Архива

Posts Tagged ‘pravosudje’

POLITIČKI UTICAJ NA TUŽILAŠTVO: NOVI ŠEF IZABRAN PO SPOSOBNOSTI ILI PO MERI VLASTI SRBIJE!???

9. јануара 2016. Коментари су искључени

 

Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević je okončao svoju misiju. Bio je zaštitnik krupnog i organizovanog kriminala.Političke elite su bile spokojne. Skoro nedodirljive.

Za šest godina, koliko je bio na mestu specijalnog tužioca, kao kandidat Demokaratske stranke, uspeo je da nakon promene vlasti uzme u punu zaštitu gornju strukturu prethodne vlasti. I kada je morao da stupi na scenu, kao što je slučaj sa bivšim ministrom Oliverom Dulićem, vešto se izvlačio. Odugovlačio je.

 

                    Milan Glamočanin

NOVI SEF2

 

Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala i Uprava kriminalističke policije MUP-a  Srbije prikupile su tone dokaza o iznošenju 40 milijardi evra iz zemlje. Za vreme vladavine DS-a skoro 30 milijardi. Plus nekoliko milijardi u kešu, van tokova. Evropska unija je tražila da se sudski rasvetle 22 privatizacije srpskih državnih preduzeća.

Nova vlast nije smela da nasrne na njega. Čekala je tri godine da mu istekne mandat. Tužilac je mnogo znao. Potpisao je na hiljade zahteva sudijama za prethodni postupak za prisluškivanjem “sumnjivih“ novinara, biznismena, poslanika, političara... Pokretao je krivične postupka samo kada je bio prinuđen. Uspeo je vešto da i ignoriše napade Draga J. Vučićevića, znajući da je on Vučićev glasogovornik.

Iz tužilačkih spisa koji se godinama povlače po njegovim fiokama nestali su transkripti razgovora, dokumenta.

Tužilac Radisavljević je o Vučiću imao stotine dokumenta koji mogu da ga odvedu na višegodišnju robiju. Od procesuiranja odgovornih za sporne privatizacije Vođa je odustao. Nema dokaza. Informer je u izdanju od 22. decembra najavio na naslovnoj "Vučić hapsi za Novu godinu".

Premijer i ministar policije nisu ovlašćeni da najavljuju hapšenja, niti bi mogli da imaju uvid u pretkrivične spise.

Ali..

Narodna skupština Srbije je dan ranije izglasala novog tužioca za organizovani kriminal. Postavila je advokata iz Čačka Milana Nenadića. Gospodin Nenadić je iznenađenje za srpsko pravosuđe. Član je Srpske napredne stranke. Odan prijatelj Vučićevih prijatelja.

Najavljeni lov može da počne. Spisak već postoji, Vođina velika propaganda laži je spremna da krene. Ako nema dokaza u sudskim spisima, ima ih kod Dragana J. Vučićevića, Željka Mitrovića i njihove kamarile.

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 17.12.2015. godine predložila za izbor kandidate i za javne tužioce u velikom broju javnih tužilaštava u Republici Srbiji.

Tim povodom oglasilo se i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca saopštenjem:

…Premda Udruženje smatra da je većina predloženih kolega svojim dosadašnjim radom zaslužila poverenje, kao i da je izbor javnih tužilaca neophodan, budući da mandat javnim tužiocima ističe 31.12.2015. godine, ukazujemo da nije jasno kojim se kriterijumima Vlada rukovodila prilikom odlučivanja.

Naime, za neka javna tužilaštva su predloženi kandidati koji su bili najbolje plasirani na rang listi, a za neka javna tužilaštva kandidati koji nisu bili najviše rangirani. Kako Zakon o javnom tužilaštvu , odredbom čl. 82 st. 1, obavezuje Državno veće tužilaca da se predlaganje i izbor za javnotužilačku funkciju vrši na osnovu rang liste, primenom kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, ali ne i Vladu, ostalo je nejasno kojim se kriterijumima rukovodila Vlada prilikom predlaganja kandidata.

Čitav postupak predlaganja izbora javnih tužilaca potvrdio je stav Udruženja da Srbija nema odgovarajući ustavni, zakonski i uopšte normativni okvir za izbor javnih tužilaca i da bi postupak predlaganja i izbora javnih tužilaca trebalo da bude izuzet iz nadležnosti Vlade i Narodne skupštine – navodi se u saopštenju Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.

Uočeno je da su zamenici osnovnih tužilaca, tokom postupka koje je sproveo DVT, „sakupili" više bodova od nekadašnjeg šefa Republičkog tužilaštva.

Državnom veću tužilaca (DVT)  pristigao je veliki broj prigovora na rang-listu kandidata za šefove tužilaštava koju je ovo telo formiralo posle višemesečne „provere" učesnika u konkursu za ova mesta, saznaje „Politika". Iako rok za prigovore ističe danas u ponoć, veliki broj je na adresu DVT stigao već prvog dana.

Prigovore su, između ostalih, podneli kandidati za više tužioce u Prokuplju, Novom Pazaru, Požarevcu… Posebno je uočljivo da su učesnici koji sada obavljaju funkciju zamenika osnovnog tužioca, kako može da se zaključi na osnovu rang-liste, tokom postupka koji je sproveo DVT, „sakupili" više bodova od kandidata koji se izvesno vreme nalazio na čelu republičkog javnog tužioca ili onog koji je godinama radio kao zamenik tužioca za organizovani kriminal i ratne zločine. Zbog toga se može postaviti pitanje da li su članovi DVT-a kandidate realno, to jest objektivno ocenjivali.

Premijer i njegov ministar pravde su srećni. Stanje u pravosuđu je, skoro, idealno. Sve je u njihovim rukama. A očigledno je da su loši momci sada u prilici da nastave sa rasprodajom pravde. U korist Vođe.

U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije se navodi:

Srbija je 2013. godine usvojila novu petogodišnju Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa (NSRP)  i akcioni plan. Ona će morati da se revidira kako bi obezbedila primenu glavnih preporuka iz funkcionalne analiza pravosuđa koju je sprovela Svetska banka.

Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca (DVT) predlažu Narodnoj skupštini kandidate za izbor na pravosudnu funkciju i prestanak ove funkcije . Njima predsedava Predsednik Vrhovnog kasacionog suda odnosno Republički javni tužilac, VSS ima 11 članova.

DVT ima 11 članova. VSS i DVT dele nadležnost za budžete sudova i tužilaštva (nadležni su za budžet za sudije/tužioce i operativne troškove), sa Ministarstvom pravde koje je nadležno za zaposlene u sudovima/tužilaštvu, uključujući i pomoćnike sudija/tužilaca, infrastrukturu, opremu za IT i kapitalne investicije. Efikasnost u budžetskom upravljanju je onemogućena ovom podelom nadležnosti i odgovornosti.

Nezavisnost sudija i tužilaca je utvrđena Ustavom i okvirnim zakonodavstvom. Međutim, Ustav i zakoni omogućuju politički uticaj. Narodna skupština imenuje predsednika Vrhovnog kasacionog suda i sve predsednike sudova, Republičkog javnog tužioca i sve javne tužioce.

Neophodno je izmeniti sastav i način izbora VSS i DVT kako bi se isključila politička uplitanja. I VSS i DVT nisu javno stali u zaštitu nezavisnosti pravosuđa u slučajevima uplitanja politike u rad sudija i tužilaca. Sudski poslovnik predviđa nasumičnu dodelu predmeta, ali u praksi ne koriste svi sudovi ovakav postupak i očekivanja su relativno česta.

Ne postoji odgovarajuća tehnologija za nasumičnu dodelu predmeta u javnim tužilaštvima. Postoji zakonodavni okvir za sprečavanje premeštaja sudija i za oduzimanje predmeta od sudija. Međutim, predsednici suda imaju velika ovlašćenja da oduzmu sudiji predmet ili da izvrše preraspodelu predmeta. Sudovi nemaju obavezu da obaveste VSS o broju sudskih predmeta koji su oduzeti sudijama.

U izveštaju se navodi i da "Postoje etički kodeksi za sudije, javne tužioce i advokate, ali nema dovoljno obuka. U DVT postoji Etički odbor, ali VSS nema takvo telo. Ne postoje planovi integriteta za pravosuđe. Integritet nije standardni kriterijum u procesu izbora i postavljanja.

Disciplinski postupci postoje i za sudije i za javne tužioce. VSS i DVT su odgovorni za pokretanje postupaka i donošenje odluka o disciplinskim i etičkim pitanjima. Kada se dokaže neki prekršaj, sankcije koje se primenjuju u disciplinskim predmetima do sada nisu imale odvraćajuće dejstvo.

Mali je broj predmeta protiv javnih tužiulaca. VSS se suočio sa opstrukcijama prilikom zaključivanja jednog ključnog disciplinskog predmeta koji se odnosio na nezavisnost sudstva. Sudije i tužioci moraju prijaviti svoju imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije svake godine i moguće sukobe interesa. Pokrenut je krivični postupak protiv jednog sudije, ali je odbijen. Pokrenuto je četrnaest postupaka protiv sudija koji nisu na vreme prijavili značajne promene koje su nastale u njihovom imovinskom stanju.

Imenovanja, vrednovanje rada i razrešenja su u rukama VSS i DVT. I VSS i DVT su usvojili kriterijume i smernice o imenovanjima i vrednovanju rada. Primena tih pravila na sudije je odložena. Srbiji nedostaje sveobuhvatan sistem periodičnog vrednovanja rada sudija i tužilaca. Postoji potreba za uspostavljanjem sistematskog pristupa razvoju karijere, uključujući i potrebe za obukom.

Pravosudna akademija je nezavisna institucija nadležna za početnu i stalnu obuku sudija i tužilaca. Njen trenutni godišnji budžet iznosi 1,496 miliona evra. Ima 30 zaposlenih.

Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca određuje broj osoba za početnu stručnu obuku svake godine. Stalna obuka je na dobrovoljnoj osnovi, osim one koja je propisana zakonom ili odlukom saveta. Početna obuka do sada nije garantovala postizanje standarda za one koji počinju da se bave tom profesijom.

Stalna obuka koja je u ponudi nije dovoljna da pomogne onima u ovoj struci da reše ozbiljne izazove usled brojnih izmena zakona i generalno lošeg kvaliteta zakona. Pomoćnici sudija i tužilaca do sada nisu obučavani.

Ukupan budžet za pravosudni sistem za 2015. godinu iznosi 26 evra po stanovniku. Ima 38 sudija, 11 tužilaca i 116 advokata koji rade na 100 000 stanovnika. Postoji 209 privatnih sudskih izvršitelja.

Pravosudni sistem ima adekvatna sredstva u poređenju sa prosekom u EU i u odnosu na BDP, ali se ta sredstva ne raspoređuju uvek učinkovito. Sudovi se delimično finansiraju od sudskih taksi (43 %), ali su stope naplate male, a očekuje se još smanjenja pošto je pružanje usluga prebačeno na javne beležnike i privatne sudske izvršitelje. Planiranje budžeta i raspodela sredstava se retko kad prilagođavaju. Automatska razmena informacija je retka, a informaciona i komunikaciona tehnologija je i dalje u velikoj meri slabo razvijena.

Nedostaju svrsishodni, precizni i pravovremeni statistički podaci. Ne postoji dosledan ili lako pristupačan korpus sudske prakse. Ne postoji sistem ponderacije predmeta kojim se može rešiti problem velikih razlika u obimu posla.

Novi Zakon o posredovanju u rešavanju sporova je na snazi od januara, ali je svest o posredovanju mala i potrebna je obuka za stručnjake u ovoj oblasti. Srbija ima status posmatrača u Evropskoj mreži za obuku u pravosuđu (EJTN) .

Ukupna dužina trajanja postupaka i broj starih nagomilanih predmeta i dalje su razlog za zabrinutost. Nacionalni program za smanjenje nagomilanih predmeta postoji, ali sudovi nisu ispunili ciljeve predviđene za 2014. godinu, delimično i zbog četvoromesečnog štrajka advokata.

Sudski sistem je i dalje opterećen birokratijom i vansudskim dužnostima, kao što je overa dokumenata, a posebno je opterećen sa 1,6 miliona izvršnih predmeta koji se uglavnom odnose na potraživanja građana i račune za komunalne usluge.

Broj nagomilanih nerešenih predmeta u Vrhovnom sudu se 2014. godine povećao, sa "indeksom učinka", tj. odnosom između rešenih i novoprimljenih predmeta, od 80,7 %, dok je stopa prijema u osnovnim sudovima, upravnim sudovima i višim sudovima bila 110%, odnosno 103% i 108,47% . Politika u oblasti ljudskih resursa mora da se izbori sa problemom relativno velikog broja sudija i nedostatkom poznavanja veština među zaposlenima koji pružaju stručnu podršku.

Srbija je ostvarila izvestan nivo pripremljenosti u pogledu borbe protiv korupcije.

Izvestan napredak je ostvaren protekle godine, posebno u sprovođenju postojećeg zakonodavstva i usvajanjem novog Zakona o zaštiti uzbunjivača . Međutim, korupcija je i dalje široko rasprostranjena, a snažni politički podsticaj tek treba da donese održive rezultate.

Prilikom otklanjanja nedostata u narednoj godini Srbija naročito treba da obrati pažnju na to da: uspostavi evidenciju o istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama u slučajevima korupcije na visokom nivou: izgradi stabilan sistem za koordinaciju i praćenje sprovođenja Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i akcionog plana, obezbeđujući da sve ključne institucije imaju odgovarajuće kapacitete i resurse da delotvorno ispune dužnosti iz svoje nadležnosti; hitno izmeni i sprovede deo Krivičnog zakonika o krivičnim delima protiv privrede i koruptivnim krivičnim delima (posebno član 234. o zloupotrebi položaja odgovornog lica) sa ciljem da se utvrdi pouzdan i predvidljiv okvir krivičnog prava; brzo usvoji nov Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije kako bi se ojačala njena uloga kao ključne institucije u još delotvornijoj borbi protiv korupcije.

Postoji neka početna evidencija o istragama, krivičnom gonjenju i presudama u slučajevima korupcije za koje se smatra da nisu na visokom nivou. Do sada nije bilo pravosnažnih presuda za slučajeve korupcije visokog nivoa.

U pogledu političkog uticaja na policiju, sudije i tužioce, ministri (i poslanici /članovi stranaka) i dalje kritikuju istrage o korupciji koje su u toku, kao i odluke suda. Potrebno je veću pažnju usmeriti na sprečavanje korupcije u lokalnoj upravi.

Curenje informacija u medije o istragama koje su u toku, uz nepoštovanje pretpostavke nevinosti su razlozi za ozbiljnu zabrinutost. Jedan broj slučajeva visokog profila, uključujući i one u kojima su dokazi o navodnim protivpravnim radnjama predstavljeni u medijima, nisu ozbiljno ispitani.

Agencija za borbu protiv korupcije prati finansiranje političkih aktivnosti, uključujući i kampanje za lokalne izbore 2014. godine, o čemu je objavila izveštaj u novembru. Ona takođe podnosi zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka u vezi sa izjavama o imovini i sukobu interesa.

Međutim, ne postoji evidencija o sudskim istragama koje su pokrenute na zahtev agencije, npr. detaljnim proverama finansiranja partija, sukoba interesa i izjava o imovini. U pogledu slobodnog pristupa informacijama, analiza odbijenih zahteva za pristup informacijama pokazuje da se uglavnom radi o informacijama o privatizaciji, koncesijama, javno-privatnim partnerstvima i drugim srodnim pitanjima koji imaju uticaj na budžet.

Nezavisna Agencija za borbu protiv korupcije Republike Srbije je zadužena za prikupljanje i analiziranje podataka i po potrebi pokretanje upravnih istraga o podacima koji se odnose na imovinu, sukobe interesa, finansiranje političkih stranaka i izbornih kampanja, kao sredstvo za sprečavanje korupcije.

Međutim, agenciji nedostaju odgovarajući finansijski, materijalni i ljudski resursi kako bi delotvorno vršila svoju funkciju. Savet za borbu protiv korupcije  analizira slučajeve sistemske korupcije i daje vladi političke savete. Međutim, Savet nema dovoljno sredstava i vlada ne postupa dovoljno često u skladu sa njegovim preporukama. Postoje zakoni o pristupu informacijama, ali oni ne obezbeđuju postupanje u skladu sa rešenjima Poverenika za informacije  od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Poverenik nema mogućnost da prati ishode.

U pogledu primene zakona, tužioci, sudije i policija nemaju dovoljno sredstava za borbu protiv korupcije. Tužilaštvo vodi krivične istrage, ali je saradnja sa policijom mala zbog nedostatka zajedničkog pristupa. Policija i tužilaštvo nisu dovoljno proaktivni. Ne postoji bezbedna i sigurna platforma za razmenu osetljivih informacija između njih, što otežava istrage.

Kapaciteti za sprovođenje finansijskih istraga i oduzimanje imovine u slučajevima korupcije su ograničeni.

Srbija je ratifikovala sve glavne međunarodne instrumente za borbu protiv korupcije i ugovorna je strana u Konvenciji UN protiv korupcije, ali je odabrala da ne inkriminiše nezakonito bogaćenje.

Potpisala je i ratifikovala konvencije Saveta Evrope protiv korupcije. Postupci za istragu slučajeva korupcije, posebno onih koji se odnose na korupciju visokog nivoa, često dugo traju usled nedostatka kapaciteta i usled neodgovarajućeg pravnog okvira za finansijske istrage i povraćaj imovine.

Resursi nisu odgovarajući, a relevantan akcioni plan još uvek nije usvojen. Zakon o pristupu informacijama ne obezbeđuje odgovarajuće sprovođenje odluka Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Lobiranje nije regulisano. Treba izmeniti zakone o sukobu interesa.

Strategija za borbu protiv korupcije i akcioni plan za 2013-2018. se sprovode, ali je sprovođenje nekoliko mera odloženo . Međuministarska grupa za koordinaciju delovanja, koja je uspostavljena 2014. godine, sastala se samo jednom, te nije ostvarila planirani uticaj.

Prema izveštaju Evropske komisije Srbija je ostvarila izvestan nivo pripremljenosti u pogledu borbe protiv organizovanog kriminala. Izvestan napredak je ostvaren u reorganizaciji Ministarstva unutrašnjih poslova i u povećanju kapaciteta za kontrolu granice.

Međutim, broj pravosnažnih presuda je i dalje mali. Nastojanja da se istraže šire mreže kriminala i da se procesuiraju slučajevi pranja novca se moraju povećati. Finansijske istrage i koncept policijskog rada utemeljenog na obaveštajnom radu se nedovoljno koriste.Zamrzavanje imovine iz predostrožnosti se retko primenjuje, a nivo trajno oduzete imovine je nizak. Ne postoji nezavisan i transparentan nadzor nad radom policije.

Srbija je korumpirana država, bez nezavisne policije, nezavisnog tužilaštva i sudstva. Srbija je u diktaturi, i Vođa na ključna mesta u policiji, tužilaštvu i sudovima postavlja svoje partijske sledbenike, bez stručnosti, morala i spremne da mu služe. Slučaj ministra pravde, čije mahinacije smo opisvali u protekle tri godine, potvrđuje i tezu stranih posmatrača da u Srbiji loši momci pravdu rasprodaju.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PRAVOSUĐE: UMESTO NEZAVISNO, POSTALO JE POSLUŠNIK VLASTI KOJE IMA I SVOJU CENU HVALE!?!!

10. децембра 2015. Коментари су искључени

 

Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša – nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral.

Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Najgori medu njima je, svakako, ministar pravde Nikolica Selaković. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i zbog čega je onda čudno što Evropska unija ne otvara ni jedno poglavlje u pregovorima sa Srbijom, pa ni ono o pravosuđu.

 

                        Milan Glamočanin

EVROPSKI GUVERNER-3

 

Englez Majkl Devenport, bivši ambasador Velike Britanije u Srbiji, danas još uvek šef misije Evropske unije u Beogradu, predao je, svečano, uz razdragan osmeh, prošle nedelje srpskom premijeru Vučiću Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u pregovorima za članstvom.

Scena je nadrealna. Majkl se pravi Englez, a premijer Vučić taj njegov ljigavi i podmukli osmeh koristi da predstavi podanicima da je Srbija pred vratima EU, samo što nije ušla. Jer, to treba da potvrdi i osmeh, a potom i reči ser Devenporta da je "Srbija na dobrom putu".

Svakom građaninu Srbije je poznato da je Srbija među najsiromašnijim zemljama sveta, da vlada Velike Britanije smatra Vladu Srbije jednom od najnesposobnijih na planeti, da se svake sekunde država zadužuje za 217 evra, a u oktobru se zadužila sa novih 411 miliona evra!

Srpsko pravosuđe je među najkorumpiranijim na planeti, i podređeno je interesima premijera, njegove kriminalne grupe i političke elite. Ne postoji nezavisnost tužilaštva, sudova, ni policije.

Pred očima gospodina Devenporta svakodnevno se love nepodobni građani i tajkuni, najavljuje njihovo hapšenje, a sve po nalogu Vučića i njegove kamarile.

Sudovi hapse novinare, sudije osuđuju medijske kuće na plaćanje velikih novčanih globa za naknadu nematerijalne štete zbog navodnih uvreda onih koji su “nežnog srca“.

Zabranjeno je prozivati političare, sudije, biznismene. Srpske sudije, a danas su to sudije Višeg suda u Beogradu, utrkuju se ko će veću odštetu da dosudi, da pokažu vlasima da su njeni poslušnici. Evropska konvencija o ljudskim pravima i slobodama  ne pominje se u presudama beogradskog suda.

Svaka ljudska aktivnost, opisana u medijima, podleže kaznama, ako tužbu dobiju sudije Višeg suda u Beogradu. Oni danas presuđuju za “grehe“ novinara počinjene na teritoriji cele Republike.

Zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Milan Malenović je rešenjem Višeg suda u Beogradu već tri meseca u kućnom pritvoru. Bez prava na šetnju. On je, u šta se sud uverio, teško narušenog zdravlja, i potrebna mu je šetnja na vazduhu, da preživi.

Odeljenje Višeg tužilaštva u Beogradu za visoko-tehnološki kriminal  ni nakon tri meseca nije podiglo optužni predlog protiv urednika, a sumnjiči ga da je na fejsbuk profilu pretio premijeru Vučiću. Optužnica se piše za pola sata, ali se tužiocu ne žuri. ON mora da se sveti uredniku, jer to od njega traži premijer lično.

Svako ko se usudi da o Vođi ne piše sve najbolje, na meti je tužioca, policije i sudija. Vučićev bilten Informer i dežurna televizija PINK svakodnevno izdvajaju nove žrtve među medijima. Javno se vrši njihova “kriminalistička obrada“, pod budnim nadzorom srpskog premijera i njegove organizovane kriminalne grupe.

Ovih dana, tačnije u subotu 8. novembra, nakon što je pokrenuo svoju Veliku propagandu laži protiv vlasnika dnevnog lista Kurir, na udaru se našao i specijalni tužilac Miljko Radisavljević, koga su prozivali što se tog neradnog dana nije javljao na pozive TV PINK da se uključi i napadne na tipovanog Aleksandra Rodića, koji se izvinuo građanima Srbije što je podržavao politiku laži i prevara Aleksandra Vučića.

"Zašto specijalni tužilac ćuti, zašto se krije" – siktali su Vođini goniči.

Subota i nedelja, a tužilac Miljko ćuti. A njegovo ćutanje popravilo je svedočenje izvesne portaprolke policije koja je rekla, u nedelju, da tajkun Miroslav Bogićević, koji je opljačkao Mačvu i Srbiju za milijardu evra, govori istinu!

I prvim jutarnjim satima u ponedeljak, dok tužilac još nije ni došao na posao, saopšteno je da je isti naložio policiji da tipovanog Rodića “stavi u obradu“. Hapšenje tek sledi.

Isti taj Vučićev bilten, optužuje tužioca Radisavljevića da njegovom krivicom Srbija plaća milionske odštete onima koji su oslobođeni od njegovih lažnih optužbi. Kao da je te optužnice pisala Radisavljevićeva ruka.

Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala  brojnije je od italijanskog tužilaštva, koje zaista ratuje sa pravim mafijaškim porodicama, koje traju vekovima.

Skoro svaki greh građanina je u nadležnosti Specijalnog tužilaštva. Pred Višim sudom u Beogradu veći broj sudija presuđuje u Odeljenju za organizovani kriminal, nego u redovnim krivičnim postupcima.

Pod izgovorom borbe protiv organizovanog kriminala, nekoliko stotina tipovanih od strane izvršene vlasti uhapšeno je i mesecima držano (neki i godinama!) u pritvoru, a potom su oslobođeni.

Pred očima ser Devenporta, Vučićeva kamarila preti, optužuje, hapsi, osuđuje, pljačka.

Kada god je u neprilici, Vučić na sednicu Vlade Srbije pozove Devenporta, koji ne propušta priliku da Vladu Srbije pohvali. Zbog kojih to uspeha? Zašto gospodine Devenport? Zar mislite da su svi Srbi šizofreni, kao što tvrdi gospodin Kirbi, kome takođe, zbog ove uvrede, niko u Beogradu nije razbio nos.

Koliko košta ser Devenport? Koliko para poreskih obveznika ide u njegov džep? Da li ga Vučić plaća po učinku ili paušalno? Ko iz “centrale“, ili tačnije Evropske komisije, aminuje ponašanje šefa misije EU u Beogradu?

Svakako da treba istražiti da li je mršava pomoć EU upućena Srbiji nakon prošlogodišnjih katastrofalnih poplava, natrpana i u njegove džepove. Da li su svi Devenportovi izveštaji lažni, ili se on, za lepu apanažu, smeši uslikan sa srpskim premijerom, koji je uvek narogušen i namazan ratničkim bojama.

Šefa misije Evropske unije u Beogradu štiti diplomatski imunitet. Ali, da li Srbi imaju pravo da mu razbiju nos, kada on umišljajno otvara Nacionalnu laboratoriju u Zemunu, znajući da su njegovi štićenici pokrali 20 miliona evra donacija, da je to peto otvaranje, i peta pljačka, zaredom? Koliko je para Devenport stavio u džep da učestvuje u otvaranju nepostojeće laboratorije?

Koliko je nesrećnih građana Obrenovca ostalo bez krova nad glavom, jer se Devenport slikao otvarajući neke renovirane objekte, da posluži kao pokriće bestidnoj pljački donacija za postradale od Vučićeve kamarile?

Dakle, Srbija, sudeći prema radosnom osmehu Majkla Denverporta, samo što nije u Evropskoj uniji?

Da li će nas ovaj engleski gad i dalje ponižavati i do kojih granica moramo trpeti njegov kriminal? Ako bi neko smakao gospodina Devenporta, ostale diplomate bi ruke držali u svojim džepovima.

Dok je komentarisao Izveštaj koji u Briselu izgleda drugačiji, od onog koji mu je uručio g. Devenport, srpski premijer je rekao da će, eto, pokušati da poprave ono što su primedbe u pogledu otvaranja poglavlja 23 i 24 (odnose se na slobodu medija i pravosuđa), gledajući u ministra pravde, koji je izgledao ozaren, uprkos konstatacijama u tom izveštaju da je srpsko pravosuđe na najnižim granama!

 

    A 1. Sudija iz kriminogene sredine

A kako izgleda suđenje kada Vučićev kum tuži Magazin Tabloid zbog nanetih mu duševnih bolova, mogu se uveriti i naši čitaoci. Nakon što smo opisali kriminal Vučićevog kuma, on se oglasio u Informeru tvrdnjom da neće da nam plati reket!

Optužio nas je da smo reketaši. To je omiljena optužba Vučićeve kamarile koja otima, pljačka i sama reketira. Potom je pred očima Majkla Devenporta usledila zabrana štampanja našeg magazina, prvo u štampariji u Novom Sadu, potom u štampariji Blica, a potom i u svim drugim štamparijama.

Kada smo našli štampara u Podgorici, Petrović je naterao distributere da ne prodaju naš magazin, a na kioscima smo ponovo zahvaljujući privremenoj meri koje su donele sudije Privrednog suda u Beogradu.

I, eto procesa.

Gospodin Petrović je za sudiju koja će nas osuditi izabrao Maju Čogurić, kumu predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanović, koja je iz kriminogene sredine.

Podsećamo, ona je brzo napredovala u službi, rukovodilac je odeljenja za suđenje u parničnim postupcima prvog stepena. Njen otac Radovan Čogurić  je bio sudija Vrhovnog suda Srbije, bio je, bez sumnje, jedan od najkorumpiranijih, kao i njegov brat Slobodan. Razrešen je dužnosti sudije, jer je u teško pijanom stanju pogazio na pešačkom prelazu u Žarkovu, u Beogradu, rođaku Mirjane Marković.

Postupak je sproveo Drugi opštinski sud u Beogradu, iako je sudija bio u stanju teškog pijanstva. Spasio ga je bivši sudija Okružnog suda u Beogradu Miodrag Jović, a Čogurić je bio jedno vreme zamenik predsednika Okružnog suda. Ipak, na kraju je osuđen na samo pet meseci zatvora! Skupština Srbije razrešila ga je sudijske dužnosti, ali ga je dolaskom DOS-a na vlast, Ustavni sud SR Jugoslavije vratio na posao, nakon izdržane kazne.

Drugi stric Maje Čogurić, Milisav Čogurić, je nedavno razrešen dužnosti pomoćnika ministra u Ministarstvu pravde Srbije, na zahtev ministra Selakovića, jer je uhvaćen u korupciji. On je, inače, pisao zakon o amnestiji, prilagođavajući ga svom sinu, koji je bio na izdržavanju kazne, zbog saobraćajnog udesa.

Čogurići gaze sve pred sobom. To im je u krvi. Na raspravi zakazanoj 27. aprila po tužbi Nikole Petrovića, tuženi Predrag Popović je priložio nalaz iz Urgentnog centra u Beogradu, da je teško bolestan, da zbog diskohernije ne može da se kreće. Sudija je odlučila da nastavi suđenje, ocenivši da njegovo prisustvo kao tuženog nije obavezno! Presudiće ona njemu, zar on da vređa Nikolu Petrovića!

Sudija Maja Čogurić ima kćerku u vanbračnoj vezi sa Aleksandrom Lukićem, koji je u bekstvu. Postupak protiv njega vodi sud u kojem je Maja sudija, jer je on, kao vlasnik Delta-legala ostavio bez stanova oko 2.000 kupaca, koji su unapred platili za njihovu gradnju. Naravno, Maja svoju kćerkicu izdržava od para koje je njen nevenčani suprug uzeo do 2.000 onih koji su ostali, sa svojim porodicama bez krova nad glavom.

Da li je moguće da neko, sa ovakvom biografijom, u bilo kojoj zemlji može da deli pravdu?

Pozivamo građane, kolege i gospodina Devenporta da prisustvuju suđenju koje će se po tužbi kuma Nikole Petrovića održati u zgradi Višeg suda u Beogradu, u Timočkoj ulici broj 15, u sudnici na drugom spratu, sa početkom u 13,30 sati, 14. decembra 2015. godine.

 

      A 1. Osuđenik iz Padinske Skele u pismu upućenom Magazinu Tabloid kaže:

Robijam kao da sam zatočenik Islamske države!

Kao osuđenik koji služi kaznu u novokomponovanom zatvoru Padinska Skela (takozvana "Nova Skela"), pišem Vam o dešavanju unutar ćelijskog zida.

Ja, osuđenik Draža Božić MB 37/12, sa A2 bloka, ćelija br.6, totalno sam siromašnog statusa, poput drugih koji su ovde pod diktaturom. Vođenjem ovog "objekta" od strane upravnika Milana Pavlovića, zapovednika Kristijana Đujić, načelnice službe tretmana Daliborke Kujačić i vaspitača Darka Krstića, predstavlja posebnu priču…

Za njih ne postoji reč "razumevanje". A kamoli "resocilizacija". Svi siromašni osuđenici poput mene, koji ne pristanu na vrbovanje od strane pretpostavljenih, bivaju zatvarani u ćelije sa problematičnim osuđenicima. Zahvaljujući tretmanu od strane tih, nazovi-ljudi, nas tretiraju kao da smo u Aušvicu.

Ako, upravo ti da nazovem ljudi, ako se ne tretiramo ni kao u Aušvicu. Bivaju primorani da štrajkuju, da se seku, da bi napokon toga bili prebijani i pokrenuti disciplinski postupci. Nakon prošlog mog dopisa Vašem uredništvu i objavljivanja tog pisma, ja doživljavam torturu. Još idem bos, bez čarapa, majica, osnovnog rublja!

Imam uredan lekarski specijalistički nalaz da treba da boravim u ćeliji sa spoljne strane kojih ima oko 300. Ali to niko ne poštuje. Vaspitač Darko Krstić mi je doslovno rekao: "Bićeš sa kime ja kažem i gde ja to odredim. Ja sam ti sve i upravnik, doktor!"

U pravnoj demokratskoj uređenoj državi Srbiji kao osuđenik, Srbin, robijam kao u zatočeništvu Islamske države!

Kao pravoslavnom verniku i verska prava su mi ugrožena. Sveštenik ne dolazi da zapalim sveću mada je to drugim osuđenicima omogućeno. Skoro mi je poslalo monaštvo iz manastira Sopoćani par čarapa od vune i potkošulju! Svaka im čast!

Osim četiri zida, od 3. februara 2012. godine, gledam zid i rešetke. Nemam TV aparat u ćeliji. Dok drugi dobrostojeći osuđenici imaju po dva televizora, rešo, dva ventilatora, pa čak i plejstejšn igre, ja gledam u zidove! Ministarstvo pravde i njihove inkvizitore u ovom zatvoru, to ne zanima. Pored toga, do isteka kazne imam manje od dve godine.

A, celokupna je 8 godina i 10 meseci. Pisao sam da me prebace od 2012. godine u matični zatvor ili u Okružni zatvor Zaječar pošto sam ja iz Knjaževca koji od Skele ima oko 300 kilometara! Niko mi ne dolazi! Tačno dve godine.

Zatvoren, sam 24 sata dnevno, dve godine nisam video sunčev sjaj! Ovde je istinita bezbednost na nultom nivou. Stvara se krvavi pir! Zbog ovakvog odnosa, osuđenici umiru ili sebi prekraćuju muke.

Služba obezbeđenja takođe trpi diktaturu i naređenja "sa vrha" koja poneki komandiri nerado izvršavaju. A, plata im je manja od plate vozača komunalnog kamiona!

Ukoliko do Vas uopšte stigne ovaj dopis i ako ga objavite, što Vas molim, pošaljite mi taj broj Vašeg magazina.

Sa verom u slobodne medije i Vas!

Zahvalan, i s poštovanjem

 

© Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

UNUTRAŠNJI KONTROLORI POLICIJE U SUMNJIVOM SLUČAJU SMRTI SVOG KOLEGE!!!!

15. јула 2015. Коментари су искључени

 

Diktatori uvek računaju na punu lojalnost policije i vojske. I dobro ih plaćaju, promovišu, hvale… Padaju kada i na njih nasrnu. Aleksandar Vučić u medijima bogato plaća samo desetinu urednika, a u policiji i bezbednosnim službama samo one koji su na najvišim položajima. Svi ostali su građani drugog reda, uvek mogu biti otpušteni, premešteni, ili ubijeni. Srpska policija je slabo plaćena, slabo opremljena, nenaoružana i stručno neosposobljena. Oni koji nisu poslušni, pod poterom su ili završe sa metkom u glavi. O tome govori i slučaj doskorašnjeg načelnika Odeljenja unutrašnje kontrole koji je u subotu (20. juna ove godine) nađen mrtav, sa ranom na glavi.

 

                    major Goran Mitrović

UNUTRASNJI KONTROLI POLICIJE1

 

Bivši inspektor Sektora unutrašnje kontrole policije, Radomir Nerandžić, pronađen je mrtav 20. juna, u subotu ujutru, u kamenolomu u Rakovici, u Beogradu. Njegovo telo je ležalo u lokvi krvi, pored automobila.

Radomir Nerandžić je donedavno bio načelnik Odeljenja za kriminalističko-operativne poslove u Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a. Smenjen je jer je odbio da potpiše krivičnu prijavu protiv pripadnika niškog odreda Žandarmerije, koji su intervenisali na dan održavanja Parade ponosa u Beogradu.

Tada je mobilna ekipa niške Žandarmerije pretukla Andreja Vučića i Predraga Malog, braću premijera i gradonačelnika prestonice. Nerandžiću je uručeno rešenje kojim se upućuje u Sektor za vanredne situacije. On je protiv tog rešenja podneo žalbu, koju je Komisija za žalbe Vlade Srbije usvojila, i vratila ga na prethodno radno mesto.

U Sektoru za vanredne situacije inspektor Nerandžić je proveo oko 40 dana, a uskoro je očekivao i rešenje o penzionisanju. Očekivao je i rešenje za stan. Ali…

Više javno tužilaštvo u Beogradu je 6. februara ove godine optužilo osam pripadnika Žandarmerije zbog “postojanja opravdane sumnje da su kao saizvršioci izvršili krivično delo napad na vojno lice u vršenju vojne službe u sticaju sa krivičnim delom zlostavljanje i mučenje, kao i za krivično delo zloupotreba službenog položaja vezano za njihovo učešće u događaju od 28. 9. 2014. godine i održane Parade ponosa".

Zaštitnik građana Saša Janković podneo je krivičnu prijavu 14. januara ove godine protiv dvojice pripadnika Uprave Vojne policije Jovanović Saše i Stanković Saše zbog napada na pripadnike Žandarmerije u vršenju službene dužnosti, ali je tu prijavu tužilaštvo ekspresno odbilo.

Da Aleksandar Vučić ne prašta skrnavljenje lika i dela sebe i članova porodice, mnogi su se uverili. A njegova pretnja upućena uredniku Dnevnog Telegrafa, Slavku Ćuruviji, dok je on bio ministar za informisanje u Vladi Mirka Marjanovića, ostvarila se. Vučić se sprdao sa pokojnikom, na bestijalan način.

Neočekivano, neko iz vrhova MUP-a je obavestio novinare koji su “na vezi“ o sudbini inspektora Nerandžića.

Nakon smenjivanja, inspektor je doživljavao porodične tragedije. Otac mu je preminuo prošle godine. Pre dva meseca njegovu majku pogazio je, na pešačkom prelazu na Vidikovcu, džip čiji vlasnik je sa Kosmeta, član SNS-a. Odmah potom iznenada mu je umro i tast. Ipak, inspektor Nerandžić se nije nadao da će smrt uskoro doći i po njega. Očekivao je nevolje, jer…

Direktor policije Milorad Veljović je, po nalogu ministra Stefanovića pretio Nerandžiću hapšenjem, jer su optuženi žandarmi nameravali da Nerandžića, kao tadašnjeg načelnika koji je vodio istragu povodom spornog događaja, predlože za svedoka.

A oni koji su poznavali ovog čoveka znaju da je bio “linijaš“ i da se istine držao kao pijan plota. Zamenik načelnika Službe unutrašnje kontrole Dragan Kujundžić bio je zadužen da sprovede klevetničku kampanju protiv svog kolege. On je, umesto Nerandžića, potpisao krivičnu prijavu protiv žandarma, i očekuje unapređenje.

U Sektoru za vanredne situacije Nerandžić je radio u kancelariji sa još pet kolega. Dva dana uoči smrti molio je kolegu da mu pomogne oko vađenja zdravstvene knjižice.

Pet dana uoči smrti Nerandžića, Policijsku upravu Beograda posetili su ministar i direktor policije. Najtežim rečima su opisali rukovodstvo ove policijske uprave, optužujući ih za korupciju, kršenje zakona, nepoštovanje naređenja. Zapretili su hapšenjima. I otišli. A sve njih je rešenjem postavio ili Veljović, ili dr Stefanović!

Akcija uterivanja straha među policijom uveliko traje. Policiji je smanjena plata, a u akciji kupovine novih uniformi neko je zgrnuo velike pare. Uniforme su najlošijeg kvaliteta, brzo se habaju, blede.

Po nalogu ministra, zaposleni u ministarstvu gube pravo na minuli rad, umanjuje im se pravo na godišnji odmor.

Ministar unutrašnjih poslova i direktor policije pokrenuli su postupak izmene Zakona o policiji, u nameri da se usvoje odredbe koje će ministru i direktoru omogućavati da neposlušne kažnjavaju premeštajem na radno mesto za koje je predviđena osnovna škola.

Tako će glavni policijski inspektori moći da budu premešteni da peru autobuse, ili u službu mrtvozorstva! Strah se uteruje u policiju punom parom. Hoće li imati vremena za taj poduhvat?

Smrt inspektora Nerandžića, RTS je objavila u tri rečenice: "…Bivši inspektor Sektora unutrašnje kontrole policije R. N. nađen je mrtav u Rakovičkoj šumi u Beogradu. Najverovatnije se radi o samoubistvu, nezvanično saznaje RTS. R. N. je trebalo uskoro da bude penzionisan, a u poslednje vreme je radio u Sektoru za vanredne situacije MUP-a, pišu beogradski mediji. Do pre nekoliko meseci bio je načelnik Odeljenja za kriminalističko-operativne poslove u Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a. Uviđaj je u toku."

MUP Srbije, po nalogu direktora Veljovića, nije dao ni čitulju u Politici, mada to redovno čini kada nastradaju pripadnici policije. Na sahrani nije doveden ni policijskim orkestar, ni počasni vod. Nerandžić je jedini inspektor kome te počasti nisu odale.

Službenu verziju Nerandžićeve smrti nije prihvatio ni paroh Srpske pravoslavne crkve, koji je održao opelo, koje se po kanonu ne drži samoubicama.

Na sahranu nije došao niko iz ministrovog kabineta, niti iz kabineta direktora policije. Ipak, došao je Miloš Oparnica, koji je bio nadređeni rukovodilac Radomiru Nerandžiću, u SUK-u (Služba unutrašnje kontrole). Venac su doneli i generali policije i kolege sa kojima je radio u PU Beograd i MUP-u.

 

      Ko je ubio Nerandžića?

 

Dok se telo inspektora još nije ohladilo, na lice mesta je prvi došao načelnik Policijske uprave Beograda Veselin Milić! On je prvi došao na lice mesta i kada je upucan i Milan Beko, koji je, srećom, preživeo.

Nezadovoljstvo u policiji je na vrhuncu. Ministar i odlazeći direktor policije računaju na lojalnost nesmenjivog komandanta Specijalne antiterorističke jedinice Spasoja Vulevića, koji se predstavlja agentom Centralne informativne agencije (CIA), i komandanta Žandarmerije Gorana Dragovića.

Obojici su ruke krvave do lakata. Pre mesec dana, trojica pripadnika SAJ-a dostavili su redakciji magazina Tabloid mnogobrojne pisane dokaza o Vulevićevoj imovini i krvavom učinku u SAJ-u, koje je glavni urednik odbio da objavi, pravdajući se činjenicom da dugo poznaje Spasoja.

Pripadnici SAJ-a učestvovali su u mnogim kriminalnim akcijama i ubistvima, a Vulević je, svojim svedočenjem, napisao optužnicu za ratne zločine desetini svojih kolega, kojima je, inače, on komandovao.

Ipak, sve je manje onih koji su spremni da okrvave ruke, i Vulević i Dragović će biti u neprilikama. Ali, ministar i njegov mentor Vučić računaju da će izvesti policiju na gladni narod. Kada se to desi, biće to i njihov kraj.

Osnovano se sumnja da je iz ovih jedinica angažovan i ubica inspektora Nerandžića. Nekoliko minuta nakon ubistva, na licu mesta primećeno je i nekoliko žandara.

Dok se telo Nerandžića nije ni ohladilo, MUP je ukinuo rešenje o dodeli stana inspektoru koji je ceo radni vek proveo u policiji. Živeo je u očevoj kući u prigradskom naselju Resnik.

Na sahrani deca ubijenog su u oproštajnom govoru izjavila da će učiniti sve da sačuvaju majčin život. Očigledno je pomahnitala mafija Aleksandra i Andreja Vučića i nju stavila na nišan. Nasilje nad policijom se nastavlja, s provode ga dva kilava čoveka.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

MOĆNA KRUŠEVAČKA POLICIJSKO-PRAVOSUDNA HOBOTNICA

4. августа 2014. Коментари су искључени

 

Neposredni povod za naše obraćanje je to što su previranja između dva klana unutar policijsko-pravosudne narko mafije u Kruševcu, dramatično ugrozile bezbednost jedne porodice, koja je na putu da postane kolateralna šteta, u situaciji gde se klanovi bore među sobom, kada krupni narko mafijaši imaju sve manje novca, a navike su im veoma skupe, piše u pismu policijskih službenika iz Kruševca.

 

 

 

Radi se o porodici povratnika iz SAD, dr diplomiranog inženjera Dragana Marića i njegove supruge dr Aleksandre-Natalije Marić rođene Dejvidson. Ova porodica intelektualaca sa troje male dece (srednje dete ćerka veoma bolesno) vratila se iz SAD-a, jer je dr. Marić dobio priliku da firmu iz Silikonske doline zastupa na području istočne Evrope i Austrije.

Marići su američki državljani. Bili su u mogućnosti da odaberu bilo koji grad, ali pošto se posao u prodaji radi stalnim putovanjima od kuće, izabrali su Kruševac, rodni grad Dr. Marića.

Mi smo po službenoj dužnosti dobili zadatak da od prvog dana njihovog dolaska pratimo njihovo kretanje. Rečeno nam je da je to zbog osiguranja bezbednosti porodice Marić, a u kontekstu viših nacionalnih interesa. Nismo znali da će i naš rad biti zaludan, a metode nedovoljne kada je kruševačka hobotnica u pitanju.

U svojstvu stanara u zgradi "Panorama" (Majke Jugovića 81), našli su se ni krivi ni dužni na udaru narko kartela. Pošto smo po prirodi posla u predmetu obrade "porodica Marić" došli do svih podataka, ali pošto smo nemoćni da bilo šta uradimo osim da pretpostavljenima pišemo izveštaje, a isti ih redovno guraju u fijoku, rešili smo da Vam se obratimo.

Samo zato što su tražili da se u Srbiji koja teži da postane "uređena i normalna zemlja" poštuje zakon prilikom izdavanja građevinske dozvole za nadogradnju etaže u objektu "Panorama", našli su se na udaru kartela koji je želeo da opere ogromnu količinu prljavog novca, bez ikakve zadrške i bez poštovanja procedura za izdavanje dozvola.

Praćenjem porodice Marić, došli smo do sledećih činjenica, a objavljujemo ih, jer su oba automobila porodice Marić uništena, a dr Marić jedva preživeo nameštenu saobraćajku 24. juna kod Smedereva.

O ovome su svi mediji ćutali po nalogu policijsko-pravosudne hobotnice. Mi kao profesionalci ne možemo da ćutimo. Marići su naša porodica, ali i američki državljani. Ono što Srbiji sada najmanje treba je da banda i mafijaši kreiraju slučaj još gori po Srbiju nego braća Bitići, tako što će razulareni kartel sa hobotnicom likvidirati Mariće, a o mogućoj likvidaciji ima i operativnih saznanja, koja se kriju od vrha MUP i BIA.

Vlasnik objekta je Ristić Radiša, vlasnik SZR Victory u blokadi. Poznat je obaveštajno-policijskim krugovima kao deo hobotnice koja pere novac za narko-kartel, čiji su komandni kadar među dilerima izvesni Deja Bosanac i Suša, za koje se niko ne usuđuje da postavi pitanje porekla luksuznih kuća, automobila, lokala.

Dotični su s druge strane preko porodičnog klana Mijačića povezani i sa nekadašnjim mitrovačkim, a sada kruševačko-kosovopoljskim srpsko-albanskim krupnim igračima, koji transportuju ogromne količine droge preko Kruševca.

Po potpisivanju briselskog sporazuma, "ekipe" su učinile sve da još jednom upotrebe nesreću nedužnih Srba sa Kosmeta, a kada im to nije uspelo, mafijaške operacije (i porodice) preselili su se sa Severa KiM u Kruševac.

Klan Mijačića čine penzionisani inspektor za privredni kriminal Mijačić, koji poslove vodi iz Starog Trstenika, kao i njegova dva sina, Ivan Mijačić Konsiljere i Miljan Mijačić, viši inspektor saobraćajne policije u Beogradu. Konsiljere je u postupku prelaska u SNS iz mafijaškog krila DSS-a, pošto je pod njegovim vođstvom okružnog odbora DSS ostvario najgori rezultat u istoriji na poslednjim izborima.

Konsiljere se najavom preleta u SNS uvukao pod kožu drugom čoveku SNS-a Kruševac, nekadašnjoj "legendi" SPS-a Kruševac Miletu Medi.

Dakle preletač preletaču oči ne vadi, već svi završavaju u SNS-u. Nekako je cela operacija izvedena iza leđa ministra Gašića. Dok je Bata Santos bio preokupiran selidbom u Ministarstvo odbrane, praktično iza njegovih leđa, Konsiljere i Mile Meda su odradili pripremu skorog preleta i pozicioniranje Konsiljerea na mesto visokog rukovodioca u Gradu Kruševcu, i to sa zaduženjem za urbanizam!

Konsiljere je dakle pravni savetnik Raše Ristića još od pre 6-7 godina, kada je ekspresno pribavio diplomu u Kosovskoj Mitrovici. Konsiljere je i ključna karika u spajanju krpunih mafijaša iz kruševačko kosmetskog kartela i lokalnih dilera i perača novca.

U novembru, kada su pokušali da iskoriste užasnu situaciju nesrećnih kosmetskih Srba kako bi nastavili svoje mafijaške aktivnosti na Severu KiM, svi ključni sastanci održavani su pod dirigentskom palicom upravo Konsiljerea upravo u nedovršenoj armirano betonskoj garaži-suterenu u objektu "Panorama".

Treća osoba klana Mijačića je Miljan, koji je inspektor za teške saobraćajke i ostale probleme u Beogradu vezane za vozila. U Kruševcu provodi neverovanto mnogo vremena za nekoga ko je inspektor u Beogradu.

Vozi luksuzni crveni Alfa Romeo, a niko ne sme da ga pita za poreklo novca za kupovinu istog, kao ni kako je "uštedeo" da "kupi" stan u objektu "Panorama", a u kome privremeno boravi njegov brat. A u ostalom, niko ne pita ni njegovog brata gde je našao novac da kupi crnu Insigniju raških tablica koju parkira redovno ispred narko kafića kod bazena i to u sred radnog vremena….

Klan Mijačića je navodno omražen od načelnika policije Miljana Petrovića, ali u praksi je situacija sasvim drugačija. Miljan, kao i uvek, ne kontroliše ništa, već samo radi ono što mu naredi Miloš Perović. Uz to klima mu se stolica, na udaru je suparničkog tabora koji želi da instalira “kalifa umesto kalifa”, pa Miljan "vešto balansira" ugledajući sa na svog mentora, direktora Veljovića.

Elem, u aprilu dr Marić pokreće upravne i krivične postupke protiv osoba koje su falsifikovale isprave neophodne za dobijanje lokacijske i građevinske dozvole, a u svojstvu pravno zainteresovane strane, kao stanaru zgradi. Odmah po podnošenju prijava, dr Marić se našao na udaru kartela i hobotnice.

Od verbalnih pretnji izdvojili bismo napad preko telefona, koji je uredno snimljen ali ga niko ne koristi od nadležnih. Ristić je pretio porodici Marić i rečima "u policiji su sve sami moji ljudi. Miljan Petrović ne zna šta mu se radi po SUPu, mi sve kontrolišemo."

Ristićeva tvrdnja je sasvim utemeljena. Informacije cure na sve strane iz PU Kruševac, i zato niko nije uhapšen u Vučićevim ćorcima koje je on zvao Grom i Grom1.

Na primer, momak koji je u Gromu prijavio krupnog dilera iz sela Jasika odmah je oko novogodišnjih praznika unakažen, i jedva preživeo na splavu na Moravi u Jasici, jer je neko iz PU Kruševac odao mafiji njegovo ime. Vrhunac svega je što je nedavno vrh kruševačkog kartela instalirao rođenu sestru Ristić Radiše kao inspektorku za privredni kriminal!

Dotična nema nikakve kvalifikacije, kupila je za jednu noć nekakvu diplomu, u čemu je učestvovao i Konsiljere, a zahvaljujući svojim nespornim oralnim sposobnostima, postala je inspektorka preko noći!

Miljan je opet balansirajući, dok mu se stolica klima, iako sam nije imao prilike da se uveri u njene oralne sposobnosti, poslušno aminovao njeno "unapređenje" od nižeg službenika u inspektorku za privredni kriminal, i to u vreme dok isto Odeljenje vodi više postupaka po nalogu tužioca protiv njenog brata Radiše! Unutrašnja kontrola MUP Srbije je dobila prijavu, ali ne radi ništa po pitanju oralne inspektorke Ristić!

Klan Mijačića poznat je u Kurševcu i po porodičnim skandalima. Otac i sinovi su ostavili samu da se muči u garsonjeri u Kruševcu suprugu i majku obolelu od Alzheimer bolesti. Penzionisani Mijačić se preselio u tazbinu u Stari Trstenik gde je prebijao i konačno do smrti pijan prebio tasta, a Petrovićeva PU nije smela ili nije htela ni uviđaj da odradi. Kada se zanemarivanje majke pročulo po Kruševcu, vrh kartela nije želeo takvu "pažnju" javnosti, pa su Mijačićima naložili da zaposle jednu bivšu službenicu centra za socijalni rad da je obilazi.

Gume na automobilima porodice Marić su više puta imale udenute male ekserčiće kako bi došlo do mogućeg prevrtanja automobila pri većim brzinama na redovnim dugim putovanjima dr Marića. Poslednji ekserčić, kako smo pročitali u prijavi dr Marića, udenut je 13. juna pred polazak na more petočlane porodice. Samo pukim čudom izbegnuta je tragedija.

Ali 24. juna dr Marić kreće na put za Rumuniju i Mađarsku. Posle Velike Plane, dolazi do naglog zanošenja oko desnog prednjeg točka pri 120km na sat. Dolazi do višestrukog dramatičnog prevrtanja skoro novog automobila Toyota Avensis koji završava preko ograde u njivama ispod autoputa.

Automobil je uništen, ali neuništivi dr Marić izlazi na zaprepašćenje saobraćajne policije, samo blago ugruvan! Sve svoje sumnje Marić prenosi zameniku višeg tužioca Surle, gospodinu Simiću. Surla, kao jedan od ključnih pipaka hobotnice, nalaže Simiću, svom potrčku, da "loptu" prebaci na Osnovno tužilaštvo, jer očigledno ne želi da istražuje pokušaj ubistva koji je izveo njegov kartel.

Očajni Marić prijavljuje sve Osnovnom tužiocu i danima moli da se uradi veštačenje na automobilu na kome je očigledno urađena "intervencija" na sistemu za vešanje prednjeg desnog točka. Tužilaštvo danima ništa nije uradilo….

Paralelno s tim, u upravnom postupku dokazuje se falsifikat isprave, a i revnosni “kalif umesto kalifa”, inspektor Popović prikuplja sve informacije i dokaze u krivičnoj istrazi za falsifikat isprave protiv Ivana Mijačića i Radiše Ristića. Pošto pokušaj ubistva (osmišljen u klanu Mijači)nije uspeo, Ristić u više navrata zove, Marića i nudi mu "sastanak nasamo u kafiću" kako bi "SVE RAZJASNILI", ali je on odbio.

I dok se Marić rve sa policijsko-pravosudnom hobotnicom koja danima odbija da veštači automobil, na scenu stupa Konsiljere u svojoj ulozi u Gradskoj upravi. Još jedan čovek kartela, Bjelanović, načelnik gradske uprave, na nagovor Kosiljerea i Ristića odobrava lokacijsku dozvolu, i bez dokumenata koji su falsifikovani a obavezni, čak i ne pozivajući stranke u postupku na usmenu raspravu koja je obavezna! To se dešava 2. jula kada policija vraća olupinu dr Mariću bez urađenog veštačenja….

3. i 4. jula dr Marić najavljuje upravnu žalbu i krivičnu prijavu protiv Bjelanovića i odlazi na sastanke sa osnovnim tužiocem i Miljanom Petrovićem. Marić ih je molio da mu zaštite porodicu i da pogledaju slike poluosovine zasečene dijamantskom žicom…Ove to nije baš mnogo interesovalo, izgleda i sve su ostavili za ponedeljak 7. juli.

U noći 6. na 7. juli, 0:45 časova prema zapisniku koji nam je dostavljen, zapaljen je i drugi automobil porodice Marić, neposredno ispred objekta "Pamorama"…. Policija je odbila da obezbedi mesto zločina i odbila da razgovara sa Miljanom Mijačićem i Stevanom Daskalovićem koji su se "slučajno" našli u inače neuseljenom stanu 21 iznad zapaljenog automobila, a i posmatrali s parkinga kako automobil gori.

Na smrt preplašena, dr Aleksandra Marić rođena Dejvidson zove dežurnog oficira američke ambasade, koji zove MUP a iz MUP-a bude Miljana Petrovića, koji sa velikim zakašnjenjem obezbeđuje mesto paljevine.

Odmah po svanuću, PPZ inspektor, kako piše u njegovom izveštaju, ustanovio je nedvosmisleno da je požar podmetnut. PU Kruševac konačno nešto ozbiljnije, barem prividno, shvata da je situacija ozbiljna.

Inače, pomenuti Stevan Daskalović je operativac kruševačkog kartela. U višestrukim imovinsko-ortačkim je odnosima sa Radišom Ristićem i drugom iz odeljenja u srednjoj školi, Miljanom Mijačićem. Bio je jako dobar đak u srednjoj školi.

Ali pošto mu otac naprasno umire, umesto da bude dobar student on odlazi u Italiju. Pod objašnjenjem da "je morao da se snalazi za pare", postaje ulični vojnik italijanske mafije gde je i naučio kako se rade paljevine i slična "kažnjavanja" svih koji se nađu na putu mafije.

Po povratku u Kruševac, naše službe u rasulu više ne vode računa o "povratnicima" poput Daskalovića. Ali su nam zato iz Beograda odmah naložili da pratimo sve komunikacije Marića, jedne primerne porodice visokih intelektualaca samo zato što je dr. Marić rođena Dejvidson nekada radila u Stejt dipartmentu….

Odmah po uništenju drugog automobila, vrh PU Kruševac je naložio da u interesu hobotnice i poljuljanih fotelja sve treba zataškati. Niti jedan medij nije obavešten.

(Članovi zabranjenog nezavisnog sindikata policije)

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PRAVOSUĐE NA KILAVIM NOGAMA: NAPREDNJAČKA VLAST OSTAVILA SRPSKO PRAVOSUĐE U RUKAMA DEMOKRATSKE VLASTI

19. јуна 2013. Коментари су искључени

 

Reforma srpskog pravosuđa u režiji Demokratske stranke i njenog (bivšeg) predsednika Borisa Tadića, čiji izvođači su bili doskorašnja ministarka pravde Snežana Malović i državni sekretar Slobodan Homen, nanela je neotklonjive štete građanima Srbije, i za duži period nas vratila u predinstitucionalno društvo. Nepotizam, kriminal, korupcija, nesamostalnost tužilaštva i sudova u postupanju, visoke sudske takse, astronomske advokatske tarife, potpuna zakonska nezaštićenost građana u izvršnom postupku, poništenje odluka o neizboru sudija i tužilaca i njihovo vraćanje na posao i naknada štete, masovna neosnovana hapšenja i držanje u pritvoru osumnjičenih, stanje je koje je zatekao sadašnji ministar pravde. I kada se učinilo da gore ne može biti, i on je sam izjavio da je pravosuđe u nokdaunu! Nova vlast se potrudila da nastavi tamo gde je prethodna stala! Sada je srpsko pravosuđe, definitivno, nokautirano…

 

              M. Brkić

 

Nedavno je list Informer, službeni glasnik Aleksandra Vučića saopštio da je Tužilaštvo za organizovani kriminal u svom dosadašnjem delovanju uhapsilo više građana nego što je to banda Čedomira Jovanovića uradila u toku zloglasne akcije "Sablja“ 2003. godine.

Za neosnovana lišenja slobode i godine provedene u pritvoru, oslobođeni građani od države Srbije, i njenog budžeta, potražuju 100 miliona evra! Od kada je na vlast došla Demokratska stranka, izborom njenog tadašnjeg predsednika Borisa Tadića za predsednika Srbije, niko više nije bio siguran da se, ako zanoći u kući, neće pred zoru probuditi u zatvoru. Hapšenja građana snimana su kamerama policije i pokazivana u udarnim vestima srpskih televizijskih stanica.

Reforma pravosuđa koju je započela Vlada premijera Cvetkovića dovela je Srbiju u predinstitucionalno društvo. Potpuno je ukinuta nezavisnost državnih tužilaštava i sudova, i njihov rad je podređen interesima vladajuće oligarhije. U tom smislu su izvršeni reizbori sudija i tužilaca, mada je po Ustavu Srbije, sudijska i javnotužilačka funkcija stalna, i skoro 800 sudija i još toliko tužilaca ostalo je bez posla. A ‘‘reformatori“ su se potrudili da svakom građaninu, koji pravdu traži, ili ona po njega dolazi, zagorča život.

Reorganizacijom mreže sudova, siromašni građani su prinuđeni da putuju po sto kilometara do drugog grada u kojim su premešteni sudovi iz njihovih gradova i varoši. Vlast je omogućila da se utrostruče advokatske tarife, tako da dve trećine građana nema šanse da plati advokata, za bilo kakvu uslugu! Razvod braka, izdržavanje deteta, svaki sastav tužbe je preko 100 evra. Plus naknada za ročište. Sudsku zaštitu danas u Srbiji mogu da traže samo bogati građani, ili oni čija plata je preko hiljadu evra, mesečno. Advokati su, s druge strane, zbog visokih tarifa, posebno oporezovani.

Prethodna vlada je donela odluku o sudskim taksama, kojim četiri petine građana ne mogu da ih plate! Podnošenjem tužbe moraju da plate taksu, koja je, često, u visini prosečne plate! Isto toliko moraju da plate i oni koji na tužbe odgovaraju! Ako se krene u parnicu, sledi taksa na tužbu, na presudu, na drugostepenu presudu i žalbu! Često su sudske takse dvostruko veće od visine koja se od protivne stranke tužbom zahteva!

A “reformatori“ su se potrudili da svakog građanina učine pravno potpuno nezaštićenim. Srbija je jedna od retkih država u kojoj se građaninu može oduzeti stan i prodati u bescenje ako građanin nije u mogućnosti da plati komunalne namete! Zakon o izvršnom postupku je gori nego bilo kakva samovolja iz turske vladavine Srbijom. Iz siromašne kuće građanina, zbog komunalnog duga, moguće je prodati posuđe, neispravan šporet, frižider, krevet, sve je moguće izneti iz stana, pa i dečja kolica! Zakon o izvršnom postupku, kakav ima Srbije, nije poznat u Evropi.

 

     Sudija za vlast i bogataše

 

Kada je ušao u kabinet, novi ministar pravde, tek punoletni Nikola Selaković izjavio je da je srpsko pravosuđe u nokdaunu! Ipak, odmah je zamolio Ustavni sud Srbije da za tri meseca odloži povratak na posao sudija i tužilaca, čije ustavne žalbe je Ustavni sud Srbije uvažio i naložio Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca da ih vrati na posao!

A i “reforma“ prethodne vlade je podržana od nove! U Ministarstvu pravde Srbije mesecima nije bilo moguće razrešiti od položaja “reformatore“, jer prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić nije želeo da čuje za promene. On je prijatelj bivše ministarke Snežane Malović i državnog sekretara Homena, sa kojima je godinama trgovao presudama i hapšenjima.

U ministarstvu je ostao i bivši koordinator za zatvore Velimir Vidić, njegova kćerka Maja, supruga Miruna i sin! Svi zajedno nemaju ozbiljnu fakultetsku diplomu (osim više trenerske škole!) i drmaju Upravom za izvršenje krivičnih sankcija.

Na njihov zahtev većina upravnika zatvora, u kojima su uslovi za život osuđenika nesnosni, prema izveštajima komisije Evropske unije, i dalje su na svom mestu, jer se sa njima bave ogromni poslovi i biznis, uzimajući pare iz budžeta.

Posle dužih peripetija, dužnosti predsednika Vrhovnog kasacionog suda razrešena je Nata Mesarović, čiji izbor je prethodno osporio Ustavni sud Srbije. Gospođa Mesarović je tokom rada zamerila ministarki Snežani Malović, i Aleksandar Vučić je ispunio njenu želju da je smeni. Na istoj sednici Narodne skupštine Srbije postavljena je i javni tužilac Srbije Zagorka Dolovac, ali ocena ustavnosti njenog izbora nije tražena. Umesto Nate Mesarović, za vršioca funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda postavljen je sudija Dragomir Milojević!

Upućeni deo javnosti je bio šokiran njegovim izborom. Gospodin Milojević nije prošao na reizboru. Pripadao je grupi sudija koja je pseći služila svakoj vlasti. Kao predsednik veća u Vrhovnom sudu Srbije, sudija Milojević je falsifikovao presude svog veća, po nalogu političke elite, tako da, kada je u jednom predmetu prvostepena presuda specijalnog suda bila ukinuta, Milojević je izdao saopštenje da je veće donelo rešenje da se pred žalbenim većem održi pretres!

Prema žalbama običnih građana, veće sudije Milojevića je demonstriralo nasilje, kao i prema onima za čije osude je bila zainteresovana izvršna vlast. Menadžeri sudije Milojevića i njegovih kompanjona špartali su Srbijom i ugovarali poslove. Za ukidanje presude ili za smanjenje kazne, tarife su bile paprene.

Gospodin Milojević je izazivao sažaljenje kolega, zbog bolesti kćerke. Vrhovni kasacioni sud je sud za gornju klasu društva. Odlučuje po revizijama, u kojima je vrednost spora preko 100 hiljada evra, i o žalbama na presude u kojima je izrečena kazna optuženim od 40 godina zatvora, a takvih je toliko malo, da se na prste jedne ruke mogu pobrojati.

Sudija Dragomir Milojević predsedava Visokim savetom sudstva, kao vršilac funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Pogađate odakle je. Pa, naravno, iz Kragujevca, u ovom gradu je i počeo kao sudija opštinskog, a potom okružnog suda.

 

     Jurišnici Demokratske stranke i dalje optužuju i presuđuju

 

Pravda proističe iz kulture jednog naroda. Srbija je danas na dnu, njeni građani su osiromašeni do krajnjih granica, i napad sudova i tužilaštava na njih je razoran. Ako građanin bude tužen zbog kašnjenja za neplaćene račune, troškovi postupka mogu biti veći od njegovog duga. Prethodna vlast je, da bi porobila pravosuđe, posvađala i advokate, razjedinila ih u dve komore, a sve sa ciljem da ima svoju advokatsku elitu koja će verno služiti interesima vlasti.

Od kada je vraćena na posao, u Viši sud u Beogradu, predsednica Društva sudija Srbije se više ne oglašava. Kao da je reforma okončana njenim povratkom na posao! A stanje u srpskom pravosuđe je još zlokobnije.

Na sastanku ministra Selakovića sa delegacijom Svetske banke održanim 4. maja, koju su činili šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor, i viši stručnjak za javni sektor i vođa tima Edgardo Moskira iz Vašingtona, glavna tema je bila unapređenje saradnje, kao i podrška Svetske banke srpskom pravosuđu kroz Multidonatorski fond.

Pri tome, čelnici Svetske banke su iskazali spremnost da podrže izradu akcionih planova, pre svega, iz domena njihovog finansijskog efekta na sistem pravosuđa, rekao je Selaković. Ministar pravde i državne uprave Srbije Nikola Selaković izjavio je 2. februara u Berlinu, posle sastanka sa državnom sekretarkom Saveznog ministarstva pravde Nemačke Birgit Grundmanm, da je Nemačka veoma zainteresovana da na polju pravosuđa sa Srbijom sarađuje na njenom putu evropskih integracija.

"…Nemačka je zainteresovana da Srbiji bude neka vrsta partnera u razvoju njenog pravosuđa i njenog pravnog sistema na putu evropskih integracija, što do sada nije bilo prisutno u razgovorima između ministarstava Srbije i Nemačke", rekao je Selaković.

Sa nemačke strane, postoji velika spremnost za jačanje srpskih institucija i za razmenu iskustava, naveo je ministar, napominjući da je sastanak sa državnom sekretarkom bio izuzetno koristan i sadržajan čemu u prilog govori i činjenica da je trajao pola sata duže nego što je bilo planirano.

"…Bilo je reči o razvoju pravosudnog sistema Srbije, o pomoći reformama pravosuđa i pravnog sistema Srbije, kao i dosadašnjoj i budućoj pomoći nemačkih organizacija za međunarodnu pravnu saradnju", precizirao je ministar. Nemačka sekretarka je pokazala veliko interesovanje za srpsko pravosuđe i sve ono što se čini kako bi se reforma pravosudnog sistema u Srbiji sprovodila na dobar i zadovoljavajući način, napomenuo je on. Ali, sve su to bile prazne reči i nadanja ministra Selakovića…

Nijedan sudija i tužilac, koji je izabran u “reformi“, umesto nereizabranih delilaca pravde, nije pozvan da se provere njegovi stručni kvaliteti i rezultati rada. Tako jurišnici Demokratske stranke i dalje optužuju i presuđuju, verovatno još strasnije. Oni i napreduju, dobijaju veće oplate i bolje plaćene položaje, telohranitelje, stanove…

 

     Pravda je u Srbiji na rasprodaji

 

Sudija Višeg suda u Beogradu Mirjana Ilić, koja je u nameštenom i brutalnom procesu vođenom protiv navijača Partizana, osumnjičenima za ubistvo Brisa Tatona izrekla zatvorske kazne od 240 godina zatvora!

Apelacioni sud u Beogradu je te kazne prepolovio, a posle trostrukog odbijanja krivičnog veća Višeg suda u Beogradu da dozvoli ponavljanje krivičnog postupka, jer su pribavljeni dokazi i progovorili javno očevici tog događaja, čije izjave su i ranije bile poznate policiji i javnom tužilaštvu i sudu, ali su isključene iz predmeta, veće Apelacionog suda u Beogradu kojim je predsedavao sudija Dragoljub Đorđević ukinulo je pravosnažne presude i naložilo da se optuženima ponovo sudi, ali pred drugim većem.

Sudija Mirjana Ilić, umesto da je Visoki savet sudstva odmah suspenduje i povede postupak za utvrđivanje podobnosti i stručnosti za obavljanje sudijske funkcije, pre mesec dana unapređena je za sudiju posebnog odelenja za presuđenje optuženima za organizovani kriminal. Rane na dušama 14 osuđenih navijača ostaće trajne, ali sudija je unapređena, dobijaće dvostruko veću platu, dobila je policijsko obezbeđenje, koje mora i da je seksualno zadovoljava.

Doskorašnji vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu Dragoljub Albijanić, koji je, inače, sudija Apelacionog suda u Beogradu, nakon razrešenja je upućen na rad u posebno odeljenje za organizovani kriminal! Njegova supruga Nataša Albijanić je takođe u Višem sudu u Beogradu, predsednik je krivičnog veća i član vanraspravnog krivičnog veća. Ona je dva puta odbijala zahtev odbrane za ponavljanjem postupka osuđenim navijačima.

Da je ovaj pravosudni skandal u režiji tadašnjeg predsednika Srbije obznanjen u nekoj evropskoj državi, državni tužilac bi istog momenta uhapsio i predsednika, i policajce, tužioca i sudije koji su u njemu učestvovale. Ministar pravde Selaković je preuzimajući dužnost konstatovao da je srpsko pravosuđe u nokdaunu, što je blaga ocena stanja u kojem se ono stvarno nalazi. I pored toga, on nije, kao član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, ništa preduzeo da se tužilaštva i sudovi oslobode nepotizma, korupcije, kriminala i nekažnjenog presuđivanja onih koje je na te položaje imenovala klika iz Demokratske stranke!

 

     Koliki je rok trajanja Zagorke Dolovac?

 

Bivša ministarka pravde Snežana Malović je i dalje pod jakom policijskom zaštitom, čuvaju je pripadnici vojnih snaga bezbednosti, preko 30 podoficira, sa troja kola, mada ona nije ni na kakvoj državnoj funkciji! Odluku je doneo lično Aleksandar Vučić, jer se on i dalje, tajno, sastaje sa Snežanom, Slobodanom Homenom i svojim momkom Miodragom Rakićem i odlučuju da se išta u pravosuđu neće menjati!

Na mestu prvog čoveka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu je i Tomislav Kilibarda. Njegova supruga Jelena Kilibarda je sudija Višeg suda u Beogradu, predsedava većem u parničnim postupcima. Gospođa Jelena je servilna, ekspeditivna je, a kada je građanin nepodoban, onda postupak traje po tri godine, donosi međupresude, pa opet iznova, dok građanin ne lipše čekajući pravdu. Oboje voze službena kola, i pseći služe mafiji iz Demokratske stranke.

Zagorka Dolovac je i dalje Javni tužilac Srbije, a predsedavala je Državnim većem tužilaca koje je ostavilo bez posla nekoliko stotina nosilaca ove funkcije, proglašavajući ih nedostojnim. Ustavni sud Srbije je njene odluke poništio kao neustavne i sve je nereizabrane tužioce vratio na posao.

Ali, Zagorku to ne dotiče. Kakva ostavka! U svakoj evropskoj državi ona bi zbog protivustavnog odlučivanja bila izvedena pred sud, ili bi je odveli u duševnu bolnicu! Ali, ona je i dalje prvi tužilac ove razorene zemlje Srbije. Njeno razrešenje ne stavlja na dnevni red ni ministar pravde Nikola Selaković, kao član Državnog veća tužilaca. Šta to Zagorka treba da uradi još, da bi se na dnevni red stavila njena nedela?

Tužilaštva kriju krivične prijave, pogotovu ako su u pitanju imena iz Demokratske stranke. Vršilac funkcije Višeg javnog tužioca u Novom Sadu Milan Tkalec obavestio nas je da odbija da nam saopšti svoju odluku o krivičnoj prijavi koju je protiv najviših državnih funkcionera u AP Vojvodina podneo predsednik Opštine Bač. Reč je Pajtiću, Kostiću i najvišim rukovodiocima. Da su prijavljena druga lica, već bi preko novina bila osuđena i oblaćena i od pomenutog tužioca Tkaleca!

Konačne odluke po parničnim tužbama i krivičnim predmetima donose apelacioni sudovi u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu. Možete zamisliti u kakvom su položaju građani Niša, Kragujevca i Novog Sada, kada o njima odlučuju sudije koje su postavljene od strane lokalnih vođa Demokratske stranke!

Međutim, ni Apelacioni sud u Beogradu nije bolja kuća pravde. U ovom sudu presuđuju sudije poput Branke Dražić, Marine Govedarice, Milanke Vučković, Zorice Jašarević, Zorice Nikolić, Vladislave Milićević, Snežane Nakić Momirović.

 

     Sudska praksa u Srbiji ne postoji!

 

Događa se da isto veće po istom pravnom pitanju donese dve različite odluke, sa potpuno različitim obrazloženjima! Presudna je nestručnost sudija, ili činjenica da jedna od stranaka ima vezu kod nekog od sudija tog veća. Ni nova vlast nije nijednog sudiju i tužioca izvela pred disciplinski sud, čiji tužilac je, inače, pomenuta sudija Mirjana Ilić.

Izvršna vlast nastavlja da donosi zakone koji svakog građanina, u svakom trenutku, mogu ostaviti bez ikakve imovine, i sa porodicom ga poslati na ulicu. Naime, svaka država ima zakon o bankrotu, kojim građanin, od suda, dobija uverenje da nije kreditno sposoban. Od njega se ne može pleniti stan i imovina neophodna za život – automobil, televizor, kreveti, lični kompjuter, posuđe, posteljina. U Srbiji je još kao u tursko doba. Mogu mu uzeti sve!

Oni koji ne primaju mesecima plate, ili im se ne isplaćuju socijalna pomoć, dečji dodaci, hranarina za porodilje ne mogu da tuže državu i plene njenu imovinu, ali država to može da učini ako ti siroti ljudi njoj ne plate dažbine! Dakle, priče o reformi pravosuđa su samo, možda dobra namera ministra Selakovića, i ništa više. Njegova vlada je ozakonila nasilje u pravosuđu, amnestirala one koji su izvršili silovanje Justicije, a žele od Evropske unije novac za “dalje reforme"! Koje crne reforme?

 

   A 1.

Snežana i 30 oficira

Bivša ministarka pravde Snežana Malović je i dalje pod jakom policijskom zaštitom, čuvaju je pripadnici vojnih snaga bezbednosti, preko 30 oficira, sa troja kola, mada ona nije ni na kakvoj državnoj funkciji! Odluku je doneo lično Aleksandar Vučić, jer se on i dalje, tajno, sastaje sa Snežanom, Slobodanom Homenom i svojim momkom Miodragom Rakićem i odlučuju da se išta u pravosuđu neće menjati!

 

  A 2.

Ne piši sudiji

Danijela Diskić iz Beograda nalazi se u pritvoru od 9. oktobra, prošle godine, a po rešenju istražnog sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu, jer je “ugrozila sigurnost“ sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu Mirjane Ristović, jer joj je pretila u podnesku, u predmetu u kojem gospođa Ristović postupa kao da je kadija i sudija.

Drugi osnovni sud u Beogradu, sudija Vladimir Mirosavić osudio je Danijelu na osam meseci zatvora, i produžio joj je pritvor do pravnosnažnosti presude. Na ovu presudu žalio se zamenik javnog tužioca, tako da Danijela, samohrana majka, može dobiti i još veću kaznu! U razgovoru sa urednikom ovog lista, sudija Ristović je ljubazno navela da je bila uplašena Danijelinih pretnji i da je predmet prosledila tužilaštvu. Ona navodi da je Viši sud ukinuo njenu odluku u slučaju Danijele Diskić, i da će ona sada tražiti svoje izuzeće. Šta bi bilo da je sudija Ristović donela zakonitu presudu? Danijela sigurno ne bi bila u pritvoru.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PRAVOSUĐE U SRBIJI: “SVAKO JE KRIV”- DOK SE NE DOKAŽE SUPROTNO

24. фебруара 2013. 1 коментар

 

  Pravno nevaljani dokazi ne mogu biti osnova za validnu presudu, a pretpostavka nevinosti podrazumeva da se  svako smatra nevinim dok se njegova krivca ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda.

  Na žalost, pred srpskom policijom i pravosuđem nije tako, nego je svako kriv dok ne dokaže suprotno, a do tada može da trune u isteražnom zatvoru neograničeno dugo.

Piše: Josip Bogić

Pravosudje

 

  Rešenje istražnog sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, kojim se obustavlja postupak protiv šesnaestoro okrivljenih pripadnika takozvane "Carinske mafije", zbog toga što je Tužilaštvo za organizovani kriminal odustalo od krivičnog gonjenja, razlog je da javnost razmisli o tome kakvu vlast ima i od čega treba da se plaši.

Ko će platiti nadoknadu bivšim pritvorenicima kojima nije dokazano krivično delo?

 

 

  Podsećanja radi, treba reći da su ovih šesnaest okrivljenih  po zahtevu za proširenje istrage tužioca za organizovani kriminal bili osumnjičeni za krivično delo zločinačko udruživanje  (KT.S. br. 18/06 od 24. decembra 2006. godine), a da je u tom trenutku najglasniji u hvalisanju ovog "poduhvata" bio sadašnji nezakoniti direktor policije Milorad Veljović.

Iznosio je činjenice da policija neće stati sa akcijom i da će istraga obuhvatiti sam vrh Uprave carina, da niko koga istraga bude obuhvatila neće biti pošteđen, da su "ojadili" državu za nekoliko miliona evra kao i da je ovo potvrda da nema nedodirljivih u borbi protiv korupcije, da je u pitanju "bespoštedna" borba protiv organizovanog kriminala, da je zadao težak udarac kriminalu  i druge bljutave fraze.

Da li je obećanje uspunio i kako, javnost je videla.

U to vreme novine su bile pune naslova „carinska mafija odrala državu", „Carinska mafija ojadila državu", i sl.

Da li će sada objaviti koliko će to eksperimentisanje Veljovića koštati državu.

On sigurno neće to platiti.

Ako se ima u vidu da jedan dan proveden u neopravdanom pritvoru košta državu najmanje 5.000 dinara, lako je izračunati koliko će poreski obveznici platiti nadoknade a ne Veljović.

Isto tako ovi nesrećnici su više od šest godina bez posla.

Sada će biti vraćeni na posao i opet će poreski obveznici sve to platiti, a ne Veljović. I to je lako da se izračuna. 

Sada vidimo da je težak udarac ustvari zadat privatnosti lica čije je fotografije i video snimke hapšenja nezakonito objavljivao, a štetu oštećenima neće platiti on već poreski obveznici.

Svedoci smo svakodnevnih objavljivanja fotografija i snimaka kako na TV ekranima tako i na stupcima gotovo svih novina, spektakularnih hapšenja raznih mafija, okorelih kriminalaca i neprijatelja države kojima se pre suda presuđuje a koji je jedini merodavan da to utvrđuje.

 

  U Ustavu Republike Srbije, poglavlje o Pravnoj sigurnosti u kaznenom pravu, član 34, stoji da se "svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda".

Isto tako u važećem ZKP-u, u članu 3, govori se o Pretpostavci nevinosti, i da se  svako smatra nevinim dok se njegova krivca ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda.

Državni organi, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja građana, javne ličnosti i druga lica dužni su da se pridržavaju pravila iz ovog člana i da svojim javnim izjavama o krivičnom postupku koji je u toku ne vređaju druga pravila postupka, prava okrivljenog i oštećenog i nezavisnost, autoritet i nepristrasnost suda".

Načelo istine i pravičnosti u krivičnom postupku.

Takođe u važećem ZKP-u stoji da, Sud i državni organi koji učestvuju u krivičnom postupku dužni su da istinito i potpuno utvrde činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke.

Sud i državni organi su dužni da s jednakom pažnjom ispituju i utvrde kako činjenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist.

Pored toga u ZKP-u stoji da Pravno nevaljani dokazi ne mogu biti osnova za validnu presudu.

Pravo suda i državnih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da ocenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima.

Sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ovog zakonika, drugog zakona, ustava ili međunarodnog prava.

U Poglavlju ZKP-a koji govori o "Krivičnoj prijavi i ovlašćenjima organa pretkrivičnog postupka, u članu 231, stoji "Kad je to neophodno radi utvrđivanja istovetnosti ili u drugim slučajevima od interesa za uspešno vođenje postupka, organi unutrašnjih poslova mogu, uz prethodno odobrenje istražnog sudije, fotografisati osumnjičenog, uzeti otiske njegovih prstiju, javno objaviti fotografiju osumnjičenog i preduzeti druge radnje potrebne za utvrđivanje identiteta.

Ovi nesrećnici su bili na stubu srama kada su im objavljivane fotografija, kada su hapšeni pred TV kamerama, što predstavlja školski primer kršenja osnovnih ljudskih prava i pretpostavke nevinosti.

Svako ko je prekršio zakon treba da odgovara ali snimanje hapšenja i javno stavljanje lisica je bio hir direktora policije i dodvoravanje vlastima!

  Ovakvo ponašanje policije je protivpravno i nije u skladu sa ZKP-om jer za javno objavljivanje policija je morala da ima odobrenje istražnog sudije da u sredstvima javnog informisanja objave snimke i fotografije osumnjičenih kako to stoji u članu 231 ZKP-a.

Ovi mučenici su proveli nekoliko meseci u pritvoru iako se sada pokazalo da su nevini.

Pritvor nije kazna, već mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku i to samo izuzetno.

Ono ne može da se primenjuje uvek kao pravilo, a upravo se to dešavalo i dešava.

Pritvor je jedna od više mera obezbeđenja prisustva okrivljenog za nesmetano vođenje krivičnog postupka.

Tu pre svega spadaju poziv, zatim dovođenje, ukoli ko se okrivljeni ne odazove pozivu, zabrana napuštanja stana ili mesta boravišta, jemstvo, i na kraju kao krajnja mera pritvor

Zašto ni tužioci ni istražne sudije nisu reagovale u ovakvim slučajevima jer se očigledno radi o zloupotrebama državnih činovnika koji su naložili javno objavljivanje, ako su svi jednaki pred zakonom?

Čini mi se da ovo objavljivanje služi za zabavljanje širokih narodnih masa da bi im se odvukla pažnja od svakodnevnih problema vezanih za goli opstanak.

 

  Aktuelan je i izbor direktora policije.

U zakonu jasno piše da Direkcijom policije rukovodi direktor policije.

Direktoru policije odgovorni su načelnici uprava u sedištu Direkcije policije, načelnik policijske uprave za grad Beograd i načelnici područnih policijskih uprava. 

Organizacionim jedinicama u sedištu i područnim policijskim upravama rukovode načelnici uprava, a policijskim stanicama-komandiri.

Angažovanje specijalnih jedinica policije za posebne bezbednosne zadatke može se vršiti samo uz prethodno odobrenje ministra.

Predlog za angažovanje sadrži plan i procenu.

Tako piše u Zakonu. U praksi je sasvim nešto drugo.

Videli smo nerede na ulicama Beograda kada je zapaljena američka ambasada.

I tada je policijom komandovao neko drugi a ne direktor policije gospodin Milorad Veljović.

Zašto tada nije podneo ostavku na to mesto kada je video da policiji izdaju naređenja oni koji nisu merodavni za to?

Zašto se taj "čestiti, otresiti i pre svega moralni" direktor policije nije oglasio i rekao javno da su njegove ingerencije preuzeli neki drugi ljudi i naveo njihova imena?

Aktuelni ministar policije je u pravu kada odbija da postavi Veljovića za direktora policije, jer je do skora po naređenja išao na Andrićev venac.

Sada je našao novog nalogodavca! 

To je isti onaj direktor koji je komandovao policijom u vreme gej parade i za to dobio pohvale, koji je posle tih događaja i napredovao a nije odgovarao za propuste.

  Ko je stvarni „komandant" policije priznao je u više navrata sam direktor policije koji je izjavio da je njemu kao direktoru policije Savet za nacionalnu bezbednost nalogodavac, pre toga šef kabineta premijera, a sada se priklonio Prvom potpredsedniku Vlade?

Ovo naravno u Ustavu i zakonima o Policiji nema pravno uporište.

Policija radi na osnovu Zakona o policiji, ZKP-a i drugih podzakonskih akata.

Savet za nacionalnu bezbednost, po logici stvari ne komanduje on samo savetuje, a direktor policije treba da komanduje.

Problem upotrebe policije nije toliko nestručnost, obaveštenost i tehnika koliko sistem komandovanja i uplitanje „politikanata" u posao za koji nisu dorasli.

Veoma su skupi ti eksperimenti koji naravno papreno koštaju poreske obveznike.

Problemi u policiji su nastajali kada se politika počela mešati  u struku.

Počev od kadrovskih rešenja do samog neposrednog komandovanja istom.

Da pojedincima nije stvarno stalo do iskrene borbe protiv kriminala  već golog opstanka na vlasti,  najbolje ilustruju činjenice da  je sve koncipirano tako da je mnogo važnije da se  dotični ukoliko ne pristane na "kompromise" uhapsi, drži u pritvoru koliko je potrebno te da kao čovek, političar i privrednik propadne.

Pritvor služi kao mera diskvalifikacije političkih protivnika i neistomišljenika, a ne kao mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u postupku.

Pritvor je postao najefikasnije političko oružje vladajućih stranaka.

Na kraju su ovi kao i mnogi nesrećnici oslobođeni, ali badava im nekakva rehabilitacija  kada su kao ljudi osramoćeni, kada su im propali brakovi i kada su politički diskvalifikovani bez suđenja, a inicijatori takvog ponašanja nisu odgovarali kao ni izvršioci u tužilaštvu, sudovima i MUP-u.

A direktor policije isti!

 

  Tek kada tužioci budu odgovarali finansijski za štetu koju neosnovanim pritvorom nanose okrivljenima, tek tada će debelo da pogledaju dokaze, optužnicu i ostalo pa tek onda insistirati na pritvoru!

Svako treba da odgovara za ono što radi, materijalno, moralno i na svaki način, a ne da bude za to nagrađen foteljom direktora policije.

Račun sa kamatom bi trebalo ispostaviti Veljoviću, a ne poreskim obveznicima.

Umesto da konačno bude sklonjen zbog svega ovoga on je ponovo najozbiljniji kandidat koga podržava Prvi potpredsednik vlade Vučić!

 

 

  ©Geto Srbija

List protiv mafije

SNEŽANA MALOVIĆ: “HOBOTNICA” U SRPSKOM PRAVOSUĐU

7. фебруара 2013. 1 коментар

 

Da se sudije Ustavnog suda Srbije nisu, neočekivano, uspravile i umešale, smrad u srpskom pravosuđu  sve bi nas podavio.

Snezana Malovic

 

Piše: Milovan Brkić

 

Poništavajući kao neustavne odluke Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca o nereizboru više od hiljadu delilaca pravde, kao i odredbu po kojoj je Nata Mesarović izabrana za predsednika Vrhovnog (i) kasacionog suda, ustavne sudije su, koliko toliko, spasile ugled države, jer bi u Strazburu Srbija bila osuđene na višemilionske  svote da plati osramoćenom sudijama i tužiocima.

Nove vlasti su nastavile ponizno da služe onima koji su za dugi period zagadili pravosuđe i udaljili nas od civilizacijskih normi.

  Duh Snežane Malović, bivše ministarke pravde, koja je sa svojom organizovanom kriminalnom grupom za duži period zgazila srpsko pravosuđe i pravdu stavila na rasprodaju, i dalje vlada sudovima, tužilaštvima, u ministarstvu, zatvorima…

Postavljajući Nikolu Selakovića, asistenta na Pravnom fakultetu Beogradu, koji nema položen ni pravosudni ispit, a sa 29 godina života za ovu visoku državnu funkciju, preporučen činjenicom da je ljubavnik svom profesoru Oliveru Antiću, savetniku sadašnjeg predsednika Srbije, poručeno je sudijama, tužiocima i građanima, kao i međunarodnim udruženjima sudija i tužilaca, da će sve ostati po starom.

Simpatični peder Selaković je na početku svog mandata izjavio da je srpsko pravosuđe u nokdanunu, ali da on ništa neće menjati, što se kadrovske politike tiče.

Potom je šokirao javnost izjavom da će od Ustavnog suda Srbije tražiti produženje roka u kojem je naređen, odlukom ovog suda, pojedinačnim aktima, povratak nereizabranih sudija i tužilaca na posao.

Srećom, ustavne sudije su, i ovog puta, ostale uspravno…

I status predsednice Vrhovnog (i) kasacionog suda Nate Mesarović rešio je Ustavni sud Srbije, poništavajući odredbe zakona po kojem je Narodna skupština Srbije tada odlučila da je postavi na ovu funkciju.

Srpska napredna stranka, čiji ministar je i Nikola Selaković, nastavila je da, psećom odanošću, sprovodi politiku bivše ministarke Snežane Malović.

Mesecima je ministar odugovlačio  sa promenama u ministarstvu.

Odani ljudi Snežane Malović jedva su zamenjeni, poput Slobodana Homena, državnog sekretara, koga je zamenio Danilo Nikolić, ovejani kriminalac iz Niša, bivši predsednik Okružnog suda u Nišu, koji je godinama, sa svojom porodicom, terorisao region.

Na kafanskim skupovima, u jednoj kafani pod Avalom, u društvu bivše ministarke Malović,  uvek je bio i jedan od visokih funkcionera SNS-a.

Miodrag Rakić i Snežana Malović na tim sastancima izdaju nalog svom čoveku u SNS-u šta treba da radi!

Zloglasni Miljko Radisavljević, specijalni tužilac za organizovani kriminal, ljubavnik Snežane Malović, koju je preuzeo od Dušana Petrovića, ostao je na svom mestu, da kojim slučajem, u zatvor ne odu pripadnici bande Borisa Tadića.

On je stoički zaštitio od pritvora Olivera Dulića, a sve one, koji nisu iz te bande, odmah pritvara.

  Podsetimo: banda Borisa Tadića opelješila je Srbiju za više od 50 milijardi evra!

Niko od te bande, osim Olivera Dulića, nije optužen!

I ser Oliver će se, po svemu sudeći, izvući.

Imovina Snežane Malović, Slobodana Homena i ostalih članova njihove grupe koji su zgazili srpsko pravosuđe pod punom je zaštitom sadašnjeg ministra SNS-a i njegovog nalogodavca!

Više od 100 policajaca i dalje svakodnevno obezbeđuje Snežanu Malović, njenu porodicu, Slobodana Homena i bivšeg direktora Uprave za izvršavanje krivičnih sankcija Milana Obradovića!

Za njihove potrebe, iz budžeta su odvojene pare za kupovinu blindiranih vozila.

Srbija svakog dana traži kredite za popunu budžeta, da bi od tih para plaćala telesne garde koje nemaju ni američki ni ruski predsednik, umesto da te kriminalce izvede pred sudska veća i utvrdi njihovu odgovornost.

Građani bi svakodnevno trebali da pišu u Brisel da ih mole da ne daju više kredite, jer ova Tadićeva mafija i dalje ih troši za svoje potrebe.

  Novi ministar pravde nije ni prstom mrdnuo da srpski sudovi dobiju predsednike sudova.

Tri godine i dva meseca nijedan sud u Srbiji nema izabranog predsednika suda!

Vršioce funkcija predsednika sudova postavila je ministarka pravde i Demokratska stranka.

Nije nikakva tajna da su reizabrane sudije i javni tužioci koji su, većina od njih, prošli proveru tadašnjeg rukovodstva bezbedonosno informativne agencije, i kadrovskih komisija Demokratske stranke.

Poništavanje 837 odluka o nereizboru sudija, i povratak još uvek živih sudija i tužilaca posle tri godine iščekivanja rešavanja svog statusa, koštaće Srbiju i njen budžet najmanje 30 miliona evra, kada sudovi počnu da dosuđuju i odštete za povredu časti, ugleda, za pretrpljene strahove, duševne bolove i sramotu, kao i za izgubljene zarade i doprinose onima koji su se vratili  na posao odlukom Ustavnog suda Srbije.

Ono što se parame ne može platiti, jeste kobni učinak reforme pravosuđa koju je sprovela banda Borisa  Tadića!

Osokoljeni činjenicom da su reizabrani, i uvereni da će Tadićeva vlast potrajati, a i podsticani od ministarke i njene družine, mnogi delioci pravde se više nisu držali zakona, već partijskih instrukcija u odlučivanju.

Sudska praksa poslednjih godina ne postoji i ne primenjuje se u srpskim sudovima.

 

 

  U Apelacionom sudu Beograda, u apelacionim sudovima u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, tri sudska veća, po istom pravnom osnovu, donose različite, suprotne odluke!

Čak i isto veće u apelacionim sudovima u unutrašnjosti, donosi potpuno suprotne odluke, sve zavisi da li je stranka imala vezu kod nekog od sudija!

Uveriti delioce pravde da treba da se u radu drže zakona ko pijan plota, skoro da je, u narednih deset godina nemoguće postići.

Većina novoizabranih sudija, umesto onih koji su pali na reizboru, aktivisti su Demokratske stranke, koji su odani, i zahvalni partiji što ih je izabrala, ničim zaslužene, za tužioce i sudije.

Očekivati od njih da budu nepristrasni, pusta je želja.

Ministar pravde Nikola Selaković, pod pritiskom rukovodstva stranke, nije smeo da promeni ni činovnike u svom ministarstvu, dugogodišnje penzionere, a upravnike zatvora, barem one koji su ogrezli u kriminalu, Selaković ne sme ni da pomene!

  Niko još ne može izračunati koliko će Srbiju koštati postupci koji se još vode pred specijalnim sudom za organizovani kriminal.

Nedavno su oslobođeni, njih 15, optuženih u aferi “carinska mafija“.

Ta nepodnošljiva lakoća optužbi bez pribavljenih dokaza i sada se nastavlja.

Vlast ide za tim da protivnike stavi u pritvor i muči, pa ko preživi nek mu se sudi.

Kada izađu iz pritvora, mnogi više  nemaju snage ni da nastave da žive.

Pljačkanje u zatvorima se nastavlja još intenzivnije.

Mučenje osuđenika je sve nepodnošljivije.

Sudnice su neokrečene, u hodnicima nema ni svetla, sudnice nemaju moderne kompjutere…

Nova vlast je to sve nasledila od bande Borisa Tadića, ali nedorasli ministar pravde, po nalogu vrha Srpske napredne stranke pokorno sluša šta mu se naređuje iz kafane ispod Avale, gde se sreće staro društvo Snežane Malović i njihovi pajtosi iz SNS-a.

Hobotnica Snežane Malović je još veća nego što je bila.

©Geto Srbija

List protiv mafije

%d bloggers like this: