Archive

Archive for фебруар 2013

DA LI JE NOVI ISLAMSKI POKRET JOŠ JEDNA PRETNJA SRBIMA NA KOSOVU I METOHIJI?

28. фебруар 2013. 1 коментар

 

Da li je glavni zadatak novoosnovanog pokreta na teritoriji Kosova i Metohije da se smanji uticaj SAD na Kosovu i da se obezbedi Kosovo od Srbije”? Jer način delovanja pokreta može lako da se da se promeni ka terorističkim metodama…

 

NOVA LISBA-ISLAMSKA-OVO JE

 

Inicijativa za osnovanje ovakvog poketa, datira od 25. januara 2013, a već 20. februara 2013, „Islamski pokret pristupanja JOIN” . čiji je akronim (LISBA), je izdao svoje saopštenje za javnost.

U tom saopštenju su izjavili da je predat kompletiran zahtev za upis političkih partija Kancelariji za registraciju i Sertifikaciju Centralne izborne komisije. Konačnu odluku o upisu na inicijativu ove političke stranke će biti doneta posle završetka sedam (7) dana perioda tokom kojeg javnost može pregledati dokumentaciju za registraciju.

Dalje, oni ponavljaju ustaljene fraze o demokratiji, u kojima kažu :” Po svom programu,

politički subjekat je posvećena stvaranju jednakih mogućnosti za svakog građanina, da se posvete priznavanju, poštovanju, jemstvu i punoj implementacijimeđunarodnihstandarda ljudskih prava.

Primarni zadatak kroz svoje delovanje je da omoguće sudskoj vlasti da ostvare svoj cilj. Izbor bez korumpiranih kadrova, apolitičnih, sposobnih, poštenih; razvijanje baze ekonomskog razvoja, ekonomskog obogaćivanja građana i zemlje kao celine; pravo na privatnu svojinu da bude pošteno.

Cilj ovog delovanja je stvaranje uslova za pristup zdravstvenom osiguranju u državi za sve nivoe. LISBA će raditi na jačanju uloge i učešće Republike Kosova u međunarodnim organizacijama i mehanizmima UN, NATO integracijama, učešću na Konferenciji islamskih zemalja.”

U svom statutu navode da je sedište pokreta u Prištini, i da je skraćenica pokreta LIB.

A zatim sledi Statut udruženja koga možete videti OVDE

Dalje se navodi da će LISBA biti osnovana u svakom gradu na Kosovu. U selima i naseljima će biti formirana podružnica sa deset ili više članova.

Navodno je naglašeno da “Nema pomena o šerijatskom islamskom zakonu koji će da se sprovodi na Kosovu. Nema pomena o pitanju vela i islamskih haljina koje će ženama biti dozvoljene u školama i institucijama.”

Dakle, oni se pravdaju da u svakom slučaju se ne koristi reč Šerijat u političkom programu nove stranke „Islamskog pokreta Join“ / LISBA. Iako je Statut opisuje kao normalanu stranku, LISBA- ne pominje religiju, ali u članu 46, stav 1 navodi da „Pokret ne prihvata finansijsku i materijalnu pomoć od stranih zemalja.

On ne prima nikakvu pomoć, niti poklone iz stranke, udruženja ili pravnih ili fizičkih lica koja su državljani ili se nalaze u zemljama koje su poznate po neprijateljskom stavu prema albanskoj naciji „.

I na kraju, u Statutu stoji da Simbol pokreta glasi: plavi krug sa belom linijom oko njega;bela linija stoji iznad kruga prema polumesecu koji je gore, dok sa obe strane dolaze dva horizontalna bela proširenja da se pridruže centru kruga.

Srbima na KiM je manje bitna likovna i marketinška vrednost takvog njihovog loga. Njih i nas pre svega zanima -da li se tu radi o tihoj perfidnoj taktici za neko, novo, moguće delovanje protiv Srba na Kosovu i Metohiji, i posredno Srbije ??

A o tome su se valjda obavestili stručnjaci naše uspavane službe bezbednosti, i to samo ako im je dozvoljeno od strane onih sa kojima su se hvalili potpisanim “sporazumima o zaštiti tajnih podataka” …

Ako već raspolažu poverljivim podacima, da li Srbi na KiM mogu biti spokojni, (oslanjajući se na sposobnost srpskih službi bebednosti), u zaštiti države I njenih stanovnika???

© Geto Srbija

indeksonline

DA LI SU KOSOVSKI SRBI NAJVEĆA PREPREKA “NA PUTU KOSOVA” U EVROPU???

27. фебруар 2013. Коментари су искључени

 

Da li tako misli i naša vlast?

Tači je najavio “raskid bezbednosnih struktura koje Beograd kontroliše na severu, kao i transformaciju struktura uprave, obrazovanja i zdravstva,” i to očekuje da isposluje četvrtog marta, jer od fusnote do zvezdice u evropskoj zastavi, nije mu daleko!

           

  

     Put za Evropu sprecavaju Srbi

On sve naše strukture naziva “paralelnim”, a naša vlast bledo i retko provuče koju patriotsku rečenicu o albanskoj vlasti nazivajući ih “privremenim institucijama vlasti na Kosovu i Metohiji”, stvarajući privid da se “grčevito bore za našu južnu pokrajinu”.

Albanski analitičari se utrkuju u saopštavanju svojih (a možda i tuđih) očekivanja koje idu ka tome da vlastima u Srbiji valja staviti do znanja termin : ”Srbija više ne stanuje ovde”.

Takvom njihovom “radosnom očekivanju”, pomagale su proteklih godina, i sve naše vlasti, pristajući na ucene Zapada, i trudeći se da što duže sede u foteljama, pritom otkidajući delove Kosova i Metohije od Srbije, promenljivom brzinom.

Dok Šiptari govore o “suzbijanju bezbednosnih struktura na severu Kosova”, naša vlast to zavija u oblande nazivajući to “reorganizacijom struktura”.

Politički analitičar Behlul Bećaj očekuje da se svi dosadašnji sporazumi “implementiraju” u poptupnosti zato što nisu uskađeni po željama Albanaca i EU.

Kao da mi to u Srbiji ne znamo, da se u prenesenom značenju htelo reći: ”Da Srbija legne na rudu”! Na žalost….

U izjavama se obe strane bave formulacijama koje odgovaraju samo njima.

Bećaj nastavlja da se treba rešiti pitanje nadležnosti opština kao i zajednice srpskih opština , i kakvo će mesto zauzimati u vlasti.

A obzirom da će takva “prelazna faza” (a to po Šiptarskom očekivanju znači “razvlašćivanje svega srpskog na KiM”) trajati izvesno vreme, nekoliko meseci, a od KFORA, EULEX-a i Policije Kosova očekuju da oni popune tu prazninu!

Albanske vlasti svojim postupcima ispunjavaju odredbe Ahtisarijevog plana, bez obzira što neki od njihovih “mislilaca i analitičara”, kao npr. direktor demokratskog instituta Ismet Krieziu, osuđuje kosovkse vlasti, navodeći vodu na šiptarsku vodenicu.

On kaže: „Mi verujemo da se rezolucija Skupštine Kosova već krši u nekom trenutku. Njena poslednja tačka navodi da svi sporazumi budu ratifikovani od strane Skupštine. Nismo videli nikakvu ratifikaciju svakog sporazuma u Skupštini. „

Eto Krueziju se sikira zbog neratifikovanih sporazuma, a političari i Skupština Srbije nije preduzela isti postupak ratifikacije, iako su to zahtevali i oni koju su najviše zainteresovani za to, Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji.

Dalje on nastavlja:” Takođe, mislim da izveštaji ili informacije koje daje Tači pred parlament, više liče na medijske informacije, nego što su materijalne. Treća tačka Rezolucije predviđa uključivanje parlamentarnih odbora u dijalog a to se nije dogodilo“, kaže Krieziu.

Ovakva konstatacija nam se čini poznatom, računajući i (ne)rad zakonodavnog tela Srbije

I on zaključuje da “takva organizacija zajednice opština , “ne bi mogla da bude više od neke nevladine organizacije, koja bi imala i pomoć u konsultacijama i drugim pitanjima, ali ne bi imala izvršnu vlast„.

A Ramuš Tahiri, viši politički savetnik “predsednika Republike Kosova” Atifete Jahjaga, rekao je da su se u Briselu već kosovska i srpska strana u principu složili u stvaranju udruženja opština, koje bi obuhvatale deset opština sa srpskom većinom.

Tahiri je rekao za RTK da su se u principu složili da se se “demontiraju srpske ilegalne strukture, posebno one iz bezbednosnih i obaveštajnih službi, kao i strukture koje su odabrane od strane ljudi biće transformisani.”

Udruženja opština će biti kreirane na celoj teritoriji Kosova. Ne samo u četiri opštine na severu, već u svim opštinama koje proizilaze iz decentralizacije.

Ovo udruženje je kao udruženje opština širom Kosova. To je kao nevladina organizacija koja koordinira rad opštine. Međutim, ne obavlja nikakve druge funkcije,” rekao je Tahiri.

On je izjavio da će ce u četiri srpske opštine na severu, izbori održati u septembru ove godine, i tada će biti izabran predsednik i odbornici, koji bi potom primenjivali zakone Kosova.

A pošto znamo da se dijalog između Prištine i Beograda odvija posredstvom Evropske unije, (čemu je 2010.god, kumovao Tadić), cilj ovog dijaloga je “normalizacija odnosa između Srbije i Kosova”, kako to eufemisticki govore političari zapadnih zemalja, a prava istina je da Srbija ne sprečava put Kosova u Evropu.

A Srbija!?? Pa doći će na red i na nju tek kad` bude ispunila još desetinu zahteva rasprodaje teritorije i imovine Srbije…. 

Na kraju ispada da su Srbi sa Kosova najveći problem na putu Kosova u Evropu, kao što kaže naša slika!!!

© Geto Srbija

 

EBRD: KREDITOM, MITOM I KORUPCIJOM POLITIČARA DO UNIŠTENJA SRPSKOG AGRARA

26. фебруар 2013. Коментари су искључени

 

Srpski agrar je odavno prepušten strancima na milost i nemilost, i njime se danas upravlja iz Zagreba, iz regionalne centrale Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je vodila računa o plasiranju proizvoda multinacionalnih kompanija na srpsko tržište.

 

piše: Milan Malenović

Viktorija ovo

 

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) iz Londona je prema zvaničnim podacima poslednje decenije u agrar na Balkanu uložila 801 milion evra.

Najviše je dobila Hrvatska, oko 423 miliona evra, u Srbiju je otišlo 255 miliona evra, a ostatak su podelili Makedonija, BiH i Crna Gora.

Najmanje polovina svote investirane u Srbiju otišla je dvojici korisnika: Viktorija Grupi i MK Grupi Miodraga Kostića.

U Viktorija Grupa, 64 odsto vlasništva u kompaniji imala trojka srpskih biznismena: Stanko Popović, Milija Babović i Zoran Mitrović; EBRD je držao 24 odsto, a ostalih 12 odsto je imao i indijski biznismen i plejboj Nandi Ahuja.

Posle je Stanko Popović ostalim suvlasnicima prodao svojih skoro 25 odsto vlasništva, ali je zadržao mesto u Upravnom odboru Viktorije.

Takav fingiran izlazak Stanka Popovića iz Viktorija grupe, sa kojom je ostao u tesnim vezama, imao je za cilj da se prikrije afera o subvencijama za veštačko đubrivo koja je izbila oktobra 2011. godine.

Popović, koji je vlasnik fabrike đubriva Zorka Šabac, Viktoriju je napustio decembra 2011. godine kako bi se zameli tragovi organizovane pljačke srpskog budžeta kojom je izvučeno najmanje 22 miliona evra državnih para.

Uredbe vlade Republike Srbije o plaćanju subvencija proizvođačima veštačkog đubriva u jesen 2008. godine Ministarstvo poljoprivrede je uputilo javni poziv za regresiranje 50.000 tona đubriva i to sa po 20.000 dinara po toni.

Uslov za učešće na tenderu bio je da ponuđač na lageru mora da ima 50.000 tona đubriva i bankarsku garanciju od 6,2 miliona evra.

Pošto mala i srednja preduzeća i preduzetnici očigledno nisu mogli da ispune ovakve uslove, pobednik tendera je bila kompanija Viktorija Grupa kojoj je tada država isplatila subvencije u iznosu od milijardu dinara.

2009. godine, iznos subvencija od 699,9 miliona dinara (73,18 odsto) dobilo je preduzeće Fertil iz Bačke Palanke, koje posluje u sklopu Viktorija grupe.

Za prolećnu setvu 2010. godine, isplaćene su subvencije sledećim korisnicima: 551,6 miliona dinara (34,61 odsto) preduzeću Fertil iz Bačke Palanke, 402,3 miliona dinara (25,24 odsto) preduzeću Promist iz Novog Sada, 520,2 miliona dinara (32,64 odsto) preduzeću Azotara iz Pančeva…

Za jesenju setvu 2010. godine, Viktorija Grupi iz Novog Sada i Promistu iz Novog Sada isplaćeno je skoro 98 odsto svih subvencija.

Promist je bio registrovan na istoj adresi na kojoj je i Viktorija grupa u Novom Sadu (Hajduk Veljkova 11, mada se Viktorija u međuvremenu preselila na adresu Bulevar Mihajla Pupina 1156), a postoje i druge veze ova dva preduzeća, koja ukazuju da iza Promista u suštini stoji Viktorija Grupa.

Stanko Popović, nekada je bio suvlasnik u preduzeću Energija Tehnika Tehnologija iz Novog Sada, a još jedan vlasnik je bio Nebojša Petrić, vlasnik Promista.

Viktorija Grupa je monopolista u izvozu malina, na šta su još u jesen 2011. ukazivali malinari kada im je zabranjen protest ispred zgrade vlade Srbije.

Eliksir Grupa, čiji je direktor Zorica Popović, supruga jedinog vlasnika, Stanka Popovića, proizvodi i ambalažu u koju se pakuju maline koje zatim izvozi Viktorija Grupa.

 

 

Drugi veliki korisnik „kredita“ EBRD-a je MK Grupa Miodraga Kostića Koleta, istovremeno posle Matijević Agrara u vlasništvu Petra Matijevića (vlasnik 17.000 ha i zakupac još 9.000 ha) posednik najvećeg spahiluka u Srbiji (13.000 ha u vlasništvu i još 9.000 ha u zakupu).

Direktor EBRD-a za poljoprivredu Žil Meteta obznanjuje kako je ova banka odobrila kredit od 80 miliona evra za unapređenje poljoprivrednih aktivnosti MK Grupe, odnosno njene filijale MK Komerca. Pre toga je EBRD još 2007. dala deset miliona evra Agroinvestu iz MK Grupe za podršku razvoju primarne poljoprivrede u Ukrajini.

Od ukupnog iznosa svih kredita, deset miliona evra bilo je uloženo u modernizaciju opreme fabrike šećera Sunoko, preduzeća koje se kasnije pojavljuje kao glavni kupac akcija niške AIK banke,

Ali novac koji je EBRD uložio izgleda da nije otišao u srpski agrar, jer je Kostić u Ukrajini pre dobijanja kredita imao oko 40.000 hektara zemljišta, a januara ove godine već više od 55.000 hektara.

Najveći paket akcija ima grčka ATE banka, 24,99 odsto, dok je po zvanično dostupnim podacima Kostić odmah iza nje sa nešto preko 20 odsto akcija koje poseduje Sunoko, s tim što upućeni u dešavanja na Beogradskoj berzi tvrde kako je prepakivanje akcija na imena pravih vlasnika još uvek u toku, pa je moguće da srpski kralj šećera ima daleko veće učešće.

Kostićevo bogatstvo se procenjuje na 300 miliona evra, ali ono nije u gotovini već u posedima i pravima, a time se ne kupuje na berzi.

Njegova ideja o izlasku na strane berze i prikupljanju dodatnih 300 miliona evra za akcije MK Grupe nije uspela, tako da mu gotovina dolazi ili od kredita EBRD-a ili od zeta, Damira Ahmetova, sina ruskog oligarha Rinata Ahmetova.

Njihovo porodično bogatstvo procenjuje se na 40 milijardi dolara. Porodica ima nekoliko železara u Evropi, više od 100 kompanija iz oblasti metalurgije, rudarstva, finansija, telekomunikacija i poljoprivrede, a poseduje i ukrajinski fudbalski klub Šahtjor.

Istovremeno kada je Miodragu Kostiću dala kredit od 80 miliona evra, EBRD je svim srpskim bankama zajedno odobrila ukupno 50 miliona evra radi pospešivanja likvidnosti.

Jasno je da je EBRD-u poslovanje sa srpskim tajkunom značajnije od kontakata sa srpskim bankama, zato sto se novac dat Kostiću sliva uvek u poslove koji su za EBRD od posebnog značaja.

Preko Viktorija Grupe i njoj srodnih preduzeća EBRD je već postao monopolista što se tiče proizvodnje veštačkog đubriva, izvoza malina i prerade soje.

Preko Kostića, ova banka gospodari srpskim tržištem šećera, a preko i jednih i drugih je faktički vlasnik desetina hiljada hektara obradivih površina.

EBRD je finansirao hrvatski prodor u Srbiju, ali se nigde ne navodi da je pomognut ulazak srpskih preduzeća u Hrvatsku, jer se tako nešto nikada nije ni dogodilo.

Većina Agrokorovih podružnica Ivice Todorića, se kotira na berzi, a isti je slučaj i sa srpskom Viktorija Grupom, čime se ne iscrpljuju sličnosti ova dva preduzeća. U oba je, naime, u Upravnom odboru sedela Vedrana Jelušić – Kašić, visoki funkcioner EBRD-a.

Kada su srpske vlasti širom otvorila vrata agrobiznisa domaćim i stranim tajkunima sistematski je uništavano sve što je u poljoprivredi moglo da im predstavlja konkurenciju.

Tada je uništeno je tako skoro 90 poljoprivredno-industrijskih kombinata. a sklopljen dogovor sa kompanijom El Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kojim se iz domaćeg vlasništva otuđuje i ono malo što je još moglo da hrani Srbiju.

 

©Geto Srbija

material List protiv mafije

 

“KOLIKO KOŠTA” STOLICA ZA KOSOVO U UN?

25. фебруар 2013. 1 коментар

 

  Francuska informativna agecija AFP je saopštila da je premijer Dačić već nagovestio “da Beograd može da odustane od svoje pozicije, po pitanju dugogodišnjeg cilja Kosova da postane član UN”.

  Kao razlog tome, agencija navodi računicu srpske političke i poslovne elite, da će pristajanje na prijem Kosova u UN omogućiti Beogradu dobijanje datuma za početak pregovora o prijemu u EU, a takođe i “nove strane investicije”.

 

Piše: Petar Iskenderov

UN

 

  Peta runda pregovora između premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija, održana 19 i 20. februara, protekla je uz mere “zatvorenosti” bez presedana.

 

  Prvi dan je karakterisalo odsustvo bilo kakvih izjava o dnevnom redu.

Strane su samo konstatovale neophodnost produžetka dijaloga i za sutradan – što nije bilo predviđeno prethodnim scenarijem EU.

“Dijalog će trajati onoliko, koliko sabesednici mogu da izdrže” – saopšteno je 19. februara uveče iz kancelarije Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.

Karakteristično je da su oba sabesednika – i Dačić i Tači – ovu rundu označili “najtežom u čitavom istorijatu” dijaloga.

U Briselu nisu skrivali rešavajući značaj – sa tačke gledišta EU – sadašnjih pregovora.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej je upozorio da buduće stupanje kako Srbije, tako i Kosova u EU, zavisi od konkretnih rezultata dijaloga: “Konkretni rezultati imaju odlučujući značaj”.

Predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo bio je još žešći: “Ovo je ključna godina, a ova nedelja je ključna u toj godini”.

Po njegovim rečima “rezultati ovih pregovora odigraće odlučujuću ulogu u evrointegracijama kako Kosova, tako i Srbije”.

  Šta je to ovaj put stavila na pregovarački sto gospođa Ešton?

Po dostupnim informacijama radi se o dva dokumenta, koji posle odobrenja od strane učesnika u pregovorima, treba da budu u osnovi završnog sporazuma Beograda i Prištine.

Prvi predviđa saglasnost Srbije na raspuštanje svih struktura samouprave kosovskih Srba – u prvom redu lokalnih policijskih formacija – i integraciju Srba u strukture samoproglašene države Kosovo.

Po svedočenju bliskog političkog savetnika H. Tačija – Bekima Čoljakija (Bekim Çollaku) – poziciju Prištine po ovom pitanju u potpunosti podržava rukovodstvo EU.

Po njegovim rečima “međunarodni partneri ne vrše pritisak” na kosovsku stranu po ovom pitanju, pošto shvataju da kosovske vlasti “neće pružiti Srbima koji žive na severu” više od onoga što je za njih predviđeno u “Ahtisarijevom planu”.

Svim učesnicima dijaloga mora da bude jasno da su “građani koji žive na severu, državljani Kosova”podvukao je sa nemačkom preciznošću Petar Blomajer (Peter Blomeyer), nemački diplomatski predstavnik u Prištini, u intervjuu prištinskom časopisu Kosova Sot koji izlazi na albanskom jeziku.

“Autonomija se ne nalazi na pregovaračkom stolu” – podvuklo je izdanje.

Istovremeno je Doris Pak, nemački poslanik u Evropskom parlamentu, odškrinula tajnovitost sa drugog dokumenta u pregovorima – o tome da vlada Srbije može da skine svoje protivljenje prema prijemu Kosova u UN.

U intervjuu kosovskom “Radio Dukađini” (Radio Dukagjini) ona je izrazila uverenost “da će na kraju pregovaračkog procesa Kosovo dobiti stolicu u UN”.

Nešto ranije, istu informaciju donela je francuska informativna agecija AFP.

Ona je saopštila da je premijer Dačić već nagovestio “da Beograd može da odustane od svoje pozicije, po pitanju dugogodišnjeg cilja Kosova da postane član UN”.

Kao razlog tome, agencija navodi računicu srpske političke i poslovne elite, da će pristajanje na prijem Kosova u UN omogućiti Beogradu dobijanje datuma za početak pregovora o prijemu u EU, a takođe i “nove strane investicije”.

 

  Dakle, cena stolice za Kosovo u UN su – “nove investicije” u Srbiji i samo datum za početak pregovora za pristup Srbije EU.

Da li je preterano reći da ova cena nipošto nije adekvatna.

Dramatični događaji u srpskom susedstvu, u Bugarskoj, najbolje pokazuju u šta mogu da se pretvore evropske investicije u privredu balkanskih zemalja.

Tamo su energetske kompanije zemalja članica EU (CEZ, EONi EVN) praktično uspostavile kontrolu nad energetskim tržištem, što je dovelo do oštre socijalno-ekonomske krize.

Pri tom se vlada ove zemlje praktično lišila kontrolnih funkcija u ovoj strateški važnoj oblasti.

Da li je srpsko rukovodstvo spremno da u svojoj zemlji ponovi istovetan scenario – i to još na fonu optužbi za izdaju Kosova – ostaje otvoreno pitanje.

U svakom slučaju, “guru” američke politike na Balkanu, Danijel Server, profesor vašingtonskog Instituta za mir, nije sklon da precizira čak ni okvirni rok za stupanje Kosova u UN.

On jedino smatra “da će se to dogoditi pre ranije, nego kasnije”.

 

  Što se tiče položaja kosmetskih Srba, to, sudeći po raspoloživim informacijama, ni Beograd ni Priština ne nameravaju da ih informišu o toku razmatranja ovog problema.

Po podacima kosovskih medija, Dačić i Tači su “već postigli principijelnu saglasnost” da srpske strukture koje deluju na severu Kosmeta “treba da dožive evoluciju” i diskusija će se nastaviti samo oko “modela” slične evolucije.

Ako je to zaista tako, onda potpisivanje završnog sporazuma između Beograda i Prištine o saglasnosti srpskih vlasti da “de fakto” priznaju samoproglašenu nezavisnost države Kosovo, možda nije tako daleko.

 

 

   ©Geto Srbija

(Fond strateške kulture)

PRAVOSUĐE U SRBIJI: “SVAKO JE KRIV”- DOK SE NE DOKAŽE SUPROTNO

24. фебруар 2013. 1 коментар

 

  Pravno nevaljani dokazi ne mogu biti osnova za validnu presudu, a pretpostavka nevinosti podrazumeva da se  svako smatra nevinim dok se njegova krivca ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda.

  Na žalost, pred srpskom policijom i pravosuđem nije tako, nego je svako kriv dok ne dokaže suprotno, a do tada može da trune u isteražnom zatvoru neograničeno dugo.

Piše: Josip Bogić

Pravosudje

 

  Rešenje istražnog sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, kojim se obustavlja postupak protiv šesnaestoro okrivljenih pripadnika takozvane "Carinske mafije", zbog toga što je Tužilaštvo za organizovani kriminal odustalo od krivičnog gonjenja, razlog je da javnost razmisli o tome kakvu vlast ima i od čega treba da se plaši.

Ko će platiti nadoknadu bivšim pritvorenicima kojima nije dokazano krivično delo?

 

 

  Podsećanja radi, treba reći da su ovih šesnaest okrivljenih  po zahtevu za proširenje istrage tužioca za organizovani kriminal bili osumnjičeni za krivično delo zločinačko udruživanje  (KT.S. br. 18/06 od 24. decembra 2006. godine), a da je u tom trenutku najglasniji u hvalisanju ovog "poduhvata" bio sadašnji nezakoniti direktor policije Milorad Veljović.

Iznosio je činjenice da policija neće stati sa akcijom i da će istraga obuhvatiti sam vrh Uprave carina, da niko koga istraga bude obuhvatila neće biti pošteđen, da su "ojadili" državu za nekoliko miliona evra kao i da je ovo potvrda da nema nedodirljivih u borbi protiv korupcije, da je u pitanju "bespoštedna" borba protiv organizovanog kriminala, da je zadao težak udarac kriminalu  i druge bljutave fraze.

Da li je obećanje uspunio i kako, javnost je videla.

U to vreme novine su bile pune naslova „carinska mafija odrala državu", „Carinska mafija ojadila državu", i sl.

Da li će sada objaviti koliko će to eksperimentisanje Veljovića koštati državu.

On sigurno neće to platiti.

Ako se ima u vidu da jedan dan proveden u neopravdanom pritvoru košta državu najmanje 5.000 dinara, lako je izračunati koliko će poreski obveznici platiti nadoknade a ne Veljović.

Isto tako ovi nesrećnici su više od šest godina bez posla.

Sada će biti vraćeni na posao i opet će poreski obveznici sve to platiti, a ne Veljović. I to je lako da se izračuna. 

Sada vidimo da je težak udarac ustvari zadat privatnosti lica čije je fotografije i video snimke hapšenja nezakonito objavljivao, a štetu oštećenima neće platiti on već poreski obveznici.

Svedoci smo svakodnevnih objavljivanja fotografija i snimaka kako na TV ekranima tako i na stupcima gotovo svih novina, spektakularnih hapšenja raznih mafija, okorelih kriminalaca i neprijatelja države kojima se pre suda presuđuje a koji je jedini merodavan da to utvrđuje.

 

  U Ustavu Republike Srbije, poglavlje o Pravnoj sigurnosti u kaznenom pravu, član 34, stoji da se "svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda".

Isto tako u važećem ZKP-u, u članu 3, govori se o Pretpostavci nevinosti, i da se  svako smatra nevinim dok se njegova krivca ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda.

Državni organi, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja građana, javne ličnosti i druga lica dužni su da se pridržavaju pravila iz ovog člana i da svojim javnim izjavama o krivičnom postupku koji je u toku ne vređaju druga pravila postupka, prava okrivljenog i oštećenog i nezavisnost, autoritet i nepristrasnost suda".

Načelo istine i pravičnosti u krivičnom postupku.

Takođe u važećem ZKP-u stoji da, Sud i državni organi koji učestvuju u krivičnom postupku dužni su da istinito i potpuno utvrde činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke.

Sud i državni organi su dužni da s jednakom pažnjom ispituju i utvrde kako činjenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist.

Pored toga u ZKP-u stoji da Pravno nevaljani dokazi ne mogu biti osnova za validnu presudu.

Pravo suda i državnih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da ocenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima.

Sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ovog zakonika, drugog zakona, ustava ili međunarodnog prava.

U Poglavlju ZKP-a koji govori o "Krivičnoj prijavi i ovlašćenjima organa pretkrivičnog postupka, u članu 231, stoji "Kad je to neophodno radi utvrđivanja istovetnosti ili u drugim slučajevima od interesa za uspešno vođenje postupka, organi unutrašnjih poslova mogu, uz prethodno odobrenje istražnog sudije, fotografisati osumnjičenog, uzeti otiske njegovih prstiju, javno objaviti fotografiju osumnjičenog i preduzeti druge radnje potrebne za utvrđivanje identiteta.

Ovi nesrećnici su bili na stubu srama kada su im objavljivane fotografija, kada su hapšeni pred TV kamerama, što predstavlja školski primer kršenja osnovnih ljudskih prava i pretpostavke nevinosti.

Svako ko je prekršio zakon treba da odgovara ali snimanje hapšenja i javno stavljanje lisica je bio hir direktora policije i dodvoravanje vlastima!

  Ovakvo ponašanje policije je protivpravno i nije u skladu sa ZKP-om jer za javno objavljivanje policija je morala da ima odobrenje istražnog sudije da u sredstvima javnog informisanja objave snimke i fotografije osumnjičenih kako to stoji u članu 231 ZKP-a.

Ovi mučenici su proveli nekoliko meseci u pritvoru iako se sada pokazalo da su nevini.

Pritvor nije kazna, već mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku i to samo izuzetno.

Ono ne može da se primenjuje uvek kao pravilo, a upravo se to dešavalo i dešava.

Pritvor je jedna od više mera obezbeđenja prisustva okrivljenog za nesmetano vođenje krivičnog postupka.

Tu pre svega spadaju poziv, zatim dovođenje, ukoli ko se okrivljeni ne odazove pozivu, zabrana napuštanja stana ili mesta boravišta, jemstvo, i na kraju kao krajnja mera pritvor

Zašto ni tužioci ni istražne sudije nisu reagovale u ovakvim slučajevima jer se očigledno radi o zloupotrebama državnih činovnika koji su naložili javno objavljivanje, ako su svi jednaki pred zakonom?

Čini mi se da ovo objavljivanje služi za zabavljanje širokih narodnih masa da bi im se odvukla pažnja od svakodnevnih problema vezanih za goli opstanak.

 

  Aktuelan je i izbor direktora policije.

U zakonu jasno piše da Direkcijom policije rukovodi direktor policije.

Direktoru policije odgovorni su načelnici uprava u sedištu Direkcije policije, načelnik policijske uprave za grad Beograd i načelnici područnih policijskih uprava. 

Organizacionim jedinicama u sedištu i područnim policijskim upravama rukovode načelnici uprava, a policijskim stanicama-komandiri.

Angažovanje specijalnih jedinica policije za posebne bezbednosne zadatke može se vršiti samo uz prethodno odobrenje ministra.

Predlog za angažovanje sadrži plan i procenu.

Tako piše u Zakonu. U praksi je sasvim nešto drugo.

Videli smo nerede na ulicama Beograda kada je zapaljena američka ambasada.

I tada je policijom komandovao neko drugi a ne direktor policije gospodin Milorad Veljović.

Zašto tada nije podneo ostavku na to mesto kada je video da policiji izdaju naređenja oni koji nisu merodavni za to?

Zašto se taj "čestiti, otresiti i pre svega moralni" direktor policije nije oglasio i rekao javno da su njegove ingerencije preuzeli neki drugi ljudi i naveo njihova imena?

Aktuelni ministar policije je u pravu kada odbija da postavi Veljovića za direktora policije, jer je do skora po naređenja išao na Andrićev venac.

Sada je našao novog nalogodavca! 

To je isti onaj direktor koji je komandovao policijom u vreme gej parade i za to dobio pohvale, koji je posle tih događaja i napredovao a nije odgovarao za propuste.

  Ko je stvarni „komandant" policije priznao je u više navrata sam direktor policije koji je izjavio da je njemu kao direktoru policije Savet za nacionalnu bezbednost nalogodavac, pre toga šef kabineta premijera, a sada se priklonio Prvom potpredsedniku Vlade?

Ovo naravno u Ustavu i zakonima o Policiji nema pravno uporište.

Policija radi na osnovu Zakona o policiji, ZKP-a i drugih podzakonskih akata.

Savet za nacionalnu bezbednost, po logici stvari ne komanduje on samo savetuje, a direktor policije treba da komanduje.

Problem upotrebe policije nije toliko nestručnost, obaveštenost i tehnika koliko sistem komandovanja i uplitanje „politikanata" u posao za koji nisu dorasli.

Veoma su skupi ti eksperimenti koji naravno papreno koštaju poreske obveznike.

Problemi u policiji su nastajali kada se politika počela mešati  u struku.

Počev od kadrovskih rešenja do samog neposrednog komandovanja istom.

Da pojedincima nije stvarno stalo do iskrene borbe protiv kriminala  već golog opstanka na vlasti,  najbolje ilustruju činjenice da  je sve koncipirano tako da je mnogo važnije da se  dotični ukoliko ne pristane na "kompromise" uhapsi, drži u pritvoru koliko je potrebno te da kao čovek, političar i privrednik propadne.

Pritvor služi kao mera diskvalifikacije političkih protivnika i neistomišljenika, a ne kao mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u postupku.

Pritvor je postao najefikasnije političko oružje vladajućih stranaka.

Na kraju su ovi kao i mnogi nesrećnici oslobođeni, ali badava im nekakva rehabilitacija  kada su kao ljudi osramoćeni, kada su im propali brakovi i kada su politički diskvalifikovani bez suđenja, a inicijatori takvog ponašanja nisu odgovarali kao ni izvršioci u tužilaštvu, sudovima i MUP-u.

A direktor policije isti!

 

  Tek kada tužioci budu odgovarali finansijski za štetu koju neosnovanim pritvorom nanose okrivljenima, tek tada će debelo da pogledaju dokaze, optužnicu i ostalo pa tek onda insistirati na pritvoru!

Svako treba da odgovara za ono što radi, materijalno, moralno i na svaki način, a ne da bude za to nagrađen foteljom direktora policije.

Račun sa kamatom bi trebalo ispostaviti Veljoviću, a ne poreskim obveznicima.

Umesto da konačno bude sklonjen zbog svega ovoga on je ponovo najozbiljniji kandidat koga podržava Prvi potpredsednik vlade Vučić!

 

 

  ©Geto Srbija

List protiv mafije

KOSOVO: SVI ZNAJU, A ĆUTE – BIZNIS I KORUPCIJA FAMILIJE TAČI

23. фебруар 2013. Коментари су искључени

 

Miljenik zapadnih vlada Tači, je iskoristio naklonost međunarodne zajednice i za privatan biznis.

 

Taci i rodbina.

Politička moć Tačija traje zadnjih pet godina, a to znamo i čijom zaslugom!!!

Tači postaje omiljeni političar stranim diplomatama u političkim razgovorima sa Srbijom i uspeva da zadrži svoju vladu, uprkos nekoliko glasova u koaliciji sa Alijansom za novo Kosovo (AKR) i manjinama.

On je odbio ponudu da dopuni i primi u koaliciju Savez za budućnost Kosova (AAK) Ramuša Haradinaja, i skoro doveo na čelo prvog čoveka stranke, potpredsednika, svog bivšeg šefa Kosovske informativne službe (SHIK) Kadrija Veselija, a suočen je bojkotom i kritikama iz partije, od strane Jakupa Krasnićija, predsednika Skupštine.

Na tek održanoj konvenciji izbora njegove stranke, Tači je pričao hvalospeve o dostignućima njegove vladavine hvalio se povećanju plata u javnom sektoru, izgradnji škola i asfaltiranju puteva…

"Mi zajedno, izgradili smo državu i vlast za bolji život", hvalio se Tači.

A ne pominje Amerikance, NATO. EU, i ostale zapadnjake koji su mu uz pomoć bombi omogućili da stvara državu???

Ali Tači , sigurno nije u tim hvalospevima, izneo podatak da  je na Kosovu i Metohiji do 2000. zabeleženo postojanje više od 120 hiljada preduzeća, tačnije 120.570, ali broj onih koji plaćaju porez ne prelazi ni 50 hiljada preduzeća.

Sve su to fiktivna preduzeća, i individualni biznisi, jer ne radi nikakva privreda, a ovakav način registrovanja je stvorio mogućnost da se porez ne plaća.

Prema statistikama, od 106.858 pojedinačnih preduzeća su 3440 opšte partnerstvo; ograničeno partnerstvo je 86,9060 ; preduzeća sa ograničenom odgovornošću akcionarsko društvo 391; stranih kompanija je 599; socijalna preduzeća 23; 10 javnih preduzeća; zemljoradničkih zadruga 76; i oni nad kojima ima nadležnost Kosovska agencija za privatizaciju su 33 preduzeća.

To su samo neki opšti statistički podaci, a o pojedinačnim biznis dostignućima, valjalo bi priupitati i Tačijeve rođake…

Formirao je jake veze sa privrednicima, a njegova braća uz njegovu pomoć, počeli su da stvaraju kompaniju samo nekoliko meseci posle njegovog dolaska na vlast. Sada oni imaju udela u moćnim privatnim kompanijama. Ove kompanije obavljaju poslove u izgradnji, u rudarstvu, energetici, uljima, i osiguranju.

 

     Bljerim Graditelj Tači

 

Tek godinu dana na mestu “predsednika vlade”, formirana je građevinska firma i upisana u Agenciji za privredne registre (ARBK), 14. januara 2009.

Blerim Tači, mlađi brat premijera, vlasnik u "Building Ilirije" (izgradnja Ilirije) je sagradio milionski vredan stambeni kompleks u naselju Matu 1 u Prištini, 2012. god.

On je partner Milaimu Cakiki, biznismenu iz Glogovca.

Sertifikat za obavljanje poslova je izdat u Čaglavici . Blerim Tači je ovlašćen za Čaglavicu a Cakiki je odgovoran za Prištinu.

Blerim Tači nikada nije odgovorio kako je obezbedio sredstava za izgradnju ovog kompleksa.

U tamošnjoj agenciji za privredne registre, nema nikakvih podataka da se on ranije bavio nekakvim poslovima koji su iziskivali veliki finansijski opticaj.

Blerim Tači je u novembru 2009 registrovo firmu "Odetjon", koja se bavila trgovinom građevinskog materijala namenjog za izgradnju. Ime te firme je postalo pobednik na javnim tenderima, iako se ne zna da li firma ima finansijsko poslovanje.

"Blok 21", kako se zove graditeljski kompleks “Illiria izgradnje”, podeljena je u dve zgrade u kojima je planirano za izgradnju 102 stana.

Na osnovu svedočenja građevinskih firmi, prosečna cena izgradnje ovih stanova se kreće do 4 miliona, a od njihove prodaje, obezbedio bi 7-8 miliona evra.

 

    Tači Idriz veze sa poslovanjem minerala

 

U selu Mališevo maloj opštini na čijem je čelu PDK, postoji kompanija "Geo Mineral", na čijem je čelu Idriz Tači, koja se bavi ekstrakcijom minerala.

Kamenolom je upisan u Agenciju za aprivredne registre (ARBK) u maju 2008, kada je Hašim Tači bio tek pet meseci na mestu “premijera zemlje”.

Kao i Idriz Tači, isto tako i Blerim Tači, je odbio da pruži objašnjenja o poslovnim aktivnostima.

Ova kompanija, pre nego što je angažovana kao podizvođač za Behtel- posebno za izgradnju autoputa na Kosovu, takođe je osvojila tri javna tendera KEK,(kosovske elektroenergetske korporacije) čija je ukupna vrednost oko 1 milion 600 hiljada evra.

Kompanija je u 2009 je pobedila na tenderu u iznosu od 1 milion 200 hiljada evra, i dobila još jedan posao u iznosu od 205 hiljada eura.

Takođe, na drugom tenderu u 2011, dobila je posao čija je vrednost preko 150 hiljada evra.

U dokumentima "Geo Mineral" Idriza Tačija, prikazano je da se nafta isporučuje na "Kosova Petrol", čiji je vlasnik poslovni i bivši savetnik premijera Hašima Tačija, takođe bivši član PDK.

Bedri Salman, vlasnik kompanije "Kosova Petrol" je biznismen koji ima koristi od upotrebe više od 20 benzinskih pumpi kompanije "INA" bez plaćanja deset godina, oštetivši kosovske institucije sa preko četiri miliona eura. Takođe, Salman je preduzeo mere da se uspostavi društvena svojina na "Victori Hotel", jedan od najpopularnijih hotela u Prištini, odakle je razvio privatni biznis.

"Geo Mineral” poslovi se obavljaju zajedno sa nekom drugom kompanijom, čije se administrativne kancelarije nalaze u naselju Dardanija u Prištini, u šoping centru, nasuprot policijske stanice.

Haiati Banjica u ARBK zvanično je naveden kao vlasnik preduzeća "Geo Mineral", koja se bavi poslovima razbijanje kamena, dok je njegov sin, Visar Banjica je vlasnik "OVE group", kompanije koja se bavi trgovinom metala.

Dve kompanije, jedna pored druge, dele kancelariju, imaju ili su imali kontakte sa braćom i ljudima bliskim Hašimu Tačiju.

"Geo Mineral" je takođe nekoliko puta menjao vlasnike u poslovnim knjigama.Vlasničke promene su napravljene uglavnom kroz sporazumni oproštaj akcija, iako to opraštanje nije zakonski dozvoljeno.

Milaim Cakiki je sused Hašima Tačija u naselju "Nova Priština-Zapad" kod Veternika.

On je takođe na listi stanovnika naselja koji su dobili saglasnost gradske opštine Priština da gradi u ovoj oblasti.

Kada je Tači završio privatnu posetu Makedoniji u februaru 2009, putovao je automobilom Milaim Cakiki.

Cakiki i njegovi članovi porodice, Fazliu e Viktori, su vlasnici velikih preduzeća na Kosovu i takođe su uključeni u kontroverzne privatizacije, za koje revizori veruju da su korumpirane.

Milaim Cakiki je u evidenciji Ministarstva trgovine i industrije (MTI), naveden kao predstavnik na Kosovu od turske građevinske kompanije.

Kompanija "Uluova Insaat sam Makine Sanaia" na čijem sajtu je navedeno da se bavi građevinskim poslovjma na gradnji autoputa Vrbnica- Merdare, i kao poslodavac naveden je konzorcijum Behtel-Enka, koji je potpisao ugovor sa Vladom Kosova da izgradi  "Ulica narod ", kao najveći infrastrukturni projekat.

Pored toga, Cakiki poseduje NTP "Almakos", čija je osnovna delatnost trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama koje prodaju pre svega hranu, pića i duvan.

Kompanija ima samo tri zaposlena i ista je registrovana 20. februara 2007.

Od 2008. do 2010. Cakiki je bio partner sa Visar Banjicen u preduzeću "OVE group". Trenutno je samo Banjica vlasnik ove kompanije.

Takođe, "Novo Metamb" DOO nekadašnje društveno preduzeće već privatizovano, čiji su vlasnici Fazli Cakiki, Bljerim Cakaj, Milaim Cakiki, Viktor Cakiki

Preduzeće ima tri zaposlena i osnivano je 7. decembra 2010. Osnovna delatnost je proizvodnja metalnih konstrukcija i njihovih delova.

 

  "Prevara Preventers" Gani Tači

 

Gani Tači je veliki brat lidera Demokratske partije Kosova. On je deo odlučivanja u industriji osiguranja koja ima važnu poziciju u organizaciji koja nadgleda poslovanje.

Tači je trenutno zamenik / direktor Kosovske bezbednosne biroa organizacije na čelu sa privatnim osiguravajućim kompanijama, ali je u sprezi sa Centralnom bankom Kosova, za tu svoju poziciju plaćen je oko 3 hiljade 500 evra mesečno.

On je u leto prošle godine, izabran kao Izvršni direktor SAC, za koji je plaćen preko 4 hiljade evra mesečno, ali nije ostao više od tri nedelje u ovoj poziciji. Gani Tači je dao ostavku, rekavši da je to učinio iz ličnih razloga.

U međuvremenu, uprkos plati u iznosu od oko 3 hiljade 500 evra, dobio je bonus u iznosu od 10 hiljada eura.

SAC Administrativni savet je odlučio u septembru prošle godine, da daju bonus Gani Tačiju na osnovu toga što je sproveo uspešnu akciju da spreči prevare u osiguranju.

Hašim Tači je u to vreme bio pred kraj mandata kao predsednik privremene vlade Kosova.

U januaru 2000.g UNMIK policija je upala u stan Gani Tačija u vezi sa incidentom vatrenog oružja. Pored pronalaženja pištolja skrivenog ispod dušeka dece, policija je pronašla 250 hiljada dolara.

"Gani je rekao policiji da mu je novac dat od strane kanadske građevinske firme koja radi na Kosovu, “Meridian Resources", izjavio je za članak "Kosovo zahvaćeno reketiranjem", koji je objavljen na BBC u aprilu 2000.

Pored toga, u ovom članku, rekao je da je tada Tačijev brat radio kao posrednik ove firme kanadske firme. "Direktor firme Shaun Odlayak odnosno iznos koji je dat bio je blizu 60.000 dolara, ali prihvata da Gani platio za" brokerske usluge ‘", kaže članak.

"Gani, kaže, pomogao mu je da se bavi nekim firmama koje su preuzete od strane uprave Hašima Tačija posle rata", nastavlja članak.

Odlayak je tvrdio da Kosovo teško da posluje bez sprege sa bivšim članovima UCK’-e.

"Nema nikakve sumnje da su ljudi iz nekadašnje OVK dobro pozicionirani u poslu, tako da ne postoji način da posluju u ovoj zemlji bez njih, čak i u poslovima na dnevnoj bazi", rekao je on u članku BBC .

A onda advokat Gani Tačija je kasnije rekao da je to novac od plata radnika i da su im kasnije vratili policijci UNMIK-ut./jnk.

 

©Geto Srbija

medjashi

GRANIČNI PRELAZI: “PLJAČKA I ŠVERC” MILIONSKIH RAZMERA “U ORGANIZACIJI” UPRAVE CARINA

21. фебруар 2013. 3 коментара

 

  Zvanično se godinama unazad gotovo uopšte više ne uvoze ni tekstilna roba niti obuća poreklom iz Kine.

  Istovremeno je tržište puno ove robe. Službenici koji omogućuju ovakvo poslovanje zarađuju mesečno i do 45.000 evra, svi su na dobiti osim državnog budžeta koji ostaje uskraćen za carinu.

  Umesto da se bori protiv ovog kriminala funkcioneri Uprave carina Srbije gledaju da kazne one koji pošteno rade i pokušavaju da spreče šverc.

Piše: Igor Milanović

Uprava carina

 

  Posao sa uvozom kineske robe traje već više od jedne decenije i u njemu su se svi obogatili: špedicije, uvoznici, Kinezi, carinici…

Jedino je uvek država bila ta koja je oštećena.

U prilog tome je i neverovatna činjenica da poslednjih dve godine gotovo ne postoji zvanični uvoz tekstilne robe i to zahvaljujući reketu koji sprovode carinski službenici koji su postali pripadnici organizovane kriminalne grupe.

I dok je republički budžet svesno zakinut na svakom koraku, za milione evra godišnje, rafovi prodavnica kineske robe sve su puniji.

U lanac šverca robe preko zvaničnih graničnih prelaza svi su umešani i svi odlično zarađuju.

Čak su u ceo posao upleteni i hrvatski carinici, jer roba dolazi iz njihovih pomorskih luka odakle se distribuira u Srbiju.

 

  Na čelu Odeljenja za obaveštajne poslove Petog sektora Uprave carina nalazi se Željko Popović, čovek koji bi po prirodi stvari trebao da zna sve o metodama krijumčarenja.

Zahvaljujući svojim odličnim vezama u policiji, iz koje je i došao, ima odlične informacije o potencijalnim akcijama obične i poreske policije, tako da je uvek u stanju da na vreme obavesti svoje saradnike kada da budu oprezni.

Bez njegovog aminovanja nije moguće bilo šta da se radi.

Svoju blagonaklonost prema određenim krugovima kriminalaca saopštava saradnicima iz Odeljenja za sprečavanje krijumčarenja koji su na terenu njegove oči i uši.

Nedavno mu je mandat produžen za još četiri godine…

  Bivši šef Službe za krijumčarenje u Beogradu Rade Knežević, već dve godine je u Šapcu, jer je direktoru Uprave carina pokvario posao vredan 600.000 evra tako što je mimo dogovora direktora i švercera zaplenio robu.

Najistaknutiji operativac u carinskoj ispostavi (CI) Beograd je Dejan Matić.

On je čovek koji vedri i oblači, a bez dogovora sa njim ne postoji garancija da će posao moći da bude obavljen.

Onome ko je postigao dogovor i platio šta mu je traženo, kontrolori nikada ne ulaze u magacin, osim kada nema drugog izlaza, a to se dešava izuzetno retko.

Postoje špedicije u čije magacine nikada nijedna inspekcija ne sme da uđe, a to su posebno privilegovani šverceri.

  Za novog načelnika Petog sektora postavljen je Marko Ćirković koga je bivši direktor Uprave carina (UC) Predrag Petronijević prvo oterao iz službe, ali ga je vratio kada je čuo da je on u Srpskoj naprednoj stranci koja je upravo preuzimala vlast.

Za svoje marifetluke, Predrag Petronijević je imao zaštitu sa najvišeg državnog vrha, od bivšeg ministra Dragana Šutanovca i direktora SDPR-a Stevana Nikčevića.

Novac za zaštitu je plaćao tako što je odobravao naduvane račune za renoviranje i dogradnju carinarnica, a koje su obavljale firme povezane sa SDPR-om.

Nije bez značaja bilo ni to što je Petronijevićev pomoćnik Nenad Matić u kumovskim vezama sa direktorom BIA-e Sašom Vukadinovićem.

 

  Granična služba je prva stanica na ulazu u Srbiju gde se roba pregleda.

Dokumenta koja se prilažu na granici po pravilu nemaju nikakvu vezu sa robom koja se nalazi u kontejneru.

Tek s vremena na vreme po neki kontejner ode na vanredni pregled i piše se po neka prijava za sitni prekršaj, tek da bi se opravdalo postojanje carinskih službi.

Po nalazima nadzorne službe kod konačnog carinjenja svaki kontejner koji pregledaju njeni službenici je u redu.

Da nije tako, odnosno da postoje neki prigovori u problemu bi bili Granična služba i Služba za krijumčarenje.

Po pravilu, zapisnik o pregledanoj robi predaje se u 19 časova kada je kraj smene i kada je roba iz carinskog magacina već odavno izvežena i dostavljena konačnom korisniku – Kinezu.

U slučaju da i dođe do nekih neprijatnosti Nadzorna služba odgovornost prebacuje na špeditere.

Službenici Službe za pregled dolaze u magacin pošto je uvezena roba već otpremljena Kinezima, a na njeno mesto postavljena ona koja odgovara deklaracijama.

Roba se carini po papirima, ponekad se cene malo dignu ne bi li izgledalo kako pregledači savesno rade svoj posao.

  Transporteri su izuzetno važna karika u ovom lancu, jer oni moraju da znaju šta zapravo prevoze, pa tako znaju i koja je roba prijavljena pod lažnim papirima koje na granici moraju da prikažu, dok originalne bacaju.

Vozači su i ti koji se dogovaraju sa radnicima koji rade na vagama za merenje težine kamiona za koliko da se smanji izmerena težina kako bi se sve uklopilo u prateću dokumentaciju.

Naravno, ovo se posebno plaća…

Špediteri su ti koji obezbeđuju logistiku za šverc koordinirajući rad svih učesnika u ovom poslu: od carinika u Hrvatskoj, preko prevoznika do carinika u Srbiji.

Nekoliko špedicija se stalno pojavljuje u poslovima sa švercovanom robom za kineske prodavnice.

Tako je špediter Global u proseku prevozio 50 do 60 kontejnera, ali se navodno povukao iz posla pošto je došao na udar konkurencije.

Naslednik njegove logistike je Samba, koja je preuzela i većinu Globalovih poslova.

I špediter Bonex je u samom vrhu poslova sa kineskom robom, a bije je glas da je špedicija koja je na sve spremna samo da bi opstala.

Špediciju Medijatu vodi bivša carinica Marija Gajić koja je već hvatana u prljavim poslovima, ali su je uvek izvlačili prijatelji njenog pokojnog oca iz Državne bezbednosti.

Ceca je sestra  bivšeg carinika Zorana Vidojevića, sa kojim je zahladnela odnose zbog sopstvene alavosti.

Često menja špedicije, ali je uvek u poslu.

Dramil i Forte posluju isključivo preko železnice.

  Posao se odvija tako što se roba pušta na mesto konačnog carinjenja iako se ne slaže sa papirima.

Odmah po izlasku nadzornika iz magacina roba se izbacuje i dostavlja Kinezima.

Umesto nje na carinjenje ide roba i do deset puta niže vrednosti, ono što špediteri nazivaju "krš i lom", tako da se umesto tri do pet miliona dinara carine plaća tek nekih pola miliona ili manje.

Po jednom ovakvom kontejneru carinski službenici uzimaju oko 1.500 evra mita.

Pre nekoliko meseci je napravljen dogovor najjačih špeditera sa Kneževićem iz V Sektora kojim je pokušano da se uvede neki red u poslovanje.

Po tom sporazumu se naplaćivala carina u visini od 1.700 evra po toni za kontejnere do 15 tona, a za one teže 1.500 evra po toni.

Dogovor je propao, jer je od njega prvo odustala Marija Gajić koja je u to vreme preuzela poslove jednog uhapšenog kolege, a njenim stopama je ubrzo krenuo i Bonex, pa zatim i ostali.

Dogovor je bojkotovala i CI Železnička stanica Beograd na čijem čelu je Sava Ribić, za koga se veruje da je pošten.

Carini se sve i svašta, samo ne tekstilna roba koja se, zvanično, NE uvozi u Srbiju.

Fakture su tako nemušto pisane da ih je nemoguće prevesti, ali sve to prolazi ako se dovoljno dobro plati Ranki Rešetar, šefici nadzora ili izvesnom cariniku Džoniju čiji je kum vlasnik špedicije Samba.

Na čelu CI Dobanovci, koja je ključna za švercovanje, nalazi se Goran Šoškić, do guše upleten u kriminal, na ovo mesto doveden upravo zato što je neškolovan i lak za manipulisanje.

  Na samom vrhu mafijaške piramide nalazi se upravnik carinarnica Beograd Dušan Mirilović i njegova zamenica Rada Stevanović koja svog šefa naziva "maneken za vinjak", budući da se u suštini ona za sve pita.

Svake Nove godine Rada odlazi u Austriju gde joj studira sin i tamo ostaje do 15. januara upisujući kamate na računima koje ima u toj zemlji.

Sa njom tamo nekad boravi i Nikčević koji je zajedno sa njenim mužem, takođe zaposlenim u SDPR-u, na veliko izvozio oružje i to kako legalno, tako isto i ilegalno.

Za novog direktora Uprave carina Tihomira Bogićevića kažu upućeni da je čovek od struke i da poštuje zakon.

Problem je upravo u tome što se to govorilo ne samo za mnoge njegove prethodnike, već i za šefove na nižim, ali ključnim pozicijama.

Svi oni u nekom trenutku uđu u vrzino kolo koje pojedincima na mesečnom nivou, pored redovne plate, donosi i do 45.000 evra mita!

 

  Da bi mogao da se opere novac koji se sa svih strana sliva u beogradske carinarnice, direktor Dušan Mirilović je otvorio nekoliko tajnih računa koji se ne nalaze u sistemu Narodne banke Srbije, te su tako nevidljivi za nadzorne organe.

Jedan od takvih računa je i ovaj pod brojem 200-415072848-63 kod Poštanske štedionice za koji nije bilo moguće da se utvrdi ko je stvarni vlasnik.

Na pitanje zainteresovanog novinara u vezi tog računa, Poštanska štedionica () je odgovorila dopisom koji je potpisao Zoran Rosić, direktor Sektora za poslove sa stanovništvom, i to u formi saopštenja, da PŠ ne daje imena korisnika računa.

Pregledom Registra računa pravnih lica ili preduzetnika koji vodi Narodna banka Srbije moglo je samo da se utvrdi da pomenuti račun pripada nekom fizičkom licu.

Kako je moguće da se uplate carinarnica Beograd odvijaju preko privatnih računa, a da to niko od nadležnih organa ne vidi, ili možda “ne želi” da vidi???

 

  ©Geto Srbija

List protiv mafije

%d bloggers like this: