Archive

Archive for март 2016

ZAHVALNOST: PRAVAC AMERIKA – KAO NAGRADA ZA NAMERAN PROPUST BESPOTREBNOM VAKCINACIJOM STOKE U SRBIJI!!!

30. март 2016. Коментари су искључени

 

Američka ambasada i državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Danilo Golubović, sprečili su smenu više službenika Ministarstva poljoprivrede, a Tamara Bošković načelnica za veterinarsko javno zdravstvo umesto da bude smenjena biće nagrađena!

Zašto je ovoliko stalo ambasadi SAD da sačuva kadrove u Ministarstvu poljoprivrede? Zašto je američki Stejt department spreman da plati Tamari Bošković putovanje, boravak i obuku na "Individuala Visitor Leadership Program" u Americi, vredno pedeset hiljada dolara?

 

                       Vuk Stanić

NAGRADA ZA PROPUST

 

Gospođa Tamara Bošković, načelnica za veterinarsko javno zdravstvo, odgovorna je za vakcinaciju životinja neregistrovanim vakcinama, protiv bolesti plavog jezika. Za uvoz ovih i ovakvih neregistrovanih vakcina odgovorni su i načelnik odeljenja granične veterinarske inspekcije Zoran Marinković i još nekoliko službenika koji su morali da spreče uvoz i korišćenje neregistrovane vakcine.

Protiv Boškovićeve je istina u jednom trenutku pokrenut disciplinski postupak, ali kako stvari stoje taj postupak će biti zaboravljen. Ona će na predlog sekretara Golubovića biti nagrađena putovanjem u Ameriku.

Tamarino putovanje će Stejt department platiti pedeset hiljada dolara, tvrdi ekspert za poljoprivredu i službenica (savetnik) američke ambasade u Beogradu Tatjana Maslać.

Inače službenica američke ambasade Tatjana Maslać, poslala je jednu e. mail poruku direktoru Uprave za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede, Miodragu Petroviću, posle koga je Petrović obustavio sprovođenje nove sistematizacije radnih mesta.

Podsećamo javnost je očekivala da će sistematizacijom biti sklonjeni svi službenici zbog čijih je propusta u radu trpela država Srbija. Jedan od službenika koji je prema saznanjima Tabloida trebalo da bude smenjen je Tamara Bošković, načelnica za veterinarsko javno zdravstvo.

Oblast javnog zdravstva je godinama u lošem stanju, stalno se pojavljuju zarazne bolesti životinja, kuga svinja i vakcinacija od svinjske kuge u Srbiji su trajali duže od bilo koje civilizovane države na svetu. Bruceloza sa više puta pojavljivala, a nisu preduzimane adekvatne mere. Najgori skandal koji je Magazin Tabloid otkrio u ovoj oblasti je vakcinacija životinja neregistrovanim vakcinama, protiv plavog jezika.

Naime, Plavi jezik je bolest koju prenose komarci. U Srbiji nije postojala epidemija plavog jezika, ipak uvezena je neregistrovana vakcina. Uvoz je obavljen zimi kada komaraca nema, pa sve i da se pojavio neki izolovani slučaj bolest se nije mogla raširiti.

U slučaju sumnje prisustva plavog jezika širenje ove bolesti može se sprečiti i zaprašivanjem komaraca. Ipak, Ministarstvo je donelo odluku da se započne sa vakcinacijom goveda. Više stotina grla je vakcinisano neregistrovanom vakcinom, a razmere štete koja je na taj način počinjena srpskom stočnom fondu i potrošačima do danas su nepoznati.

Zbog ovakvih i sličnih propusta novi direktor uprave za veterinu Miodrag Petrović bio je primoran da zatraži od ministarke, Snežane Bogosavljević Bošković, da se pokrene sistematizacija kojom bi sa odgovornih mesta bili sklonjeni svi loši kadrovi u ovoj Upravi.

Petrović je pokrenuo i disciplinski postupak protiv načelnice Tamare Bošković, što su mnogi poljoprivrednici pozdravili. Ipak trećeg marta u 15 časova i pedeset jedan minut Petroviću je stigao mejl iz ambasade Sjedinjenih Američkih Država u kome mu je Tatjana Maslać napisala da je pre godinu dana ministarstvo nominovalo Tamaru Bošković za "Individuala Visitor Leadership Program" (Individualni posetilac programa za lidere IVLP) da program košta 50.000 dolara i da će novac propasti ako Boškovićeva ne bude poslata.

"…Pošto IVLP program traje od 19.marta do 09. aprila 2016. godine još nam je veoma malo vremena ostalo za tehnički deo organizacije puta (viza, avio karta). Napominjem da je program na kome treba da učestvuje Tamara Bošković već napravljen, hoteli i avioni su rezervisani.

Na programu učestvuje oko dvadeset učesnika (većina iz državnih institucija) iz celog sveta, svi troškovi boravka i puta su plaćeni od strane SAD (State department). Samo napomena da programom po učesniku košta oko USA 50.000 dolara i ako sada odustanemo od Tamarinog odlaska za SAD ti fondovi za Srbiju će propasti (zbog kratkog roka otkazivanja ne mogu se fondovi prebaciti na drugu zemlju).

Konkurencije iz celog sveta za IVLP program je veoma oštra i prestižno je dobiti mesto kao učesnik/zemlja na ovom programu. IVLP program je prestižni program koji je u potpunosti finansiran od strane SAD State Departmenta.

Cilj programa je upoznavanje učesnika sa velikim brojem tema iz oblasti poljoprivrede, dok se za stručnjake iz određenih oblasti u ovom slučaju veterine javno zdravlje, bezbednost hrane, procena rizika pripremaju dodatni programi. Zbog veoma kratkog vremenskog perioda, odvojenih fondova za Srbiju i neophodnih dodatnih priprema za put, molim Vas da nas u što kraćem roku obavestite o vašoj odluci da Tamara Bošković bude deo IVLP programa u 2016…" navodi Maslać u svom mejlu.

Pre i posle ovog mejla sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović, koji zajedno sa Tamarom Bošković često putuje na službena putovanja, već je razglasio po ministarstvu, da će izbiti diplomatski skandal ako Tamara Bošković ne bude predstavljala Srbiju na IVLP programu Američkog Stejt departmenta.

Petrović je kako saznajemo posle ovog mejla i razgovora sa sekretarom Golubovićem odmah obustavio sve smene neodgovornih kadrova u Ministarstvu poljoprivrede, a službenicima američke ambasade je odgovorio da je saglasan da Tamara Bošković učestvuje u IVLP programu.

U dokumentacije do koje je Tabloid došao nalazi se i e-mejl Danila Golubovića, u kome piše:

"…Shodno mejlu koji sam dobio od Ambasade USA u Beogradu, molim Vas da na isti hitno odgovorite kako ne bi došlo do diplomatskog skandala i ozbiljnih problema za Vašu upravu i celo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ukoliko je potvrđeno da će Tamara Bošković ići, onda proceduru treba pod hitno obraditi. Ja 09.03, imam sastanak sa H.E. Ambasadorom USA i sigurno će me pitati za predmetni problem."

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

UZ DOBRO PODMAZANE VLASTODRŠCE NI KRIVIČNA PRIJAVA NE UTIČE NA FUNKCIJU…

28. март 2016. Коментари су искључени

 

Jedna od najmračnijih vladinih agencija, svakako je i Agencija za lekove i medicinska sredstva u kojoj se dešavaju pljačke, prevare, podmićivanja, opstrukcije, ali i favorizovanja određenih kompanija-dobavljača uz ogromne provizije koje završavaju u džepovima vladajuće stranke i njenih kriminalnih klanova.

Mada je grupa zaposlenih u ovoj ustanovi podnela čak i anonimnu krivičnu prijavu protiv Branka Paunovića, nesumnjivog režimskog "operativca" koji je sa obe ruke u pljački i korupciji, to nije zaustavilo ni njega i njegove pomagače da upravljaju Agencijom kao i do sada.

 

                       Mersiha Hadžić

MALO KORUPCIJE I MALO PLJACKE

 

Prvom osnovnom javnom tužilaštvu, još u maju prošle godine, upućena je krivična prijava protiv Branka Paunovića, čoveka za koga se vezuju brojne mahinacije u Agenciji za lekove i medicinska sredstva (ALIMS). Po njoj još niko nije postupao, a kako za sada izgleda, i neće.

Prijavu je podnela grupa zaposlenih u ovoj ustanovi, u kojoj su se godinama mnogi smenjivali kao rukovodioci, a Paunović, "čovek od poverenja" svih režima, ostajao je i napredovao u službi. Nikome od zaposlenih nije bilo jasno kako je on, i pored svih promena i dalje tu. Ali taktika se da naslutiti.

Vlastodršcima je pričao protiv radnika i zaposlenih, a radnicima, predstavljajući se kao "narodni tribun i zaštitnik ljudskih prava i prava radnika", a pljuvao je istovremeno po tom rukovodstvu, pa je u takvoj "zavadi pa vladaj" situaciji, uvek uspevao da izvuče korist za sebe.

Naime, sve ove devijacije, tj. kršenje predviđenih zakonskih propisa o načinu poslovanja državnih Agencija od strane sadašnjeg rukovodstva ne bi bile odrađene bez nečasne uloge i nečasnih igara Branka Paunovića, koji se uporno pred komintentima, predstavlja kao "drugi čovek" Agencije za lekove!

Paunović je ranije radio u Sektoru računovodstva, a kao "jastreb" SNS stranke i dolaskom Dr Saše Jaćovića, postaje sekretar kancelarije direktora ALIMS, a nakon završenog nekog " mističnog" fakulteta, postaje "referent za ljudske resurse" u ALIMS, ali na zanimljiv način, objedinjujući komercijalu, rukovođenje voznim parkom, koje kakvim nabavkama itd.

Identičnim metodama uvlačio je i prethodna dva direktora ALIMS Prim mr ph Tomislava Solarovića kao i Mr ph Tatjanu Sipetić, tako što im je omogućavao kojekakve benefite, poklone, usluge itd. da bi ih kasnije blokirao u svakoj kontroli odnosno radio je šta je hteo jer ih je imao u šaci. Sve se to ponavlja i sa sadašnjim direktorom koga ovo ne opravdava.

U više navrata se lažno predstavljao među zaposlenima i u krugu kompleksa Instituta "Torlak", kao zamenik direktora, finansijski direktor, izvršni direktor, kao inspektor BIA, inspektor policije i ko zna šta još. Poznat je i po tome što drugima neosnovano obećava radna mesta, drugima preti da će ih otpustiti ukoliko ne budu radili kako im on kaže.

Izvršio je zloupotrebu službenog položaja kada je, posle udesa službenog automobila Škoda, koji je odvezao kod svog prijatelja u neovlašćeni servis, a zatim novac od osiguranja u vrednosti od oko 4.000 evra, potrošio u butiku "Karenjin", gde je kupio skupe kapute, odela, cipele i košulje.

Iako je bio na godišnjem odmoru, Branko Paunović se u noći između 25. i 26. juna 2015. godine, pojavio u firmi u 23 h, gde se zadržao do ranih jutarnjih sati. Postavlja se pitanje, kako je Paunović, kako ranije , tako i te noći, prošao obezbeđenje i bez propusnice ušao u firmu?

Odgovor je da je direktoru ovakav čin predstavljen od strane obezbeđenja, u vidu izveštaja, ali direktor nije reagovao. Poznato je od ranije da je Paunović noću dolazio u pratnji ženskog društva, gde je ostajao po nekoliko sati, a ostaje nepoznanica kako mu je direktor odobravao ovakve postupke.

Grupa zaposlenih Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, nakon saznanja koja su potkrepljena i dokazima o dugogodišnjoj, kontinuiranoj zloupotrebi tj. Zakonom nedozvoljenim radnjama u ekonomsko – finansijskom poslovanju ove kuće, podnela je krivičnu prijavu.

Naime, uvidom u raznoraznu dokumentaciju, vidi se jasno da postoji veliki broj krivičnih i drugih prekršaja u periodu od 2008. do 2015. godine. Ali, u sva tri mandata različitih direktora i menadžmenta koji su rukovodili Agencijom, najistaknutiji vinovnici pomenutih zloupotreba se i dalje nalaze na mestima sa kojih i dalje imaju sve uslove za ovakve nečasne radnje.

Sumnje oko zloupotrebe službenog položaja odgovornih lica, nesavesnog poslovanja, sklapanja ugovora štetnih po ALIMS u cilju pribavljanja materijalne koristi pojedinca ili grupe, fantomskih transakcija, nerazumnog ( bahatog) trošenja materijalnih sredstava, sticanje lične koristi sredstvima Agencije, elementi koruptivnih radnji, finansiranje kojekakvih studija izvodljivosti nabavki kapitalnih investicija za koje se unapred znalo da se tim radnjama krši zakonska regulativa, indicije za neprimereno favorizovanje određenih kompanija, predstavništava ili uvoznika lekova i medicinskih sredstava, koje preko redosleda utvrđenog protokolima ALIMS, ostvaruju dozvole za stavljanje u promet.

Jedan od najnovijih prekršaja je zloupotreba službenih automobila, postavlja se pitanje kontrole korišćenja, servisiranja (simptomatične česte popravke sa radikalnim zamenama delova i pneumatika koje su nabavljane sezonski i uvek nove sa nepoznanicom: šta je sa šest meseci starim?).

Odgovornost odgovornog lica za nenamensko koordinisanje i korišćenje (automobil star dva-tri meseca Škoda Oktavia, novokupljena i namenjena za potrebe vozača- kurira ALIMS po odluci UO ALIMS, izvezena jednog dana u popodnevnim časovima bez putnog naloga od strane zaposlenog koji po sistematizaciji radnih mesta nema potrebu za korišćenjem sl. vozila-slupana).

Zaposlene iritira i obeshrabruje i dodela mesečnih stimulacija bez razrađenog pravilnika i rešenja koja prate odluke o stimulaciji, simptomatično uglavnom istom krugu zaposlenih koji čak dobijaju pomenute stimulacije bez rešenja, pa čak i u vreme godišnjih odmora i bolovanja.

Ali, kako to izgleda kad Paunović i njemu slični za dobro mito omoguće monopol privilegovanoj kompaniji, govori i slučaj zastupnika kompanije LG Life Sciences iz Koreje- Inter-Beofarm koji ne može da registruje lek za vantelesnu oplodnju već više od četiri godine.

Podsećanja radi, Vučić je kao premijer govorio o "inteziviranju saradnje sa Južnom Korejom kao jednom od 10 najrazvijenijih zemalja u svetu". Reč je o zapošljavanju i ženskom preduzetništvu. Ništa od toga se nije dogodilo.

Kompaniju Inter-Beofarm sada je prinuđena da stavi ključ u bravu i otpusti radnike. Po zakonu Agencija za lekove je bila dužna da završi proces registracije za 210 dana ali ovaj proces traje skoro pet godina.

Osim odugovlačenja i neprimenjivanja zakona, ceo proces je i pravno nezakonit jer je tražena studija koja ni u EU nije obavezna, već se samo preporučuje. Agencija zahteva da studija bude duplo slepa,što je u ovom slučaju nemoguće zbog različitih sredstava primene (a isti takav lek je kompanija Teva registrovala u EU i to bez ikakve studije.

Agencija se, očigledno, rukovodi činjenicom da neki lek nije registrovan u EU, a na srpskom tržištu više od 30 odsto lekova nije registrovano po proceduri koja se primenjuje u EU.

Na poslednjoj komisiji data je i nacistička izjava recenzent Agencije za lekove, Dr. Savića, koji je dao skandaloznu izjavu da je studija bezbednosti (eksperiment) rađena na belcima (Srbima, dakle). Žalbu kompanije Inter-Beofarm, Agencija nije uvažila, a zbog svega smenjena je čak i pravnica sa 30 godina radnog iskustva zaposlena u Ministarstvu zdravlja, jer je samo korektno radila svoj posao. Napisano je i pismo Vučićevom šefu kabineta Ivici Kojiću, ali on "nije imao vremena za razgovor", osim nekoliko mejlova.

Primer leka Folitropin alfa za koga se zna da je registrovan u 15 zemalja (na primer Rusija, Indija, istočne zemlje), koristi se više od 10 godina bez ijednog neželjenog efekta. Ali ne može i u Srbiji.

Javna je tajna da Ministarstvo zdravlja poništi skoro 30 odsto Rešenja, koje izda Agencija za lekove…O tome odlučuju ljudi koji su korumpirani i koji su pronašli način da svoju veštinu iskoriste kako bi što duže opstali na rukovodećim funkcijama. Naravno, uz pomoć takođe dobro "podmazanih" SNS vlastodržaca.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

DOK JE U SRBIJI DOSTIGNUT ISTORIJSKI MINIMUM PREŽIVLJAVANJA GRAĐANA, TRGOVINSKE MARŽE SKAČU DO NEBA!!!

25. март 2016. Коментари су искључени

 

Mada se naprednjački režim hvali da je Srbija postigla razne "rezultate" i "rekorde", za skoro četiri godine njihove vladavine, ne postoji ništa što nije uništeno i što nije palo na nivo najsiromašnijih afričkih država.

Osim cena hrane, odeće, obuće i komunalnih usluga. Jedino to beleži rekorde. Ali, crni dani tek dolaze. Danas većina nema novca za osnovne potrebe, a sutra neće biti ni novca ni potreba. Ovim tempom izumiranja, neće nas ni biti…

 

                 M. Grabež

TRGOVACKA MARZA DO NEBESA1

 

Režim Aleksandra Vučića tvrdi da Srbija nije gladna i da su cene osnovnih namirnica za potrebe prosečne porodice u Srbiji "na nivou očekivanih". U maju mesecu prošle godine, njegova propaganda je preko svih svojih medija razglasila da su cene hrane "ponovo pale i blizu su šestogodišnjeg minimuma". Skoro godinu dana kasnije, on se hvali "istorijskim minimumom" na kome građani preživljavaju zarad nekakve nejasne budućnosti.

Istina je gorka, u najvećim gradovima u Srbiji, a posebno u Beogradu kao glavnom gradu i najvećem urbanom centru, cene osnovnih prehrambenih artikala veće su nego u Berlinu, Minhenu, Beču, Gracu, Milanu…Visina takozvane "ugrade" u cenu hrane, od strane raznih veletrgovaca, posrednika, nakupaca i prekupaca, prevazilazi u pojedinim slučajevima i 300 odsto od proizvođačke cene.

Prosečne marže u Srbiji, nekoliko puta veće čak i od onih svetskih! Osim hrane, odeća, obuća i bela tehnika u Srbiji je skuplja i do dvadeset puta nego u drugim zemljama Evrope. Kakav haos vlada na tržištu, govori i podatak da je samo u jednom gradu veličine Kragujevca, na primer, razlika u ceni istog proizvoda na nekoliko različitih prodajnih mesta i do pedeset odsto! Cena jednog proizvoda razlikuje se čak i na prodajnim mestima iste firme! Samo dva najveća trgovinska lanca, na "zaokruživanju " cena zarade 90 miliona godišnje!

Na ceni brašna pojedini trgovinski lanci zarađuju i do 55 odsto, razlika u nabavnoj i prodajnoj ceni šećera iznosi do 35 odsto, a jestivog ulja do 33 odsto. Kod mleka je taj raspon često oko 20 odsto. Zašto su patike poznatog svetskog proizvođača često i do 40 odsto jeftinije u Beču nego u Beogradu?

Slično pitanje može da se postavi i za brendirane čizme, pantalone, jakne…Veliki trgovinski lanci u Evropi izračunali su da im je isplativo da na garderobi i obući zarade desetak odsto, međutim, samo u Srbiji na maržama takozavnih "firmirane" garderobe, zarada je preko 150 odsto. Kod patika i druge sportske obuće, ide i do 200 odsto!

Na putu od proizvođača do potrošača, roba prolazi kroz ruke dobavljača, distributera, trgovacaSvako od njih uzima za sebe deo zarade, znatno veći nego njihove kolege u svetu, pa su hrana, odeća, obuća i bela tehnika kod nas mnogo skuplji nego u ostatku Evrope.

Vučićev režim strogo krije ko su učesnici u trgovinskom lancu i ko zarađuje od ovog dranja kože građanima. To je strogo čuvana tajna. Istu robu koja u Srbiji košta kao da je od suvog zlata, građani Evropske unije (pa i građani onih zemalja koje nisu članice EU) mogu da pazare za mnogo manje novca, a da ne govorimo o svakodnevnim sniženjima, zbog oštre konkurencije ponude i kvaliteta.

Tamo su svetski trgovinski lanci našli računicu po kojoj im je prodaja isplativa čak i kada je razlika između nabavnih cena i onih u prodaji samo tri do četiri odsto! Trgovci u Srbiji za hranu, slatkiše, kozmetiku i hemiju zaračunavaju marže i do 150 odsto!

Dokazano je da bi prosečna trgovina u Srbiji preživela, potrebna joj je marža od 15 do 30 odsto. Ako bi od prodaje proizvoda samo hteli da isplate radnike, marža bi bila oko pet odsto.

Ako hoće da plate i zakup lokala i komunalije, to je još toliko, a tek onda dolazi profit. To objašnjava jedan deo razloga za ogromnu skupoću i sve teži život građana. Državni aparat je preglomazan i preskup, neko mora da ga servisira, a to su između ostalog i ljudi koji se bave trgovinom prehrambenih proizvoda.

Nigde u regionu nekadašnje Jugoslavije nema ovakvih divljačkih nameta, pa tamo nema ni zastrašujuće skupoće kao u Srbiji. Primera radi, trgovačke marže u siromašnoj Republici Srpskoj, iznose samo oko osam odsto, a u mnogo bolje stojećoj Sloveniji, prosečno su oko 20 odsto! Dakle, neuporedivo niže nego u Srbiji.

Ali najveći razlog dranja građana je monopolski položaj režimskih kompanija koje ne dozvoljavaju nikakvu konkurenciju. U Srbiji još ne postoji nijedan diskontni lanac, a i učešće velikih trgovinskih lanaca je ograničeno na dva-tri velika (Idea, Delez …).

Istinite su tvrdnje ministra trgovine Rasima Ljajića da je Srbija "značajno tržište za ulaganja na tržištu trgovine", ali za koga? Za onoga ko je uložio pare u režime kojima on verno služi!

Za one koji će na krvi i znoju, zaraditi ogromne profite. Ne postoji radnik u trgovinskim lancima Srbije koji zarađuje više od 25.000 dinara. Armija ovog belog roblja, koje u istim kompanijama na Zapadu radi za deset puta veću platu, veliki je izvor zarade stranih derikoža kojima je Vučićev režim širom otvorio vrata.

Laže Ljajić i da će inostrani trgovinski lanac „Lidl", sa svojih deset lokala u celoj Srbiji, biti bilo kome konkurencija. Naime, crni dani tek dolaze! Robu široke potrošnje više nema ko da kupuje, a hranu, onu najosnovniju, građani kupuju jer moraju da prežive.

Dobar deo njih neće ni dočekati za života da se najede kao čovek, da zaspi u svojoj kući, pod svojim krovom i da kaže kako život, uprkos svemu, ima smisla. Naprednjačko divljaštvo računa upravo na to, da mladi pobegnu u inostranstvo a da stari pomru. Ovakvim tempom "čišćenje" Srbije, za dvadeset godina pod ovim nebom živeće samo nasilnici, starlete, političari i njihove male stranačke armije, zaposlene u državnim preduzećima.

Da je državni kriminal na delu, da Vučićev režim svesno otima iz usta narodu, dokazuje i podatak da je neverovatno povećanje prosečnih trgovačkih marži na hranu, došlo u trenutku kada je kupovna moć stanovništva na dnu, a promet u trgovinama čak jedanaest puta manji nego godinu dana ranije! Ne može se drukčije objasniti ovakav napad na građane drugim rečima: u pitanju je smišljeni teror!

Poređenje sa svetskim primerima izgleda ovako: francuski prodajni lanac "Karfur"  koji godišnje ima obrt veći od 120 milijardi dolara, zarađuje prosečno 0,5 odsto na razlici u ceni.

Kroz račune američke kompanije "Volmart"godišnje prođe oko 400 milijardi dolara, a marža im je 3,6 odsto. Engleski "Tesko"  tokom godine "obrne" više od 90 milijardi dolara, iako im zarada prosečno iznosi 4,1 odsto.

A u Srbiji, pored divljačkog dranja nenormalnim "ugrađivanjima", ima slučajeva gde je marža bila vrednija čak i od proizvođačke cene! Za kriminalno zakonsko rešenje, na osnovu koga su marže postale poslovna tajna trgovaca, direktno je odgovoran ministar trgovine Rasim Ljajić, koji je i u nekim ranijim režimima učestvovao u "liberalizaciji" srpskog tržišta hranom i robom široke potrošnje.

Ali, on se već unapred "zaštitio" od odgovornosti novim paktom sa Vučićevim režimom. Dugo je ta njegova politika imala uspeha, ali je ovaj put stavio pogrešnu kartu na sto. Cena koju će platiti za to, biće skuplja od svake marže.

 

©Geto Srbija

material: List protiv mafije

UTERIVAČI STRAHA: ODOBRENI RADOVI NA KRIMINALIZACIJI POLICIJE U BEOGRADU

23. март 2016. Коментари су искључени

 

Budući da su opelješeni skoro svi viđeniji biznismeni, banke, fondovi, javna preduzeća, policijska mafija se preorjentiše na kontrolu prodaje narkotika i oporezivanje vlasnika noćnih klubova, splavova, na obezbeđivanje transporta novca i belog roblja.

Za načelnika Policijske uprave Beograda doveden je Veselim Milić, uz naknadu od pola miliona evra, koja je plaćena bivšem direktoru policije Miloradu Veljoviću! Milić ima kratak staž u policiji, rođen je pre 37 godina, besprizoran je, oženio je Veljovićevu rođaku i čovek je za operativne poslove mafije.

On je za načelnika Komunalne policije Beograda doveo Nikolu Ristića, bivšeg kolegu iz Policijske stanice Savski venac, koji je besprizoran čovek, i ovejani kriminalac. Vučićevi kordoni smrti spremni su da ga štite od zbacivanja s vlasti…

 

                    major Goran Mitrović

VUCICEVA POLICIJA1

 

Srpska policija je u punom rasulu. Nakon smene direktora policije Milorada Veljovića, poslednjeg dana prošle godine, i postavljanjem Vladimir Rebića za vršioca dužnosti ove najznačjanije policijske dužnosti, utrli su put Vučićevoj mafiji da posle vojske, potpuno satre i policiju.

Lažni doktor nauka Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih dela, po nalogu namesnika Amadea Votkinsa, odlučio je da iz policije, na najbrutalniji način, pod optužbom da su pripadnici iz kriminalnog miljea, otera više od 1.500 policijskih službenika. Sve one koji su pred penzijom, a nemaju uslova za nju, a bili su po radnom zadatku angažovani da brane poredak i Ustav na Kosovu.

Pre ove sumanute čistke, ministar je u policiju primio oko 2.200 službenika, isključivo partijskih jurišnika iz Srpske napredne stranke. Otpuštanje je odloženo dok izbori ne prođu. A otpušteni se spremaju da sa Vučićevom mafijom namire zauvek račune.

MUP-om Srbije hara i načelnica Sektora za materijalno finansijsko poslovanje Mirjana Nedeljković, koja opet namešta tendere za javne nabavke.

Kriminalizacija policije se nastavlja. Direktor policije je alternativni muškarac Vladimir Rebić. Uvek na usluzi. Da Vučiću i ministru okrene leđa.

Veselin Milić, načelnik najveće policijske uprave u Srbiji je opasan momak. Sa njim nema šale. Kada ulazi u restoran, njemu mora svi da se klanjaju. Ili on odmah zove patrolu, pravi racije. Posebno je razrezao namet za splavove-restorane.

Upućeni tvrde da je njegovo napredovanje u službi, koje je zaista nesvakidašnje, plaćano parama od prodaje praškastih proizvoda. Ovaj priprosti čovek zna od koga da naplati, kome da poveri rasturanje belog, a kome žutog praha, i taj mora da plaća redovno. Bio je i kandidat za direktora policije. U 35. godini postao je, od policijske plate, vlasnik deset ari stambenog prostora, nekoliko lokala, a ima keša za brze investicije od kojeg se vrti u glavi.

Oni koji sa njim rade smatraju da će Milić sigurno biti sahranjen kao borac na lafetu. Život koji on vodi je kratkovečan, a ulozi su veliki. Kakav predsednik Vlade, takav i direktor policije.

Osim najdirektnijeg nadzora nad distribucijom narkotika u Srbiji, Veselin Milić je preuzeo i kriminal koji se obavlja na rekama. Da bi ga kontrolisao, za komandira rečne policije doveo je izvesnog Pekovića, koji je radio sa njim u Policijskoj stanici Savski Venac.

Gospodin Peković je pre godinu dana pao na proveri fizičke sposobnosti za obavljanje policijskih poslova, ali, Peković je dobio ocenu 2 na intervenciju! Da bi bio siguran u svoje poslove, Milić dovodi svoju devojku Milicu Pušonjić za portparola Policijske uprave Beograda sa radnog mesta sekretarice u Upravi policije. Očekuje se da će se sa njom i oženiti, nakon što okonča brakorazvodnu parnicu.

Deveto odeljenje Uprave kriminalističke policije Beograda bavi se po Milićevom nalogu praćenjem sumnjivih novinara i sumnjivih starešina Policijske uprave Beograda, a ne svojim poslom!

Po nalogu načelnika Milića, interventna jedinica ima spisak splavova i objekata koje ne sme da kontroliše, a u koje je obavezna da sprovodi što češće racije, kako bi se vlasnici urazumili i prinudili da plaćaju zaštitu.

Upitan od starijeg kolege u penziji šta radi u službi, Vesko mu je odgovarao – osluškujem. Idem po kafićima, restoranima, brod-restoranima, družim se, slušam i beležim. Ali, bavio se Veselin Milić i biznisom. Ume on da zaradi pare, stanove, auta, lokale. Beograd je beli grad, i belo je na ceni, a kada je trgovina pod Veskovom zaštitom, onda pada para na paricu.

Preduzeće Belmostroj je registrovano u mestu Adrani, u blizini Kraljeva, i bavi se izgradnjom stambenih i poslovnih objekata. Jedna od zgrada koje ono zida je na beogradskoj adresi Pećka ulica 13, opština Zvezdara.

Kako bi dovršio ovaj objekat Bojan Gajović, vlasnik i direktor Belmostroja, 2008. je na zajam uzeo 100.000 evra od Borivoja Borka Baraća iz Leposavića i Gorana Kneževića. Prema krivičnoj prijavi Ktr 252/12 koja od 26. aprila 2012. skuplja prašinu u Tužilaštvu za organizovani kriminal, zajmodavci su ga dušmanski reketirali i muzli.

Kada su zelenaši oduzeli nedovršenu zgradu od Gajovića, on je na gradilište doveo obezbeđenje i postavio kamere, koje su snimile čoveka koji štiti kriminalce. Radi se o Veselinu Miliću, načelniku beogradske policije, koji je sa naoružanom pratnjom dolazio da nadgleda radove.

Po rečima očevidaca govorio je kako je postao vlasnik stana broj 14, veličine 275 kvadratnih metara. Bila je to mala cena koju su Barać i Knežević morali da daju prvom čoveku beogradske policije da bi zauzvrat nesmetano mogli da reketiraju svoje dužnike.

Svestan da se vlast u Srbiji tetura, da su neizbežni nemiri gladnih građana, od kojih je većini ugrožen život, i da vlast planira još surovije pljačkanje najsiromašnijeg naroda u Evropi, diktator pokušava da pandurizuje policiju, jačanjem stajaćih policijskih snaga. Žandarmerija, Brigade policije, SAJ, Protivteroristička jedinica i interventni vodovi su stajaća policija! Upotrebljava se samo po nalogu direktora, ministra ili Vlade Srbije.

Načelnik Policijske uprave Beograda Veselin Milić koristi Interventu jedinicu kao privatnu vojsku. Po njegovom nalogu počelo je zastrašivanje građana. Naoružami do zuba, policajci iz Interventne jedinice špartaju, samoinicijativno gradom.

Bez ikakvog razloga legitimišu građane, obaraju ih na zemlju, a neke skidaju, na sred ulice do gole kože, pretresajući ih, navodno tražeći drogu. Strah se usađuje u građane. Beogradska policija postaje eskadron smrti.

Policajci iz Interventne su pod punom zaštitom načelnika Milića. Sve pritužbe na njihov rad se odbijaju. A oni, koji nisu za nasilje, brzo su na tapetu, i teraju ih u policijske stanice. Policija u Beogradu okupirala je grad. Pojedini načelnici, bliski Miliću, kao što je komandir iz Borče, otimaju kioske, lokale, stanove, automobile. Svaki lokal u Beogradu je “pod zaštitom“ policijskih glavešina. Plaćaju reket.

Za načelnika Komunalne policije, na Milićev predlog, doveden je Nikola Ristić, sa mestan pomoćnika komandira Policijske stanice Savski Venac, gde je i Milić radio. Ovaj blago retardirani čovek obavlja za Milića najprljavije poslove.

Tamo gde je nezgodno da Milić šalje svoje ljude, tu je Nikola Ristić. Komunalna policija se pretvara u oružane odrede Srpske napredne stranke. Ima ih kao kusih pasa. Uskoro će dobiti veća ovlašćenja od policije, a plata im je veća za 60 odsto od policajaca pozornika.

Komunalna policija uvodi red na javnim skupovima. Proteruje nesrećnike koji prodaju pletiva, ručne radove, knjige i novine. Zaštitnik građana Saša Janković podneo je inicijativu za smenu načelnika Komunalne policije Nikole Ristića, zbog napada na novinare, koji su pratili otvaranje "Beograda na vodi“.

Janković je preporučio razrešenje načelnika Komunalne policije Beograda, Nikole Ristića, posle utvrđene odgovornosti za povredu prava građana i zbog ponovljenog odbijanja saradnje sa zaštitnikom.

Takođe je utvrdio da je u postupanju Komunalne policije Beograda prema novinarskoj ekipi Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) 21. oktobra 2015. godine bilo nedostataka, od kojih se najznačajniji odnose na nezakonito oduzimanje predmeta i brisanje snimaka iz fotoaparata.

"…Načelnik Komunalne policije nezakonito je sprečavao snimanje postupanja Komunalne policije, a tokom postupka kontrole je dao neistinite podatke o oduzimanju predmeta, koji su u očiglednoj suprotnosti sa sadržajem audio-video snimka tog događaja dostupnih javnosti", naveo je Janković.

Preporuka je upućena i zbog postupanja komunalne policije prema novinarskoj ekipi sajta "Istinomer" 25. septembra 2015. godine. Gradonačelnik je to odlučno odbio. Zar da smeni Nikolu Ristića, koji je sinonim za Lombrozijeog čoveka!

Nasilje komunalnih policajaca, koji građanima zavrću ruke, udaraju ih nogama, jure po parkovima i trotoarima prešlo je svaku meru, ali raduju gradonačelnika Sinišu Malog, koji o svemu informiše Aleksandra Vučića, navodeći da su komunalni policajci spremni da za njega umru. Ili, prebiju na mrtvo ime svakog građanina koji lepi plakate kojima se osporava Vučićeva “istorijska misija"…

Načelnik beogradske policije ima neraskidive veze sa čelnicima srpskog pravosuđa. On hapsi, kada se zajedno sa njima dogovori, ako nekom treba uzeti novac, imovinu, automobile, ženu…Bez ustanka, nema nam spasa.

 

    Pismo obespravljenih ponuđača o nameštanju tendera u MUP-u Srbije

Republika Srbija

Vlada Republike Srbije.

predsedniku Vlade

Poštovani gospodine Vučiću,

Mi kao grupa ponuđača u postupcima javnih nabavki prinuđeni smo da vam se obratimo kako bismo skrenuli pažnju na brojne nepravilnosti koje su u poslednje vreme sve više prisutne u javnim nabavkama Ministarstva unutrašnjih poslova, a čime smo onemogućeni da ravnopravno učestvujemo u istim.

Naime radi se o sledećem – od kada je postavljena na čelo Sektora za materijalno finansijske poslove gospođa Mirjana Nedeljković za učešće u javnim nabavkama traže se kao dodatni uslovi takoreći nemoguće i nepotrebne stvari

Već godinama unazad učestvujemo u postupcima koje MUP objavljuje gde se traže u zavisnosti od postupka i određeni uslovi, ali je ovo sada prevršilo meru – odjednom su izgradnje policijskih stanica, kao i razne rekonstrukcije postojećih stanica, postale poverljive, pa se traži kao uslov za kvalifikaciju neki Sertifikat Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost ili POTVRDA da je firma u proceduri pribavljanja sertifikata !? Naravno da je prilikom prošlih postupaka u drugoj polovini 2015-te godine (na sajtu se pojavljuju kao pregovarački postupci sa objavljivanjem) samo JEDNA firma imala pomenutu potvrdu, i daje bez ikakve konkurencije dobila poslove. Kako je objavljeno ta firma je interesantnog imena (kao i sve druge firme u zoni interesa pomenute načelnice) New life box (matični broj: 20903180), što možda ne bi bilo posebno čudno da ista nema nijednog zaposlenog (a treba da gradi policijsku stanicu!) i pri tom ne sme da angažuje podizvođača, jer on nema ni sertifikat ni potvrdu, već su tu navedena dva imena – Ljiljana Aranđelović i Adam Tukmanović, kao pravni zastupnici.

E sada kada se uzme u obzir da je Ljiljana Aranđelović kuma dotične načelnice, a Adam Tukmanović osoba sa bar tri krivične prijave (od kojih jedna za napad na policiju) postavlja se pitanje kako takva firma bez zaposlenih i zastupnik sa krivičnim prijavama mogu da uopšte urade posao koji im je namešten, a još grade. Kako takva firma može da dobije Sertifikat za pristup tajnim podacima MUP-a (koji je pri tom apsolutno nepotreban, jer niko nema potrebu da pristupa tajnim podacima MUP-a da bi zidao policijsku stanicu)!?

Da, naravno, dotična firma nije još dobila sertifikat, već ima samo potvrdu, koju će da koristi odavde do večnosti, jer sertifikat neće i ne može dobiti nikad, zbog krivičnih prijava njenog zakonskog zastupnika! Pri tome je značajno napomenuti da je dotična firma promenila ime iz INFAS AUTO u sadašnje, a ta firma je ćerka firma INFAS, firme koja je radila bakarni krov na zgradi Skupštine Srbije, gle čuda, u vreme kada je Mirjana Nedeljković bila u Skupštini zadužena za javne nabavke, i za koju se vezuju afere u nameštanju tendera!

E, sada je Mirjana Nedeljković, kao dokazani kadar, ponovo rešila da namesti nekoliko tendera pod istom maskom kao i prošle godine, tako da su izgradnje i rekonstrukcije policijskih stanica u Čačku, Užicu, Novom Kneževcu i Aleksandrovcu, proglašene za poverljive i objavljene kao pregovarački postupci sa objavljivanjem, valjda da bi kao sve bilo "transparentno". I naravno da je uslov za kvalifikaciju opet čuveni sertifikat za bezbednost ! Ali i mi smo u međuvremenu dobili potvrde i sertifikate (ali pošteno i dugom i mučnom procedurom), što je Mirjana Nedeljković znala (jer prijave za sertifikat idu preko MUP-a), pa sada uvode džoker igrača u konzorcijum sa naravno ponovo New Life Box kojeg su već u mnogo situacija koristili, Midvej MGV sa velikim brojem inženjerskih licenci (koje uglavnom ima sam jedan čovek, izvesni Milovan Glavonjić) i uslova koje ni nas pet-šest ne možemo zajedno skupiti, a koje uglavnom nisu bile potrebne za izvršenje poslova, tj. nisu bile u skladu sa predmetom javne nabavke kako Zakon propisuje!

I sada šta dalje, nas nekoliko se kvalifikovalo, ali naravno da nećemo moći da ispunimo sve uslove koje budu tražili u drugom krugu (što je i uloga firme Midvej MGV), i opet će stara firma dobiti posao po punoj procenjenoj ceni, dok garantujemo da bi mi bili znatno jeftiniji. Ali, džabe, kuma je bitnija. Pri tome upozoravamo daje firma New life box ponovo dostavila potvrdu da je u postupku sertifikacije, iako je istu dobila u junu 2015. godine, a kada se ima u vidu da po Zakonu o tajnosti podataka Kancelarija mora da izda sertifikat za maksimalno 30 dana, pa još 30 dana u posebnom slučaju (što znači ukupno maksimalno 60 dana), jasno je da ova firma sa zastupnikom sa krivičnim prijavama nikada ne može dobiti sertifikat (ako se zakon poštuje), i da predmetnu potvrdu koju dostavlja flagrantno zloupotrebljava iz ličnih interesa i u svrhu nameštanja tendera sa načelnicom Mirjanom Nedeljković !

Molimo vas da intervenišete i sprečite ovu nameštaljku za dobrobit MUP-a i svih građana.

Nije ovde reč da li pomenuti postupci treba da budu poverljivi ili ne, i da li treba tražiti gomilu nepotrebnih inženjera i licenci, i da li mi to možemo da ispunimo ili ne, već da firma sa licima iz kriminogene sredine ne može nikako da dobije te poslove, i to za sve predviđene pare, pa da kume lepo podele pred izbore!

A da, uvedeno je i novo pravilo davanja avansa na menicu, dok je ranije uvek tražena bankarska garancija, a jasno je i zašto – prvo je da firme koje sada eksluzivno dobijaju nameštene tendere nemaju poslovni kapacitet da bi im banke dale garancije, a i kad bi imali poslovni kapacitet te garancije koštaju, pa zašto bi te pare davali banci kad mogu lepo da se podele ispod žita. A danas sutra MUP, i bilo ko drugi, može da zaboravi na te pare koje im daje kao avans, jer je svima poznato da će menicu naplatiti samo ako firma ima para na računu, i ako uopšte više postoji ! Pa sad vi vidite kakve su realne i potencijalne štete za MUP i građane Srbije!?

Druge firme kojima se nameštaju milionski tenderi su Lemark, ART, Barac Trade i još neke, a uglavnom su osnovane krajem 2015 godine ! I ova činjenica govori sama za sebe !

Sve ovo o čemu pričamo dostupno je na internetu- i postupci javnih nabavki MUP-a (sajt MUP-a deo za javne nabavke), i činjenično stanje vezano za firme (sajt Agencije za privredne registre), i gore pomenuta imena otkucajte na Googl-e pretraživaču i vidićete da je sve ovo sušta istina …

Dakle, borimo se protiv kriminala i korupcije, a eto nje u sred MUP-a koji treba to da sprečava!?

(Grupa obespravljenih dobavljača)

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SRBIJA I SVINJSKA POSLA: NEKONTROLISANO UVOŽENJE HRANE SUMNJIVOG KVALITETA IZ ZEMALJA EU

 

Evropska unija je u velikim problemima zbog kontra-sankcija Ruske federacije, gde su ranije izvozili milione tona mesnih prerađevina, voća i povrća i gotovih prehrambenih proizvoda.

Jedan od ventila za viškove iz Evropske unije sada je srpsko tržište, koje je prošle godine zatrpano prehrambenim proizvodima Evropske unije. Ko je dozvolio da Srbija bude kontejner najgore robe iz EU, umesto da svoje proizvode izvozi u Rusiju?

 

                  Vuk Stanić

UVOZ EVROPSKIH SVINJA2

 

U Srbiju je od početka godine samo iz Španije uvezeno milion i sto pedeset hiljada kilograma žive vage svinja, dok je Perutnina Ptuj  u Srbiju uvezla 2,1 tone mašinski separisanog mesa!

Istovremeno, od naših seljaka gotovo niko ne otkupljuje tovljenike, i sve teže prodaju stočne i živinske viškove, za ovakvu situaciju krivi su ministarka Poljoprivrede, Snežana Bogosavljević Bošković i ministar trgovine i turizma Rasim Ljajić.

Na pregovorima u Vladi Srbije Unija poljoprivrednika  je tražila, da se privremeno stopira uvoz mesa i mesnih prerađevina, kako bi seljaci mogli da prodaju svoje viškove.

– Znamo da ugovori koje ste potpisali sa Evropskom unijom dozvoljavaju privremenu obustavu uvoza, rekli su seljaci ministarki.

U prvom trenutku, očigledno je bila zbunjena, očekujući valjda da ima posla sa neškolovanim ljudima, ali…Poljoprivrednici su je potom iznenadili kada su u nastavku razgovora pokazali zavidno znanje iz ove oblasti, navodeći joj detalje različitih sporazuma i izuzetke koji su dozvoljeni i u kojim situacijama.

Potom su joj skrenuli pažnju i da su dobro upoznati na koji način slične probleme rešavaju u Hrvatskoj i Mađarskoj. Na kraju, ministarka više nije imala kuda i na pitanje da li će obustaviti uvoz ili će seljaci morati da blokiraju puteve odgovorila je kratko: NE!

Prisutnima je rekla da su ona i Ministar Ljajić, obećali strancima da neće biti obustave uvoza mesa i mesnih prerađevina u Srbiju iz Evropske unije. Naime, Evropska unije je u velikim problemima zbog kontra-sankcija Ruske federacije , gde su ranije izvozili milione tona mesnih prerađevina, voća i povrća i gotovih prehrambenih proizvoda. Jedan od ventila za viškove iz Evropske unije sada je srpsko tržište, koje je prošle godine bukvalno zatrpano prehrambenim proizvodima Evropske unije.

Ova godina počela je gore od prošle. U celoj 2015. godini uvezeno je 9.654.760 kilograma svinja , dok je ove godine za samo prva dva meseca uvezeno 1.140.207 kilograma svinja iz Španije. Iz Španije je i bilo najviše kontigenata čak pedeset i četiri.

Svinje se od početka godine uvoze i iz još pet zemalja Evropske unije među kojima, Hrvatske i Mađarske. Firme koje su uvozile su Bajunović, Đurković, Bogalić, Tovilović, Badovinci…

Prema podacima sa kojima raspolažu Tabloidovi izvori, osim svinja iz Španije od početka godine je iz Nemačke i Danske uvezeno 2.722 komada živih svinja za tov…

Ivica Todorić, najveći hrvatski tajkun koji posluje u Srbiji, u Hrvatskoj je vlasnik prodajnog lanca Konzum. I Konzum se od uvođenja ruskih kontra mera suočava sa sličnim problemima kao i drugi privrednici u Evropskoj uniji.

Hrvatsko tržište sada raspolaže kako sa viškovima domaćih proizvoda, ali su zatrpani i robom iz drugih zemalja EU. Ipak, spretnije od svih, Todorić ovaj problem rešava presipanjem preko hrvatsko srpske granice.

Sva Todorićeva roba u Hrvatskoj koja je pred istekom roka zamrzava se  , ili se prepakuje i potom upućuje u Todorićeve prodavnice u Srbiji. Prodavnice Idea su može se reći postale otpad za Todorićeve viškove iz Hrvatske. Slična situacija je i u prodavnicama Maksi u kojima se odmrzlo meso iz Evropske unije prodaje kao sveže.

Prema rečima bivšeg radnika industrije mesa Matijević, Mihajla Čepija, meso iz EU stiže u hladnjačama i kada su ga istovarali ono jako smrdi jer je pokvareno . Vozači hladnjača su, kaže Čepi, pričali, da se u Nemačkoj pored kamiona meso otpakuje i ubacuje u nove ambalaže na kojima je drugačiji rok trajanja od onog na ambalažama iz kojih su izvađene.

Potom se sve to trpa u hladnjaču i vozi za Srbiju. Inače, zbog ranijih tekstova objavljenih u Tabloidu, Industrija mesa Matijević sada se suočila sa padom prodaje od čak devedeset odsto, pa se postavlja pitanje šta će ta industrija ovaj puta uraditi sa tolikim povratom, s obzirom da su ga ranije prerađivali i stavljali u viršle, švargle i krvavice.

Matijević je navodno pregovarao sa prodajnim lancem Maksi da otkupe viškove sa kojima zbog novonastale situacije raspolaže. Tokom tih razgovora Matijevića su navodno ucenjivali i pokušali da reketiraju, a pretpostavlja se da ništa od njegovih ponuda nije prihvaćeno pošto su kupili nikad više zamrznutog mesa.

Načelnik, odeljenja granične veterinarske inspekcije Zoran Marinković, je zbog ovakve situacije odavno trebao da reaguje. Morao je da spreči da smrznuto meso ulazi nekontrolisano u Srbiju, ali Marinković je pao u depresiju.

On je kažu upućeni vrlo nervozan jer mu je ukinuta moć da od njega zavise uvozne dozvole  ! Do sada je Marinković bio alfa i omega za dodelu uvoznih dozvola kada su prehrambeni proizvodi životinjskog porekla u pitanju.

Sada sve i kada bi hteo Marinković ne može da primi mito od uvoznog lobija. Više niko ne može da pusti nekoliko kamiona neispravne robe, a da mu zauzvrat kupe televizor, ili daju debelu kovertu. Dozvole za uvoz se od prvog marta idu preko kancelarije za međunarodnu saradnju, odakle ih šalju direktno na granicu.

Nikada nije dokazano da je Marinković od nekoga uzeo mito, ali sada kada mu je tako nešto tehnički onemogućeno on je počeo čudno da se ponaša. Nervozan je i često se zatvara u svoj luksuzni i lepo opremljeni kabinet koji nema nijedan drugi načelnik u Upravi za veterinu.

U toj upravi godinama stvari ne funkcionišu, ali proteklih meseci dešavale su se stvari koje su do skoro smatrane ne mogućim. Novi direktor uprave za veterinu zajedno sa ministarkom doneo je novu sistematizaciju radnih mesta, koja je potvrđena na Vladi Srbije. Ovo je trebalo da znači da su svi načelnici smenjeni, i da će oni koji valjaju  i kojih je malo biti ponovo imenovani, dok će oni koji ne valjaju biti trajno uklonjeni sa načelničkih mesta.

Još pre sistematizacije smenjena je bivša dugogodišnja načelnica Sanja Čelebićanin. Na njeno mesto imenovan je Zoran Ivanović. Ivanoviću su kolege odmah iskopale podatak da je pre više od godinu dana tokom inspekcijske kontrole u jednoj klanici prebio gazdu klanice.

Istina, gazda se bahato ponašao i predložio inspektorima da uzmu mito i da mu ne pišu prijavu za nepravilnosti koje su otkrili. Gazda klanice je pritom sve to radio krajnje bezobraznim i drskim tonom, a sve se završilo tako da ga je tada samo inspektor Ivanović dobro isprebijao.

Smatrajući da je bolja od novog Načelnika, Sanja Čelebićanin, je podnela žalbu ne njenu smenu i komisija je odlučila da je vrati na posao, ali u rešenje je napisano tako da ona mora biti vraćena u Upravu, ali nije izričito pisalo da mora biti vraćena na mesto Načelnika. Novi direktor Uprave iskoristio je takav tekst rešenja i na posao je nije vratio na mesto načelnika već na mesto savetnika, direktora.

Formalno ona je čak unapređena, jer savetuje direktora lično, u stvarnosti Čelebićaninova nema više moć da sprečava inspektore da kontrolišu one koje ona štiti, pa joj je u stvarnosti funkcija mnogo slabija. Što se same sistematizacije tiče, nikome još nije jasno kada će ona zaista i stupiti na snagu.

Od novog direktora Petrovića je da traženo da protiv Čelebićaninove podnese disciplinske i krivične prijave zbog ranijih propusta u radu. Direktor Petrović smatraju mnogi treba da povuče poteze i pružila mu se istorijska šansa da se obračuna sa korupcijom koja uništava ovu Upravu poslednjih petnaest godina.

Petroviću mnogi zameraju da se sa kriminalcima sporo obračunava, ali ga isto tako i hvale jer je protiv načelnice za veterinarsko javno zdravstvo Tamare Bošković pokrenuo postupak za disciplinsku odgovornost. Inače oblast za koju je ona nadležna puna je propusta, u Srbiji se životinje vakcinišu čak i sa neispitanim vakcinama, o čemu je Tabloid ranije objavio materijalne dokaze.

Široj javnosti Boškovićeva je poznata kao stalna saputnica sekretara Danila Golubovića na njegovim mnogobrojnim putovanjima po svetu. Neke od slika na kojima se u Irskoj provode Danilo i Tamara, Tabloid je objavio u ranijim tekstovima.

Na žalost mnogih pomahnitalih putnika iz Ministarstva poljoprivrede, podivljali uvoz, i visoki putni troškovi bili su tema u kabinetu predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića.

Službenici Ministarstva poljoprivrede pomahnitalo putuju na seminare u Evropsku uniju i troše državni novac kao da im je poslednji. Najviše od svih putuje sekretar ministarstva Danilo Golubović.

Po povratku u zemlju oni koji su bili na edukativnim seminarima dužni su da prenesu znanje drugim kolegama iz Ministarstva. U poslednjih deset godina koliko smo proveravali nije održana nijedna sednica za prenos stečenih znanja, saopšteno je ljudima iz Vučićevog kabineta. Zbog ovakvog ponašanja sekretara ministarstva Danila Golubovića i drugih, putovanju radi u Ministarstvu poljoprivrede, ministarka za Upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički, tražila je da joj se dostave izveštaji o svim putovanjima službenika.

Šefica pregovaračkog tima Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, Tanja Miščević, ponovo je ovih dana od Vlade Srbije tražila promet genetski modifikovane stočne hrane.

U sklopu uredbe trebalo je da prođe i deo teksta koji bi omogućio da proizvodi koji sadrže GMO više od količine koju propisuju srpski zakoni budu dozvoljeni ukoliko se uvoze iz EU. Za ovaj predlog Miščevićeva je dobila podršku jedne strane ambasade, a njen predlog zasada nije naišao na podršku članova Vlade.

Predlozi Miščevićeve su i ranije bili u suprotnosti sa predlozima drugih ministara čak su mediji pisali o tome da psotoji sukob između nje i ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović.

Miščevićeva je ranije izjavila da Srbija planira da ispuni sve uslove za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), uključujući usvajanje zakona o genetski modifikovanim organizmima. Suprotno izjavama Miščevićeve, postoje zemlje koje su članice Evropske unije i svetske trgovinske organizacije, a da su na svojoj teritoriji zabranile uzgajanje, proizvodnju i promet GMO.

Jedan od blistavih primera je susedna Mađarska, koja je članica Evropske unije, a u svoj Ustav je unela zabranu prodaje zemlje strancima i zabranu proizvodnje i prometa GMO. GMO je u međuvremenu u gotovo svim oblicima zabranjen i u Ruskoj federaciji.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

MULJAČINA SA HANGAROM ZA AVIONE NA BATAJNICI – VAŽNO I NEISPUNJENO OBEĆANJE!!

18. март 2016. Коментари су искључени

 

Odlazeći premijer je ponovo oštetio budžet Republike Srbije, ovaj put za više od dva miliona evra. Reč je o prevari sa izgradnjom velikog hangara na vojnom aerodromu Batajnice za potrebe remonta supersoničnih aviona.

Umesto njega, Vojska Srbije i ratno vazduhoplovstvo, dobili su prostor u koji ne mogu da stanu ni superosnični avioni tipa MIG, ni ruski transportni avioni tipa Antonov. Da li se to neko ružno našalio, ili je samo pljačka u pitanju?

 

                      Vuk Stanić

OBECANJE ZA PLJACKU

 

Mada je za vreme svoje vladavine napravio više desetina milijardi evra i dolara štete za državu, odlazeći predsednik Vlade Srbije, pokazivao je svoju destruktivnu psihologiju na svakom koraku: gde god bi neki "posao" pokrenuo, napravio je deset puta veću štetu od koristi!

Tako je i u Aferi hangar oštetio budžet za više od dva miliona evra! Reč je "poslu" kojim je on lično rukovodio, a koji se ticao izgradnje velikog hangara na vojnom aerodromu Batajnica

Oštećeni su poreski obveznici, novac je nenamenski potrošen, a avioni Vojske Srbije, tipa MIG, ostavljeni su na našem najvećem vojnom aerodromu, bez hangara! Vojska Srbije je ponižena i prevarena, jer je Vučić slagao da će biti izgrađen hangar za MIG-ove, a onda protivzakonitim radnjama privatnoj firmi "Morava In"  pribavio veliku materijalnu korist!

Korist su stekli tako što im je Aleksandar Vučić omogućio da naplate 220 miliona iz budžeta, dok u Batajnici zidaju hangar veličine kokošinjca u kojem MIG-ovi ne mogu da se remontuju. Od kiše i drugih vremenskih nepogoda, ubuduće će tu, verovatno, sklanjati samo školske avione.

Milioni građana su se radovali kada je žuta nomenklatura otišla sa vlasti. Veliki deo javnosti je slavio odlazak arogantnog i zloglasnog ministra odbrane Dragana Šutanovca. Podsetićemo da je naš magazin svojevremeno objavio i dokaze da su Šutanovac i njegovi ljudi oštetili Srbiju za više od milijardu evra, u aferi otpisa duga iz poslova sa Irakom.

Posle Šutanovca ne može biti gore, mislili su mnogi, a onda je na mesto potpredsednika Vlade i vojnog ministra, došao Aleksandar Vučić. Na sastancima sa vrhom Generalštaba, Vučić se informisao koje su najbolnije tačke u sistemu odbrane. Zajedno sa načelnikom generalštaba i mnogobrojnim novinarima Vučić je obišao i vojni aerodrom u Batajnici.

Dramatično i sa suzama u očima, pred kamerama je skoro zaplakao, kada je javnost obavestio da naša Vojska na vojnom aerodromu u Batajnici nema čak ni hangar u kome mogu da se remontuju avioni.

Obećavam, napraviću hangar za MIG-ove, obećao je tada Vučić, a danas se ponaša kao da to nikada nije izgovorio. MIG-ove više ne spominje, ali zato treba podsetiti javnost da je baš on tvrdio da je sramota da MIG-ovi ratnog vazduhoplovstva stoje na livadi i kisnu, da ih peče sunce i da po njima pada sneg.

Sramota je, smatrao je Vučić pre nekoliko godina da se sitne popravke na borbenim avionima obavljaju pod vedrim nebom i odlažu za kasnije ako nije lepo vreme. Kada je to izjavljivao svi su ga podržali, jer i neukim građnima, baš kao i onima sa vojnim obrazovanjem, jasno je da će radni vek aviona biti duži ako bude u hangaru umesto pod vedrim nebom (u vreme kad nije u akciji).

Kada je Vučić saopštio da to neće biti tek "tamo neki hangarčić", već da će Vlada naći novca da se napravi zdanje u koje će moći na remont da uđu avioni tipa Antonov. Ako se zna da je teretni avion ruske proizvodnje tipa Antonov najveći transportni avion na svetu, mnogima je sa pravom zaigralo srce i pomislili su: evo, napokon, političara kome nije cilj da nam vojsku uništi do kraja.

Ali, od samog početka, sve je krenulo naopako…Vučić je predložio da se odmah raspiše tender na kojem bi se tražili ponuđači za izgradnju hangara.

Kako je oko njega bilo i pismenih ljudi, objašnjeno mu je da mora imati izrađen eleborat na temu "Hangar za supersonične avione". Tenderu za nosioca posla po zakonu mora prethoditi tender na kome će biti izabrana firma koja će uraditi projekat. Vučić je poslušao savete i tender je raspisan.

Zvanično je procenjeno da izgradnja hangara za supersonične avione na vojnom aerodromu u Batajnici može da košta 309 miliona dinara. U projektu koji je pobedio predviđena je izgradnja hangara u koji može da stane i ruski avion Antonov, baš kao što je Vučič i obećao.

U skladu sa tim projektom, Vlada Srbije je aprila 2014. godine donela zaključak broj 401-2955/2014. godine, u kome piše da će se finansirati kapitalni projekat na tri godine. Službenici Vlade Srbije koji su stručni za oblast finansija, izradili su finansijski plan koji je ugrađen u pomenuti zaključak 401-2955/2014, a koji je predviđao da će izgradnja hangara biti finasirana na sledeći način: investitoru će novac biti isplaćen u tri tranše u periodu od tri godine i to šezdeset dva miliona dinara (tačno 61.765.000) u 2014. godini, dve stotine miliona dinara u 2015. godini i četrdeset osam miliona (odnosno 47.499.280) u 2016. godini. U elaboratu se dalje navodi da novac mora biti potrošen "tačno po godinama" i isključivo za projekat "Hangara za supersonične letelice".

– Ukoliko se ne potroši novac se na kraju godine mora vratiti u budžet, navodi se projektnoj dokumentaciji.

Na tender koji je u skladu sa ovim pravilima raspisan javile su se četiri firme. Tri od četiri firme su poštovale odluku Vlade Srbije i dale su takve ponude u kojima su predviđale izgradnju hangara do 2015. godine i cena koju su ponudile bila je manja od 309 miliona koliko je predviđeno elaboratom.

Četvrta firma "Morava in" iz Kruševca, za koju je lobirao Aleksandar Vučić, dala je nevalidnu ponudu. Njihova cena je bila najniža 223 miliona dinara, dok je rok u kome su obećavali da će završiti objekat bio rastegnut do čak 2016. godine. Ekspertski tim Vlade Srbije je odmah shvatio prevaru koju Vučiću bliska "Morava in" priprema. Ali, premijerova reč je bila zadnja…

Praksa je pokazala da prevarantske firme imaju oproban obrazac po kome završavaju poslove. U ovom slučaju, jasna je namera ponuđača "Morava in" da isticanjem manje cene naplati prve dve tranše koje će Vlada platiti izvođaču i da na taj način naplati ceo iznos pre okončanja radova. Postoji realni rizik, koji se u praksi više puta obistinio, da po naplati celokupne sume, firma ne realizuje projekat na način kako se obavezala.

U tom trenutku, bilo bi kasno da se ispravlja greška, jer bi novac bio potrošen, a hangar ne bi bio završen, objasnili su Vučiću, ističući da osim sumnjivih namera koje se kriju iza ovakve ponude, postoji i jasno mišljenje stručnjaka u vladi i komisiji da je takva ponuda suprotna odluci Vlade broj 401-2955/2014 u kojoj se jasno ističe da su sredstva namenjena investitoru raspoređena po godinama.

Ta odluka, istina, ostavlja prostor da se izađe sa nižom cenom, ali ne dozvoljava da se celokupna suma isplati pre okončanja radova, ma koliko ona bila niža od odobrenih 309 miliona dinara.

Najbolja ponuda po ceni (240 miliona dinara, bila je odmah iza one koju je dala "Morava in": 240 miliona za radove i predviđala je okončanje radova u septembru 2015. godine. Da je ova ponuda prošla, Vučić bi prošle godine otvorio hangar i održao svoje obećanje. Ovako tender je oboren, jer nekome iz vrha SNS nije odgovaralo da se radi pošteno.

Iako nije prošao rok predviđen Zakonom o javnim nabavkama član 109 stav dva, koji kaže: "…Naručilac može da obustavi postupak javne nabavke iz objektivnih i dokazivih razloga, koji se nisu mogli predvideti u vreme pokretanja postupka i koji onemogućavaju da se započeti postupak okonča, odnosno, usled kojih je prestala potreba naručioca za predmetnom nabavkom, zbog čega se neće ponavljati u toku iste budžetske godine, odnosno u narednih šest meseci…"

 

       Vučić naređuje da se tender za hangar pod hitno ponovi!

 

U skladu sa Vučićevim željama, tender je ponovo raspisan, a "Morava In" sa pojavljuje sa novom ponudom ovaj put oni nude da će hangar završiti za svega 220 miliona dinara.

U tom trenutku službenici ministarstva odbrane saznali su da je "Moravi In" već uplaćen avans, zbog čega su zaključili da je ovako niska cena data samo da bi se na tenderu pobedilo po svaku cenu.

Svi upućeni su se složili da je tim novcem nemoguće izgraditi hangar kakav je predviđen projektnom dokumentacijom, i da je u pitanju paničan potez kojim "Morava In" pokušava da zadrži avans.

Ipak u samom vrhu Vlade Srbije doneta je odluka da se ponuda "Morave In" prihvati, a posledice prihvatanja njihove ponude su sledeće: "…Danas 2016. godine, hangar još nije završen".

Slika radova u Batajnici koju objavljujemo uz ovaj tekst otkriva da neće biti ni završen u skorije vreme. Na slici se vidi i da je hangar premali da u njega stane na ruski transportni avion tipa Antonov, odnosno da u njemu nema mesta ni za MIG-ove! Bez problema, u ovakav hangar mogu da stanu školski avioni tipa Lasta, ali se ovo zdanje nikako ne može označiti kao: "Hangar za supersonične avione i ruski Antonov", kako nam je Aleksandar Vučić pre nekoliko godina obećao…

 

      A 1. Oružje za teroriste!

Strane službe NATO država, konstantno pokušavaju da Srbiju uvuku u konflikt, u kome bi naša vojska, namenska industrija, ili neka druga institucija, povukla neprijateljske poteze u odnosu na Rusku federaciju.

Magazinu Tabloid, nedavno je dostavljena kopija dokumenta Ministarstva odbrane u kome se ističe da je firma CRP Impex tražila dozvolu da u Saudijsku Arabiju (SA) izveze oružje.

Osim domaćeg naoružanja CRP Impex i druge firme tražile su da u Saudijsku Arabiju izvezu oružje ruskog porekla, koje bi bilo kupljeno u Ukrajini, Belorusiji i drugim zemljama koje ovo oružje imaju u magacinima.

Naše službe bezbednosti najpre su ispravno zaključile da Saudijcima takvo oružje ne treba, jer ga je teško implementirati u njihovu armiju, koja 100 odsto koristi tehniku i naoružanje NATO država, najviše američko.

Sledeće pitanje na koje su potražili odgovor je: zbog čega Belorusija, Ukrajina, Rumunija ili Mađarska ne prodaju takvo oružje direktno Saudijcima već prihvataju posredovanje srpske firme u poslu?

Odgovori do kojih se došlo bili su alarmantni, oružje bi otišlo u Saudijsku Arabiju, ali bi ga ta država dalje prosledila pobunjenicima u Siriji, koji su u sukobu sa Bašarom El Asadom, predsednikom Sirije, koga podržavaju Rusi.

U pitanju su teroristi koje već nekoliko meseci bombarduju ruske vazdušne snage i svaka prodaja oružja takvim ekstremističkim grupama mogla bi da pokvari odnose sa Ruskom federacijom. Srećom ovaj posao je za sada uspešno stopiran.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SREMSKA MITROVICA KAO NAPREDNJAČKI KARTEL

16. март 2016. Коментари су искључени

 

Sremska Mitrovica je postala operativni centar Srpske napredne stranke i braće Vučić. Gospodar Aleksandar Vučić u osvajanje vlasti u Vojvodini krenuo je upravo iz tog grada, u kome njegov bata Andrej širi svoju poljoprivredno-ugostiteljsku imperiju.

Nezajažljivi su braća Vučić. Služe se polupismenim ljudima. Otimaju i od Boga i od naroda. Bio bi red da obojica zauvek ostanu u Mitrovici, u Kazneno popravnom zavodu, gde im je odavno mesto. A šta će biti sa ostalim balvanima i hohhštaplerima koji su Vučićima utrli put u okupaciju ovog grada na levoj obali Save? Da li će se izvući, i naći nove gospodare?

 

                      Arpad Nađ

SRECNA FAMILIJA9

 

U Sremu se priča da je Andrej Vučić na tuđe ime ušao u posed više od sto hektara zemlje u Velikim Radincima i na Fruškoj gori, u Maloj Remeti, gde planira da digne kompleks voćnjaka.

Kako je „Tabloid" pisao u prošlom broju, Andrej je u Sremskoj Mitrovici za male pare kupio nekoliko imanja i objekata. Na Savi je otvorio luksuzni splav – restoran s apartmanima „Posejdon", čiji zvanični vlasnik je lokalni naprednjak Ranko Trivunović, zvani Balvan.

Zgroženi vrtoglavim političkim i poslovnim usponom pomenutog Balvana, izbeglice iz Bosne, stari Sremci tvrde da je on pravi ogledni primerak naprednjaka – s falsifikovanom diplomom srednje saobraćajne škole  u Novom Sadu bio je ubačen u Upravni odbor „Mitrosrema", ali morao je da bude sklonjen, da se bruka ne pročuje u javnosti.

Ista sudbina ga je zatekla kad se zaposlio kao službeni vozač galerije „Lazar Vozarević", koju je morao da napusti kad je rutinska inspekcija utvrdila da ta kulturna ustanova ne poseduje auto. Balvanu to nije smetalo da postane „ugledni privrednik", sva vrata je otvarao rečenicom: „Poslao me Andrej Vučić".

Prilikom svake posete Mitrovici, Andrej odseda u „Posejdonu", a uskoro će moći da se baškari i u centru grada, u legatu porodice Bajić koji će uskoro biti pretvoren u restoran. Zgradu iz 18. veka, koju je dobila na korišćenje Crkvena pravoslavna opština je krajem prošle godine izdala u zakup izvesnom biznismenu čiji identitet se krije.

Prota Savo Rakita, namesnik CPO, odbija da otkrije detalje spornog ugovora, ali zna se da je novi korisnik legata na centralnom gradskom Trgu Ćire Milekića već uplatio depozit od 50.000 evra i da se obavezao da će zakup plaćati 1.000 evra mesečno.

Renoviranje je trenutno zaustavljeno rešenjem građevinske inspekcije, koja je konstatovala da su neovlašćeno srušeni pregradni zidovi i izbijena unutrašnja vrata. No, pošto se videlo da Ustav, zakoni i svi ostali pravni propisi nisu sprečili familiju Vučić da se upusti u avanturu izgradnje„Beograda na vodi", za očekivati je da se lako i brzo reši problem u Mitrovici.

Parohijski dom, u kome su protekla dva veka stanovali sveštenici i vladike, Teodor i Marija Bajić su ustupili Srpskoj pravoslavnoj crkvi „na polzu svojoj crkvi i narodu". Sada je taj objekat stavljen na polzu Andreju Vučiću i lokalnim naprednjacima.

U spasavanje legata uključio se i poznati pevač Nenad Bajić – Bajone, naslednik porodice koja je crkvi poklonila to velelepno zdanje.

– Sva istorijska dokumenta sakrivena su od naslednika, pa i ugovor o legatu naših predaka, koji smo uzalud tražili da bismo pokrenuli postupak restitucije. Već kad je tako, trebalo je onda ovu zgradu pretvoriti u muzej crkvene umetnosti, galeriju ili dati talentovanim đacima mitrovičke muzičke škole, koja kuburi sa prostorom. Ovaj postupak crkve je skandalozan – rekao je Bajone, ne shvatajući da Srbijom trenutno vlada svemoćni Bog Aleksandar Vučić i da sve mora biti prilagođeno njegovoj volji.

A gospodar Vučić je odlučio da iz Sremske Mitrovice krene u osvajanje apsolutne vlasti. Kako bi Vojvodinu preuzeo od Demokratske stranke, predizbornu kampanju  je počeo baš iz tog grada, a za kandidata za budućeg pokrajinskog premijera isturio Branislava Nedimovića.

Nedimović je promenio nekoliko stranaka, od Čankove Lige socijaldemokrata Vojvodine, preko DSS-a i grupe građana „Vredna Mitrovica" do SNS-a, a uvek je bio u vlasti, nekoliko godina i na mestu predsednika opštine. Za njegov uspon najzaslužniji je Nenad Lemajić, koga Mitrovčani smatraju „genijalnim spletkarošom i političkim mešetarem".

Lemajić je neupečatljiv i minoran sredovečni prevarant koji je svoju snagu crpeo iz mimikrije i debelih zidova kako bi svoju ništavnost sakrio od drugih stanovnika Smaragdnog grada. On je politički čarobnjak (kao onaj iz Oza, za koga se na kraju utvrdilo da nije čarobnjak) kojeg su velikim napravili upravo oni koji su zajedno sa njim pljačkali i uništavali ovaj grad – tvrdi mitrovački hroničar Milan Milivojević.

Da u Milivojevićevim rečima ima istine pokazuju činjenice. Lemajić je član Demokratske stranke, a uspešno kadrira i po drugim strankama. Prvo je pomogao da lokalni odbor DSS-a preuzmu neki sumnjivi tipovi, a onda je protiv njih organizovao grupu omladinaca kako bi pocepao bivšu Koštuničinu stranku. Pravi trijumf je ostvario kad je svog pulena Nedimovića ubacio u SNS i progurao u milost Vučića.

– Lemajić je mnogo zajeban igrač, za razliku od naprednjačkih nepismenih balvana, on je čak čitao „Budenbrokove" – tvrde Mitrovčani.

Kako god bilo, Sremska Mitrovica je danas centar naprednjačkog kartela. To će biti i posle oslobađanja od Vučićeve diktature, kad se mnogi od sadašnjih moćnika iz „Posejdona" presele u lokalni Kazneno-popravni zavod.

U okviru Zavoda je i restoran “Srem“. U njemu bi mogla da radi pomenuta gospoda, ako na vreme nabavi lažne diplome konobara. A njihovim životima je sve lažno, osim opljačkanih para i imovine.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: