Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > KOSOVO – “DRŽAVA” UMIRUĆE NADE

KOSOVO – “DRŽAVA” UMIRUĆE NADE

18. фебруара 2013.

 

  Pet godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti i priznanja jednog broja država, Kosovo je jedan od najvećih problema Evrope.

  U svim oblastima pokazatelji su poražavajući i jasno govore kolika je u stvari bila zabluda kreatora i promotera kosovske nezavisnosti, da su, podrškom secesiji, navodno trajno rešili problem koji postoji decenijama.

Autor: Vukomir Petrić

Monah_na_rusevinama_crkve

 

  Kosovo je, po svemu, država izneverenih očekivanja kako za njene većinske stanovnike Albance, tako i za međunarodnu zajednicu, čiji je jedan deo, pored promovisanja nezavisnosti, zbog raznih interesa i za razne namene, na kosovsko područje, od 1999. godine, "upumpao" ogromne količine novca.

No i pored svega toga, ekonomija je zapuštena i praktično ne postoji i ne pokazuje znake oživljavanja, nezaposlenost je ogromna, a nisu uređeni institucije u sferi zapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja…

Nasuprot ekonomskom i institucionalnom propadanju tzv. “najmlađe evropske države”, cvetaju, s jedne strane, kriminal i korupcija, a s druge antisrpsko raspoloženje i nacionalističko-romantičarski zanos o ujedinjenju svih Albanaca i stvaranju velike Albanije.

 

  Od dana jednostranog proglašenja nezavisnosti, ulaganja su bila intenzivna, a samo na donatorskoj konferenciji, održanoj u Briselu u junu 2008. godine, od 37 zemalja i 16 međunarodnih organizacija, prikupljeno je ukupno 1,2 milijarde evra.

Novac je stizao i na druge načine, kroz razne "projekte" ili direktno, podrškom kosovskom budžetu.

Najveći deo sredstava bio je namenjen oživljavanju ekonomije, za oblast infrastrukture i za otvaranje novih radnih mesta, kao i za razvoj demokratije.

Izvesni poboljšanja su vidljiva u izgradnji putne mreže, ali su globalno gledano, rezultati tih ogromnih ulaganja poražavajući.

Prema podacima kosovskog Ministarstva za rad i socijalna pitanja, nezaposleno je 44 odsto stanovništva.

Na tamošnjim biroima rada prijavljeno je oko 350 hiljada ljudi, od kojih oko 60 odsto ima samo završenu osnovnu školu.

Procenjuje se da ni ti podaci nisu realni i da je situacija mnogo gora.

Niko nema jasnu sliku, niti kontrolu, kako se troši novac od donacija i kredita, ali ta sredstva jednostavno nestaju.

Zbog sumnje u korupciju i pljačku, Euleks je pokrenuo istragu u nekim kosovskim ministarstvima, a na tapetu su se našli i tamošnji ministri.

 

  Srbi koji žive na KiM i dalje su izloženi raznim pritiscima i opstaju najvećim delom zahvaljujući radu u organima i institucijama države Srbije, ali i drugim vidovima pomoći koja dolazi iz centralnog dela zemlje.

Domovi najvećeg broja proteranih Srba i dalje su srušeni, uzurpirani ili nelegalno otuđeni, a ista je situacija i s njihovim imanjima.

Povratak, koji su međunarodne organizacije pre nekoliko godina, prepustile kosovskim organima, i dalje je simboličan i za povratnike mukotrpan.

Prošla godina je jedna od najgorih kada je o povrataku Srba na KiM reč.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Vlade Srbije, vratilo se tek nešto više od 200 lica.

U Komesarijatu tvrde, pozivajući se na podatke međunarodnih organizacija, da se za proteklih 12 godina u Pokrajinu stvarno i održivo vratilo tek nešto više od jedan odsto prognanih Srba.

Taj podatak je poražavajući, imajući u vidu materijalna sredstva koja su za ovaj proces izdvojena i logistiku koja je pripremala i realizovala povratak.

Ni međunarodno priznavanje ne ide željenim tokom.

Do sada je jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova priznalo 96 država, pa je stolica u UN i dalje daleko.

Ne pomaže mnogo ni žestoko američko lobiranje u svetu.

  Izveštaj izvestioca SE Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji, najvećim delom kidnapovanih kosmetskih Srba, bacio je novo svetlo na okolnosti nastanka tzv. kosovske države.

Međutim, istraga i sučeljavanje sa pravdom onih koji su činili tako monsruozne zločine neobjašnjivo kasne.

 

  Teza o "jedinstvenosti slučaja", koja je nekada korišćena kao opravdanje nelegalne kosovske secesije, odavno se pretvorila u svoju suprotnost.

Kosovo jeste jedinstven slučaj, ali kvazidržave, stvorene kriminalom, zločinom i kršenjem međunarodnih normi.

©Geto Srbija

Međ. radio Srbija

Advertisements
  1. 18. фебруара 2013. у 10:38

    Jevreji su tokom Drugog svetskog rata pretrpeli pogrom holocaust. I pored svega toga nikada nisu gubili veru u svoje korene i da će vratiti svoju zemlju pa su se ceo jedan milenijum pozdravljali sa „Dogodine u Jerusalimu“. Sličan slučaj imamo i danas kada je reč o Kosovu.Tamo su nekada živeli Srbi, podizali manastire i imali svoje kraljeve a onda su došli Albanci i proterali Srbe.Kosovo je oduvek bilo srpsko i jednog dana Srbi će uspeti da vrate opet u svoju otetu zemlju.

    Свиђа ми се

  2. 18. фебруара 2013. у 15:51

    Догодине у Приштини.

    Свиђа ми се

  1. No trackbacks yet.
Затворено за коментаре.
%d bloggers like this: