Arhiva

Posts Tagged ‘kosovo’

KONTROLOR NOVČANIH TOKOVA U VOJVODINI

 

Srpska napredna stranka ni dan danas nema kompletan plan razvoja Vojvodine, u kojoj bi da preuzme vlast, već poseduje samo teze koje su na papir bačene za samo jednu noć. Braća Vučić zajednički upravljaju strankom u severnoj srpskoj pokrajini i budno kontrolišu novčane tokove kako se ne bi desilo da budu prevareni za svoj deo. O tome kako se trgovalo i još uvek trguje sa interesima naroda, piše Đorđe Višekruna, koji je za vreme izbora 2012. godine bio blizak saradnik Aleksandra Vučića, kome je čak održavao i fejsbuk profil.

 

                 Đorđe Višekruna

DIMNICARI IZ VOJVODINE

 

Da bi razumeli sadašnjost treba se vratiti u prošlost . Zato bih prvo opisao jedan događaj od pre tri godine, koji će nam pomoći da shvatimo zašto je ponor u kome se danas nalazimo toliko dubok i zašto je zahvaljujući velikoj štetočini Aleksandru Vučiću iz dana u dan sve dublji i dublji. Vučić je jedan nezreli navijač Crvene Zvezde koji se kao malo dete igra državom i zamajava narod, odnosno sve one od kojih nije dobio pare.

Naime, početkom aprila 2012. godine, u kabinetu zamenika predsednika SNS u Starom Merkatoru na Novom Beogradu, gde je centrala naprednjaka, pitao sam Aleksandra Vučića zašto ta stranka nema slogan, plakate i plan razvoja za predstojeće pokrajinske izbore u Vojvodini.

On mi je pred sadašnjim ministrom Nebojšom Stefanovićem rekao da nema potrebe za tako nečim. Izgleda da je u tom trenutku imao neki dogovor sa Demokratskom strankom da im prepusti Vojvodinu.

Predveče istog tog dana me zove Vučićeva sekretarica, a sadašnja pomoćnica gradonačelnika Beograda Irena Vujović i kaže mi da se hitno javim šefu, kako su u stranci već tada zvali Vučića. Nazvao sam ga i on mi je rekao: „…Napiši plan razvoja Vojvodine i da me ujutru do 8 sati čeka na stolu. Imaš celu noć, ujutru je konferencija za novinare."

Sledećeg jutra me je otac vozio na beogradski aerodrom „Nikola Tesla", pa sam mu rekao da svrati do Starog Merkatora da Vučiću ostavim nekoliko listova papira. Ono što sam ja tada napisao kao radnu verziju i teze, u sred noći, iz malog mozga, kako se to kaže, Vučić je kasnije koristio čak i u ekspozeu pred poslanicima Skupštine Republike Srbije, kada je izabran za premijera.

Vučić mi je rekao da ostanem na konferenciji, ali sam mu rekao da mi uskoro poleće avion za Amsterdam i da zbog toga žurim. Malo uvređeno mi je rekao: "…Pa zar odlaziš sad, pred izbore?" Klimnuo sam glavom potvrđujući da idem, a on je dodao: "…Nemoj da prestaješ sa internet kampanjom, odlično vodiš moj profil na Facebooku."

Inače, kasnije je Vučić pred Mariom Maletićem i Slavišom Mićanovićem Mićanom (vođe takozvanog "Internet tima" SNS, prim. red.) tvrdio da mi nikada nije rekao da vodim njegov profil na Facebooku.

Tako je, dakle, nastao aktuelni plan razvoja Vojvodine, koji danas obilato koriste Vučić i njegovi naprednjaci. Ni tada, kao ni sada, pokrajina Vojvodina nikoga u Srpskoj naprednoj stranci nije ni interesovala, osim kada je u pitanju mogućnost da je temeljno opljačkaju, kao uostalom i sve drugo u Srbiji gde su na vlasti.

Ono što Vučić i njegov tim za spinovanje i ispiranje mozga ne može da promeni, jesu brojevi koje objavljuju Republički Zavod za statistiku i druge nadležne institucije.

Vlast Demokratske stranke je bila neuporedivo uspešnija od vlasti Srpske napredne stranke, bar kada je Novi Sad u pitanju.

Demokrate su u Novom Sadu za vreme svoje vlasti izgradile 7.862 metara bulevara, dok su naprednjaci do sada napravili nula metara. Zatim su postavili 6.475 metara nasipa, a naprednjaci nula metara.

Takođe, u Novom Sadu 5.025 metara Keja pored Dunava napravile su demokrate, a naprednjaci ni jedan jedini metar, toplovoda su demokrate postavile 28.800, a naprednjaci 2.450 metara, vodovoda 50.000, a naprednjaci 3.700 metara, kanalizacije 144.000, a naprednjaci 15.200 metara. I na kraju: demokrate su izgradile 220.000 metara novosadskih ulica, dok su naprednjaci izgradili svega 13.200 metara.

Istine radi, treba reći da naprednjaci prednjače u nekim brojkama, pa će tako četiri i po milijarde dinara više iz budžeta grada biti plaćeno za plate novozaposlenih naprednjaka u javnim preduzećima i ustanovama za četiri godine mandata.

Dok su gubici samo u 2013. godini za šest gradskih javnih preduzeća 937 miliona dinara, od čega je gubitak JKP Stan 254 miliona, SPENSA 184 miliona, Gradskog zelenila 154 miliona…

Za ove gubitke nisu najviše krive demokrate, jer se iz izveštaja jasno vidi da JKP Stan 2011. godinu završio sa gubitkom od 3 miliona dinara (skoro sto puta niži gubitak od sadašnjeg), a Zelenilo je 2012. godinu okončalo čak sa dobitkom od 2,7 miliona dinara.

Naprednjaci su Novosađanima drastično povećali porez na imovinu, nekima čak i za 300 odsto. Za godinu dana, pod dirigentskom palicom Andreja Vučića, sva javna preduzeća u Novom Sadu su povećala broj zaposlenih za jednu trećinu, pa je tako, na primer, JKP Gradsko Zelenilo u septembru 2012. godine zapošljavalo 434 radnika, a u septembru 2013. godine 559 radnika. Dakle, za samo godinu dana, čak 125 stranačkih aktivista i dece stranačkih finansijera Srpske napredne stranke dobilo je posao samo u jednom od novosadskih javnih preduzeća!

Andrej je, inače, od strane svog brata Aleksandra Vučića, zadužen da koordinira i nadgledarad stranke u Vojvodini, iako zvanično nema nikakvu funkciju u SNS-u. Aleksandar kontroliše novčane tokove na republičkom nivou, Andrej na nivou Vojvodine, dok novac u Beogradu kontroliše još jedan dalji rođak braće Vučić, Siniša Mali.

Navršava se tačno godinu dana od još jedne prevare. Naime, uoči izbora za Savet u Mesnoj zajednici Budisava, gradonačelnik je položio kamen temeljac za fabriku samolepljivih traka. SNS je pobedio na izborima, a od fabrike do danas ni traga ni glasa. Valjda se čekaju naredni izbori, pa da se postavi još jedan kamen temeljac, te bi tako za neki milenijum od kamena temeljaca mogli da budu sazidani fabrički zidovi.

Jedan od stotinu bisera gradske vlasti u Novom Sadu, svakako će biti i uvođenje dimničarine, čak i u zgradama koje ne koriste dimnjake, jer ih ni nemaju!

U konkurenciji za najveći promašaj novih gradskih vlasti je i prošlogodišnja nestašica hrane za mališane u vrtićima. Mogu da konkurišu i gradski funkcioneri koji primaju od pet do čak sedam plata istovremeno.

Jedno od svetskih čuda je nestanak toplane na Mišeluku. Vredi ovde nominovati za najveći promašaj i lupanje službenog auta Slobodne carinske zone u udesu u kojem su teško povređena dva pešaka, koje je skrivio direktor ovog javnog preduzeća i to u alkoholisanom stanju sa 2,12 promila alkohola u krvi, zapošljavanje 150 radnika u Gradsko saobraćajno preduzeće, dok je savetnica direktora JP Urbanizam- tekstilni tehničar!

Kada su preuzeli vlast u Novom Sadu naprednjaci su u gradskoj kasi zatekli šest milijardi dinara. Pitanje je koliko će ostati za njima kada 2016. godine odu sa vlasti.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

STRUKTURA UPRAVLJANJA I IZDAJE SRBIJE!!!!

23. mart 2015. 1 komentar

 

 

Da li se posle bombardovanja Srbije, razaranja infrastrukture države, ubijanja i sakaćenja ljudi, gađanja muniicijom sa osiromašenim uranijumom,,… može reći da nam je NATO prijatelj!!???

 

 

032b.STRUKTURA UPRAVLJANJA I IZDAJE SRBIJE-5

 

Nikako nam neće biti jasno da li BAŠ SVI članovi političkih stranaka, u svojim ličnim osećanjima, dele BAŠ SVE one ciljeve koji su napisani u statutima njihovih stranaka, i da li BAŠ SVI podržavaju i onakve naopake zakone donešene na štetu Srbije i sopstvenog naroda!!???

Ako je tako, još jednom možemo da zaključimo da je EU odlično izabrala baš ovo rukovodstvo Srbije da progura sve zamišljene planove usmerene protiv Srbije, srpskog naroda i ostalih stanovnika Srbije, kao i onaj koji se naziva "Međunarodni projekat Kosovo.

Nemim posmatranjem domaćih događaja i sopstvenom pasivnošću, potvrdićemo često pominjani zaključak da su Srbi malo zapamtili od istorije našeg naroda, na žalost!!!

 

©Geto Srbija

POSLEDNJA VELIKA ČISTKA U SNS: STRANKA NESTAJE KAKO JE I POČELA – IZDAJOM, PRETNJAMA I INTRIGAMA!!!

20. mart 2015. 1 komentar

 

Od svog osnivanja do danas Srpska napredna stranka predstavljala je jednu privremenu tvorevinu, kojoj je sada vreme isteklo. Njen rok trajanja bio je određen brzinom kojom će Aleksandar Vučić obaviti sve prljave poslove za potrebe evroatlanske alijanse i međunarodnih bankarskih špekulanata. Ostalo mu je još malo vremena. Čim rasproda Telekom i EPS, nestaće kao da ga nikada nije ni bilo. Članstvo Srpske napredne stranke, raspada se već nekoliko godina. Bolest je u odmakloj fazi. Njeni odbori su u stalnim podelama i međusobnim obračunima. Da postoji bilo kakva druga ozbiljna politička organizacija u Srbiji, došlo bi do masovnih prebega članstva SNS. Jer, ta stranka postoji još samo kao scenografija za potrebe Vučićevih medija. Njegov zadatak je bio da iz stranke ukloni sve osnivače i sve sposobne ljude koji su hteli promene.

 

                  Igor Milanović

URUSAVANJE1aaa

 

Za manje od godinu dana Srpska napredna stranka (SNS) je raspustila više od 100 opštinskih odbora širom Srbije, po izričitom nalogu Aleksandra Vučića, koji više i ne krije dase otvoreno gadi rada sa članstvom.

Mada mu je stvaranje nove stranke pomoglo u pokušaju da opere svoju radikalsku biografiju, on je danas prezire i čini sve da iz nje protera njene osnivače. Na spisku za udaljenje iz stranke, našli su se svi koji su olako poverovali da će on ispuniti predizborna obećanja, i da će doći do ozbiljnih promena u državi.

Umesto njih, Vučić se okružio najgorim ljudskim talogom, ljudima sebi sličnim, ličnostima bez ijednog dana radnog staža, sa kupljenim diplomama i lažnim doktoratima. Najgori među njima, dobili su najbolje uloge: Zoran Babić, preprodavac grobnih mesta iz Vrnjačke Banje, postao je šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije, Bratislav Gašić zvani Bata Santos, nekadašnji nakupac pržene kafe iz Kruševca i keramičar po struci, postao je ministar odbrane, Nebojša Stefanović je ministar policije…Mnogo je takvih oko Vučića, ali nisu svi stigli da mu se dopadnu.

Ova beskrupulozna i na sve spremna družina, dobila je zadatak da napravi "tampon zonu" između vođe i stranke, kako bi on nesmetano mogao da se bavi veleizdajničkim poslovima i da omogući nesmetani nastavak pljačke srpske privrede i državnih resursa.

Da nešto ne valja sa odnosom rukovodstva i članstva Srpske napredne stranke, postalo je jasno još 2012. godine, kada je gradski odbor u Smederevu, sa oko 1.000 članova, kolektivno istupio iz stranke, obrazlažući to ignorantskim odnosom tadašnjeg predsednika (Nikolića) i zamenika predsednika SNS (Vučića), prema članstvu u Smederevu.

 

      Smene, sukobi i skandali

 

Prošle, 2014. godine, pred kraj leta, raspušteno je više od trideset opštinskih i gradskih odbora na jugu Srbije. Likvidaciju stranačkih odbora u Vlasotincu, Doljevcu, Žitorađi, Babušnici, Bojniku, Bosilegradu, Surdulici, Bujanovcu i drugde, po nalogu Aleksandra Vučića, obavio je Radomir Nikolić.

Bila je to tek prva faza njegovog dokazivanja novom vođi, koji ga je kasnije, nakon obavljenog posla, nagradio mestom gradonačelnika Kragujevca, a sada se sprema da ga odbaci kao potrošenu robu.

Dok je "na terenu" radio prljave poslove za Vučićev račun, Nikolić je u opštinske odbore dolazio i "po narudžbini". Kako je to izgledalo u praksi, opisuju isterani članovi SNS-a, koji su došli i do jednog pisma iz Loznice, u kome "zabrinuti naprednjak" piše: "…

Dragi gospodine Radomire Nikoliću, molim Vas, šta je sa GO SNS Loznice? Zašto on nije raspušten kada u njemu je haos? Šačica ljudi ‘rukovodi’ Odborom sa ‘predsednikom’ kome je mandat istekao pretprošle godine. Zar je moguće da Vi i vrh naše SNS centrale u Beogradu ne znate zajavašluk u njegovom radu? Ovako vise ne ide pa Vas molim da najhitnije raspustite ga i postavite poverenika da sa radom krenemo ispočetka. Naravno, sa novim ljudima…".

Ali, već krajem 2014. godine, Nikolić je iznenada napadnut da je "rušio Vučićeve ljude u opštinskim odborima". Napravljena mu je zamka. Najpre je od Vučića dobio zadatak da kontroliše funkcionere SNS-a koji treba da podnesu ostavke na duple plaćene funkcije, a rok za podnošenje njihove ostavke, trebao je da bude 15. septembar 2014. godine.

Od novembra meseca prošle, do februara meseca ove godine, "otkriveno je" da naprednjaci Milan Stevanović i Milan Kovačević i dalje imaju po dve plaćene funkcije, da Vladimir Đukanović obavlja dve funkcije, a da član SNS, Predrag Sazdanović, ima čak sedam plaćenih funkcija.

Odmah su u Vučićevim biltenima objavili vest da će "zbog aljkavosti u kontroli funkcionera s duplim primanjima i raspuštanja oko 80 odbora, Radomir Nikolić biti smenjen sa mesta predsednika IO". Vučić je već odredio da će ga na toj funkciji zameniti Aleksandar Jovičić, sadašnji potpredsednik Izvršnog odbora SNS-a.

Doktorant na Pravnom fakultetu u Beogradu i inicijator osnivanja "Izvorne frakcije Srpske napredne stranke", Dušan Jakšić, nedavno je podneo neopozivu ostavku na sve stranačke funkcije u Srpskoj naprednoj stranci. To je usledilo nakon njegovog pisma koje je uputio Aleksandru Vučiću, a u kome između ostalog kaže, da „mnogobrojno, razočarano članstvo SNS, insistira da se na predstojećoj Skupštini SNS, usvoji upravo deset tačaka kao osnov političkog delovanja stranke".

Jakšić je Vučiću napisao i to da je "…potpisivanje tzv. ‘Briselskog sporazuma’ i njegova implementacija, uključujući pomoć (u pojedinim slučajevima i upotrebom prinude) nepriznatoj Republici Kosovo u sprovođenju lokalnih izbora, te ukidanja svih institucija Republike Srbije na teritoriji ove Autonomne Pokrajine predstavljaju krajnost u koju su otišli funkcioneri stranke, a koja je stožer u aktuelnoj Vladi, i predstavlja najgrublje kršenje Statutom utvrđene politike SNS-a, zbog kojih isti moraju disciplinski odgovarati i biti isključeni iz stranke…". Odmah potom, usledila je Jakšićeva ostavka.

Bivši čelnik opštinskog odbora iz Sombora i bivši član Gradskog veća, Siniša Todorović, jedan od dva smenjena poverenika SNS u Somboru, smenjen je samo zato što je vrhu stranke ukazivao na rastuću korupciju.

Todorović je naivno poverovao da Vučić ima poštene namere, pa je pokrenuo inicijativa za potpunu transparentnost finansijskih tokova grada. Bilo je to dovoljno da ga Vučić proglasi "remetilačkim faktorom" i smeni sa dužnosti.

Istovremeno, dok je trajao proces isterivanja starog članstva i osnivača SNS-a, Vučićevi "operativci" su od njega dobili zadatak da na svaki način vrbuju članove Demokratske stranke. Jedan takav slučaj je dospeo i do najšire javnosti, kada je u januaru 2015. godine, uhapšen Milivoj Vrebalov, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine i funkcioner DS. Na videlo je izašla priča o najcrnjem vidu političke ucene.

Naime, Vrebalov je nakon izlaska iz pritvora ispričao da mu je potpredsednik SNS, Igor Mirović, nudio da napuste poslanički klub DS u zamenu za novac i različite povlastice, i da ga je istovremeno "opomenuo" da može da utiče i na pravosudne organe ako bude zatrebalo!

Umesto bilo kakvog odgovora Vrebalovu, Mirović je javno pozvao sve "preletače" i profesionalne političke mešetare, da uđu u SNS, rekavši da će čak i u Glavnom odboru biti "prostora za nova imenovanja".

Mnogo pre nego je iko pomislio na raspad Srpske napredne stranke, u Magazinu Tabloid, broj 264, od 2. avgusta 2012. godine, tek nekoliko dana od kako je Aleksandar Vučić postao potpredsednik vlade, u tekstu glavnog i odgovornog urednika, Milovan Brkića, pod naslovom "Ko je novi kum Srbije", najavljen je raspad Srpske napredne stranke!

U tekstu je detaljno opisan scenario po kome se danas ova stranka raspada, između ostalog piše: "…Gospodin Vučić je strateški igrač DS-a, koji je opčinjen ličnošću Borisa Tadića i njegovom moći. I politički i privatni život Borisa Tadića impresionirao je Vučića, koji je postao prijatelj Tadićevom šefu kabineta Miodragu Rakiću.

Nije nikakva tajna da se još pre dve godine Vučić zakleo na doživotnu vernost Tadiću i Rakiću, i da će, kada zatreba, razbiti Srpsku naprednu stranku, tako da će stvoriti, uz podršku DS-a, svoju partiju (familiju) i da će njihove dve mafije zajedno godinama vladati Srbijom…". Brkić podseća i na jedan događaj koji govori o smišljenoj nameri Aleksandra Vučića da u Srpsku naprednu stranku uđe isključivo sa razbijačkim namerama: "…

Nekoliko meseci nakon osnivanja Srpske napredne stranke, Vladan Batić me pozvao na kafu u hotelu Moskva. Bili su prisutni novinari Milomir Marić, Predrag Sarapa i moj pomoćnik Nikola Vlahović. Vladan nas je obavestio da mu je Rakić javio da je Vučić, pred kamerama Rakićeve tajne službe, dao svečanu zakletvu da će kad mu se naredi, razbiti tek osnovanu partiju, da će je odvojiti od Tomislava Nikolića i da će zajedno sa žutima večno vladati Srbijom."

Sled kasnijih događaja, i svega što se oko stranke i danas, 2014. godine dešava, potpuno je potvrdio Vučićeve destruktivne namere.

 

      Epilog, ili fizički nestanak SNS

 

Pojedini bivši članovi Srpske napredne stranke, još uvek pokušavaju na razne načine da skrenu Vučiću pažnju na rušenje stranke, naivno verujući da on to ne zna i da on ne stoji iza toga.

Jedno pismo bivšeg naprednjaka iz opštine Irig, rečito govori o tome: "…Vučiću, pa zašto pobogu? Zašto otera 500 pravih naprednjaka, iskrenih, poštenih i glupih koji su ti izbore doneli? Zašto stavi čoveka iz DS za poverenika, zašto vrati sve ove što su te pljuvali najviše? Zašto okupi loše ljude da nas predstavljaju…Pa ko će za takav SNS glasati? Mi nećemo više nikad!".

Već dve godine, duboka podela vlada i među valjevskim naprednjacima. Prošle godine, članovi SNS optužili su narodnog poslanika Slobodana Gvozdenovića za samovolju i „samoproglašenje" za poverenika stranke, zamerajući mu, između ostalog, da je novo sedište stranke prebacio u hotel, čiji je vlasnik jedan od najvećih poreskih dužnika u Srbiji, industrijalac Vidoje Vujić. Gvozdenović im je samouvereno odgovorio: "…Moje imenovanje nije sporno, mene podržava vrh stranke!". Vrh stranke, to je Aleksandar Vučić. On zna gde su pare, a njegov poverenik, prirodno, mora da bude blizu onih koji prave pare.

Iz vrha stranke, odmah su napadnuti svi koji imaju nešto protiv saveza Gvozdenovića i Vujića. Ocrnjeni kao razbijači stranke, morali su da se obrate "vrhovniku" pismom u kome između ostalog piše: "…Ovo nije cepanje stranke, već naša želja da se izabere legalno rukovodstvo i Gradski odbor, jer je SNS sada prepuštena samovolji pojedinaca bez ikakvog moralnog i političkog kredibiliteta".

I u opštini Lučani, došlo je do cepanja stranke na dve struje, i to zbog podele vlasti (između "Tomine i Vučićeve frakcije") posle izbora u ovoj opštini, gde je SNS osvojila većinu.

Članovi opštinskog odbora u Vlasotincu, duboko podeljeni kao i u svim drugim opštinskim odborima SNS-a, i fizički su se među sobom obračunavali, pa je policija morala da interveniše.

Poverenici SNS u Batočini, skoro tri godine nisu mogli da naprave opštinski odbor i ostali su bez odborničke grupe i sa tri odbornika. Kad su ostali članovi opštinskog odbora SNS hteli da ih smene i stave nove poverenike, pozvali su "vrh stranke" da ih brani.

I odbranjeni su. Tri odbornika SNS dobila su "po ključu", čak pet radnih mesta u opštini, i na svih pet su zaposlili svoju rodbinu i zeta predsednika opštine.

Članovi rukovodstva Srpske napredne stranke u Babušnici, od kako su zavladali ovim krajem, i finansijski su "progledali"!, pa se svi redom pokupovali stanove u Nišu.

A, šta Vučić zaista misli o članovima SNS i njihovim odborima po unutrašnjosti Srbije, najbolje govori i podatak da je poslao Bratislava Gašića u Vranje, kako bi celom opštinskом odboru preneo poruku da ih se stidi! Gašić je ekspresno raspustio odbor i naredio formiranje Povereništva na čije su čelo došli izvesni Slaviša Bulatović i Goran Nikolić, ljudi tek pristigli u stranku.

Spremajući novu, a kako poznavaoci stvari unutar stranke kažu-verovatno i poslednju veliku čistku, konačno se, nakon prve ovogodišnje sednice predsedništa SNS, članstvu obratio i Aleksandar Vučić, rekavši: "Naša obaveza je da se ponašamo drugačije od svih do danas, što znači da naša stranka ne sme da bude biznis partija kakve su bile sve partije. Ne smemo da budemo stranka u kojoj će funkcioneri da se bave svojim ličnim finansijskim napretkom, a ne da vode računa o interesima građana".

Naravno, monopol na veliki biznis nije svačija stvar. Kao autokrata u stranci, tu privilegiju je ostavio za sebe i svoje najbliže saradnike. Istovremeno, dok se oblizivao pred novinarima, govoreći o svojim ciljevima, kao Sveti Pavle na izdisaju. U opštinskom odboru SNS u Čačku, između osnivača stranke i male grupe okrenute ka Vučićevom klanu, rasplamsao se sukob.

Nekoliko dana uoči unutarstranačkih izbora, obračun je dostigao vrhunac. Obračun između dva tabora valjevskom SNS, od kojih jedan predvodi dr Aleksandar Radojević, sa jedne, i Radenko Luković, sa druge strane, ubrzano je iz stranke oterao mnogo dobronamernih ljudi, jer nisu mogli da gledaju i slušaju intrige i netrpeljivost, svađe i sukobe.

I u slučaju SNS u Čačku, opet je primenjena ista igra, sa ulogom takozvanog poverenika. Zadatak novog poverenika, navodno, trebalo bi da bude organizovanje izbora u stranci, koji predstoje.

Ali, kao i u mnogim drugim opštinskim odborima SNS, desiće se "intervencija sa vrha". To znači da na čelo stranke može doći neko mnogo gori od ovih koji se sada bore za vlast. Jer, Vučićev kandidat mora biti blizu velikih para (ili sa velikim parama), mora biti vrlo lukav, agresivan, nasilan, primitivan, a poželjno je-i nastran! Sa takvim preporukama, lakše se stiže do vođinog tabora.

Prilikom prošlogodišnjih obračuna u opštinskom odboru SNS u Užicu, izašli su na videlo svi razlozi učlanjenja u ovu stranku. Naime, na sastancima u SNS-u, više opštinskih odbornika je zahtevalo da se "centrala u Beogradu" izjasni povodom obećanih privilegija, zapošljavanja i imenovanja.

Mnogi od njih su pretili da će da napuste stranku u slučaju da vođe SNS ne ispune svoja obećanja. Danas, godinu dana kasnije, kad Vučić planira završni obračun sa svima koji su stranku pomogli svojim glasom, novcem ili učlanjenjem, u Užicu više niko ne sme ni da pomene. Oni pametniji, već su napustili stranku ili su članovi samo formalno, i čekaju da se na velikoj sceni desi neki novi pokret ili partija, jer SNS sa Vučićem više ne postoji. Svi su svesni da postoji samo on i njegovi interesi.

 

      Poslednji čin propalog posla

 

Posle januarske sednice predsedništva SNS, gde se Vučić ponašao kao ludi imperator koji je spreman da zapali sopstveni Rim (svedoci govore da je pretio smenom članovima predsedništva, ministrima, i da im je, po običaju, nabrajao imena i "grehe") u medijima se oglasila i Maja Gojković, takođe predstavnica neoradikalske pandemije u Skupštini Srbije. Pokušala je da zaštiti Vučića iznoseći detalje sa sastanka, rekavši: "…Bila sam iznenađena jer sam prisustvovala stranačkim sastancima i videla kakve smo odluke doneli, a sutradan videla informacije u medijima da su deljeni kartoni. Nisu deljeni nikakvi kartoni. Mi smo odrasli i zreli ljudi koji vodimo državu i posvećeni smo poslu. Srbiji je potreban rad, ali očigledno nekom smeta snaga, velika popularnosti i poverenje koje građani imaju u SNS, koja nudi ozbiljnu politiku".

A, šta se stvarno dešavalo iza vrata? Vučića, naime, stranka ne interesuje. Njegova faraonska umišljenost ne bi mogla da se pomiri sa tako mizernim poslom, kakvo je bavljenje članstvom i stranačkim poslovima. Ipak, određeni ljudi mu trebaju. Njegov problem je što su svi oni koji su mu slepo odani (Gašić, Mihajlovićeva, Stefanović, Radomir Nikolić i drugi), nepovratno sukobljeni.

Konačno, i raskol između Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, otišao je predaleko. Dok Vučić izvršava sve naredbe iz evroatlanskih institucija i podvodi Srbiju svemu što dolazi sa Zapada, Nikolić se takođe slobodno izjašnjava i deluje kao proruski predsednik Srbije.

Vreme je pokazalo: što su se više udaljavali jedan od drugog, bilo je sve jasnije da su imali samo privremene političke interese. Nikolićev "politički sin", danas je samo politički pastorak koga se i otac odrekao. Članstvo SNS je to nepogrešivo osetilo. Zato ova stranka nestaje, onako kako je i nastala-izdajom, pretnjama i intrigama!

 

      Raspad naprednjaka i na Internetu

 

Poslednjih nedelja počeo je da se osipa i takozvani internet tim Srpske napredne stranke, jer su mladi članovi shvatili da su zloupotrebljeni i odbačeni odmah posle upotrebe. Pre izbora su im obećavane kule i gradovi, na prvom mestu im je obećavana dobro plaćena državna služba. Većina je odmah posle izbora zaboravljena i, uprkos svom doprinosu naprednjačkoj izbornoj pobedi, prepuštena daljem boravku pred šalterima Nacionalne službe za zapošljavanje. Nisu bolje prošli ni mnogi drugi članovi i aktivisti.

Kod naprednjaka se sve svodi na ličnu korist. Isto kao što je vrh stranke zaboravio na narod, tako je zaboravio i na obično članstvo koje je poslužilo samo da donese glasove ovoj stranci. Posle su prepušteni sami sebi.

Postoji i druga strana medalje, a to je da su oni koji su na vrhu vlasti ili bliski najvažnijim funkcionerima finansijski izuzetno dobro prošli, što se vidi na njihovim redovnim bahanalijama.

 

    A 1. On je Guzonjin sin

Danilo Vučić nema nikakvu funkciju ni u državi niti u stranci, ali kao sin Aleksandra Vučića ima izuzetno veliki uticaj. Danilu, očigledno, na raspolaganju stoje i velike količine novca, jer je poznat po svojim noćnim boravcima u najskupljim beogradskim klubovima.

Njegovom ocu, očigledno, ne smeta što mu maloletni sin do zore sedi u kafani, a još manje što konzumira alkohol. Moguće da je opijanje deo porodične tradicije, jer Vučićevi imaju u svojoj kući u Jajincima veliki i bogato opremljeni vinski podrum u kome je često i rado boravio i Danijel u društvu svog oca.

Na svim fotografijama dostavljenim redakciji Danilo je zajedno sa mladim funkcionerima stranke koji pripadaju takozvanoj Banjičkoj grupi. Po izjavama očevidaca najradije je u društvu Relje Ognjenovića, mladog kadra koji je napredovao do člana opštinskog veća Voždovca zaduženog za saobraćaj. Zahvaljujući svojoj bliskosti sa sinom premijera, a najviše zbog zajedničkog noćnog kupanja u bazenu, Relja je meteorski brzo napredovao u stranci, a samim tim i u životu.

Dok običan narod gladuje, a visoki oficiri vojske čak sebi oduzimaju život jer ne mogu da podnesu život u nemaštini, vesela družina okupljena oko sina Aleksandra Vučića svake noći troši hiljade evra na piće po beogradskim lokalima.

Zanimljivo je da na tim noćnim provodima učestvuju samo mlade osobe muškog pola. Ono što je interesantno, jeste odakle ovim mladim ljudima toliko para da mogu da finansiraju svoje provode?

Danijel Nikolić svoj uspeh u životu duguje vezama sa drugim ljudima iz vlasti. Široj javnosti je postao delimično poznat po svom učešću u seriji „Selo gori, a baba se češlja" u kojoj je glumio jedan sporedan lik, potrčka službenika Jovana. Diplomirao je glumu na BK Univerzitetu.

Političku karijeru je započeo kod Mlađana Dinkića kao član njegovog kabineta. Tokom vremena je postao jedan od glavnih pregovarača sa šeicima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i na vreme promenio stranačke boje. Njegova sestra je Mišel Nikolić, bivša savetnica Mlađana Dinkića i Saše Radulovića, a sadašnja saradnica ministarke Zorane Mihajlović.

Danijel Nikolić je Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio da je od 8. januara 2013. šef Kabineta generalnog sekretara Vlade Republike Srbije, za šta mesečno prima 83.423,89 dinara, i član Upravnog odbora Agencije za zaštitu od jonizirajućeg zračenja i nuklearnu sigurnost, za šta mesečno dobija još 43.840,00 dinara.

Ranije je bio u kabinetu potpredsednika Vlade Mlađana Dinkića i to od 8. aprila 2011. do nepoznatog datuma, gde je mesečno zarađivao 70.000 dinara, a od 6. maja 2011. do 20. novembra 2013. bio je zamenik predsednika Upravnog odbora Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza sa mesečnom platom od 43.702,18 dinara.

Sa sadašnjim mesečnim prihodima od oko 1.000 evra Nikolić teško da bi sebi mogao da priušti luksuzna putovanja na egzotične destinacije. Njegovo poslednje putovanje bilo je u Tajland, zajedno sa grupom drugih bahatih i bogatih državnih funkcionera, a sudeći po fotografijama koje je objavio na svom Fejsbuk profilu, Danijel je obišao pola sveta.

Uspeo je da kupi i ukupno tri stana i podrum od 15,75 kvadrata. Jedan stan je trosoban, 58,6 kvm, drugi je garsonjera od 18,4 kvm, a najveći je trosoban stan od 66,5 kvadrata. Kako mu je sve to pošlo za rukom, s obzirom da ima tek 34 godine?

Najvažniji izvor prihoda i svog uticaja Danijel nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. On je saradnik opskurnog preduzeća „Global Infrastructure Development Company" (GIDC) d.o.o. iz Beograda, koje je za godinu i po svog postojanja uspelo da izgubi jednog direktora i sklopi jedan višemilionski ugovor sa Ministarstvom građevinarstva i urbanizma.

GIDC je osnovan tako što je Vlada Srbije uložila 300.000 dinara nenovčanog kapitala i tako stekla 30 odsto udela u preduzeću, dok je „Global Capital Advisors Management" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata uložio 700.000 dinara u novcu i preuzeo ostalih 70 odsto kapitala društva. Direktor je Bhavin GirishKumar Dave iz Indije.

Vojin Radojčić je 26. juna 2014. obavestio nadzorni odbor GIDC-a i Vladu Srbije da podnosi neopozivu ostavku na mesto direktora preduzeća. U obrazloženju je naveo kako GIDC ne može zakonito da funkcioniše, jer ne postoji Skupština društva.

Osim toga, on je ukazao na činjenicu kako većinski vlasnik, „Global Capital Advisors Management", pokušava preko predsednika Nadzornog odbora GIDC-a Arun Ramswaropji Panchariya iz Indije, sve poslove da prebaci na svoju ćerku firmu GFCL u Londonu.

Radojčić je dalje naveo kako preduzeće, čiji je direktor bio, ne obavlja poslove za koje je registrovano i za koje iz budžeta dobija novac. Iako je GIDC 24. januara 2014. sa Ministarstvom građevinarstva i urbanizma potpisalo memorandum o saradnji po kome je trebalo za 20 miliona evra da izradi projekat tehničke dokumentacije za deo Koridora 11 od Požege do Crne Gore, ni četiri meseca kasnije, tvrdi Radojčić, ovo preduzeće nije donelo odluku o angažovanju spoljnih saradnika zbog čega će ceo projekat da kasni.

Iz svega ovoga je jasno da je GIDC osnovan samo da bi se preko njega oprale pare i podmitili ovdašnji političari, dok će stvarne poslove da radi londonska kompanija.

U međuvremenu je Danijel Nikolić postao član Savetodavne grupe ovog preduzeća. Nije poznato koliko para prima za ovaj rad, a još manje je poznato koje su to stručne kvalifikacije ovog diplomiranog epizodnog glumca preporučile za savetnika u infrastrukturnom preduzeću specijalizovanom za pranje para i podmićivanje srpskih političara.

Zahvaljujući tome što su on i njegova sestra Mišel od početka bili pouzdano ćutljivi svedoci muljanja između srpskih vlastodržaca i arapskih šeika, oni su uspeli ne samo da politički prežive odlazak URS-a u istoriju i sve smene vlasti, već i da steknu pozamašnu ličnu finansijsku korist. Deo tako zarađenih para oni odvajaju za svoje zaštitnike iz vrha vlasti.

Po registru Agencije za borbu protiv korupcije Mišel Nikolić je u periodu od 28. novembra 2012. do 4. jula 2014. kao pomoćnik ministra privrede mesečno zarađivala 123.062. dinara. Danas joj je navodni jedini mesečni prihod 34.000 dinara, koliko dobija kao članica Skupštine privrednog društva „Internacional CG", dok se rad u kabinetu ministarke Mihajlovićeve ne pominje. Zbog toga je nejasno kako je nedavno i ona sebi mogla da priušti putovanje u daleki Tajland. Kada se uzme u obzir i deo novca dobijenog za ćutanje, onda je sve razumljivije.

Još jedan od naprednjačkih funkcionera koji duševni bol zbog gladovanja naroda leči boravkom u nekom od luksuznih odmarališta u Tajlandu je Zvonko Mitrović, član gradskog veća Čačka. Od plate koju prima od 13. jula 2012. u visini od 28.000 dinara mesečno, Mitrović je uspeo da kupi višesoban stan od 87 kvadrata, trosoban stan od 71 kvm, trosobnu kuću od 120 kvm i poslovni prostor veličine 34 kvadratna metra. Drugih prihoda, navodno, nema. Još krajem marta 2014. godine najavljeno je njegovo smenjivanje sa mesta člana gradskog veća, ali neko veoma moćan iz SNS-a je to sprečio, bar tako proizilazi iz dokumentacije Agencije za borbu protiv korupcije.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Mitrović je oglašen krivim zbog toga što je u periodu 2009. i 2010. godine bez znanja svoje koleginice Zdenke Radovanović koristio njen pečat kojim je overavao 11 projekata za parcelizaciju i preparcelizaciju urađenih u preduzeću „Bauhaus" iz Čačka.

Vlasnik i direktor ovog preduzeća je – Zvonko Mitrović. Isti taj čovek je i član gradskog veća Čačka zadužen za urbanizam. Klasičan sukob interesa, jer se „Bauhaus" bavi izradom projektne dokumentacije i građevinarstvom, a od grada Čačka je dobio najmanje jedan posao, kako priznaju i u samom Gradskom odboru SNS-a. Očigledno dobro opremljen velikim deviznim sumama, Mitrović je u stanju da finansira svoj opstanak na lokalnoj političkoj sceni.

Njemu je ostanak na vlasti važan ne zbog plate, već zbog toga što koristeći svoj uticaj pomaže uspešno poslovanje svog građevinskog preduzeća koje deo para dobija i iz lokalnog budžeta. Novac koji ovakvi članovi SNS-a plaćaju vrhu stranke da bi bili ostavljeni na miru, služi drugim funkcionerima, onima sličnim okruženju Danila Vučića, da finansiraju svoje noćne bahanalije.

Time je zatvoren krug pljačke i korupcije.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ENGLESKO ROVARENJE PO NEMANJINOJ 11: ILI KAKO RATNI ZLOČINAC ELEGANTNO DOVRŠAVA UBRZANO URUŠAVANJE SRBIJE!!!

 

Kao u najcrnjim horor-filmovima, u kojima zločinac nanovo smišlja nove metode zločina, tako se i bivši britanski premijer Toni Bler pojavio u Srbiji, na poziv Aleksandra Vučića, da sa njim zajedno učestvuje u likvidaciji poslednjih velikih državnih kompanija, kao što su EPS, Telekom, Železnice Srbije, Srbijagas…Mada je još 2014. godine, Vučić dao izjavu da mu je "Bler preskup", ipak je zavukao ruku u budžet Srbije da ga plati, a javnost je pokušao da prevari pričom o tome da Blera i njegovu kompaniju "finansiraju Arapi". Mediji širom sveta su ostali zapanjeni Vučićevom odlukom, jer je Toni Bler označen kao ratni zločinac čak i u Velikoj Britaniji. Uprkos činjenici da je Bler zagovarao i kopnenu intervenciju uz prateće bombardovanje Srbije, zahvaljujući Vučiću dobio je priliku da se sada bavi komadanjem i rasprodajom najvećih srpskih preduzeća.

 

                     Vuk Stanić

ENGLESKI AGENT SAVETNIK VUCICEV-4aaa

 

Javna preduzeća i firme sa državnim udelima u Srbiji, uskoro će biti raskomadana i privatizovana, dok će oko, 500.000 radnika iz tih kompanija i državne administracije ostati bez posla u narednih dve godine. Sve ovo je sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) dogovorila Vlada Srbije. Zapravo, istinskih pregovora i dogovora nije ni bilo!

Službenici MMF-a su, prilikom svoje poslednje posete Beogradu (26. februara 2015), saopštili da se privatizacija mora okončati, i da očekuje kraj ere državnog vlasništva u firmama kao što je Elektroprivreda Srbije (EPS). Između ostalog, članovi delegacije MMF-a, su rekli i da u tim sistemima i državnoj upravi ima viška 500.000 ljudi koji treba da se otpuste!

Sa druge strane, članovi srpske delegacije su u skladu sa instrukcijama predsednika Vlade Aleksandra Vučića, sve to saslušali i klimali glavom. Naime, kako Redakcija saznaje, privatizaciji velikih sistema prethodiće rasparčavanje EPS-a, Železnica Srbije, Srbijagasa i Telekoma.

Taj posao biće poveren stručnim timovima iz kabineta Aleksandra Vučića. Ali, tim timovima neće samostalno upravljati Vučić, već konsultantska kuća bivšeg britanskog premijera Tonija Blera!

Plan je da za potrebe formiranja timova, u Vučićevom kabinetu bude primljeno u stalni radni odnos pedesetak novih ljudi. Ukoliko plan zaživi , Vučić će imati najmasovniji i najskuplji kabinet na svetu!

Plate tih ljudi kretaće se od četiri hiljade evra za članove timova, dok će vođe grupa primati sedam hiljada evra mesečno, plus bonuse! Ukoliko bi svi imali najnižu platu, od pet hiljada evra, na njihove zarade iz budžeta bi se trošilo 250.000 evra mesečno, odnosno tri miliona evra godišnje, ne računajući zdravstvene i druge doprinose. Sa bonusima i većim platama za vođe timova, troškovi će iznositi više od pet miliona evra.

Svima je jasno da će, ukoliko takav plan bude realizovan, oni taj novac dobijati iz budžeta, dok će njihov zvaničan posao biti da smanje budžetske rashode!

Vučićevi "stručni timovi" planirali su smanjenje budžetskih rashoda koje će sprovesti tako što će bez milosti otpuštati radnike državnih firmi i državne administracije. Ovim timovima upravljaće konsultantska kuća bivšeg britanskog premijera, Tonija Blera.

Troškove će, navodno, plaćati Vučićevi prijatelji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, što će im obezbediti povlašćen položaj prilikom privatizovanja delova srpskih firmi, koje će raskomadati članovi njegovog kabineta. Prema pisanju stranih i domaćih medija, Vlada Srbije je otkupila od organizacije "Toni Bler asošijets" model rada kabineta premijera, koji funkcioniše pomoću "deliveri junita" (delivery unit), odnosno osoba ili timova, koji su zaduženi za ispunjavanje ciljeva u različitim oblastima i za povezivanje svih institucija koje su angažovane na istim projektima.

U Vučićevom kabinetu se planira formiranje pet podgrupa – za infrastrukturu, privatizaciju javnih preduzeća, direktne strane investicije, državnu upravu i poljoprivredu. Timovi su unutar sebe podeljeni po konkretnim projektima.

Predstavnici Blerove organizacije biće zaduženi da vrše nadzor formiranja timova u kabinetu premijera Vučića i kontrolišu njihov rad, dok predstavnici Vlade rade na izboru ljudi koji će biti angažovani na tim poslovima.

MMF, EU, odnosno političari i službenici EU, Komisije EU, Evropske centralne banke nezadovoljni su činjenicom da EPS još uvek nije transformisan u akcionarsko društvo zbog čega ga je i dalje ne moguće privatizovati.

Nemačke kompanije su zainteresovane da kupe neke delove, saopšteno je još ranije službenicima Srpske Vlade. Pomenute evropske ličnosti i institucije, ne podnose činjenicu da se konstantno pojavljuju zahtevi radnika poput onih iz KSR-a koji traže da se vrate nazad u sistem Železnice. Planovi koje, kako kažu iz EU, treba da prihvatimo, su smanjivanje, gašenje ili privatizacija velikih sistema umesto njihovog uvećavanja.

Prema saznanjima do kojih je došla Redakcija, timovi koje će formirati Bler i Vučić, treba da Železnicama Srbije postepeno ukinu sve subvencije. Ukidanjem subvencija, za ovo preduzeće sa viškom zaposlenih i rashodima većim od prihoda, jedino rešenje biće u tom slučaju stečaj. Prema važećim propisima, iz firmi u stečaju, moguće je otpuštati radnike i bez otpremnina!

Železnice bi u stečaju bile podeljene na firme koje se bave transportom robe i transportom putnika, jedna firma bi bila vlasnik železničke mreže, odnosno šina, a pored ovih bile bi osnovane još dve kompanije. Radna grupa bi potom predložila izmene zakona, tako da i infrastruktura može da bude predmet privatizacije.

Novoosnovane firme bez dugova, preuzele bi mlade radnike koji mogu da budu od koristi, kao i poslove Železnice koji donose profit, a mogu se monopolskim položajem braniti od konkurencije. U pitanju je lokacijsko infrastrukturni monopol. Tako organizovane nove firme bi potom bile privatizovane.

Javno preduzeće Telekom Srbija, je već podeljen na mobilnu i fiksnu telefoniju, dok je premijer Vučić u više navrata najavio da Vlada planira da ga proda. Ranije strategije prethodnih Vlada koje su jačale Telekom kao srpski brend, kada je ova kompanija proširila poslove u Crnu Goru i Republiku Srpsku, i otkupila italijanski udeo, Vučića ne interesuju.

Regulatorne Agencije, kojima upravljaju strane obaveštajne službe i koje su formirane u vreme vladavine Borisa Tadića, primorale su ovu kompaniju da svoju infrastrukturu, kao što su bazne stanice, centrale i razvučene komunikacione linije, izda Telenoru, Vipu, Orionu i drugim konkurentskim kompanijama ispod tržišne cene.

 

      Gušenje Srbijagasa

 

U medijima se nedavno pojavila vest da su Rusi zainteresovani da kupe Telekom. Na žalost, u vrhu srpske politike stvari se odvijaju tako da će naša država pre uvesti sankcije Rusiji, nego što će im dozvoliti da pojačaju svoje ekonomsko prisustvo u našoj zemlji. NATO je već odredio čoveka koji treba da sedne na Vučićevo mesto, kada njegov rok istekne i koji je spreman i proveren po pitanju embarga Ruskoj federaciji.

Inače, timovi Vučićevog kabineta će se od svih kompanija najmanje baviti Telekomom, pošto je strategija za uništenje ove kompanije ranije pripremljena. Tim koji bude vodio privatizaciju MTS, odnosno uništenje ovog brenda, prevashodno će vodi računa da se ne otpuštaju naprednjački kadrovi i da se u medijima sve odluke Vlade predstave kao pozitivne.

Srbijagas je firma koja se mora razbiti na više delova, smatraju stručnjaci MMF i EU. Nekoliko evropskih zvaničnika je proteklih godina Vučiću saopštilo da je način na koji Dušan Bajatović vodi ovo preduzeće suprotan njihovim željama.

Uzalud su Vučiću govorili njegovi evropski prijatelji da Srbijagas ne treba u svoj sistem da prima Azotaru i druge firme i da raste, već da Srbijagas treba da razbije na sitnije delove. Na terenu su stvari išle drugim tokom i to je Vučića dovodilo do besa.

U vezi sa ovim, potpredsednica Vlade Srbije, Zorana Mihajlović, podnela je više krivičnih prijava protiv direktora Srbijagasa, koji je bio glavna prepreka ovakvim planovima. Ipak, Bajatović je bio zaštićen ruskim kišobranom i uspeo je da preživi napade ove moćne žene. Oni koji su pomislili da su Evropski moćnici odustali od preuzimanja kontrole nad gasnim sektorom Srbije, uskoro će se uveriti da je u pitanju bila samo kraća pauza.

Na Bajatovića i Srbijagas udariće ovaj put lično Vučić, odnosno Vučićev kabinet, dok će im logističku podršku davati bivši premijer Velike Britanije, Toni Bler, i sve u Srbiji prisutne britanske službe.

Kao plan za razbijanje ovog preduzeća, poslužiće ranije izrađen nacrt, koji su odobrili EBRD i MMF i koji je javnosti već prezentovan pre dve godine.

Plan predviđa odvajanje distributivne mreže za gas u posebnu firmu, formiranje firme koja će upravljati međunarodnim transportom gasa kroz i iz Srbije, kao i treću firmu koja bi upravljala gasnim skladištima.

Interesantno je da MMF nema ništa protiv da firma koja bi upravljala magistralnim gasovodima ostane u državnom vlasništvu, ali da insistiraju da gasna skladišta po svaku cenu uđu u proces privatizacije.

Među političarima u EU, postoje oni koji smatraju da možda nije toliko bitno da se od Srbije traži priznanje Kosova, koliko je bitno da se ljudi bliski Kremlju, marginalizuju u oblasti energetike, kao i da se stane na put širenju ruskog kapitala u Srbiji. U skladu sa tim, Blerovi ljudi će se maksimalno potruditi da u kompanijama koje treba da budu formirane, ne bude ljudi bliskih Rusima.

Toni Bler je pre izvesnog vremena u Beogradu savetovao Vučića da primeni novi model funkcionisanja u državnim firmama, koji omogućava rasparčavanje i rasprodaju firmi i tom prilikom mu je skrenuo pažnju na problem sa Srbijagasom, odnosno na ono šta Britanci vide kao problem.

Bler i Vučić su kasnije u javnost izašli sa pričom da će nameravani poslovi i dogovorene investicije i projekti u različitim oblastima biti efikasnije obavljeni, primenom novih modela, ne ističući da, kada kažu investicije, zapravo misle na kupovinu rentabilnih delova javnih preduzeća za male pare. Komadanje srpskih javnih preduzeća u skladu sa Blerovim scenariom, nigde neće biti tako teško kao u EPS.

Tim kome Bler i Vučić budu poverili zadatak da restruktuiraju, raskomadaju i rasprodaju EPS, suočiće se sa najviše izazova. Osim poštenih sindikalaca i stručnjaka koji se godinama bore da ova kompanija ne bude uništena, ljudi iz Vučićevog kabineta moraće da vode računa, jer će svaki potez koji povuku, eventualno da razljuti nekoga domaćeg tajkuna, ili neku od stranih kompanija poput Alstoma ili General elektriksa koje ovde godinama lobiraju za monopol u određenim poslovima sa EPS, a očekuju i da dobiju deo kolača kada ova kompanija bude konačno raskomadana.

Vučićev tim, kome će biti poverena briga o EPS-u, moraće da uzme u obzir i da već postoji ozbiljan sukob među vođama više frakcija Srpske napredne stranke, oko toga ko će imati primat od uzimanja provizije prilikom rasprodaja ove kompanije.

Plan za prodaju EPS-a, koji MMF želi, suprotstavljen je trenutnom stanju na terenu, jer je Nikola Petrović, Vučićev kum i direktor Elektromreže Srbije, umesto komadanja sistema na manje delove, sa svojim ljudima upravo počeo da planira ukrupnjavanje svih distributivnih firmi u jednu.

Sa druge strane, naprednjaci nisu uspeli ni da ispune zahtev MMF-a, da se kompletan EPS, transformiše iz javnog u akcionarsko društvo. Ovakav propust znači da je formalno pravno nemoguće privatizovati ovu kompaniju. Po zakonu, ne može se prodavati javno preduzeće, već se EPS i druge elektroenergetske kompanije prvo moraju prevesti u akcionarska društva poput Telekoma i Naftne industrije Srbije. Jedan od predloga MMF-a, je da se putem međuržavnog sporazuma, u vlasničko-upravljačku strukturu EPS uvede manjinski partner.

Jedan od razloga zašto su Bler i MMF posebno zabrinuti je i taj što se sa otpuštanjem dve trećine radnika u zavisnim firmama EPS-a, neće početi ove godine. Ipak, kako upućeni tvrde, tim koji Bler i Vučić zaduženi za EPS, imaće i olakšavajuću okolnost, a to je činjenica da postoje dobra veza između najuticajnijih srpskih tajkuna u oblasti energetike, Vuka Hamovića, Vojina Lazarevića, Vučićevog kuma Nikole Petrovića i ljudi koji su u Britaniji bliski sa Tonijem Blerom. Ovo bi moglo da znači da će Blerov tim iz Vučićevog kabineta biti upućen na saradnju sa ljudima u EPS, koje su tamo postavila ova tri moćna čoveka.

Prvi čovek sa kojim bi "mladi lavovi" zaduženi za EPS trebalo da se sastanu je Tomaž Orešić, slovenački državaljanin, nedavno zaposlen u EPS-u, na mestu direktora za snabdevanje električnom energijom. Na društvenim mrežama i u internet medijima moguće je pročitati da je u pitanju: "Veliki, Vukov i Vojinov direktor".

 

      Vučićevi "timovi za reorganizaciju"

 

Dolazak ovog čoveka u EPS, izazvao je mnoge kontroverze među zaposlenima. Pre imenovanja Orešića urađena je rutinska provera u kaznenoj evidenciji. Ipak, na zaprepašćenje radnika koji su imali uvid u ovu proveru, Orešić nije proveravan u Sloveniji, gde je proveo veći deo svog života, već je od MUP-a Srbije traženo da ga provere u srpskoj evidenciji.

Provera je urađena tako što je policiji dat njegov broj pasoša, i kao adresa u Srbiji naveden je hotel u kome ovde boravi. Vrlo brzo, policija nam je saopštila da Orešić ne prolazi kaznenu evidenciju Srbije.

Sa tim papirom, on je imenovan na mesto direktora snabdevanja i niko se nije setio da zatraži proveru Orešića preko Interpola ili kod slovenačkog MUP-a, objašnjava Tabloidov sagovornik koji ima saznanja o imenovanju ovog direktora.

Orešić je u Sloveniji predsednik udruženja za jedrenje i aktivno se bavi tim sportom, a ta aktivnost iziskuje nekoliko stotina hiljada evra troškova godišnje. Sa druge strane, on će u EPS-u raditi za platu od svega 1.500 evra mesečno, pa se postavlja pitanje od čega on planira da finansira svoje aktivnosti u slobodno vreme.

Pojedini zainteresovani privredni i finansijski krugovi se pitaju i ko mu plaća smeštaj u hotelu, jer on ni posle nekoliko meseci od kada je došao u Srbiju još uvek nije iznajmio stan niti kuću, već živi svo vreme u hotelu, gde doručkuje ruča i večera, osim kada ima planirane poslovne obroke.

Nema dokaza da njegove sportske aktivnosti i hotelski smeštaj plaća Vuk Hamović, ali svi sa pravom sumnjaju da će sa mesta direktora u EPS-u, na koje je imenovan, činiti usluge nekome ko ga finansira.

Ukoliko pokušate da logički zaključite ko je taj kome bi on mogao činiti usluge, napravićete spisak mogućih kandidata po sistemu ko su osobe koje on poznaje, a da posluju sa EPS-om.

Na prvo mesto tog spiska, možete slobodno da stavite Vuka Hamovića. Istina, logička zaključivanja nisu i sudski dokazi. Niti činjenica da Hamović ima poslove u Britaniji i da tamo poznaje mnogo uticajnih ljudi, može biti dokaz da će on profitirati od timova koje zajedno sastave bivši predsednik Vlade Velike Britanije, Toni Bler i predsednik Srpske Vlade Aleksandar Vučić.

Zlonamerni će možda na internetu plasirati vest da je Vučić, još u vreme rada skupštinskog Anketnog odbora, kada je optuživao Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića da su opljačkali EPS, sa njima u Beogradskom Rotari klubu sklopio nekakav dogovor da ih više ne dira. Za takve tvrdnje, kao i za optužbe da su mu tom prilikom dali kovertu sa više stotina hiljada evra, ne postoje dokazi.

Sa druge strane, očigledno je da danas kada je Vučić predsednik Vlade, ljudi Vuka i Vojina dobijaju dobre pozicije u EPS-u, kao i da njihovo poslovanje u Srbiji doživljava renesansne razmere.

Osim sa Orešićem Vučićevi i Blerovi eksperti, ako takvi timovi budu formirani, sarađivaće i sa izvršnim direktorom Zoranom Rajovićem. Rajovića u EPS-u u šali zovu "Bivši". On je bivši direktor Elektro distribucije, bivši direktor Elektro Kosmeta, bivši veliki prijatelj alfe i omege, Aleksandra Jokića, baš kao što je i bivši najbolji drugar Vučićeve ekipe u EPS-u, priča se među zaposlenima u toj kompaniji.

Ipak, kako stvari stoje, Rajović je doneo odluku koja će mu, uprkos njegovom nadimku "Bivši", omogućiti da još dugo potraje na funkcijama u ovoj kompaniji. Rajović je raskinuo koaliciju sa kosovarskim klanom i postao je veliki prijatelj sa Nikolom Petrovićem. Ipak, kako kažu u njegovoj ekipi, nije dobro što je Rajović zaboravio da su ga stvorili neki drugi ljudi, koji mu sada spremaju smenu, već tokom sledeće reorganizacije u julu.

Sa druge strane, Slobodanka Krčevinac za sada ne mora da se plaši za svoju funkciju. Ona će narednih meseci, ali i tokom svih reformi koje budu sprovodili Vučićevi ljudi, biti prava zvezda programa. Ovakav položaj omogućiće joj činjenica da je odnedavno u izuzetno dobrim odnosima sa Nikolom Petrovićem i Nenadom Kovačem, poznatim kao Neša Roming.

U nešto težoj poziciji će se naći Izvršni direktor Aleksandar Surla, inače dobar prijatelj Aleksandra Obradovića. Surlini neprijatelji već mesecima dostavljaju medijima informacije o tome da je njegovo obrazovanje krajnje sumnjivo. U anoniomnim dopisima se ističe da su u pitanju sumnjivi koledži i sumnjivi univerziteti koje je ubacio u svoju biografiju.

Kako navode, u pitanju je pravi primerak novokomponovanih kadrova u vrhu EPS. Oni bez trunke savesti morala i znanja pelješe najveću srpsku kompaniju, a time i građane srbije. Taj lik i prosto obožava da plaća konsultantske kuće i da za njihove usluge troši više miliona evra godišnje. To je upravo i dokaz da nema znanje i organizacione sposobnosti, navode nezadovoljne kole u svojim opisima ovog mladog direktora.

Pored Surle u dopisima se nekada nađe ime i direktora za trgovinu strujom, Dragana Vlaisavljevića, zvanog Vlaja, za koga kažu da je pravi primerak čoveka koji se ne meše u svoj posao. S obzirom da su mu nametnuti pravi saradnici koji više od deset godina rade za Vuka i Vojina, Vlaja i nema potrebe da se meša u svoj posao, ogovaraju neprijatelji Vlaisavljevića.

Ukoliko Vučićevi timovi za reorganizaciju i privatizaciju javnih i drugih državnih preduzeća budu birali kadrove kakvi su do sada zapošljavani u EPS i drugim kompanijama, onda će njihov posao biti ne samo okončanje privatizacionog procesa kako to MMF očekuje, već će prouzrokovati i veliku štetu srpskoj privredi.

U dosadašnjem procesu privatizacije, bez posla je ostalo više od milion ljudi. Oni danas čine armiju, gubitnika tranzicije, ljudi koji nisu sposobni da izdržavaju svoje porodice, a čija je imovina meta privatnih izvršioca. Ukoliko Vučić usliši molbe MMF i na ulicu pošalje dodatnih 500.000 ljudi, to će za Srbiju biti udarac od koga će se nacija teško oporaviti. Ljudi koji trenutno vode našu zemlju ponašaju se kao da ne vide, da naš ekonomski sistem stvara sve manje novih vrednosti, dok populacija uskoro neće moći da se reprodukuje u dovoljnom broju za redovno funkcionisanje ekonomskog sistema.

 

      Koliko nas sada košta "Engleski pederski isprdak Toni Bler"?

 

Od kako je javnost u Srbiji saznala da će Aleksandar Vučić dovesti bivšeg britanskog premijera Tonija Blera i njegovu kompaniju da "usmerava" Vladu Srbije, iz Vlade Srbije je plasirano više dezinformacija koje su imale smisao da dovedu u zabludu građane Srbije.

Jer, predstavljeno je kako Bler i njegova kompanija dolaze sa zadatkom da "usmeravaju" Vladu Srbije, ali ne i da Bler, preko svojih službenika, preuzme kontrolu nad privatizacijom preduzeća u Srbiji.

Vučićeva ideja da angažuje bivšeg britanskog premijera Tonija Blera i njegovu kompaniju za poslove u Vladi Srbije, nije od juče. I nije Bler bio jedini kandidat za to mesto…

Naime, u broju od 30. juna 2014. godine, britanski dnevni list "Dejli Mejl" (Daily Mail), objavio je tekst u kome je rečeno da će premijer Srbije Aleksandar Vučić, umesto Tonija Blera, koji je "preskup", za svoga savetnika pozvati lorda Pitera Mendelsona, laburistu, koji bi trebao da mu pomogne oko poslova pridruživanja Evropskoj uniji.

U široj analizi, "Dejli Mejl" je opisao kako je Srbija na putu da ponudi bivšem laburističkom ministru lordu Piteru Mendelsonu unosan ugovor za savetovanje pri priduživanju Evropskoj uniji, te da je razlog nedavne "tajne" posete Tonija Blera Srbiji, bio dogovor o njegovom unajmljivanju kao savetnika i lobiste za srpske interese u Briselu, ali da je cena koju je Bler za svoje usluge tražio prevelika za Srbiju koja je zemlja na ivici bankrota.

Da bi pokazao koliko je Vučiću bilo stalo do Blera, "Dejli Mejl" se poslužio i njegovim izjavama o bivšem britanskom premijeru, koje su prepune neverovatnih pohvala, poput: "On je jedna od najpametnijih osoba koje sam sreo u životu…" i "On je najbolji motivator koga sam u životu video. Neki zlobnici bi rekli da je pripadnik tamne strane, ali on je izuzetno snažna i nepokolebljiva ličnost, neustrašiv, uticajan i može da izvrši pravi pritisak."

Vučić je, piše "Dejli Mejl" bivši pripadnik režima Slobodana Miloševića a ugostio je Blera kao i bivšeg šefa njegovog kabineta Džonatana Pauela, kako bi ga privoleo da bude posrednik u pregovorima koje Srbija vodi oko pristupanja Uniji.

Aleksandar Vučić, upoznao se sa lordom Mendelsonom pre godinu i po dana, kada je bio prvi potpredsednik vlade i tada mu je prvi put predložio saradnju ali je Mendelson morao da odbije jer je već bio preokupiran poslom. Međutim, Dejli mejl prenosi kako je gospodin Vučić bio uporan i konstantno zvao i iznova nudio lordu Mendelsonu angažman.

"Dejli Mejl" se posebno osvrnuo na biografiju Aleksandra Vučića pa ga je britanskoj javnosti predstavio kao "bivšeg građevinskog radnika, koji je pritom u mladosti proveo godinu dana u Londonu radeći u jednoj radnji za dve funte na sat". U vezi sa Vučićevom "klasnom orjentacijom", citirali su njegovu izjavu u kojoj on kaže da "nema problema sa činjenicom da Bler ima milione".

Tekst "Dejli Mejla" završava se vestima iz Beograda, gde se kaže da su mnogi građani Srbije iznenađeni korelacijom Vučić-Bler, pošto je bivši premijer Britanije podržao vazdušne napade NATO-a 1999. godine za vreme konflikata na Kosovu: "…Gospodin Vučić, koji je premijer Srbije od aprila ove godine, bio je ministar informisanja u ubilačkom Miloševićevom režimu. Lično je inicirao zakone kojima je ućutkivao novinare, praktično im stavivši brnjicu preko usta. Jednom prilikom je čak imao i zabranu pristupa zemljama EU, ali je nedavno promenio svoj politički kurs i postao snažan borac i predvodnik Evrointegracija".

U više navrata, nakon poslednjeg dolaska Blera u Srbiju, Vučić je kazao kako je "impresioniran pristojnošću Tonija Blera koji je video zgradu generalštaba i nije izustio niti jednu reč na tu temu jer je smatrao kako bi to bilo nekulturno, a ni on lično nije želeo da potencira teme od pre petnaest godina".

Srbija se nalazi među brojnim zemljama koje teže članstvu u EU među kojima su i Crna Gora, Makedonija i Albanija, koje je sve savetovao Toni Bler zajedno sa svojim bivšim specijalistom za širenje dezinformacija, Alisterom Kempbelom.

Javnost u Srbiji se sa pravom pitala: šta je to moglo da natera Aleksandra Vučića, čoveka koji je bio recenzent knjige Vojislava Šešelja pod naslovom "Engleski pederski isprdak, Toni Bler" da mu se danas ovoliko ponizno klanja i da ga plaća iz budžeta svih građana, uprkos tome što je i dalje "preskup"? Odgovor može biti samo žeđ za vlašću, izdaja i novac.

Šesnaest godina nakon operacije „Saveznička snaga", ne treba zaboraviti zločinačke poslove Tonija Blera ni njegovu izjavu iz 1999. godine, dok je lično agitovao (23. Marta 1999. godine, u britanskom parlamentu) da se Beograd i cela Srbija bombarduju: "…Moramo se pokrenuti kako bismo zaštitili hiljade nevinih ljudi, žena i dece od humanitarne katastrofe!".

Blerov kabinet saglasio se sa komandom NATO pakta da bude bombardovana i zgrada Vlade Srbije. Pogodak je odneo kupolu ispod koje je bila kancelarija tadašnjeg ministra informacija Aleksandra Vučića, koji, slučajno ili ne, tada nije bio tu!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SRBI KAO ZAMORCI: „INDUSTRIJSKI SEKTOR“ EKSPERIMENTALNIH ISPITIVANJA FARMACEUTSKIH PREPARATA U SRBIJI

 

Po broju klanova i mafijaških udruživanja, zdravstvo u Srbiji je vodeće na evropskom kontinentu, ali je zato na samom dnu kada je u pitanju kvalitet usluga, način lečenja i opremljenost zdravstvenih ustanova. Punih četrnaest godina, svi prethodni ministri zdravlja predstavljali su produženu ruku političkih režima i međunarodne medicinske i farmaceutske mafije. I sadašnji ministar zdravlja, Zlatibor Lončar, čovek koga kolege zovu "Doktor smrti", obavlja najprljavije režimske poslove, od nasilja nad sindikatima za račun BIA-e, do pljački, ucena, a po potrebi i tihih likvidacija u bolničkoj postelji. Zbog svega toga, srpsko zdravstvo je u stanju potpunog haosa, a u toku je i egzodus zdravstvenih radnika iz Srbije, koji nije zabeležen u istoriji ove zemlje…

 

                    Milica Grabež

SRBI KAO ZAMORCI

 

Srpske zdravstvene ustanove podsećaju na one iz Bijafre i najsiromašnijih afričkih republika. Dolaskom DOS-a na vlast, ministar zdravlja, u četiri mandata, Tomica Milosavljević, sa svojom organizovanom kriminalom grupom, uglavnom profesorima koji su članovi Demokratske stranke, pokrao je sve što se pokrasti moglo. Čak i donacije Ambasade Japana u Beogradu od 20 miliona dolara, koje su završile na računu Demokratske stranke i njenih čelnika.

Izborom Vojislava Koštunice za premijera Srbije međunarodna zajednica je u Srbiji započela mnogo “razvojnih projekata“. Posebno je postalo primetno delovanje Američke agencije za međunarodni razvoj (US Agency for International Development – USAID) i njene konsultantske kuće "Booz Allen Hamilton". Svi konsultanti iz "Buz Alena" su iz njihovog “global resilience department“ koji je tada vodio penzionisani direktor CIA Robert Džejms Vusli (Robert James Woosley).

Američka “nevladina“ organizacija odlučila je da svoj "razvojni" projekat – USAID-SEDEP, navodno namenjen povećanju srpske ekonomske konkurentnosti i izvoza, iskoristi i za direktne interese najvećih američkih farmaceutskih kuća, a sve uz blagoslov dva ključna ministarstva u vladi premijera Koštunice.

Ogromni lukrativni potencijal, kada se eksperimentalni lekovi i genetski testovi rade na srpskim pacijentima, prvi put je identifikovan novembra 2003. godine od Lorensa Grua(istražitelja ratnih zločina), koji je u to vreme bio zadužen za nadgledanje svih "Buz" projekata u regionu.

Detaljna analiza koja je usledila do februara 2004. i uključila brojne gostujuće saradnike firme "Buz Alen", potvrdila je prvobitnu procenu o neverovatnim konkurentskim prednostima srpskih klinika: srpski pacijenti ne očekuju da budu plaćeni za testove, pacijenti i njihove porodice ne traže skupa osiguranja koja obavezno pripadaju pacijentima u zapadnim zemljama, a i srpska država ne očekuje od farmaceutskih kuća da isplate skoro nikakve veće troškove kada se njeni stanovnici koriste kao zamorci.

Mafija koju je predvodio ministar zdravlja, u četiri mandata, Tomica Milosavljević, otvorila je vrata srpskih klinika, instituta i bolnica za eksperimente neregistrovanih lekova. Lekari, koji su prihvatali da za naknadu od 1.500 evra po pacijentu prinuđavaju siromašne pacijente iz unutrašnjosti da se nad njima, u grupi od po dvadeset ljudi, nekoliko nedelja prati primena eksperimentalnog leka, čiji opit je prvo izvršen nad pacovima,. Tokom tih eksperimenta odveli su više od polovine njih u smrt, dok su drugi umirali mesec-dva nakon prestanka eksperimenta. Nalazi su služili farmaceutskim kompanijama da se koriste tim rezultatima, u daljim fazama ispitivanja lekova. Srbi su, očigledno, bolji od pacova.

Uz to, Srbi su i doslovno nazvani "jako čistim zamorčićima" ("pure and clean guinea pigs"), jer "prosečno i tipično srpsko telo" još uvek nije tokom života zatrovano dugotrajnom upotrebom raznoraznih farmaceutskih preparata, kao što je slučaj već nekoliko decenija na Zapadu.

Time je "industrijski sektor" eksperimentalnih ispitivanja identifikovan kao jedan od "sektora" s velikim potencijalom da bude konkurentan. Drugim rečima, Srbi su veoma konkurentni kada su u pitanju tela i organizmi koji se koriste za farmaceutske i genetske eksperimente. Primera radi, za eksperimente nad američkim građanima, koji se dobrovoljno saglase sa tim, farmaceutske kuće su plaćale njihovo životno osiguranje na po najmanje milion dolara.

Kada su zlodela zdravstvene mafije izašla na videlo, a Redakcija je o tome godinama, iz broja u broj pisala, ministar Milosavljević se povukao, i nestao iz javnosti. Sa svim opljačkanim milionima evra i dolara.

Dolaskom naprednjaka na vlast, mnogi su očekivali da će ova partija u zdravstvo uvesti reda. Međutim, naprednjaci su za ministra doveli Zlatibora Lončara zvanog Tibi, ili poznatijeg kao "Doktor smrti“.

Upućeni tvrde da je gospodin Lončar nameravao da otera u zatvor svoje prethodnike, ali ga je Vučić oštro opomenu da “gleda svoja posla“. Lončar je to bukvalno shvatio, i zgrće milione evra.

Srpsko zdravstvo je potonulo. Ministar Lončar je, preko direktora BIA Aleksandra Đorđevića, svim sredstvima nasrnuo na sindikate u zdravstvu, preteći hapšenjima sindikalnih aktivista. Lekarima su smanjene plate, ali šta to zanima onog koji uzima milione evra? U toku je egzodus zdravstvenih radnika iz Srbije koji nije zabeležen u istoriji ove zemlje…

 

      Seoba lekara i medicinskog osoblja

 

Srbija ne ispunjava uslove za EU, ali njeni lekari su dobrodošli. Oko 10.000 lekara srpskog porekla živi i radi širom sveta, a oko hiljadu njih je zaposleno na visokim pozicijama u zdravstvenim ustanovama. Godišnje iz Srbije ode više od 500 medicinskih sestara u Nemačku. Samo u Kliničkom centru u Beogradu trenutno nedostaje oko 200 medicinskih sestara.

Lekarskoj komori je za poslednje dve godine traženo je više od 800 potvrda za zapošljavanje u inostranstvu, dok su ranije imali najviše do 40 molbi godišnje! Mnogi od njih su već otišli da leče građane Nemačke, Austrije, pa čak i Mađarske. Iz Srbije masovno odlaze i veoma iskusni lekari, specijalisti, ali u poslednje vreme i oni koji ne mogu da dobiju specijalizaciju.

Među njima ima najviše patologa, anesteziologa, kardiohirurga i radiologa. Nekoliko kompletnih hirurških timova KCS, otišlo je poslednjih godina u Sloveniju, Austriju, Nemačku i dalje. Kliničkom centru Srbije u svakom momentu nedostaje oko 100 lekara. Urgentnom centru nedostaje oko 80 lekara i oko 20o medicinskih sestara.

U međuvremenu, u unutrašnjosti Srbije, prema zvaničnim podacima, na jednog lekara ima 4.000 pacijenata. Zabeležen je i jedan neslavan rekord: doktorka-ginekolog iz Vrbasa, u jednom danu je uspela da pregleda 139 pacijentkinja! A norma lekara opšte prakse je 35 pacijenata, mada u ordinacijama, u proseku, ima i po 60 ljudi dnevno. U Srbiji je lekarski prosek 40 pregleda dnevno, a to uveliko prevazilazi evropske norme.

U ovom trenutku, u Srbiji je u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, prijavljeno više od 2.500 osoba sa završenom srednjom medicinskom školom. Prema statistici iz prethodnih godina, približno 1.500 njih, upisaće medicinski fakultet, a svi koji mogu potražiće posao u nekoj od zapadnoevropskih zemalja, jer je potreba za gerontološkim i patronažnim medicinskim osobljem, sa ili bez iskustva, velika.

Za lekare koji su suočeni sa ovakvim stanjem u zdravstvu, ali i u celoj državi, primamljivo zvuči čak i jedan oglas nedavno objavljen u dnevnoj štampi, gde piše da i ratom zahvaćena Libija traži naše lekare i specijaliste nudeći im platu od 1.500 do 4.000 evra i obezbeđen smeštaj.

Ministar Lončar je pokušao da pre nekoliko meseci bude imenovan za direktora Kliničkog centra Srbije. Veća je mogućnost za pljačku, preko javnih nabavki, ali mu na Medicinskom fakultetu u Beogradu nisu “progledali kroz prste“. Ne ispunjava formalne uslove. Da se lakše razume surova stvarnost u srpskom zdravstvu, objavljujemo izlaganje dr Vojislava Šešelja na konferenciji za štampu, posvećeno ministru Lončaru.

 

   Smrt u Srbiji dolazi od Zlatibora.

     Nepoznato o Zlatiboru Lončaru

(Konferencija za štampu Vojislava Šešelja, 15. januara 2015. godine)

Dame i gospodo, vi znate da u protekla dva meseca Srpska radikalna stranka u svojim aktivnostima primat daje ekonomskoj i socijalnoj problematici i u skladu sa tim jačamo našu borbu protiv kriminala i korupcije, bez kojih nema ekonomskog ozdravljenja zemlje. Pred Novu godinu smo vam najavili da ćemo na svakoj konferenciji za štampu obrađivati po jednog ministra iz Vučićeve vlade, koji je ogrezao u kriminalu i korupciji. Za danas smo vam najavili da će to biti ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Naše službe intenzivno rade, naše ekipe članova iz raznih državnih i društvenih organizacija su angažovane i mi taj materijal prikupljamo i danas smo u situaciji da vam predstavimo naša osnovna saznanja.

Zlatibor Lončar je na tajanstven način došao do stana u kome živi, koji je površine 180 metara kvadratnih, a nalazi se u ulici Slavka Ćuruvije, kod Belog dvora. Formalni vlasnik tog stana je izvesni Zoran Mitrović, jedan od suvlasnika Viktorija grupe. Za kliničkog asistenta Zlatibor Lončar je izabran krajem 2012. godine, između četiri kandidata, od kojih jedino on nije ispunjavao uslove za izbor. U momentu izbora za kliničkog asistenta nije mu bila prihvaćena doktorska teza. O tom nelegalnom izboru imamo original zapisnik koji je zaveden u sekretarijatu Medicinskog fakulteta 16. novembra 2012. godine pod brojem 014017/2.

Zlatibor Lončar objavio je samo jedan rad u nekom trećerazrednom časopisu. Pojavljuje se i kao deveti autor, praktično dopisni autor jednog jedinog naučnog rada. Lončar se samopromoviše kao ekspert za transplantaciju jetre, a njegove kolege iz Kliničkog centra dobro znaju da on nije izvršio nijednu transplantaciju.

Videli smo ga da daje izjave i na državnoj televiziji da je reč o prvim transplantacijama jetre u Srbiji, a ja vas podsećam da su prve transplantacije jetre i srca vršene pre više od dvadeset godina. Samo jedan lekar, prof. dr Zoran Milošević, iz Kliničkog centra Vojvodine, u Novom Sadu, izvršio je do sad 28 transplantacija jetre.

Umesto Zlatibora Lončara, transplantacije o kojima je reč vrše lekari iz Hrvatske, a on samo daje izjave za medije i lažno se predstavlja kao deo tog tima za transplantacije. Hrvatski lekari za svaku takvu operaciju dobijaju naknadu od više hiljada evra, i to u kešu, bez ikakvog traga u blagajni Kliničkog centra Srbije. Provereno je, s naše strane, da isplate ne idu ni iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

Dalje, na sajtu Ministarstva zdravlja stoji da je završio dva kursa iz transplantacije organa u čuvenoj londonskoj bolnici „Hamersmit". U toj bolnici nema dokumenta o tom kursu Zlatibora Lončara, a ni u Kliničkom centru nikada nije priložio potvrdu o tom navodnom diplomiranju.

Pošto je poznato da Lončar ne govori engleski jezik, postavlja se pitanje na kojem je jeziku eventualno polagao taj kurs u londonskoj bolnici.

Lončara u Urgentnom centru pamte kao mladog lekara koji je dežurao pored ranjenih kriminalaca i kada nije u smeni. Od tih dežurstava je zaradio prvi Audi A6, a danas vozi BMV 6 džip.

Dalje, prema pouzdanim informacijama iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, Zlatibor Lončar je samo jednim dopisom oštetio državu za 24 miliona evra. Lončar je ovu štetu načinio kroz cenovnik lekova i njegovu primenu, koja je tada odložena za početak ove godine. To je verovatno i bio razlog da dr Momčilo Babić podnese ostavku na funkciju direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali dobro bi bilo i njemu da se obratite o tom pitanju.

Novi cenovnik lekova neće doneti najavljivane uštede zato što je promenjen obračunski kurs evra i tako cene povećane za deset posto. To znači da će ušteda biti onolika koliko Lončar ugovori s isporučiocima lekova. Radi se o nabavci lekova za bolnice i apoteke u vrednosti od 600 miliona evra, a očekivana pljačka Zlatibora Lončara i njegove družine planira se na oko 50 miliona evra. Lončar je za nabavku lekova formirao komisiju od svojih ljudi. U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, to vode izvesni Maca i Đole, a nova direktorka, vršilac dužnosti, ukinula je kontrolu javnih nabavki i tako omogućila da se realizuje Lončarov plan pljačke od 50 miliona evra.

Dalje, Zlatibor Lončar je u krugu svojih prijatelja iz Zemunskog klana imao nadimak „Tibi".

Vi se sećate Dejana Milenkovića Bagzija, jednog od kriminalaca i ubica iz Zemunskog klana, koji je stekao status zaštićenog svedoka i, naravno, kao zaštićeni svedok on je verovatno mnogo toga lagao u istrazi i u svedočenju pred Okružnim sudom u Beogradu, ali taj isti Bagzi je pominjao i Zlatibora Lončara.

E sad, da bi sebi pomogao, da bi sebi olakšao položaj, verovatno je Bagzi mogao da laže o nekim drugim ljudima poznatim u javnosti. Ali zašto bi on uopšte pominjao Zlatibora Lončara? Kako da mu Lončar padne na pamet? Dakle, sama činjenica da ga je pominjao, da je iznosio za njega takve podatke, koji možda još nisu sasvim provereni, ali moraju biti provereni, govori da je o njemu nešto znao. Taj Bagzi je za Tibija, odnosno za Zlatibora Lončara, rekao da je bio zadužen za medicinske egzekucije i Bagzi je Zlatibora Lončara direktno optuživao za ubistvo Veska Božovića, isto poznatog kriminalca iz beogradskog podzemlja.

Sve ovo što sam vam do sada rekao je potpuno pouzdano i to smo višestruko proverili, ovde se pozivamo na Bagzija pa sam morao dati ovaj mali uvod da to uslovno prihvatite.

Dalje, Zlatibor Lončar je čest gost u prestižnim beogradskim kafićima poput „Mitologije" u Birčaninovoj ulici. Najčešće je u društvu sa Nikolom Petrovićem, direktorom Elektromreže i Aleksandrom Đorđevićem, šefom BIA, to je nekad bio SDB, sad je BIA, ali metode rada nisu promenili. Sastaju se sa predstavnicima farmaceutskih kompanija sa kojima ugovaraju stavljanje određenih lekova na listu. Naravno, sve to rade uz proviziju.

Ministrova žena, Vesna Lončar je advokat, ali je i član Upravnog odbora Pošta Srbije. Poznato je da je Vesna Lončar advokat Joce Amsterdama i Tomislava Nikolića. Dakle, kao crevo su svi uvezani.

Šurak Zlatibora Lončara, Goran Andrić je na takozvanom javnom konkursu izabran za javnog beležnika a to je samo jedan od pokazatelja koliko naprednjaci, njihova rodbina i prijatelji jurišaju tamo gde se najviše para može dobiti. Ta beležnička mesta, po našim informacijama, skoro sve sami naprednjaci su zauzeli.

Imamo dve posebne ekspertize koje se tiču aktivnosti Zlatibora Lončara. U njima se, između ostalog, i komentariše ovaj naš ekspertski izveštaj, ovaj završni ekspertski izveštaj, ali ima i nekih interesantnih detalja, pa ću vam i to navesti, ukoliko vas to interesuje.

Te medicinske egzekucije u Urgentnom centru su vršene špricom, ubrizgavanjem određenih hemikalija u cevi za infuziju. Što se tiče pomenutog Veska Božovića, on je likvidiran lično od strane Zlatibora Lončara i to kad mu se naglo počelo poboljšavati zdravstveno stanje nakon ranjavanja. On je bio ranjen od strane Zemunskog klana, a onda je počeo naglo da se oporavlja i tada je pritrčao Zlatibor Lončar da reši taj problem.

Sada je, pored toga što je ministar zdravlja, Zlatibor Lončar i neformalni direktor Urgentnog centra.

Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je zdravlje i zdravstvenu zaštitu poverila asistentu i to asistentu koji nije ispunjavao uslove konkursa. Ona, dakle, nema nijednog profesora od poverenja da bude ministar zdravlja.

Klinički asistent, to vam je valjda poznato, je najniži rang lekarske branše, a na fakultetu na kome je izabran ima 200 docenata, 150 vanrednih i 100 redovnih profesora i baš su našli kliničkog asistenta da postave za ministra zdravlja.

Dakle, to i pokazuje koliko Vučićeva vlada vodi računa da stručne ljude dovede na odgovarajuća mesta u državnoj upravi, a to su najviši organi državne uprave.

Zlatibor Lončar je završio Medicinski fakultet nakon osam godina studiranja, čak i specijalizaciju, navodno je završio dva kursa, za koja nema nikakve evidencije da su zaista završeni.

U službenoj biografiji koju je Vlada Republike Srbije stavila na svoj sajt stoji da ima specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije završen 2001. godine u Londonu, u bolnici „Hamersmit", gde se navodno usavršavao i 2006. godine. Specijalizaciju iz opšte hirurgije završio je 2003. godine. I tamo na tom sajtu stoji da je završio i specijalistički kurs iz transplantacione hirurgije jetre u kraljevskom koledžu u Londonu 2011. godine, a već smo vam pomenuli da Zlatibor Lončar ne zna engleski jezik, pa se postavlja pitanje kako je završio sve te kurseve, ako ih je uopšte završio, a nema službene evidencije da je zaista završio.

Ima tu još detalja da je ministar sadašnji, Zlatibor Lončar, još kao mlad lekar, učestalo dežurao pored nekih ranjenih kriminalaca čak i kad nije u pitanju njegova smena. Dakle, on dođe u smenu nekog drugog lekara, svog kolege, pa sedne pored uzglavlja ranjenog kriminalca da doprinese njegovom lečenju, ukoliko je takav zadatak dobio od mafijaške centrale. Taj Lončar je i obilazio ranjene kriminalce, koje nije ni operisao ni lečio i tako, a paralelno s tim je sticao automobile, novac, stambene jedinice i slično.

To što se proglasio prvim transplanterom u Srbiji je veoma hrabro sa njegove strane, kad već imamo podatak da su prve transplantacije jetre vršene pre dvadeset godina. Ali, on je prosto zaštićen u srpskim medijima. Niko ne sme o njemu da piše. Mnogi su ministri na tapetu, čak je i Vučić na tapetu često, a o Zlatiboru Lončaru malo ko se usuđuje da nešto iznese u javnost. Bilo je, naravno, pokušaja, bilo je određenih nastupa novinarskih, ali sve je to bilo sitno i nedovoljno.

Sama ideja da se u Urgentnom centru rade transplantacije, naravno, izazvala je veliko čuđenje, jer Urgentni centar ima sasvim drugačiju namenu. To je, inače, najopterećenija zdravstvena institucija u našem sistemu, i sad baš oni da vrše transplantacije i da treba angažovati velika sredstva, veliki broj stručnjaka i tako, i posebnu brigu za oporavak lica kojima je izvršena transplantacija.

Još nekoliko detalja. Od kako je Zlatibor Lončar postao ministar, prestale su transplantacije. Dakle, ako nema njega, nema ni transplantacija. On nema vremena, a drugima ne da da to rade, čak ni Hrvate više ne zove u pomoć, jer bi morao neko posle obavljene transplantacije da daje izjave za javnost, a on je ministar, pa pošto nije vršio transplantaciju, ne ide da on daje, a do sada je radio samo on.

Dakle, ispada da je naša država sistem transplantacije bazirala na samo jednom čoveku, koji nema nikakav program, niti je sam unosio neke sistemske karakteristike u taj rad, a to je najkomplikovaniji rad u medicinskoj struci.

U ministarstvu Zlatibor Lončar je najviše dva sata dnevno, a posle pravi razne kombinacije po kafićima, sa Nikolom Petrovićem i Aleksandrom Đorđevićem, koje se tiču otimanja para.

To je nešto što je, izgleda, opšti manir u sadašnjoj vladi Srbije, a tako, do krajnjih konsekvenci izveden u slučaju Zlatibora Lončara.

Dešava se čak da neke zdravstvene ustanove Zlatibor Lončar iz ministarstva plaća pre vremena, za određene usluge, a sve za veliku proviziju koja se na izvestan način ostvaruje.

Kad nekoga treba proveriti ko im predstavlja smetnju ili naći kompromitujuće činjenice, onda se angažuje BIA. BIA je ta, dakle, koja omogućava Zlatiboru Lončaru da se upusti nekažnjeno u ovoliki kriminal. BIA onda prisluškuje telefone, presreće i-mejl poruke, komentare na blogovima, duboko su i u sajber kriminalu, iz BIA-e curi mnogo toga, jer za njene operativce nema ni zakonske odgovornosti ni morala, ni bilo čega drugog.

Nikola Petrović i Aleksandar Đorđević su zajedno sa Zlatiborom Lončarem švajcarskoj medicinskoj kući, farmaceutskoj kući „Novartis", obećali stavljanje na listu leka „đilenija", na listu koju finansira naše zdravstveno osiguranje. A od njih su, kao za uzvrat, dobili donaciju za postradale u Obrenovcu u visini od 250 hiljada evra. Tu su bila sanitetska vozila, rendgen i ultrazvuk, kao da niko ne zna da farmaceutska industrija nikome ništa ne poklanja bespovratno ili bez usluge, pogotovo jednoj državi kojoj naplaćuje inače neke druge usluge.

I „Novartis" je to sve što je isporučivao višestruko naplaćivao. „Novartis" je obećavao i uštede našem zdravstvenom sistemu u lečenju obolelih od multiple skleroze, a profit ili prodaja tog leka će im doneti desetine miliona evra. Taj „Novartis" je poznat po tome što odavno podmićuje lekare širom sveta, a radio je svojevremeno ovde i sa Tomicom Milosavljevićem u vezi vakcina protiv gripa.

Republički fond zdravstvenog osiguranja služi, kako kažu naši lekari, članovi Srpske radikalne stranke, koji su nam pomagali u sastavljanju ovih ekspertiza, kao protočni bojler za isporuku novca.

Za Obrenovac se, dakle, zna da je dobio opreme u vrednosti od 250 hiljada evra, a koliko je Zlatibor Lončar dobio još se ne zna, ali saznaćemo. Može se već nešto i provizorno sračunati.

Nikola Petrović, koji u svemu tome učestvuje, kupio je švajcarski sat „roleks" od 480 hiljada evra, a nikome ne mora da ga prijavi, pošto to nije nekretnina, nego pokretna imovina.

Lončar se, inače, nekom prilikom mnogo uplašio Čumeta. Vi znate ko je Čume, sad je u zatvoru, to je vođa surčinskog klana. Navodno ga je negde Čume jurio vozilom po Dedinju iz nama nepoznatih razloga. Nama su nepoznati ti razlozi, ali Zlatiboru Lončaru nisu nepoznati. A on je, naravno, bio čovek koji je pripadao Zemunskom klanu, kad su se razdvojili Zemunci i Surčinci, kad su međusobno ratovali. Mislio je tada da ga Čume kao osvetnik juri da ga likvidira. Priveli su Čumeta u BIA-u, ispitivao ga je lično direktor BIA-e. Možete misliti koliko je važan Zlatibor Lončar.

Lončar niti čita knjige, a ne može ni da piše kad ne čita knjige. To se vidi i po njegovom siromašnom rečniku, bednim manirima, neznanju u vezi zdravstva.

Nedavno je u Narodnoj skupštini branio zakone iz oblasti zdravstva. Sve probleme tog katastrofalno vođenog sektora sveo je na volonterske specijalizacije i karticu zdravstvenog osiguranja. Zakoni koji su bili doneseni bili su nepotrebni i neadekvatni. Rasprava je bila višečasovna, ali bez ikakvog meritornog značaja. Jedinu je korist srpski narod imao od te rasprave, što se pokazalo prvi put javno, direktno u javnosti, koliko je Zlatibor Lončar nekompetentan i kao lekar i kao ministar.

Iste te večeri je opet bio u Urgentnom centru, gde su čekali satima hrvatske doktore da vrše, navodno, neku transplantaciju. Opet im je plaćan novac na ruke, bez poreza i dažbina. Tako nam provode tu medicinsku reformu.

Pošto je reč o asistentu u 43. godini, na predmetu na kome ima preko 50 profesora te životne dobi, dakle, ne docenata, nego profesora, on nadoknađuje svojim luksuznim životom nestručnost u naučnom radu. Taj njegov BMV navodno košta, taj njegov džip košta oko 100.000 evra. To je, dakle, ono što smo mogli o tim konkretnim pojedinostima danas da vam saopštimo.

Što se tiče njegovog šuraka Gorana Andrića, koji je postao beležnik, da vam još napomenemo, da je toj notarskoj kancelariji pripao novobeogradski blok, koji se planira da bude obuhvaćen projektom „Beograd na vodi". Dakle, sa ove strane reke Save. Celi projekat Fond za lečenje dece u inostranstvu je njegov. On će tu uzimati donacije velikih farmaceutskih kompanija, trgujući s njima, i to po principu: vi meni pare, ja vama lekove na listi itd. Očekuje se da tu bude malo novca zaista fondu za decu a najviše novca Zlatiboru Lončaru. Za devet meseci Zlatibor Lončar nije nikakav ozbiljan projekat pokrenuo. Odobren je pre pola godine kredit Svetske banke za nabavku uređaja za zračenje malignih bolesti. Čuveni gama-nož, uređaj za lečenje tumora mozga je obećao u januaru, još nije raspisan tender. Znači, taj uređaj ne može da se zadugo još dobije. Obećao je da će rasvetliti slučaj nestalih beba, ni tu ništa nije uradio. Jedino što je bio spreman da govori o lekovitosti marihuane.

Urgentni centar je organizovao na Kopaoniku za skijaše i njihove pratioce, dakle to mu je mnogo značajnije od lečenja obolelih od raka i drugih teških bolesti. Trenutno oko 150 miliona evra stoji na računu jedne banke u Luksemburgu, koji je namenjen izgradnji kliničkih centara u Srbiji. Više plaćamo kamate za taj kredit nego za depozit. U Srbiji je na tržištu mnogo neregistrovanih i nekvalitetnih lekova. Ministarstvo na to ne obraća pažnju. Koristi se neki lek „lidokain". Mesecima se koristi iako je Evropska unija upozorila na opasnost od njegovog korišćenja. Nije povučen sa tržišta. Preko određenih aktivista sindikata zdravstva podmićuje Lončar određene ljude da mu ne bi smetali, a čak imamo podatke da je instrumentalizovao i grupu novinara da za njega rade, da o njemu afirmativno pišu, i da za to dobijaju novac.

I treći elaborat: u njemu se ponavljaju mnogi od ovih detalja koje sam vam već izneo, ali i neki novi, da se u Urgentnom centru Zlatibor Lončar ponaša bahato, bezgranično samovoljno, nesavesno, viče, galami, postrojava starije i iskusnije od sebe. Dakle, maltretira one lekare koji stvarno nešto znaju i umeju da rade svoj posao. Drži vizite profesorima i daje im instrukcije za lečenje i negu. Smenjuje direktore klinika, Kliničkog centra Srbije i odeljenja, koji u struci imaju značajno mesto, a dovodi poslušne ljude. To bi, dakle, bilo u najkraćim crtama ono što smo vam obećali za Zlatibora Lončara.

 

    A 1.

Kriminal u belom: plaćanje lekarske usluge "ispod stola"

Mito za poneti

Mnogi lekari u Srbiji su korumpirani, to je tužna istina. Među njima se nalazi i dr Dušan Gligorijević iz Beograda koji uzima sve što mu pacijenti ponude: pečenje, umetničke slike, nameštaj, piće, kolske kapije…Ipak, najradije uzima novac. Zauzvrat on zdrave šalje na lečenje na koje bolesni koji ne plaćaju mito čekaju mesecima.

Doktor Dušan Gligorijević radi kao lekar na Odeljenju za vaskularnu hirurgiju KBC Zvezdara u Beogradu. O njemu, njegov bivši pacijent Milić Gajić iz Beograda u dopisu direktoru Centra piše kako je korumpiran do srži.

Sredinom novembra 2008. godine Gajić je sa jednim prijateljem, sada pokojnim Vojislavom Marinkovićem, otišao kod doktora Gligorijevića. Marinković je, naime, tvrdio kako je čuo da je hiperbarična komora dobra i za zdrave pacijente, pa pošto nije mogao da dobije uput Gajić mu je predložio da za određenu svotu novca isti nabavi preko Gligorijevića.

Doktor je Marinkovića posavetovao da ode kod svog lekara, nabavi uput za pregled kod njega (Gligorijevića), a on će mu napisati uput za hiperbaričnu komoru. Kada su sledećeg dana sa uputom ponovo došli, lekar ih je putem mobilnog telefona zamolio da dođu u lekarsku sobu, a ne u ordinaciju, jer osoblje zna kakav je, pa može da posumnja. Marinković je dobio uput koji je očekivao, a posle završene terapije doktora Gligorijevića je "častio" sa 500 evra.

Gajić tvrdi da ovo nije jedini slučaj da Gligorijević uzima mito. I sam Gajić se jedno vreme lečio kod ovog lekara i za običnu melem pomadu kojom je mazao ranu na nozi plaćao doktoru 60 evra iako ista u apoteci košta samo 1.000 dinara.

Jednom prilikom je Gligorijević u Gajićevom stanu video sliku koju je naslikao Bora Mirković. Pod izgovorom da joj je ram loš, a da on (Gligorijević) ima prijatelja koji će besplatno da ga zameni, lekar je odneo sliku i nikada je više nije vratio. Navodno je morao njome da podmiti doktorku koja je operisala Gajićevu sestru. Sliku je Gajić platio 500 evra.

Od Gajićeve sestre doktor je uzeo i 300 evra da bi joj sredio operaciju kuka. Do pomenutog hirurškog zahvata je došlo mnogo kasnije, čak bi sestra pre bila operisana da je regularno čekala na red. Novac je Gajić uspeo da povrati i od tada je u sukobu sa Gligorijevićem koji mu je rekao da je on jedini koji je nazad dobio pare.

I Gajićev brat je išao kod Gligorijevića. Nosio je pečeno jagnje, ponekad i prase, ali je doktor najviše voleo pare. Gajić i njegov brat su mu za zakazivanje operacije žuči izradili i besplatno montirali metalnu kapiju vrednu 400 evra. Prevozili su mu besplatno i nameštaj od Beograda do Uba, a zatim i na Zlatibor. Poklonili su mu i deo kožne garniture. Sveukupno za operaciju su platili daleko iznad hiljadu evra.

Iako je sve poklone primio Gligorijević obećanu operaciju nikada nije zakazao, a Gajićev brat je hitno operisan kada mu je pukla žučna kesa. Jedva je ostao živ.

U međuvremenu je Gajić od Gligorijevića počeo da traži pare nazad, a ovaj ga je prijavio za – iznudu. Kako Gajić tvrdi, doktor Gligorijević uživa zaštitu jednog načelnika policije na Zvezdari koji mu pomaže da izbegne opelješene pacijente.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

POTSEĆANJE NA DEO UČINKA STRANIH OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI U OSTVARIVANJU CILJA RAZBIJANJA SRBIJE

12. mart 2015. Komentari su isključeni

 

“Svu materijalnu moć uložićemo za otupljivanje i zaglupljivanje ljudi. Ljudski mozak i svest mogu se izmeniti. Posejaćemo haos, neprimetno ćemo ih uputiti da veruju u pogrešne stvari. Naći ćemo saveznike i istomišljenike svuda pa i u samoj Rusiji. Rezultat će biti konačno gubljenje samosvesti.

Neprimetno, ali aktivno i stalno, doprinosićemo zaglupljivanju činovnika i stvaranju neprincipijelnosti. Čast i državni poredak predstavljaće nešto prošlo i nepotrebno, što će se ismejavati. Biće pojedinaca koji će uvideti šta se događa. Njih ćemo učiniti bespomoćnim, izložićemo ih podsmehu…”

 

 

 

RAZBIJANJE SRBIJE

 

A pojedini detalji ove priče sa naših prostora su se možda odigrali baš kako je opisano, a neki možda i nisu , i o njima ćemo saznati mnogo kasnije, tada kada nam ni jedan državni interes više neće biti značajan i onda kada naša svest bude takva, da od drveta ne razlikujemo šumu…!!!!

 

©Geto Srbija

materijal naveden

ZDRAVSTVENE USLUGE U MAJDANPEKU NALIK NEKOJ OD NAJSIROMAŠNIJIH ZEMALJA AFRIKE!!

21. februar 2015. Komentari su isključeni

 

Opštoj bolnici u Majdanpeku, osim osnovnih sredstava za rad, nedostaju i lekari specijalisti pedijatrije, hirurgije i anesteziologije. Postoji opasnost da bolnica prestane sa radom, a najbliža zdravstvena ustanova tog tipa udaljena je 100 kilometara. U kakvom stanju je bolnica u Majdanpeku, govori i pismo grupe lekara i medicinskih sestara upućeno redakciji, u kome oni iznose razloge zbog kojih je to tako, pominjući i ulogu direktora ove ustanove, dr Zorana Miloševića, kao najodgovornije ličnosti.

 

 

PROBLEMI U BOLNICI

 

Mnogo smo se obradovali kada nam je cenjeni ministar zdravlja, doktor Zlatibor Lončar došao u posetu. Čovek od prakse, iskustva, očekivali smo neki razgovor sa našim direktorom, smernice ka što boljem radu, ali i promene na bolje. Na žalost, to se nije desilo.

Ružno je i bode oči da u ovakvom vremenu,gde nema posla, plate su takve kakve jesu, gde se po zakonu ne mogu primati radnici u zdravstvenim ustanovama, kod nas ipak primaju nemedicinsko osoblje, a u isto vreme se stalno priča da imamo viškove tog kadra; zar nije logičnije preraspodeliti postojeće ljude?

I nije reč o tome koja radna mesta se popunjavaju, nego ko i kako dolazi na ta mesta! Na primer, na mestu magacionera, zaposlen je izvesni Dejan Kostić, partner bivše-sadašnje glavne sestre hirurgije (ne znamo više u kom je svojstvu čvrsta SPS-ovka ).

Po sličnom principu, zaposlen je Dejan Glišić na mestu domara. Takođe, i suprug sestre iz ORL ambulante, predsednice sindikata sestara, Boban Bilav, kao vozač saniteta, sa vrlo malo vozačkog iskustva, inače suprug sestre direktorove (dr Zoran Milošević) supruge alijas "paša"…

Ako u Zakonu o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13 i 63/13-ispravka), u članu 27 e piše da "Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2015. godine", zašto su ta lica primljena?

Da krenemo dalje od odeljenja…

Na Internom odeljenju, na preglede kod specijaliste-interniste, pacijenti čekaju satima, dok se naš dragi kolega, bivši direktor, smiluje da radi. Njegove metode lečenja bi trebalo ispitati, jer je smrtnost kod pacijenata velika, broj bolesničkih dana veliki, terapija nejasna…Ukratko, čoveka bi trebalo poslati na edukaciju. Inače, bi trebalo bi poraditi na dogrevanju odeljenja, jer ide zima i na odeljenjima je hladno.

Na Ginekologiji rade dva ginekologa, a direktor dr Zoran Milošević i dr Radiša Arsić, mada poštuju radno vreme, sa etikom ne stoje nikakoLeče zavisno od raspoloženja, od dana u godini, vremenskih prilika…Dr Radiša Arsić se često neartikulisano obraća osoblju, kolegama. Ko zna, možda ga treba uputiti na pregled kod ORL?

Dečije odeljenje, uz interno, više puta spominjano u novinama, čak i na televiziji, mislimo da je sada bolje, ima i novih koleginica na stažu, pa će dr Marija Stefanović, moći mirna da ode u zasluženu penziju.

Hirurgija je posebno zanimljiva, jer je tu načelnik istovremeno i jedini hirurg. U normalnim okolnostima, on, dr Branko Vranješ, nikada ne bi bionačelnik, jer je u pitanju osoba koju jednostavno mrzi da radi svoj posao, dolazi u sedam sati ujutro, a odlazi u 11 ili 12, najkasnije oko 13 časova. UZ objašnjenje da je "imao naporan dan".

Molimo da ubace jednog hirurga sa iskustvom, koji bi da znao da vodi ovu službu kako treba, jer je tamo, čini nam se, najveće rasulo: bivša-sadašnja glavna sestra Nena Abdulić se za sve pita, svime rukovodi, čak i ako je otišla na odmor i bolovanje.

U odsustvu je postavila za svoju zamenicu, izvesnu Jelenu Đorđević, sestru bez iskustva, željnu novca, iskompromitovanu, sa bratom bivšim narkomanom i ocem alkoholičarem. I takva osoba treba da rukovodi lekovima (i terapijskim narkoticima) i drugim trebovanjima?

Medicinski tehničar sa hirurgije Bojan Pavlović , za koga se ne zna da li je završio ili kupio diplomu. Naime, čovek trguje diplomama iz Prokuplja, kao na pijaci, zavisno šta kome treba. Radno vreme mu je klizno , pre podne, od 8 do 12, jer je "potreban u stranci". Niko ne zna kojoj, a ni gde, jer stranka sigurno nije u lokalnom kafiću…

Po kazni je u hirurškoj ambulanti. Inače, tog čoveka niko ne viđa, ali, u određenom periodu nestanka Trodona, intezivno se družio sa onim koji su zavisnici od ovog narkotika. U prosekturi, frižider ne radi…

Neko bi konačno morao da dovede u red ovu bonicu, jer su i rad i pružanje zdravstvenih usluga, nalik nekoj od najsiromašnijih zemalja Afrike.

 

©Geto Srbija

materijal: lIst protiv mafije

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 5.382 drugih pratioca

%d bloggers like this: