrši opstrukciju. To je nekada bilo tako kada je Veljović bio pripravnik, ali sada to nije tako.

Pogotovo kada je organizovani kriminal i visoka korupcija u pitanju. Veljović je sa svojim ekspertima „ocrnio" policajce iz SBPOK-a bez ikakvih dokaza, suspendovao odredbe Zakona o organizovanom kriminalu koji kaže da se ovom materijom bavi isključivo SBPOK i tužilac za organizovani kriminal. Da se poštuje Zakon ove radne grupe ne bi bile ni osnovane.

Kako reformisati policiju u pogledu novih informacionih tehnologija kada sam direktor pojma nema o radu na računarima jer je do skora bio nepismen u toj oblasti a sada je polupismen jer samo zna da pritisne dugme i da ga uključi.

Osim toga u oblasti suzbijanja visokotehnološkog kriminala na čelo službe je postavljen ekspert koji je završio hemijski fakultet u Tuzli koji će „pohapsiti" sve kriminalce u toj oblasti, stati na put svim hakerima u svetu tako što će im „posuti soli na rep". A ta je oblast sada u svim udarnim vestima u svetu od kako je bivši američki činovnik Snouden obelodanio kako američke vlasti putem ovih savremenih tehnologija špijuniraju ceo svet. Čak su se drznuli i da prate zbivanja kod čelnika Evropske unije. Ali mi imamo eksperta.

Dok kolone talentovane dece odlaze iz Srbije u svet upravo zbog ovakvih priučenih eksperata.

Osim toga, nedavno je objavljena vest da je sidnikat policije potpisao nekakav sporazum o saradnji sa rektorom prestižnog privatnog fakulteta iz Beograda u ime dobre saradnje sa policijom pa predlažem da se ubuduće MUP proglasi za prvu menadžersku organizaciju u Srbiji jer će sigurno ovaj fakultet za menadžment dati veliki i nemerljivi doprinos u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Kada kadrovi proizvedeni na ovom fakultetu mogu da vode Skupštinu i mnoga ministarstva onda mu MUP dođe kao „prava sitnica". U tom smislu predlažem i štampanje novih vizit kartica za neupućene kao one koje je imao „sreski špijun" Aleksa Žunjić.

Nekada je defektološki fakultet bio rasadnik policijskih kadrova i videli smo do kojih epohalnih uspeha je doveden MUP. Sada očigledno taj primat preuzima menadžment do kakvih uspeha će dovesti ostaje nam da vidimo.

Očekujem takođe da će MUP uskoro početi i da hapsi poslanike koji su donosili zakone koji su „išli na ruku" tajkunima. Primer sulude paranoje je i hapšenje čelnika jedne opštine koji su donosili po mišljenju „eksperata" nezakonite odluke.

Najnovija vest je da direktor policije sprema smenu dva generala Bijelića i Dikića. Narodna poslovica kaže da riba smrdi od glave a da se čisti od repa. I u tom smislu reforme koje planira direktor policije će biti u skladu sa njom. Kako je moguće da su ova dvojica generala toliko dugo opstajala na svojim mestima a da direktor nije bio upoznat sa njihovim „brljotinama"?

Dok je ovakav direktor na čelu MUP-a , nema od rekonstrukcije ništa, baš kao što neće biti ništa ni od rekonstrukcije Vlade na bolje. Ne može jedan od aktera vladajuće stranke da godinama upropašćava finansijski sistem zemlje i njenu ekonomiju i da za to ne odgovara. Da li to ai svesno ili iz neznanja svejedno je za građane Srbije. Isti je slučaj i sa policijom. Možda i direktor sve ovo radi iz najbolje namere i najbolje što ume. Ali to nije dovoljno.

Rekonstruisati Vladu a ne smeniti ovakvog direktora policije je uzaludan posao. Kada se budu iz državnog aparata odstranile štetočine i nesposobnjakovići tada će se moći govoriti o rekonstrukcijama.

Ako je verovati najprvom potpredsedniku Vlade da će na mesto prvog čoveka za evropske pregovore dovesti ličnost koja neće samo klimati glavom i koja će reći "ne", ako nešto nije u redu. Treba onda i da direktor policije konačno kaže „istorijsko ne" svim onim političarima koji mu se mešaju u rad pa makar to bio i sam najprvi. Dok se to ne desi, Veljović će i dalje biti zaštićeniji od belog medveda. Nije sve crno-belo u MUP-u. U MUP-u je najcrnje!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VUČIĆEVI NAPREDNJACI: SPOSOBNI LJUDI NA PRAVOM MESTU ILI NAPREDNJAČKA PLJAČKA KOLUBARE?!

 

Pljačka Kolubare i dalje traje. Promenili su se samo akteri. Ranije su to bili kadrovi iza kojih je čvrsto stajala Demokratska stranka, a danas čerupaju Vučićevi naprednjaci. I metode otimačine su slične: falsifikovanje faktura, lažno prikazivanje rada mašina, fiktivne i stvarne havarije na bagerima, plaćanje reketa, podmićivanje funkcionera i sindikalaca…Da bi propast bila potpuna, naprednjačko rukovodstvo i njihove ulizice, predstavljaju skup najgoreg, najprimitivnijijeg i najnestručnijeg taloga koje je ikada ušlo u Kolubaru.

 

          Insajderi K-3 i K –5

 

Po dolasku Milorada Grčića za direktora PD RB Kolubara, mislili su kolubarci da će se nešto promeniti na bolje. Prethodni direktor Nebojša Ćeran, takođe iz Obrenovca, niti je smrdeo niti mirisao. Ostao je upamćen po tome da je vreočanima dao po 35 % avansa, po gruboj proceni vrednosti imovine, za saglasnost na preseljenje groblja, koje je smetalo rudarskim radovima i napredovanju Polja D.

Neki, bolje upućeni kažu, a sve to da bi uzeo od Radosava Savatijevića Keneta 100.000 evra reketa (Kenetu je isplaćeno 1.250.000 evra, iako se njegovo domaćinstvo nikada neće seliti zbog Kolubare, jer tu nema uglja!).

Nije rešio ni pitanje zloupotrebe i privatizovanja službenih automobila, preraspodele radne snage u korist proizvodnje, malo je nešto utegao troškove po osnovu nabavki roba i dobara, i smanjio angažovanje privatne rudarsko-građevinske mehanizacije.

Oko sebe je držao saradnike koji su svi kasnije pohapšeni zbog zloupotreba itd. I onda Karićev naprednjak, Milorad Mića Grčić, odmah službene automobile stavlja naredbom pod kontrolisanu upotrebu, juri krađu goriva i druge sumnjive rabote, zbog čega je doveo Branka Milojevića u Kolubaru, diplomiranog oficira policije, da mu bude šef unutrašnje kontrole.

I narod je počeo da odobrava ponašanje novog direktora bez obzira što je kupio diplomu u Novom Sadu, i nikad nigde nije radio u sličnom preduzeću. Ali avaj, nedugo zatim kupuje 50 skupih novih automobila i deli ih svojim novopostavljenim saradnicima koje je u međuvremenu doveo sa svih strana.

Pored Milojevića iz Policijske stanice Obrenovac, tu mu je i pomoćnik za finansije iz opštine Obrenovac, pa pomoćnica za pravna pitanja, isto je negde radila u Obrenovcu, pa pomoćnik za komercijalu iz Beograda Igor Smiljković, nekada je radio za Vuka Hamovića, pa rukovodilac komercijalnog sektora Kovač, iz Beograda i bivši Hamovićev radnik, pa neki momak iz Kragujevca da pojača unutrašnju kontrolu, pa još njih 800 od zla oca i još gore majke, sa novostečenim diplomama lakog univerziteta, i silnih drugih privatnih škola koje neko po Bolonji proglasi strukovnim ili već kako.

Dakle, zaposlio je u Kolubaru preko 800 ljudi, kupio sada već preko 50 novih automobila! U Kolubara usluge postavio je lokalnog SNS šerifa, nekog Jeftića, koji je izmenjao sve stranke, a bio je i u DS-u. I taj momak je na brzinu u Uslugama zaposlio oko 500 aktivista i članova SNS, koji sada jure po Srbiji da negde steknu neku brzinsku diplomu, jer je i Jeftić, kažu završio pravni fakultet u Kragujevcu, kod profesora koji su kasnije pohapšeni.

Vrhunac kriminala i zloupotreba se dešavaju sada, kada su Devixu i njemu bliskim firmama u Kolubari, van tendera, i svih zakonskih procedura dali 50.000 tona uglja, za koju su uslugu ovi ljudi dali po 6 evra reketa, odnosno 300.000 evra reketa unapred FK Kolubara, a na ruke drugom lokalnom šerifu SNS-a, inače novom predsedniku FK Kolubara, nekom Vrapcu koji je blizak sa Nebojšom Stefanovićem, predsednikom Narodne skupštine Srbije.

I sad Aleksandar Vučić može koliko god hoće da priča o nultoj toleranciji na korupciju i kriminal, kad ovi njegovi i njemu bliski ljudi krajnje transparentno šamaraju Kolubaru! Inače vlasnik Devix-a je Vitomir Dimitrijević, protiv koga se vodi krivični postupak za falsifikovanje faktura, odnosno lažno prikazivanje rada svojih mašina u Kolubari u vreme direktorovanja Dragana Tomića. Pa valjda firme i ljudi koji se sumnjiče da su oštetili Kolubaru, ne mogu da rade sa Kolubarom ništa dok se krivični postupak, koji je u toku, ne završi. Ali, kad imaš pare, i daš ih kome treba, sve može.

REIK Kolubara puca za dve godine, jer su nestručni i pokvareni kadrovi preuzeli upravljanje njome, ponašajući se kao poludivlji ljudi, gladni i željni svega. Potpuno neobrazovani i nevaspitani, udarili su šamar svima nama koji smo očekivali da se nešto stvarno promeni na bolje, i verovali smo Aleksandru Vučiću kada je govorio o sprečavanju i uništavanju kriminala i korupcije, a sada, posle ovog što se zbiva u Kolubari, taj čovek više liči na onog lajavog krelca iz crtanih filmova.

Neka nam je Bog u pomoći! Nismo pominjali silne tehničke propuste, havarije na bagerima, klizanje odlagališta na selo Junkovac, za šta su sve subjektivno odgovorni Grčićevi najbliži saradnici, mada je on najodgovorniji, pošto ih je lično birao i postavljao!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ODLUKA: VLADA SRBIJE UVEK PREDLAŽE “NAJBOLJE LJUDE” ZA MESTA OD INTERESA NJIHOVIM STRANKAMA

 

Sve je već toliko puta rečeno o Vuku Hamoviću, Vojinu Lazareviću, i o njihovoj bulumenti kadrova u koje su toliko ulagali i koji su im, na kraju krajeva, sve i omogućili, nameštanjem svih mogućim poslova, tenderima kojima su samo slike pobednika nedostajale, zloupotrebama epskih razmera, kriminalom svake vrste i neshvatljivim obimom korupcije, koji je prosto zadavio ceo energetski sektor u zadnjih 15 godina.

 

          M. Hadžić

 

Bila bi greška ne pomenuti i druge junake iz najveće i najbestijalnije pljačke države Srbije i njenih ojađenih građana. Tu su i Vlada Šekrevski, Slobodan Babić, Srđan Nikolić, Dana Vuković, Ljubomir Gerić, Dragoljub Laković,Vignjević, Sveta Bulatović, Radivoje Dangubić, kao i mnogi drugi, koji će se možda i naljutiti što ih sada ne pominjemo, a zaslužni su dosta za istorijsku pljačku, pre svega starog EPS-a.

Glavni junak ove priče je nova zvezda na energetskom nebu Srbije, i sadašnji je generalni direktor EMS-a, Nikola Petrović, osoba nepoznatog poslovnog porekla, krajnje sumnjivog obrazovanja, osobina i karakternih crta, koja je prosto idealna za podršku energetskog kartela.

Odluka je pala. Malog treba gurati na sam vrh, a vrh je da njihov "mali" zasedne u najmoćniju fotelju ekonomiji Srbije – fotelja generalnog direktora EPS-a. Kako rekoše, tako i uradiše. Kreirali su neviđenu farsu preko konkursa za izbor generalnog direktora EPS-a, a sve u organizaciji Vlade Srbije. Konkurs je već produžen i treba da traje preko mesec dana, sa idealnim uslovima, koje zamalo nije ispunio i pošteni Joca Amsterdam. Onda će On (Vučić) da predloži najboljeg . Idealan je u svemu. A ON je – Nikola Petrović!

Nikola ima svoj čuveni pedigre-PRAVDU. Ta firma ugašenih dnevnih novina Radikala, više ne postoji. Potpuno je bankrotirala i pored sve pomoći žutog preduzeća. Tamo je Nikola stasao i kao manjinski vlasnik, bezuspešno se bavio marketingom a retko trgovinom, a najbolje mu išlo voće i povrće.

Pošto ovo sada nije vreme PRAVDE, žuti magovi sa čuvenim energetskim sponzorima i donatorima, još tada rešiše da pomognu i ulože u budućnost, a budućnost je bila SNS i Alek. Umesto Aleka, koji je dobio vrhunske uloge u našim životima, pade odluka i komanda da se izvrše sve pripremne radnje za obuku i promenu biografije Nikole Petrovića.

Od tada, i vrapci znaju da je Nikola Petrović potrčko i manjinski partner Nenada Kovača-Neše Rominga, Đilasovog lobistu i čoveka od poverenja. To mu ne smeta, da kao manjinski partner preko svoje privatne firme PEGASSUN Limited sa Devičanskih Ostrva, sada dobije gratis lokacije na desetinama mesta u Srbiji za gradnju mini – hidro elektrana, kao saučesnik nameštenog tendera za dodelu lokacija preko Vlade Srbije, kompaniji MINI HYDRO INVESTMENT iz Beograda, gde je Neša Roming većinski vlasnik. Vrlo pošteno i transparentno, nego šta. Još će to da overi ministarka Zorana Mihajlović, htela-ne htela, a njen čuveni Antikorupcijski tim će da ćuti i drema. Ma neće da može.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

POLICIJA KRUŠEVAC: ČELNICI PU KRUŠEVAC, BAVE SE I POSLOVIMA ZAPOŠLJAVANJA RODBINE, DRUGARICA, PRIJATELJA…

 

Grad Kruševac, već deset godina nema pravog, sposobnog načelnika policije, komandira, niti inspektore kakve zaslužuje. To je jedan od osnovnih motiva zbog kojih grupa kruševačkih policijskih inspektora napisala otvoreno pismo gradonačelniku Kruševca Bratislavu Gašiću, i ustupila ga redakciji kako bi i najšira javnost u Srbiji bila upoznata sa njim.

 

 

“U kruševačkoj Policijskoj upravi (PU), postoji par ljudi koje u žargonu nazivamo ,,slušno odeljenje", u kome rade policajci koje je izabrao načelnik PU Miljan Petrović i čiji je jedini zadatak da prisluškuju telefonske razgovore kriminalaca ali i policajaca, pa i čelnih ljudi grada, među kojima ste i vi. Prisluškivanje se vrši isključivo po Petrovićevom naređenju i uz saglasnost Miloša Perovića, inače načelnik Jedinice za zaštitu svedoka MUP-a Srbije.

Naravno da oni sami ne bi smeli da donose takve odluke da nisu imali apsolutnu zaštitu bivšeg šefa BIA-e, Saše Vukadinovića i njegovog pomoćnika Ivice Petrovića. Ta praksa se nastavila i posle smene Vukadinovića.

Interesantno je i to da je Miljan Petrović svojevremeno u Brusu proneverio dnevnice policajaca, pa je to od strane Saše Vukadinovića i Ivice Petrovića nekako "pokriveno". Ukazano poverenje je uzvratio na taj način što je neovlašćeno počeo da prisluškuje njihove kolege ("neprijatelje") i političke protivnike. To i danas čini za račun istih ljudi.

Kada je po dolasku DSS na vlast 2004. godine, tadašnji ministar policije Dragan Jočić smenio načelnike u svim upravama sem u Kruševcu, smatrajući opravdano da će Vukadinović biti najodaniji poslušnik, osudio je kruševačku a i srpsku policiju na propast. I sve to uz saglasnost Miloša Radulovića, načelnika Rasinskog okruga. Zbog ove odluke, nastupile su skoro nepopravljive posledice…

Svakog dana Miljanovi inspektori u kruševačkim lokalima ili na ulici demonstriraju silu nad građanima, kojima nakon fizičke torture podnose krivične prijave kako bi opravdali svoju bahatost. Javna je tajna da u lokalnoj diskoteci "Duomo" ti isti inspektori sa kriminalcima konzumiraju sve i svašta, a neki od njih imaju i dugovanja u hiljadama evra.

Tkođe nije nikakva tajna da Miloš Perović, preko svoga kuma Ostoje, daje novac pod kamatu, da je u kafani sa još par inspektora u tuči sa takozvanom "Sušinom grupom" polomio jednom od njih ruku, pa su se sutradan mirili, naravno, sve uz odgovarajuće ustupke i usluge…

Miljan Petrović, Saša Vukadinović, Ivica Petrović, Srđan Milivojević i Miodrag Đidić odgovorni su jer su bez ikakvog konkursa i kriterijuma zaposlili oko 90 radnika, ignorišući naredbu ministarstva o zabrani zapošljavanja. Primani su bez adekvatih stručnih kvalifikacija, samo prema naklonosti demokratske stranke.

Miljan je svoju suprugu Sanelu Petrović zaposlio kao sekretaricu komadanta vatrogasne brigade u Kruševcu, a rođenog brata preko Saše Vukadinovića u VPD Kruševac. Načelnik Đurović je svoju suprugu Milicu zaposlio u PS Trstenik, sa rešenjem da radi u PU Kruševac. Miodrag Đidić je preko Miljana i Saše Vukadinovića zaposlio Milenu Ivanović, tužilac Miljko Radisavljević je zaposlio svoju snaju Goricu, inače suprugu bliskog saradnika Miljana Petrovića.

Šef OKP-a Dejan Purić, zaposlio je svoju suprugu Gordanu u PU Kruševac. Miljan je kao dobar sluga DS, zaposlio rođenog brata Filipa i Vesnu, snaju zamenika direktora BIE-e Ivice Petrovića. Načelniku Goranu Spasiću zaposliše i ženu Biljanu. Jedno vreme je putovala sa njime službenim kolima i primala putne troškove, a sada je prebačena u Kruševac. Načelnik PS Aleksandrovac, S. Sebić, doveden je na to mesto od strane Vukadinovića i Đidića kao istaknuti član DS u Župi, a takođe su na čelo PS Varvarin, kao istaknutog člana DS, doveli i načelnika Zorana Ignjatovića.

Vukadinović (uz Miljanovu pomoć) zapošljava i suprugu svoga šofera Ljubiše, koja mu je, za uzvrat, jer ništa nije besplatno, čuvala decu. Ljubiši su kasnije dali i radno mesto sa nekom višom školom za ispitivača u auto školama.

Saša Vukadinović je nekada stanovao besplatno u stanu Aleksandra Andrejića zvanog Kareli, pa je u znak zahvalnosti planirao da i njegovu suprugu da zaposli u PU Kruševac! Svom školskom drugu, Igoru Tomiću dao je radno mesto pomoćnika komandira u saobraćajnoj policiji, pa mu je i suprugu Slađanu zaposlio u PU Kruševac.

Svojoj školskoj drugarici Danijeli Gajić Stevović dao je mesto inspektora za privredu u PS Trstenik, a svojoj školskoj drugarici Ivani Milošević, čiji je suprug visoki funkcioner DS u Kruševcu, dao je mesto šefa kadrovske službe.

Komandiru PI u Varvarinu, Draganu Tatareviću, zaposlili su i sina i kćerku. Visoki oficir saobraćajne policije Gordan Jovanović je preko DS i Vukadinovića, zaposlio suprugu i sina. Miljan Petrović je primio sina bivšeg predsednika SO Varvarin, Vladana Čabrića, inače člana DS.

Takođe je preko DS i Vukadinovića na posao primljen Srđan Jovanović rođeni brat Nebojše Jovanovića, koga su iz PU Kruševac odveli u carinu Miodrag Đidić (državni sekretar u Ministarstvu finansija) i Ivica Petrović.

Svi su najbližu rodbinu i supružnike zaposlili na fina mesta a samo retki su morali to i da "zarade". Tako je policajac Stanislav Petrović prinuđen od strane načelnika Saše Đurovića da kreči prostorije u PU KŠ, kako bi mu kćerku zaposlili za stalno. Čim je to odradio, za svoj rad je od strane načelnika Slavenka Ivezića bio nagrađen od 10 do 20 procenata na platu.

Takođe na urgenciju Slavenka Ivezića, primljena je na posao Ana Milosavljević, kćerka njegovog bliskog saradnika Gorana Milosavljevića.

Na kraju, valja podsetiti da je Saša Vukadinović bez ijednog radnog dana staža u struci, postao prvi čovek ovdašnje policije! Godinu dana je bio pripravnik-načelnik, a čak dva puta vanredno unapređivan kao pripravnik. A za šta, ni sam on ne zna!

U to vreme je zaposlio svog kuma Srđana Stevanovića, kao vatrogasca u vatrogasnoj brigadi, koji se pre toga intezivno družio sa članovima "Jotkine grupe" u Kruševcu. Urgirao je da se njegov ujak Momir Minić postavi na mesto komandira saobraćajne policije, bez škole. Njegova rođena sestra Emina, koja je direktor Rajfajzen banke u Kruševcu, stoji iza privatizacije preduzeća Cepak koje je kupio Aleksandar Andrejić zvani Kareli…

Žalosno je u svemu ovome što svi ćute, čak i predstavnici sindikata, Goran Pavlović, Zvonko Lazarević i Milan Spasić. A ćute samo zato što su događaji i ličnosti realni, lako proverljivi, i što nije lako suočiti se sa činjenicama.”

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

IZ FONDA ZA “RASTURANJE” SRBIJE, PARE DOBIJAJU SRPSKI OLIGARSI, A NE MALA I SREDNJA PREDUZEĆA

 

Fond za razvoj Srbije ima kapital od 84,9 milijardi dinara, odnosno 746 miliona evra, a na kraju prošle godine je imao potraživanja po datim kreditima 80 milijardi dinara, ili 704 miliona evra. Najveći korisnici sredstava su upravo oni koji imaju najviše para, kao što su tajkuni, ali i preduzeća koja nisu u stanju da pozajmicu vrate.

 

          Milan Malenović

 

Fond za razvoj Srbije predstavlja instituciju preko koje Vlada Srbije realizuje podsticaje privredi, kreditima, koji često imaju niske kamatne stope, pa i niže od inflacije u tekućoj godini. Ali, ipak se prikupe sredstva, uglavnom po osnovu kamata, a delimično i kursnih razlika, za tekuću potrošnju. Tako je u celoj 2012. godini ukupan poslovni prihod, po tim osnovama, iznosio 15,5 milijardi dinara, uz iskazanu neto dobit u iznosu od 458,8 miliona dinara, ili nešto više od četiri miliona evra.

Dok je u prethodnoj 2011. godini Fond imao poslovne prihode od čak 78 milijardi dinara, uz iskazani gubitak u poslovanju, usled otpisa potraživanja preduzećima u stečaju kod kojih je zaključen stečajni postupak i otpisa dugova preduzećima koja su privatizovana, pa je u toj godini, iskazan gubitak u poslovanju od, čak, pet milijardi dinara.

Fond za razvoj raspolažene kapitalom od 84,9 milijardi dinara, ili 746 miliona evra. Ova sredstva Fond je uglavnom formirao iz sredstava od prodaje Telekoma Srbije, 50,9 milijardi dinara, tačnije 60 odsto ukupnog kapitala Fonda potiče iz tog izvora.

Ukupna potraživanja po datim kreditima na kraju 2012. godine iznosila su nešto više od 80 milijardi dinara, ili 704 miliona evra. Ali teško se dolazi da podataka ko su najveći dužnici. Međutim, pouzdano se zna da se tamo novac usmerava ne gde je potreban, već gde partija ministarstva za privredu i privatizaciju, Ujedinjeni Regioni Srbije, ima politički interes.

Novac se troši i na plate zaposlenih u samom Fondu (po trenutno važećem zvaničnom izveštaju u Fondu radi 61 osoba). Prema godišnjem bilansu Fonda, za neto zarade i naknade zarada u 2012. godini (tada 70 zaposlenih) isplaćeno je 127,56 miliona dinara, što po zaposlenom, u proseku, iznosi 1.822.285 dinara, ili mesečno 151.857 dinara. Dakle, tamo ima dosta tehničkog osoblja, pa je jasno da nadležno ministarstvo dozvoljava visoka lična primanja, da bi zid ćutanja o partijskim nalozima rukovodstvu Fonda bio obezbeđen. Koliki je prosek neto plata u Fondu za razvoj, toliko ne primaju ni ministri u Vladi Srbije.

Najteže je saznati ko je uopšte proteklih godina dobijao pare iz Fonda, a razlog za ovu tajnovitost leži upravo u činjenici da nisu finansirana mala i srednja preduzeća, kako tvrde u Fondu i vladi, već najbogatiji i najveći tajkuni u Srbiji.

Najviše je, po nezvanično dobijenim podacima, dobio Vojin Lazarević. Njegovo preduzeće "Rudnap Group – Minel Kotlogradnja" samo u periodu od 2007. do 2010. dobilo 508 miliona dinara.

Ni Miodrag Kostić Kole, u svetu poznat po tome što je od države Srbije kupio tri šećerane za ukupno šest evra, nije prošao mnogo lošije od Lazarevića. Iz republičkog budžeta preko Fonda za razvoj on je dobio oko 320 miliona dinara, što je tada vredelo oko četiri miliona evra, bez da je novac ikada vratio.

Među korisnicima sredstava Fonda za razvoj nalaze se i Željko Žunić (Beohemija, dobio ukupno oko šest miliona evra) i Miroslav Bogićević (njegova tri preduzeća su dobila ukupno 380 miliona dinara). Na spisku dobitnika sredstava prethodnih godina nalazi se i Zoran Drakulić (ukupno dobio 360.000.000 dinara), a sredstva je dobio i PZP Beograd u vlasništvu Mila Đuraškovića (200.000.000 dinara).

Vlasnik "Ružičaste imperije" Željko Mitrović takođe je dobro prošao u Fondu. Njegovo u međuvremenu finansijski ruinirano preduzeće dobilo je svojevremeno oko dva miliona evra kao pomoć za proizvodnju CD-a i DVD-a!?

Iako u Fondu zvanično tvrde da ne odobravaju kredite preduzećima koja su u blokadi ili posluju sa gubitkom poslednje dve godine među najvažnijim i najvećim korisnicima su upravo firme koje su u stečaju ili restruktuiranju, te tako nisu u zakonskoj obavezi da dobijena sredstva vrate.

Ko je sve dobijao namenske kredite za podsticanje proizvodnje iz Budžeta Republike Srbije za 2012. godinu, u ukupnom iznosu od 3,2 milijarde dinara, gde je Fond bio komisionar, dakle, kredite je davao u ime i za račun i iz sredstava Republike, po nalogu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, u prvom polugođu, a kasnije po nalogu Ministarstva finansija i privrede (preduzeća u restruktuiranju navedena po redosledu davanja kredita u milionima dinara):

23.02.2012.

Zastava oružje 80

IMT 20

Livnica Topola 32

Vulkan, Niš 10

Simpo ŠIK 50

RTB Bor 1.500

09.03.2012.

Elan, Prijepolje 15

Vršački vinogradi 20

Zastava Kamioni 30

Industrija kablova 25

IHP Prva petoljetka 8

Šamot 10

03.05.2012.

Jagodinska pivara 15

AD Gibnjara 15

Simpo, Vranje 90

Industrija kablova 65

28.05.2012.

Industrija kablova 25

Magnohrom 25

20.06.2012.

Industrija kablova 100

31.08.2012.

Industrija kablova 110

22.10.2012.

Jagodinska pivara 70

IMK 14 oktobar 60

Internacional CG 35

Zastava kamioni 25

HI Župa 20

F-ka reznog alata 25

Krušik-Plastika 50

05.12.2012.

Simpo, Vranje 220

Utva, avio indust. 60

26.12.2012.

Vulkan Niš 10

Internacional CG 8

Pzp Beograd 10

Vojvodina,Starčevo 10

AD Dolovo 5

PIK Zemun 15

Dragan Marković 25

Javor, Ivanjica 10

21. oktobar, KG 10

MIN Lokomotiva 250

Zavarivač, Vranje 10

Metal Sistemi, KG 8

FAP Korporacija 19

Spisak nije konačan, jer u Fondu smatraju da su podaci ko je i koliko para dobio službena tajna. Ovu praksu je uvela još bivša direktorka Olivera Božić, a nastavila i aktuelna, Slađana Backović.

Predsednica Upravnog odbora Fonda je Verica Kalanović, ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave, a članovi su: Ivica Kojić, Aleksandar Ljubić, Jovan Krkobabić, Sulejman Ugljanin, Velimir Ilić, Tatjana Matić, Zorana Mihajlović i Dejan Popović.

 

     A 1.

Puno kradu, a puno im dadu

Budžet Fonda za razvoj iznosi 17 milijardi dinara godišnje. Mada mu je zvanična namena podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeća, istina je znatno drukčija.

Naime, najveći korisnici Fonda za razvoj su srpski multimilioneri. Na primer, za samo tri godine „Rudnap Group – Minel Kotlogradnja", preduzeće koje se nalazi u vlasništvu tajkuna Vojina Lazarevića, dobilo je milionske kredite u nekoliko navrata. Na visokom mestu među korisnicima kredita nalazi se i ime Miodraga Kostića, vlasnika „MK grupe". Njegovo preduzeće je od Fonda dobilo više nego celokupna srpska privreda.

I Kostić i Lazarević su tim parama kupovali jahte kojima krstare Jadranom. Samo jedno od ovih luksuznih plovila vredi čak 28 miliona evra. Od Fonda je dva miliona evra dobio i Željko Mitrović, tačnije preduzeće „Pink digital" koje se bavi štampanjem CD diskova!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

RASPRODAJA SRBIJE: VLAST KRČMI IMOVINU DRŽAVE KAO NA PIJACI

 

Za samo nekoliko meseci, oko 90.000 stanova je nestalo sa spiska republičkih nepokretnosti koju vodi Direkcija za imovinu. Deo tih stanova je prešao organima lokalne samouprave, nešto je vraćeno u postupku restitucije, ali dosta njih je prodato po nerazumno niskim cenama odabranim funkcionerima i njihovoj rodbini.

 

          Igor Milanović

 

Izgleda da niko pouzdano ne zna kojom imovinom raspolaže Republika Srbija. U Privrednoj komori Srbije su prošle godine procenjivali da Srbija raspolaže sa 185 milijardi evra, dok je istovremeno Međunarodni monetarni fond republičku imovinu vrednovao sa 150 do 170 milijardi evra. U poslednjih godinu dana ova se imovina istopila.

Republički geodetski zavod je 2012. objavio kako Republika Srbija u svom vlasništvu ima ukupno 656.583 objekta, od toga 107.743 stana, 15.735 poslovnih prostora, 7.516 garaža, 884.046 hektara poljoprivrednog, 983.111 hektara šumskog i 417.054 hektara građevinskog zemljišta…

U julu mesecu ove godine Agencija za borbu protiv korupcije objavila je kako je od nadležnih državnih institucija, odnosno od Republičke direkcije za imovinu dobila podatak da Republika raspolaže još samo sa nešto više od 16.000 stanova. Gde nestade 90.000 stanova za samo nekoliko meseci?

Jedan deo stanova je sigurno po izmenama u Zakonu o javnoj svojini prešao u vlasništvo 200 titulara koji su ih i do tada koristili, a radi se o organima lokalne samouprave. Kada imovinu vrate u svojinu, novi vlasnici imaju pravo da nepokretnosti otuđe, izdaju u zakup, pribave nove…

Nešto nekretnina je vraćeno i predratnim vlasnicima, odnosno njihovim naslednicima shodno Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Jedan veliki broj stanova i kuća je, međutim, za sitne pare prodat korisnicima koji su istovremeno i visoki funkcioneri vlasti.

Ono što je interesantno jeste priznanje same Agencije za borbu protiv korupcije kako od organa lokalne samouprave ne dobija podatke ni o broju stanova i kuća kojima raspolažu, a ni podatke o korisnicima istih. Jedni se pravdaju kako liste još nisu ažurirane, drugi dostavljaju očigledno netačne podatke, a ima i onih koji se potpuno oglušuju o zahteve Agencije.

Očigledno se funkcionerima ne isplati da se sazna šta su od nepokretnosti dobili od države, pa tako Agencija za borbu protiv korupcije ima podatke o samo oko 4.500 korisnika stanova u vlasništvu republike.

Pomenutih 16.000 stanova procenjeno je na vrednost od 19,7 milijardi dinara, odnosno oko 170.000.000 evra. Po toj računici proizilazi da jedan stan u proseku vredi nešto preko 10.000 evra, a za tako male pare teško da na slobodnom tržištu može da se kupi bilo šta u bilo kom delu nekog od većih srpskih gradova, a zna se da se kadrovski stanovi nalaze na skupljim, prestižnim lokacijama.

Prilikom prodaje stanova i kuća funkcionerima država očigledno koristi pomenute procene i bukvalno poklanja nekretnine.

Da se država na svim nivoima ponaša nedomaćinski vidi se i iz podatka kako prihodi ostvareni izdavanjem nekretnina ne samo da ne pokrivaju rashode, već budžet godišnje mora da doda još oko milijardu evra. Kada bi se drugačije postupalo i da se nepokretnosti daju putem tendera, a ne direktnim pogodbama, prihodi bi na godišnjem nivou mogli da se povećaju i za celih pet milijardi evra u korist republičkog i budžeta lokalnih samouprava.

Umesto da na ovaj način popuni državnu kasu, vlada se sve više zadužuje, a onda tako pribavljen novac poklanja tajkunima. Poslednja godišnja kamata po kojoj su prodate državne obveznice bila je 5,45 odsto, posle 6,63 odsto koliko je plaćano prošle godine, dok je Mirko Cvetković milijardu dolara svojevremeno prikupio po kamatnoj stopi od neverovatno visokih 7,5 odsto godišnje.

Lako je izračunati koliko se godišnje para gubi na ovaj način, umesto da se sredstva prikupljaju iz nekretnina koje su još u državnom posedu, a koje se ili uopšte ne koriste (kao što je slučaj sa velikim delom obradivog zemljišta) ili se koriste potpuno neracionalno.

Jedan od hotela čija je izgradnja bila planirana još osamdesetih godina prošlog veka je "Stara planina" u blizini sela Kalna u istočnoj Srbiji. Tada je zamišljeno da to bude odmaralište zatvorenog tipa isključivo za najviše savezne i republičke funkcionere.

Devedesetih godina je izgradnja obustavljena zbog nedostatka para, a onda je država odlučila da hotel dovrši, pa je dat u zakup Falkenštajner korporaciji. Ona je za manje od dve godine izgradila hotel koji danas ima 146 soba na ukupno 26 hiljada kvadratnih metara. U hotelu radi preko 80 ljudi, a cena noćenja sa polupansionom je sa 25 evra koliko je iznosila prve sezone 2012. godine povišena na nešto manje od 70 evra za noćenje sa doručkom, koliko bi turista danas morao da plati.

Investicija je proglašena greenfieldom, što znači da je strani investitor gradio na nepripremljenom zemljištu. Tadašnji ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić namerno je prećutao da je hotel nikao na delovima zdanja koje je zidano osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka sredstvima iz budžeta. Tako je Falkenštajner izbegao da državi nadoknadi već utrošena sredstva za izgradnju.

Ovakvih primera ima dosta, previše za jednu ovako siromašnu državu kao što je Srbija. Samo od izvođenja radova država bi mogla da prihoduje godišnje i do dve milijarde evra, kada bi se resursi racionalno koristili.

U međuvremenu se sve više i sve glasnije na državnom vrhu razgovara o rasprodaji državne imovine. Veruje se da bi čak trećina svih nekretnina u vlasništvu republike i lokalnih samouprava mogla odmah da bude prodata. Na ovaj način bi bila prikupljena sredstva kojima bi se popunila budžetska rupa i obezbedilo dovoljno para za investiranje u povećanje privredne aktivnosti, ali bi i cena bila upola niža od realne, a u nekim slučajevima bi se dobilo samo deset odsto od stvarne vrednosti.

 

     A 1.

Vorkapić i Beko pretili Verici Barać

Republička direkcija za imovinu, koja obuhvata i nekadašnji DIPOS i Agenciju za privatizaciju, poslednjih godina ne može bez velikih skandala, što pokazuje kakav javašluk i haos vladaju u ovoj veoma značajnoj državnoj instituciji.

U proleće 2010. srpska javnost je saznala kako je pomoćnica tadašnjeg direktora Direkcije Bratislava Pejkovića, Slavica Totić, prethodno bila zamenik direktora PIO Fonda odakle je otišla uz otpremninu od 20.000 evra. Iako je u Fondu bila proglašena tehnološkim viškom ona se odmah vratila u državnu službu, ovog puta u Direkciju za imovinu, ali otpremninu nije vratila. Gladni narod je najviše uzbudila njena izjava kako "20.000 evra i nisu neke pare" i kako je polovinu te svote već potrošila na jednu sahranu?!

Novog direktora Direkcije, Jovana Vorkapića, republička vlada je imenovala 30. aprila ove godine. Ono što je javnost i medije uzburkalo, jeste činjenica kako je Vorkapić kao advokat Milana Beka i Luke Beograd, svojevremeno pretio tužbom predsednici Saveta za borbu protiv korupcije Verici Barać zbog njenih izjava. Vorkapić se takođe dovodi u vezu sa najmanje dve, od 24 privatizacije čiju istragu zahteva Evropska unija. Radi se o Srbija turistu i kompanije Mobi 63. On svoje učešće ne negira, ali tvrdi kako nije bio angažovan u vreme kada je došlo do mahinacija koje se danas, navodno, istražuju.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SRBIJA U NATO: VLAST ĆE POGAZITI I SVOJU ODLUKU O NEUTRALNOSTI

 

Petog jula 2013. godine, generalni sekretar NATO pakta, Andres Fog Rasmunsen, javno je pohvalio državno rukovodstvo u Srbiji za "političku odlučnost da se nađe rešenje koje otvara put za pokretanje pregovora o članstvu Evropske unije sa Srbijom" a uoči najavljene farse od rekonstrukcije vlade, koja je, sada je to već jasno, samo obična dimna ,,zavesa“ za Vučićevo samosklanjanje iz ministarstva odbrane. Vučićev krajnji cilj je da neko drugi odradi prljavi posao guranja Srbije u NATO pakt protiv volje naroda! Naime, Vučić je već jedan prljavi posao na Kosovu odradio, pa bi još i akcija guranje Srbije u NATO, bila previše.

 

           major Goran Mitrović

 

Samo dve nedelje pre nego što je Rasmunsen dao intervju za agenciju Beta, u kome je rekao da je Srbiji mesto u NATO, ali i da ova alijansa neće smanjiti broj svojih vojnika na Kosovu, u Beogradu se pojavio ruski general Nikolaj Patrušev, koordinator rada svih ruskih bezbednosnih službi.

Patrušev je ostao tek nekoliko sati, i za to vreme je trajala panična trka Aleksandra Vučića između kancelarije NATO-a i zgrade Predsedništva gde je ruski general održao kratko predavanje Tomislavu Nikoliću o tome da ruski interesi u Srbiji ne smeju biti ni u čemu ugroženi, te da bi ulaskom Srbije u NATO alijansu, došlo do trajnih poremećaja odnosa dve bratske države.

Ali, kako je Vučić još 19. aprila u sedištu NATO pakta u Briselu obećao Rasmunsenu, Srbija je krenula u pravcu čije se posledice još ne mogu sagledati. I sam Rasmunsen je posle sastanka sa Vučićem kazao kako NATO podržava dijalog na Kosovu (predaju srpskih opština u ruke albanskih vlasti u Prištini): "…Spremni smo da odigramo svoju ulogu ukoliko dođe do sporazuma". To je značilo da će NATO rado da prihvati dobrovoljno porobljavanje Srbije. Stvari su već tada bile jasne. Vučić je imao zadatak da dovede Srbiju do odluke, a samu operaciju privođenja žrtve dželatu, obaviće neko drugi!

Samo godinu dana ranije, dok je još trajala akcija masovne prevare koju je izvodio sa svojim "političkim ocem" Tomislavom Nikolićem, Vučić je insistirao da se u medijima vidno istakne njegovo odlučno protivljenje ulasku u NATO pakt! Internet portal E-novine (31.7.2012. godine), bio je najrečitiji, tekstom objavljenim pod naslovom "Vučić odlučno protiv NATO!"

Posle samo godinu dana, Vučić više ne želi da bude ministar odbrane. Istina, on je za godinu dana vršenje te funkcije, više izbegavao taj posao nego što ga je radio. Njegov posao je bio da konačno upropasti vojsku, svede je na nivo karikature, smešnim paradama, a sve sa ciljem da obavi posao predaje suverenosti NATO paktu. Tako je dogovoreno!

Već dve decenije Aleksandar Vučić, iz petnih žila, radi protiv interesa države Srbije. Ne treba zaboraviti da je i on bio kursista u Londonu! Navodno je prao čaše!

Da li će on, nama ispred nosa, skoro usamljen, dovesti NATO u Srbiju? Dolazak NATO alijanse je opasan i po naše živote. Prvo, moramo da platimo one koji će nas okupirati. Da izdržavamo bantu crnce koji su, danas, dominantni u američkoj vojsci, kojoj je, neophodno mnogo belih boraca, i topovskog mesa. Drugo, NATO bi mogao besplatno da koristi naše drumove, bolnice, škole, da njihovi oficiri i vojnici nekažnjeno siluju i ubijaju. Sa takvom vojom alijansom želi da nas uništi Aleksandar Vučić, podmećući nam Aleksandra Vulina, kao novog ministra.

Da li je Vulinova ostavka na mesto šefa vladine kancelarije za Kosovo, onda bila lažna? Da li mu je Vučić pravio alibi, da sa mesta ministra odbrane može da prevari kosovske Srbe, i građane Srbije, da je NATO naš spasilac!?

Isto kao i kada nas je zasipao nuklearnim bombama, zauvek trujući naša njive, reke, planine. Nije NATO usrećio ni kosovske Albance. Oni će, međutim, sigurno je, podići glas i ruku protiv “usrećitelja“ kada shvate da im života na zatrovanom Kosmetu više nema. Očigledno je da Rusija, ako želi pomoći Srbiji, mora da jasno stavi do znanja NATO alijansi, da ne želi da i Srbija bude porobljena, preko vazalne vlade. Da iza Srbije isto stane kao i iza Belorusije, Kazahstana, Gruzije, Ukrajine. Ukoliko nas Aleksandar Vučić do tada sam ne porobi.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

U SRBIJI JE KRIMINAL OZAKONJEN: SVAKA VLAST JE IMALA SVOJE BAJKE U BORBI PROTIV KRIMINALA

 

Samo par dana od kada je predsednik Nikolić u Novom Sadu održao govor prilikom proslave dana policije kada je rekao da je "…odlučnost Vlade Srbije u proteklih godinu dana građanima vratila nadu u pravdu i da pravo i pravda opet stanuju u Srbiji kao i da su do pre godinu dana korupcija i organizovani kriminal vodili državu, da je politika Srbije pa i bezbednosna bila u rukama organizovanog kriminala, dileri droge su postrojavali i davali naređenja", došla je vest da je u tom istom gradu bačena bomba na službeni automobil jednog funkcionera, i tako ga na nagrublji način demantovala za sve što je izgovorio, konstatuje Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala.

 

 

                       Josip Bogic   

 

Najbolji pokazatelj koliko se kriminalci plaše srpskih eli(o)tnih jedinica a i koliko Evropa veruje u iskrenu borbu ove vlasti, je informacija da nemački Bundestag traži između ostaloga i da se sprovede reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i kriminala. Istovremeno, umesto smene Veljovića, Tomislav Nikolić se narugao celom MUP-u, na čelu sa ministrom Dačićem. Pričati o tome kako su dileri droge postrojavali čelnike MUP-a, a ne reći koga, skandal je najvećeg ranga.

Još smešnija je Veljovićeva izjava da policije ima podršku države, predsednika Republike i Vlade u borbi protiv kriminala i to je za nas najvažnije!

To je i ranije imao pa šta je epohalno uradio da bi Veljović ostao ponovo direktor policije naročito što je predsednik dao ovakvu ocenu o stanju u državi i „postrojavanju!".

Za sprovođenje zakona ne treba politička volja niti podrška bilo koga. Policija i direktor moraju da rade po zakonu i na osnovu zakona a ne da mu bilo ko daje podršku ili da mu „drži strah". Direktor policije je rekao novinarima, posle obeležavanja Dana MUP-a i Dana policije u Novom Sadu, da policija pripada svim građanima.

„Policija nije ničija, ne pripada bilo kom pojedincu jer ona je policija svih građana Srbije". Samo nije rekao da on ima političke farbe za sve aktuelne vlasti. Veljović će progoniti izvršioce krivičnih dela samo kada vidi „mig" nekoga iz izvršne vlasti kao što je to i do sada radio a naročito kod Mikija Rakića. Ukoliko kao sada od izvršne vlasti zavise progoni pojedinaca onda treba ukinuti i tužilaštva i sudove pa uvesti preke sudove!

Pre samo godinu dana, bivši državni sekretar u ministarstvu pravde, Slobodan Homen, dao je izjavu da "posle gotovo 20 godina Srbija nema nikoga za koga bi se moglo reći da je koordinisani šef podzemlja. Svi koji su imali tu ulogu ili o kojima su mediji pisali kao o vođama organizovanog kriminala u Srbiji, danas se nalaze u zatvoru ili su u bekstvu u nekim dalekim zemljama".

Na žalost, organizovani kriminal i te kako postoji u ovoj zemlji samo što se prilagodio novim uslovima na tržištu. Da je to tačno govore podaci o tome koliko ljudi i dalje ima 24-časovno obezbeđenje od strane pripadnika MUP-a Srbije.

Ako je tačno što priča predsednik tada treba raspustiti sva obezbeđenja političara i lica koja imaju zaštitu države jer nemaju koga da se plaše, a i sam predsednik treba da se odrekne ove privilegije pošto organizovanog kriminala nema.

Nedavno objavljeni podaci iz Lazarevca o tome kako se sami građani organizuju u borbi protiv trgovine narkoticima i da sami objavljuju imena glavnih dilera najbolje demantuju predsednika i uspešan rad policije na čijem čelu je ovaj direktor policije.

Politička volja u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije ne znači da bilo ko iz izvršne vlasti, na bilo koji način sme da se meša u rad organa koji su zaduženi za to. Ranije je Tadić bio i tužilac i istražni sudija, a čini mi se da se sad na sličan način ponaša i Vučić. Šta znači koordinacija nego direktno mešanje u rad tužilaštva. Vučić to radi zbog toga što je ima „veliko i neizmerno poverenje" u policiju i njenog ministra.

Ali sve dok tužilaštvo ne postane samostalno u progonu izvršilaca krivičnih dela ništa nema od iskrene borbe protiv kriminala i korupcije. Svaki put kada dođe do promene vlasti izvršna vlast će disciplinovati i tužioce i sudije. Reforma je to najbolje pokazala. Insistirati na pravnoj državi koju treba da štiti policija na čelu sa Veljovićem neće nas uskoro uvesti u Evropu pogotovo što nemačka kao ključni akter insistira na rešavanju paljenja njene ambasade u Beogradu, a i tada je direktor bio Veljović.

Što se tiče preispitivanja „spornih" privatizacija većina ili gotovo sve te privatizacije su istražene, a istrage treba usmeriti na prašnjave fioke tužilaca i tužioce koji su te predmete „zaključali" i drže ih tako godinama. Na omotima spisa sigurno stoje napomene, po čijem su nalogu tu boravili i borave, pa kada se to istraži doći će se i do rešenja enigme. Nakon toga i te tužioce i političare treba procesuirati. Sa druge strane mnoge privatizacije su r

ađene u skladu sa zakonima. Nije toliki problem sa onima koji su kršili zakone. Mnogo veći problem je sa onima koji su „nameštali" zakone da rade sve po zakonu. Zbog toga što su mnogi radili „po zakonu" dosta procesuiranih slučajeva je završilo oslobađajućim presudama zbog „nedostatka dokaza". Ne može se neko osuditi zato što je radio u skladu sa zakonom.

Sve je u Srbiji dolaskom naprednjaka "procvetalo". Verovatno da pristalicama te partije i jeste, jer su „visokokvalifikovani" kadrovi rešili svoje egzistencijalne probleme. Neće biti da su samo DS i DSS opustošili Srbiju a da niko iz redova koalicionih partnera nije učestvovao u tome jer su i oni bili u gotovo svim Vladama od petog oktobra pa naovamo.

Sve vlasti su zadavale smrtonosne udarce organizovanom kriminalu i korupciji a oni su svakim njihovim odlaskom bili sve veći i žešći. Po većini definicija organizovani kriminal je sprega aktuelne vlasti i kriminala, a nikako sprega bivše vlasti i kriminala. Ovo iz razloga što aktuelna vlast ima sve poluge i finansije i represivne organe i moć. Kada neko iz aktuelne vlasti bude procesuiran tada ću poverovati da počinje iskrena borba protiv korupcije. A ono što niko ne pominje je da je prava borba protiv korupcije ukidanje svih ozakonjenih privilegija. A to neće niko. Zbog toga se osvaja vlast, a ne da bi se domaćinski upravljalo Srbijom.

Od ukidanja ozakonjenih privilegija i „raznih drugih povlastica" još nema ništa. Od najavljenih 150 agencija ukidaju se samo njih nekoliko s time da zaposleni dobijaju „pravičnu naknadu". Prava borba protiv korupcije je ustvari borba protiv ozakonjenih privilegija, borba da se osnaže institucije sistema koje treba da budu brana od bahatog ponašanja i uzurpiranja vlasti od predsednika države pa do najnižih činovnika.

Pre svega treba pod hitno ukinuti koalicioni sporazum na osnovu koga su partije na vlasti podelile Srbiju kao plen. To su putevi koji vode do nekoliko političkih stranaka. A to je zabranjena zona. Sprega između aktuelne vlasti i kriminala jedan je od važnih elemenata u definisanju organizovanog kriminala i korupcije. Pravi šefovi podzemlja odnosno ove države nisu Šarić, Bojović, i „begunci", nego vlasnici velikih preduzeća koji se kod nas nazivaju kontroverznim biznismenima, ili tajkuni i koji se nude državi da pomognu oko krize, pri tom duguju desetine miliona eura na ime poreza i doprinosa!

Tomislav Nikolić koji priča o pravnoj državi i pravdi, mnoge je osuđene za kriminal pustio na slobodu! Ta amnestija mu osporava bilo koje pravo da priča o pravu i pravdi. Ovaj govor pre liči na predizborni nego na pravu i iskrenu borbu. To nije posao predsednika. Po svemu sudeći i sadašnji predsednik pomalo liči na svog prethodnika. Ali razlika je samo u tome što je ovaj ipak dobio orden i to koji: Jakov Nenadović!

Sve dok u Srbiji bude više uhapšenih nego otvorenih radnih mesta neće biti ulaska u Evropu. Evropa se protiv organizovanog kriminala bori prevencijom u kojoj učestvuju svi građani a ne represijom kojom rukovodi jedan čovek. I zato Bundestag insistira na tome da se Srbija sistemski bori protiv „sramote" svakog društva kako reče predsednik a ne da to radi pojedinac pa bio on koordinator ili Predsednik. Narod ipak više voli Grimove i Andersenove a ne predsednikove bajke.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ZATVORI: KO KONTROLIŠE “CVEĆKE” U RUKOVODSTVU ZATVORA?

 

Koordinator u Ministarstvu pravde Srbije Velimir Vidić najviše je zabrinut ko medijima, ali i nadležnim organima, dostavlja informacije o krađama državnih para, izdvojenih za potrebe zatvora. Zbog toga je nedavno suspendovana službenica u niškom zavodu, koja je na posao vraćena zbog međunarodnog pritiska, ali se niko u ministarstvu nije ozbiljno pozabavio dokumentovanim optužbama za krađu nekoliko miliona evra.

 

          Igor Milanović

 

U okviru Ministarstva pravde (ministar Nikola Selaković) postoji Uprava za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) čiji direktor je Milan Stevović. Kada su u pitanju srpski zatvori, ovo su jedine značajne personalne promene u odnosu na stanje pre prošlogodišnjih izbora i promene vlasti.

Na novinarsko pitanje, jedan visoki funkcioner ministarstva pravde je na pitanje zašto se ne smenjuju upravnici zatvora i ostali u UIKS-u koji su uhvaćeni u krađi i proneveri miliona evra, dao odgovor: "Kako da sklanjamo one sa kojima ćemo sutra da pravimo koaliciju?"

Pri tome, pomenuti funkcioner nije mislio na međustranačku koaliciju, već na koaliciju lopova, jer kako su krali za prethodnu oni će na isti način nastaviti i za novu vlast. O tome najrečitije svedoči slučaj Valentine Krstić, radnice KPZ Niš koju je zamenik upravnika ovog zavoda suspendovao zbog izmišljenih razloga, a ministar je vratio na posao tek posle pritiska javnosti, Agencije za borbu protiv korupcije, Zaštitnika građana, pa čak i OEBS-a.

Gospođa Krstić je jedan od najdoslednijih boraca protiv korupcije i krađe u okvirima UIKS-a, zbog čega je i postala smetnja lopovima sa činovima i funkcijama.

KPZ Niš skoro dve godine nema čak ni vršioca dužnosti upravnika, što dovoljno govori o potpunoj nesposobnosti i nezainteresovanosti nadležnih da se bilo šta promeni.

Po slovu zakona, kao upravnik figurira zamenik upravnika Gordan Božić, koji ovu funkciju obavlja po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, koji mu je nedavno produžen za najviše šest meseci.

Ovaj penzionisani policijski inspektor, poznat po svom učešću u aferi Kolubara, idealan je saradnik zloduha srpskih zatvora Velimira Vidića, takođe nekadašnjeg penzionera, koji je već godinama koordinator u ministarstvu pravde, u kome je zaposlio i sve članove svoje porodice. Za suprugu Mirunu Vidić, on je izmislio i da je radila u KPZ Istok na Kosovu, kako bi u Okružnom zatvoru u Beogradu dobila posao, mimo konkursa.

Velimir Vidić je završio Višu trenersku školu, (hvali se da ima crni pojas u džudou, mada u tom sportu ništa značajno nije postigao), dok je njegova ćerka Maja Vidić završila Fakultet za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću!

Uprkos ovako oskudnom obrazovanju i ona ima značajnu poziciju u UIKS-u: prvo radno mesto joj je bilo upravo u Ministarstvu pravde Srbije, i to odmah kao savetnik za nadzor bezbednosti zatvora!

Pored ovog formalnog zaduženja, Maja ima i neformalni zadatak da zajedno sa svojim ocem nadzire sve izveštaje o stanju u zatvorima, koje dobijaju direktor UIKS-a i ministar pravde. I sin Velimirov je zaposlen u ministarstvu prave!

Na osnovu iznetih podataka i dokumenata u Tabloid i ministarstvo pravde je u poslednjih godinu dana sprovelo čak pet vanrednih nadzora u KPZ Nišu i svi su oni, po zvaničnim izveštajima, došli do istovetnih zaključaka. Evo kako izgledaju, ti od strane oca i ćerke Vidić cenzurisani izveštaji:

"Postupak javne nabavke male vrednosti 8M/2011, na osnovu odluke br. 112-8109/2011-01/1 za izradu 140 bojlera i 45 peći na čvrsto gorivo za potrebe rada ustanova, nije sproveden u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.

Komisijski izveštaji o nabavci dobara i usluga formirani su nakon dostavljanja ponuda 24. jula 2011, dakle posle izvršenih nabavki. Na osnovu ukupno raspoložive dokumentacije mišljenja smo da nije nastupila materijalna šteta za zavod, ali je bilo propusta u radu, kako od strane komisije za javne nabavke, tako i od strane rukovodećih službenika."

Ovakvi zaključci se redovno pojavljuju u pomenutim izveštajima, kojima se faktički amnestiraju krivci za ovakve postupke, jer komisija za nadzor smatra da nema potrebe nikoga kazniti. jer, navodno, nije nastala nikakva materijalna šteta.

O odgovornosti onoga ko krši zakon kod Vidića nema ni jedne jedine reči, pa se tako nameće zaključak da je Zakon o javnim nabavkama nepotreban.

Da bi opravdala nestanak 144 tona lima, komisija pribegava i očiglednim falsifikatima i nebuloznim zaključcima kako je gubitak lima pri sečenju, neverovatnih 30 odsto!

Čak ni to nije bilo dovoljno, pa se koriste i potpuno netačni podaci, te tako zbir između 4.259kg, 2.334kg, 2.354kg, 2.293kg i 907kg po diplomcima fakulteta fizičkih aktivnosti iznosi 18.087kg lima, umesto ispravnih 12.147kg. Razlika, samo u ovoj stavci je oko šest tona lima, a takvih pogrešnih sabiranja ima više.

Posao Vidića i njegovog klana, očigledno je, svodi se na prikrivanje gotovo neverovatnih pljački po srpskim zatvorima. Zbog toga su ovi nekvalifikovani ljudi na značajnim funkcijama u ministarstvu pravde, i zato oni štite sebi slične, kao što je zamenik upravnika KPZ Niš Goran Božić, ili upravnik KPZ Zabele Željko Gradiška.

Umesto da zasuče rukave i da očisti augijeve štale u UIKS-u, ili da podnese ostavku ako nije sposoban da to učini, Vidić se bavi traganjem za informerima koji medije snabdevaju činjenicama o razmerama krađe.

Tako je posle nedavnog članka Tabloida upravo na temu krađa u KPZ Nišu telefonom maltretirao i pretio ljudima za koje je mislio da su informacije preko njih iscurele, zbog čega su ga neki prijavili policiji, a pismeno su o tome i obavestili i ministarstvu pravde.

Podatak koji je Vidića posebno zaboleo je objavljivanje detalja o tome kako ga je niška policija pre dve godine zatekla noću, u kući pravnice KPZ Niša V. P. kako se šeta u gaćama.

Pravnica koja je, očigledno, bliska Vidićevom srcu, i koja za njega obavlja mnoge poslove u niškom zatvoru, pod snažnom je zaštitom UIKS-a. Pre nekoliko godina ona je prisvojila kreditnu karticu jednog kolege i koristila je, da bi finansijski podržala svog sina, osumnjičenog za narkomaniju.

Pošto je bila uhvaćena, Vidić je kod oštećenog urgirao da odustane od krivične prijave, i ona je, još uvek u pravnoj službi zatvora, dok je njen kolega dao otkaz kako bi se spasao od daljih pritisaka.

Velimir Vidić je, nakon penzionisanja, po ugovoru angažovan za rad u ministarstvu pravde. ali je, pod neobjašnjivim razlozima počeo da uživa snažnu podršku ministarke Snežane Malović.

Novi ministar pravde Nikola Selaković je, preuzimajući dužnost najavio gospodinu Vidiću da će vrlo brzo uživati u penziji.li, očigledno, klan Snežane Malović odlučio je da zadrži svog čoveka koji kontroliše zatvore i kriminalno poslovanje, a ministar Selaković je morao da donese rešenje da penzionisanog Vidića ponovo primi u radni odnos.

 

     A 1.

“Kinta” radi bez kinte

Bivši policajac iz Niša Jovica Mitrović, ostavši bez posla (jer su ga povezali sa nekim malverzacijama), otvara dragstor u naselju pored KPZ Niš. Pošto se grad Niš i Kazneno-popravni zavod svađaju čije su to prostorije, Mitrović nikome ne plaća zakup. Od 2000. godine ne plaća ni utrošenu struju i vodu.

Brojilo kojim se kontroliše potrošnja struje za pomenute prostorije u vlasništvu je zatvora, ali godinama nije moglo da se očitava, jer se nalazi u zaključanoj sobi pored dragstora “Kinta”.

Dolaskom nove ekipe na čelo Zavoda marta 2011. godine došlo se do saznanja o ovoj krađi struje, ali načelnik službe opštih poslova V. Kitanović tvrdi kako su prostorije u vlasništvu grada, pa tako krađa ne treba nikoga u zatvoru da interesuje. Sadašnji zamenik upravnika Gordan Božić preuzevši kontrolu nad zatvorom opstruiše pokušaje da se očita brojilo.

Grupa upornih i poštenih radnika o svemu obaveštava tadašnjeg direktora niške elektro-distribucije Zorana Radenkovića, koji šalje ekipu da prekontroliše brojilo, ali joj se onemogućava pristup.

Zbog toga se septembra 2012. formira mešovita komisija zatvora i distribucije u sastavu: Dušan Radulović, Milija Kovinić, Srđan Branković, Branislav Anđelković i Dejan Stanković.

Komisijski očitano stanje bilo je 83.291 kWh, a prethodno izmereno stanje iz 2008. godine bilo je 16.615 kWh, što znači da je ukradeno 66.676 kWh (zapisnik od 11. septembra 2012. zaveden u KPZ Nišu pod brojem 7928/2012-01/3

Domišljati zatvorski službenici su uklonili strujomer, zatim falsifikovali novi zapisnik koji potpisuju samo po jedan službenik zatvora i distribucije, a sve po instrukcijama novog direktora elektro-distribucije Miroljuba Jovanovića, optuženog za još veće malverzacije.

U ovom zapisniku nedostaje poslednja cifra, pa je potrošnja svega 8.329 kWh, a kako je 2008. ona iznosila 16.615 kWh ispada da distribucija duguje zatvoru, a ne obrnuto.

I dalje je nepoznato ko je plaćao struju za privatni lokal do 2008. godine, jer zakupac to očigledno nije činio. Da li se trošio novac iz budžeta, i po čijem nalogu?

Ovo je bio opis dela malverzacija u jednoj od srpskih ustanova za izdržavanje krivičnih sankcija; za ponadati se da u ostalim ustanovama nije bilo “većih nepravilnosti” od gore opisanih…

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ZDRAVSTVO: NESMETANA PLJAČKA FARMACEUTSKE MAFIJE U SRBIJI

 

Svi dosadašnji ministri zdravlja zaključno sa Slavicom Đukić Dejanović, a najviše onaj koji je imao četiri mandata, Tomica Milosavljević, morali bi da odgovaraju za kriminal nastao u srpskoj farmaciji tokom poslednje decenije. Farmaceutska mafija, kao jedna od najmoćnijih u državi, savršeno odgovara slici kriminalizovanog društva-deluje na vrlo širokom frontu, od političke zaleđine do mreže saradnika na terenu i može da kupi koga hoće. Put do slobodne pljačke građana u apotekama, vodio je preko ubijanja domaće proizvodnje lekova. Kad je ona likvidirana ili svedena na beznačajnu meru, počelo je nasilje nad bolesnim i siromašnim građanima, uvozom preskupih ili švercovanih medikamenata.

 

          Mersiha Hadžić, Danijela Marinković

 

Zbog nedozvoljenog kartelskog sporazuma između sedam najvećih proizvođača lekova i šest veledrogerija u Srbiji, građani su za lekove, tokom nekoliko proteklih godina platili više od 200 miliona evra, nego što bi morali u normalnim okolnostima! Glavni kriminalni profiteri u ovom kartelu bili su veletrgovci koji su na prodaji lekova zarađivali i do 40 odsto na razlici u ceni! To je čak 15 odsto više od marži koje važe na zdravim tržištima, u koje Srbija ne spada.

U ovom, zakonom zabranjenom dogovoru, proizvođači su praktično bili ucenjeni. Veletrgovci su imali moć jer su umesto domaćih lekova mogli da kupuju uvozne paralele za te medikamente.Kupljene lekove veletrgovine su potom preprodavale. Na taj način su naduvavane cene lekova, pa su marže u veleprodaji išle i do 40 odsto.

Pre petnaest i više godina, u vreme režima Slobodana Miloševića, zarađivalo se tek 12 procenata, a danas, u idealnim okolnostima, zarada ne bi trebalo da pređe 25 procenata, i to znaju svi poznavaoci tržišta lekova. Godišnja prodaja nekoliko najvećih proizvođača u Srbiji u poslednjih pet godina išla je i iznad 40 milijardi dinara, te nije teško izračunati da su veledrogerije zarađivale desetine miliona evra više nego što bi u normalnim okolnostima! Od toga je, razume se, deo otišao u džep samozvanoj političkoj eliti, koja je neraskidivo povezana sa farmaceutskom mafijom.

Kartelski sporazum o kome je ovde reč, potiče još sa kraja 2008. godine, ali je njegove posledice i danas plaćaju najsiromašniji građani. U njemu su se našli proizvođači „Hemofarm", „Galenika", „Zdravlje Aktavis", kompanije „Farma Svis", „Srbolek", „Slaviamed" i „Habitfarm", a na listi veledrogerija bile su „Velefarm", „Farmanova veleprodaja", „Jugohemija farmacija", te „Farmalogist, „Unihemkom" i „Vetfarm".

Sve do današnjih dana, mreža farmaceutskih ekstraprofitera deluje, negde javno, a negde potajno, iza zidova vladinih agencija i ministarstava. Sve počinje i završava se, starim dobrim podmićivanjem…

Postoji čitava taktika kojom farmaceutska mafija vrbuje najstručniji kadar u određenoj oblasti medicine. Profesori na kardiologiji su za farmaceutske kompanije najprimamljiviji. Vrbuju ih tako što ih vode na kongrese, plaćaju im…Dovoljno je samo videti na koliko kongresa odu u toku godine. Takvi ljudi u Srbiji prave takozvane A i B liste lekova.

Oni odlučuju koji će se lekovi registrovati u Srbiji. Jer kod nas ne važi esencijalna lista Svetske zdravstvene organizacije, kojom su obuhvaćeni svi neophodni lekovi koje jedna država mora da ima. Kod nas postoje liste, a ljudi koji ih prave najčešće su uvučeni u korupciju.

Od zvaničnih i dozvoljenih lekova (bez obzira kakvog su kvaliteta), ipak su gori oni neregistrovani. U Srbiji su unazad nekoliko godina upravo ovakvi lekovi doveli do još nerazjašnjenih afera. To je bio slučaj sa lekom Viox, antireumatikom koji je zabranjen svuda u svetu jer može da izazove infarkt, a kod nas se mogao naći u slobodnoj prodaji!

Zatim, Reductil za mršavljenje, čiji sastojak Sibutramin može izazvati moždani udar. Isti ovaj sastojak pronađen je i u zelenoj kafi, pomoću koje su mnoge žene u Srbiji pokušavale da skinu višak kilograma, pa je naknadno povučena iz prodaje. I nikada nije utvrđeno koliku su štetu napravili svi ovi lekovi.

Veliki problem je izazvao i lek Utrogestan, za održavanje trudnoće, koji su ginekolozi masovno propisivali trudnicama, iako nije bio registrovan u Srbiji. U privatnim apotekama u Srbiji se do nedavno prodavao i švercovan lek, za koji se ni danas niko ne zna kakav je bio i da li je sadržao opasne sastojke koji su mogli da budu opasni po život majki i beba!

Što se domaćih proizvođača tiče, tu je slučaj Srboleka i dalje aktuelan, jer pljačka ove nekada moćne firme i dalje nesmetano traje. Realna vrednost upravne zgrade je skoro 6,5 miliona evra, dok je procenjena tržišna vrednost oko 3,3 miliona evra.

Odbor poverilaca Srboleka odlučio je da je proda za 2,3 miliona evra nekoj firmi Pavgorod iz Foče! I to samo nekoliko meseci nakon što su odbili ponudu od 3,3 miliona evra firme RSMRB iz Luksemburga!

Čovek koji je prethodno kupio i uništio Srbolek, Jovica Stefanović Nini, leži u zatvoru optužen za pljačku države u jednoj od 24 sporne privatizacije, ali odande i dalje vuče sve konce. Kako? Lako, jer četiri od pet ljudi u Odboru poverilaca su njegovi najodaniji ljudi koji i dalje rade za njega. I ovo je primer koliko je žilava farmaceutska mafija koja sve čini da onemogući ponovno pokretanje proizvodnje lekova u Srbiji.

Nakon svega, postavlja se jedno krajnje jednostavno pitanje: kako je uopšte mogla da propadne takva fabrika lekova, koja je imala od osam do deset puta veću zaradu od onoga što je uloženo u sirovine?! Da bi to uspelo, farmaceutska mafija je morala da angažuje čoveka poput Stefanovića, spremnog da privatizuje fabriku, rasproda svu robu na lageru, naplati dugovanja od bolnica, uzme silne pare i otera je u stečaj.

Kakve su posledice ove surove pljačke, govori i podatak da je Srbolek bila jedina domaća fabrika koja je prodavala nitroglicerin, neophodan srčanim bolesnicima. Nakon uništavanja Srboleka, bolesnici koriste uvozni nitroglicerin. On košta 800 dinara, a domaći je je bio 80 dinara! Ovo je samo jedan od mnogih načina kako je farmaceutska mafija napravila profit od uvoza, uništavajući domaću proizvodnju.

Kao posledica svega toga, na srpskim graničnim prelazima je počeo da caruje šverc skupih lekova. U poslednje vreme, predmet masovnog šverca su i lekovi za leukemiju, vrlo skupi, pa je svaki malo bolje zapakovan kontigent vredan po nekoliko miliona dinara. Osim njih, među švercovanim lekovima se sve češće nalaze i antibiotske masti (Chloramphenicol 5mg), zatim lekova protiv srčane aritmije (Sintrom 4mg), za bolesti astme (Aminofilin 350 mg), protiv dijabetesa…Manji deo zaplene carinici, veći deo uđe u Srbiju i bude prodat privatnim apotekama ili preprodavcima koji ovde još više povećaju cenu.

Ali, možda najdrastičniji primer pljačke dešava se tamo gde teški bolesnici svakodnevno umiru. Tako je na primer cene dijaliznog materijala za dijalizu bubrega veća od realne za tri do četiri puta puta. Zašto? Zato što jedan deo tog novca ide na podmićivanje političara i ovlašćenih državnih organa bez kojih nema registracije zastupništva, predstavništva, „fabrike", distributivnog centra, ili bilo čega sličnog. Osim svih mogućih dozvola, birokratskih peripetija, kontrola, inspekcija i agencija, najvažnije je imati „svog (jakog) čoveka" ili svoju stranku, a najbolje je finansirati, tj. davati „dobrovoljne" priloge i poziciji i opoziciji, da ne bi bilo problema pri promenama vlasti.

Drugi deo u lancu korupcije su oni koji primenjuju dotična medicinska sredstva ili lekove, a to su lekari. Jedan deo cene takozvanog HD materijala (za dijalizu) obavezno se odvaja za njih! Doktori su oni koji naručuju, specificiraju neophodni im materijal i dijalizne setove, ili učestvuju u propisivanju uslova tendera, pa nije svejedno kojoj firmi i čijem materijalu će biti naklonjeniji ti uslovi.

Novac za podmićivanje se odvaja pod izgovorom sponzorstava, odnosno finansiranja njihovih kongresa, stručnih skupova, udruženja, usavršavanja u zemlji i inostranstvu… Klinike, bolnice i fakulteti, obično nemaju fondove za finansiranje ovakvih aktivnosti, pa se prećutno pušta da to rade farmaceutske firme i to opet novcem građana, koji se uzima kroz (nerealno uvećane) cene materijala i lekova.

Kroz raznorazne studije ili klinička ispitivanja (koja uvek dokažu odličnu efikasnost) farmaceutskih proizvoda, velike svote novca se daju institucijama (klinikama, bolnicama, centrima), ali i osoblju, medicinarima koji regrutuju „dobrovoljce". Svi ti troškovi ulaze u cenu gotovog leka ili dijaliznog proizvoda.

Naravno da za sve ovo znaju i bivši ministri zdravlja, jer su bili (a neki su i dalje) aktivni učesnici ovog kriminalnog lanca. Sadašnjoj ministarki zdravlja, Slavici Đukić Dejanović, ne pada na pamet da prekine "dobitnu kombinaciju" od koje i ona lepo živi, ali i njeni partijski drugovi i njihove familije, poput, recimo, supruge Branka Ružića, Ane, koja je bila zaposlena u službi marketinga u „Galenici", i to u periodu kada je u ovoj firmi došlo do pljačke 11 miliona evra.

 

     A 1.

Skupa droga, a lek još skuplji

Lekovi Subutex ili Buprenorphine redovna su terapija lakših zavisnika od opijata i zamena neefikasnog i štetnog leka Nalorex koji je, osim svoje štetnosti po ljudski organizam (gori je od heroina!) mnoge zavisnike oterao na hemijske droge! Lek je namerno, uz saglasnost nadležnog ministarstva, zbog mafijaškog profita, punih 15 godina bio deo crnog tržišta, umesto da ga bolesnici dobijaju uz participaciju ili besplatno!

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije