Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > EBRD: KREDITOM, MITOM I KORUPCIJOM POLITIČARA DO UNIŠTENJA SRPSKOG AGRARA

EBRD: KREDITOM, MITOM I KORUPCIJOM POLITIČARA DO UNIŠTENJA SRPSKOG AGRARA

26. фебруара 2013.

 

Srpski agrar je odavno prepušten strancima na milost i nemilost, i njime se danas upravlja iz Zagreba, iz regionalne centrale Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je vodila računa o plasiranju proizvoda multinacionalnih kompanija na srpsko tržište.

 

piše: Milan Malenović

Viktorija ovo

 

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) iz Londona je prema zvaničnim podacima poslednje decenije u agrar na Balkanu uložila 801 milion evra.

Najviše je dobila Hrvatska, oko 423 miliona evra, u Srbiju je otišlo 255 miliona evra, a ostatak su podelili Makedonija, BiH i Crna Gora.

Najmanje polovina svote investirane u Srbiju otišla je dvojici korisnika: Viktorija Grupi i MK Grupi Miodraga Kostića.

U Viktorija Grupa, 64 odsto vlasništva u kompaniji imala trojka srpskih biznismena: Stanko Popović, Milija Babović i Zoran Mitrović; EBRD je držao 24 odsto, a ostalih 12 odsto je imao i indijski biznismen i plejboj Nandi Ahuja.

Posle je Stanko Popović ostalim suvlasnicima prodao svojih skoro 25 odsto vlasništva, ali je zadržao mesto u Upravnom odboru Viktorije.

Takav fingiran izlazak Stanka Popovića iz Viktorija grupe, sa kojom je ostao u tesnim vezama, imao je za cilj da se prikrije afera o subvencijama za veštačko đubrivo koja je izbila oktobra 2011. godine.

Popović, koji je vlasnik fabrike đubriva Zorka Šabac, Viktoriju je napustio decembra 2011. godine kako bi se zameli tragovi organizovane pljačke srpskog budžeta kojom je izvučeno najmanje 22 miliona evra državnih para.

Uredbe vlade Republike Srbije o plaćanju subvencija proizvođačima veštačkog đubriva u jesen 2008. godine Ministarstvo poljoprivrede je uputilo javni poziv za regresiranje 50.000 tona đubriva i to sa po 20.000 dinara po toni.

Uslov za učešće na tenderu bio je da ponuđač na lageru mora da ima 50.000 tona đubriva i bankarsku garanciju od 6,2 miliona evra.

Pošto mala i srednja preduzeća i preduzetnici očigledno nisu mogli da ispune ovakve uslove, pobednik tendera je bila kompanija Viktorija Grupa kojoj je tada država isplatila subvencije u iznosu od milijardu dinara.

2009. godine, iznos subvencija od 699,9 miliona dinara (73,18 odsto) dobilo je preduzeće Fertil iz Bačke Palanke, koje posluje u sklopu Viktorija grupe.

Za prolećnu setvu 2010. godine, isplaćene su subvencije sledećim korisnicima: 551,6 miliona dinara (34,61 odsto) preduzeću Fertil iz Bačke Palanke, 402,3 miliona dinara (25,24 odsto) preduzeću Promist iz Novog Sada, 520,2 miliona dinara (32,64 odsto) preduzeću Azotara iz Pančeva…

Za jesenju setvu 2010. godine, Viktorija Grupi iz Novog Sada i Promistu iz Novog Sada isplaćeno je skoro 98 odsto svih subvencija.

Promist je bio registrovan na istoj adresi na kojoj je i Viktorija grupa u Novom Sadu (Hajduk Veljkova 11, mada se Viktorija u međuvremenu preselila na adresu Bulevar Mihajla Pupina 1156), a postoje i druge veze ova dva preduzeća, koja ukazuju da iza Promista u suštini stoji Viktorija Grupa.

Stanko Popović, nekada je bio suvlasnik u preduzeću Energija Tehnika Tehnologija iz Novog Sada, a još jedan vlasnik je bio Nebojša Petrić, vlasnik Promista.

Viktorija Grupa je monopolista u izvozu malina, na šta su još u jesen 2011. ukazivali malinari kada im je zabranjen protest ispred zgrade vlade Srbije.

Eliksir Grupa, čiji je direktor Zorica Popović, supruga jedinog vlasnika, Stanka Popovića, proizvodi i ambalažu u koju se pakuju maline koje zatim izvozi Viktorija Grupa.

 

 

Drugi veliki korisnik „kredita“ EBRD-a je MK Grupa Miodraga Kostića Koleta, istovremeno posle Matijević Agrara u vlasništvu Petra Matijevića (vlasnik 17.000 ha i zakupac još 9.000 ha) posednik najvećeg spahiluka u Srbiji (13.000 ha u vlasništvu i još 9.000 ha u zakupu).

Direktor EBRD-a za poljoprivredu Žil Meteta obznanjuje kako je ova banka odobrila kredit od 80 miliona evra za unapređenje poljoprivrednih aktivnosti MK Grupe, odnosno njene filijale MK Komerca. Pre toga je EBRD još 2007. dala deset miliona evra Agroinvestu iz MK Grupe za podršku razvoju primarne poljoprivrede u Ukrajini.

Od ukupnog iznosa svih kredita, deset miliona evra bilo je uloženo u modernizaciju opreme fabrike šećera Sunoko, preduzeća koje se kasnije pojavljuje kao glavni kupac akcija niške AIK banke,

Ali novac koji je EBRD uložio izgleda da nije otišao u srpski agrar, jer je Kostić u Ukrajini pre dobijanja kredita imao oko 40.000 hektara zemljišta, a januara ove godine već više od 55.000 hektara.

Najveći paket akcija ima grčka ATE banka, 24,99 odsto, dok je po zvanično dostupnim podacima Kostić odmah iza nje sa nešto preko 20 odsto akcija koje poseduje Sunoko, s tim što upućeni u dešavanja na Beogradskoj berzi tvrde kako je prepakivanje akcija na imena pravih vlasnika još uvek u toku, pa je moguće da srpski kralj šećera ima daleko veće učešće.

Kostićevo bogatstvo se procenjuje na 300 miliona evra, ali ono nije u gotovini već u posedima i pravima, a time se ne kupuje na berzi.

Njegova ideja o izlasku na strane berze i prikupljanju dodatnih 300 miliona evra za akcije MK Grupe nije uspela, tako da mu gotovina dolazi ili od kredita EBRD-a ili od zeta, Damira Ahmetova, sina ruskog oligarha Rinata Ahmetova.

Njihovo porodično bogatstvo procenjuje se na 40 milijardi dolara. Porodica ima nekoliko železara u Evropi, više od 100 kompanija iz oblasti metalurgije, rudarstva, finansija, telekomunikacija i poljoprivrede, a poseduje i ukrajinski fudbalski klub Šahtjor.

Istovremeno kada je Miodragu Kostiću dala kredit od 80 miliona evra, EBRD je svim srpskim bankama zajedno odobrila ukupno 50 miliona evra radi pospešivanja likvidnosti.

Jasno je da je EBRD-u poslovanje sa srpskim tajkunom značajnije od kontakata sa srpskim bankama, zato sto se novac dat Kostiću sliva uvek u poslove koji su za EBRD od posebnog značaja.

Preko Viktorija Grupe i njoj srodnih preduzeća EBRD je već postao monopolista što se tiče proizvodnje veštačkog đubriva, izvoza malina i prerade soje.

Preko Kostića, ova banka gospodari srpskim tržištem šećera, a preko i jednih i drugih je faktički vlasnik desetina hiljada hektara obradivih površina.

EBRD je finansirao hrvatski prodor u Srbiju, ali se nigde ne navodi da je pomognut ulazak srpskih preduzeća u Hrvatsku, jer se tako nešto nikada nije ni dogodilo.

Većina Agrokorovih podružnica Ivice Todorića, se kotira na berzi, a isti je slučaj i sa srpskom Viktorija Grupom, čime se ne iscrpljuju sličnosti ova dva preduzeća. U oba je, naime, u Upravnom odboru sedela Vedrana Jelušić – Kašić, visoki funkcioner EBRD-a.

Kada su srpske vlasti širom otvorila vrata agrobiznisa domaćim i stranim tajkunima sistematski je uništavano sve što je u poljoprivredi moglo da im predstavlja konkurenciju.

Tada je uništeno je tako skoro 90 poljoprivredno-industrijskih kombinata. a sklopljen dogovor sa kompanijom El Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kojim se iz domaćeg vlasništva otuđuje i ono malo što je još moglo da hrani Srbiju.

 

©Geto Srbija

material List protiv mafije

 

%d bloggers like this: