Архива

Posts Tagged ‘agrar’

ПРОФИТ БЕЛОСВЕТСКИХ ИНВЕСТИТОРА И НЕЛОЈАЛНА КОНКУРЕНЦИЈА УЗ ДОЗВОЛУ ВЛАДЕ СРБИЈЕ, УНИШТАВАЈУ СРПСКИ АГРАР!!?

2. августа 2017. Коментари су искључени

 

Што више страних "инвеститора" долази у Србију, то се више становника Србије сели у иностранство, јер се наводне "инвестиције" своде само на бесомучно пљачкање последњих ресурса који су нам остали и на израбљивање јефтине радне снаге којом се државно руководство хвали по свету.

 

                Игор Милановић

SVAPSKE SVINJE U BANATU1

 

Последњи "инвеститор", чији је долазак је најављиван и званично је немачка месна индустрија "Тенис" која ће у катастарској општини Зрењанин добити 2.420 хектара најквалитетније банатске земље и то у најам на 30 година по цени од само 207 евра по хектару за годину дана.

Иако је "Тенис" тек скоро поднео комплетан бизнис план на основу кога је локална самоуправа одобрила пројекат, припреме су на локалу почеле још пре годину дана, када се још није знало хоће ли "Тенис" уопште доћи и под којим условима. Очигледно је неко у Зрењанину још тада знао шта Немцима треба и направио план детаљне регулације комплекса-фарме "Банатски Деспотовац"  у истоименом селу код Зрењанина, управо по жељама "Тениса".

Сада преостаје само још само да републичка Влада изда сагласност (што је сигурно, јер је управо она на челу са тадашњим премијером Александром Вучићем "Тенис" вукла за рукав и наговарала да дође у Србију), а на крају и скупштина града Зрењанина мора са планом да се сложи.

Ова фарма је само почетак пословања "Тениса" у Србији, који планира да по истом сценарију скоро бесплатно на коришћење добије неколико десетина хиљада хектара.

"Тенис" је веома контроверзни "инвеститор" који је морао да одустане од неколико већ припремљених инвестиција у земљама Европске Уније, зато што нико није хтео да пристане на услове које је прихватила српска Влада.

Прво, радни услови у његовим погонима у Немачкој су на незамисливо ниском нивоу, а плате изузетно ниске. Осим тога, "Тенис" располаже комплетним, заокруженим системом који почиње са узгојем, иде преко набавке хране, затим клања и прераде меса, па све до његове продаје. Ништа не остаје локалним привредницима и пољопривредницима како би и они могли да зараде који евро. "Тенис" узима све, без милости или обзира.

Уместо да помаже сопствене пољопривреднике, Влада земљиште буквално поклања странцу који је само обећао да ће да уложи неколико стотина милиона евра, али је прећутао да ће те паре дати самоме себи, односно некој од компанија које постоје у његовом пословном царству. Српској привреди, али и држави неће отићи ни један једини цент.

У исто време када је објављена вест о доласку "Тениса", министар задужен за регионални развој Милан Кркобабић је изнео податак, како у Србији од 4.700 села у 1.200 нема ни једног житеља, а да у чак 150.000 кућа нема ни једног станара. Колико би сеоских пољопривредних газдинстава било спашено, да је Влада њима дала земљу на 30 година за најам од по 200 евра годишње?

За разлику од страних "инвеститора" српски пољопривредници би сав новац који би зарадили од пољопривреде оставили у овој земљи. "Тенис" и њему слични у Србију не долазе да би овде уложили свој новац, већ да би извукли паре одавде.

"Тенис" ће у Србију увести 2.500 приплодних свиња за фарму у Зрењанину, уместо да их купи од овдашњих фармера.

Храну за њих ће такође куповати од самог себе, јер има вишак производних капацитета у иностранству. Коначно, ова компанија ће уместо српских произвођача извозити свињско месо у Русију на основу билатералног споразума између Београда и Москве. Тако ће српска привреда имати додатни губитак.

Поред свега тога, ова компанија веома вешто користи субвенције које Европска Унија даје пољопривредним произвођачима, због чега ће храну за свиње увозити из сопствених субвенционисаних погона у ЕУ. Са друге стране, субвенције које, евентуално, добија српски сељак од овдашње државе нису ни приближно онима из Европе, тако да је "Тенис" у суштини нелојална конкуренција српском аграру.

Браћа Тенис су у Немачкој на лошем гласу, нарочито Клеменс Тенис, који се хвали да је лични пријатељ Владимира Путина, уз чију помоћ жели да сиромашној Србији отме земљу, изнајми радну снагу, као робље и профит подели са Владимиром Путином, који на исти начин као и Клеменс Тенис, третира Русе као робље у својој земљи.

Колико год да ова компанија запосли људи у Србији, истовремено ће бар двоструко више њих остати без посла управо због овог раскорака у субвенцијама у Европској Унији и у Србији. Сваки од тих радника који буду изгубили посао храни најмање два члана домаћинства, тако да ће се број сиромашних и гладних у Србији драматично повећати.

Говорећи о напуштеним селима и запарложеној земљи, министар Кркобабић је морао да призна како ће овим темпом, ако се нешто хитно не предузме Србија за три деценије остати без села и индивидуалног пољопривредног произвођача. односно да ће све оно што се, евентуално, буде производило у српском аграру потицати од белосветских "инвеститора" који само гледају како да што више пара извуку из Србије.

Занимљиво је да се нико од званичника није јавно запитао, због чега је "Тенис" тражио закуп од 30 година, а не неки дужи или краћи рок.

По садашњем технолошком развоју, као и са очекиваним напретком у наредним годинама, свака парцела која се користи интензивним методама које употребљава "Тенис" после 30 година постаје не само потпуно неплодна, већ и затрована. На њој, после тога, без изузетно високих инвестиција за детоксикацију деценијама није могуће ништа производити!

Менаџмент немачке компаније је зато израчунао да је оптимални рок за излазак из Србије тридесет година, а подмићени властодршци у Зрењанину и републичкој Влади су тај захтев моментално услишили. После "Тениса" у Банатском Деспотовцу ништа више неће моћи да расте.

Осим тога, и министар Кркобабић је помињао 30 година као крајњи рок до када ће нестати и последњи српски сељак, па су немачки "инвеститори" овај временски период означили као једини могући у коме ће уопште бити у стању да нађу радну снагу за своје фарме.

Српске власти не улажу уопште у пољопривреду и немају никакав стратешки план за будућност српског аграра и, уопште, српске привреде.

Егзодус становништва поприма већ библијске размере. Највише одлазе млади и стручни људи, јер не виде никакву перспективу у земљи у којој владају медиокритети и партијски кадрови.

Лекари и, уопште, медицинско особље из Србије је веома тражено у свету, а овде, у својој родној земљи они примају плате од којих не могу ни да преживе. Сви који су могли напустили су Србију. или намеравају да то учине у најскоријој будућности, тако да ће наше болнице и домови здравља остати без квалификованог кадра.

Директор дома здравља "Краљево" у Краљеву, др Мирјана Крчевинац  је због недостатка лекара морала да уведе радну обавезу примерену ратном стању: сви лекари су, по потреби, дужни у свако доба дана или ноћи да раде.

Ову своју одлуку од 24. марта 2017. она је образложила чињеницом да у служби Хитне медицине више нема довољно медицинских радника ни за најнужније и најхитније интервенције, због чега и лекари из дугих служби, по потреби морају да прихвате да се одазову позиву за испомоћ.

Ускоро, међутим, ни то неће бити довољно, јер ће лекари и медицинске сестре бити дефицитарни не само на појединим одељењима појединих медицинских установа, већ у целој Србији.

Милијарде евра су на основу плана који је измислио садашњи специјални саветник Александра Вучића, Млађан Динкић, дате странцима који су обећали да ће отворити нова радна места и запослити локалну радну снагу. Уколико су и испунили дато обећање и запослили обећани број радника, такви "инвеститори" дају мизерне плате, често испод просека који важи не само у Републици, већ и у региону где је "инвестирано".

Не треба очекивати ни да ће код "Тениса" бити било шта другачије, будући да је он и у једној високо уређеној земљи, као што је Немачка, налазио рупе у закону како би малтретирао запослене и смањивао им плате мимо потписаног колективног уговора.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

КЛИМАВА БОРБА ДА ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ СРБИЈЕ НЕ ПОСТАНЕ ЛАК ПЛЕН ЕУ И ГОМИЛЕ СТРАНАЦА!!?

16. маја 2017. Коментари су искључени

 

Иако се властодршци у Србији позивају на законе Европске уније, законско регулисање коришћења и заштите пољопривредног земљишта није условљено ниједним параграфом у Бриселу! Дакле, нико није Србију приморао да продаје земљу странцима, нити да је продаје само ономе ко има новца. Од ЕУ Србија нема ни забрану ограничења обима поседа, наслеђивања…

Нико српске креаторе агроекономске политике није спречио да катастар у целини буде у служби народа и државе. За овакве послове се чак добијају и паре из ЕУ, а неке земље су то и искористиле па данас сваки њихов грађанин на свом рачунару може да види све земљишне међе.

Дакле, самовоља владајућег режима у Србији, како у време потписивања такозваног Споразума о стабилизацији и придруживању, па тако и данас, довела је пољопривреднике у Србији до тога да ће од 1. септембра ове године постати најамна радна снага на сопственим ораницама.

 

                    Арпад Нађ

CUVANJE AGRARA SRBIJE3

 

Приликом једног скупа (2013. године), посвећеног проблемима аграра и извозу хране, тадашњи шеф делегације Европске уније у Србији, Венсан Дежер, овако је одговорио на питање, може ли се покренути ревизија Споразума о придруживању и стабилизацији (због тога што ће Србија у супротном изгубити своје оранице): "…Морате да питате Брисел!"

Шта, уосталом, Србија може да уради да минимизира могућу штету?

Бивши министар пољопривреде, Горан Кнежевић, потврдио је, да је "једна од замисли", да Србија стварно пита Брисел! Као да смо ђаци прваци! Да се од свих 27 чланица Уније затражи да нам омогуће оно што су друге земље у приступању ЕУ себи обезбедиле – да им странци за будзашто не разграбе необновљив ресурс као што су плодне оранице!

Може ли се, другачије речено, неким домаћим прописом добити мало на времену док не ојачамо и цена наших хектара не буду приближно кретањима у ЕУ. Пољопривредно земљиште је велики ресурс који не смемо да распродамо, као што смо распродали предузећа, рекао је министар.

Једно од решења, кажу у Вучићевом Министарству пољопривреде, могло би да буде да странци као будући власници земље буду ограничени тиме да само они који имају пребивалиште на територији Србије могу да купују земљу. Неко друго решење могло би да буде да се странцима ограничи величина поседа који могу да купе. Такво решење постоји и у другим законодавствима земаља чланица ЕУ.

Проблем са продајом земљишта странцима није једини који је настао услед лоше испреговараног ССП-а, већ и због почетка либерализације трговине пољопривредним производима које је наступило још од 1. јануара 2014. године. Нико након тога није изричито од Брисела захтевао да се са том "либерализацијом" сачека или да се са њом опрезније приступи.

Све ово се веома лоше одразило и на сточарство. Наиме, у време када сточарство Србије нестаје, јер је вишедеценијски годишњи пад два до три одсто, стаја код велепоседника углавном нема крупне стоке (читај говеда)! Изузетак је ,,Делта“, али и то је занемарљиво у односу на хектаре које обрађују!

Када би они по сваком хектару имали само по једно грло стоке (сад у Србији имамо 0,30 грла по хектару), решио би се проблем српске пољопривреде. Само код домаћих велепоседника то би би било готово 100.000 грла у стајама. Толико нам треба како би испунили квоту извоза ,,беби бифа“ у ЕУ.

Јер, већ две деценије имамо дозволу за годишњи извоз од 8.875 тона. У Србији нема јунади, тек између 15.000 и 20.000 хиљада па ни ,,беби бифа“ за извоз. Пре две године извезено је мање од 600 тона… Није га било више.

Претходних година достизали смо извоз највише до 2.000 тона годишње. Међутим, и то је мало. Јер, примера ради, рецимо 1990. године из СФРЈ је извезено у свет чак 50.000 тона ,,беби бифа“. Од тога је са данашњих простора Србије отпремљено чак 30.000 тона!

Тада се месо извозило за САД, (шунка у конзервама је ишла за америчку војску) и за тај новац су, рецимо, купљени ,,лејланд“ аутобуси за Београд и стигло је много инвестиција. Данас нема стоке, нема меса, а од страних директних инвеститора последњој деценији које су стигле у Србију у аграр је улагано тек 0,6 до 1,7 одсто новца!

Дакле, у време када је у Србији потпуно празних 50.000 кућа и у још око 150.000 нико не живи, то значи да је празно исто толико стаја и обора за тов стоке. Када би се оне напуниле, било би меса и за извоз. Сад га морамо увозити.

Смо у 2014. години у Србију је увезено 18.000 тона меса, 330.000 живих товљеника и 35.000 тона меса треће категорије…Данас се у Србији производи годишње до 450.000 тона меса и троши по становнику годишње мање од 43 килограма. Колико је то мање него само пре две и по деценије него само пре две и по деценије. је чињеница да се тада производило 650.000 тона годишње и трошило 65 килограма по становнику, најбољи податак је чињеница да се тада производило 650.000 тона годишње и трошило 65 килограма по становнику.

На постојећим површинама (5,1 милиона хектара) у Србији узгаја се 908.990 говеда, 3.403.288 свиња, 1.729.278 оваца, 235.576 коза, 26.627.308 живине и 673.651 пчелиње друштво. Од механизације утврђено је да газдинства поседују 408.734 двоосовинских трактора и око 25.000 комбајна. Све та механизација је давно била пунолетна, данас у просеку имају око 25 година!

Учешће пољопривреде у бруто домаћем производу је око 11 одсто, а са прехрамбеном индустријом то је око 15 – 16 одсто. У укупном извозу Србије аграр учествује са 23, а у увоз са са осам одсто.

Ове године, 11. марта, први пут се десило да су аграрне организације Србије спремне за самоодбрану од онога што ће да уследи 1. септембра, кад ступи на снагу законска одредба (према ССП-у) којом странци могу слободно да купују српске оранице.

Наиме, Иницијативни одбор Савета аграрних организација Србије, на својој седници одржаној 11. марта, донео је општи закључак да је пословно окружење које утиче на пољопривредни сектор је разочаравајући. У наставку је речено и ово:

"…Србија у периоду 2012-2017. бележи раст БДП-а изражен у еврима за само 8,50%. Са друге стране укупан јавни дуг (пре свега спољни) изражен у еврима нагло расте у истом периоду за чак 40,50% (а курсне варијације код страних валута од којих зависи јавни дуг се тумаче периодично у медијима као успех у контроли јавног дуга!).

У општинама је од 2012. године нарушена равнотежа унутрашњег и спољног дуга наглим повећањем спољног дуга! Лоше стање у финансијама, општинама, јавном управљању (ниска продуктивност) и привреди (дефицит новчаног тока и дефицит улагања у основна средства у привреди и иновације, нелојална конкуренција, корупција код јавних набавки и др.) се преноси и на стање у пољопривреди. Железнице Србије још увек нису спремне за ефикасан транспорт робе, а са друге стране, пољопривредници плаћају највећу цену дизела у региону (заједно са пољопривредницима у Албанији).

Србији је потребна поред кровне организације пољопривредника и кровна организација која ће обједињавати истинске интересе привреде (већим делом домаћих инвеститора), других субјеката локалне добробити и добротворног рада и финансијски одговорних општина (јединица локалних самоуправа које имају финансијску платформу стабилности, које подстичу развој заједнице, и дају подршку младим високообразованим и пољопривредницима) у складу са политиком укупног смањење јавног дуга (на испод 50% БДП-а) уз повећање продуктивности у јавном сектору; оснаживање домаћег агропривредног, финансијско- осигуравајућег, инжењерског и грађевинског сектора; јачање зелене и социјалне економије; и повећање конкурентности привреде побољшањем пословног амбијента и подстицањем иновација.

Дакле, у наредном периоду је неопходно развијати локалну техничку сарадњу – подстицањем добрих примера у пракси и то на различитим нивоима (локалном и централном координацијом у управљању).

Учесници VI Сабора пољопривредника Србије са жаљењем су констатовали да су мала и средња газдинства и задруге због слабе организованости (и последично слабог утицаја на доносиоце одлука) на једној страни, док је крупан капитал и то често онај у сфери олигопола, шпекулација или опадања квалитета хране у индустријској производњи заједно са министарством пољопривреде на другој страни.

Тако долазимо у ситуацију да у Србији утицајни олигополисти фактички поручују уредбе (након што пропадају изборна обећања пољопривредницима) и да су они газде буџета министарства пољопривреде.

Оваква драстична неравнотежа погубна и за произвођаче, праве пољопривредне прерађиваче као и саме потрошаче – је надаље неодржива. У пракси, због изостанка организације- регулације-контроле, трпимо данак на тржишту а пољопривредним газдинствима није омогућено да имају посебан правилник за прехрамбене производе (јер се у Србији изједначавају газдинства са великим индустријским објектима у смислу потребних захтева за прехрамбену производњу).

Такође је указано надлежном министарству да обрати пажњу на Републички геодетски завод (РГЗ) који намерним или ненамерним лошим радом односно евиденцијом непокретности омогућава велике злоупотребе и наноси енормне штете како пољопривредницима и задругама тако и буџету Републике Србије.

Највиталнији део генерација наших предака је дао животе за ову нашу земљу! Сви учесници VI Сабора пољопривредника Србије су се једногласно сагласили да се по хитном поступку донесе законска одредба по којој страна физичка лица која оснују предузеће као правно лице у Србији не могу више у неограниченим количинама куповати оранице (јер је до 0,1 ха у Аустрији а највише до 10 ха у Литванији тај условни лимит у државама ЕУ).

Овим се изједначава статус за страна физичка лица и страна правна лица (са већинским власништвом страних физичких лица) у смислу промета пољопривредног земљишта. У исто време се тражи, од министарства надлежног за пољопривреду да донесе подзаконска акта да локални пољопривредници могу куповати оранице у државном власништву (и под којим условима) а што је предвиђено Законом о земљишту  .

Најважнији догађај VI Сабора пољопривредника Србије је формирање иницијативног одбора за оснивање кровне организације пољопривредника у Србији – Савета аграрних организација Србије (САОС). Овим треба да се створе неопходни услови да се или кроз подршку надлежног министарства (доношењем Закона о пољопривредно-шумарској комори са обавезним чланством за сва газдинства) или на добровољном принципу дође до репрезентативне организације у придруженом а затим и пуноправном чланству са професионалним пољопривредним организацијама и задругама на нивоу ЕУ.

У оквиру потписаног меморандума о сарадњи којим се дефинишу основни циљеви деловања кровне организације пољопривредника – предвиђена је заштита интереса не само у области пољопривреде већ и животне средине – одрживог развоја и др. повезаних делатности са локалним заједницама. Ову иницијативу су подржали сви учесници VI Сабора пољопривредника Србије при чему је потписом на меморандуму о сарадњи формиран Иницијативни одбор САОС.

За председника Иницијативног одбора САОС именован је Ненад Манић, секретар Банатске асоцијације пољопривредника "Банатски паори" са још седам репрезентативних представника пољопривреде и повезаних делатности (аграрни новинари, стручњаци за животну средину – одржив развој, добробит животиња, итд.) са целе територије Србије.

Они заступају све гране пољопривреде како сточаре тако и ратаре, воћаре, повртаре и редом са циљем да се омасови чланство под кровном организацијом и то на нивоу сваке јединице локалне самоуправе. За стручну помоћ обезбеђени су најквалитетнији студенти са Београдског универзитета (са различитих факултета) уз подршку високо-стручних ментора који ће у наредних пар месеци радити на упоредном истраживању у вези искустава у раду пољопривредно-шумарских комора у Чешкој, Словачкој, Мађарској, Словенији и Хрватској и др. типа кровне организације као што је то на добровољном принципу у Швајцарској и Бугарској.

Као координатор за програмску и пројектну активност у оквиру иницијативе и даљи развој будуће организације САОС (кровне организације пољопривредника) именован је Ненад Илић, директор Задруге добрих домаћина "Срб мед".

Један од закључака је и да се о овој иницијативи обавести министар пољопривреде, да се по овом питању затражи пријем код министра пољопривреде и да се код министарства пољопривреде затражи да активно учествује на овом пројекту (у смислу процедуре доношење Закона о пољопривредно-шумарској комори са обавезним чланством за сва газдинства). Сарадња на међународном плану, стручно-техничка подршка развоју кровне организације и јачање чланства и утицаја на нивоу читаве Србије – јесте трајан приоритет.

На велико задовољство свих за деветог члана Иницијативног одбора САОС, у складу са потписаним меморандумом о сарадњи од 03.03.2017. године у Врњачкој Бањи, а у циљу развоја међународне сарадње именована је Ксенија Симовић (запослена у ЦОПА-ЦОГЕЦА у Бриселу). За чланове Иницијативног одбора САОС за унапређење задружног организовања Задружни савез Србије и Задружни савез Војводине по основу званично упућеног позива треба да делегирају по једног члана.

За чланове медијско-комуникационог тима Иницијативног одбора САОС се именују: Ненад Манић из Ковачице, Ференц Мајор из Бачке Тополе, Душан Ивановић из Гуче и Бранислав Гулан из Новог Сада. Циљ медијско-комуникационог тима је да јасно изнесе основне аргументе везане за потребу оснивања кровне организације пољопривредника у Србији, да квалитетно преноси ставове организације, и да подстицајно делује на омасовљење чланства.

За координатора за правно-имовинске послове САОС именован је дипл. правник Александар Жигић из Београда.

Једногласно је усвојен предлог за листу стручно-техничких и институционално-организационих потреба САОС са циљем јачања кровне организације пољопривредника кроз међународну сарадњу (повезивање са кровном организацијом пољопривредника у Европи).

Потребна стручно-техничка анализа се састоји у решавању следећих дилема (питања):

Шта то карактерише Србију (уколико разлика постоји) у смислу ограничења у вези са формирањем кровне организације пољопривредника? Односно, која су очекивана уска грла (високи ризици) у току формирања кровне организације пољопривредника у европским државама?

Шта су специфични захтеви (и да ли они постоје) које треба да испуни кровна организација пољопривредника да би постала придружена (и у наредном периоду пуноправна) чланица ЦОПА- ЦОГЕЦА?

Шта је боље за кровну организацију пољопривредника у Србији? Доношење Закона о пољопривредно-шумарској комори (са обавезним чланством за сва газдинства?) или добровољно организовање (као у Швајцарској или Бугарској)?

У случају добровољног организовања да ли је бољи децентрализовани модел кровне организације (као напр. савет 12 организација у Бугарској) или унитарни модел кровне организације (као напр. Швајцарска унија пољопривредника у Швајцарској)?

Који су очекивани оквири сарадње који су предвиђени за кровну организацију пољопривредника у односима са министарством надлежним за пољопривреду? Каква су искуства пре свега у транзиционим државама?

Колико је значајно и постоје ли посебни фондови за подршку у формирању Центра за квалитет и безбедност хране  (лабораторије) као ентитета у оквиру кровне организације пољопривредника? Која су позитивна искуства нарочито у транзиционим земљама на ову тему? На који начин можемо ојачати секторску организацију пољопривредника у свињогојству? На који начин можемо ојачати секторску организацију малинара у циљу стабилности извоза квалитетне малине и др. јагодичастог воћа (борбом против нелојалне конкуренције хладњачара)?

На који начин нам ЦОПА-ЦОГЕЦА може помоћи у заштити имовине и пословања задружног сектора у Србији?

Да ли можемо очекивати сарадњу задруга у ЕУ са задругама у Србији, у смислу елиминације посредника у ланцу (напр. за млекарске задруге, пчеларске задруге, енергетске задруге и др.), и јачања задружне конкурентности кроз међузадружну европску сарадњу?

 

      А 1. Из Записника са прве седнице иницијативног одбора Савета аграрних организација Србије

Именовано је девет члана Иницијативног одбора САОС за развој међународне сарадње и званичан позив Задружном савезу Србије и Задружном савезу Војводине за делегирање њихова два представника у Иницијативни одбор САОС; Именовани су чланови медијско-комуникациони тима Иницијативног одбора САОС; Именован је координатор за правно-имовинске послове САОС;

Усвајен је предлога за листу стручно-техничких и институционално-организационих потреба САОС са циљем јачања кровне организације пољопривредника кроз међународну сарадњу (повезивање са кровном организацијом пољопривредника у Европи).

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

SRBIJA I SVINJSKA POSLA: NEKONTROLISANO UVOŽENJE HRANE SUMNJIVOG KVALITETA IZ ZEMALJA EU

 

Evropska unija je u velikim problemima zbog kontra-sankcija Ruske federacije, gde su ranije izvozili milione tona mesnih prerađevina, voća i povrća i gotovih prehrambenih proizvoda.

Jedan od ventila za viškove iz Evropske unije sada je srpsko tržište, koje je prošle godine zatrpano prehrambenim proizvodima Evropske unije. Ko je dozvolio da Srbija bude kontejner najgore robe iz EU, umesto da svoje proizvode izvozi u Rusiju?

 

                  Vuk Stanić

UVOZ EVROPSKIH SVINJA2

 

U Srbiju je od početka godine samo iz Španije uvezeno milion i sto pedeset hiljada kilograma žive vage svinja, dok je Perutnina Ptuj  u Srbiju uvezla 2,1 tone mašinski separisanog mesa!

Istovremeno, od naših seljaka gotovo niko ne otkupljuje tovljenike, i sve teže prodaju stočne i živinske viškove, za ovakvu situaciju krivi su ministarka Poljoprivrede, Snežana Bogosavljević Bošković i ministar trgovine i turizma Rasim Ljajić.

Na pregovorima u Vladi Srbije Unija poljoprivrednika  je tražila, da se privremeno stopira uvoz mesa i mesnih prerađevina, kako bi seljaci mogli da prodaju svoje viškove.

– Znamo da ugovori koje ste potpisali sa Evropskom unijom dozvoljavaju privremenu obustavu uvoza, rekli su seljaci ministarki.

U prvom trenutku, očigledno je bila zbunjena, očekujući valjda da ima posla sa neškolovanim ljudima, ali…Poljoprivrednici su je potom iznenadili kada su u nastavku razgovora pokazali zavidno znanje iz ove oblasti, navodeći joj detalje različitih sporazuma i izuzetke koji su dozvoljeni i u kojim situacijama.

Potom su joj skrenuli pažnju i da su dobro upoznati na koji način slične probleme rešavaju u Hrvatskoj i Mađarskoj. Na kraju, ministarka više nije imala kuda i na pitanje da li će obustaviti uvoz ili će seljaci morati da blokiraju puteve odgovorila je kratko: NE!

Prisutnima je rekla da su ona i Ministar Ljajić, obećali strancima da neće biti obustave uvoza mesa i mesnih prerađevina u Srbiju iz Evropske unije. Naime, Evropska unije je u velikim problemima zbog kontra-sankcija Ruske federacije , gde su ranije izvozili milione tona mesnih prerađevina, voća i povrća i gotovih prehrambenih proizvoda. Jedan od ventila za viškove iz Evropske unije sada je srpsko tržište, koje je prošle godine bukvalno zatrpano prehrambenim proizvodima Evropske unije.

Ova godina počela je gore od prošle. U celoj 2015. godini uvezeno je 9.654.760 kilograma svinja , dok je ove godine za samo prva dva meseca uvezeno 1.140.207 kilograma svinja iz Španije. Iz Španije je i bilo najviše kontigenata čak pedeset i četiri.

Svinje se od početka godine uvoze i iz još pet zemalja Evropske unije među kojima, Hrvatske i Mađarske. Firme koje su uvozile su Bajunović, Đurković, Bogalić, Tovilović, Badovinci…

Prema podacima sa kojima raspolažu Tabloidovi izvori, osim svinja iz Španije od početka godine je iz Nemačke i Danske uvezeno 2.722 komada živih svinja za tov…

Ivica Todorić, najveći hrvatski tajkun koji posluje u Srbiji, u Hrvatskoj je vlasnik prodajnog lanca Konzum. I Konzum se od uvođenja ruskih kontra mera suočava sa sličnim problemima kao i drugi privrednici u Evropskoj uniji.

Hrvatsko tržište sada raspolaže kako sa viškovima domaćih proizvoda, ali su zatrpani i robom iz drugih zemalja EU. Ipak, spretnije od svih, Todorić ovaj problem rešava presipanjem preko hrvatsko srpske granice.

Sva Todorićeva roba u Hrvatskoj koja je pred istekom roka zamrzava se  , ili se prepakuje i potom upućuje u Todorićeve prodavnice u Srbiji. Prodavnice Idea su može se reći postale otpad za Todorićeve viškove iz Hrvatske. Slična situacija je i u prodavnicama Maksi u kojima se odmrzlo meso iz Evropske unije prodaje kao sveže.

Prema rečima bivšeg radnika industrije mesa Matijević, Mihajla Čepija, meso iz EU stiže u hladnjačama i kada su ga istovarali ono jako smrdi jer je pokvareno . Vozači hladnjača su, kaže Čepi, pričali, da se u Nemačkoj pored kamiona meso otpakuje i ubacuje u nove ambalaže na kojima je drugačiji rok trajanja od onog na ambalažama iz kojih su izvađene.

Potom se sve to trpa u hladnjaču i vozi za Srbiju. Inače, zbog ranijih tekstova objavljenih u Tabloidu, Industrija mesa Matijević sada se suočila sa padom prodaje od čak devedeset odsto, pa se postavlja pitanje šta će ta industrija ovaj puta uraditi sa tolikim povratom, s obzirom da su ga ranije prerađivali i stavljali u viršle, švargle i krvavice.

Matijević je navodno pregovarao sa prodajnim lancem Maksi da otkupe viškove sa kojima zbog novonastale situacije raspolaže. Tokom tih razgovora Matijevića su navodno ucenjivali i pokušali da reketiraju, a pretpostavlja se da ništa od njegovih ponuda nije prihvaćeno pošto su kupili nikad više zamrznutog mesa.

Načelnik, odeljenja granične veterinarske inspekcije Zoran Marinković, je zbog ovakve situacije odavno trebao da reaguje. Morao je da spreči da smrznuto meso ulazi nekontrolisano u Srbiju, ali Marinković je pao u depresiju.

On je kažu upućeni vrlo nervozan jer mu je ukinuta moć da od njega zavise uvozne dozvole  ! Do sada je Marinković bio alfa i omega za dodelu uvoznih dozvola kada su prehrambeni proizvodi životinjskog porekla u pitanju.

Sada sve i kada bi hteo Marinković ne može da primi mito od uvoznog lobija. Više niko ne može da pusti nekoliko kamiona neispravne robe, a da mu zauzvrat kupe televizor, ili daju debelu kovertu. Dozvole za uvoz se od prvog marta idu preko kancelarije za međunarodnu saradnju, odakle ih šalju direktno na granicu.

Nikada nije dokazano da je Marinković od nekoga uzeo mito, ali sada kada mu je tako nešto tehnički onemogućeno on je počeo čudno da se ponaša. Nervozan je i često se zatvara u svoj luksuzni i lepo opremljeni kabinet koji nema nijedan drugi načelnik u Upravi za veterinu.

U toj upravi godinama stvari ne funkcionišu, ali proteklih meseci dešavale su se stvari koje su do skoro smatrane ne mogućim. Novi direktor uprave za veterinu zajedno sa ministarkom doneo je novu sistematizaciju radnih mesta, koja je potvrđena na Vladi Srbije. Ovo je trebalo da znači da su svi načelnici smenjeni, i da će oni koji valjaju  i kojih je malo biti ponovo imenovani, dok će oni koji ne valjaju biti trajno uklonjeni sa načelničkih mesta.

Još pre sistematizacije smenjena je bivša dugogodišnja načelnica Sanja Čelebićanin. Na njeno mesto imenovan je Zoran Ivanović. Ivanoviću su kolege odmah iskopale podatak da je pre više od godinu dana tokom inspekcijske kontrole u jednoj klanici prebio gazdu klanice.

Istina, gazda se bahato ponašao i predložio inspektorima da uzmu mito i da mu ne pišu prijavu za nepravilnosti koje su otkrili. Gazda klanice je pritom sve to radio krajnje bezobraznim i drskim tonom, a sve se završilo tako da ga je tada samo inspektor Ivanović dobro isprebijao.

Smatrajući da je bolja od novog Načelnika, Sanja Čelebićanin, je podnela žalbu ne njenu smenu i komisija je odlučila da je vrati na posao, ali u rešenje je napisano tako da ona mora biti vraćena u Upravu, ali nije izričito pisalo da mora biti vraćena na mesto Načelnika. Novi direktor Uprave iskoristio je takav tekst rešenja i na posao je nije vratio na mesto načelnika već na mesto savetnika, direktora.

Formalno ona je čak unapređena, jer savetuje direktora lično, u stvarnosti Čelebićaninova nema više moć da sprečava inspektore da kontrolišu one koje ona štiti, pa joj je u stvarnosti funkcija mnogo slabija. Što se same sistematizacije tiče, nikome još nije jasno kada će ona zaista i stupiti na snagu.

Od novog direktora Petrovića je da traženo da protiv Čelebićaninove podnese disciplinske i krivične prijave zbog ranijih propusta u radu. Direktor Petrović smatraju mnogi treba da povuče poteze i pružila mu se istorijska šansa da se obračuna sa korupcijom koja uništava ovu Upravu poslednjih petnaest godina.

Petroviću mnogi zameraju da se sa kriminalcima sporo obračunava, ali ga isto tako i hvale jer je protiv načelnice za veterinarsko javno zdravstvo Tamare Bošković pokrenuo postupak za disciplinsku odgovornost. Inače oblast za koju je ona nadležna puna je propusta, u Srbiji se životinje vakcinišu čak i sa neispitanim vakcinama, o čemu je Tabloid ranije objavio materijalne dokaze.

Široj javnosti Boškovićeva je poznata kao stalna saputnica sekretara Danila Golubovića na njegovim mnogobrojnim putovanjima po svetu. Neke od slika na kojima se u Irskoj provode Danilo i Tamara, Tabloid je objavio u ranijim tekstovima.

Na žalost mnogih pomahnitalih putnika iz Ministarstva poljoprivrede, podivljali uvoz, i visoki putni troškovi bili su tema u kabinetu predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića.

Službenici Ministarstva poljoprivrede pomahnitalo putuju na seminare u Evropsku uniju i troše državni novac kao da im je poslednji. Najviše od svih putuje sekretar ministarstva Danilo Golubović.

Po povratku u zemlju oni koji su bili na edukativnim seminarima dužni su da prenesu znanje drugim kolegama iz Ministarstva. U poslednjih deset godina koliko smo proveravali nije održana nijedna sednica za prenos stečenih znanja, saopšteno je ljudima iz Vučićevog kabineta. Zbog ovakvog ponašanja sekretara ministarstva Danila Golubovića i drugih, putovanju radi u Ministarstvu poljoprivrede, ministarka za Upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički, tražila je da joj se dostave izveštaji o svim putovanjima službenika.

Šefica pregovaračkog tima Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, Tanja Miščević, ponovo je ovih dana od Vlade Srbije tražila promet genetski modifikovane stočne hrane.

U sklopu uredbe trebalo je da prođe i deo teksta koji bi omogućio da proizvodi koji sadrže GMO više od količine koju propisuju srpski zakoni budu dozvoljeni ukoliko se uvoze iz EU. Za ovaj predlog Miščevićeva je dobila podršku jedne strane ambasade, a njen predlog zasada nije naišao na podršku članova Vlade.

Predlozi Miščevićeve su i ranije bili u suprotnosti sa predlozima drugih ministara čak su mediji pisali o tome da psotoji sukob između nje i ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović.

Miščevićeva je ranije izjavila da Srbija planira da ispuni sve uslove za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), uključujući usvajanje zakona o genetski modifikovanim organizmima. Suprotno izjavama Miščevićeve, postoje zemlje koje su članice Evropske unije i svetske trgovinske organizacije, a da su na svojoj teritoriji zabranile uzgajanje, proizvodnju i promet GMO.

Jedan od blistavih primera je susedna Mađarska, koja je članica Evropske unije, a u svoj Ustav je unela zabranu prodaje zemlje strancima i zabranu proizvodnje i prometa GMO. GMO je u međuvremenu u gotovo svim oblicima zabranjen i u Ruskoj federaciji.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

EBRD: KREDITOM, MITOM I KORUPCIJOM POLITIČARA DO UNIŠTENJA SRPSKOG AGRARA

26. фебруара 2013. Коментари су искључени

 

Srpski agrar je odavno prepušten strancima na milost i nemilost, i njime se danas upravlja iz Zagreba, iz regionalne centrale Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je vodila računa o plasiranju proizvoda multinacionalnih kompanija na srpsko tržište.

 

piše: Milan Malenović

Viktorija ovo

 

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) iz Londona je prema zvaničnim podacima poslednje decenije u agrar na Balkanu uložila 801 milion evra.

Najviše je dobila Hrvatska, oko 423 miliona evra, u Srbiju je otišlo 255 miliona evra, a ostatak su podelili Makedonija, BiH i Crna Gora.

Najmanje polovina svote investirane u Srbiju otišla je dvojici korisnika: Viktorija Grupi i MK Grupi Miodraga Kostića.

U Viktorija Grupa, 64 odsto vlasništva u kompaniji imala trojka srpskih biznismena: Stanko Popović, Milija Babović i Zoran Mitrović; EBRD je držao 24 odsto, a ostalih 12 odsto je imao i indijski biznismen i plejboj Nandi Ahuja.

Posle je Stanko Popović ostalim suvlasnicima prodao svojih skoro 25 odsto vlasništva, ali je zadržao mesto u Upravnom odboru Viktorije.

Takav fingiran izlazak Stanka Popovića iz Viktorija grupe, sa kojom je ostao u tesnim vezama, imao je za cilj da se prikrije afera o subvencijama za veštačko đubrivo koja je izbila oktobra 2011. godine.

Popović, koji je vlasnik fabrike đubriva Zorka Šabac, Viktoriju je napustio decembra 2011. godine kako bi se zameli tragovi organizovane pljačke srpskog budžeta kojom je izvučeno najmanje 22 miliona evra državnih para.

Uredbe vlade Republike Srbije o plaćanju subvencija proizvođačima veštačkog đubriva u jesen 2008. godine Ministarstvo poljoprivrede je uputilo javni poziv za regresiranje 50.000 tona đubriva i to sa po 20.000 dinara po toni.

Uslov za učešće na tenderu bio je da ponuđač na lageru mora da ima 50.000 tona đubriva i bankarsku garanciju od 6,2 miliona evra.

Pošto mala i srednja preduzeća i preduzetnici očigledno nisu mogli da ispune ovakve uslove, pobednik tendera je bila kompanija Viktorija Grupa kojoj je tada država isplatila subvencije u iznosu od milijardu dinara.

2009. godine, iznos subvencija od 699,9 miliona dinara (73,18 odsto) dobilo je preduzeće Fertil iz Bačke Palanke, koje posluje u sklopu Viktorija grupe.

Za prolećnu setvu 2010. godine, isplaćene su subvencije sledećim korisnicima: 551,6 miliona dinara (34,61 odsto) preduzeću Fertil iz Bačke Palanke, 402,3 miliona dinara (25,24 odsto) preduzeću Promist iz Novog Sada, 520,2 miliona dinara (32,64 odsto) preduzeću Azotara iz Pančeva…

Za jesenju setvu 2010. godine, Viktorija Grupi iz Novog Sada i Promistu iz Novog Sada isplaćeno je skoro 98 odsto svih subvencija.

Promist je bio registrovan na istoj adresi na kojoj je i Viktorija grupa u Novom Sadu (Hajduk Veljkova 11, mada se Viktorija u međuvremenu preselila na adresu Bulevar Mihajla Pupina 1156), a postoje i druge veze ova dva preduzeća, koja ukazuju da iza Promista u suštini stoji Viktorija Grupa.

Stanko Popović, nekada je bio suvlasnik u preduzeću Energija Tehnika Tehnologija iz Novog Sada, a još jedan vlasnik je bio Nebojša Petrić, vlasnik Promista.

Viktorija Grupa je monopolista u izvozu malina, na šta su još u jesen 2011. ukazivali malinari kada im je zabranjen protest ispred zgrade vlade Srbije.

Eliksir Grupa, čiji je direktor Zorica Popović, supruga jedinog vlasnika, Stanka Popovića, proizvodi i ambalažu u koju se pakuju maline koje zatim izvozi Viktorija Grupa.

 

 

Drugi veliki korisnik „kredita“ EBRD-a je MK Grupa Miodraga Kostića Koleta, istovremeno posle Matijević Agrara u vlasništvu Petra Matijevića (vlasnik 17.000 ha i zakupac još 9.000 ha) posednik najvećeg spahiluka u Srbiji (13.000 ha u vlasništvu i još 9.000 ha u zakupu).

Direktor EBRD-a za poljoprivredu Žil Meteta obznanjuje kako je ova banka odobrila kredit od 80 miliona evra za unapređenje poljoprivrednih aktivnosti MK Grupe, odnosno njene filijale MK Komerca. Pre toga je EBRD još 2007. dala deset miliona evra Agroinvestu iz MK Grupe za podršku razvoju primarne poljoprivrede u Ukrajini.

Od ukupnog iznosa svih kredita, deset miliona evra bilo je uloženo u modernizaciju opreme fabrike šećera Sunoko, preduzeća koje se kasnije pojavljuje kao glavni kupac akcija niške AIK banke,

Ali novac koji je EBRD uložio izgleda da nije otišao u srpski agrar, jer je Kostić u Ukrajini pre dobijanja kredita imao oko 40.000 hektara zemljišta, a januara ove godine već više od 55.000 hektara.

Najveći paket akcija ima grčka ATE banka, 24,99 odsto, dok je po zvanično dostupnim podacima Kostić odmah iza nje sa nešto preko 20 odsto akcija koje poseduje Sunoko, s tim što upućeni u dešavanja na Beogradskoj berzi tvrde kako je prepakivanje akcija na imena pravih vlasnika još uvek u toku, pa je moguće da srpski kralj šećera ima daleko veće učešće.

Kostićevo bogatstvo se procenjuje na 300 miliona evra, ali ono nije u gotovini već u posedima i pravima, a time se ne kupuje na berzi.

Njegova ideja o izlasku na strane berze i prikupljanju dodatnih 300 miliona evra za akcije MK Grupe nije uspela, tako da mu gotovina dolazi ili od kredita EBRD-a ili od zeta, Damira Ahmetova, sina ruskog oligarha Rinata Ahmetova.

Njihovo porodično bogatstvo procenjuje se na 40 milijardi dolara. Porodica ima nekoliko železara u Evropi, više od 100 kompanija iz oblasti metalurgije, rudarstva, finansija, telekomunikacija i poljoprivrede, a poseduje i ukrajinski fudbalski klub Šahtjor.

Istovremeno kada je Miodragu Kostiću dala kredit od 80 miliona evra, EBRD je svim srpskim bankama zajedno odobrila ukupno 50 miliona evra radi pospešivanja likvidnosti.

Jasno je da je EBRD-u poslovanje sa srpskim tajkunom značajnije od kontakata sa srpskim bankama, zato sto se novac dat Kostiću sliva uvek u poslove koji su za EBRD od posebnog značaja.

Preko Viktorija Grupe i njoj srodnih preduzeća EBRD je već postao monopolista što se tiče proizvodnje veštačkog đubriva, izvoza malina i prerade soje.

Preko Kostića, ova banka gospodari srpskim tržištem šećera, a preko i jednih i drugih je faktički vlasnik desetina hiljada hektara obradivih površina.

EBRD je finansirao hrvatski prodor u Srbiju, ali se nigde ne navodi da je pomognut ulazak srpskih preduzeća u Hrvatsku, jer se tako nešto nikada nije ni dogodilo.

Većina Agrokorovih podružnica Ivice Todorića, se kotira na berzi, a isti je slučaj i sa srpskom Viktorija Grupom, čime se ne iscrpljuju sličnosti ova dva preduzeća. U oba je, naime, u Upravnom odboru sedela Vedrana Jelušić – Kašić, visoki funkcioner EBRD-a.

Kada su srpske vlasti širom otvorila vrata agrobiznisa domaćim i stranim tajkunima sistematski je uništavano sve što je u poljoprivredi moglo da im predstavlja konkurenciju.

Tada je uništeno je tako skoro 90 poljoprivredno-industrijskih kombinata. a sklopljen dogovor sa kompanijom El Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kojim se iz domaćeg vlasništva otuđuje i ono malo što je još moglo da hrani Srbiju.

 

©Geto Srbija

material List protiv mafije

 

%d bloggers like this: