JUNAČENJE: SA KOSOVA UTEĆI, U SRBIJI NE PODLEĆI, A NAROD PRIDOBITI DA UČESTVUJE U DRŽAVNOJ PODVALI!??

 

Predsednik naše Otadžbine, pohvalio se da je „Srbija pouzdan partner EU“, izbegavajući da kaže da se za njih ne može reći da su i oni nama pouzdan partner, i odlučio je da gura rešenje koje se zove normalizacija odnosa sa „Kosovom“ samo zato što to drugi to očekuju od nas – čitaj Amerika i EU, kao što ne žele da koristimo i one male prednosti koje imamo kao država, punopravna članica UN!!!

On i Vlast Srbije ne žele da čvrsto zastupaju stav (a koji je i kiparski predsednik nedavno javno izrekao) da „RKS- Kosovo bez zvezdice“(?) nije država već teritorija Republike Srbije pod upravom misije UNMIK preko Rezolucije SB UN 1244, i da UN nisu povukle suverenitet Srbije nad teritorijom KiM predviđenom tom Rezolucijom, pa i konačno rešenje mora biti u skladu sa njome!

Namerno se previđa činjenica i ne postavlja pitanje: kako teritorija koja nije država već je teritorija pod upravom UN a sastavni je deo Srbije, može da pristupa EU i zahteva prijem u UN!!?? A pri tom, Vlasti Srbije u međunarodnim političkim odnosima ne naglašavaju da je zadatak KFORA i da štiti i teritorijalni integritet RS po Rezoluciji 1244, pa su i njihova politička istupanjai protiv Srbije nedozvoljena!!!

 

 

 

Sve tako i još više može, zato što i Predsednik Srbije prikriveno takav stav zastupa, i namera mu je da im On dã kao poklon, (uvijanjem u političke obmanjujuće oblande srpskom narodu), a mi da se saglasimo sa tom njegovom namerom izdaje, gubeći iz vida važno pitanje – da li to znači da će ubuduće i svaka nacionalna manjina (kojoj su data i posebna prava po Ustavu Srbije) pa i neki okrug ili region u Srbiji, moći da traži prijem u EU kao posebna celina???

Jasno nam je da će On lično „gurati“ ka potpunoj „normalizaciji odnosa dve strane“, (to jest „Države“) uz ubrzan i odvojen put bez alternative ka EU, kao krajnji cilj „lepšeg“ života stanovnika Srbije, i naglasi da se eto on „žrtvuje“ (iako takvu žrtvu niko od njega nije ni tražio, ali smatra da mu je narod dodelio potpuni mandat da odlučuje o Srbiji), da „najzad“ s`leđa skine pitanje Kosmeta!!!??

Na taj način on bi potpuno ispunio dobijeni zadatak od briselskog tabora koji oni redovno citiraju birokratske fraze:

“Ovaj proces (dijalog Beograda i Prištine) obezbeđuje da obe strane mogu da nastave svojim evropskim putem, izbegavajući pri tom da jedna drugu mogu ometati u ovim naporima, i treba postepeno da dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, u formi pravno obavezujućeg sporazuma do kraja pristupnih pregovora sa Srbijom, uz izglede da obe strane budu u stanju da u potpunosti ostvaruju svoja prava i ispunjavaju svoje obaveze."

Ovakva formulacija je uobičajeno političko mrsomuđenje!!!

Ovolika briga činovničke mašinerije briselskog tabora da Srbija neprekidno igra po taktovima EU sve do njenog potpunog nestanka i gubitka suvereniteta i integriteta, a koji se među srpskim narodom prihvata na žalost ćutanjem (zato što je uočljivo da se gužva i masa ljudi može videti samo na gradskim pijacama i prazničnim vašarima po gradovima u unutrašnjosti, nego što se može zapaziti u dvomilionskom Beogradu u kome se odvija i usmerava politički život Srbije), izaziva stalnu mučninu…)!!!!

Zabluda je o „mirnom razgraničenju“, i to istorija Srba i srpske države ne pamti!! Osim ako je to kraćenje Srpskog prostora i Srpske države uz Njen pristanak!??

Granice se postavljaju ratom i krvljom obeležavaju, na žalost, ali je tako!!!!

Srbi su uvek morali, hteli ne hteli, u rat ići – tako uvek tako sad`, tako za navek!!! I uvek su obeležavali više a u pregovorima dobili manje jer Veliku Srbiju ne vole neprijatelji a pogotovo ne Predsednikovi „Prijatelji“!!!

Prebrzo se zaboravlja da su Srbiju, mimo odobrenja SB UN u zločinačkoj akciji 78 dana bombadovanja naše Otadžbine, Amerikanci na čelu i uz pomoć NATO alijanse razarali infrstrukturu države avionskim bombama, teškim, tepih, kasetnim, uranijumskim,.. , ostavljajli i žrtve među našim civilnim stanovništvom, da bi na takav način omogućili da kosovski Albanci sa svojih oko dve i po hiljade borbenih žrtava ostvare cilj otcepljenja dela teritorije Srbije da bi dobili svoju drugu albansku državu na Balkanu!!!!

Predsednik Srbije je prvo pominjao mart mesec (koji je u istorijskom smislu vezan za datume iz naše prošlosti i tragedije, kao npr. i za 25.-ti i 27. mart 1941, pa bombardovanje BG i početak Drugog sv.rata 1941., pa agresija i bombardovanja od strane NATO alijanse 24.03.1999, pa Ubistvo Đinđića, 12 marta 2003, pa 17. marta 2004. pogrom na Kosovu i paljenje crkava od strane Albanaca, pa smrt bivšeg Predsednika Miloševića 11 marta 2006., pa Skupština Kosova je 17. februara 2008. jednostrano proglasila nezavisnost, itd, itd…) da tada saopšti svoj „PREDLOG ZA REŠENJE KOSOVSKOG PITANJA“!!!!???????

Zatim je promenio termin i izjavio da će svoj predlog izneti javnosti u aprilu!!! Verovatno je čekao da overi izbornu pobedu u beogradskim izborima, a i da se razvodni devetnaestogodišnji tužni narodni pomen na 78 dana zločinačkog bombardovanja Sbije od strane Amerike i NATO alijanse, a sve u duhu ispunjavanja odredbi iz IPAP sporazuma po kome je Srbija dužna da javnom promocijom i propagandom ističe vrednosti NATO alijanse!!!

A onda su našu državnu vlast pretekli i noviji događaji demonstracijom policijske sile kosovskih vlasti u Kosovskoj Mitrovici protiv srpskog življa, u kome je deblji kraj izvukla naša strana!!!

Ne krije On ništa!! On samo dozirano saopštava "žabi koja se bezbrižno baškari u vodi koja samo što nije proključala"… !!! A žabi lepo i ništa ne preduzima; čeka da bude pojedena…… Ali je vrlo neozbiljno sa njegove strane licitiranje termina, pa se pitamo da li ono što je mislio tada (ranije), neće mislii to sada??????

Termin u aprilu (a možda bude u maju, junu, julu… kad‚narod bude na odmoru…itd?? ) je odabran, da Srbi i Srbija, podsećanjem na sve to što je gore pobrojano – trpeljivo prime Njegovu tešku odluku!!! Da ne reaguju, već da je dočekaju sa olakšanjem...!!!

On se ponosi svakom pohvalom od strane eurounijata zbog takvog njegovog „hrabrog čina izdaje države“, i zato što je brzo prešao preko činjenice da je posle 12. juna 1999. god. i davanje na upravljanje teritoriju KiM UNMIK administraciji koji su zajedno sa KFOR-om trebali da obezbedi da preko 1000 Srba i neAlbanaca budu među živima, i da se ne vode kao nestali, ali se dogodilo suprotno, jer za sve to vreme ni jedan vinovnik zločina protiv srpskog naroda nije ni pronađen, ni uhapšen a kamoli odgovarao, a briselska mašinerija je to sve nemo posmatrala punih devetnaest godina, prećutno stavljajući do znanja da bi i oni više želeli, taman isto toliko koliko i kosovski Albanci, da Srba nema na teritoriji KiM!!!

Takav stav kosovskih vlasti je svakodnevno vidljiv kroz tolerisanje napada na iovako retka povratnička i staračka srpska domaćinstva na KiM, pa se ponavljaju zlodela iz prošlosti poput paljevine kuća, krađe, prebijanja… itd… gde čak i dolazak Srba (starijih ljudi) na grobove svojih predaka za Zadušnice (dva puta godišnje), predstavlja pravu opasnost za iste!!

I Predsednk naše Otadžbine sve to zna ali gura briselske ciljeve da u tom svom rešenju baš ON bude taj koji će da omogući nacionalnoj manjini kosovskih Albanaca da formiraju i drugu albansku državu na Balkanu!!!

Sad kad` pogledamo kako je Predsednik Srbije ustoličio sudije i tužioce i integrisao ih u institucije „RKS-Kosovo bez zvezdice“ to samo pokazuje pravi smisao dijaloga koji se može završtiti u stilu – „…nemate predloge rešenja, odvažnu ODLUKU DONOSIM JA“!!!!;

( Pa kaže: „U ime:….regionalne stabilnosti, u ime budućnosti naše dece, u ime konačnog pomirenja između Srba i Albanaca….u ime… izgradnje puta Niš – Drač, … za funkcionisanje Fonda za Zapadni Balkan, pa za nesmetano funkcionisanje regionalne kancelarije za mlade u Tirani, pa za osnivanje jedinstvene carinske unije zapadnog Balkana, pa za i tandara – mandara…, i ODLUČIO SAM da izvršim promenu Ustava putem amandmana (da se ne bismo iscrpljivali kroz referendum) jer nam je najvažniji mir“!!!???

Kakav će to državni presedan da bude kada se jedna punopravna članica UN odrekne dela svoje teritorije oružanom pobunom i agresijom otete!!!??? Takav postupak uz odustajanje i samoodricanje naroda od dela teritorije sopstvene države, članice UN, suverene, nezavisne i države sa integritetom (kao što reče Predsednik Srbije), bio bi međunarodni presedan koji bi se koristitio uvek kada bilo gde u svetu separatistički pokreti žele da pravdaju ostarivanje svojih teritorijanih ciljeva, pa i ratom!!!

Vrh države očekuje da se narod saglasi i učestvuje u političkoj podvali, izdaji nacionalnih interesa i nepoštovanju Ustava Otadžbine!!!!

U takvom slučaju, Predsednik Srbije ima još veće šanse, da sutra, posle predate ZSO u “RKS-Kosovo bez zvezdice“, još lakše preda Rašku i Raški okrug u „Sandžak,“ pa su tu separatistički zahtevi nacionalne manjine Albanaca i zatezanje u Pčinjskom okrugu, pa onda će iz daljine da gleda nastanak rovarenja i po Vojvodini u korist Mađara, … , pa talasanje u istočnom delu Srbije kroz rumunske i bugarske aspiracije u Dimitrovgradu….; samo u EU da igramo….!!!????

Predsednik Srbije i dalje ne želi da reaguje protiv činovnika iz briselskog tabora koji zahtevima i novim uslovima komplikuju pristupanje Srbije (kao države) EU, a ovamo podstiču i forsiraju prijem u EU – teritoriju koja nije pravno priznata država, niti su je priznali (kao državu) sve njene članice i još vrši pritisak na te svoje države da priznaju samostalnost teritorije „RKS- Kosova bez zvezdice“!!!???????

Ako EU „poštuje Ustave države članica i kaže da se teritorije tih država ne mogu otcepiti protivno ustavnoj proceduri“ (kao što umeju da naglašavaju posle katalonskih događaja u Španiji), da li to znači da se EU protivustavno i protiv standarda međunarodnog prava meša u Ustavnost Republike Srbije, i smatra da je tom briselskom taboru dozvoljeno da ne poštuje Ustav RS, i da svesno EU svojim postupcima teži da se Srbija razgrađuje, dok je ostalim državama to zabranjeno!!???

A njima se ipak dozvoljava zato što Predsednik Srbije koji treba da odražava jedinstvo naše Otadžbine, ne želi da im se usprotivi zato što On predvodi Srbiju putem bez alternative!!!!

Kosovski Albanci ni sami ne sprovode Zakone koje je izglasala njihova skupština, pa tako ni Briselski sporazum koji je postao Zakon i koji jeproglasila tadašnja Predsednica „RKS-Kosova bez zvezdice“, da bi se dve godine kasnije predomislila i Ustavnom sudu kosovskih vlasti podnela zahtev da sud donese odluku o privremenoj meri nesprovođenja dela sporazuma o ZSO, i sud je takvu odluku i doneo!!! A osoblje EULEKS-a, kao „misije podrške kosovskim organima u vladavini prava“, je nesprovođenje onih zakona zbog kojih su tu, to propratilo „češanjem svojih mošnica“; toliko o njihovoj misiji!!!

(E sad`, nama je jasno bez čijeg odobrenja ne bi takav ucenjivački sporazum bio i potpisan, i ko je žrtvovao „Srpsku listu“ da postane ligitimni predstavnik Ramuševe Vlade)!!!

Eto zašto je „RKS – Kosovo bez zvezdice“ sve više država, a Srbija sve više bez Kosmeta i još dalje od njega!!! Pa i zato što Haradinaj javno izjavljuje:“ …Međutim, briselski dogovor, koji jeste bio nekakvo napredovanje, podrazumeva Zajednicu koja se ne uklapa u ustavni okvir, i zato je Ustavni sud oborio neke od članova tog sporazuma“!!!

On javno kaže kako Ustavni sud „RKS- Kosovo bez zvezdice“, ima veću snagu ne samo od briselskog dijaloga već i od Vođa zenlje!!! A Kod nas je Predsednik baš mnogo jak, posebno u ispunjavanju želja briselskog tabora!!

Na kraju će glumački patetično, Predsednik Srbije pokušavajući da pravda svoj „predlog“ (čitaj odluku) reći kako će i Kosovski Albanci biti „nezadovoljni“(?) zato što će imati ZSO, a zadovoljni jer su dobili državu „RKS–Kosovo bez zvezdice“!!!

I Predsednik/ca Vlade Ana, (zajedno sa svim ministrima, poslanicima, stranačkim liderima i političko kratkovidim članovima stranaka) sprovodi PODVALU (u zamisli Predsednika Srbije) kroz zamajavanje naroda nazvanu „dijalogovanje“, sa ciljem da se (zavijanjem u političke oblande), nacionalnoj manjini kosovskih Albanaca u Republici Srbiji (po Ustavu), učvrste institucije i zaokrugli vlast kosovskih Albanaca, (na čijem čelu su sada sada bivši „komandanata UČK“ ) i POKLONI im vlasništvo nad svim resursima i delu teritorije Srbije i dodatno im pomognu da uvećaju svoje postojeće (zvanično prijavljeno) bogatstvo .

Vrh države očekuje da se narod saglasi i učestvuje u političkoj podvali, izdaji nacionalnih interesa i nepoštovanju Ustava Otadžbine!!!!

A Srbija će biti „zadovoljna“ jer je „dobila“ (auuuu… baš je dobila!!) ZSO, a nezadovoljna jer je izgubila KOSMET!!!????

Nije to hrabar predlog (kako to ume da kaže Zorana) u ostvarivanju ciljeva Srbije, već je hrabar potez Otadžbine u samourušavanju države i odustajanju od AP KiM!!!

 

©Geto Srbija

LEGALIZOVAN KRIMINAL: BIZNIS MEĐUNARODNOG USVAJANJA DECE U KOME SE KROZ PAPIROLOGIJU DECA PRETVARAJU U SIROČAD!!!

 

U vlasništvu ministra je 6.000 dece. Podaci o broju dece koja se izvoze i njihovom zdravstvenom stanju, podložni su bezgraničnoj manipulaciji. Nad ovim profitabilnim resursom, zakonom nije predviđena institucionalna kontrola. U svrhe pedofilije ili vađenja organa, sva deca na tržištu imaju cenu.

A, inače, visoko pozicionirana po mitu i kriminalu, na svetskim listama, Srbija je prepoznata i kao šansa trgovaca decom!

 

                      Svetlana Nikolić

 

Koncentracijom moći u vrhu socijalne zaštite, instaliran je centar trafikinga u Srbiji. Zakonom o porodici, centralizuju se podaci o deci, koja su pravno podobna za usvojenje. To su deca koja nemaju žive roditelje, čiji su roditelji lišeni poslovne sposobnosti, ili roditeljskog prava.

Kad Centar za socijalni rad  , utvrdi da se na njegovoj teritoriji nalazi dete pravno podobno za usvojenje, matične podatke sa ličnom i porodičnom anamnezom, dostavlja resornom ministru. Ali, centri za socijalni rad nemaju uvid u bazu podataka!

Da bi dobili informacije iz registra, organi starateljstva se, u postupcima domaćih usvojenja, za konkretne podatke obraćaju ministru! U njegovoj isključivoj nadležnosti je Jedinstveni registar usvojenika kao i propisi i način vođenja podataka.

Usvojenje naše dece strancima, diskreciono je povereno ministru. I isključivo ministru, po slovu zakona, poverena je saradnja sa međunarodnim profitabilnim agencijama!

Prema zvaničnim podacima, u periodu od 2006. do danas, strancima je na usvojenje dato 185 naše dece. Da li je broj dece koje je država izvezla toliki, ili možda veći, ne znamo!? Kao što ne znamo da li su to "uglavnom deca zaostala u razvoju i sa anomalijma", kako se zvanično navodi!? Jedinstveni registar usvojenika, koji je čak i za organ starateljstva pod pečatom tajnosti, (kao i za domaće usvojitelje), redovno se dostavlja stranim agencijama!

Brisanje matičnih podataka deci koja se izvoze iz zemlje porekla, fenomen je nebrige kojom se država odnosi prema sopstvenim naraštajima. Faktički, brisanjem matičnih podataka mališana o biološkom poreklu, prilikom usvojenja, sprovodi se genocid identiteta deteta! Tvorci ovakvog porodičnog inženjeringa, koji se po inicijalima bave zaštitom dece, mahom su na platnom spisku nevladinih organizacija.

Naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, dr Ana Čović, ukazuje da Konvencija o pravima deteta iz 1989. godine, jemči pravo na ime, državljanstvo i očuvanje identiteta. Ustav RS garantuje posebnu zaštitu deci bez roditeljskog staranja čl. 66 Ustava RS, i pravo deteta da sazna svoje poreklo i očuva identitet, čl. 62 Ustava RS.

– Ali pravo deteta na saznanje porekla se često obezvređuje i posredno saopštava da se nijedna odredba koja se tiče ljudskih prava, ne mora dosledno sprovoditi i poštovati. Porodični zakon Srbije, usvojiteljima samo "preporučuje" da detetu saopšti istinu o njegovom poreklu čl.322 PZS!

Brisanjem podataka roditelja, njihovom zamenom podacima usvojioca, može se govoriti o maskiranju porekla, i zakonom podržanoj zameni identiteta. Pojedinac se dakle "štiti", na način koji su nadležni organi procenili kao najsvsishodniji, bez saglasnosti prethodne i naknadne subjekta te zaštite, kaže Ana Čović.

Naglašava da sa prestankom roditeljskog prava i dužnosti, ne prestaje srodnička veza zasnovana prirodnim putem, (genska i DNK ) već prestaju samo dejstva srodstva koje postoji, ali ne funkcioniše. Njegovi segmenti su vršenje roditeljskog prava i dužnosti, i samo su oni podložni pravnom regulisanju.

– U praksi imamo, da rešenje o lišenju roditeljskog prava postaje pokriće za detetovo, ne samo fizičko izmeštanje u drugu porodicu radi zbrinjavanja, već i za prikrivanje i promenu podataka o njegovom identitetu. Samo je istina preduslov za zdrav i kvalitetan odnos.

Kad se dogodi da je detetu potrebna hitna medicinska intervencija, koštana srž ili srž bubrega, ovo mogu da obezbede samo prirodni roditelji. Često su mlade majke, osobe koje žele najbolje za svoje dete, ali to ne mogu da mu pruže.

S druge strane može se reći da je ta majka, na neki način kreirala porodicu za usvojitelje, pa je nepravedno zauvek je odstraniti iz detetovog i njihovog života. Takođe, principom subsidijarnosti, kao jednim od osnovnih, na kojima počiva Konvencija o zaštiti dece države su u obavezi da iscrpe sve vidove zaštite u zemlji porekla, a tek ukoliko oni nisu dostupni, da se pristupi traženju porodičnog smeštaja u drugoj državi. Porodični zakon RS takvu obavezu države ne predviđa!

Dr Čović dodaje da pojedini autori smatraju da su međudržavna usvojenja bez ikakve sumnje, vid trgovine decom, da agencije u SAD posluju po principu: "…Hoćete zdravu bebu? Dobićete je za manje od godinu dana…"

Takve usluge brzog nalaženja deteta naplaćuju se od 19.000-24.000 dolara, za bele bebe, uzrasta od 9-18 meseci. Odnosno od 27.000-36.000 dolara za bebe uzrasta od 3-9 meseci. Za afroameričku decu cene se kreću oko deset hiljada dolara.

Podseća, da su se poslednjih godina događali skandali, zbog čega su neke države odustale od prekograničnog usvojenja. Ukazuje, da su diskutabilne kampanje, nakon zemljotresa, ratova, kada usvojenje nimalo nije najbolja opcija za dete. Jer se može ispostaviti da su roditelji dece preživeli, pa bi im prekograničnim usvojenjem bilo uskraćeno da kasnije pronađu svoje dete.

Takođe navodi, da socijalne ustanove, predstavljaju najgori vid zaštite, i da prekogranično usvojenje može pružiti odgovarajuće zbrinjavanje, pod uslovom da se sprovodi u skladu sa Konvencijom o pravima deteta iz 1989. godine.

Profesor Samford univerziteta dr Devid. M. Smolin, međunarodno usvojenje poredi sa pranjem novca:

– Deca se oduzimaju od bioloških roditelja, a onda se provlačenjem kroz socijalni sistem, znači pranjem, uspostavlja legalno usvojenje. Oduzima se od roditelja, tretira kao novac, do koga se dolazi nezakonito, a zatim se kao novac koji se pere kroz legitimne poslove, dete pere kroz socijalni sistem.

Oni koji otimaju decu iz porodica, agencije koje ih prometuju i usvojici koji kupuju, nastoje da njihove nedopuštene, kriminalne radnje, ostaju skrivene od javnosti. U ovom lancu nema nevinih.

Vladini činovnici se podmićuju, kako bi se ubrzalo usvojenje. U velikom broju slučajeva deca se kroz papirologiju proizvode u siročad. Ne postoji čvrsta volja, da se tom kriminalu stane na put. Većina dece koja se isporučuju na usvajanje su previše mala da bi imala pouzdana sećanja na svoje roditelje. Osuđeni su na žive sa neistinom, o svojim roditeljima i svom poreklu, ističe dr Smolin.

U okviru projekta Univerziteta u Mastrihtu, objavljena je kriminološka studija dr Elvira C. Loibl, o organizovanom trafikingu dece, koju sprovode vlade država, pod nazivom "Zločin u undustriji međunarodnog usvojenja".

– Neravnoteža između broja budućih usvojitelja i dece koja su dostupna za međunarodno usvojenje rezultira dugim listama čekanja i visokim cenama. Prevelike isplate novca, koje su uključene u sistem međunarodnog usvojenja, stvorio je u vrhu država " podzemlje"!

Deca se otimaju od svojih porodica, bolnica, sirotišta! Dokumenti potrebni za usvojenje se lažiraju, krivotvore, kako bi se ceo posao prepoznao kao zakonski dopušten.

Vladini službenici i sudije, su podmićeni kako bi se na krivotvorenim činjenicama, omogućilo međunarodno usvojenje. Kriminološka istraživanja o toj trgovini u svrhu seksualne eksploatacije, prisilnog rada i uklanjanja organa, otvara opsežna, politička pitanja, zaključuje dr kriminologije Elvira C. Loibl.

U teksu "Child Trafficking Through International Adoption Continues Despite Regulations", na stranici "The Epoch Times", od 15. marta 2018, kaže se da je međunarodno usvojenje biznis, sa labavim propisima i visokim profitom, poželjnim za otmičare, trgovce ljudima i pedofilima.

Po rečima Petera Gleasona, advokata i nekadašnjeg policajca u New Yorku, "poznato je da ta deca služe za prinudni rad i seksualno iskorišćavanje". Mnoge zemlje odustaju od međunarodnog usvojenja, ili pojačavaju propise. Ali posredničke agencije, pronalaze nove "destinacije" poput zemalja Jugoistočne Evrope, koja poslednjih godina postaju "hot" tržišta.

Predsednik Veća za poslove međunarodnog usvojenja i predstavnik posredničkih agencija za usvojenje, Thomas Di Filipo, kaže da su "nužni propisi, koji bi kontrolisali tokove novca u postupku usvojenja".

– Možemo mi imati najbolje propise, ali ako visokim činovnicima vlada, šaljemo 20.000 dolara, po detetu, što je praksa danas, time uspešno zaobilazimo i najbolje zakonodavstvo. Osim ako ne nadzirete novac, nećete kontrolisati korupciju, naveo je Thomas Di Filipo, u tekstu objavljenom na FP (Foreign Policy).

Najtragičnija u ovom legalizovanom kriminalu, je sudbina dece. Njihovo prometovanje i eksploatacija od strane usvojioca, u zemlji primaoca. Privatni istraživač i voditelj Ed Opperman u emisiji "The Opperman Report", kaže "da se u američkom sistemu, ta deca tretiraju kao roba…" Kada američki usvojitelji usvoje decu iz inostranstva, lako se rešavaju te dece, tako što ih daju nekoj drugoj porodici, trećim licima, itd.

– Postoji mreža ljudi koji imaju takvu decu, i preko oglasa, Yahoo-a, takvu decu ustupaju zainteresovanim parovima i pojedincima. Uz sliku o pre-teen deci, (predpubertet) ide i reklama, natpisi: dete je "seksualno agresivno", "ima problem sa zloupotrebom supstanci", natpis "poslušan" ili "jako želi da zadovolji".

Deca se prometuju, imaju status robe, idu iz ruke u ruku, uz punomoćje novom vlasniku, da dete može odvesti kod lekara, upisati u školu i sl. Najveći broj te dece završi sa pedofilima, kaže Opperman.

Predsednik Uprave, Američkog instituta protiv trgovine ljudima, Goffrey Rogers, kaže da su 60-70 posto dece koja su ušla u SAD, po osnovu usvojenja, sada van tog sistema.

– Većina dece, 73 posto, koje su žrtve odbacivanja od američkih usvojitelja, su usvojena iz inostranstva. Prema Izveštaju biltena o socijalnoj promeni i javnoj upravi "Arkansas Journal of Social Change and Public Service", ponovno usvojenje takve dece nije dovoljno regulisano, nema zakonskih okvira. Sudbina te dece je" podzemna avantura ".

 

      A 1. Zločin iz "milosti"

O deci koja se iz ustanova ili hraniteljstva, izručuju strancima, ne znamo ništa! U ustanovama ćute kao zaliveni. Hranitelji su po pavilu nemoćni. Životi mališana koji se odvode, su van domašaja javnosti! Jedna od retkih koja je uspela da ispliva na površinu, je priča o petogodišnjem dečaku iz Zrenjanina, koji je bio kod hraniteljke Ljiljane Radulović. Dečak je imao tri meseca kada ga je uzela na čuvanje.

U septembru 2016. godine, su joj javili da će dečaka usvojiti par iz Švedske. Ljiljana je kumila socijalne radnike da joj ne uzimaju dete. Građani su se svakodnevno okupljali ispred Centra za socijalni rad. Jedni su protestvovali, drugi plakali. Ljiljana je molila ministarstvo, na čijem čelu je bio Vulin, da ne uzimaju dete. Ministar je bio neumoljiv  !

Više od 5.000 građana potpisalo je peticiju da bi se sprečilo da dete bude odvedeno u Švedsku. U roku od tri dana je dato strancima, bez ikakvog prava komunikacije sa svojom pređašnjom sredinom. Dete je plakalo, molilo da bude vraćeno hraniteljki. Uzalud.?! Isporučeno je u nepovrat, nepoznatim ljudima, u nepoznato okruženje, jezički nepoznatu sredinu, sa sebi nepoznatim i novim imenom i prezimenom.

Da li je to najbolji interes deteta ?! Ili zločin! Sa ovom jezom, suočavaju se svi mališani koje država transferiše strancima. I svako od mališana koje je Srbija izručila, osećalo je istu jezu i strahotu. Ali njihove strahove, nema ko da priča!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije