Архива

Posts Tagged ‘vojska’

ОПСТАЈАЊЕ ЧУВАРА ДРЖАВЕ: САДАШЊА СЛИКА СТВАРНОСТИ СРПСКОГ ВОЈНИКА У НАПРЕДЊАЧКОЈ СРБИЈИ!?

2. децембра 2016. 5 коментара

 

Већ дуже од деценију и по, извршне власти систематски уништавају и понижавају војску, али стање никада није било овако лоше као што је од како су Министарство одбране преузели напредњаци чија је јасна намера да потпуно униште одбрамбени систем Србије, како би НАТО лакше могао да нас окупира.

Професионални војници више не добијају плате, већ милостињу која им није довољна ни за преживљавање, принуђени су да дуго бораве на терену, а за то не добијају ни адекватну опрему, али ни храну коју сада сами морају да купују. Због свега тога сваког дана Војску Србије у просеку напусте више од два војника, а све мање младих је спремно да јој приступи.

 

                     мајор Горан Митровић

OPSTAJANJE CUVARA DRZAVE1

 

Први пут у историји, припадници Војске Србије су се одлучили на улични протест (27. новембра) због неиздрживих услова под којима раде. Материјална ситуација у којој се налазе професионални војници никада није била овако лоша, чак ни за време ратова. Поређења ради: српски војник је 1903. био боље и квалитетније опремљен него 2016!

Једини пут у историји када је мобилисано сво пунолетно мушко становништво Србије, на почетку Првог светског рата, сви војници су добили комплетну опрему. Сто година касније, у мирнодопским условима, Министарство одбране није у стању да опреми ни оно мало припадника оружаних снага који су још преостали, већ од њих тражи да „војују у свом руху и о свом круху".

Нове панталоне за летњу маскирну униформу Војска Србије је ове године добила тек 2. августа, уместо на почетку лета, а и тада је испоручено свега 10.000 комада за око 25.000 професионалних војника.

Војници на одслужењу добровољног војног рока нису добили ништа, па носе већ коришћене униформе ранијих генерација. У каквом је стању опрема наших војника, најбоље илуструје податак да се они највише одлучују на раскид уговора одмах после великих маневара, након што су приморани да дане проводе у блату и на киши или снегу, без заштитне опреме и одговарајуће исхране.

Сваке године око 800 професионалних војника напушта службу, тврде у Војном синдикату. Највећи број њих као разлог за раскид уговора наводи лош материјални положај.

Републичка влада је 2010. у оквиру мера штедње наводно замрзла плате у војсци. Ово „замрзавање" се, међутим, односило само на повећања, али не и на смањења плата, тако да је 2014. плата свих професионалних припадника војске смањена за 10 одсто.

Просечна плата од тада износи 31.000 динара, што је за чак 25 одсто мање од просека у Србији, док је раскорак у односу на плате у Београду још већи. Како је престоница Србије најскупљи град у земљи, а у њему се налази и највећи број професионалних припадника војске, питање за добијање Нобелове награде из економије би гласило: како преживети са три четвртине плате која ни сама није довољна за достојанствен живот?

При томе, велики број професионалних војника није пореклом из Београда тако да не могу, као већина Београђана, да живе код родитеља и прехрањују се помоћу њихових пензија. Први пут у историји постојања армија, припадници професионалне војске у Србији морају да плаћају своје оброке у војној мензи.

Чак су и плаћеници у средњем веку добијали бесплатну храну! Уз све то, војничка дневница износи 150 динара, док ручак у мензи кошта 180 динара!? Због све већег броја оних који напуштају професионалну војску, преостали војници морају да раде прековремено, најчешће изван места боравка, тако да су приморани да оброке купују у мензи.

Да ли је следећи корак ове полуделе власти наредба да војници сами купују сопствену гардеробу, па и оружје? Го, бос, гладан, лоше опремљен, а још лошије мотивисан – то је слика српског војника у напредњачкој Србији на почетку 21. века.

У Војном синдикату тврде како уличним протестима само траже да се примењује Закон о војсци, ништа преко тога. Тренутно је основица за обрачун плата за чак 40 одсто испод границе коју предвиђа Закон, упозоравају у Синдикату, при чему би она требало да буде 75 одсто просечне зараде у Републици.

Разводник сада зарађује свега 30.449 динара месечно, неквалификовано цивилно лице на раду у војсци добија минималац, односно 22.812 динара, а плата доктора наука је 80.000 динара.

Са друге стране, некадашњи возач Јоргованке Табаковић, а садашњи министар одбране, Зоран Ђорђевић, са наводном мастер дипломом, као државни секретар у Министарству одбране примао је пре смањења плата 2014. чак 88.988,33 динара, а после тога је добијао 86.000 динара месечно, што значи да му је плата била смањена за свега око два и по одсто. Професионалним војницима тада је плата умањена за 10 одсто, а они, за разлику од државних секретара и осталих лезилебовића у Министарству одбране, немају право на државни ауто са возачем, бесплатни мобилни телефон, скоро бесплатне луксузне станове у Београду…

Летос је министар Зоран Ђорђевић најављивао повећање плата у војсци, али уместо тога долази ново смањивање. Председник Војног синдиката Србије Новица Антић указао је како обећано повећање плата од пет одсто (уз ограду министра Ђорђевића како ће оно уследити „ако буде средстава у буџету и ако Влада одобри") у ствари представља смањење од 10 одсто због новог прописа Министарства о организационим променама у војсци.

Како је Антић тада израчунао, заставнику би после почетка примене нових прописа плата могла да буде умањена за пет до шест хиљада динара, а потпуковнику, који би био постављен на место мајора, месечни приход би се смањио за чак 17.200 динара.

Када год држава обећа динар повишице, она одмах, унапред, отме два динара.

Још у децембру 2015, после усвајања буџета за 2016. годину, Министарство одбране је обећало повећање плата, али се то није обистинило. Тек када је Војни синдикат упозорио како због лошег материјалног стања у просеку сваког дана војску напусте два војника и запретио протестом, Министарство се крајем октобра поново огласило новим лажним обећањем повишице.

Крајем прошле године је више од 3.000 професионалних војника добило по 10.000 динара као новчану награду, док се за ову годину чак ни ова милостиња не најављује.

Распродаја војне имовине је довела у питање одбрамбену способност Војске Србије. Министар Шутановац и његови наследници згрнули су стотоне милиона евра распродајом војне имовине и наоружања.

Министар Ђорђевић је продао каменолом у Раковици, испод којег се налази војно складиште Стражевица, коју ни амерички бомбардер нису срушили. Минирањем у каменолому, које је продато Италијану, безбедност највећег подземног складишта је доведено у питање, јер већ прокишњава.

Вучићева камарила жели да на најсуровији начин уништи одбрамбену моћ Србије. И у томе је и успела. А генерали, на челу са Диковићем, подвили су реп и ћуте. А војску им Вођа у траљама оставља.

 

     А 1. Претње

Линијом оперативног дежурства јединицама Војске Србије почела су да стижу наређења да се прикупе подаци о запосленима који су присуствовали протесту, те да ли су се запослени „пријавили" да ће напуштати матичне гарнизоне

Ово је још једно од против Уставних наређења Министарства одбране и Војске Србије, где се људима ускраћује Уставом гарантовано право на слободу кретања. Излишно је поменути да већина запослених живи ван гарнизона службовања, као и да је недеља НЕРАДНИ ДАН.

Војни синдикат Србије саопштио је да је по наређењу генерала Диковића тог дана одржано ванредно бојево гађање, ванредна смотра наоружања, а све са циљем да се запослени спрече да иду на протест-штрајк. Очекивати је да почне отворен сукоб синдикалаца и генерал-штаба, јер генерали чувају све своје привилегије: велике станове и виле, скупа аута, високе плате, децу у дипломатским службама… Ускоро ће они морати да дежурају на стражарским местима, јер војника у Србији више неће бити.

 

     А 2. Два саопштења Војног синдиката Србије

Генералштаб узео активно учешће у ометању протеста, свесно кршећи Устав Србије и чинећи кривично дело.

   (26. новембар 2016.)

Данас се у јединицама Војске Србије читала информација Генералштаба Војске Србије, у којој се наводи да је најавом протеста Војног синдиката Србије, који је у јавности представљен као штрајк, начињена огромна штета по углед Војске Србије и може да пољуља поверење у њену способност.

У информацији се даље наводи да грађани који издвајају значајна средства за Војску не очекују да она излази на улицу и протествује “против своје државе“, да ће медији пренети јавности да је Војска устала против своје државе, да су на протест позвана и друга удружења и организације међу којима су и они који не деле исте вредности као Војска Србије, да је на протесту могуће деловање страног фактора који је у многим ситуацијама користио протесте да ослаби нашу земљу као и да се током протеста очекује да провокатори узвикују пароле против владе, министарства и сл.

Даље се наводи да Генералштаб итекако води рачуна о чувању статуса и стандарда припадника Војске Србије и да припадници Војске Србије треба да се поносе због ангажовања на свакодневним задацима у копненој зони безбедности, при помоћи становништву, обезбеђењу државне границе и сл.

Господо из Генералштаба, ви који седите у неколико управних одбора по разним предузећима у Србији, ви који се возите скупоценим лимузинама, ви који једете у посебним салама и ресторанима, а не са својом војском, ви који не чекате редове код лекара, ви који жмурите пред криминалом и ненаменским трошењем новца из буџета, ви који не косите траву по касарнама, ви који не стражарите на стражарским местима, ви који не радите по 250 дана одвојени од својих породица, ви који не доручкујете и не вечерате мед и мармеладу радећи притом 14 сати дневно, ви који не спавате под ведрим небом и не стојите на хладноћи неколико дана, ви немојте да нам држите лекције о солидарности са народом, ви који сте дозволили да Албанија има већи војни буџет од Србије.

Наш народ зна да је српски војник део њега, то нисте ви господо из Генералштаба, зато је народ и подржао протест својих војника који су подигли глас против оних којима су налози управо оних фактора које спомињете, изнад интереса државе, Војске и закона државе Србије.

Тачно је да грађани издвајају значајна средства за Војску Србије, а да ли сте грађане Србије упознали како њихова Војска троши та средства. Очигледно ћемо ми то морати да учинимо, пошто сте ви легализовали криминал у редовима Војске и жмурите пред ненаменским трошењем средстава грађана и дозволили појединцима и тајкунима да се на рачун војника богате, док војник гладује и не може да прехрани своје породице.

Кажете да сте упознали надлежне са проблемима на које указујемо, а шта сте господо предузели да се ти проблеми реше. Ми знамо да нисте ништа и ако вам је то дужност и обавеза. Ви сте највећи узрок за лоше међуљудске односе, за преоптерећеност људства, за лошу исхрану, за неисправност технике, за лошу мотивисаност припадника и све проблеме који произилазе из свакодневног живота оних којима је војска друга кућа, а држава друга мајка.

Због тога ћете господо ускоро ви бити стражари на стражарским местима јер више нећете имати војску, она вас напушта и одлази сваког дана у све већем броју. Тек после вас одговорно је министарство, које слепо слуша шта им тамо неки “фактор“ каже и нареди, без обзира да ли је то у интересу Војске и по закону. Не војници, закони тог “фактора“ су приоритет и они морају да се извршавају.

Припадници Војске Србије, окупљени и удружени у Војни синдикат Србије, више на све ово неће да ћуте, а и не смеју, јер су се на верност заклели држави и народу и зато у недељу 27. новембра у пет до дванаест подижу свој глас.

То право дао им је Устав Србије и Закони Србије, а ви им га не можете одузети, колико год вам то сметало. Српски војник никада неће издати свој народ као што сте то ви нама учинили, нека народ буде спокојан, а народ то зна и види и зато сам, непозван долази да подржи своју војску. Вама господо нека је на част што своје војнике оптужујете за издају државе, упитајте се онда коме командујете.

Како је одредбама члана 151. Кривичног законика, прописано као кривично дело, ко силом, претњом, обманом или на други начин спречи или омета јавни скуп који је организован у складу са законом, позивамо народно јавно тужилаштво и заштитника права грађана да на ову информацију одмах реагују и против одговорних лица у Генералштабу покрену поступак утврђивања одговорности.

Више је него очигледно да је давањем овакве информације извршено ометање јавног окупљања које је пријављено у складу са законом и потом није забрањено, чиме се доказује да су процене из информације коју је издао Генералштаб паушалне, из чега јасно произилази да представљају покушај обмане припадника Војске усмерену искључиво ка ометању јавног окупљања.

 

     Докле бре више господо фотељаши?

     (27. новембар 2016.)

И након успешно одржаног протеста Војног синдиката Србије испред зграде Министарства одбране у пет до дванаест, притисци не престају, напротив, интензивирају се и то ниским ударцима.

Линијом оперативног дежурства јединицама Војске Србије почела су да стижу наређења да се прикупе подаци о запосленима који су присуствовали данашњем протесту, те да ли су се запослени „пријавили“ да ће напуштати матичне гарнизоне…

Ово је још једно од против Уставних наређења Министарства одбране и Војске Србије, где се људима ускраћује Уставом гарантовано право на слободу кретања. Излишно је поменути да већина запослених живи ван гарнизона службовања, као и да је недеља НЕРАДНИ ДАН.

Војни синдикат Србије ће у наредним данима поднети кривичне пријаве против најодговорнијих лица у Министарству одбране и Војсци Србије.

Овом приликом постављамо отворена питања министру одбране и начелнику генералштаба:

1.Да ли сте наредили да се прикупе подаци колико је запослених присуствовало протесту?

2.Да ли сте задовољни бројем припадника Војске Србије који су присуствовали мирном грађанско-синдикалном протесту у организацији Војног синдиката Србије?

3.Да ли сте задовољни ефектима мера које сте противзаконито предузели у спречавању протеста?

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

ŠIROKI CILJEVI STRANIH „PTICA ZLOSLUTNICA“ I ZAŠTITA TUĐIH INTERESA U SRBIJI!?

21. новембра 2016. 2 коментара

 

Državni vrh Srbije inscenirao je pokušaje atentata na Aleksandra Vučića kako bi imao opravdanje da formira novu jedinicu za zaštitu najviših funkcionera koju će činiti „psi rata", plaćenici iz zloglasne američke agencije „Blackwater" (danas „Academi").

Njih pedesetak već mesecima boravi u Beogradu o trošku građana osiromašene i opljačkane Srbije, gde štiti pojedine političare. Sajt „Wikileaks" ukazuje na mogućnost da iza ovih plaćenika stoje interesi šeika Mohameda bin Zajeda, dok drugi izvori smatraju kako su oni tu da bi zaštitili interese „Monsanta" i pomogli otcepljenje Vojvodine.

 

                   Igor Milanović

VODJINI CUVARI1

 

Posle izmišljenih pokušaja atentata na sebe Aleksandar Vučić je najavio reformu bezbednosnih snaga i između redova provukao plan o stvaranju nove posebne jedinice za zaštitu najviših državnih funkcionera i članova njihovih porodica.

Međutim, kada se sagledaju sve činjenice, jasno je da nisu izmišljeni atentati razlog stvaranja ove jedinice, već je obrnuto: stvaranje pomenute jedinice je bio razlog da se izmisle pokušaji atentata.

Na ovogodišnjoj Paradi ponosa u Beogradu malo ko je obratio pažnju na grupu momaka u crnim kombinezonima, naočarima za sunce i ruksacima na leđima koji su se gurali kroz masu učesnika. Većini su oni delovali kao pripadnici LGBT populacije koji su došli da iskažu svoje opredeljenje, ali su upućeni dobro znali o kome se radi. O njihovom prisustvu je bilo obavešteno i srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova čiji pripadnici ih pomenutog dana nisu zaustavljali niti pretresali.

Novinari „News Front"-a su u međuvremenu, na osnovu diskretnih oznaka koje su pomenuti momci imali na rukavima došli do informacija da se radi o pripadnicima američke bezbednosne agencije „Academi", poznatije široj javnosti po svom ranijem nazivu – „Blackwater".

Na Paradi su bili obezbeđenje srpskih političara koji su učestvovali, a ne stranih ambasadora. Na prvom mestu su štitili Čedomira Jovanovića, koji njihove usluge koristi već nekoliko meseci, jer je u eskalaciji za narkomane tipične paranoje zaključio kako mu obezbeđenje koje mu je dodelio MUP nije više dovoljno, odnosno da je i ono samo uključeno u zavere protiv njega.

Sličnu paranoju ima i Aleksandar Vučić koji bi sebe i članove svoje porodice, ali i najbliže saradnike, da okruži pripadnicima iste agencije za koje se već mesecima unazad izdvajaju pare iz republičkog budžeta.

Tragom ove informacije dolazi se do saznanja kako trenutno u Beogradu boravi pedesetak pripadnika „Academi"-je, koji su u rangu „instruktora", što u njihovom žargonu znači da su oficiri. Njima na raspolaganju stoji više stanova u Beogradu (najmanje dva su u „Belvilu" na Novom Beogradu) u kojima drže oružje i ostalu neophodnu opremu i gde borave kada nisu na zadatku.

Stanove i hotelske sobe za njih iznajmljuje više, samo za te namene osnovanih preduzeća koja ih predstavljaju kao svoje saradanike iz inostranstva. Mesečno njihovo izdržavanje, računajući i plate, iznosi pola miliona dolara, a plaća se iz posebnih fondova preko kojih su oprane pare dobijene iz budžeta.

Po saznanjima ruskih medija, na teritoriji Centralne Srbije i Kosova boravi oko hiljadu pripadnika „Academi"-je. Ranije se verovalo kako se oni posle obuke u jednom vojnom kampu na teritoriji Kosova, koji se nalazi u blizini američke baze „Bondstil"  , šalju u rat u Siriji.

U međuvremenu je broj pripadnika „Academi"-je u ovoj bliskoistočnoj zemlji dosegao 6.000 i nema više potrebe za slanjem novih vojnika koji podržavaju vojno neuspešnu takozvanu „demokratsku opoziciju" koja se bori protiv Bašara el Asada. Zbog čega se, onda, drže u pripravnosti na teritoriji Centralne Srbije i samoproklamovane Republike Kosovo?

Osnivač i dugogodišnji direktor „Blackwater"-a je Erik Prins, nekadašnji pripadnik specijalnih snaga američke mornarice „Foke" („Seals"). Časopis „Men’s Journal" objavio je u decembru 2007. kako je on 1992. boravio na Balkanu, ne objašnjavajući šta je tu radio u praskozorje građanskih ratova na prostoru bivše SFRJ. Međutim, o umešanosti američkih „bezbednosnih agencija"  u balkanskom krvoproliću devedesetih ima više nego dovoljno dokaza.

Na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu, nekadašnji američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt je posvedočio kako je bio očevidac potpisivanja ugovora između hrvatske vlade i američke kompanije „MPRI Inc" , koja je kasnije napravila planove operacija „Bljesak" i „Oluja" i u njima komandovala i logistički podržavala hrvatske trupe.

Američki advokat Robert Pavić je listu „Chicago Tribune" u septembru 2010. potvrdio kako je MPRI „deda" kompanije „Blackwater" koju je Prins osnovao 1997. godine. Očigledno on početkom devedesetih na Balkanu nije boravio kao običan turista, posebno jer je u to vreme već imao jake veze sa CIA.

Poznavaoci prilika su jedinstveni u mišljenju da je boravak ovako velikog broja stranih plaćenika u Srbiji i na njenim granicama veoma zabrinjavajuća vest. „Blackwater", odnosno njegov naslednik „Academi" su poznati kao „ptice zloslutnice" – gde se oni pojave uskoro izbijaju nemiri i građanski ratovi.

Po pitanju kome služe jedinice u Centralnoj Srbiji i na Kosovu, mišljenja su podeljena.

Sajt „Wikileaks"  je 8. jula 2015. objavio imejl koji govori o tome da su u maju 2011. pripadnici „Blackwatera" stigli u Abu Dabi, kao i da su ih kroz carinu proveli pripadnici službe bezbednosti Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su ih zatim odvezli u za njih pripremljenu bazu 20 kilometara od pomenutog grada.

Iz imejla se vidi da se radi o plaćenicima koji treba da uđu u sastav posebne brigade koju finansira i nadgleda lično prestolonaslednik Mohamed bin Zajed Al Nahjan, veliki prijatelj Aleksandra Vučića. Po informacijama iz pomenutog mejla šeik je želeo da stvori vojnu jedinicu sastavljenu isključivo od stranih, nemuslimanskih plaćenika, snage do 1.000 ljudi, koja bi služila za odbranu režima u slučaju pobune naroda.

Međutim, odmah je bilo jasno kako brigada ima daleko šire ciljeve. Njenu udarnu pesnicu, objavio je „Wikileaks", činio je vod sastavljen od nekadašnjih pripadnika specijalnih jedinica Južnoafričke Republike, isprobanih u terorističkim akcijama u inostranstvu, prvenstveno u rušenju stranih režima.

Iz daljih informacija koje je objavio „Wikileaks" vidi se da je bin Zajed „Blacwater"-u, odnosno njegovom direktoru Prinsu, do tada već platio više od pola milijarde dolara, iako mesečni troškovi brigade ne prelaze 10 miliona dolara. Očigledno je još tada bilo planirano proširenje kako broja plaćenika, tako isto i ciljeva ove brigade.

Zbog toga postoje mišljenja kako su plaćenici na teritoriji Centralne Srbije i Kosova pripadnici proširene „brigade Abu Dabi" čiji je cilj na ovim prostorima održavanje režima koji su po volji vladara UAE i njihovih poslovnih interesa. Postoje, međutim, i druga mišljenja.

Erik Prins više nije ni vlasnik ni direktor „Blackwater"-a, koji se u međuvremenu preimenovao u „Academi". Njegov trenutni angažman je, po poslednjim saznanjima, u Kini, gde u Hong Kongu vodi najmanje dve agencije za bezbednost koje su zadužene za zaštitu kineskih privrednih interesa u Africi, na tržištu procenjene vrednosti od 3.000 milijardi dolara. Ovom, kako sam za sebe tvrdi, religioznom katoliku ni ideologija niti bilo šta drugo nije prepreka da služi onome ko ga dobro plaća. Takvi su i ostali u „Blackwater"-u, odnosno „Academi".

Publicista i novinar Džeremi Skahil, koji godinama prati rad Prinsa i „Blackwater"-a, objavio je jula meseca 2013. u listu „The Nation"  informaciju kako je novi vlasnik ove kompanije plaćenika „Monsanto", u svetu najviše poznat po svojim projektima vezanim za genetski modifikovane organizme.

Trenutni većinski vlasnik ove kompanije je multinacionalni gigant sa sedištem u Nemačkoj, „Bayer". Najveći pojedinačni akcionar ove kompanije (sa nešto iznad sedam odsto ukupnih akcija) je američki investicioni fond „Blackstone" koji upravlja kapitalom vrednim oko 5.000 milijardi dolara i za koji se tvrdi kako je najveći fond te vrste na svetu koji isključivo deluje iz senke.

Raniji najveći pojedinačni vlasnik akcija „Monsanta" bio je takođe jedan američki investicioni fond, „Vanguard", sa kapitalom od oko 3,4 hiljade milijardi dolara, tako da je jasno kako je pomenuta transakcija urađena „u okviru porodice", odnosno između poslovno dobro povezanih lica.

„Monsanto" je i pre ove akvizicije sarađivao sa „Blackwater"-om, ali ne direktno, već preko dve firme u vlasništvu Prinsa: „Total Intelligence Solutions" i "Terrorism Research Center". "Total" je po informacijama Skahila od "Monsanta" 2008. i 2009. dobio ukupno 232.000 dolara da bi špijunirao i sabotirao organizacije koje se bore protiv GM hrane.

Verovatno makar deo pomenutih hiljadu plaćenika u Centralnoj Srbiji i na Kosovu, ako ne svi oni, treba da posluže takođe za zaštitu interesa "Monsanta" u Srbiji  i to, ako je neophodno, i oružanim sukobom sa onima koji bi da sa vlasti oteraju Aleksandra Vučića i SNS.

Upućeni, kao na primer profesor Marijan Jošt, ukazuju na činjenicu kako "Monsanto" planira otcepljenje Slavonije i Vojvodine i njihovo spajanje u jednu regiju u kojoj bi se uzgajala GM hrana, tako da preko hiljadu do zuba naoružanih plaćenika ima zadatak da tom planu pruži oružanu podršku.

Bezbednosno-informativna agencija raspolaže preciznim podacima o plaćenim ubicama  koji špartaju Srbijom,, i sa kojim ciljem i ko ih plaća. A plaćaju građani Srbije, preusmernim novcem iz budžeta Srbije.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ČETIRI STUBA I BUDUĆNOST SRBIJE: SVE ZA REJTING KROZ GLUMU PATRIOTIZMA U POKUŠAJU SPASAVANJA OD IZDAJE NA PREDIZBORNOJ KONFERENCIJI ZA ŠTAMPU

22. априла 2016. Коментари су искључени

 

Na slici je jedino nejasno, da li ove ovce idu prvo na šišanje pa na klanje, ili su već ošišane…?!????

Imajući u vidu da smo mi Srbi na žalost malo zapamtili iz istorije (a novije nikako!) našeg naroda, pa i danas bismo vrlo brzo naseli čak i na ovakav mogući novopatriotski, lažno samokritički i demagoški predizborni nastup i hrabro” iskazane reči govorničkom veštinom od strane bivšeg Radikala, sada na funkciji Predsednika Vlade u Srbiji!!

Gospodo čelnici EU, prijatelji Srbije, moram da vas podsetim da su svaka strana država, njeni političari, diplomate, (što se posebno odnosi na one diplomate koji borave u Srbiji, među kojima ima i nedobronamernih), pojedinci, strane grupe i organizacije koje borave u našoj državi, dužni da poštuju zakone, pravila, običaje, tradiciju i dostojanstvo države domaćina, i skrećemo pažnju da smo mi njima dali pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja u našoj zemlji, ali i da zadržavamo pravo da odgovorimo na njega!!

 

 

002Aa.CETVRTI STUB I NESTANAK SRBIJE-21

 

Takođe se nadam da angloameričke političke vrhuške nisu zaboravili da su samo nedavno, članice EU sa Amerikom i još 18 drugih NATO zlotvora u Srbiji sejali smrt svojim krstarećim raketama, kasetnim, uranijumskim i drugim avionskim tepih bombama, … stvarajući žrtve i među civilnim stanovništvom, u nelegalnoj agresiji nazvanoj Saveznička sila” ili kako su je krstili Amerikanci –Plemeniti nakovanj”, (što je po vašim merilima shvatanja pravde i humanosti to tada “bilo poželjno i dozvoljeno”), i čiji se učinak”, na kraju, ogledao u stradanju velikog broja nedužnih civila i dece, i rušenju infrastrukture države Srbije, koja je obasuta i uranijumskom municijom od čijih će posledica ispaštati generacije našeg naroda.

Kao što smo svesni da su se Amerikanci uvek do sad` trudili da se pokažu kao "nevinašca", takođe smo svesni da je za EU, (želeći da sebe pospe pepelom zbog ranije učinjenih zločina prema Srbiji) koja se svojim aktivnostima pretvara u novu Kominternu, i čijim delovanjem je svaka država koja ulazi u njen sastav, morala da uđe sa promenjenom socijalnom, društvenom, privrednom i političkom strukturom, i svojim prečesto ciničkim zahtevima želela da Srbiju i njen narod ponize u različitim vidovima njene unutrašnje i spoljne politike!!

Pa je tako pod političkim prtiscima EU-je, Jugoslavija a kasnije Srbija, izručila i poslala u Hag predsednika sopstvene države kao i čitav politički i vojni vrh Srbije, a čiji je zadatak bio da brane sopstvenu državu od NATO agresije, a sada, novi zahtevi evropske familije da Srbija „upodobi spoljnu politiku sa EU“ (čitaj odrekne se sopstvene spoljne politike) i obustavi (jak???) izvoz jabuka, krušaka i mleka u Rusiju, pretstavljaju grotesku i deluju smešno i ponižavajuće do bola,  jer je potpuna iluzija da ako bi Srbija uvela sankcije Rusiji, to „bacilo Rusiju na kolena“…!!!!

Vama je u suštini trebalo javno i pismeno poniženje Srbije kojim biste mahali da su Srbija i srpski narod, vekovni prijatelj ruskog naroda, uveli sankcije Rusiji, (kao Crna Gora), prava istina je da bismo time, u stvari uveli sankcije Srbiji i namerno naneli očiglednu štetu sopstvenom narodu i državi!!!

A naša glupost je bila ta što smo više mislili na interese EU a ne na interese sopstvene države i naroda, pa smo postupali toliko ponizno posle briselskog dopisa – upozorenja „ed memoar“ , zbog čega smo mojom voljom počeli sve manje da izvozimo u Rusiju, i ostvarili izvozni manjak od preko 330 miliona evra, a da niko od građana nije digao ni čačkalicu protiv nas zbog takvog postupka!!!

Mi, država Srbija, pristali smo da ne koristimo prednosti koju imamo, samo zato što to od nas očekuju birokrate iz EU!!! Kakvi smo mi mazohisti i ludaci od naroda…..!??! Možda nas “izvadi” povećan izvoz džemova i pekmeza…….

 А u svojim dodvoravanjima na svaki mig Amerike i EU, Državna rukovodstva Srbije su trećim zemljama sa kojima smo imali prijateljske odnose, imali slabe ili uopšte nismo imali nikakve ekonomske odnose, uvodili sankcije Belorusiji, Siriji, Iranu, Obali Slonovače, …, a da za uzvrat Srbija nije imala nikakve benefite zbog takvog glupavog postupka!!!

 

      Demonstracija slie

 

Briselska birokratska mašinerija, (u kojoj bar polovina njih ne zna da pronađe Srbiju ni na geografskoj karti), živi u uverenju da život običnog čoveka počinje prihvatanjem njihovih nametnutih zakona, i smatra kao jedino ispravnim, samo ono što oni propišu, deklarišu, zauzmu stav,  napišu preporuke, donesu mere, strategije, smernice, regulative, uputstva, naloge,… vršeći pritisak na korenite promene viševekovnih običaja života jednog naroda.

Jasno nam je da EU i svi njeni zakoni, platforme, strategije, mišljenja, smernice, uputstva, mere, zaključci, nalozi, direktive, regulative, preporuke, itd, su odredbe Helsinškog završnog akta OEBS-a pretvorili u farsu, a onim državama koje su već članice ili na putu da to postanu, oduzeli im slobodu i pravo da budu samostalne po svim odredbama ovog sporazuma.

Nama je poznato da u svetskim razmerama odavno ne vladaju principi međunarodnog prava, već pravo jačeg!!!

A funkcionisanje svetske diplomatije nikada nisu krasile osobine kao što su iskrenost, doslednost i čast, jer da te osobine stvarno postoje, političari ne bi uspeli da ostvare svoje lične skrivene želje i enormno se obogate, niti ciljeve moćnih država koje su uvek licemerno nastojale da za njih ne važe ista pravila kao za one manje i slabije!!

U svetu je odavno sve politika na najnižem nivou, a ne politika ideja ili nečega za koju su glasali stotine miliona Evropljana, pa je svako otvaranje tzv. „poglavlja“, u stvari vid političkog pritiska kojim se Srbiji oduzima sloboda, integritet i ovo malo prividne samostalnosti!!

A pojam SLOBODA, u koju se kune briselski birokratski aparat kao najveće evropsko dostignuće, u evropskoj propagandi, ideologiji i prinudi, se obesmišljava…, a to se videlo i u zabrani zemljama članicama EU (Grčkoj, Mađarskoj, Bugarskoj) da zaključuju bilateralne ugovore sa trećim državama, pa čak iako su takvi ugovori od koristi za narod te države; povoljniji nego što to je to predviđeno evropskom zakonodavstvom!!!

 

      Vazalstvo i opšta amnezija!!!

 

U tim raznim načinima ograničavanja slobode Srbiji i davanja privilegija stranim licima, moram da podsetim na aktrivnosti i „doprinos“ Vuka Draškovića, sada mog koalicionog partnera, koji je u ulozi Ministra spoljnih poslova tada Državne zajednice Srbija i Crna Gora, još 2004.god. se zalagao za ukidanje tužbe protiv NATO, i zvanično omogućio nesmetano ROVARENJE NATO snaga po čitavom PROSTORU Srbije, kada je 18.jula 2005.g. potpisao Sporazum o tranzitu NATO trupa kroz Srbiju, ubeđujući narod kako će te trupe brzo i lako zaštiti naše građane na KiM!!

Takođe nam je poznat i Tadićev „doprinos“, kada je 07.09.2006. potpisao sa Vladom SAD Sporazum o zaštiti statusa američkih trupa u Srbiji, SOFA u kome je SAD, svojim ljudima obezbedila IMUNITET ZA BILO KOJE POSTUPKE I BILO KAKVO UČINJENO DELO, (pa i ubistvo građana Srbije), a poslove koje bude sklapala za svoje potrebe, vršiće prema zakonima SAD a ne Srbije i da je takav “sporazum” ratifikovala skupštinska većina na Šestoj sednici Prvog redovnog zasedanja Skupštine Srbije u periodu od 13.05.-29.05.2009.god.

Takođe, za sve godine unazad od dana ratifikovanja tog Sporazuma, niko nije imao hrabrosti ni volje da podnese makar inicijativu za ocenu ustavnosti takvog akta!!!

Da ne pominjem da je sa SAD potpisan i Sporazum o snabdevanju i uzajamnim uslugama (USA-SRB-01) izmedju MO RS u ime Vlade RS i MO SAD sa svim mogućim pogodnostima, obavezama i troškovima Srbije za njihove potrebe; pri čemu moram da primetim da nisam siguran da je neko od “Vlasti u Srbiji” preduzimao određene korake da bi npr. sa Rusijom potpisao sličan, koji bi ruskoj strani omogućio makar deseti deo pogodnosti u sadržini i slobodi kao što pružaju onakvi sporazumi sa Amerikancima i NATO!!????

Ta 2006.god. je godina nastavka Tadićevih brljotina , pa je 14.12.2006. potpisao Okvirni dokument PZM (Pristupanja partnerstvu za mir), i u novogodišnjoj čestitki izjavio da taj događaj smatra svojim najvećim uspehom.

A već 18. decembra 2006. otvorena je NATO vojna kancelarija za vezu (eng.NATO MLO), i to u zgradi našeg Ministarstva odbrane.

Ako imamo u vidu da je 27.09.2010.g. u Briselu uspostavljeno Vojno predstavništvo RS pri NATO , i ako pored svih ostalih potpisanih planova i sporazuma, dodamo i nedavno, u martu 2015.god. potpisani Individualni partnerski akcioni plan (IPAP) i obaveze Srbije koji proističu iz njega,) onda nema ni potrebe da Srbija i formalno postane članica NATO!!

A nedavno, baš 07. jula 2015.god, Skupština Srbije je ratifikovala sporazum država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u "Partnerstvu za mir" o statusu njihovih snaga, sa dodatnim protokolima.

Zatim podsećam na olako zaboravljeno samovoljno Tadićevo odbacivanje skupštinske rezolucije o KiM 2010 god. i privatni aranžman sa baronesom koji je rezultirao podnošenju tzv. „zajedničke rezolucije“ kojom je tek vezao ruke Srbiji, a da poslanici tadašnjeg saziva Narodne skupštine Srbije, nisu prstom mrdnuli da se pobune zbog samovoljnog postupka predsednika države i suspendovanja njihove Rezolucije koja je izražavala njihovu volju i odluku kao predstavnika građana, kao i da podnesu krivičnu prijavu protiv Predsednika Srbije Tadića, zbog prekoračenja ovlašćenja i mešanja u vođenje spoljne politike – jer to je posao Vlade!!!!

Na kraju je porvđeno da je Tadićeva vlast, preko „hleba u UN“, potražila „pogaču u Briselu“ , a narod se nije ni pitao ili je bio nezainterosovan…

 

      JA, Premijer!!!

 

Naravno, tu ne smem da zaboravim i moj ”doprinos”!!

MENE, čoveka bez koga nije moglo da se potpiše onakav sramni briselski sporazum (aprila meseca pretprošle godine), gde je u njemu odlučeno da dođe do “samoisključenja” Srbije u rešavanju  pitanja Kosova i Metohije, (pri čemu je zanemarena Rezolucija 1244) ;

MENE i bez koga nije moglo da se izvrši darivanje teritorije, infrastrukture i dela sopstvenog srpskog naroda na KIM, kosovskoj vlasti (kao novim gospodarima života i smrti Srba na KiM) i zapadnim “prijateljima Srbije”!!!

A možda se tu radi o žrtvovanju dela svog naroda i dela teritorije svoje države, a poveden lažnim obećanjima „zapadnih prijatelja“, verujući da oni neće dirati ostale delove teritorije Srbije???!!!

Čak sam i ja bio začuđen da moji i simpatizeri ove vlasti nisu zapalili Beograd i Srbiju zbog izdajničkog postupka naše vladajuće koalicije, a koji sam potrdio potpisivanjem briselskog sporazuma!!

Pa ako je to tako lako prošlo tada, gde je i Ustavni sud postupio po Tominom zahtevu da tada (do dobijanja datuma za pregovore sa EU) ne raspravlja o ustavnosti takvog pisanog akta, onda mi je još lakše pošlo za rukom da bez problema smanjim plate i penzije od decembra prošle godine!!!!

Naravno da ne smem zaboraviti i svoj “maestralni” potpis, krajem avgusta 2015., kada sam sa Federikom Mogerini, u Briselu potpisao još jedan Sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština , za čije formiranje nas već skoro tri godine Šiptari vuku za nos opstruišući njegovo sprovođenje uz podršku zapadnih država, izvodeći razne režirane performanse po šiptarskoj Skupštini!!!

I verovatno da se ne neće ni formirati, jer da je EU i Americi stalo do toga, to bi već bilo zavšeno, ali Šiptarima je svaka radnja aminovana od strane Zapada!!!!

 

      Priznajem okupaciju i zadovoljan sam! Ali i narod mora da se pita!!!

 

To je tužna sadašnjost za čije ostvarenje je zaslužna bilo koja "vlast u Srbiji" u poslednjih petnaest godina, jer smo sve svoje zakletve obesmislili, obeščastili, razdržavili, doveli na bedan nivo…!!!

MI, građani Srbije, koji volimo svoju zemlju i koji cenimo vrednosti sopstvene države, a koji smo pod pritiscima Zapadnih zemalja primoravali svoj narod da postupa po njihovim ciničnim zahtevima i nalozima, i da prihvata razne oblike istresanja njihovih nameštenika, koji su očigledno bili usmereni protiv tradicije i interesa naše države i naroda, a svojom krivicom pristajemo da nas tretiraju kao da smo sa grane sišli, takođe IZRAŽAVAMO OPTEREĆUJUĆI STAV prema SAD zbog njenog predvodničkog uticaja prilikom zločinačkom bombardovanja naše države, kao i stav prema zemljama Evrope koje su uzele učešće u tom ratnom zločinu, i ne pristajemo na oduzimanje i narušavanje naše kulture, tradicije istorije, običaja, religije, odgovornosti, osećanja slobode, o čemu treba i narod da se pita

JA, Predsednik “Vlade u Srbiji”, u ime države Srbije, koja je u prošlosti sa svojim narodom dala doprinos u antifašistikoj borbi tokom Drugog svetskog rata, pre godinu i po sam uputio poziv čelnicima onih zemalja koje su bile saveznici Srbije i koji takođe baštine antifašističke tekovine, da prisustvuju kao gosti vojnoj paradi povodom 70 godina od oslobođenja Beograda, za koju bi se u krajnjem slučaju, na žalost moglo reći da je izgleda predstavljala OPROŠTAJ OD SLOBODE, ukoliko narod i dalje bude prihvatao olako pritiske….!!!

Odsustvo i nedolazak i pojedinih zapadnih diplomata i ambasadora, da prisustvom učestvuju u obeležavanju srpskih pobeda, shvatio sam kao nedobronameran čin i nepoštovanje istorije, tradicije, kulture i doprinosa srpskog naroda i ostalih nacija koji su položili svoje živote u borbi protiv fašizma, i zaključio da bi se rado odazvali pozivu ukoliko bi Srbija obeležavala poraze ili bila na nekoj muci, pri čemu su, pre svega američki ambasador, našli vremena da prisustvuju čak i pri (ne)kulturnim događanjima u organizaciji nekih udruženja i grupa, ali ne i na manifestaciji u organizaciji države Srbije!!!

A svoje nepoštovanje prema srpskim žrtvama i narodu Republike Srbije, ambasadori zapadnih zemalja NATO-a, sramnim činom ponovili su 24.03.2015. uveče, kada nisu želeli da prisustvuju obeležavanju godišnjice bombardovanja Srbije, pokušavajući da sakriju svoje saučesništvo!!!

Pa sam ja ove godine, obeležavajući godišnjicu bombardovanja Srbije, u ime korektinih odnosa sa Zapadnim državama i u skladu sa odredbama IPAP sporazuma, skup  izmestio u   Varvarin!

Ali sam imao toliko crn obraz, pa sam dozvolio i lako progurao potpisivanje IPAP plana sa NATO, kao i potpisivanje i usvajanje u Skupštini Srbije, Sporazuma o statusu snaga NATO u Srbiji , jer rekoh, ako je to isto mogao da uradi Tadić 2006. (dajući veća prava američkim vojnicima u Srbiji nego što imaju građani građani sopstvene države), to i ja mogu da uradim, dajući ista takva veća prava svim NATO vojnicima!!

Ali smo mi pružili ruku saradnje NATO snagama, potpisujući nekoliko sporazuma u ime bolje budućnosti Republike Srbije kao neutralnoj državi!!!

Takođe nam je poznato da EU i njena mašinerija preduzimaju razne vrste aktivnosti da Srbiju “dignu na noge“ – do onog trenutka kada bude bila spremna da redovno vraća dugove, (jer im ovakva kao invalid nije potrebna)!

A u pozadini toga vrebaju "finansijski stručnjaci" iz EBRD -a , MMF-a i ostalih svetskih finansijskih institucija koji se ponašaju k`o lešinar kada čeka svoj umoran plen, da planiraju, raspolažu i raspoređuju novac koji će biti sakupljen od naroda Srbije, i da se jeftino dočepaju preostale imovine Srbije, a posebno one na teritoriji Kosova i Metohije!!!

Isto tako, znamo da se u međuvremenu, na raznim treninzima po inostranstvu, a posebno među “domaćim izdajnicima kojih ima previše, već vrši izbor i porojektuje se “novi čovek” koji će naredne četiri godine Srbiju voditi ne u nepovrat i iscrpljivanje na svim nivoima, već u budućnost bez alternative u cilju dostizanja evropskih vrednosti, i priključivanja Srbije evropskoj zajednici naroda!!! 

A tada Srbijom i srpskim narodom, slobodno može da upravljaju i Vuk Drašković i Čeda Jovanović, jer ja sam dovoljno povukao izdajničkih poteza , sve u ime Srbije i njene budućnosti, zato što sam sprovodio i Čedinu i politiku LDP-a!!!!

Pa valjda sam i ja nekakav Premijer “Vlade u Srbiji”, za koga bi trebalo da bude bitnije mišljenje i stav sopstvenog naroda, od mišljenja, procena, spekulacuja, pogleda, zaključaka, preporuka, i na žalost ucena onih evrospkih foteljaških birokrata koji odrađuju posao za multinacionalne kompanije i njihove Vlade, uništavajući našu domaću privredu i ponižavajući srpski i ostale nacije koji Srbiju smatraju svojom državom, još ovih nekoliko godina dok potpuno ne predamo svoju nezavisnost drugima u ruke, pa nam tada ni Vlada, ni Narodna Skupština neće više biti potrebni, a Srbijom će se upravljati iz Brisela….!!!

Nama je jasno da igramo u kolu koje se svira u Briselu, i da svako naše zaklinjanje u evropski put, kao i na sva usta silni hvalospevi o radu i vrednosti briselske mašinerije, samo njima podižu rep i duvaju u njihova jedra, pa još po hitnom postupku donosimo stotine nekakvih zakona čiji sadržaj nije razumela ni većina Narodnih poslanika, i koji često ne mogu ni biti upotrebljeni a namećemo ih našem narodu i iscrpljujemo ga, i time direktno razgrađujemo sopstvenu državu, a još imajući u vidu jasan stav EU da do 2020. neće biti prijem novih članica u njihov tabor, onda bi valjalo da poslušamo i glas naroda i da malo ohladimo…!!!!!!!!!

Ali nikako ne smemo da izgubimo iz vida da ne postiji alternativa ovom putu Srbije u budućnost…..

A i mediji u Srbiji su maestralno odigrali ulogu da se srpskom narodu i ostalim građanima planski poremeti sistem vrednosti, zatrpavanjem nevažnim i manje važnim informacijama tabloidne sadržine, čije teme su nedeljama razvlačili i usmeravali svest naroda, da od drveta ne vidi šumu…!!!

U takvim napisima, nedeljama smo mogli da čitamo nametnute teme počev od od parade osoba homoseksualnih sklonosti gde je uzgred govoreći učešće uzeo i američki ambasador; zatim su se ređali napisi o prekoračenju ovlašćenja žandarmerije zbog nanošenja povreda Andreju; pa napisi o albanskom dronu ali bez ukazivanja na mlake reakcije svih struktura države; pa napisi o ubistvima od strane običnih ljudi i tragičnim sudbinama žrtava; a kada još dodamo i programsku šemu TV stanica u kojoj dominiraju emisije zabavnog, igračkog i pevačkog sadržaja, kao i prikazivanje gomile nevažnih serija i rijaliti emisija sa sadržajima ispod svakog nivoa, i kojima su obični ljudi podredili svoje vreme i aktivnosti, zaključujemo da su mediji odradili posao za Zapad i dodatno anestezirali narod Srbije!!!

Ali su zato vešto izbegavane informacije i teme u kojima bi se govorilo o životu Srba na Kosovu i Metohiji i njihovim problemima različitog oblika, zaštiti njihove imovine kao i imovine Srbije!!

Zatim se nedovoljno raspravlja o podacima o visini dugova države, o stanju privrede, stanju zapošljenosti; pa o neredovnoj isplati ličnih primanja malom broju zapošljenih u malobrojnim firmama koje imaju tu sreću da još rade; stanju zdravlja stanovništva i problema sa lečenjem; urušavanju školskog sistema kroz nedisciplinu učenika i nezainteresovanost roditelja, kao i otvaranje mnoštva privatnih škola sa svojim programima u vaspitavanju naše dece; smanjenje plata i penzija i njihova posledica na kvalitet života zbog visokih cena, a da ne pričamo da je svako novo otvaranje tzv. Poglavlja EU, pretstavljano kao vrhunsko dostignuće srpske politike, lažući narod da su EU integracije instrument u sprovođenju reformi, a svesno zaboravljajući na nepobitnu činjenicu da to ima za cilj da dokusurimo sopstvenu državu , i da se Evropa, SAD i NATO potpuno operu od zločina učinjenih bombardovanjem i Srbiju pretvore u region bez nacionalnog identiteta …itd, itd …

 

Zato je potrebno da se hitno osvestimo da bismo povratili nedostajalu ljubav prema Srbiji!

Potreba je da se izvučemo iz krize srpske postojanosti, ako narod to želi!!

Da se povratimo iz krize srpske časti i savesti, kao i krize srpskog nacionalnog karaktera, ako narod to želi…!

Da izađemo iz krize srpske porodice, krize srpske kulture, religioznosti i krize osećanja za pravdu, ako narod to želi…!!

Svima je potrebna jaka Srbija ali ne i prodata, jer ako sam do sada dao sve, preambulu ne bih smeo da dam!!!

Ali NAROD mora da se pita…!!!

Zato ću smatrati da su rezultati ovih izbora već postali obavezni referendum i blanko dozvola o pojedinim važnim zakonima, a posebno o onim u kojima se odlučuje sudbina države, (a ne bi trebalo imati straha od odluka  skupštinske većine, pa čak ni kada se zakoni donose po hitnom postupku i preko noći, iako ni većina ne bi razumela ni da su usvajani redovnim putem), i posledice istih po Srbiju u budućnosti!!!

Naravno, moje i njihova imena će biti zapisana u istoriji Srbije!! A narod zna da na mene ne mogu lako da vrše pritiske ni sa koje strane…

A odluku o mojoj ostavci, doneo sam onda kada sam zaključio da je mom ostanku na čelu države potrebna puna podrška naroda i poverenje u moje evopske vizije koje su proširivane i pokušajem angažovanja gospodina Tonija Blera, čija će akvitnost biti usmerena na dovršetku privatizacije i gašenje ono malo preostalih preduzeća u Srbiji!!! 

A ako narod odluči da ne treba dalje da idemo u tabor EU, onda moram da im skrenem pažnju da smo jedino Toma, Tadić, Čeda, Čanak, Dačić i ja, sposobni da ih odvedemo u EU na putu bez povratka, ili u suprotnom otići ćemo sami….”

Ovakvom glumačkom rolom, Predsednik „Vlade u Srbiji“ bi možda pokušavao da dubokom demagogijom opravdava stanje izdaje i poniženja (a kome je i sam doprinosio) države na čijem je čelu, i pokušavao da nevešto otvori oči i uši i onom nedovoljno aktivnom delu srpskog naroda i ostalim građanima koji još Srbiju smatraju svojom državom, a u suštini prebacujući krivicu na narod, i naglasi da je navodno važno da narod mora da se pita za sve (jer on se već odavno ne pita za vođenje Srbije)…!!!!!!

Pa ako narod njemu da podršku, on će nastaviti da savesno i   odgovorno izvršava sve preuzete obaveze i zadatke dobijene od strane EU!

Ne bi nas začudilo da bi možda ovom mešavinom reči izdaje i patriotizma podigao sebi politički rejting za 10%!!?????????

A ako narod  ne bude želeo da uvidi suštinu izgovorenih reči i bude opčinjen njegovim oratorskim sposobnostima u borbi za vlast, onda je saučesnik u izdaji i urušavanju ostataka Srbije, znajući da se sprema i promena Ustava države po željama angloamerikanaca…!

         

©Geto Srbija

Категорије:ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА Ознаке:, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,

VOJSKA SRBIJE KAO POZADINSKA PODRŠKA NATO TRUPAMA

 

Pre godinu dana u ovo vreme, tačnije, 18. februara 2015., na naslovnoj strani Vučićevog biltena "Informer", osvanula je izjava tadašnjeg američkog ambasadora Majkla Kirbija: "…Srbija ima odličnu vojsku, logično je da sarađuje sa NATO".

Bila je to samo najava potpisivanja sporazuma sa vojnom alijansom čije zločine Srbija nije zaboravila, niti sme da ih zaboravi. Tačno godinu dana kasnije, 19. februara 2016. godine, predsednik Republike Tomislav Nikolić potpisuje Sporazum o saradnji sa NATO paktom, koji je prethodno izglasala SNS većina u parlamentu.

 

                        major Goran Mitrović

VOJSKA U TUĐIM RUKAMA2

 

Očigledno dobro obavešten, Nebojša Krstić, bivši savetnik, bivšeg predsednika Borisa Tadića, dva dana ranije (17. februara), na društvenoj mreži Tviter ispisuje i ove reči: "…Predsednik Nikolić će potpisati Sporazum o saradnji sa NATO. Ako se to desi, bravo, predsedniče! Dobar i koristan potez za Srbiju…". Krstić je ovo uradio na predlog njegove drugarice Jelene Milić, histerične plaćenice NATO ideologije, sa kojom deli svoja "evroatlanska uverenja" i popriličnu sumu zelenih dolara.

Poslednjih dana leta prošle godine, na samitu Zapadnog Balkana održanom u Beču, Aleksandar Vučić je, zvanično u svojstvu predsednika Vlade Srbije, a nezvanično kao NATO promoter, pokrenuo inicijativu za izgradnju auto-puta Niš-Merdare-Priština-Tirana-Drač , kojim će trupe NATO pakta prolaziti prema centralnoj Srbiji i dalje.

Kad mu je komesar za pridruživanje Johanes Han skrenuo pažnju da je reč o projektu vrednom najmanje milijardu evra, Vučić je uvređen dao izjavu za svoje podaničke medije u Srbiji, rekavši: "…Ako Evropska unija ne može da finansira auto put, neka kaže, mi ćemo to učiniti iz našeg budžeta!".

Znao je Johanes Han vrlo dobro da zemlje članice EU, koje su mahom i članice NATO pakta, ne žele da daju nijedan evro ovoj alijansi preko one obavezne kvote koju daju svake godine. Izgradnja auto puta do Albanije, stvar je Srbije i Albanije i NATO pakta, neformalno su konstatovali i Han i njegove kolege iz Brisela.

Ali, Vučiću je važniji NATO pakt od Vojske Srbije, pa je na prvom ovogodišnjem sastanku svih britanskih slugu u Londonu, ponovo tražio novac i podršku za auto-put od Niša do Tirane i Drača u Albaniji. Kako i svaki diktator ogrezao u izdaji , i hoće da se na ovom poslu pokaže pred NATO paktom, kako bi računao na neki vid zaštite u budućnosti, ali ni to mu nije garancija kad, neizbežno, padne odluka da ga uklone sa vlasti.

Samo sedam dana nakon što je stavio potpis na Sporazum o saradnji sa NATO paktom, predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, dao je odobrenje ministru odbrane "da stavi snage Vojske Srbije u punu pripravnost, kako bi mogle da zaštite građane, državu i imovinu od svih bezbednosnih izazova koji dolaze spolja".

Najava da je Treća brigada Vojske Srbije, stavljena u punu pripravnost povodom novih masovnih i nekontrolisanih ulazaka imigranata iz islamskih zemalja na evropski kontinent, zvučala bi ozbiljno da nije nekih istina koje javnost mora da zna.

Izvor Magazina Tabloid iz Generalštaba, ovim povodom ogorčeno govori o podređenoj ulozi vojske i o tome kako je ona sistematski uništavana, da bi danas postala obična igračka u rukama diletanata poput Vučića i njegove družine. I on i njegove kolege koje ne mogu da prihvate da ih praktično stavljaju pod komandu neke parapolicijske družine, bliske ljudima iz Vlade Srbije i Vučićevog najbližeg okruženja, jednoglasno se pitaju: "…Gde mu je sad NATO pakt, što on ne brani Srbiju i Evropu od najezde imigranata?".

 

       Zaista, postoji li više Vojska Srbije?

 

Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, održanoj u četvrtak, 25. februara ove godine, pomenut je "kontigent" od najviše 300 do 400 vojnika po ugovoru koji bi se našli na granici Srbije i Makedonije. Suočiti tako mali broj ljudi sa desetinama i stotinama hiljada imigranata iz islamskih zemalja koji će tokom cele sezone ovuda prolaziti, potpuni je apsurd i sprdnja sa vojskom i njenom namenom. Tim pre, što je Vučić na tom sastanku izjavio da "Srbija neće sprečavati nikoga da putuje", misleći na imigrante i njihove već utvrđene pravce osvajanja Evropske unije.

Vojska Srbije danas nema ni dovoljno vojnika ni dovoljno komandnog kadra, niti ima ikakva ovlaštenja kojima bi mogla da uspostavi red u državi, kako na njenim granicama tako i u njoj. A, haos je vidljiv na svakom koraku, čak i u samom Savetu za nacionalnu bezbednost, gde predsednik države daje ovlaštenje ministru odbrane, da u njegovo ime komanduje vojskom u slučaju nemira na granicama, dok, istovremeno, predsednik vlade govori kako "Srbija neće sprečavati nikoga da putuje". Šta je onda posao Vojske Srbije i ko njome zapravo komanduje?

Ako je vrhovni komandant oružanih snaga predsednik Republike, u ovako vanrednoj situaciji, gde je zemlja ugrožena a vojska pozvana da je brani, morao bi da naredi hitno hapšenje predsednika Vlade Aleksandra Vučića, zbog njegovog protivzakonitog i protivustavnog delovanja.

Vojska Srbije pretvorena je u isluženog paradnog konja, koji može još jedino da služi kao pozadinska podrška nekoj NATO jedinici , što je konačno i bio cilj američke okupacione ideologije. Jedan od učesnika besmislenih i tragikomičnih vojnih defilea, nedavno je kazao i ovo:

"…Mi u vojsci više ne znamo ni kako se zovemo, ni koji nam je grb, ni ko nam je komandant, ni šta treba da radimo, jesmo li vojno neutralni ili nismo, moraju li srpski mladići da služe vojsku ili ne, sa koliko godina staža oficir ide u penziju…Toliko o našoj informisanosti, profesionalizaciji i reformama koje su nad nama provedene…".

Protekle godine, mimo očiju javnosti, jedan od najviših funkcionera NATO pakta, Frenk Boland, pomoćnik generalnog sekretara Alijanse na poziciji šefa Direktorata za planiranje snaga NATO, koji je u skladu sa takozvanim programom PARP (Proces pregleda i planova)  vršio je „procenu", tačnije rečeno, kontrolu i inspekciju stanja u sistemu odbrane Srbije sa težištem na Vojsci Srbije, radi uspostavljanja "nove komandne odgovornosti"  i regulisanja odnosa na relaciji nadređeni-podređeni.

U svom kratkom ali preciznom izveštaju svojim pretpostavljenima, napisao je da je Srbija "pacifikovana"  te da je prekompozicija nekada velike armije u malu logističku vosku, pri kraju.

Činjenice koje javnost danas zna o Vojsci Srbije, samo potvrđuju da je Bolandov izveštaj tačan. Tako, na primer, neverovatno zvuči i činjenica da tenkove i teško naoružanje više nema ko da zadužuje i održava!

Naime, nema više kopnene vojske u izvornom značenju tog termina! Umesto toga, stvorene su, opet po nalogu NATO pakta, male brigade umesto armije i divizija koje smo imali pre sto godina! Ovako slomljena i slabo spremna vojska "prema NATO zahtevima", koja se bazira na brigadama (čiji su bataljoni kao osnovne taktičke jedinice bez ikakvog smisla raspoređuje po Srbiji) kao najjačim sastavima, nema nikakav smisao svog postojanja. To je i bio cilj NATO pakta.

Istina je, ovako devastirana, smanjena i ponižena vojska, nikome ne uliva ni minimum poverenja. Vojska, bez duše i organizacionih sposobnosti, uz gomilu klovnova koji danas predstavljaju "mlade komandne kadrove", postala je obična cirkuska predstava i nema više ni pomena o njenoj "operativnoj spremnosti"  (borbenoj gotovosti, kako se to nekada zvalo).

Podatak da se u vojnu gimnaziju upisalo prošle godine 52 odsto devojaka i 48 odsto mladića, rečito govori da ne postoje niti kriterijumi niti ozbiljna strategija da se vojska očuva kao bitan stub društva i ključ odbrambene moći države. Ili, kako narodni genije reče: "…Teško vuku koga ptice hrane i junaku koga žene brane!"

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ZANOŠENJE MOŠNICA UZDUŽ I POPREKO PO SRBIJI: VOJNA NEUTRALNOST ZA DOMAĆU JAVNOST, A IZDAJNIČKO SVRSTAVANJE UZ NATO TRČEĆIM KORACIMA

31. јануара 2016. 1 коментар

 

NATO kancelarija smeštena u sred zgrade Ministarstva odbrane Srbije, samo uz pomoć olovke i papira, za svega nekoliko godina postojanja, ostvarila je učinak hiljadu puta veći nego što su to učinile tone avionskih bombi (osim uranijumskih) bačenih na Srbiju tokom 78 dana NATO agresije, zato što je isposlovala da država Srbija potpiše sve sporazume sa NATO paktom a na sopstvenu štetu!!

Posle petog oktobra dvehiljadite, nijedan ministar odbrane Srbije nije želeo da podnese ostavku i časno ode sa funkcije zbog ugrožavanja sistema odbrane Srbije, pa je iluzorno i pomisliti da bi i poslednji ministar ostavku mogao da podnese “časno” makar i zbog ženskih kolena u klečanju!!!

To je samo potvrda, da sistem odbrane Srbije već godinama ni dva posto niko ne šljivi…..

 

 

I UZDUZ I POPREKO4

 

Pred Narodne poslanike Srbije, pre pet dana je stigao predlog Zakona za potvrđivanje već potpisanog sporazuma sa NATO paktom u vezi podrške i nabavke o saradnji u oblasti logističke podrške!!

Takav sporazum je ćutke bio potpisan još u septembru prošle godine, a naši narodni tribuni treba da ga ozakone, čija se sadržina još u startu kosi sa odredbama Ustava Srbije, uz činjenicu da su odredbe sporazuma protiv interesa države, srpskog naroda i njenih građana!!

Zašto takav Sporazum, koji su diktirali Amerikanci i njihovi domaći poslušnici nije sačinjen i na srpskom jeziku (zato što je tako predviđeno Ustavom kao zvaničnim jezikom u Srbiji), već na engleskom i francuskom??? I koliko tako napisanih sporazuma je “vlast u Srbiji” do danas potpisala!!???

U tom diktiranom sporazumu, ponovo se naglašava da je Srbija dužna da pruži potpuni imunitet i garantuje sve privilegije svim članovima te NATOorganizacije koja će boraviti u Srbiji. Naglašava se da Republika Srbija oslobođa osoblje (ove NATO organizacije), od odgovornosti za bilo kakvu učinjenu štetu prema našoj državi i njenim građanima u toku boravka u Srbiji!!!

NATO osoblje je oslobođeno i neće moći da podleže bilo kom domaćem niti međunarodnom sudu, što znači da će oni biti u mogućnosti da urade u Srbiji šta god zažele, čak i u slobodnom vremenu, počev od seksualnog uznemiravanja naših žena, sestara ili ćerki, upada u privatne posede i činjenja štete pod različitim izgovorima, preko namernog nanošenja telesnih povreda bilo kom licu stanovniku Srbije, ili u krajnjem, izazivanja njegove smrti!!

Srbija snosi sve finansijske troškove ovoj organizaciji za svaku vrstu njihovog rovarenja po državi, i plaća sve štete ako navodno neko treće lice učini ovoj organizaciji i agenciji!!!! Naglašeno je da Srbija snosi i sve rizike koji nastanu u toku pružanja NATO “podrške ili usluga”.

To otprilike može da znači da je Srbija dužna da plati navodnu štetu snagama NATO, npr. ako neki naš građanin pljune u kafani ili se potuče i prebije nekog od NATO osoblja!!! A o eventualnoj smrti NATO vojnika pri nekakvoj tuči, ne sme se ni pomsliti jer bi takav slučaj bio debelo plaćen iz budžeta Srbije.

Ali ako je posledica događaja suprotna i pri istom slučaju posledice pretrpi neki naš građanin Srbije, onda je sve dozvoljeno i bez ikakvih odgovornosti po NATO osoblje.

To može da znači i da npr. ako se isprobava dejstvo nekog novog oružja na stanovništvo za npr. razbijanje demonstaracija, pa nastanu posledice po zdravlje ljudi zbog toga, NATO organizacija i agencija imaju imunitet i šteta koju naprave biće im oproštena.

Čak piše da oprema koja se isporuči može da bude neispravna ili opasna i da ne mora da postoji nikakva garancija za bilo kakav nedostatak!!!

Celokuopno osoblje uživa diplomatski imunitet prema odredbama Bečke konvencije, i oslobođeni su plaćanja poreza, carina, pdv-a, i drugih dažbina, i mogu uvoziti opremu koju žele bez ikakvih opterećenja.

Osoblju ove organizacije i agencije se omogućava da nesmetano koriste sve resurse Srbije, kao i slobodan prolaz i pristup svim objektima za koje oni budu smatrali da su neophodni za pružanje ove usluge, na čitavoj teritoriji Srbije!!!!

Naglašeno je da se osobolju NATO, na njihov zahtev mora odobriti pristup svim državnim i privatnim objektima u kojima se radi, uključujući i one u kojima se vrše ispitivanja i probe!!!

Takođe je naglašeno da sva dokumenta koja će se sastavljati moraju da budu napisana na engleskom i francuskom jeziku, ali ne i na srpskom!!!

A Republika Srbija je kao vojno neutralna, i glumi takvu “neutralnost” pred sopstvenom javnošću…

Moramo da podsetimo na ogromnu bliskost Srbije sa NATO, pa ćemo pomenuti samo nekoliko takozvanih sporazuma potpisanih na štetu naše države:

Vuk Drašković, tada na funkciji Ministra inostranih poslova, potpisao je sporazum o tranzitu NATO trupa 18.jula 2005.g.

Tadić je potpisao SOFA sporazum sa SAD 07.09. 2006., a iste godine je potpisan sa Ministarstvom odbrane SAD još jedan sporazum o snabdevanju i uzajamnim uslugama između MO RS i MO SAD  bez  koristi za sistem odbrane naše države, ali se zato za bez ikakve potrebe nameću materijalne i finansijke obaveze Srbiji u uslučajevima kada god to bude bilo od koristi za američku vojsku na teritoriji Srbije!!!

Pored svih ostalih, u međuvremenu poptisanih sporazum sa NATO a različitog naziva i sadržine, marta meseca prošle godine Dačić i Gašić su potpisali IPAP sporazum koji je zadnja stepenica pred formalno učlanjenje Srbije u taj pakt.

A u julu mesecu iste godine, Srbija je potpisala i SOFA sporazum sa NATO snagama u Srbiji kojima se daje pun imunitet po bilo kom osnovu i za bilo koje krivično delo učinjeno, čak i protiv tela i života stanovnika Srbije kada se nađu na našoj teritoriji , pa tako da zvanično učlanjenje Srbije u NATO nije ni potrebno!!

Pošto smo navodno vojno neutralni, i da je našim političarima na vlasti i Ministru odbrane stalo do modernizacije Vojske i odbrane Srbije, zanimalo bi nas da nam saopšte i prikažu koje sve benefite je Srbija dobila od onako sročenih sporazuma punih obaveza i troškova za našu državu, kao i da nam pokažu neki sličan dokumenat-sporazum potposan i sa npr. Ruskom federacijom, u kome se garantuje istovetan imunitet i njihovom osoblju na našoj teritoriji!!!

Narodni poslanici će na žalost glasati da idemo kod OVIH koji su nas samovoljno bombardovali i to nisu smatrali kao ratni zločin, a ne sagledavajući posledice takve agresije, nas su smatrali zločincima…!!!

 

©Geto Srbija

 

DŽELAT I ŽRTVA U ISTOM STROJU: GDE GOD UDARE AMERIKANCI I ENGLEZI, UDARIĆE I SRBI!?!???????????

29. децембра 2015. 4 коментара

 

Vojska Srbije i ceo odbrambeni sistem, nalazi se pred jednostavnim izborom: ili će u januaru mesecu, kad u Beograd dođe Putinov izaslanik Dmitrij Rogozin, prihvatiti ponudu koja se ne odbija (najnovije naoružanje i potpunu zaštita od evroatlanske okupacije), ili će pasti u kandže svirepih ubica, koji su se okomili na čitav svet.

Jer, bez obzira što Srbija nije članica NATO pakta, niti je zvanično pod okupacijom Amerike, ne postoji nijedan segment delovanja Vojske Srbije u kome se oficiri američke armije već ne nalaze. Zadnji je čas da se ova ponižavajuća situacija promeni. U suprotnom, Srbija može da se oprosti od bilo kog oblika vojne neutralnosti, pa i državnosti.

 

                          Nikola Vlahović

NATO DZELAT OBUCAVA ZRTVU5

 

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, Kancelarija za saradnju u oblasti odbrane, na svom zvaničnom sajtu predstavila je Evropsku komandu svojih oružanih snaga (skraćeno: EUCOM) za koju je naglašeno da je odgovorna i za koordiniranje aktivnosti u oblasti odbrane sa Ministarstvom odbrane Srbije.

Iz svega što se poslednjih nekoliko godina dešava sa Vojskom Srbije, jasno je da su ti američki "programi" vojne obuke i programi državnog partnerstva sa nacionalnim gardama najmanje dve savezne američke države, smišljeni sa idejom da se Srbija okrene protiv same sebe, protiv proklamovane vojne neutralnosti, a pre svega protiv Rusije.

Takozvani Međunarodni program vojnog obrazovanja i obuke (skraćeno-IMET), takođe je američki projekat koji podrazumeva stalnu koordinaciju komande američke armije sa komandom oružanih snaga Srbije.

Od početka IMET programa koji je ovde uspostavljen 2007. godine, Srbija je dobila nekoliko miliona dolara iz američkih vojnih fondova za finansiranja ovakvih i sličnih programa kojima vojska SAD "obučava" Vojsku Srbije.

Naravno, neke američke "obuke" je i sama platila milionskim sumama, otimajući iz džepa najsiromašnijeg naroda u Evropi.

Da bi bilo jasnije koliki je američki pritisak na Vojsku Srbije, treba istaći podatak da čak šezdeset odsto vojne obuke i obrazovanja pripadnika vojske Srbije, koja se obavlja u inostranstvu, otpada na razne vrste edukacija i "treninga" u Sjedinjenim Američkim Državama.

Tako je Međunarodni program vojnog obrazovanja i obuke IMET fokusiran na profesionalizaciju i usavršavanje višeg rukovodstva na vojnim univerzitetima Sjedinjenih Država i na razvoj korpusa mlađih oficira i podoficira. Godišnje, američka armija sa Vojskom Srbije ima oko 60 vojnih razmena, konferencija, vežbi i "radionica" raznih vrsta. Javnost o tome uglavnom ne zna ništa.

Tako na primer, pred kraj ove 2015. godine, 7. decembra, otvoren je seminar-radionica pod nazivom „Strategijska komunikacija", u organizaciji Uprave za obuku i doktrinu Generalštaba Vojske Srbije, koji se održao u kasarni „Banjica 2" u Beogradu. Seminar je organizovan sa Amerikancima, "na osnovu usaglašenih aktivnosti Mešovite komisije Srbija-SAD za pitanja reforme sistema odbrane, a u sklopu aktivnosti Politika za obuku i razvoj doktrine 2′ ".

Koliko je nivo "vojne neutralnosti Srbije", govori i podatak da je u publici, među "polaznicima", sedelo 24 pripadnika Ministarstva odbrane, Generalštaba Vojske Srbije i komandi operativnog nivoa. Što znači, sve sami pukovnici i generali!

A, predavanje su im održali predstavnici Centra za civilno-vojne odnose Pomorske poslediplomske škole iz Montereja. Pitanje je, čime ta grupa ovlašćenih diletanata sa američkim pasošima može da nauči vrhunski školovan komandni kadar Vojske Srbije?

Neverovatno zvuči zvanično objašnjenje američkih okupacionih snaga, da je cilj ovakvih seminara "…integracije vojnih i nevojnih aktera zbog podrške naporima za postizanje zajedničkih ciljeva, ciljnih grupa strategijske komunikacije i načina upravljanja ponašanjem kroz odnose sa javnošću…"! Koji su to zajednički ciljevi vojska SAD i Vojske Srbije?

 

       "Vežbe" sa proverenim neprijateljima u Nemačkoj

 

Namerno ili slučajno, ali istog dana, 7. decembra 2015. godine, u Beogradu se pojavio i šef Službe za integrisanu obuku u grupi za mirovne misije Ujedinjenih nacija Mark Pedersen, koji je podržao američke vojne petljavine u Srbiji, istakavši, između ostalog, "važnost kurseva i značaj razmene iskustava kada je reč o multinacionalnim operacijama…".

Prevedeno na srpski jezik, to znači da se američka armija drsko upliće u vojnu neutralnost Srbije, da od nje zahteva regrutaciju vojnika i angažovanje vojnih stručnjaka, u zemljama gde ova imperija čini velika zla!

Ali, zašto bi Vojska Srbije učestvovala u svemu tome i po čijem naređenju? Ako je u pitanju politička odluka o posrednom angažovanju u trupama NATO pakta, a jeste, onda je reč o veleizdajničkom poslu bez presedana. I jasno je o kom veleizdajniku je reč…

Takođe ove godine, 28. avgusta, pripadnici Vojske Srbije učestvovali su na vežbi pod nazivom „Allied Spirit II"  u organizaciji Evropske komande Oružanih snaga SAD, u multinacionalnom centru za obuku „Hoenfels" u Nemačkoj.

Na toj vežbi je učestvovao 21. pešadijski bataljon Druge brigade Kopnene vojske. Zajedno sa proverenim dželatima, američkom i britanskom armijom.

Zvaničan opis ove vežbe govori da je reč o "realizaciji operacija u multinacionalnom okruženju". To bi trebalo da znači da, gde god udare Amerikanci i Englezi, udariće i Srbi! Ko je zamislio da žrtva bude u istom stroju sa dželatima?

Uzgred, treba napomenuti da vežbe Vojske Srbije u američkom centru za obuku „Hoenfels" u Nemačkoj, traju još od 2011. godine, a sve pod izgovorom povećanja "operativnih sposobnosti svojih jedinica".

Ali, pravi ciljevi "vojne doktrine" SAD u Srbiji, ne tiču se samo angažovanja plaćenika u takozvanim mirovnim misijama, nego je Vojsci Srbije određen i jedan prioritetan zadatak: da dočekuje i obezbeđuje mase imigranata iz islamskih zemalja u kojima je Amerika napravila velike zločine!

Da je to tako, svedoči i komandant kopnene vojske SAD za Evropu, general potpukovnik Frederik Ben Hodžis, koji je prvih dana oktobra 2015. godine izjavio je da je upoznat sa pristupom Srbije prema izbeglicama, i da je "oduševljen" kako se Srbija ponaša u vezi sa tim.

Odmah je Vučićeva propaganda na naslovnoj strani svog kriminalnog biltena stavila i ovakav naslov: "Srbija oduševila svet: Američki general hvali pristup Srbije prema migrantima!"

Ni to nije bilo sve: general Hodžis je u sred Srbije, govorio o problemu imigranata i "problemu Istočne Evrope" (naravno, misleći na način kako je Rusija postupila u Ukrajini), te je pohvalio Vojsku Srbije, kao da je saveznička i antiruska!

Kad ga je neko od vojnih atašea zapadnih zemalja diskretno podsetio da su SAD sa NATO paktom bombardovale Srbiju, Hodžis je nespretno pokušao da opravda taj zločin rekavši: "…SAD nisu savršene. I mi pravimo greške kao i druge države tokom istorije, želeći da uradimo pravu stvar. Iako SAD nisu savršene, sve ono u šta verujemo jeste savršeno".

Očito u znak zahvalnosti što nije bio još brutalniji u retorici, komandant Kopnene vojske Srbije, general Milosav Simović, blagorodno mu se ponudio da mu bude vodič prilikom obilaska Baze "Jug", u kojoj se nalazi Centar za multinacionalne operacije. Hodžis nije propustio priliku da pomene kako je opremanje ovog Centra pomogla vojska SAD ali i to da će ubuduće vojska SAD sa Vojskom Srbije imati "znatno obimniju obuku, posebno u oblasti inženjerije".

Retki su se setili da je ovaj američki general bio u Srbiji 2005. godine i da je tada dočekan sa naskrivenom mržnjom, ne stigavši ni da se obrati medijima. Kad su ga u Bazi "Jug" pitali kako se sad oseća u Srbiji, lakonski je odgovorio da se "sada oseća više nego dobrodošlim", pa je usput pohvalio generala Simovića rekavši da je reč o oficiru savremenih shvatanja. To je, valjda, trebalo da znači da je Simović naklonjen Americi i Zapadu.

Istog dana, dok je bio u društvu generala Simovića, general Hodžis je bio i na vezi i sa centrima za obuku paravojnih formacija na Kosovu, pod komandom baze u Bondstilu. Treba se setiti da su neki od "polaznika" generala Hodžisa i njegovih jedinica, bili i četiri komandanta OVK sa još 150 naoružanih bandita, koji su učestvovali u terorističkom napadu u Kumanovu, sa ciljem proglašenja još jedne albanske države u Makedoniji.

Srećom, makedonske vlasti su ih likvidirale, pa se ispostavilo da među njima ima i američkih i britanskih specijalaca! Izbio je skandal, pa su šef misije EU, ambasadori SAD, Britanije, Francuske, Nemačke i Italije zahtevali da imena ubijenih Amerikanaca i Britanaca, identifikovanih u akciji makedonskih oružanih snaga, ne budu objavljena. I američki general Frederik Ben Hodžis, sa svojim saradnicima, uticao je da se to ne sazna.

Niko od srpskih vlasti se danas ne pita, da li je u redu da naši generali stoje mirno pred takvom spodobom, da li je ispravno da se o bilo čemu razgovara sa ratnim huškačem i pomagačem albanskog terorizma.

Umesto da izbegnu susret sa generalom zločinačke armije, predstavnici Vojske Srbije su snishodljivo primili "donaciju", takozvani Simulacioni centar za virtuelne borbe i sanitetski simulator. I to u svečanoj atmosferi kojoj je prisustvovao i otpravnik poslova Ambasade SAD u Republici Srbiji, Gordon Dugud, izaslanik odbrane SAD u Republici Srbiji pukovnik Taft Blekburn, politički savetnik komandanta Kopnene vojske Evropske komande Nikolas Menring.

Da bi poniženje bilo kompletno, Amerikancima su se, zbog ove "donacije", poklonili i načelnik Uprave za obuku i doktrinu Generalštaba Vojske Srbije, brigadni general Marinko Pavlović, komandant 4.brigade Kopnene vojske brigadni general Zoran Lubura i već pomenuti general Simović.

 

       Amerikanci su još tu, ali…Stiže Rogozin!

 

Krajem ovog leta, došlo je do iznenadne posete grupe američkih studenata (sa Univerziteta „Nortistern" iz Bostona) vojnom aerodromu Batajnica. Radi se o američkom podmlatku vojnih špijuna, a dočekao ih je i poklonio im se pomoćnik komandanta 204. vazduhoplovne brigade za operacije, potpukovnik Milan Elenkov, koji se upinjao da što detaljnije predstavi strukturu, misije i zadatke te brigade, kao i opremu kojom ona raspolaže.

Ali, studentima-špijunima nije bilo dovoljno pa su tražili da im potpukovnik Elkenkov izrecituje sve tipove aviona koje naše Ratno vazduhoplovstvo poseduje.

Američki pukovnik Taft Blekburn, vojni ataše u ambasadi SAD, obišao je nedavni i Centar ABHO Vojske Srbije u Kruševcu. Tom prilikom je Blekburn govorio sa oduševljenjem šta Centar ABHO u Kruševcu poseduje, pa je začuđeno konstatovao da nije znao da je reč o „odličnom mestu za obuku, kakvo je teško naći u Evropi". Posledice njegovog oduševljenja su odmah nastupile. Američki vojnici su pod izgovorom "obuke" ušli i u ovaj važan centar Vojske Srbije.

Da su Amerikanci svugde gde je i Vojska Srbije, govori i podatak da, na primer, saradnja Centra za obuku i usavršavanje podoficira u Vojsci Srbije (u Pančevu) i Evropske komande armije SAD, traje još od 2010. godine. čak i neke članice NATO pakta nemaju toliko prisnu saradnju sa američkom armijom.

U ovom Centru su američki marinci radili sa podoficirima Vojske Srbije tokom kursa o podoficirskom koru, činovima i ulozi u oružanim snagama Srbije, u kasarni „Stevica Jovanović" u Pančevu. Poznat je slučaj da su američki marinci obučavali na ovom mestu naše podoficire  o neverovatnim glupostima, poput uloge narednika voda, čina koji u srpskoj vojsci ne postoji niti je ikada postojao, jer je tome u našem sistemu odgovarajući čin zastavnika. Reč je o smišljenom ponižavanju, psihološkom slamanju, pretvaranju naših normi i pravila u "prevaziđena i besmislena".

Prema poslednjim informacijama, u januaru 2016. godine, u Beograd stiže Dmitrij Rogozin, zamenik premijera Ruske federacije, zadužen za vojnu industriju, sa zadatkom da maksimalno pomogne u opremanju srpske vojske.

Rogozina u Srbiju šalje predsednik RF Vladimir Putin, a sa sobom će dovesti i čelne ljude ruske namenske industrije, koji će detaljno izložiti rusku ponudu  . Ona podrazumeva i proizvodnju novih složenih borbenih sistema u srpskim fabrikama, među kojima se ističu avioni "mig-29", transportni helikopteri "mi-17", kamioni "kamaz" za haubice tipa "Nora", topovi za oklopna vozila, raketni sistem "S-300"…Dolazak Rogozina u Srbiju podrazumeva i konačnu definiciju vojne saradnje sa Ruskom federacijom.

Prema dobro upućenim izvorima, ruska delegacija sa Rogozinom na čelu, u kojoj će, osim vojnih lica, biti i dosta stručnjaka iz namenske industrije, trebalo bi u Beograd da dođe najkasnije sredinom januara, posle novogodišnjih i božićnih praznika.

Već sada je poznato da je Rogozin od predsednika Putina dobio striktno naređenje, da Srbiji na svaki način pomogne u opremanju vojske i da se do detalja predstave kapaciteti onoga što ruska vojna industrija nudi. Oprema je veoma skupa, ali je Vladimir Vladimirovič Putin izdao još jednu naredbu: dati najveće povlastice za Srbiju…

Rogozinov dolazak označiće kraj dugogodišnjem američkom rovarenju srpskim odbrambenim sistemom, koji više skoro i da ne postoji. Zadnji je čas da ruskim oružjem, vojnom diplomatijom i snažnim otklonom od SAD i NATO pakta, Srbija sačuva sebe i svoje slobodarske tradicije.

U protivnom, biće nam dodeljena uloga običnih konjušara jedne umiruće imperije i topovskog mesa koje će biti razbacano širom onih nesrećnih zemalja koje je američka imperijalna sila zgazila.

 

     A 1. Vrbovanje

Špijunske aktivnosti američke vojske u Srbiji, kao i špijunaža u korist NATO pakta, nije ništa novo i nepoznato. Ali, do kojih granica to ide i kako njihove službe pažljivo prate rad svakog srpskog oficira, govori i slučaj potpukovnika Vojske Srbije, Mirka Pohuleka, koji je radio u Ministarstvu odbrane i raspolagao najpoverljivijim informacijama koje su od velike važnosti za odbranu i bezbednost Srbije.

Nepunih dve nedelje posle njegovog penzionisanja, prešao je u britansku armiju, gde se zaposlio u vojnoj misiji pri ambasadi Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu. Tadašnji vojni ataše Velike Britanije, Sajmon Vandeler, ubrzo je obavestio srpske vlasti da se potpukovnik Pohulek javio na konkurs britanske ambasade za mesto pomoćnika vojnog atašea (!), na koji se javilo čak 200 kandidata, od kojih su šestorica ušla u uži izbor, da bi na kraju bio izabran Mirko Pohulek.

Vandeler se čak ironično osvrnuo na ceo slučaj rekavši: "… Zadovoljan sam kvalitetima i iskustvom oficira koji dolazi na tako važno mesto. Ovo postavljenje svakako će povećati odličnu saradnju koju ambasada ima sa Ministarstvom odbrane Srbije".

Srbija je u Partnerstvu za mir, programu NATO-a, mnogi obaveštajni podaci se zvanično razmenjuju.

Sve se ovo dešavalo još 2006. godine i ubrzo je ceo slučaj pao u zaborav. Ali, su metode vrbovanja srpskih oficira i stručnjaka iz vojne industrije ostale iste do današnjih dana. Ne postoji nijedna zemlja članica NATO pakta koja ima svoju ambasadu u Srbiji, a da u njoj nema zavrbovanih kadrova koji su nekada radili u našoj vojnoj industriji ili u vojsci.

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

SAUČESNIŠTVO DRŽAVE KROZ NEBRIGU I TOLERISANJE NEZAKONITE I KRIMINALNE SEČE ŠUMA U SRBIJI!!!

1. децембра 2015. Коментари су искључени

 

Mada je Srbija uvek važila kao zemlja koja ima dovoljno područja pod šumom, sve govori da ovog zlata vrednog resursa ima mnogo manje nego što se misli. Razlog za to je i protivzakonita seča koja se dešava tokom cele godine, a u kojoj učestvuju, ne samo kriminalne grupe i pojedinci nego i državne institucije zadužene za očuvanje i eksploataciju šuma, kao što je JP "Srbijašume".

 

                             Nikola Vlahović

SUMSKA PUSTOS SRBIJE

 

Svake godine u Srbiji bespravno bude posečeno oko 20 miliona kubnih metara šume. Od toga, najveće pljačke šume dešavaju se uz takozvanu administrativnu granicu sa Kosovom i Metohijom. Vojska i MUP Srbije godinama su bili bitku za odbranu od Albanaca koji naoružani dolaze u seču srpskih šuma, ali se ona nikada nije smanjila. Naprotiv, ona iz godine u godinu samo raste.

Albanska političarka, Edita Tahiri, otišla je toliko daleko i toliko drsko u vezi sa tim pitanjem, da je tokom pregovora u Briselu stala u odbranu šumokradica pa je napala i Srbiju kao državu i njenu vojsku i policiju, rekavši da zbog "tih stvari srpsko društvo mora da uđe u mentalnu reformu"!

A legitimnu borbu države sa pljačkašima srpskih šuma od strane njenih podivljalih sunarodnika, nazvala je „kršenjem dobrosusedskih odnosa i kršenjem Briselskog sporazuma o slobodnoj cirkulaciji ljudi, robe i ideja" !

Bespravne seče koje vrše Albanci sa Kosova i Metohije, najintenzivnije su u državnim gazdinstvima gde je pristup pograničnim delovima otežan, a to su Vranje, Kuršumlija, Leskovac, Raška i Leposavić. Količina bespravno posečenog drveta koja je registrovana u ovom delu Srbije, iznosi čak 46 odsto od ukupne količine krađe drveta u državnim šumama Srbije!

Ukratko, skoro pola srpskih šuma bespravno poseku Albanci, koji godinama prave haos, posebno u opštini Kuršumlija. Grupe albanskih šumokradica, dobro naoružane, nikad ne idu u pljačku a da ne poseku barem stotinu stabala u jednom "izletu".

U međuvremenu je Srpska pravoslavna crkva (Eparhija vranjska) povratila vlasništvo nad oko 800 hektara šume, a onda je dala pod zakup izvesnoj firmi Fornet iz Beograda, navodnom ekspertskom društvu za gazdovanje šumama.

Ubrzo, jedna organizacija ih je optužila da su sa tog poseda posekli šume u vrednosti od 140.000 evra, a "Srbijšume" su potegle argument nadležnosti izjavom da je reč o šumi koja pripada SPC.

Vrlo često, kao problem se pominje i činjenica da Srbija ima samo 600 čuvara na milion hektara šume (a, ukupno šumsko bogatstvo se prostire na oko dva i po miliona hektara) i da borba protiv pljačkaša, posebno onih naoružanih koji dolaze sa Kosova i Metohije, nije moguća bez vojske i policije.

Ovaj zastrašujući kriminal, koji već ima nesagledive posledice na harmoniju biljnog i životinjskog sveta, vodotokova, erozije zemljišta, klimatskih promena i slično, ne tiče se samo juga Srbije i granice sa Kosovom i Metohijom. Naime, pojava bespravnih seča šume dešava se stalno i na celoj teritoriji republike Srbije. U međuvremenu, država u šumarstvo nije ozbiljno ulagala niti je podizana svest naroda o neophodnosti zaštite okoline.

Procena vrednosti nelegalno posečenog drveta u Srbiji godišnje iznosi i do četiri miliona evra. Ali, ona prava, dugoročna šteta, nastala od pustošenja šume, košta i nekoliko milijardi evra.

Prema stepenu šumovitosti, od oko 29 odsto, Srbija je danas ispod evropskog nivoa, gde šumovitost dostiže i do 46 odsto. U državnom vlasništvu je 51,5 odsto (oko 1.250.000 hektara) šuma, 48,5 odsto (oko 1.150.000 hektara) je u privatnom posedu.

Kriminalna seča šume se najčešće dešava u državnim šumama koje su u blizini sela i gradova ili u manjim kompleksima koji su okruženi privatnim posedom. Bespravne seče u državnim šumama, kojima upravlja JP Srbijašume  (koje gazduju sa oko 90 odsto državnih šuma), često se dešavaju u sadejstvu sa organima lokalne samouprave pa i sa pojedinim šumskim upravama u okviru ovog javnog preduzeća.

Privatne šume predstavljaju složeniji problem. Vlasnici su neorganizovani, najčešće žive u gradu ili inostranstvu, ne postoji organizovana služba čuvanja, a ima i onih vlasnika koji neplanski seku svoju šumu kako bi došli do prihoda.

Mada u Srbiji postoji 18 šumskih gazdinstava  sa najširim ovlaštenjima kad je u pitanju čuvanje i održavanje ovog prirodnog resursa, hektari šuma jednostavno nestaju svake godine.

Republička šumarska inspekcija i lokalno pravosuđe, u velikom broju slučajeva svojim ponašanjem podstiču, pa i organizuju krađe šuma, a zloupotrebom svojih ovlašćenja pokušavaju da zataškaju svaku krađu šuma, te pretnjama i ucenama vrše pritisak na reonske šumare da budu deo organizovanog kriminala!

Protiv onih zaposlenih koji nisu pod njihovom šapom, podnose montirane prijave; a frapantan je podatak da za sve navedene krađe šumskog blaga, Republička šumarska inspekcija nije podnela ni jednu krivičnu prijavu!

Da je ovo tačno, potvrđuju, na primer, i podaci iz Pčinjskog okruga, gde je u već poznatim aferama pod imenima „Petrova gora", „Pošumljavanje preko NIP-a", „Vladičin Han", „Masurica", „Bosilegrad" i slično, sabrana šteta od pola miliona evra.

Na planinama Kukavica i Kozjak, u rejonu Vlasine, Petrove gore iznad Vranjske Banje i drugde, traje besomučna seča najkvalitetnije šume.

Po pravilu, iz „Srbijašuma" uvek odgovaraju da ne znaju mnogo o tome te da su optužbe na njihov račun "proizvoljne" i bez dokaza. Tako i u ovim slučajevima.

Bespravna seča stabala kažnjava se na osnovu Zakona o šumama, a kazne za fizička lica kreću se između 10.000 i 50.000 dinara, a sudski procesi veoma dugo traju. Prema zakonu postoji delo Pustošenje šuma, kad neko iskrči ili poseče šumu koja je pod zaštitom, makar bila i njegovo vlasništvo, i šumska krađa – kad neko poseče više od jednog kubnog metra drveta da bi se okoristio. Najviša zatvorska kazna je do tri godine.

Samo u jednoj godini, od 3.438 podnetih prekršajnih prijava procesuirana je tek trećina, a od 178 krivičnih prijava obrađena su samo tri predmeta! Čak i kada sud donese presudu sa kaznom od nekoliko desetina hiljada dinara, optuženi traži dodatno veštačenje o pričinjenoj šteti. Tako se ceo proces odlaže u nedogled, a lopovi nesmetano brste srpske šume. Šumarski inspektori imaju čak i "profil prosečnog šumokradice"!

To je, prema njihovom mišljenju, najčešće muškarac star do 40 godina, koji je ostao bez posla, koji ima polovnu motornu testeru za seču i traktor za prevoz, a u krađu šume odlazi sa bliskim srodnicima kao pomagačima.

Šumokradica ima i u opštini Veliko Gradište, u atarima okolnih sela, a velika seča se redovno dešava i u atarima na potezu od Golupca, preko Velikog Gradišta do Požarevca.

Šumadija je sve manje Šumadija, jer ovim prelepim i šumovitim regionom haraju profesionalne šumokradice. Policija Čačka i Gornjeg Milanovca ima "sezonske poslove" vezane za seču drveta za ogrev. U seču su redovno uključene i lokalne samouprave i "Srbijašume", kao i u sličnim slučajevima širom Srbije.

Prekomerna i nelegalna seča šuma u istočnoj Srbiji prouzrokovala je odrone i katastrofalne bujične poplave u tom kraju. Osim "Srbijašuma", i Javno preduzeće Nacionalni park Đerdap snosi veliki deo krivice za ogromne štete koje su nastale kao posledica kriminalne seče šuma.

Od Golupca do Kladova, na teritoriji Nacionalnog parka Đerdap , koji se prostire na 64.000 hektara, od čega je 90 odsto pod šumom, dugo se vrši i neplanska i bespravna seča šume. To je dovelo do pokretanja erozije, koja će još niz godina biti aktivna dok ne počne pošumljavanje.

Ako znamo da je pri legalnoj seči kubni metar drveta na panju u šumi oko 10 evra, a na tržištu ogrevnog od 30 do 40 evra, u zavisnosti od vrste, te da se za dan može poseći i do 50 kubnih metara, nije teško izračunati kolika je tu zarada.

Zbog krađe drveta i na Fruškoj gori, godišnje se podnese 35 do 40 krivičnih prijava i to je tako već godinama unazad. Ali, šumokradice i dalje seku i do 200 kubika kvalitetnog stabla u samo jednom "pohodu". Ovo je utoliko teže kad se pogleda nivo pošumljenosti koja je u Vojvodini tek 6,8 odsto, a na primer, u ataru Kikinde je i ispod jedan odsto!

Ova zastrašujuća činjenica govori da je Vojvodina, u mnogim svojim delovima, blizu tome da postane pustinja kao što je peščara u Deliblatu. Odmah se postavlja pitanje: ko je zadužen da čuva preostale šume u Vojvodini? Policija ili šumari?

Ali, lopovi se ne plaše šumara koji ne mogu da ih privedu. Šumar nema ovlašćenja da naplati kaznu na licu mesta. Uzgred, Fruška gora je 1990. godine proglašena za kulturno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju.

Nacionalni park  se prostire na površini od oko 25.000 hektara na teritoriji osam opština, a šume zauzimaju 90 odsto površine parka. Dominiraju lipe, hrast i bukve. Šumokradice doslovno rade šta hoće na području cele Fruške gore, jer je i tu prisutna prećutna saradnja između onih koji vode nacionalni park i onih koji ga uništavaju.

Često, posečeni trupci imaju pečate kao da su iz privatne šume, a bili su iz državne. Tako se prave milionske štete za državu. Naravno i u ovakvim slučajevima, u falsifikovanju učestvuju ljudi iz lokalne samouprave i iz "Srbijašuma".

Od Kosova do Vojvodine, srpske šume nestaju. Što zbog nezakonite seče, što zbog državne nebrige zbog koje haraju i bolesti drveta. Erozija zemljišta je sve veća a poplave i odroni biće u budućnosti još opasnije zbog nedostatka šuma. Tako je na volšeban način, štetočinska politika izmenila i geografiju, a ne samo istoriju Srbije.

 

© Geto Srbiija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: