NEPOTREBNA PREGOVARAČKA ŽURBA ZA ZAJEDNIČKIM IMENITELJEM: DRŽAVNIK SA NERAZUMLJIVOM ŽELJOM DA NEKOME BUDE STALNO OBAVEZAN SAMO ZATO ŠTO TAJ TO OČEKUJE OD NJEGA!???

 

Evrounijatski upravljači zadovoljni su rezultatima rada vođe srpskog naroda koji ga na čelu države vodi putem bez alternative, a oni iz udobnih briselskih fotelja okreću volan i pritiskaju Srbiju da što pre dovrši do kraja proces „međunarodni projekat Kosovo“, iako je isti trebao da traje godinama, da su vlasti naše Otadžbine poštovali Ustav nad kojim su se zakleli i da nisu olako prihvatali nametnuta rešenja na štetu države!!!

Ta mašinerija birokratskog briselskog tabora, tokom proteklih godina odlično je umela da izabere svako rukovodstvo Srbije koje će da progura svakakav njihov zahtev u cilju razgradnje naše Otadžbine, pa je i predprošli Predsednik (Tadić) znao kako će izgledati kraj tog procesa kada je u jednom trenutku, molećivim rečima od Angele tražio: „…da rešenje za Srbiju ne bude ponižavajuće..,“ i zaboravljajući da je On sa baronesom Ešton na privatnoj sedeljci samovoljno odbacio Rezoluciju Skupštine Srbije!!

 

 

 

A onda je sa mesta Prvog potpredsednika Vlade tog proleća 2013. godine, sada već aktuelni Predsednik Otadžbine, uticao da se potpiše onaj izdajnički briselski sporazum od 15 tačaka i svim sredstvima se trudio da njegove odredbe štetne po Srbiju sprovede do kraja, dok neaktivnost i plansku nemarnost vlasti kosovskih Albanaca on toleriše već pet godina!!!

Redovna je pojava da Predsednik zaboravlja da proveri da li on lično uvek poštuje i postupa po odredbama Ustava Srbije nad kojim se zakleo!!???

Kojiim to rečima se može nazvati postupak Predsednika, da mlako i bez odlučnog političkog stava i otpora, toleriše nacionalnoj manjini kosovskih Albanaca sa teritorije koja je pod međunarodnom upravom a sastavni je deo Republike Srbije i po Rezoluciji 1244, da postavljaju uslove Srbiji i EU, zahtevajući od naše Vlasti da Srbija potpiše sporazum kojim će da prizna Kosovo kao državu, a i oni „da priznaju“ Srbiju!????

Ej, čuj to, za Hašima i vlast nacionalne manjine kosovskih Albanaca još je upitno da „prizna“ Republiku Srbiju, državu punopravnu članicu UN!!????

Nemoguće je da Predsednik naše Otadžbine ne shvata suštinu Hašimovog zahteva, za koga je više puta govorio da mu ništa ne veruje!!???? Neka proveri koliko aktivno Tači ispunjava zakletvu koju je izgovorio nad njihovim ustavom koji mu je dao široka ovlašćenja, skoro četiri puta šira od ustavnih Vučićevih ovlašćenja a koje je on sam prisvojio!!!!

A kada sa svojom promišlju, ne uzimajući u obzir (sa njegovog nametnutog dijalogovanja), stav 80% našeg naroda da se poštuje Ustav Srbije, (među kojima i stav umnih ljudi koji nisu želeli da mu daju blanko podršku za njegovu izdaju), Predsednik Srbije bude odlučio da sa Hašimom potpisuje nekakav „sporazum“ očekujući da će tim potpisom da reši sva buduća neprijateljstva Albanaca prema Srbima, (računajući i na skorašnja stalna zastrašivanja i hapšenja preduzimanih prema ono malo Srba što ostadoše na Kosmetu), ne shvata da će tek tada aminovati sve prošle i buduće postupke vlasti kosovskih Albanaca, sa obavezom da se prema Ustavu i Zakonima tog entiteta koji se nalazi pod međunarodnm upravom, odnosi sa punim uvažavanjem!!!!

Da li to znači da će Predsednik Srbije, posle svog potpisa o „pomirenju“, prećutno da poštuje i onu Deklaraciju o nezavisnosti Kosova!!!??? (Ajde što će on morati da je poštuje, nego što će se: „u ime stabilnosti i mira u regionu (kao da je samo Srbija u obavezi da čuva mir a ostali u regionu ne!??) koji nema alternativu, u ime izgradnje budućeg autoputa Niš-Priština, u ime funkcionisanja Fonda za Zapadni Balkan u Tirani, pa u ime održavanja rada Regionalne kancelarije za mlade u Tirani, pa u ime ovoga i onoga..itd.. itd.. “ (a u korist svima samo ne nama) svim silama truditi da natera i nas, srpski narod da je i mi poštujemo)!!!???

Naš Predsednik ni sada ne poštuje u potpunosti ni Ustav naše Otadžbine, (prisvajajući nadležnosti koje mu ne pripadaju) kao što ne poštuje ni zadnju našu skupštinsku Rezoluciju iz januara 2013.godine ali od tada će morati da poštuje i „Ustav Kosova“, makar prećutno!!?

Zatim, u njegovoj želji da „zavlada vekovni mir između srpskog i albanskog naroda jer mi to dugujemo deci“ (namerno zaboravljajući da problem nije rešavan čitav vek zato što Albanci nisu želeli rešenje probema pa ni onda kada su imali prava veća od Srbije data u Ustavu iz 1974.godine), to samo može da znači da će taj njegov potpis na nekom od „sporazuma“, legitimisati i uvažiti i odredbe pojedinih zakona kosovskih Albanaca među kojima i na primer:

Rezoluciju o OVK u kojoj između ostalog piše „…da su pripadnici OVK bili odlučujući faktor za postizanje slobode i nezavisnosti naroda Kosova i u tom pravcu uživaju i treba da uživaju institucionalnu podršku i poštovanje…“!!!

Zatim i Zakon o ratnim veteranima OVK sa svim njegovim formulacijama koje govore o ciljevima i vrednostima OVK, između čega piše:

„Oslobodilačka borba Kosova je oslobodilački rat naroda Kosova pod vođstvom OVK-a a u cilju oslobođenja i nezavisnosti Kosova, odbrambenog i oslobodilačkog karaktera, izričito vođen protiv vojnih, policijskih i okupacionih snaga Srbije na Kosovu“!!???

A u ovoj dopuni istog zakona u članu 16A govori se o kategorijama boraca OVK koji su rangirani po vremenu angažovanja protiv legitimnih organa vlasti Republike Srbije, i to:

-„Prva kategorija, borac, veteran OVK-a koji je angažovan od 1991. do 5. marta 1998. i koji je bio ngažovan do kraja rata;

– Druga kategorija, borac, veteran OVK-a koji je angažovan u ratu nakon 5. marta 1998. i bio angažovan do okončanja rata;

– Treća kategorija, borac, veteran OVK-a koji je mobiliziran u ratu nakon 31. marta 1999. i koji je bio aktivan do okončanja rata, kao i borac, veteran angažovan u ratu nakon 1991. odnosno nakon 5.marta 1998. ali nije bio aktivan do kraja rata“.

Dakle, podpisom našeg Predsednika, ovde bi i on prećutno prihvatio da su separatističke težnje kosovskih Albanaca prerarsle u oružane akcije počev od 1991.god. kada smatraju da su počeli rat i u kome su preduzimali oružane akcije protiv legalnih vlasti Republike Srbije, bile opravdane po svim njenim elementima!!????

Ajde što bi on, kao „veliki državnik“, to olako prihvatio, ali očekujući da to prihvati prihvati naš narod i rodbina onih čiji su bližnji izgubili svoje živote na KiM, je nepoštovanje i njihovih osećanja za žrtvu koju su položili braneći Otadžbinu ili stradali kao obični nevini civili!!!???

Predsednikova želja da baš on bude taj koji će da potpiše birokratski formulisan naziv akta „sveobuhvatno pavnoobavezujući sporazum“ sa vlastima kosovskih Albanaca, nama – narodu je neshvatljiva, zato što takav sporazum nije predviđen Rezolucijom 1244, već se on nalazi kao formulacija u sadržaju dokumenta o pregovaračkom okviru EU u procesu pristupanja Srbije koja korača ka tom cilju putem bez alternative!!???

Da li on misli da će posle takvog njegovog potpisanog saglašavanja sa „konačnim rešenjem“ sa nacionalnom manjinom kosovskih Albanaca, sprečiti sve buduće inistitucionalne aktivnosti Albanaca koje će preduzimati protiv srpskog naroda i Srbije, ili misli da će moći nešto da uradi i sa onim odlukama Vlade Srbije (kojima se busao u prsa): kao npr. ona Odluka o poništavanju pravnih akata „Prištine“ o Trepči , ili druga koja se odnosi na poništavanje odluke Albanaca koja se odnosi na prisvajanje celokupne imovine Srbije na Kosovu, kao i da sačuva ostalu imovnu RS koju je pljačkaškom privatizacijom kosovska vlast istu raskrčmila?????? T

A da ne pričamo o bezbednosti i pravnoj nesigurnosti Srba koji žive na KiM, njihove imovine i kao i vlasništva imovine RS, tek tada neće smeti prstom da uperi u pravcu Merdara očekujući da će na taj način uticati na albansku vlast da poštuju interese srpskog življa na Kosmetu!!!

Predsednik naše Otadžbine će i dalje nastaviti državnom politikom odstupanja i neotpora, urušavajući državnost Srbije, kako bi i pre navodnog „prijema“ Srbije u „članstvo EU“ omogućio briselskom taboru da ostvari svoje ciljeve koji su važniji od interesa i ciljeva naroda jedne države!!!!

A kada svojim potpisom bude ukrasio onaj sporazum sa Hašimom, onda neka bude spreman za potpisivanje budućih sličnih sporazuma sa vođama separatističkih aktivnosti na području Vojvodine, Raškoj oblasti, Pčinjskog okruga…….

Ne bismo puno pogrešili ako bismo došli do zaključka da se za Predsednika naše Otadžbine pojam „kompromis“ sastoji u tome da (kao što ponavlja mesecima) „svi budu po malo nezadovoljni“; – a to bi izgledalo ovako:

Nacionalna manjina kosovskih Albanaca će biti nezadovoljni zato što će imati ZSO (što je jedna velika farsa i veliko ništa za Srbiju), a zadovoljni jer su dobili državu „RKS-Kosovo bez zvezdice“!!!

A Srbija će biti zadovoljna jer je dobila ZSO (veliko ništa), a nezadovoljna jer je izgubila KOSMET!!!????

 

©Geto Srbija

BONDSTIL: EVRO-AMERIČKI NARKO “BIZNIS” NA SRPSKOM DELU BALKANA

 

Kosovo je postalo tranzitna tačka za drogu koja se prevozi iz Azije u Evropu.

 

Po nekim procenama, oko 65% svetskog heroina prolazi kroz bivšu srpsku provinciju; dok 90% sve droge koja dolazi u Evropu, šalje se preko Kosova.

 

Prema kanadskom detektivu Stjuartu Keloku, albanska narko mafija funkcioniše sa tajnim pristankom SAD-a.

Kelok kaže da američke diplomate sprečavaju da se ozloglašeni trgovci drogom strpaju u zatvor. Kanadski detektiv je takođe potvrdio da kosovski premijer Hašim Tači vodi najveći albanski klan mafije.

Prema KFOR-ovim tajnim izveštajima, klan poseduje tri ilegalne laboratorije za obradu heroina, a ljudi umešani u šverc drogom nalaze se na visokim

mestima u vladi. Mediji govore o vezama između američke vojske na Kosovu i lokalnih dilera drogom, ali da li je to zaista tako?

Službeno, Amerikanci se trude da suzbiju proizvodnju heroina u Avganistanu, ali u stvarnosti oni, uglavnom CIA, koriste prinos od trgovine droge, uključujući ilegalno trgovanje drogom iz Avganistana do Kosova, koje se uglavnom dovozi preko baze Bondstil, da napune svoje tajne kase.

Glavni deo avganistanskog heroina ide u Evropu preko Kosova!

Prema tvrdnji načelnika GUNK (Glavne uprave za kontrolu I promet narkotika, MUP-a Ruske Federacije ), Andreja Ivanoviča Hrapova, na teritoriji Kosova deluje oko 15 krupnih narko-kartela. Oni osiguravaju tranzit u Evropu kako avganistanskog heroina, tako i latinoameričkog kokaina.

Kilogram heroina košta 1.000-2.000 € na granici Tadžikistana i Afganistana, na Kosovu 10.000 €, a u zemljama Zapadne Evrope je njegova cena dostizala 150.000 €.

Profesor Peter Dejl Skot, bivši kanadski diplomata kaže: “Osnovni izvor svetskih problema sa narkoticima ne nalazi u Kabulu, nego u Vašingtonu”.

Glavni deo avganistanskog heroina (više od 70%) ide u Evropu preko Kosova. Poseban značaj u isporuci narkotika u Evropu ima balkanska ruta iz Avganistana za koju je Kosovo ključni tranzitni čvor.

Tu se odvija priprema za pretprodaju i pakovanje heroina za narednu isporuku u evropske zemlje. Od trgovine narkoticima kosovski mafijaši ne dobijaju veliki novac, (relativno, naravno), njihov prihod se procenjuje na 3 milijarde US $ godišnje, a da bi sačuvali svoje prihode, od njih se zahteva da revnosno služe svoje gospodare i ne ponavljaju pogreške Medelinskog kartela.

Ali, ko je pravi gazda albanskih “revolveraša”?

Pogledajmo neke činjenice.

Godine 2008. kosovski Albanci su jednostrano (naravno, uz podršku SAD i EU) proglasili nezavisnost Kosova od Srbije.

Na taj način je policiji Srbije onemogućen pristup za izvođenje operacija u toj regiji.

Ipak, stvar nije čak ni u tome. Novoformirani “narkobanditistan” nema vojne snage i bilo kakav politički uticaj. Njegov takozvani suverenitet se održava na direktnoj vojnoj podršci Sjedinjenih Država.

Možda je to stil vašingtonskog humora, ali prva država koja je priznala nezavisnost Kosova bio je Afganistan, pre Kostarike, ako se računa razlika u časovnim zonama. Očigledno su se mule umorile od predugog stajanja sa svežnjevima natovarenog heroina i trebalo je jadne životinje hitno rastovariti.

Evropu je preplavio kosovski heroin izuzetne čistoće.

Da je Kosovo glavni evropski centar za skladištenje, proizvodnju i tranzit droge dalje u Evropu, ali takođe i za dopremanje kokaina iz Južne Amerike opšte je poznata činjenica i prilično je jasno zašto je ta uz američki blagoslov samoprozvana država toliko zanimljiva međunarodnim moćnicima, prvenstveno SAD-u, koji su stalno tamo prisutni diplomatski i vojno, ali i Evropskoj uniji.

Globalna trgovina ilegalnim drogama je uz trgovinu oružjem i ljudima, među najunosnijim poslovima i nema nikakve sumnje da se veliki broj tih poslova odvija pod kontrolom istih onih država koje se tobože naveliko bore protiv tih istih droga na svojim ulicama.

O vezi između američkih službi CIA, DEA i trgovine narkoticima napisane su brojne knjige, a o toj temi govorili su i mnogi bivši šefovi i agenti te najpoznatije špijunske organizacije koja je proteklih decenija prečesto bila privatna prćija za obavljanje prljavih poslova zbog čega su često rušili čitave režime i države, a generalno, njihovi najprljaviji poslovi finansirali su se upravo iz crnih fondova osiguranih novcem od droge.

Još od čuvenih Opijumskih ratova svetske vlade ratuju za drogu i zbog droge koja je bila izuzetno važna tema i u vreme vijetnamskog rata koji se odvijao u blizini poznatog heroinskog zlatnog trougla (Laos, Burma i Tajland), pa do ovoj generaciji najbližeg, rata u Avganistanu, zemlji koja je najveći svetski proizvođač opijumskog maka, glavne sirovine iz koje se proizvodi heroin.

Američka CIA je praktično i nastala na heroinu jer je tokom Drugog svetskoga rata američka vojska upravo zahvaljujući potpori mafije pod vodstvom Lakija Lučiana ušla na Siciliju, a tom je akcijom iz pozadine dirigovala agencija OSS, preteča CIA.

Uz pomoć glavnog sicilijanskog kuma don Kalogero Vizinija Amerikanci su osvojili Siciliju i kao što je poznato, nastavili napredovati preko Italije, tada su uspostavljene veze između mafije i državnih službenika, po završetku rata su osigurale transport heroina u američke gradove koje će nekoliko decenija kasnije uhvatiti pandemija zavisnosti o heroinu.

Tako je počela do danas neprekidna veza CIA i heroina, kasnije ponavljana u celom nizu prilika, početkom pedesetih godina u Burmi, šezdesetih i sedamdesetih u Laosu, a kasnije širom čitave Južne Amerike gde je na meniju umesto heroina bio kokain.

Nije preterano posmatrati u kontekstu droga mnoge ratove, državne udare, veće i manje sukobe u kojima su indirektno ili direktno učestvovale SAD u razdoblju od proteklih pedesetak godina jer narkotici su za tu moćnu ekonomiju (pred bankrotom) važni barem koliko i nafta, odnosno (ne) legalna prodaja oružja.

Rat je idealno stanje za ekonomiju, a ako već ratuješ za nacionalni interes, bila to droga ili nafta, nabolje je osigurati prodaju vlastitog oružja svim zaraćenim snagama. Kada već postoji užas, stradanje i ljudske žrtve, onda bi bilo ekonomski apsolutno neprihvatljivo ne iskoristiti situaciju po pitanju trgovine ljudskim organima, pa čak i ljudima, okovati ih i prodati u roblje.

Još početkom 2005. godine nemačka služba BND je objavila detaljne izveštaje o kriminalnom podzemlju na Balkanu, a među glavnim protagonistima nelegalnih aktivnosti u regionu prepoznali su upravo Hašima Tačija i identifikovali ga kao jednog od ključnih igrača balkanske kriminalne infrastrukture.

Prema saznanjima BND-a, današnji predsednik lažne kosovske držve bio je tada jedan od važnijih ljudi u poznatom klanu Osmani i lično je održavao bliske veze sa šefom klana Qazimom Osmanijem, zvanim Felix.

Već tada zapadne su tajne službe, ne samo nemačka već i holandska i američke, kako je nedavno objavio Wikileaks u jednom izveštaju iz 2007. godine, upozoravale da je Kosovo kriminalna država i da su u te aktivnosti usko povezani ljudi koji vode tu državu.

Kosovo vode kriminalci – rekao je tadašnji holandski državni sekretar za evropska pitanja Frans Timmermans u razgovoru s američkim diplomatama. Timmermans je zabrinut u vezi s budućim implikacijama uticaja EU na Kosovo.

Kosovo vode ljudi koji žive od kriminala, oni nemaju druge izvore prihoda, navodi se poverljivoj depeši američke ambasade u Hagu, do koje je došao WikiLeaks. Timmermansovo viđenje kosovskih lidera objavljeno je nakon što su se Hašim Tači i njegovi najbliži saradnici našli na meti ozbiljnih kritika zbog objavljivanja dokumenata NATO-a u kojima se takođe opisuju kao ključni igrači lokalne mafije, upleteni u razna nedela, uključujući trgovinu drogom, oružjem i ljudima, ali i ubistva nedovoljno lojalnih Albanaca, Srba i političkih rivala.

Nemačka te 2005. svoja saznanja NIJE službeno prosledila NATO saveznicima i EU i zapravo je ignorisanjem činjenica u trenutku kad se EU bavila odlukom o priznanju Kosova, direktno pogodovala širenju i reorganizaciji kriminalnog klana Osmani.

Da priča o Kosovu kao evropskom narko centru, doslovno narko državi, nije puka teorija nego gola činjenica, nedavno je potvrdio i šef Glavne uprave za kontrolu I promet narkotika, MUP-a Ruske Federacije Andrej Ivanovič Hrapov.

On procenjuje da balkanskom rutom godišnje prođe oko 150 tona heroina zbog čega predlaže što hitnije formiranje balkanskog anti heroinskog saveza jer se te “žute” tone samo povećavaju iz godine u godinu.

Heroin, inače, na Kosovo stiže iz još jedne zemlje koja, baš kao i Kosovo, svoje postojanje duguje SAD-u i njihovim vojnim trupama koje će ih svojom prisutnošću još dugo ‘štititi’, gotovo kao da su i sami jedna zvezdica na američkoj zastavi, iz Avganistana.

 

Ruski šef Federalne službe zadužene za droge Andrej Ivanovič smatra da se najveći deo posla oko same trgovine između dilera i kupaca odvija baš na Kosovu gde se to doslovno može odraditi u kontrolisanim uslovima, u poslovnim kancelarijama gde biznismeni mešetare heroinom kao da rade na trgovini kukuruza ili aluminijuma, bez straha od represivnih organa koji su na Kosovu tu da štite glavnu nacionalnu ekonomiju, a u stvari čitav državni aparat je na usluzi trgovini drogama.

Heroin iz Avganistana, se preko Kosova transportuje dalje u Evropu, kao i kokain koji na Kosovo stiže preko Albanskih luka, a za kilogram najčistijeg heroina trenutno dostupna u Evropi, na Kosovu treba izdvojiti svega oko 10.000 €. Za isti taj kilogram, kada dobro uhodanim i od establišmenta osiguranim rutama jednom stigne na zapad, već u većim gradovima bivše SFRJ treba izbrojati 150.000 € što je zarada nemoguća u ijednom drugom poslu.

Sve one zaplene, sva ona roba koja u međuvremenu pada, bude otkrivena na granicama ili u tranzitu, u preko 95 slučajeva je roba konkurencije koja nema međudržavni blagoslov.

U izveštaju Stejt Departmenta, upućenom američkom Kongresu, piše da je Kosovo I tekako značajan narko centar zbog poroznih granica i korupcije u redovima granične policije i carine, pa je borba protiv droge vrlo nisko na lestvici prioriteta kosovske policije koja je ionako slabo opremljena, korumpirana i nestručna.

Kao direktni proizvođač droge, Kosovo nije značajno, ali preko te države transportuje se heroin koji stiže preko Turske, kao i kokain i marihuana koji se dopremaju preko crnogorskih i albanskih luka, na putu za Evropu. Na Kosovu se droga prepakuje i transportuje dalje, stoji u izveštaju Stejt Departmenta uz zaključak kako je, s obzirom na količinu krijumčarenja droge bilo premalo hapšenja, a oni koji su uhvaćeni uglavnom su bili pojedinci ulovljeni zbog posedovanja manje količine droge, iako postoje uverljive tvrdnje o korupciji u kosovskoj policiji i među službenicima carine.

U izveštaju američke “Drug Enforcement Administration” ( DEA ), navode da se na Kosovu u svakom trenutku nalazi između 800 i 1.200 tona heroina stopostotne čistoće, što znači da se od kilograma može napraviti i četiri, a da ta roba i dalje bude besprekorna na tržištu bilo kojeg evropskog grada.

Što znači da se od onog spomenutog kilograma koji u Prištini košta 10.000 €, može napraviti i preko pola miliona evra. Taj odnos može biti i veći, puno veći. Kilogram paketa heroinaje veličine kutije DVD-a, vrlo malo deblja pa je lako zamisliti kako se relativno jednostavno može prošvercovti i na njemu zaraditi. Uz dobre veze, treba imati i želudac za prljavi posao, svakako.

Kokain iz Kolumbije kao i heroin iz Avganistana, na Kosovo se dopremaju preko albanskih luka ili albanskih teritorijalnih voda odakle se gliserima droga prevozi na obalu. Na Kosovo najveći deo robe stiže preko Prokletija, ali očigledno više ne konvojima na magarcima nego preko legalnih firmi, sa fakturama, upakovan u idealnim uslovima kako i dolikuje tako skupocenoj robi.

Naravno, granična kontrola između Albanije i Kosova prohodnija je od I od samog Šengena, jer te dve države kvalitetno održavaju simbiozu i profitiraju od narko ekonomije dok svet gleda na drugu stranu, a američka DEA tek povremeno, reda radi, oglasi se nekim mizernim saopštenjem.

Na Kosovu se ipak najveći deo heroina i kokaina “seče”, tj. meša sa izgledom sličnim praškastim materijalima pa roba koja se dalje transportuje u EU nije ni približno čista kao izvorna. Prosečni zavisnik nikad uživotu ne proba heroin u kome se nalazi iznad 10 % droge, a kada se dogodi da se dobra roba pojavi na ulicama, nažalost dolazi do predoziranja, do smrtnih ishoda jer je organizam prosečnog zavisnika naučio na smeće.

Iako je očigledno da je Kosovo evropski narko centar za heroin, a u poslednje vreme sve češće i distributivno središte za kolumbijski kokain sa čime su američke i institucije drugih država jako dobro upoznate, DEA i srodne represivne službe to ignorišu, kao da problem ne postoji.

Očigledno je da su ili veoma nesposobne ili će pre biti da ih Kosovo ne zanima. Jer ih ne sme zanimati.

Prema najnovijim procenama, čak 65% svog svetskog heroina koji se u ovom trenutku iz Azije transportuje na zapad, u nekom je trenutku bio na Kosovu. Istovremeno, čak 90% svih vrsta droge koja dolazi u Evropu iz čitavog sveta, šalje se preko Kosova, naizgled siromašne i nezanimljive provincije.

Kosovo je danas teritorija gde mafija doslovno upravlja svime, a šverc, ubistva i drugi oblici kriminala su svakodnevni.

Kanadski detektiv Stjuart Kelok koji je, sudeći po informacijama sa interneta i izveštajima u kojima se spominje, jako dobro informisan o balkanskoj kriminalističkoj narko sceni, otvoreno tvrdi da SAD prećutno odobrava trgovinu drogom na Kosovu i da američke diplomate otvoreno štite tamošnji kriminalni vrh od krivičnog gonjenja.

On tvrdi da upravo Hašim Tači vodi najveći mafijaški klan, što onda znači da mafija doslovno upravlja jednom evropskom državom, itekako priznatom i važnom od EU i SAD-a. Takvu slobodu rada i bezbednost od zakona nije imao niko, nikada u modernoj istoriji, pa čak ni čuveni kralj kokaina Pablo Eskobar dok je bio član kolumbijskog parlamenta.

U svetskoj istoriji nije zabeležen primer gde je čitava jedna teritorija bila potpuno u funkciji kriminala, kao jedinstvena globalna enklava, narko laboratorija i skladište svetskih moćnika usred Evrope.

Profit koji se tamo svakodnevno obrće nemoguće je i pokušati zamisliti, to su definitivno ogromne cifre u milijardama evra. A u toj igri, očigledno učestvuju brojni državni službenici i ljudi sa najviših položaja u kosovskoj vladi, a kako kaže, iako SAD službeno prodaju priču o naporima da suzbiju proizvodnju opijuma i heroina u Avganistanu, u stvarnosti upravo preko CIA vode ilegalnu trgovinu heroina iz Avganistana prema Kosovu.

Najveći deo Avganistanskog heroina koji doprema CIA na Kosovo dolazi preko američke vojne baze Bondstil koja se nalazi kod Uroševca.

Reč je o najvećoj američkoj vojnoj bazi na svetu sa obezbeđenim kapacitetom za 5.000 vojnika i potpuno je infrastrukturno opremljena i nezavisna od spoljašnjeg sveta. Osim što se spominje kao glavni centar za dopremanje droge, ta je baza više puta spominjana i u kontekstu nekih drugih prljavih rabota, u rasponu od prostitucije do trgovanja ljudskim organima.

Baza se nalazi pokraj lokalnih naftnih postrojenja, a navodno je u blizini i vredno nalazište urana. I brojne američke novine pisale su proteklih godina o povezanosti baze Bondstil i trgovanju drogama koje je američkoj vojsci blisko još iz vremena Franka Lukasa, poznatog crnog njujorškog dilera koji je za vreme rata u Vijetnamu heroin vrhunske čistoće dopremao iz ‘zlatnog trougla’ u kovčezima s telima mrtvih američkih vojnika, o čemu je Ridli Skot napravio odličan film ‘American gangster’.

Prema informacijama dostupnim iz medija i na internetu, čini se da kosovskim kriminalom upravlja devet tamošnjih mafijaških porodica, a sve su izuzetno dobro povezane međusobno, ali i sa mafijama u susednim zemljama, pa tako i sa srpskim kriminalcima, što ne treba čuditi jer je kriminal imun na sve sukobe i sve ideologije.

Da je tako, uverili smo se tokom ratova iz devedesetih kada su sve strane međusobno trgovale sa svim i svačim, od nafte, droge, do svakodnevnih potrepština, pa čak i oružja i municije.

To je posebno dolazilo do izražaja u BiH.

Uostalom, jedino je mafija preživela pad u bivšoj Jugoslaviji rat među nekadašnjim republikama, danas nezavisnim državama. Dugo je u Italiji bila moderna ona uzrečica ‘druge države imaju svoje mafije, a kod nas mafija ima svoju državu’, ali nikad tako doslovno kao na Balkanu, kao na Kosovu.

Dobri poznavaoci prilika na Kosovu skloni su veruju da je čak i onaj incident sa nemirima na granici, u mejnstrim medijima prikazan kao još jedan ideološki, međunacionalni incident u nizu, zapravo uzrokovan puno banalnijim razlozima, onim kriminalnim.

Kosovski premijer Hašim Tači, prema takvim razmišljanjima, poslao je specijalce da preuzmu dva granična prelaza sa Srbijom na severu Kosova, koje su dotad nadzirali kosovski policajci srpske nacionalnosti, upravo radi uspostave kontrole nad tranzitom droge i druge ilegalne robe.

Njima itekako odgovara da na svim graničnim prelazima nadzor preuzmu albanski carinici, kako bi šverc mogao nesmetano da se odvija.

Granični prelaz Brnjak naziva se glavnom tranzitnom tačkom za šverc cigaretama što je samo jedna od brojnih delatnosti kojim se kosovske mafijaške porodice bave, uz droge, oružje, krađu i transport luksuznih automobila po čitavoj Evropi, gorivo, a sve češće se pominje i trgovina ljudskim organima.

Profit je mafiji jedina svetinja, a ova kosovska mafija nameće se kao jedna od najmoćnijih u Evropi.

Kako i ne bi, kada imaju sopstvenu državu.

Na kraju, zanimljivo je pokušati sagledati ovu priču iz perspektive sveta u kome živimo, koji je istovremeno tako moćan, tehnološki i na svaki drugi način besprekoran, a istvremeno neverovatno naivan i jadan.

U trenutku kad bez ikakve sumnje moderna nauka može proizvesti otrov kojim će za nedelju dana potamaniti kompletan prinos Avganistanskog maka u zemlji koja je pod američkom kontrolom, u toj državi se baš otkad su je Amerikanci okupirali proizvodi opijuma kao nikada ranije u istoriji.

U Evropi je veštački formirana državica koja je, očigledno do srži u suprotnosti sa svim službenim evropskim vrednostima ali ona opstaje, a njeni čelni ljudi na TV ekranu izgledaju fino i pristojno.

Predstavnik Rusije pri NATO-u, Dmitrij Rogozin, u intervjuu za Rusku gazetu 2008. – odgovarajući na pitanje ‘zašto se ispostavilo da je za Amerikance Kosovo najvažnija region’ – odgovorio je iskreno i emotivno: ‘Ni ja ne razumem. Zašto ne Baskijci, ne Korzika, ne Kurdi, ne kavkaske republike, ne Severna Irska, ni Tibet … zašto kosovski Albanci’? Sve je vrlo jednostavno.

O čemu god se vodio razgovor, uvek se govori o novcu. Razmislite, ima li Bela kuća planove ili ona deluje u okviru okviru veštačkih tvorevina?

Kosovo – to su stotine milijardi dolara od trgovine narkoticima i to bez popunjavanja poreskih I carinskih deklaracija.

Ništa danas tu nije komplikovano?

U ovom svetu, kriminal je problem samo ako igraš za pogrešnu stranu, za sve ostalo tu je CIA.

Kosovo je upravo tipično dete, tipičan produkt sveta u kome živimo, uzdanica Novog svetskog poretka kojem moćnici teže.

©Geto Srbija

 

Korišteni materijali :

Global Research – Centre for Research on Globalization

Главное управление по контролю за оборотом наркотиков