Архива

Posts Tagged ‘krivica’

UNUTRAŠNJI KONTROLORI POLICIJE U SUMNJIVOM SLUČAJU SMRTI SVOG KOLEGE!!!!

15. јула 2015. Коментари су искључени

 

Diktatori uvek računaju na punu lojalnost policije i vojske. I dobro ih plaćaju, promovišu, hvale… Padaju kada i na njih nasrnu. Aleksandar Vučić u medijima bogato plaća samo desetinu urednika, a u policiji i bezbednosnim službama samo one koji su na najvišim položajima. Svi ostali su građani drugog reda, uvek mogu biti otpušteni, premešteni, ili ubijeni. Srpska policija je slabo plaćena, slabo opremljena, nenaoružana i stručno neosposobljena. Oni koji nisu poslušni, pod poterom su ili završe sa metkom u glavi. O tome govori i slučaj doskorašnjeg načelnika Odeljenja unutrašnje kontrole koji je u subotu (20. juna ove godine) nađen mrtav, sa ranom na glavi.

 

                    major Goran Mitrović

UNUTRASNJI KONTROLI POLICIJE1

 

Bivši inspektor Sektora unutrašnje kontrole policije, Radomir Nerandžić, pronađen je mrtav 20. juna, u subotu ujutru, u kamenolomu u Rakovici, u Beogradu. Njegovo telo je ležalo u lokvi krvi, pored automobila.

Radomir Nerandžić je donedavno bio načelnik Odeljenja za kriminalističko-operativne poslove u Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a. Smenjen je jer je odbio da potpiše krivičnu prijavu protiv pripadnika niškog odreda Žandarmerije, koji su intervenisali na dan održavanja Parade ponosa u Beogradu.

Tada je mobilna ekipa niške Žandarmerije pretukla Andreja Vučića i Predraga Malog, braću premijera i gradonačelnika prestonice. Nerandžiću je uručeno rešenje kojim se upućuje u Sektor za vanredne situacije. On je protiv tog rešenja podneo žalbu, koju je Komisija za žalbe Vlade Srbije usvojila, i vratila ga na prethodno radno mesto.

U Sektoru za vanredne situacije inspektor Nerandžić je proveo oko 40 dana, a uskoro je očekivao i rešenje o penzionisanju. Očekivao je i rešenje za stan. Ali…

Više javno tužilaštvo u Beogradu je 6. februara ove godine optužilo osam pripadnika Žandarmerije zbog “postojanja opravdane sumnje da su kao saizvršioci izvršili krivično delo napad na vojno lice u vršenju vojne službe u sticaju sa krivičnim delom zlostavljanje i mučenje, kao i za krivično delo zloupotreba službenog položaja vezano za njihovo učešće u događaju od 28. 9. 2014. godine i održane Parade ponosa".

Zaštitnik građana Saša Janković podneo je krivičnu prijavu 14. januara ove godine protiv dvojice pripadnika Uprave Vojne policije Jovanović Saše i Stanković Saše zbog napada na pripadnike Žandarmerije u vršenju službene dužnosti, ali je tu prijavu tužilaštvo ekspresno odbilo.

Da Aleksandar Vučić ne prašta skrnavljenje lika i dela sebe i članova porodice, mnogi su se uverili. A njegova pretnja upućena uredniku Dnevnog Telegrafa, Slavku Ćuruviji, dok je on bio ministar za informisanje u Vladi Mirka Marjanovića, ostvarila se. Vučić se sprdao sa pokojnikom, na bestijalan način.

Neočekivano, neko iz vrhova MUP-a je obavestio novinare koji su “na vezi“ o sudbini inspektora Nerandžića.

Nakon smenjivanja, inspektor je doživljavao porodične tragedije. Otac mu je preminuo prošle godine. Pre dva meseca njegovu majku pogazio je, na pešačkom prelazu na Vidikovcu, džip čiji vlasnik je sa Kosmeta, član SNS-a. Odmah potom iznenada mu je umro i tast. Ipak, inspektor Nerandžić se nije nadao da će smrt uskoro doći i po njega. Očekivao je nevolje, jer…

Direktor policije Milorad Veljović je, po nalogu ministra Stefanovića pretio Nerandžiću hapšenjem, jer su optuženi žandarmi nameravali da Nerandžića, kao tadašnjeg načelnika koji je vodio istragu povodom spornog događaja, predlože za svedoka.

A oni koji su poznavali ovog čoveka znaju da je bio “linijaš“ i da se istine držao kao pijan plota. Zamenik načelnika Službe unutrašnje kontrole Dragan Kujundžić bio je zadužen da sprovede klevetničku kampanju protiv svog kolege. On je, umesto Nerandžića, potpisao krivičnu prijavu protiv žandarma, i očekuje unapređenje.

U Sektoru za vanredne situacije Nerandžić je radio u kancelariji sa još pet kolega. Dva dana uoči smrti molio je kolegu da mu pomogne oko vađenja zdravstvene knjižice.

Pet dana uoči smrti Nerandžića, Policijsku upravu Beograda posetili su ministar i direktor policije. Najtežim rečima su opisali rukovodstvo ove policijske uprave, optužujući ih za korupciju, kršenje zakona, nepoštovanje naređenja. Zapretili su hapšenjima. I otišli. A sve njih je rešenjem postavio ili Veljović, ili dr Stefanović!

Akcija uterivanja straha među policijom uveliko traje. Policiji je smanjena plata, a u akciji kupovine novih uniformi neko je zgrnuo velike pare. Uniforme su najlošijeg kvaliteta, brzo se habaju, blede.

Po nalogu ministra, zaposleni u ministarstvu gube pravo na minuli rad, umanjuje im se pravo na godišnji odmor.

Ministar unutrašnjih poslova i direktor policije pokrenuli su postupak izmene Zakona o policiji, u nameri da se usvoje odredbe koje će ministru i direktoru omogućavati da neposlušne kažnjavaju premeštajem na radno mesto za koje je predviđena osnovna škola.

Tako će glavni policijski inspektori moći da budu premešteni da peru autobuse, ili u službu mrtvozorstva! Strah se uteruje u policiju punom parom. Hoće li imati vremena za taj poduhvat?

Smrt inspektora Nerandžića, RTS je objavila u tri rečenice: "…Bivši inspektor Sektora unutrašnje kontrole policije R. N. nađen je mrtav u Rakovičkoj šumi u Beogradu. Najverovatnije se radi o samoubistvu, nezvanično saznaje RTS. R. N. je trebalo uskoro da bude penzionisan, a u poslednje vreme je radio u Sektoru za vanredne situacije MUP-a, pišu beogradski mediji. Do pre nekoliko meseci bio je načelnik Odeljenja za kriminalističko-operativne poslove u Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a. Uviđaj je u toku."

MUP Srbije, po nalogu direktora Veljovića, nije dao ni čitulju u Politici, mada to redovno čini kada nastradaju pripadnici policije. Na sahrani nije doveden ni policijskim orkestar, ni počasni vod. Nerandžić je jedini inspektor kome te počasti nisu odale.

Službenu verziju Nerandžićeve smrti nije prihvatio ni paroh Srpske pravoslavne crkve, koji je održao opelo, koje se po kanonu ne drži samoubicama.

Na sahranu nije došao niko iz ministrovog kabineta, niti iz kabineta direktora policije. Ipak, došao je Miloš Oparnica, koji je bio nadređeni rukovodilac Radomiru Nerandžiću, u SUK-u (Služba unutrašnje kontrole). Venac su doneli i generali policije i kolege sa kojima je radio u PU Beograd i MUP-u.

 

      Ko je ubio Nerandžića?

 

Dok se telo inspektora još nije ohladilo, na lice mesta je prvi došao načelnik Policijske uprave Beograda Veselin Milić! On je prvi došao na lice mesta i kada je upucan i Milan Beko, koji je, srećom, preživeo.

Nezadovoljstvo u policiji je na vrhuncu. Ministar i odlazeći direktor policije računaju na lojalnost nesmenjivog komandanta Specijalne antiterorističke jedinice Spasoja Vulevića, koji se predstavlja agentom Centralne informativne agencije (CIA), i komandanta Žandarmerije Gorana Dragovića.

Obojici su ruke krvave do lakata. Pre mesec dana, trojica pripadnika SAJ-a dostavili su redakciji magazina Tabloid mnogobrojne pisane dokaza o Vulevićevoj imovini i krvavom učinku u SAJ-u, koje je glavni urednik odbio da objavi, pravdajući se činjenicom da dugo poznaje Spasoja.

Pripadnici SAJ-a učestvovali su u mnogim kriminalnim akcijama i ubistvima, a Vulević je, svojim svedočenjem, napisao optužnicu za ratne zločine desetini svojih kolega, kojima je, inače, on komandovao.

Ipak, sve je manje onih koji su spremni da okrvave ruke, i Vulević i Dragović će biti u neprilikama. Ali, ministar i njegov mentor Vučić računaju da će izvesti policiju na gladni narod. Kada se to desi, biće to i njihov kraj.

Osnovano se sumnja da je iz ovih jedinica angažovan i ubica inspektora Nerandžića. Nekoliko minuta nakon ubistva, na licu mesta primećeno je i nekoliko žandara.

Dok se telo Nerandžića nije ni ohladilo, MUP je ukinuo rešenje o dodeli stana inspektoru koji je ceo radni vek proveo u policiji. Živeo je u očevoj kući u prigradskom naselju Resnik.

Na sahrani deca ubijenog su u oproštajnom govoru izjavila da će učiniti sve da sačuvaju majčin život. Očigledno je pomahnitala mafija Aleksandra i Andreja Vučića i nju stavila na nišan. Nasilje nad policijom se nastavlja, s provode ga dva kilava čoveka.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

KOZMETIČKE PROMENE U PRAVOSUĐU SE OGLEDAJU U DOVOĐENJU ODANIH LJUDI NA KLJUČNA MESTA U SUDOVIMA

2. јула 2014. Коментари су искључени

 

Na sednici Visokog saveta sudstva održanoj 8. i 9. maja doneta je odluka kojom se Narodnoj skupštini Srbije predlaže kandidat za predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu, kandidati za predsednike viših, osnovnih, privrednih i prekršajnih sudova u Srbiji.Od 1. januara 2010. godine ovim sudovima su rukovodili vršioci funkcije predsednika suda! Duže od četiri godine sudovi u Srbiji su bili u v.d. stanju. Predsednici sudova su od 1. januara 2010. godine bili kod izvršne vlasti “na probnom radu“.

Sunovrat srpskog pravosuđa nastavlja se nesmanjenom žestinom.

 

            Milan Glamočanin

 

Po drugi put za ministra pravde izabran je mladoumni ministar Nikolica Selaković, koji se dokazao kao slepi izvršilac svih Vučićevih perverznih zamisli u nameštanju sudskih procesa. On je jedini ministar u dugoj istoriji Srbije koji nema položen pravosudni ispit, a postavljen je za ministra samo zato što je homoseksualac!

I takav, kakav je, Nikolica se, stupanjem na dužnost, odredio prema zatečenom stanju, opisujući srpsko pravosuđe da je u stanju nokdauna.

Godina 2009. pokazala se kao kobna za srpsko pravosuđe. Glavari Demokratske stranke doneli su te godine odluku o “reformi pravosudnog sistema.“ Tada je na čelu ministarstva pravde bila Snežana Malović, sa nepune 32 godine života!

Demokrate su rešile da reformom, poput stvaranja nove mreže sudova i javnih tužilaštava u Srbiji, iz pravosuđa oteraju sve sudije i tužioce za koje su sumnjali, ili su to oni i pokazali, da ne služe interesima te vladajuće klike.

Krajem decembra 2009. godine, da podsetimo, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca , u postupku reizbora, ostavili su bez posla skoro 800 sudija i još toliko javnih tužilaca. Njih su, na poslu, zamenili novoizabrani delioci pravde.

Seča sudija i tužilaca dobrano je uzdrmala pravosudni sistem, ali je učvrstila na vlasti mafiju Borisa Tadića.Na udaru ministarke Malović našli su se i zaposleni u sudovima i tužilaštvima, bez koji pravosuđe ne može da funkcioniše.

Četvrtina, tj. oko 3.000 najiskusnijih zaposlenih, napustila je pravosuđe u dva talasa: 2007. i 2009. godine, kada su bili prisiljeni da pristanu na socijalni program. Sada oko 900 zaposlenih (skoro 10 odsto od ukupnog broja) u pravosudnoj administraciji čiji je status nesiguran, jer rade na određeno vreme po pet i više godina, uz prekide od po mesec i po dana na svakih šest meseci.

Od njih se, ipak, očekuje da i u vreme prekida dolaze na posao i da tada rade, čak i na suđenjima, besplatno. Kada primaju platu, rade za 250 evra u dinarskoj protivvrednosti, što je za 40 odsto niže od prosečne plate.

Poseban je problem sa skoro 2.000 sudijskih pomoćnika, koji su u pravosudni sistem ušli da bi postali sudije, pod jednim uslovima, a sada su novim zakonskim odredbama onemogućeni u tome. Ukoliko ne dođe do izmene zakona, bar na način da se tek posle izbora sudije upućuju na početnu sudijsku obuku, sudijski pomoćnici će faktički izgubiti šansu da ikada budu izabrani za sudije.

Poredeći 2013. godinu s 2008. godinom (bez prekršajnih predmeta), vidi se da je 2013. u radu bilo skoro četiri miliona predmeta, da ih je ostalo nerešenih skoro dva i po miliona, od kojih skoro dva miliona izvršnih. Nije bolje ni danas.

I Vlada Srbije je priznala u svom obrazloženju Strategije reforme pravosuđa da broj zaostalih (nerešenih) predmeta po sudovima već nekoliko uzastopnih godina prevazilazi tri miliona! Od toga, svake godine zastareva najmanje 150.000 slučajeva. Tokom parnice, smenjuju se čitave generacije sudija, a vrlo često u međuvremenu umre i onaj koji ju je poveo: ponekad, umre i neki sudija.

Kada je pre dve godine smenjena vlast Demokratske stranke, potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić uložio je sve napore da se u pravosuđu izvrše samo kozmetičke promene, a na pojedina ključna mesta u sudovima postave njemu odani ljudi, mada je sve one, koje je postavila mafija bivše ministarke Snežane Malović, Vučić duboko poštovao.

Treba napomeniti da Snežana Malović i Slobodan Homen i nakon dve godine od odlaska iz Ministarstva pravde Srbije, imaju policijsko obezbeđenje, Malovićevu čuva 40 telohranitelja, stanuje u državnoj vili, koristi deset automobila, a njeni čuvari imaju na raspolaganju i fond za reprezentaciju.

Gospođa koja je satrla srpsko pravosuđe i danas je duboko poštovana od Aleksandra Vučića!

Izbor Visokog saveta sudstva od 8. i 9 maja o izboru kandidata za predsednike sudova u Srbiji, pokazuje da pravosuđe ostaje na starim granama.

Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda predložen je za predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu. On je jedini sudija koji nije prošao reizbor, a nakon četiri godine, po povratku na sudijsku funkciju, imenovan je za predsednika, formalno nižeg suda.

Njegov izbor je više nego štetan, jer u Vojvodini smatraju uvredljivim da sudija, koji živi u Beogradu, svakodnevno dolazi u Novi Sad, i da je na čelu suda, koji donosi pravnosnažne presude u Pokrajini. Sudija Peković je jedan od najkorumpiranijih ljudi u istoriji srpskog pravosuđa. Na to mesto postavio ga je njegov kolega Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, koji se, kao i Peković, vratio na posao odlukom Ustavnog suda Srbije.

I pod predsedavanjem sudije Milojevića, Visoki savet sudstva je za predsednike viših, osnovnih, privrednih i prekršajnih sudova 9. maja odlučio da Narodnoj skupštini Srbije predloži da izabere one koji su nametnuti od strane bivše vlasti – Demokratske stranke!

Tako je Tanja Šobat, inače sudija Apelacionog suda u Beogradu, nakon što je tri puta birana za vršioca dužnosti predsednika osnovnog suda, počev od 2008. godine, sada predložena za predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu. Umesto u zatvor, Tanja Šobat će i dalje rukovoditi radom najvećeg suda u Srbiji!

Šokantan je i predlog da Ljiljana Brkić, koja bi morala da ode u penziju, rukovodi Drugim osnovnim sudom u Beogradu. Ona je do 2009. godine bila predsednica Opštinskog suda u Mladenovcu. Od 1. januara 2010. gospođa Ljiljana je bila na čelu Drugog osnovnog suda u Beogradu.

Sud je bio osnovan za teritoriju prigradskih opština. Novom organizacijom mreže sudova, osnovni sud je vraćen Mladenovcu, ali ne i Ljiljana! Dok je bila predsednica suda u Mladenovcu, Ljiljana Brkić se bavila raznim mahinacijama, tako da je i šefica njenog računovodstva, zbog pronevere novca zajedno sa predsednicom suda, osuđena na četiri godine i šest meseci zatvora, i u zatvoru je u Požarevcu. Ali, zahvaljujući njenoj Demokratskoj stranci, Ljiljana je unapređena. Premeštena je u Beograd, dobila je, kao vršilac funkcije predsednika Drugog osnovnog suda u Beogradu i stan!

Delioci pravde u Valjevu su posebno frustrirani. Predlog Visokog saveta sudstva da se za predsednicu Osnovnog suda u Valjevu izabere Ljiljana Karać, dosadašnji vršilac funkcije predsednice suda, a Biljan Savić za predsednicu Višeg suda u Valjevu, sudije, advokati i građani Valjeva doživljavaju kao veliku uvredu!

I sudija Dragan Vučićević je, nakon pet godina rukovođenja Višim sudom u Požarevcu, predložen za predsednika suda! Tako je prvo odlučila mafija iz Demokratske stranke, pre dve nedelje je to podržala i Vučićeva kamarila, na predlog ministra Nikolice Selakovića.

Ipak, niko nije očekivao da će sudija Jovan Kordić biti na čelu Privrednog suda Beograda. Posle dolaska DOS- na vlast, on je sam pobegao iz ovog suda, da bi izbegao hapšenje i sudbinu svojih kolega koji su završili u zatvoru. Povratkom socijalista na vlast, Kordić se, koji je bio stacioniran u OZ Dunav, prošle godine vratio u Privredni sud u Beogradu, u kojem je zamenica predsednika suda njegova doskorašnja supruga Natalija Kordić!

Advokati i sudije, koji poznaju sudiju Kordića, znaju da je on rasprodavao pravdu kao jagode na pijaci. Visoki savet sudstva predložio ga je za predsednika najvećeg privrednog suda u zemlji.

Poruka koju Vučićeva vlast šalje sudijama i tužiocima je prosta : Vi slušajte nas, a onda radite šta vam je volja. Mi ćemo biti uz vas, a od reforme nema ništa. Jer, nije ni za očekivati da sudije i tužioci budu moralniji od onih koji ih predlažu.

Posebno je tragičan položaj javnih tužilaštava. Na čelu tužilačke organizacije je Zagorka Dolovac, kuma Bojana Pajtića, koja je zaustavila mnoge sudske postupke, zaštitila mafiju iz izvršne vlasti i Demokratske stranke, koja je za poslednjih deset godina iz zemlje odnela preko 51 milijardu evra! Vlast je omogućila svojim tužiocima da postanu pravi tajkuni, primenjujući selektivno zakon, koji važi samo za obične i siromašne građane.

Većina koje je Visoki savet sudstva predložio za predsednike sudova odavno je izgubila čast i dostojanstvo za obavljanje sudijske funkcije. Čast im je pala, ali oni nisu.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PRAVOSUĐE U SRBIJI: “SVAKO JE KRIV”- DOK SE NE DOKAŽE SUPROTNO

24. фебруара 2013. 1 коментар

 

  Pravno nevaljani dokazi ne mogu biti osnova za validnu presudu, a pretpostavka nevinosti podrazumeva da se  svako smatra nevinim dok se njegova krivca ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda.

  Na žalost, pred srpskom policijom i pravosuđem nije tako, nego je svako kriv dok ne dokaže suprotno, a do tada može da trune u isteražnom zatvoru neograničeno dugo.

Piše: Josip Bogić

Pravosudje

 

  Rešenje istražnog sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, kojim se obustavlja postupak protiv šesnaestoro okrivljenih pripadnika takozvane "Carinske mafije", zbog toga što je Tužilaštvo za organizovani kriminal odustalo od krivičnog gonjenja, razlog je da javnost razmisli o tome kakvu vlast ima i od čega treba da se plaši.

Ko će platiti nadoknadu bivšim pritvorenicima kojima nije dokazano krivično delo?

 

 

  Podsećanja radi, treba reći da su ovih šesnaest okrivljenih  po zahtevu za proširenje istrage tužioca za organizovani kriminal bili osumnjičeni za krivično delo zločinačko udruživanje  (KT.S. br. 18/06 od 24. decembra 2006. godine), a da je u tom trenutku najglasniji u hvalisanju ovog "poduhvata" bio sadašnji nezakoniti direktor policije Milorad Veljović.

Iznosio je činjenice da policija neće stati sa akcijom i da će istraga obuhvatiti sam vrh Uprave carina, da niko koga istraga bude obuhvatila neće biti pošteđen, da su "ojadili" državu za nekoliko miliona evra kao i da je ovo potvrda da nema nedodirljivih u borbi protiv korupcije, da je u pitanju "bespoštedna" borba protiv organizovanog kriminala, da je zadao težak udarac kriminalu  i druge bljutave fraze.

Da li je obećanje uspunio i kako, javnost je videla.

U to vreme novine su bile pune naslova „carinska mafija odrala državu", „Carinska mafija ojadila državu", i sl.

Da li će sada objaviti koliko će to eksperimentisanje Veljovića koštati državu.

On sigurno neće to platiti.

Ako se ima u vidu da jedan dan proveden u neopravdanom pritvoru košta državu najmanje 5.000 dinara, lako je izračunati koliko će poreski obveznici platiti nadoknade a ne Veljović.

Isto tako ovi nesrećnici su više od šest godina bez posla.

Sada će biti vraćeni na posao i opet će poreski obveznici sve to platiti, a ne Veljović. I to je lako da se izračuna. 

Sada vidimo da je težak udarac ustvari zadat privatnosti lica čije je fotografije i video snimke hapšenja nezakonito objavljivao, a štetu oštećenima neće platiti on već poreski obveznici.

Svedoci smo svakodnevnih objavljivanja fotografija i snimaka kako na TV ekranima tako i na stupcima gotovo svih novina, spektakularnih hapšenja raznih mafija, okorelih kriminalaca i neprijatelja države kojima se pre suda presuđuje a koji je jedini merodavan da to utvrđuje.

 

  U Ustavu Republike Srbije, poglavlje o Pravnoj sigurnosti u kaznenom pravu, član 34, stoji da se "svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda".

Isto tako u važećem ZKP-u, u članu 3, govori se o Pretpostavci nevinosti, i da se  svako smatra nevinim dok se njegova krivca ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda.

Državni organi, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja građana, javne ličnosti i druga lica dužni su da se pridržavaju pravila iz ovog člana i da svojim javnim izjavama o krivičnom postupku koji je u toku ne vređaju druga pravila postupka, prava okrivljenog i oštećenog i nezavisnost, autoritet i nepristrasnost suda".

Načelo istine i pravičnosti u krivičnom postupku.

Takođe u važećem ZKP-u stoji da, Sud i državni organi koji učestvuju u krivičnom postupku dužni su da istinito i potpuno utvrde činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke.

Sud i državni organi su dužni da s jednakom pažnjom ispituju i utvrde kako činjenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist.

Pored toga u ZKP-u stoji da Pravno nevaljani dokazi ne mogu biti osnova za validnu presudu.

Pravo suda i državnih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da ocenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima.

Sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ovog zakonika, drugog zakona, ustava ili međunarodnog prava.

U Poglavlju ZKP-a koji govori o "Krivičnoj prijavi i ovlašćenjima organa pretkrivičnog postupka, u članu 231, stoji "Kad je to neophodno radi utvrđivanja istovetnosti ili u drugim slučajevima od interesa za uspešno vođenje postupka, organi unutrašnjih poslova mogu, uz prethodno odobrenje istražnog sudije, fotografisati osumnjičenog, uzeti otiske njegovih prstiju, javno objaviti fotografiju osumnjičenog i preduzeti druge radnje potrebne za utvrđivanje identiteta.

Ovi nesrećnici su bili na stubu srama kada su im objavljivane fotografija, kada su hapšeni pred TV kamerama, što predstavlja školski primer kršenja osnovnih ljudskih prava i pretpostavke nevinosti.

Svako ko je prekršio zakon treba da odgovara ali snimanje hapšenja i javno stavljanje lisica je bio hir direktora policije i dodvoravanje vlastima!

  Ovakvo ponašanje policije je protivpravno i nije u skladu sa ZKP-om jer za javno objavljivanje policija je morala da ima odobrenje istražnog sudije da u sredstvima javnog informisanja objave snimke i fotografije osumnjičenih kako to stoji u članu 231 ZKP-a.

Ovi mučenici su proveli nekoliko meseci u pritvoru iako se sada pokazalo da su nevini.

Pritvor nije kazna, već mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku i to samo izuzetno.

Ono ne može da se primenjuje uvek kao pravilo, a upravo se to dešavalo i dešava.

Pritvor je jedna od više mera obezbeđenja prisustva okrivljenog za nesmetano vođenje krivičnog postupka.

Tu pre svega spadaju poziv, zatim dovođenje, ukoli ko se okrivljeni ne odazove pozivu, zabrana napuštanja stana ili mesta boravišta, jemstvo, i na kraju kao krajnja mera pritvor

Zašto ni tužioci ni istražne sudije nisu reagovale u ovakvim slučajevima jer se očigledno radi o zloupotrebama državnih činovnika koji su naložili javno objavljivanje, ako su svi jednaki pred zakonom?

Čini mi se da ovo objavljivanje služi za zabavljanje širokih narodnih masa da bi im se odvukla pažnja od svakodnevnih problema vezanih za goli opstanak.

 

  Aktuelan je i izbor direktora policije.

U zakonu jasno piše da Direkcijom policije rukovodi direktor policije.

Direktoru policije odgovorni su načelnici uprava u sedištu Direkcije policije, načelnik policijske uprave za grad Beograd i načelnici područnih policijskih uprava. 

Organizacionim jedinicama u sedištu i područnim policijskim upravama rukovode načelnici uprava, a policijskim stanicama-komandiri.

Angažovanje specijalnih jedinica policije za posebne bezbednosne zadatke može se vršiti samo uz prethodno odobrenje ministra.

Predlog za angažovanje sadrži plan i procenu.

Tako piše u Zakonu. U praksi je sasvim nešto drugo.

Videli smo nerede na ulicama Beograda kada je zapaljena američka ambasada.

I tada je policijom komandovao neko drugi a ne direktor policije gospodin Milorad Veljović.

Zašto tada nije podneo ostavku na to mesto kada je video da policiji izdaju naređenja oni koji nisu merodavni za to?

Zašto se taj "čestiti, otresiti i pre svega moralni" direktor policije nije oglasio i rekao javno da su njegove ingerencije preuzeli neki drugi ljudi i naveo njihova imena?

Aktuelni ministar policije je u pravu kada odbija da postavi Veljovića za direktora policije, jer je do skora po naređenja išao na Andrićev venac.

Sada je našao novog nalogodavca! 

To je isti onaj direktor koji je komandovao policijom u vreme gej parade i za to dobio pohvale, koji je posle tih događaja i napredovao a nije odgovarao za propuste.

  Ko je stvarni „komandant" policije priznao je u više navrata sam direktor policije koji je izjavio da je njemu kao direktoru policije Savet za nacionalnu bezbednost nalogodavac, pre toga šef kabineta premijera, a sada se priklonio Prvom potpredsedniku Vlade?

Ovo naravno u Ustavu i zakonima o Policiji nema pravno uporište.

Policija radi na osnovu Zakona o policiji, ZKP-a i drugih podzakonskih akata.

Savet za nacionalnu bezbednost, po logici stvari ne komanduje on samo savetuje, a direktor policije treba da komanduje.

Problem upotrebe policije nije toliko nestručnost, obaveštenost i tehnika koliko sistem komandovanja i uplitanje „politikanata" u posao za koji nisu dorasli.

Veoma su skupi ti eksperimenti koji naravno papreno koštaju poreske obveznike.

Problemi u policiji su nastajali kada se politika počela mešati  u struku.

Počev od kadrovskih rešenja do samog neposrednog komandovanja istom.

Da pojedincima nije stvarno stalo do iskrene borbe protiv kriminala  već golog opstanka na vlasti,  najbolje ilustruju činjenice da  je sve koncipirano tako da je mnogo važnije da se  dotični ukoliko ne pristane na "kompromise" uhapsi, drži u pritvoru koliko je potrebno te da kao čovek, političar i privrednik propadne.

Pritvor služi kao mera diskvalifikacije političkih protivnika i neistomišljenika, a ne kao mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u postupku.

Pritvor je postao najefikasnije političko oružje vladajućih stranaka.

Na kraju su ovi kao i mnogi nesrećnici oslobođeni, ali badava im nekakva rehabilitacija  kada su kao ljudi osramoćeni, kada su im propali brakovi i kada su politički diskvalifikovani bez suđenja, a inicijatori takvog ponašanja nisu odgovarali kao ni izvršioci u tužilaštvu, sudovima i MUP-u.

A direktor policije isti!

 

  Tek kada tužioci budu odgovarali finansijski za štetu koju neosnovanim pritvorom nanose okrivljenima, tek tada će debelo da pogledaju dokaze, optužnicu i ostalo pa tek onda insistirati na pritvoru!

Svako treba da odgovara za ono što radi, materijalno, moralno i na svaki način, a ne da bude za to nagrađen foteljom direktora policije.

Račun sa kamatom bi trebalo ispostaviti Veljoviću, a ne poreskim obveznicima.

Umesto da konačno bude sklonjen zbog svega ovoga on je ponovo najozbiljniji kandidat koga podržava Prvi potpredsednik vlade Vučić!

 

 

  ©Geto Srbija

List protiv mafije

%d bloggers like this: