I ZA “LAZU” TREBA VEZA: NOVA STRATEGIJA ZA ZARADU NA KLINICI ZA PSIHIJATRIJSKE BOLESTI U MANDATU VD DIREKTORKE!??

 

Dok ministar zdravlja pokazuje javnosti donirane najskuplje laboratorije i aparate, na kojima nema ko da radi, jer su stručni ljudi pobegli u inostranstvo, stvarno stanje u srpskom zdravstvu je porazno: pacijenti gladuju, bez higijenskih su uslova boravka, a zaposlene terorišu jurišnici Srpske napredne stranke. O tome govori i pismo koje su nam dostavili zaposleni.

 

………….

 

VD direktora dr Ivana Karličić Stašević na funkciju je stupila u septembru 2017. Zaposleni ni slutili nisu da će za tako kratko vreme od Klinike napraviti repliku „Doma za smeštaj starih lica"!

Odmah po dolasku na funkciju rukovodeća mesta je poverila sebi bliskim ljudima, ne samo zaposlenima na Klinici, nego i one sa kojima je sarađivala u njenim privatnim domovima za smeštaj starih lica. Neki su bili angažovani pored posla u Klinici dr Laza Lazarević i u privatnim domovima kao dopunsku delatnost.

Zanimljivo je da je na mesto pomoćnika direktora za nemedicinske poslove postavila dipl ecc Bojanu Smiljković, inače suprugu funkcionera SPS-a, koja je upošljena na ugovor o radu na određeno vreme, pod čudnim okolnostima.

Naime, kabinet ministra zdravlja je dao saglasnost da Klinika uposli diplomiranog ekonomistu, ali uz obavezu da VD direktora pribavi saglasnost od „Komisije za kadrovska pitanja" koja je osnovana pri Ministarstvu zdravlja, sa ciljem da se transparentno i racionalno postupa kod zapošljavanja nemedicinskih radnika u resoru Ministarstva zdravlja.

Nije poznato da je VD direktora tražila pomenutu saglasnost, a mesto pomoćnika je poverila osobi koja radi na određeno vreme do šest mesec, i što nije ranije bila praksa. U Klinici je pre dolaska B. Smiljković postojalo četvoro zaposlenih, sa istom kvalifikacijom.

Pomenuta Smiljković kao dokaz o stečenom obrazovanju donela je diplomu sa fakulteta u Bugarskoj, nije poznato da li je diploma nostrifikovana. Inače svekar pomenute je bio ambasador SRJ u Bugarskoj. Odmah po dolsku na funkciju svoju rođenu sestru i zeta postavlja na rukovodeća mesta i ako nemaju zakonom predviđeni broj godina radnog staža predviđen za te funkcije, minimum je pet godina radnog iskustva kao lekar specijalista.

U prvim danima mandata VD direktora od resornog Ministarstva Klinici su odobrena sredstva za prijem medicinskih tehničara u radni odnos, što je bilo prijatno prihvaćeno kod velikog broja zaposlenih, jer je do tada Klinika bila u uzlaznoj putanji i ličilo je da se radi na podizanju kvaliteta usluga za lečenje pacijenata, što je verovatno i bio cilj nadležnih iz resorne uprave.

Problem i neverica su nastupili kada je jedan od članova komisije za prijem u radni odnos imenovan Goran Mladenović, inače glavni tehničar prijemne službe, sa završenom srednjom medicinskom školom pozicioniran je visoko u strukture jednog od sindikata i obavlja poslove instruktora u jednoj privatnoj medicinskoj školi, polaznici škole praksu obavljaju u Klinici dr Laza Lazarević.

Prioritet i glavna „kvalifikacija" za prijem u radni odnos bila je diploma te škole, period za koji su polaznici ostvarivali diplomu je rekordno kratak. Najbliži srodnici aktivista sindikata koji predstavlja Goran Mladenović su po tome konkursu primljeni u radni odnos, a imali su završenu privatnu medicinsku školu.

Tako su radna mesta medicinskih tehničara poverena braći, sinovima i kćerkama članova izvrsnog odbora sindikata, i ako su do skoro radili kao mesari, vozači ili birotehničari, diplomu te privatne škole su pribavili u kratkom roku. Pominje se da je zapošljen sin jedne od estradnih umetnica koji je do ubrzanog školovanja u privatnoj školi za medicinske sestre- tehničare radio kao građevinski radnik.

U Klinici je veliki odliv medicinskih sestara i tehničara, često odlaze u inostranstvo, njihova mesta zauzimaju školovani na sumnjiv način. Veći broj glavnih medicinskih tehničara na odeljenjima u Klinici nema završenu Višu ili Visoku zdravstvenu školu, ta mesta obavljaju srednjoškolci koji žele vlast i ako znaju da za to nisu kvalifikovani.

U prethodnoj deceniji o trošku Klinike izobrazovan je veliki broj Visokih strukovnih medicinskih tehničara, ali nisu spremni da krše etičke norme, pa im rukovodeća mesta nisu nikada ni poverena, na taj način je osujećena namera Ministarstva da se nivo zdravstvene nege podigne u korist kvaliteta.

Kroz Kliniku se proneo glas da je VD direktora odobrila i uplatila sredstva za školovanje Gorana Mladenovića u inostranstvu, što je protivzakonito i neracionalno, jer u Srbiji postoji više obrazovnih ustanova koje školuju kadrove za taj obrazovni profil.

Nije poznato da je resorno Ministarstvo odobrilo plaćanje školarine pomenutom medicinskom tehničaru. Zaposlenima je sve to bilo čudno , a neretko su bili svesni da VD direktora „kupuje mir sa jednim od sindikata" ostala tri sindikata trpe pritisak i odliv članova. U isto vreme predstavnici drugih sindikata bivaju pomereni sa svojih radnih mesta na slično kategorisana radna mesta, verovatno kao upozorenje!

U celom direktorovanju VD direktora vrši stalne pritiske na zaposlene koji se ogledaju u čestim smenama dotadašnjih rukovodilaca. Na njihova mesta su dovedeni manje ili nedovoljno iskusni, ali dovoljno saradljivi kadrovi. Često otvaranje nekih afera imalo je kao ishod smenu rukovodilaca toga odeljenja, afere bi odmah stale jer su imale i cilj da opravdaju postupak koji sledi.

Zaposleni na mestima servirki i spremačica odmah po dolasku VD direktora trpe pritisak i to traje do danas. Obavljali su u isto vreme više nespojivih poslova – na primer, bile i servirke hrane i spremačice.

Po nalogu inspekcije ta zanimanja su razdvojena, ali ostao je mali broj zaposlenih što je rezultiralo odsustvom sa posla zbog bolesti u do tada neviđenom broju. Razlog je umor i iscrpljenost i pogoršanje hroničnih bolesti kod zaposlenih.

Racionalizovan je broj zaposlenih do toga nivoa da zaposleni na tim mestima rade ceo dan, a ne 7-8 sati dnevno, što je predviđeno zakonom, jer sa tako malim brojem radnika nemoguće je napraviti raspored rada, a da njihovo vreme za rad i odmor bude u zakonskom okviru.

Takođe posao spremačice u Sektoru Padinska Skela popodne ne obavlja niko a menadžment to ne vidi kao problem i rizik za boravak zaposlenih i pacijenata. Na to stanje se ne žale rukovodioci odeljenja jer su poučeni iskustvom onih koji su kolegijalno ukazivali na propuste i ubrzo bili smenjeni sa rukovodećih radnih mesta, ili bili premešteni na druga radna mesta.

To svakodnevno premeštanje zaposlenih, bliskost VD direktora sa sindikatom iznošenjem na kolegijumima da za postupke ima apsolutnu podršku ministarstva, zaposlene je dovelo u poziciju straha.

Rad Klinike koja je i obrazovna ustanova se srozao, strategija za zaradu je postalo smeštaj lica na ,,čuvanje "uz zvaničnu materijalnu nadoknadu. Pacijenti ili njihovi srodnici su u obavezi da za uslugu pribave uput nadležnog fonda za lečenje, a uz to vrše doplatu na zvaničan račun Klinike, o tome potpisuju ugovor i za istu uslugu Klinika ostvaruje zaradu po dva osnova. Ta sredstva se troše na način poznat menadžmentu Klinike.

Štednja je naložena na svim nivoima, ali ne da pacijenti budu gladni i da se štedi na higijenskim sredstvima, pa da se za pacijente i zaposlene ne obezbede ubrusi ili toalet papir i slične potrepštine.

Na početku 2018. godine računi za službene mobilne telefone zaposlenima su povećani i za duplo, što je bilo čudno većini. Dilema je brzo razrešena za uži krug rukovodilaca kupljeni su skupi „ajfon" telefonski aparati pod devizom "za 1. dinar".

Svima je poznato da se u tome slučaju operateru mora uvećati promet u saobraćaju do nivoa da može opravdati cenu telefonskog aparata za 1 dinar. Pomenuti telefoni nisu vidljivi u prometu knjiženja, ali su vidljivi u otpremnicama i službi za likvidaciju, što ukazuje na naum onoga koje to naložio. Pominje se veliki iznos, vrednosti desetak aparata iznosi oko 800.000 dinara. Možda su troškovi i veći jer su se mnogo uvećali troškovi za mobilnog operatera u saobraćaju.

Taj novac bi rešio mnogo problema u funkcionisanju Klinike, koja je u dugovima do guše. Za sve račune spoljnjim saradnicima Klinika kasni sa isplatama pa i duplo duže od projektovanog ugovorom. U Klinici su česte i krađe, o tome se obavesti MUP, a za ishod istrage niko ne mari. Pohlepa za skupim telefonskim aparatima probudila je revolt i srušila iluziju da se štedi kako bi Klinika izašla iz duga!

Jasan je nepotizam i želja za ostvarenjem dobiti pojedinca, a na teret svih zaposlenih kao i pacijenata. Saradljivo osoblje koje je u manjini za svoju lojalnost dobija pravo na prekovremeni rad u iznosu od 40 sati mesečno. Neretko se taj rad i ne ostvari. o tome su ranije pisali mediji.

Na ovaj način obaveštavamo nadležne i javnost da izvrše proveru navoda i da spreče samovolju malog broja ljudi kojima je klinika izvor za ostvarivanje privilegija bez osnova.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

MA KAKVO BRE „SVETLO NA KRAJU TUNELA“, KAKVI BAKRAČI… EU JE BIROKRATSKA MAŠINERIJA KOJA DONOSI I SPROVODI ZAKONE PO DIKTATU EVROPSKIH KOMPANIJA!!?

 

Evropskom Unijom upravlja krupan kapital okupljen u organizaciji „European Round Table of Industrialists" (ERT) koja je pre više od tri decenije napravila skicu puta u zajedničko evropsko tržište.

Pre osam godina formulisana je „Agenda 2025." kojom se predviđa uklanjanje svih dosadašnjih društvenih normi kako bi se jedinka osećala potpuno slobodno i prestala da se interesuje za politiku. Sve ovo je ušlo i u dokument Komisije EU o razvoju do 2020. godine.

 

                Fridrih Emke (dopisnik iz Frankfurta)

 

Evropska Unija ima tri tela na vrhu koja odlučuju o njenoj politici, a najmanje uticaja ima telo koje je narod direktno izabrao. Parlament EU se sastoji od poslanika koje su na direktnim izborima izabrali žitelji EU, Savet EU se sastoji od predsednika država i vlada zemalja-članica, a Evropska komisija je najviši izvršni organ Unije, odnosno njena vlada. Članove Komisije bira Savet, a Parlament ih potvrđuje i tu se, otprilike, završavaju njegove ingerencije.

Savet formuliše i predlaže zakone koje odobrava Komisija, iako je ona izvršno, a ne zakonodavno telo. Parlament, koji je zakonodavni organ, može Komisiji samo da predloži usvajanje nekog zakona. Građani i sami mogu da predlažu pojedine zakone, ali samo ako u roku od godinu dana sakupe milion potpisa iz najmanje četvrtine zemalja-članica. Ovakav predlog zakona odlazi pred Evropsku komisiju koja može, ali ne mora da ga usvoji.

EU je svojevremeno zamišljena kao konfederacija zemalja-članica, zbog čega su centralne institucije podređene onima na nacionalnom nivou, ili bi bar tako trebalo da bude. Zbog toga je neuobičajeno puno moći preneto na Savet EU, svojevrsni gornji dom (uporediv sa senatom kongresa SAD) koji po pravilu sve odluke donosi jednoglasno, mada je u pojedinim situacijama dovoljna i većina glasova.

Četvrta i najmoćnija institucija Evropske Unije se, međutim, nigde ne pominje, nema je ni u jednom zvaničnom dokumentu. Reč je o „European Round Table of Industrialists" ("Evropski okrugli sto industrijalaca", skraćeno ERT) na čiju inicijativu iz 1983. je formirana Evropska Unija deceniju kasnije.

ERT-ov radni papir o pospešenju konkurentnosti kompanija iz EU pretočen je, primera radi, u martu 2000. u takozvanu „Lisabonsku strategiju" Evropske Unije. Koliki je već u to vreme bio uticaj ERT-a vidi se iz toga da je zasedanje Saveta EU u Lisabonu bilo vanredno sazvano, umesto da se čeka na samo nekoliko nedelja kasnije održano redovno zasedanje.

ERT je osnovan 1983. godine na inicijativu 17 direktora najmoćnijih zapadnoevropskih kompanija i dvojice evropskih komesara. Najzaslužniji za ovo okupljanje bili su tadašnji direktor „Volvoa" Per Gilenhamar, koji je izabran i za prvog predsedavajućeg ove inicijative, kao i komesar za privredu i industriju Etijen Davinjon.

„Volvo" je švedska kompanija, a Švedska u to vreme nije bila članica Evropske zajednice, tako da je učešće Gilenhamara u osnivanju ERT-a dokaz kako se sve ono što se kasnije dešavalo bilo unapred planiralo.

Osim pomenute dvojice, osnivačkom sastanku su prisustvovali i Umberto Anjeli („Fiat"), Helmut Mauher („Nestle), Oliver Leserf („Lafarge Coppée"), Volfgang Zelig („Siemens") i drugi.

ERT nema članove, već u njegovom radu učestvuju direktori 50 najvećih evropskih koncerna i to isključivo po pozivu.

Već na svom prvom sastanku 1983. ERT se zauzeo za ujedinjenje Evrope u skladu sa potrebama krupne industrije. On još uvek ima iste ciljeve i u svom radu najviše se suprotstavlja kako nacionalnim interesima pojedinih država-članica, tako isto i pravima radnika koji bi mogli da oslabe konkurentnost (odnosno prihode vlasnika) evropske privrede. Još na samom početku, odnosno 1983. ERT je tražio da države-članice tadašnje Evropske zajednice i buduće Evropske Unije budu lišene prava na veto.

Osnivanje zajedničkog evropskog tržišta, koje je ERT predložio 1983. godine, opravdavano je navodnom željom da se pospeši produktivnost evropskih kompanija koje bi na raspolaganju imale tržište od pola milijarde kupaca.

U međuvremenu je ERT, međutim, proširio svoja interesovanja i umnožio savetodavne uloge u kojima se pojavljuje na strani evropskih zvaničnika. Danas se ovo udruženje intenzivno meša i u pitanja digitalne privrede, energije, klimatskih promena, obrazovanja, korporativnog finansiranja i oporezivanja, trgovine i investicija. U suštini, ERT se u sve meša.

Nevladina organizacija „Corporate Europe Observatory" kritikovala je u svom izveštaju od 16. aprila 2012. veliki uticaj koji je ERT imao na takozvane "Delorove komisije". Poslednji predsednik Evropske zajednice Žak Delor predvodio je u periodu od 1985. do 1994. tri Evropske komisije koje su postavile osnove za zajedničko evropsko tržište i valutu.

ERT je imao, kako se navodi u izveštaju, esencijalni uticaj na njihov rad, a preko pojedinih članova, direktora najvećih koncerna i na pojedine nacionalne vlade kako bi se bez većih zastoja formirala Evropska Unija bez da se u zadovoljavajućoj meri regulišu i sputaju snage slobodnog tržišta. CEO smatra da se tada propustila prilika da se formira „socijalna Evropa", kako je obećano biračima.

Nastavak „Lisabonske strategije" bila je takozvana „Strategija Evrope 2020."  koju je Evropska Komisija objavila u martu 2010. godine. Samo mesec dana ranije, ERT je doneo dokument pod nazivom „ERT’s Vision for a competitive Europe in 2025" (skraćeno često nazivan „Agenda 2025.") iz koga se vidi da je EK svoje ciljeve do 2020. preuzela iz ovog papira.

Najviše sličnosti dva dokumenta pokazuju upravo u domenu politike gde ERT, kao udruženje industrijalaca, sebi dozvoljava veliku slobodu. I „Strategija Evrope 2020.", kao i „Agenda 2025." predviđaju u narednom periodu kako proširenje ljudskih sloboda (biće dozvoljeno i društveno prihvatljivo skoro sve), tako isto i povećanje migracija.

Široko postavljene ljudske slobode su za članove ERT-a zato značajne, jer bi predstavljale socijalni ventil, tako da ljudi ne bi više brinuli o politički značajnim temama. Migracije znače da će tržište rada zadržati (za industrijalce iz ERT-a) zdrav nivo konkurencije kako radna snaga ne bi previše poskupela.

U „Agendi 2025." se smatra da pojedini radnici u Evropi jesu veoma skupi (na primer u Švedskoj ili Nemačkoj), ali da su i toliko efikasni da se isplate. Sa druge strane, strani radnik (posebno migrant) u, na primer, fabrici u Švedskoj nije isto efikasan kao i njegov švedski kolega, zbog čega je potrebno izračunati prosek vrednosti rada onih najefikasnijih i onih najneefikasnijih radnika i toliko plaćati i jednima i drugima. Migranti tako služe, između ostalog, i da bi se snižavala cena rada u Evropi.

ERT je u međuvremenu zvanični lobista u institucijama Evropske Unije, ali se nerado otvoreno pojavljuje u toj ulozi. Njegov uticaj je i dalje enormno veliki upravo preko direktora koncerna koji imaju pristup članovima vlade svoje zemlje. Danas su članovi ovog udruženja direktori kompanija kao što su: Telefónica, Telecom Italia, BASF, Heineken, Nestle, Vodafone, Total, Bayer, FIAT, Nokia, Airbus, MOL, ThyssenKrupp, Royal Philips Electronics, Ericsson, Lafarge, Siemens, Deutsche Telekom, AB Volvo, Rio Tinto, Air Liquide čiji je direktor Benoa Potier trenutni predsedavajući), BMW Group, OMV, Henkel, E.ON, Royal Dutch Shell…

Odluke u Evropskoj Uniji se tako donose što se ciljevi ERT-a pretoče u zakonski akt koji donese Komisija EU posle odobrenja koje dobije od Saveta EU.

Parlament se pri tome ne pita.

 

     Briselski biznis

Fridrih Mozer i Matje Liter snimili su 2013. dokumentarni film pod naslovom „Briselski biznis – Ko upravlja Evropskom Unijom" u kome prikazuju netransparentnost evropskih institucija i veliki uticaj lobista.

„European Round Table of Industrialists" (ERT) se pominje kao najuticajni lobista koji uspeva da izdejstvuje da se odluke donose u skladu sa njegovim predlozima. Tako su, navode autori jedan primer, sva zakonska rešenja koja se tiču evropske transportne mreže prepisana iz dokumenata ove organizacije.

U svom izveštaju iz 2000. godine raniji predsedavajući ERT-a Kit Ričardson citira jedan drugi dokument u kome se kaže kako je jedini način da bi se skrenula pažnja lidera tadašnje Evropske zajednice to da se preda predlog uz primedbu da potiče od ERT-a. On nastavlja konstatacijom kako u Briselu deluje oko 5.000 lobista, tako da je neophodno unapred odrediti agendu za sprovođenje svake odluke, kako bi se sprečilo da se provuče zakon koji nije predložio ERT. Faktički, Ričardson je predlagao da ERT EU Komisiji i Savetu preda listu sa zakonima koje on predlaže, da slučajno ne bi bio izabran neki tuđ predlog.

Kompanije čiji su direktori članovi ERT-a zapošljavaju danas nekoliko miliona radnika u celom svetu i ostvaruju godišnji promet od oko 500 milijardi evra.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije