Архива

Archive for фебруар 2013

KOSOVO: NACIONALNA GARDA AJOVE SA KBS , A SA SRBIJOM OHAJO

20. фебруара 2013. Коментари су искључени

 

Danas u Prištini su se sastali Ministarstvo za Kosovske bezbednosne snage i delegacija iz Nacionalne garde Ajove, na čelu sa svojim komandantom, general-majorom Timoti Orr.

UCK66.

Delegaciju je primio zamenik Šemsi Veseli, a prisustvovali su Bejtush Gašija, zamenik komandanta KBS, general-potpukovnik Kadri Kastrati, zamenik komandanta KBS general-major Rahman Rama, general brigade Zimer Halimi, major Hodža, itd.

Sve neki generali…

Zamenik Šemsi Veselji zahvalio se generalu Orru za sve obaveze koje su SAD preduzele kroz intenzivnu saradnju sa KBS Kosova, i obavestio ih najnovijim aktivnostima razvoja BSK.

Pa kako se i ne bi zahvalio posle bombardovanja Srbije od strane NATO; podršci pri formiranju tada KZK pa kasnije i vojske, davanju borbenih vozila na poklon…

Svi šiptarski generali su informisali Amerinakce o aktivnostima koje su KBS preduzele u obrazovanju, obuci, i profesionalnom razvoju, kao i o preduzetim merama u operativnoj spremnosti za slanje njihovih trupa u inostranstvo.

Komandant Nacionalne garde, general-major Timoti Orr, je izrazio posebno divljenje zbog profesionalnih dostignuća i izrazio spremnost za međusobnu saradnju u mnogim zajedničkim aktivnostima, sa posebnim naglaskom u oblasti obuke, vežbi mobilnih timova za obuku u oblasti komunikacija i obrazovanja.

A za Vojsku Srbije je zadužena nacionalna garda Ohaja; ranije počeli Tadić i Šutanovac, a sada nastavio Vučić, pa će i “za naše profesionalce”, Ohajo poslati svoje podoficire kako bi i našu vojsku učinili operativno spremnu za potrebe Amerikanaca po svetskim ekonomsko interesantnim bojištima

Hiljadama kilometara u svet može da ide ovo što je ostalo od Vojske Srbije, a ne sme ni 100 naših vojnika, da ode na tri sata vožnje od Beograda, gde bi na Kosovu i Metohiji u sredinama gde žive Srbi, makar psihološki ojačali njihov položaj tamo.

A krivicu izbegavanja zahteva za ispunjenjem i tog dela Rezolucije 1244, možemo videti kod svih prošlih Vlada posle 2000 god, jer nisu želeli da insistiraju na tome.

Zato su se potrudili da svojim nečinjenjem, lagano ali sigurno isključe Srbiju sa Kosova i Metohije…

©Geto Srbija

DUŠAN PETROVIĆ: “DEMOKRATSKA” PLJAČKA PREKO “INTER-KOPA”

19. фебруара 2013. 12 коментара

 

  Preduzeće Inter-kop iz Šapca je pod zaštitom nekadašnje vlasti ojadilo banke za oko 50 miliona evra, ostalo dužno kooperantima i iz državnog budžeta pokralo desetine miliona evra.

  Novac je najvećim delom otišao bivšem vrhu Demokratske stranke i Dušanu Petroviću, ali ni nova vlast ne pokazuje interes da rasvetli ovu aferu.

 

Piše: major Goran Mitrović

  OLYMPUS DIGITAL CAMERA

 

  Novi vlastodršci se iz ovog slučaja uče kako se lagodno kradu pare, a narod plaća njihovo "školovanje".

Inter-kop je sa sobom, u stečaj, povukao još najmanje dvadeset šabačkih preduzeća, i ostavio bez posla još najmanje dve hiljade radnika.

 

 

  Preduzeće Inter-kop osnovano je 1991. godine i registrovano na adresi Beogradski put BB, naselje Mišar u Šapcu.

Po konsolidovanom finansijskom izveštaju za 2011. godinu ono je ostvarilo čist dobitak od 178.645.000 dinara i zapošljavalo 1.264 radnika.

Po izveštaju Ministarstva građevinarstva i urbanizma od početka septembra 2012. Inter-kop je bio u blokadi za 2,5 milijardi dinara.

Kratak je put od milijardera do prosjaka, bar u Srbiji i bar za one koji svoj uspeh duguju političarima na vlasti.

Po izveštaju Agencije za privredne registre (APR) jedini vlasnik Inter-kopa sa uplaćenim novčanim kapitalom od 150.602,41 dinara na dan 17. januara 2005. jeste Rade Nikolić, dok je direktor Savo Krunić.

U Nadzornom odboru su Sanja Nikolić i Aleksandar Stanović.

  Dobro obavešteni, međutim, tvrde da iza Inter-kopa faktički stoji Miroslav Bogićević, vlasnik Farmakoma MB i nezasiti tajkun iz Šapca.

Takođe, tvrdi se da je projekat Inter-kop osmislio Dušan Petrović, nekadašnji ministar pravde, pa poljoprivrede, takođe iz Šapca.

Upravo zbog bliskosti ovog političara, kome je u poslovnim krugovima nadimak Mister 10 odsto, po procentu koji je za sebe uzimao od svakog posla, Inter-kop je krenuo nizbrdo i to onog trenutka kada je Petrović ne samo izgubio ministarsku fotelju, već i ušao u sukob sa aktuelnim vrhom Demokratske stranke koji drži dvojac Dragan Đilas i Bojan Pajtić.

U ovoj informaciji, se u suštini, krije razlog propasti Inter-kopa, budući da se u pomenutom izveštaju Ministarstva građevinarstva Srbije, tvrdi kako je najveći dužnik Inter-kopa pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja, koji drži Bojan Pajtić.

Dok je Inter-kop još bio u milosti žutih vlastodržaca, priča je tekla sas vim drugačije.

U svom pismu državnom tužiocu Zagorki Dolovac, ministru odbrane Draganu Šutanovcu i još nekim ministrima i samoj vladi Srbije od juna 2010. grupa policijskih službenika iz Šapca između ostalog piše: "Potrebno je proveriti poslovanje firmi: Inter-kop, Golub-petrol, Lamela, Max Petrol, Top Šped, Ajant, Duga, Miki turs, Bane turs itd.

Tu ćete naići na veliki broj zloupotreba službenog položaja, falsifikovanja službenih isprava, falsifikovanja faktura, krijumčarenja nafte i naravno utaja poreza, kao i drugih krivičnih dela!"

Na ovaj dopis niko od državnih funkcionera nikada nije reagovao.

I Sindikat radnika Novog Beograda krajem maja 2011. godine javno objavljuje da Dušan "10 Odsto" Petrović obrće milione evra  preko sledećih preduzeća: Inter-kop. direktora Save Krunića, Top-kalk iz Jazovnika, Alfa RS, Pro-kalk, Vodoterm, Auto Italija…

  U vreme kada je Dušan Petrović bio u vrhu DS-a ni Beogradska vlast nije bila gadljiva na milione evra koje je krala preko Inter-kopa.

Tako je ovo preduzeće učestvovalo i u rekonstrukciji beogradskog Bulevara kralja Aleksandra, a za te radove je iz gradskog budžeta plaćeno 17 miliona evra.

Naknadnim proverama je utvrđeno da su radovi vredni jedva 11 milona evra, odnosno da su izvođači radova, pa tako i šabačka firma, naduvanim računima protivpravno prisvojili oko šest miliona evra.

Afera je, kao i obično, zataškana.

Inter-kop je bio i izvođač radova na jednom skoro zaboravljenom novom "Skadru na Bojani", odnosno Glavnom poštanskom centru za Beograd, izgrađenom na 30.000 kvadratnih metara u Zemunu.

Za ovaj poduhvat Pošte Srbije su izvođaču radova platile 15 miliona evra, ali objekat i dalje nije u funkciji, iako je prethodna vlast obećavala da će da proradi najkasnije do kraja 2012.

Očigledno je da se "fušerilo" na svakom mestu kako bi što je moguće više novca od investicije otišlo Dušanu Petroviću i ostalima iz vrha DS-a, pa tako Inter-kop nije ni završio započete radove.

Urađena je, u stvari, samo fasada koju je u predizbornoj kampanji obišla stara vlada na čelu sa Mirkom Cvetkovićem.

U 2006. je Interkop imao poslovni prihod u visini od 2.192.690.000 dinara, sledeće godine on narasta na 3.856.430.000, u 2008. to je već 5.092.130.000. U 2009. godini, pošto su smanjeni državni prihodi usled svetske krize, opala je i zarada Interkopa, koji tu godinu završava sa ipak impresivnom sumom od 5.049.481.000 dinara.

Za samo tri godine vlasti Tadićeve ekipe, Interkop je duplirao svoje prihode.

I iz ovoga se vidi koliko je ovo preduzeće bilo blisko srcu, ali i novčanicima onih koji su svojevremeno vodili državu.

 

  Najveća pljačka, međutim, odigrala se u finansijskom sektoru i to opet uz pomoć Petrovića i ekipe iz vrha DS-a, a ove mahinacije ne ulaze u godišnje izveštaje i nemoguće je ući im u trag preko APR-a.

Inter-kop je u ovom trenutku raznim bankama u Srbiji dužan ukupno 22.662.777 evra i 2.881.871.637 dinara, bez ikakvog izgleda da taj novac ikada vrati.

Najviše je šabačko preduzeće uzelo od Komercijalne banke: 8.500.000 evra i  320.000.000 dinara.

Najgore je, međutim prošla ionako slaba Srpska banka koja je izgubila  1.500.000 evra i 554.000.000 dinara.

  Srpska banka je akcionarsko društvo, gde država ima 98 odsto akcija i samim tim potpunu kontrolu nad njenim poslovanjem.

Predsednik izvršnog odbora banke je Ivan Maričić, koji je na to mesto došao 2009. godine sa funkcije direktora Uprave za trezor Ministarstva finansija.

Članovi Izvršnog odbora su Ivan Ristić i Sonja Zigova Kovačević, koja je prethodno bila pomoćnik direktora Uprave trezora.

Ovakva direktorska trojka potekla ispod skuta Mlađana Dinkića nije ni htela, ali ni mogla da vlastima kaže "ne" i odbije davanje nekog kredita Inter-kopu.

Predsednica Upravnog odbora Srpske banke je Biljana Janjić, iz brokerske kuće Mediolanum, članovi su: Branka Sredojević, Tanja Vasiljević, Vidosava Džagić i Zoran Bogetić (profesor Ekonomskog fakulteta i stalni savetnik preduzeća Montecco Inc.).

Srpsku banku, koja i onako spada u male banke u Srbiji (prihod u 2011. godini 262.160.000 dinara), gubitak oko sedam miliona evra, koliko je uzeo Inter-kop, teško će uzdrmati.

Postoji velika šansa da će na kraju, isto kao i u slučaju Agrobanke, ceo trošak snositi obični građani Srbije, dok će Dušan "10 odsto" Petrović, Miroslav Bogićević, Rade Nikolić i ostali proći nekažnjeno.

Vredi još napomenuti da je i Fond za razvoj Srbije Inter-kopu poklonio 200.000.000 dinara, ali nije jasno po kom osnovu.

U svakom slučaju, pljačka preko Inter-kopa ugrožava opstanak 14 banaka i dvadesetak preduzeća (kooperanata) iz Srbije kojima je ovo preduzeće ostalo dužno.

Isto tako, ugroženo je trenutno oko 2.000 radnika i njihovih porodica kojima je jedini prihod bila plata zarađena u ovom šabačkom preduzeću, a koju primaju sa višemesečnim zakašnjenjem, ako je uopšte i prime.

 

  Obaveze Inter-kop, Mišar, Šabac, prema bankama sa stanjem na dan 1. januara 2012.  godine zvanično iznose:

Komercijalna banka 8.500.000 evra i 320.000.000 dinara,  Hypo Alpe Adria 4.600.000 evra, Čačanska banka 4.182.777 evra, Societe G.B. 2.280.000 evra, Eurobank milion evra, Erste bank 600.000 evra,  Srpska banka 1.500.000 evra i 554.000.000 dinara, UBB 550.000.000 dinara, Poštanska štedionica  500.000.000 dinara,  AIK banka 298.400.000 dinara, Unikredit bank 200.000.000 dinara, Fond za razvoj Srbije 200.000.000 dinara, Credy banka 119.471.637 dinara, Raiffeisen bank 100.000.000 dinara, Jumbes banka 40.000.000 dinara.

Ukupno obaveze po kreditima iznose 22.662.777 evra i još  2.881.871.637 dinara.

S obzirom da su najveći plasmani Srpske banke išli Inter-kopu, ali i Farmakomu MB, postojao je šaljivi predlog da se ova banka preimenuje u Šabačku banku.

 

  Ljubodrag Ristić je jula 2012. objasnio sistem krađe na svom blogu:

"Godine 2004. bio sam angažovan od strane kompanije Dunav osiguranje, pored ostalih poslova i na sagledavanju uzroka požara u privatnom preduzeću Uno Martin u Mišaru, pa u preduzeću Melamin ili Melamin DJnikada nisam uspeo da utvrdim o kojem se preduzeću radilo.

Molili me ljudi iz Dunava da pomognem jer, govorili su mi da Dušan Petrović (advokat iz Šapca) sa grupom tajkuna koje je sam klonirao, preko kompanije Dunav Osiguranje finansira Demokratsku stranku, ne zaboravljajući naravno ni svoje interese….

Oni su instriuisani, jer to sami nikada ne bi znali, da od Dušana Petrovića unapred dobiju sigurne poslove. Po volji DS!

Onda osiguraju vajnu i svu drugu imovinu, na lažnjaka, koje se zove nadosiguranje.

Onda odu u Banku (a sve unapred  dogovoreno sa Dušanom Petrovićem i bratijom) i dobiju kredite, po principu uzmi Ago koliko ti drago!

Dušan Petrović zna šta je vinkulacija polisa osiguranja, oni nemaju pojma, oni samo glume poslovne ljude, a po obrazovanju oni su tačka, odnosno najprostiji geometrijski oblik koji nastaje kada olovka samo padne na belu podlogu.

Dakle, uzmu kredit, a garancija za vraćanje istog je polisa osiguranja.

Imovina se, radi dobijanja što većeg kredita, osigura na znatno višu vrednost nego što stvarno jeste.

Krediti se uredno servisiraju, jer su poslovi unapred dobijeni, sve je formalno po zakonu, a ustvari sve je vrhunski kriminal…

A Bogićević i dalje vedri i oblači, a pored njega po istom principu, i prevarant iz Republike Srpske, vlasnik firme (de iure) Inter kop, sve pod okriljem anđela – zaštitnika i čuvara Dušana Petrovića”.

 

  ©Geto Srbija

List protiv mafije

KOSOVO – “DRŽAVA” UMIRUĆE NADE

18. фебруара 2013. 2 коментара

 

  Pet godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti i priznanja jednog broja država, Kosovo je jedan od najvećih problema Evrope.

  U svim oblastima pokazatelji su poražavajući i jasno govore kolika je u stvari bila zabluda kreatora i promotera kosovske nezavisnosti, da su, podrškom secesiji, navodno trajno rešili problem koji postoji decenijama.

Autor: Vukomir Petrić

Monah_na_rusevinama_crkve

 

  Kosovo je, po svemu, država izneverenih očekivanja kako za njene većinske stanovnike Albance, tako i za međunarodnu zajednicu, čiji je jedan deo, pored promovisanja nezavisnosti, zbog raznih interesa i za razne namene, na kosovsko područje, od 1999. godine, "upumpao" ogromne količine novca.

No i pored svega toga, ekonomija je zapuštena i praktično ne postoji i ne pokazuje znake oživljavanja, nezaposlenost je ogromna, a nisu uređeni institucije u sferi zapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja…

Nasuprot ekonomskom i institucionalnom propadanju tzv. “najmlađe evropske države”, cvetaju, s jedne strane, kriminal i korupcija, a s druge antisrpsko raspoloženje i nacionalističko-romantičarski zanos o ujedinjenju svih Albanaca i stvaranju velike Albanije.

 

  Od dana jednostranog proglašenja nezavisnosti, ulaganja su bila intenzivna, a samo na donatorskoj konferenciji, održanoj u Briselu u junu 2008. godine, od 37 zemalja i 16 međunarodnih organizacija, prikupljeno je ukupno 1,2 milijarde evra.

Novac je stizao i na druge načine, kroz razne "projekte" ili direktno, podrškom kosovskom budžetu.

Najveći deo sredstava bio je namenjen oživljavanju ekonomije, za oblast infrastrukture i za otvaranje novih radnih mesta, kao i za razvoj demokratije.

Izvesni poboljšanja su vidljiva u izgradnji putne mreže, ali su globalno gledano, rezultati tih ogromnih ulaganja poražavajući.

Prema podacima kosovskog Ministarstva za rad i socijalna pitanja, nezaposleno je 44 odsto stanovništva.

Na tamošnjim biroima rada prijavljeno je oko 350 hiljada ljudi, od kojih oko 60 odsto ima samo završenu osnovnu školu.

Procenjuje se da ni ti podaci nisu realni i da je situacija mnogo gora.

Niko nema jasnu sliku, niti kontrolu, kako se troši novac od donacija i kredita, ali ta sredstva jednostavno nestaju.

Zbog sumnje u korupciju i pljačku, Euleks je pokrenuo istragu u nekim kosovskim ministarstvima, a na tapetu su se našli i tamošnji ministri.

 

  Srbi koji žive na KiM i dalje su izloženi raznim pritiscima i opstaju najvećim delom zahvaljujući radu u organima i institucijama države Srbije, ali i drugim vidovima pomoći koja dolazi iz centralnog dela zemlje.

Domovi najvećeg broja proteranih Srba i dalje su srušeni, uzurpirani ili nelegalno otuđeni, a ista je situacija i s njihovim imanjima.

Povratak, koji su međunarodne organizacije pre nekoliko godina, prepustile kosovskim organima, i dalje je simboličan i za povratnike mukotrpan.

Prošla godina je jedna od najgorih kada je o povrataku Srba na KiM reč.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Vlade Srbije, vratilo se tek nešto više od 200 lica.

U Komesarijatu tvrde, pozivajući se na podatke međunarodnih organizacija, da se za proteklih 12 godina u Pokrajinu stvarno i održivo vratilo tek nešto više od jedan odsto prognanih Srba.

Taj podatak je poražavajući, imajući u vidu materijalna sredstva koja su za ovaj proces izdvojena i logistiku koja je pripremala i realizovala povratak.

Ni međunarodno priznavanje ne ide željenim tokom.

Do sada je jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova priznalo 96 država, pa je stolica u UN i dalje daleko.

Ne pomaže mnogo ni žestoko američko lobiranje u svetu.

  Izveštaj izvestioca SE Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji, najvećim delom kidnapovanih kosmetskih Srba, bacio je novo svetlo na okolnosti nastanka tzv. kosovske države.

Međutim, istraga i sučeljavanje sa pravdom onih koji su činili tako monsruozne zločine neobjašnjivo kasne.

 

  Teza o "jedinstvenosti slučaja", koja je nekada korišćena kao opravdanje nelegalne kosovske secesije, odavno se pretvorila u svoju suprotnost.

Kosovo jeste jedinstven slučaj, ali kvazidržave, stvorene kriminalom, zločinom i kršenjem međunarodnih normi.

©Geto Srbija

Međ. radio Srbija

NOVI SAD: PAJTIĆEVE “PTICE” POČELE DA “PEVAJU”!

17. фебруара 2013. 38 коментара

 

  Novosadski tajkun Petar Matijević kome su nadležni organi oduzeli pasoš, preti svom političkom zaštitniku da će "zajedno da potonu ako dođe do nečega".

Piše: Arpad Nađ

Pajtic - Novi Sad

 

  Kad ljubav političara i kriminalaca iscrpi svoj rok trajanja, obračun je neizbežan.

U slučaju Bojana Pajtića i Petra Matijevića, epilog je u toku.

Pitanje je samo ko će prvi "da potegne".

Hoće li Pajtić obezbediti Matijeviću da ode u zatvor ili će Matijević "progovoriti" kako bi tamo zajedno otišli?

Hoće li Matijević poći stopama svoga izbegličkog sabrata, Aleksandra Gajića (Isusa iz Bobote), i mirno sačekati dolazak kriminalističke policije?

Koliko je miliona otetih od građana dobio Nenad Čanak, a koliko je pokrala gospođa Vesna Bolidovski-Pajtić?

Zašto i Vojvodina propada i nije više razvijena nego siromašna, i kakvu su priliku zbog toga dobili mađarski nacionalisti?

  Nedavno su nadležni državni organi oduzeli pasoš Petru Matijeviću, čuvenom preprodavcu smrdljivih bataka, mesaru-izbeglici iz Dalmacije i nekadašnjem vojnom liferantu koji je zaradio milione na prevaru.

Od tog trenutka, njemu je njegova imperija lanac mesara "Matijević", počela da liči na robijaški lanac!

U strašnoj panici od "razvoja događaja", sve češće se viđa sa svojim dojučerašnjim zaštitnikom, predsednikom Izvršnog veća pokrajine Vojvodine, Bojanom Pajtićem.

Ali, na njegovu žalost i Pajtić je sve nervozniji…

Izvori iz Pajtićevog okruženja, govore da je Matijević saopštio Pajtiću da mogu da "potonu" zajedno u slučaju da "stvari krenu po zlu".

  Matijevićev mlađi sin Bojan, poznat u Novom Sadu kao agresivni narkoman koji za pojasom sve češće nosi pištolj, pogotovo od kada su greškom, u sred belog dana, umesto njega rafalom upucali izvesnog "Žapca" u piceriji kod zemljaka Aleksandra Gajića, a na deset metara od policijske stanice.

Mlađem Matijeviću je, da podsetimo, otac doslovno montirao (inscenirao, lažirao…) otmicu da bi oprao prvi milion evra koji je dobio od Arkana na pozajmicu!

Sa Bojanom Pajtićem, Matijević vodi sve češće rasprave i oko nekih kredita od "Metals Banke" (koji unovčeni sada leže u "Tesla Banci" u Zagrebu) i upozorava Pajtića kako mu je dao donaciju u predizbornoj kampanji, i to vidu nekih inkubatora u vrednosti od milion evra!

Svedoci ovog konflikta tvrde da je i njega Pajtić podsetio koliko mu je dao novaca da otvori  preko noći tih svojih 150 prodavnica pokvarenog mesa, uvezenog sa nemačkih deponija koji tamo služe za prehranu afričke sirotinje.

Pomenuo mu je Pajtić i onih 200.000 jutara zemlje po Vojvodini  koje je hteo prodati  Hrvatima (a davao je njemu, svaki hektar za jedan evro, kao što je pokojni premijer Đinđić davao Miodragu Kostiću).

Podsetio ga je Pajtić i na to kako je stekao celokupnu mehanizaciju, silne kombajne  i prasilišta sa krmačama (koje je Matijević kao  priprosti nasilnik  životinjskih apetita prodao i pare stavio u svoj džep a kombinate i radnike po Vojvodini  upropastio).

Kad je ostao bez odgovora na ove Pajtićeve "adute", Matijević je vidno nervozan krenuo u svađu sa komšilukom oko  jednog običnog  kontejnera za đubre, jer je naučio da on bude gazda sa bilo čega, pa makar i običnog kontejnera.

  Prošlog leta je "nastupio" sa trulim mesom  iz svojih prodavnica, sipajući u njega neki otrov i tako potrovao sve ptice u Futoškoj ulici, jer su ga nervirale vrane  koje su kakile po krovovima  njegovih velelepnih  vila koje je gradio mimo svakog građevinskog  a kamoli urbanističkog plana  u dogovoru sa svojim zemljakom, direktorom ZIG-a,  Borislavom Novakovićem, zvanim Bora Konj, a uz apanažu i klimanje glavom najvećeg pokrajinskog reketaša Bojana Pajtića.

Poput  svog  zemljaka Aleksandra Gajića (poznatog po nadimku Isus iz Bobote) Matijević čeka dolazak kriminalističke policije, a obojica ucenjuju Bojana Pajtića da će "kad propevaju pesma biti dugačka".

Treći iz "Pajtićevog špila", Mirko Dubroja,  naučio je lekciju i povukao se na vreme.

Više ne ispravlja tokove Dunava vađenjem peska bez dozvole i naknade, a prestao je da prekopava stara pravoslavna groblja u Novom Sadu jer  nema ni Borislava Novakovića-Bore Konja u ZIG-u da nad kostima mrtvih grade profitabilne stanove  za izbeglice.

Jer, kako izgleda, i njemu se sprema  u Okružnom tužilaštvu debela optužnica i nije slučajno što je podneo ranije ostavku a i sam priča da će ukoliko do toga dođe "više pevati i  od Saše Dragina".

Dušan Elezović, poznatiji kao "Dule konobar", takođe uskoro ide "na onu stranu", jer je  mnogim svojim drugarima odobravao višemilionske kredite u evrima u Razvojnoj banci Vojvodine, odakle je,  nekoliko dana posle izbora, između ostalog poslao 500.000 evra na adresu Krunska ulica br. 42,  bez naznačenog primaoca da ožalošćena žuta porodica veselo podeli.

Postoji dokumenat o tome.

 

 

 

  Stranku Nenada Čanka napustila je Aleksandra Jerkov koja mu je redovno isplaćivala mesečno po 200.000 dinara, iako nikad nije bila zaposlena.

Isplivao je na površinu i ostatak smrada iz Čankove glasačke mašine: gospodin Aleksandar  Jeftić,  bivši direktor Zavoda za urbanizam je isplaćivao po 700.000 dinara mesečno, gospodin dr.  Nenad Aradski  kao bivši direktor hitne pomoći, plaćao je po 300.000 dinara mesečno.

Robert Kolar, jedan od direktora EGZITA  200.000, dr Radovan Latinović, bivši zamenik pokrajinskog sekretara za zdravstvo 200.000, Branko Bjelajac, direktor vodovoda, 400.000 dinara.

Aleksandar Marton iz Zrenjanina, kao predsednik Skupštine opštine 300.000 (svi se pitaju odakle) a zna se da je propali  doktor  dr. Mileta Mihajlov, kao gradonačelnik Zrenjanina plaćao Bojanu Pajtiću  a Aleksandar Marton  Nenadu Čanku reket iz prodatih i upropašćenih firmi po Banatu, dok su  Gorana Kneževića budno čuvali u zatvoru.

  Spisak Čankovih darodavaca koji su davali mesečne apanaže direktno u ruke svom predsedniku stranke iznosi šest stranica, a svaka ima po 33 imena, i svi su plaćali od 200.000 do 700.000 dinara mesečno.

Jedna firma iz Sombora mu je davala po sedam miliona dinara mesečno, a jedna iz Zemuna tri miliona dinara.

Koliki je reket uzimao dr Bojan Pajtić samo se može naslutiti.

On i njegova supruga više ne žive na istoj adresi.

On  živi sa svojim momcima na Bulevaru Evrope a ona u stanu u ulici Pap Pavla.

Pajticev novi momak je izvesni Vladan Milošević iz ulice Danila Kiša  koji je rođen 1978. godine.

Suprugu Vesnu Bolidovski-pajtić "posećuju" izvesni dr Gvozdenović  i  uvek dr Drašković, na principu "koliko ko da".

  Koliko je dr Vesna Bolidovski opelješila državu radeći  u  Kliničkom centru Vojvodine niko ne zna ali radi se o desetinama miliona evra  koje su ugrađene u mermer po prostorijama i velelepnim hodnicima u kojima ima manje zaposlenih a kamoli stručnjaka i specijalista nego sto ima prostorija.

Da to nije glavni problem pričaju krišom zaposleni koji tvrde da ima opreme u skladištima koja ima neprocenjivu vrednost i svoj upotrebni trenutak a da niko nije svestan ni šta je sve kupljeno, ni za čega služi a kamoli o kolikim se količinama takve opreme radi.

Sofiji Bolidovski (Pajtićevoj svastici) koja je očni lekar i pretenduje da bude i nastavnik na fakultetu i ima privatnu očnu kliniku, sav inventar je kupila njena sestra.

Pare su potrošene.

Vojvodina je postala  nerazvijeni region koji su upropastili političari koji su se krili iza leđa nacionalnih manjina sa secesionističkim pretenzijama a usput su dilovali  zemljište, fabrike i bankovni kapital sa najokorelijim kriminalcima a narodu su umesto bolje budućnosti zamazivali oči, reklamirali čak i fabrike metli u predizbornoj kampanji a usput su uništavali sve pred sobom, bez imalo iluzija sem svesti o sopstvenom  ništavilu  uzeli lepe provizije ko od dobavljača, ko od sponzora a ko od onoga koje sve dobio za džabe.

  Priliku da svoj doprinos raspadu Vojvodine daju dobili su i mađarski nacionalisti.

Tako je Tamaš  Korhec pisao poverljivo pismo Bojanu Pajtiću da traže da imaju direktore mađarske nacionalnosti u dve prestižne srpske gimnazije ( "Jovan Jovanović Zmaj" i  "Svetozar Marković".

Prva Gimnazija na kojoj piše Prva Srpska Gimnazija a darovanje je Barona Bajića  iz pretprošlog veka ( i zemlja i zgrada) nije bila mađarska gimnazija ni za vreme vladavine mađarske okupacije!

U tom istom pismu  punom gluposti Korhec piše da je direktorovanje tim gimnazijama od njihovog uskog nacionalnog interesa!

Direktor gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj",  Radoslav Stojković, imao je isto tako čudnu ideju da ovu ustnovu prepusti u vlasništvo pravoslavne crkve zajedno sa bibliotekom i zemljištem mada nikad nije pripadala ni po kojem osnovu crkvi.

To je trebao biti poklon za  "žutog" vladiku Irineja Bulovića.

Na svu sreću, žuta banda je izgubila grad i vladika Irinej Bulović je kratko mastio bradu kao i gospodin Korhec svoje aspiracije.

©Geto Srbija

List protiv mafije

TAČI POZVAO I FUNKCIONERE IZ SRBIJE NA NJEGOVO SLAVLJE

17. фебруара 2013. 1 коментар

 

Da li funckioneri institucija Republike Srbije, ( i koji su plaćeni iz srpskog budžeta-a to znači i od novca običnih građana Srbije), imaju pravo da prisustvuju na svečanosti u “državi” koja nam je oteta bombardovanjem, i koju Srbija ne priznaje???

poziv

“Predsednik Asocijacije Kosovskih Opština, Naim Ismajli u ime opština Republike Kosova, povodom 5. godišnjice nezavisnosti Kosova, sa zadovoljstvom pozivamo gospodina Nagip Arifi, predsednika opštine, Bujanovac povodom proslave obeležavanja 5. godišnjice nezavisnosti Kosova.

5-godišnjica agenda je u prilogu.

Ceo program je pripremljen u bliskoj saradnji sa Vladom Republike Kosovo.

Smeštaj, ako dođete u Prištini 16. februara 2013. će biti obezbeđena od strane Asocijacije Kosovskih Opština, očekujem vaš dolazak.

RSVP

Теl: +381 245 734

Е-маил: сафетбекири@комунат-кс.нет

clip_image002

A mnogo prisniji poziv, Tači je uputio predsedniku opštine Preševo Ragmi Mustafi, rečima:

“Dragi Mustafa imam čast i zadovoljstvo, u ime Vlade Republike Kosova, kao i moje lično, da Vas pozovemo povodom pete godišnjice nezavisnosti, 17. februara 2013.Kosova, koje je značajan period 14 godina oslobođenja i sada ulazi u svoju petu godišnjicu, kao slobodna, demokratska, suverena i nezavisna država… "

Dalje, u pozivu Tači nastavlja neskrivenim hvalospevom:

"Kosovo sve više konsolidovana, kao država posvećena je negovanju i produbljivanju demokratije, ekonomskog razvoja, promociji socijalne zaštite i miroljubive politike u regionu. Povodom pete godišnjice nezavisnosti, što predstavlja važan trenutak za noviju istoriju Kosova, i daje nam veću snagu i odgovornost da predvodimo našu zemlju ka integraciji u evro-atlantske institucije u EU, NATO i UN .. "

(Ovaj zadnji deo rečenice nam se čini mnogo poznat, slušajući reči naših članova Vlade…)

Poastavljamo pitanje ko je još od građana Srbije dobio sličan poziv za takvu svečanost???

Za Nagipa i Mustafu znamo, a za Rizu Halimija nismo proverili!!! Samo potsećamo da svi oni primaju plate iz budžeta Republike Srbije…

Možda je u međuvremenu stigla pozivnica i za Čedu Jovanića, obzirom da su njegovu jučerašnju izjavu o potrebi “priznanja Kosova” od Srbije, prenosili svi šiptarski mediji..

I ponavljamo pitanje, da li funckioneri institucija Republike Srbije, ( i koji su plaćeni iz srpskog budžeta-a to znači i od novca običnih građana Srbije), imaju pravo da prisustvuju na svečanosti u “državi” koja nam je oteta voljom UN-a i koju Srbija ne priznaje???

©Geto Srbija

Категорије:ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА Ознаке:, , , , ,

VETERAN CIA-E “PRIZNAO” DA ZAPAD “UPRAVLJA” AL KAIDOM

17. фебруара 2013. Коментари су искључени

 

  Veteran CIA Bruce Riedel u svom članku objavljenom na web stranici Brookings instituta piše o nameštenim lažnim operacijama koje su povezane sa alžirskim anti-terorističkim jedinicama.

 

cia - al qaeda

 

  Riedel priznaje da je alžirska obavještajna agencija, saveznik CIA u borbi protiv Al Kaide, uključena u "kreiranje lažne terorističke zastave", kao i da ova agencija ima veze sa terorističkim napadima u severnoj Africi.

Riedel daje opis alžirske borbe protiv terorizma, jedinici DRS i njihovim metodama, gde kaže: “DRS je poznat po svojoj taktici infiltracije u terorističke grupe, stvaranja "lažnih zastava" terorista, jer  na taj način pokušava da ih kontroliše".

Ova izjava je vrlo zanimljiva, jer su zvaničnici pojam "lažne zastave" obično označavali kao teoriju zavere.

Postaje jasno, međutim, da je "lažna zastava" standardni modus operandi obaveštajnih službi i agencija širom sveta.

Upravo takve operacije Riedel pripisuje DRS, savezniku Zapada.

 

 

ŠTA JE “LAŽNA ZASTAVA”?

  Pod pojmom "lažne zastave", inače, podrazumevaju se sve tajne operacije i slične aktivnosti kao što su oružani i teroristički napadi, atentati ili sabotaže koje preduzima neka država ili organizacija na način da je pripiše nekoj drugoj, najčešće suparničkoj državi ili organizaciji u propagandne svrhe.

Cilj takvih aktivnosti je na svoju stranu staviti domaću ili međunarodnu javnost u nekom sporu, odnosno stvoriti izgovor koji ispunjava ustavne i političke uslove za rat, vanredno stanje ili eskalaciju nekog sukoba.

  Ukoliko se operacija pod lažnom zastavom uspešno izvede, s obzirom na njenu tajnost naknadno dokazivanje njenog postojanja je prilično teško, delom i zbog toga što se dokazi obično tumače kao "cinična" kontra-propaganda suprotne strane.

Do razotkrivanja operacija pod lažnom zastavom obično dolazi tek decenijama posle tih događaja, obično usled otvaranja državnih arhiva ili svedočenja svedoka ili učesnika tih događaja, kao što je Bruce Riedel.

©Geto Srbija

brookings.edu

Категорије:СВЕТ Ознаке:, , ,

“DIPLOMATSKO” RASTURANJE SRBIJE

16. фебруара 2013. Коментари су искључени

 

  Savremeni srpski vlastodršci, odlikuju se psećom odanošću prema američkim imperatorima i njihovim satelitima na Balkanu.

  Ovakva psihologija "krasi" i prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i njegovog "demokratskog idola" Miodraga Rakića, koji svakog dana dokazuju da je Srbija država primitivne vladavine interesnih grupa, a ne država reda i zakona.

 

Piše: major Goran Mitrović

Americki Vazali

 

  Međutim, i Vučić i Rakić zaboravljaju da su svi oni koji su izdajnički služili interesima SAD, a pritom pljačkali svoju zemlju, ružno završili.

Uprkos tome, Vučić uredno sprovodi strategiju šefa političkog odelenja ambasade SAD u Beogradu, Metju Palmera, da državu preda u ruke zemljama islamskog fundamentalizma, u kojima vlada šerijatsko pravo.

U Srbiji vlada potpuni haos, a njene vođe rasprodaju preostale resurse.

Dokle?

  Pre mesec dana jedan nemački list je objavio tekst o Srbiji u kome se tvrdi da, kada bi dva tenka sa Kosova krenula prema Beogradu, mogli bi da dođu do Niša, a da niko od srpskih bezbedonosnih snaga i ne pokuša da ih zaustavi!

Nažalost, tvrdnja nemačkih novinara je potpuno tačna, a i budžet Srbije za 2013. godinu pokazuje da vlast predviđa unutrašnje sukobe, a ne spoljnu agresiju.

Za policiju je planirano izdvajanje veće od onog za nove investicije, ili za poboljšanje stanja u agraru, ali veći deo para ne odlazi na poboljšanje standarda zaposlenih, već na nabavku novih sredstava prinude kojima će nasilno biti razbijanje demonstracije gladnog naroda.

  Ministarstvo odbrane ima 25.565 osoba u stalnom radnom odnosu i 10.435 ljudi zaposlenih na određeno vreme, što zajedno čini 36.000 zaposlenih.

Sa druge strane, Ministarstvo unutrašnjih poslova ima ukupno 49.365 zaposlenih i skoro svi oni, sa izuzetkom njih 23, za stalno zaposleni.

Ovom broju treba dodati još 2.050 osoba stalno zaposlenih u Bezbednosno informativnoj agenciji.

Za policiju je planiran izdatak od 70.733.603.000 dinara, a za Ministarstvo odbrane samo 58.076.547.000 dinara.

Ovo ukazuje na to da će daleko vrednija oprema biti isporučena policiji, dok će vojska morati da se zadovolji korišćenjem već prevaziđenog i dotrajalog naoružanja, jer za značajnije nabavke novog, u budžetu jednostavno nema para.

  Budžet za 2013. godinu ukazuje na sve slabosti srpske privrede, delimično nasleđene od ranije, a dobrim delom proizašle i iz politike aktuelne vlasti.

Dolaskom DOS-a na vlast, započela je pljačka državne imovine, i zastrašujuće pljačkanje vojne imovine.

Ratni oficiri su penzionisani, pohapšeni, stavljeni su pod istragu

Dok se ratna veština i strategija koju je srpska vojska primenila u ratu sa NATO-alijansom izučava na značajnim vojnim akademija, srpski oficiri su od strane DOS-ove vlasti stavljeni na stub srama.

  Ali, čerupanje srpske armije, uništenje njene vojne moći i oficirskog kadra, počelo je 2003. godine kada je za ministra odbrane postavljen Boris Tadić.

Na tom položaju zamenio ga je kum Dragan Šutanovac, a Boris je, kao predsednik Srbije, nastojao da Srbiju ostavi bez vojne doktrine i vojske.

Vojnu imovinu, kasarne, poljoprivredna dobra, naoružanje i municiju, Dragan Šutanovac je, uz punu saradnju sa Stevanom Nikčevićem, direktorom SDPR-a, opelješio poput roja skakavaca, stavljajući i sebi u džep nekoliko stotina miliona evra!

Vojska Srbije je danas nalik jačem lovačkom društvu.

 

 

  Ponizno služenje američkoj administraciji

  Prošlog meseca austrijska vlast organizovala je referendum kojim je pitala sopstveni narod da li se slaže sa njenim predlogom da se u Austriji ukine obavezni šestomesečni vojni rok, te da se njena vojska u potpunosti profesionalizuje.

Referendum je i uspeo i nije uspeo.

Uspeo je jer je na njega izašlo više od 50 odsto punoletnih građana.

Nije uspeo jer su građani većinom glasali protiv predloga Vlade da se ukine obavezni vojni rok i da vojska postane profesionalna tj. plaćenička.

  U Srbiji je, bez referenduma, dekretom ministra Šutanovca ukinuto obavezno služenje vojnog roka.

Vojska Srbije je profesionalizovana, mada u državnom budžetu, koji je presušio kao suva drenovina, nema para za profesionalnu vojsku.

Očekujući podršku od SAD, nakon ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa, DOS-ova vlast, a čelu sa premijerom Zoranom Živkovićem, prodala je američkim kompanijama, za smešne iznose, Železaru Smederevo i Duvansku industriju Niš.

  U Smederevu je američka kompanija topila srpske tenkove, topove i teška naoružanja, jer je prethodno Vlada Srbije naterana da uništi najveći deo savremenog teškog naoružanja.

Američke kompanije, nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa, opelješile su Srbiju za preko dvadeset milijardi evra!

Posleratni ambasador SAD-a u Srbiji Wilijem Bil Montgomeri ponašao se u Srbiji kao Pontije Pilat.

Stepen njegove korupcije i arogancije na Balkanu bio je neizdrživ, i američka administracija bila je prinuđena da ga prevremeno penzioniše.

  Dolaskom Borisa Tadića na čelo Srbije, njegova Demokratska stranka je odlučila da se stavi na raspolaganje američkoj administraciji.

Preko tadašnjeg guvernera države Ilinois, Roda Blagojevića,  a u režiji sekretara ambasade Srbije u Vašingtonu Vladimira Petrovića, koji je bio i sekretar guvernera Blagojevića, sa 50 miliona dolara, u kešu, srpska ambasada je podržala izbor Baraka Huseina Obame za predsednika SAD-a.

Američki Federalni istražni bro sproveo je akciju u kojoj je uhapšen guverner Blagojević, a potom osuđen na 14 godina zatvora.

Vladimir Petrović je izbegao hapšenje, iako je američki državljanin, jer ga je štitio diplomatski imunitet.

I dok je srpska vlast ponizno služila američkoj administraciji, ona je,  sasvim javno, radila protiv interesa Srbije, što je i navela u javno objavljenom prioritetu svojih nacionalnih interesa, jer je priznavanje nezavisnosti Kosova i njegovo članstvo u Ujedinjenim nacijama među najvažnijim zadacima američke spoljne politike.

Nakon prošlogodišnjih izbora, kada je, neočekivano, Boris Tadić je izgubio vlast, kao i njegova Demokratska stranka, a Evropska unija je odmah objavila da se od novih vlasti očekuje da pokrenu najodlučniju borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.

  Prema podacima iz Evropske unije, u Srbiji su za proteklih deset godina “nestalo“ više od 70 milijardi evra! 

Opljačkani su fondovi, banke, državna preduzeća, bolnice, klinički centri, kreditne linije, pomoć koja je dolazila iz evropskih država.

Samo se glavarima Demokratske stranke pripisuje da su, sa državnih funkcija, korupcijom i kriminalom, opljačkali Srbiju za preko 50 milijardi evra.

  Čim je Ivica Dačić saopštio da će ući u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom, a predsednik Nikolić mu dao mandat, potpredsednik SNS-a, Aleksandar Vučić je, smrtno ljutit i besan,  saopštio da formiranje Vlade neće biti brzo, ni lako!

Njegovo opako držanje nije slutilo na dobro, jer se on, ne objasnivši zašto, odmah uputio, kao navodni kandidat za potpredsednika Vlade Srbije u Vašington!

Primljen je u Stejt departmentu, od nižerazrednih službenika, i tim povodom je gospodin Vučić od Vlade SAD-a zatražio “velike investicije za Srbiju“!

Barem zvanično mu je saopšteno, ako on to već nije znao, da američka vlada nema novca za investiranje, to odobrava Kongres, a upućen je da novac traži od Vlade Ruske federacije.

Otkud putovanje potpredsednika SNS-a u Vašington, pre formiranja srpske vlade?

  Bivši predsednik Boris Tadić izjavio je da je na njegovu inicijativu formirana i Srpska napredna straka, jer je DS-u, navodno, trebala jača opoziciona stranka.

Upućeni tvrde da je Srpska napredna stranka formirana po nalogu iz Vašingtona, od najkriminalnijeg dela Srpske radikalne stranke, prethodno debelo plaćena.

Pretpostavlja se da su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, preko Miodraga Rakića, šefa kabineta Borisa Tadića isplaćeni u kešu, a i na inostrane račune, u iznosu od oko 100 miliona dolara!

Satelitska stranka – Srpska napredna stranka, dobila je, odmah po osnivanju, prokonzula!

Glavni savetnik stranke postao je penzionisani američki ambasador Vilijem Bil Montgomeri!

Kasnije će general Božidar Delić, koji je zajedno sa Nikolićem i Vučićem bio osnivač SNS-a potvrditi da nije mogao da dobije status stranke, jer ni godinu dana, po osnivanju, nije preveden sa engleskog jezika!

Ko je naprednjacima pisao statut stranke?

Očigledno, Srpska napredna stranka, čiji  su lideri bili obična služinčad režima Borisa Tadića, dobili je namesnika iz Vašingtona!

Gospodin Montgomeri je američki kurvin sin, kako bi to oni sami rekli za korumpiranog čoveka, koji je od Hrvata dobio kuću na moru, u Cavtatu, od Bugara vilu na crnomorskom primorju, a od Mila Đukanovića je tražio deset miliona – "isplati me, isplati me," -vikao je na njega na aerodromu u Tivtu, pred zaprepašćenim putnicima!

  Lobiranje u SAD-u nije zabranjeno.

Budući da penzionisani ambasador nije zvanično poželjan u Stejt Departmentu, on je za posrednika u kriminalnom šurovanju sa Srpskom naprednom strankom, koja je sada na vlasti, prepustio, tvrde upućeni, još uvek aktivnom diplomati Metju Palmeru.

Sa gospodinom Palmerom, Aleksandar Vučić se nezvanično sreo i prilikom pomenute posete Stejt Departmentu, što javnosti nije saopšteno.

Naime, Vučić je od gospodina Palmera, inače člana Demokratske stranke SAD-a, dobio precizne instrukcije za svoju destrukciju u novoj Vladi Srbije.

Njemu je gospodin Palmer obećao punu zaštitu od krivične odgovornosti, jer je raspolagao računima i isplatama za njega i Tomu Nikolića, koju je vršio, snimajući ih, Miodrag Rakić, šef kabineta Borisa Tadića.

Ali, Vučić je već bio “prezadužen“ do guše!

  U predizbornoj kampanji, ne očekujući da će doći na vlast, a da Tomislav Nikolić neće pobediti Tadića, Aleksandar Vučić je uzimao milionske “akontacije“ na ime podrške budžetu stranke, koji je završio u njegovom džepu!

Od biznismena Stanka Subotića, osuđenog u Srbiji zbog, navodne, zloupotrebe položaja, a  da dve godine nije odlučeno po žalbi, Vučić je uzeo milionske donacije, obećavši da će uhapsiti Miroslava Miškovića i Milana Beka, koje je gospodin Subotić optuživao za svoju nesreću, da će sve one iz Demokratske stranke kojima je morao da plaća desetine miliona mita, takođe procesuirati.

Putovao je i u Španiju da uzme dobre pare od Slobodana Radulovića, koji je, takođe, u bekstvu.

A platio je i Sreten JocićJoca Amsterdam, da se pošteno procesiura i oslobodi, za sve je očiglednije, lažne postupke

Ipak, gospodin Vučić, “pun obaveza“, a naročito prema Miodragu Rakiću, bivšem šefu kabineta Borisa Tadića, nije smeo da promeni nijednog sudiju, nijednog tužioca

A oni još slušaju gospodina Rakića, koji je ove korumpirane i nemoralne ljude i postavio na te pravosudne funkcije.

 

  Glava na panju, noga na Banani

  Aleksandar Vučić pokušava da uhapsi Milana Beka, koji je bio i finansijer Srpske napredne stranke, ali su otpori i u SNS-u veliki.

Kada je gospodin Beko  posle šestočasovnog ispitivanja pušten iz policije, a Vučićeva službena glasila najavila njegovo brzo hapšenje, oglasila se guverner Narodne banke Srbije, i potpredsednica SNS- a Jorgovanka Tabaković rekavši da “…Beko zna da se obezbedi, on ne gazi na trulu dasku, stradaće oni oko njega"! 

Vučić je bio besan, zapretivši da političari, misleći na Jorgovanku, ne mogu odlučivati ko će biti uhapšen, poručujući da o tome isključivo odlučuje Miodrag Rakić, čija naređenja on sprovodi.

  Aleksandar Vučić je na konferenciji za štampu u Vladi Srbije održanoj 6. februara 2013. godine rekao  “…da je pošteno je reći da je bilo pojedinaca ka ošto je Miodrag Rakić koji su stavljali glavu na panj u borbi protiv organizovanog kriminala", dodajući da zato i pita Rakićevog bivšeg šefa  gde je danas Miša Banana, jedan od vođa u Šarićevom klanu".

On je na  konferenciji za štampu rekao da "današnja akcija Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal pokazuje da u Srbiji rade institucije".

Naime, tog dana je tužilac bez ograničenja mandata Miljko Radisavljević, preko svog zamenika, naložio prikupljanje potrebnih podataka o navodnom učešću srpskih političara u poslovanju sa Darkom Šarićem.

Pet godina je to znao, ali nije smeo od Miodraga Rakića da zucne!

Da li Metju Palmer rukovodi istragama u Srbiji?

Naime, prema izveštajima iz Evropske unije, samo su čelni ljudi Demokratske stranke u proteklih deset godina pokrali preko 50 milijardi evra!

Aleksandar Vučić ih amnestira!

Ni reči o tim pljačkama.

On navodi istrage na Ivicu Dačića i njegove saradnike.

I to takvom prljavom i žestokom kampanjom, da je to nezabeleženo u istoriji!

  Ali, dugovanja Aleksandra Vučića su sve veća.

Hiljade simpatizera SNS-a dalo je ovom čoveku novac za kampanju, ali mu se izgubio trag.

A oni si ostali prevareni, razočarani, a i podzemlje je sve nervoznije, i sprema se za naplatu.

Za to i gospodin Vučić, izjavljujuje da se ne boji za svoj život, jer su mu deca odrasla i može da umre!

Od kada je postao prvi potpredsednik Vlade Srbije, ministar odbrane i neustavni koordinator svih službi bezbednosti, gospodin Vučić je pretvoren u toalet papir, kojim se briše Miodrag Rakić, sada potpredsednik DS-a i politički savetnik američkog ambasadora u Beograda, Metju Palmer.

 

 

  Ko je, ustvari, Metju Palmer?

  U Beograd je došao kao tridesetogodišnji doktor ekonomije, u Političko odeljenje Ambasade SAD-a u Beogradu.

Krajem osamdesetih godina družio se sa srpskim intelektualcima, bio je rečit, dobro je govorio srpski.

Imao je, skroz Le penove poglede na politiku.

Novi svetski poredak opisivao je prijateljima kao borbu bele rase da se održi u životu, pominjući dogovor Mihaila Gorbačova i Džordža Buša Starijeg 1971. godine, kada su američka CIA i  sovjetski Politbiro u strateškoj razmeni podataka došli do saznanja da će bela rasa nestati, a naročito Evropa, jer na njoj počivaju dva protivurečna socijalna sistema.

Konferencija KEBS-a u Helsinkiju imala je za cilj da udari temelj novom svetskom poretku, a osim svih evropskih država, na samitu su učestvovali, a i da su članice OEBS-a SAD-e i Kanada!

Gospodin Palmer je imao originalne ideje svoje službe, kako da se reši problem Albanaca, odnosno njihovih intelektualaca, koji uče škole i studiraju na fakultetima u Prištini na albanskom jeziku.

SAD je predlagao Slobodanu Miloševiću da država organizuje agenciju za posredovanje u zapošljavanju i da nekoliko desetina  stručnjaka- Albanaca sa Kosova pošaljemo u iseljeništvo, u SAD, i tako splasnu tenzije nezaposlenih Albanaca, koji zbog lošeg obrazovanja i nepoznavanja tehničke terminologije, nisu u bivšoj SFRJ mogli naći posao.

Palmer se oženio u Beogradu, srpskom državljankom, a kum na venčanju bio mu je tadašnji dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Miša Petrović!

Iz Beograda je Palmer otišao na službu u Bugarsku, na njegovo mesto postavljen je njegov kum Robert Norman, koji se oženio Dubravkom, koja je po narodnosti Hrvatica.

Gospodin Norman je bio sklon čestim opijanjima, loše se ponašao na Kosovu, i tadašnji šef misije Ričard Majls predlagao je da se gospodin Norman vrati u Vašington, ali je njegov kum Metju Palmer, koji je postao visoko pozicioniran u obaveštajnoj službi Stejt departmenta, uspeo da ga zaštiti i penzioniše, a Normanova supruga je postala ambasadorka  SAD- a u Vijetnamu.

  Kada su naprednjaci izvršili državni udar, oktroišući Aleksandra Vučića za Gospodara Srbije, u Beograd je, na mesto šefa političkog odeljenja, vraćen i gospodin Metju Palmer.

Po dolasku u Vašington, Vučić je najpre referisao Palmeru o svojim aktivnostima, a i sada je često na instrukcijama.

Ono što gospodin Palmer traži od gospodina Vučića je koliko srpsko ministarstvo odbrane sarađuje sa ruskim, nalaže mu na koje sve načine da tradicionalne dobre odnose Rusije i Srbije prekine!

Vučić mu je do detalja referisao o svom boravku i razgovorima sa Dimitrijom Rogozinom u Moskvi, kao i šta je sa njim razgovarao u Beogradu, terajući ga da na vulgaran način izigrava svaki dogovor o saradnji sa Rusima.

Gospodin Vučić na takve korake primorava i ministarsku energetike i predsednika Nikolića.

  Po nalogu Metju Palmera gospodin Vučić je odlučio da u Srbiju dovede najstrašnije islamističke države – Ujedinjene arapske emirate, u kojim vlada šerijatsko pravo, i u kojem se organizuju ćelije Al kaide.

Umesto vojne saradnje sa Rusijom i evropskim državama, sklapamo saveze i ugovore sa Emiratima.

Skandalozno je da je šeik El Zajed Vučiću poklonio tri blindirana vozila, kao i pušku-snajper koja je najskuplja na svetu.

Primanje takvih poklona niko nije odobrio potpredsedniku srpske vlade.

Ali, tvrde upućeni, gospodin Palmer se obogatio.

Šeik je i njemu poklonio čekove teške nekoliko miliona, a i albanski biznismeni, koji se bave prodajom praškastih proizvoda, iskeširali su gospodinu Palmeru milionske iznose, jer im je Palmer omogućio da kupe najplodniju zemlju u Srbiji, preko Ujedinjenih arapskih emirata.

Taj snažni zaokret Srbije, odnosno Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića prema islamističkim držvama sa šerijatsklim pravom, kao što su Ujedinjeni arapski emirati, islamistička Turska i Azerbejdžan, imaju za cilj da zauvek odvoje Srbiju od Evropske unije, i od raskomadane Srbije stvore bastion za delovanje Al kaide prema Evropi i prekidu plovnosti Dunavom, koji je žila kucavica za veliki broj evropskih država.

  Zločinačka politika Metju Palmera, koji rukovodi spoljnom politikom Srbije, nije u saglasju sa novom politikom novog državnog sekretara.

Jer, američki centri moći snažno pritiskaju raspolućenog, a ponekad i raspamećenog američkog predsednika Huseina Baraka Obamu, da se okani stvaranje islamskih država po svetu, jer Al Kaida  i dalje kidiše na građane i imovinu SAD-a.

I dogovor između vlada Rusije i SAD-a ne predviđa postojanje i delovanje Metju Palmera.

Za očekivati je da, nakon što FBI-a sprovede istragu o papirnatoj saradnji američkog diplomate sa islamističkim krugovima, gospodin Vučić ostane bez vodiča.

A on samostalno ne ume ni odelo da obuče.

  Skandalozna je i unutrašnja politika gospodina Vučića.

Njom rukovodi njegov intimus Miodrag Rakić, bivši šef kabineta bivšeg predsednika Borisa Tadića.

I gospodin Rakić je bio miljenik američke diplomatske obaveštajne službe.

"Sve ćemo učiniti za vas, samo neka sve ostane za ovim stolom", rekao je gospodin Rakić američkim diplomatama.

I dok je njegov predsednik tumarao belim svetom, izvinjavajući se za sve i svašta, što Srbi i jesu i nisu učinili, gospodin Rakić je stvorio pravu hobotnicu

 Zloupotrebljavajući položaj sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, čiji član nije bio, Rakić je, ponižavajući direktora srpske policije Milorada Veljovića, direktora BIA Sašu Vukadinovića, tajno pratio i uhodio desetine hiljada građana – biznismena, novinara, političara i njihovih porodica.

Sve podatke koje je dobijao od Veljovića i Vukadinovića, Rakić je koristio za reketiranje biznismena, banka, fondova i podzemlja.

Desetak milijardi evra prošle su kroz Rakićeve ruke.

On je postavio tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića, rukovodio je Snežanom Malović i Slobodanom Homenom, a pod svojom šapom je držao i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.

  I ako je Demokratska stranka izgubila na izborima, Miodrag Rakić je, kao nerazdvojan Vučićev pratilac, odlučio da uz pomoć Vučića reketira svoje bivše partijske drugove, da očisti Demokratsku stranku i stane na njeno čelo, a onda zajedno sa Vučićem da vladaju sve dok građane Srbije ne likvidiraju.

  Za zastrašujućom energijom Aleksandar Vučić sprečava da srpska policija dobije novog direktora, jer je Miloradu Veljoviću mandat istekao još pre dve godine, i po sili zakona bi morao u penziju.

Veljović je služio Miodragu Rakiću, ali je sa načelnikom Uprave kriminalističke policije Srbije Rodoljubom Milovićem, kome su ruke krvave do lakata, i koji je teško bolestan od koksaki virusa (a pije ujutru već od devet sati) stvorio jaku organizovanu kriminalnu grupu.

Međutim, sindikati su na granici strpljenja, i moguće je očekivati otvorenu pobunu protiv raspada sistema u policiji.

Vučić je prvo krenuo na Veljovića, jer je pravio i njegov dosije, koji je rasprodao na više mesta, ali ga je Rakić izmarširao, tako da će u Srbiji i dalje ostati Veljović na mestu direktora.

Većina policijskih uprava u Srbiji nema načelnike, tako da je  bezbednost Srbije na najnižem mogućem stepenu.

 

 

  Miodrag Rakić i Aleksandar Vučić se nadaju da će sa stotinama miliona evra moći da zbrišu u SAD.

Zaboravljaju, međutim, da su svi oni koji su pseći služili interesima SAD, a pritom pljačkali svoju zemlju, završili na vešalima, ili sa metkom.

Za očekivati je, ako na proleće dođe do ustanka u Srbiji, da će Ujka Sem prvo da žrtvuje Rakića i Vučića!

 ©Geto Srbija

List protiv mafije

%d bloggers like this: