Почетак > СВЕТ > EKSKLUZIVNO: OPERACIJA “MOJSIJE” ( Srbija “postaje” novi Izrael)

EKSKLUZIVNO: OPERACIJA “MOJSIJE” ( Srbija “postaje” novi Izrael)

3. јануара 2013.

 

Na međunarodnoj diplomatskoj sceni pojavili su se planovi izmeštanja stanovništva i institucija države Izraela u slučaju da islamski teroristi pobede u ratu sa Amerikom.

Svetski analitičari tvrde da će u narednih pedeset godina Srbija postati idealno mesto za stvaranje nove jevrejske države.

Najnovije političke, vojne i ekonomske inicijative govore u korist ove tvrdnje.

 

 

Operacija Mojsije

 

 

PAD IZRAELA!

Samo nas jedna decenija deli od obeležavanja čitavog veka netrpeljivosti i sukoba između Arapa i Jevreja oko statusno najkontroverznije države na svetu – Izraela.

Glavni grad Izraela, Jerusalim predstavlja istorijsku lokaciju koja je kolevka i sveto mesto islama, hrišćanstva i judeizma, tri najuticajnije svetske religije.

Jerusalim je posle dve hiljade godina ponovo postao glavni grad Izraela, ali tek posle "Sedmodnevnog rata", kada je okupiran u jevrejskoj kontraofanzivi protiv jordanskih snaga.

U katastrofalnom porazu zemalja koje su vodile rat protiv Izraela, pored velikih gubitaka u ljudstvu i tehnici, neke su izgubile i delove teritorije, kao na primer Sirija koja je ostala bez Golanske visoravni.

Uživajući podršku SAD, Izrael je još tada ignorisao zahteve UN za povraćaj teritorija gradeći na njima vojna utvrđenja i etnički čista jevrejska naselja.

Osim odnosa sa susedima, glavni problem ove "biblijske države" je pitanje palestinske nacije, arapskih starosedelaca.

Tokom stvaranja Izraela, stotine hiljada Palestinaca bilo je proterano u okolne arapske države i izbegličke kampove.

Izraelski zločini doveli su do oružanog otpora koji je predvodila Palestinska Oslobodilačka Organizacija (PLO) sa Jaserom Arafatom na čelu.

Iako je u najtežim trenucima svoje borbe PLO ponekad pribegavao i klasičnom terorizmu pri čemu su često stradali nevini (kao na rimskom aerodromu), Arafat je uz Če Gevaru postao jedan od glavnih simbola otpora i borbe za slobodu u dvadesetom veku.

Promena svetske političke scene nakon raspada Sovjetskog Saveza doprinela je da čak i arapske države uskrate podršku palestinskom otporu.

Amerikanci su tražili priznavanje Izraela, a Arapi su zahtevali rešavanje palestinskog pitanja.

Pod pritiscima sa obe strane kompromisno rešenje je nađeno u stvaranju palestinskih autonomnih oblasti u pojasu Gaze i Zapadne obale.

Palestinska "Intifada" je prekinuta, a izraelska vojska se povukla.

Iako se činilo da je rešenje na pomolu, mir nije dugo trajao.

Diplomatski nepromišljeni potez Jasera Arafata, koji je podržao Irak u Zalivskom ratu, dao je zeleno svetlo Izraelu da krene u konačni obračun sa palestinskom državom.

Od tada Izrael otvoreno primenjuje etničko čišćenje, napada na civilna i izbeglička naselja, vrši atentate i otmice, upade i borbena dejstva na palestinskoj teritoriji.

Ovi postupci izazvali su novi ciklus neviđenog nasilja i jačanje islamističkih palestinskih terorističkih grupa.

Ponovni rat u Palestini iskorišćen je kao glavni argument u borbi islamskih terorista protiv zapadnog sveta, od Hamasa i Hezbolaha do Al Kaide i Gama Islamie. Amerika i Izrael vode "globalni rat protiv terorizma", zapravo protiv navedenih terorističkih organizacija, ali njegov ishod je neizvestan.

Zato je napravljen plan "Mojsije", za izmeštanje stanovništva i institucija Izraela u slučaju pobede islamskog terorizma u ratu sa Amerikom.

ANTISEMITIZAM I SRBIJA!

U vreme hladnog rata svet je i po pitanju Izraela zauzimao suprotne stavove.

Naša zemlja, predvodnica "treće strane" sveta u vidu Pokreta nesvrstanih zemalja, zastupala je stav da je "Izrael veštačka tvorevina stvorena voljom velikih sila primenom sile i nepravde", što joj je omogućilo važnu diplomatsku i ekonomsku ulogu na Bliskom istoku.

Bezbrojni poslovni aranžmani, koncesije na naftna polja, izvoz stručnjaka, tehnologije, ali i vojne opreme i naoružanja govorili su u prilog profitabilnom stavu nepriznavanja Izraela.

Osim što je sarađivala sa arapskim državama, SFRJ je pružala diplomatsku, vojnu i logističku pomoć PLO i Jaseru Arafatu.

Vojnička i obaveštajna obuka palestinskih boraca za slobodu sprovođena je u kampovima za obuku na teritoriji Jugoslavije, ali i arapskih zemalja.

Vrhunac ove saradnje bio je kada je SFRJ primila ranjene borce PLO posle izraelske agresije i okupacije Libana.

Scene ranjenika koji mašu našim zastavama i nose Titove slike dok ih iznose iz aviona izazvale su nepodeljene simpatije za borbu PLO sve do današnjih dana.

Ipak, vremena su se promenila.

Sa nestankom SSSR-a i početkom raspada SFRJ i naše državno rukovodstvo je priznalo postojanje države Izrael sledeći primer arapskih država.

Prekinuta je svaka pomoć PLO, jedino je zadržana neformalna ambasada palestinske samouprave u Beogradu.

Važno je napomenuti da za sve vreme dok je zvanična politika SFRJ bila na strani PLO i arapskog sveta, u Jugoslaviji nije bilo antisemitizma.

Na našim prostorima Jevreji žive više od 400 godina, još od proterivanja iz Španije i Portugala u XIV veku.

Veliki broj Jevreja našao je utočište u okrilju tada najžešćeg protivnika Španije – Turske.

Jevreji su tada u velikom broju došli i u Srbiju, Bosnu i Makedoniju.

Jevreji su tokom četiri veka bili ravnopravni učesnici u životu srpske države.

Neki od velikih predstavnika srpske kulture i inteligencije bili su upravo Jevreji.

Književnici Oskar Davičo, Danilo Kiš, Aleksandar Tišma, slikari Oskar Herman, Leon Koen, Ivo Rajn, ali i naučnici kao što su Gavro Švarc, Lavoslav Šik, Zvonimir Rihman, Mirko Brejer i drugi.

Do početka Drugog svetskog rata u Kraljevini Jugoslaviji živelo je preko 60.000 Jevreja, ali nacistički teror preživelo je svega 15.000.

Između 1948. i 1952. godine 8.000 domaćih Jevreja preselilo se u Izrael.

Prema popisu iz 1991. godine, u SR Jugoslaviji je ostalo oko 3.000 Jevreja.

U Vojvodini je registrovano 513 Jevreja, što čini 0,02% ukupnog broja stanovnika.

Samo u Novom Sadu živi nešto više od 100 pripadnika ove nacije.

DAVID PROTIV GOLIJATA!!!

Ideja o izmeštanju stanovništva i institucija u slučaju sloma jevrejske države datira još od prvog arapsko-izraelskog rata.

U vreme hladnog rata Izrael je bio svestan da je njegov opstanak vezan za sudbinu Amerike i Britanije.

Bez američke podrške, Izrael bi nestao i pored velikih gubitaka ujedinjene arapske vojske.

Izraelsko rukovodstvo je bilo u dilemi na koji način da odbrani posle toliko godina ponovo uspostavljenu državu.

Operacija "David" šifrovano je ime za prvu soluciju odbrane Izraela.

Naziv operacije je preuzet iz starozavetnog predanja – David je trebalo da simbolizuje Izrael u borbi protiv Golijata koji je predstavljao arapski svet i SSSR.

Operacija "David" je predstavljala klasičnu odbranu granica i teritorija, i to po svaku cenu.

U tu svrhu od Amerike je bila zatražena tehnologija za proizvodnju atomskog oružja.

Pošto SAD nije bila najsigurnija u jevrejsku hladnokrvnost, ova tehnologija je u Izrael došla tek sedamdesetih godina.

Posle dve ratne pobede Amerikanci su procenili da su Jevreji dovoljno zreli da vladaju situacijom u slučaju trećeg arapsko-izraelskog rata.

Želeći da se pri odbrani zemlje maksimalno osloni na sopstvene izvore u slučaju poraza SAD, Izrael je razvijao i sopstvenu vojnu industriju.

Izraelska vojna industrija – IMI je razvila proizvodnju svih vidova naoružanja, od klasičnih do najmodernijih borbenih sistema.

Iako ne priznaje da poseduje nuklearno oružje, Izrael je više puta pretio upotrebom ovog oružja u slučaju novog napada na njihovu zemlju.

Operacija "Mojsije" predstavlja drugu opciju izmeštanja stanovništva Izraela.

Jasna je asocijacija na priču iz Starog zaveta u kojoj je Mojsije izveo izrailjski narod iz Egipta otvorivši prolaz kroz Crveno more vodeći ga ka obećanoj zemlji.

Ovom planu nije išlo u prilog to što bi poraz SAD značio i nestanak Zapadne Evrope, a upravo to su bile alternativne destinacije novog Izraela.

U Africi su se u to vreme stvarale nove nezavisne države, Južna Amerika se tresla od kubanske revolucije, Azija i Australija su osećale pretnju Crvene Kine koja bi u jurišu počistila marionetske režime, tako da ni tamo ne bi bilo mesta za zidanje novog Jerusalima.

BEG U EVROPU !!!

Sa prestankom pretnje nuklearnog rata i usvajanjem nove globalne strategije SAD operacija "Mojsije" je izbila u prvi plan.

Pošto su bili upoznati sa planom SAD koje su u narednih trideset godina želele da prisvoje 80% svetskih rezervi nafte, okupacijom Sirije, Libije, Iraka, Irana…, Izraelci su prognozirali jačanje islamskog terorizma i sukob civilizacija globalnih razmera.

Za razliku od scenarija iz vremena hladnog rata, u ovom slučaju čovečanstvo ne bi u celosti palo pod vlast jedne opcije već bi se u novoj podeli sveta našlo više odvojenih i međusobno izolovanih celina.

Analitička služba Mosada (izraelska kontraobaveštajna služba) trebalo je da izradi detaljnu analizu za odabir nove zemlje pri čemu su se morali uzeti u obzir sledeći zahtevi:

– buduća teritorija Izraela mora biti država u čijoj prošlosti nije bilo antisemitizma, tj. da u njoj ne deluju jači antisemitistički pokreti i partije;

– to ne sme biti nacionalna već pre svega multikulturalna građanska država;

– većinsko stanovništvo ne sme biti islamske veroispovesti;

– teritorija države mora biti kompaktna celina sa definisanim granicama;

– poželjno je članstvo u političkim i vojnim evroatlantskim organizacijama;

– država mora da ima izlaz na značajnije more i osnovnu infrastrukturu;

– broj stanovnika ne bi trebalo da bude veći od 10 miliona;

– ekonomski sistem mora biti otvorena kapitalistička privreda sa velikim procentom stranog kapitala;

– pre početka evakuacije, izraelska država i njeni građani treba da poseduju 25% privrede i zemljišta odabrane zemlje.

Izbor je sužen na evropski kontinent i Rusku Federaciju, jer su Afrika i Azija po mišljenju Mosada trajno nestabilna područja gde velike sile ne bi tolerisale stvaranje novih država.

Sa druge strane, severnoameričke države i Australija bi u slučaju poraza zapale u ekonomsku i političku krizu, a otpale su i zemlje Južne Amerike, zbog revolucionarnih previranja i građanskih i lokalnih sukoba.

Zbog veličine Ruske Federacije i nenaseljenosti pojedinih oblasti, razmišljalo se o ponudi za otkup teritorija.

Tada je na vlasti bio Boris Jeljcin, koji bi za određenu sumu i pod jačim pritiskom pristao na takvu ponudu.

Ipak, Jevreji su odustali od ove ponude pošto je u Rusiji antisemitizam endemski – bilo ga je i pod carevima i pod komunistima.

U takvim uslovima bili bi verovatniji novi sukobi, nikako novi Izrael.

Kao i Rusija, i Evropa je imala antisemitističku prošlost.

Od Španije u XIV veku pa do Nemačke i njenih saveznika u Drugom svetskom ratu, gotovo sve države Zapadne i Istočne Evrope u svojoj istoriji imaju makar po jedan veliki progon Jevreja.

Osim toga, evropske države su u većini slučajeva države sa nacionalnim predznakom, te bi stvaranje suverenih jevrejskih entiteta dovelo do novih sukoba i konačnog kraja puta za Mojsijevo pleme.

SRBIJA – POSLEDNJE UTOČIŠTE !!! 

Sa nastajanjem novih država u Evropi, pojavila se ideja o uticanju na aktuelna dešavanja na terenu u cilju promene granica i etničke strukture odabranih država, čime bi se u određenom vremenskom periodu ispunili navedeni zahtevi.

U detaljnoj analizi bivših republika SFRJ, Republika Srbija se pojavila kao kandidat koji bi uz eventualna doterivanja mogao da bude idealan izbor za novi Izrael.

Razlozi su sledeći:

– antisemitizam kod Srba neuporedivo je blaži nego u ostalim balkanskim zemljama;

– Srbija je po Ustavu, ali i po broju nacionalnih manjina, građanska a ne nacionalna država;

– većinsko stanovništvo je hrišćansko a islamski deo je izolovan, što je kasnijim dešavanjima i formalizovano u obliku okupacije Kosova i Metohije;

– Srbija je kompaktna, granice prema susedima datiraju još od Prvog svetskog rata, a granice sa otcepljenim republikama bile bi naknadno definisane što je i bio slučaj sa Dejtonskim sporazumom;

– i pre 5. oktobra u Srbiji je postojala tendencija da se krene u evroatlantske integracije a sa petooktobarskim prevratom se krenulo i u praktičnu realizaciju;

– izlaz na more čak i u slučaju raspada zajednice sa Crnom Gorom bio bi obezbeđen preko Grčke do Egejskog mora;

– Srbija je vremenom postala otvorena za strana ulaganja.

Poslednji uslov, koji je podrazumevao vlasništvo nad 25% nepokretnosti, svoju realizaciju dobio je dolaskom vlade "ekonomskih eksperata" na saveznom i republičkom nivou.

Ljudi u tim vladama su zbog ekonomskog interesa ili pripadnosti određenim obaveštajnim službama bili spremni da učestvuju u ovom planu.

Činjenica koja je posebno odgovarala realizaciji izraelskog plana je bio katastrofalan natalitet većinskog naroda u Srbiji.

Matematički je dokazano da će za pedeset godina Srbi u Srbiji postati manjina.

Takva šansa se nije smela propustiti.

Jevrejsko rukovodstvo je u upražnjenom mestu videlo božije proviđenje.

Tel Aviv je dao zeleno svetlo za početak realizacije operacije "Mojsije".

Početak mešanja Izraela u dešavanja na prostoru SFRJ poklapa se se dolaskom demokratske administracije Bila Klintona.

Najistaknutiji učesnici američke politike prema Srbiji iz Klintonovog kabineta bili su upravo jevrejskog porekla. 

Da li je zaista slučajnost što su Jevreji Medlin Olbrajt, Ričard Holbruk, Džejms Rubin i Vesli Klark učestvovali u raspadu SFRJ i u zločinima nad Srbijom?

Osim medija koji su pod kontrolom jevrejskog kapitala, u ovu borbu su se uključili i poznati evropski intelektualci jevrejskog porekla predvodeći kampanju satanizacije Srbije.

NOBELOVCI I OLIGARSI

Iako su se u operaciji "Mojsije" posebno isticali američki Jevreji ne treba zaboraviti ni njihove evropske sunarodnike.

Eli Vizel, dobitnik Nobelove nagrade za mir, posetio je Srbiju da bi na licu mesta čuo i video istinu o zločinima nad srpskim narodom.

Posle gotovo dve nedelje provedene u Srbiji, Vizel se po povratku u Francusku javio sa arsenalom optužbi na račun Srbije i njenog naroda.

Prilikom njegovog boravka ostala je upamćena Vizelova ravnodušnost na svedočenje dečaka iz Gospića kome su ustaše pred očima zaklali oca i majku.

Da li je slučajnost što su i druga dva najistaknutija evropska srbomrsca bili Jevreji – desničarski filozof i publicista Anri Bernard Levi i ozloglašeni kosovski administrator Bernard Kušner.

Posebno mesto u aleji jevrejskih "velikana", koji su dali svoj doprinos krizi na tlu bivše SFRJ i uticaja na unutrašnju političku i medijsku situaciju u Srbiji, pripada američkom Jevrejinu mađarskog porekla Džoržu Sorošu.

Njegova organizacija Fond za humano i otvoreno društvo još uvek deluje u našoj zemlji.

Upravo je on – zajedno sa ruskim jevrejskim oligarsima, Borisom Berezovskim i Mihajlom Khordohovskim – za vreme vlasti Borisa Jeljcina trebalo da bude nosilac projekta otkupa teritorija u Rusiji potrebnih za stvaranje novog Izraela.

Sličnu ponudu Soroš je prošle godine izneo i Srbiji predlažući joj prodaju Kosova i Metohije. 

Svi navedeni ugledni evropski i američki Jevreji dali su svoj doprinos realizaciji plana "Mojsije".

Njihove odluke i napori bili su samo deo aktivnosti u Mosadovoj strategiji "uticanja na aktuelna dešavanja na terenu u cilju promene granice i etničke strukture odabrane države".

Drugi deo plana trebalo je da bude izveden na licu mesta uz pomoć ljudi iz Srbije.

Zdušno podržavajući pojedine opozicione političke partije tog vremena, jevrejski lobisti su pripremali svoje pulene koji su planirani da u budućnosti preuzmu vlast u Srbiji.

Petooktobarskim prevratom i dolaskom koalicije DOS na vlast konačno je "krunisan" dugogodišnji rad obaveštajnih službi SAD i Izraela.

Na vlast u Srbiji konačno su došli ljudi koji su bili spremni ali i od ranije upućeni u planove izmeštanja stanovništva i institucija države Izraela na tlo Srbije.

OD PROSVETE DO PRIVREDE 

Glavni nosioci te politke bile su nevladine organizacije čija je uloga bila nadgledanje, usmeravanje i koordnicija zakonskih i drugih projekata čijim se donošenjem i sprovođenjem Srbija pripremala za buduću jevrejsku kolonizaciju.

Pod njihovima ali i stranim pritiskom učinjeni su sledeći koraci:

– Srbija je proglasila aboliciju za hiljade osuđenih albanskih terorista

– Blokadom u radu na novom Ustavu, Srbija je i dalje jedina građanska država u Evropi čiji većinski narod nema pravo na svoju nacionalnu državu

– Rasformirana je SR Jugoslavija sa osnovnim ciljem cepanja jedinstvene teritorije na kojoj živi srpski narod

– Pokrenuta je ustavna inicijativa o regionalizaciji Srbije rasparčavajući je na 6 autonomnih pokrajna

– U postojećoj pokrajni Vojvodini izneti su predlozi za dvodomnu pokrajnsku skupštinu u kojoj bi Srbi bili neproporcionalno zastupljeni i Ustav Vojvodine po kojem bi Srbi bili samo njeni građani dok bi manjine imale svoj nacionalni suverenitet i identitet

– U školskim udžbenicima pojavila se falsifikovana istorija u kojoj se NATO agresija zvala "akcija" a koja je opravdana "srpskom tvrdoglavošću"

– Ministarstvo prosvete je predložilo ukidanje predmeta srpski jezik i uvođenje govornog jezika

– Aktivno se radilo na razbijanju Srpske pravoslavne crkve, ona je bila prisiljena na priznavanje rimskog pape istovremeno dajući podršku sveštenicima koji su zagovarali "novi ekumenizam".

Iz perioda borbe protiv Miloševića jedna nevladina organizacija po mnogo čemu se razlikovala od drugih.

Po svome imidžu, ustrojstvu i delovanju ona je više ličila na paravojnu formaciju nego na građansku inicijativu.

Visoki funkcioner ovog "narodnog pokreta" jevrejskog porekla bio je glavna ličnost za saradnju sa strukturama SAD i distribuciju novčane pomoći dobijene od Američkog kongresa.

Uostalom, teško je poverovati da je sličnost logoa militantne Jevrejske odbrambene lige sa sedištem u SAD i logoa našeg "spontanog narodnog pokreta" slučajna.

Domaći logo se, inače sa zapanjujućom pravilnošću, pojavljuje na mestima gde je ugrožen američki nacionalni interes.

Mogao se uočiti u Venecueli prilikom pokušaja svrgavanja predsednika Uga Čaveza i u Gruziji kada je naš petooktobarski scenario "prepisan" do detalja.

Priča o operaciji "Mojsije" ne bi bila kompletna ako se ne bi spomenulo izručenje građana Srbije Haškom tribunalu.

Optužnicu za zločine na Kosovu, po kojoj je isporučeno bivše državno i vojno rukovodstvo, podigla je tužilac Luis Arbur, kanadska Jevrejka, koja je na tom položaju zamenila Jevrejina Ričarda Goldstona.

Trenutno predsedavajući sudija Haškog tribunala takođe je američki Jevrejin Teodor Meron. 

Istovremano sa zakonodavnom delatnošću država se i u ekonomskom pogledu potpuno predala ulagačima iz Izraela.

Realizujući uslov o posedovanju minimalnih 25% privrede i zemljišta, od strane izraelske države i građana Izraela pre početka kolonizacije, izraelski biznismeni i firme preplavile su Srbiju.

Jedan od najznačajnijih izraelskih privrednika Josi Maiman, predsednik grupe "Merhav", bio se sastao sa pokojnim predsednikom Vlade Srbije, kao i sa ministrima finansija i poljoprivrede.

Simptomatično je da je tadašnji ministar za poljoprivredu Dragan Veselinov, i pre nego što je postao ministar, putovao u Izrael gde je samoinicijativno razgovarao o mogućnostima kupovine izraelskih sistema za navodnjavanje u vrednosti od 400 milona dolara.

Izraelci su tom prilikom iskazali interesovanje za privatizaciju mreže kanala DTD kao strateški važnog sistema čijim bi posedovanjem kontrolisala gotovo celokupna proizvodnja hrane u Srbiji. 

U svetlu "vojvođanskog projekta" postavlja se pitanje zbog čega bi Vlada Republike Srbije finansirala navodnjavanje zemljišta kada je u svom programu najavila privatizaciju i prodaju poljoprivrednih kombinata strancima koji u posedu imaju već većinu obradivog zemljišta u Vojvodini.

U izraelskim krugovima postoji interes i za druge oblasti, pre svega za oblast nekretnina, prehrambenu industriju i telekomunikacije.

-Kompanija "Astrum" je kupila nekoliko hektara preko puta Kalemegdana.

-Firma "Europort", u saradnji sa američkim "Kolijersom", kupuje komplekse zemljišta u blizini aerodroma "Surčin".

-Kompanija "Levinstajn" i Saul Loten kupili su zemlju na teritoriji Novog Beograda.

-Firma "Kardan" i "Englel" zainteresovane su za kupovinu nekoliko značajnih nekretnina u Beogradu.

-Najveći izraelski koncern za kafu, čokoladu i slatkiše "Elit" uložio je 15 miliona evra u kupovinu kompanije "Doncafe".

-Kompanija "Avital" na jugu Srbije kupila je fabriku čokolade.

Interesantno je da je ministar koji je najčešće posećivao Izrael, upravo bivši ministar odbrane Srbije i Crne Gore, a sada i bivši predsednik Srbije Boris Tadić.

O njegovoj najznačajnijoj trodnevnoj poseti Izraelu malo se zna.

Pored susreta sa vojnim i privrednim zvaničnicima Tadić se sastao i sa predstavnicima izraelske vlasti, ali i opozicije.

Ovakvo nesvakidašnje zbližavanje sa celokupnim političkim vrhom Izraela analitičari uzimaju kao potvrdu da je operacija "Mojsije" nacionalni projekat prioritetne važnosti koji ujedinjuje sve relevantne političke i ekonomske faktore Izraela.

Tih dana vojni ministar iznosio je izjave o strateškoj saradnji Srbije i Izraela.

Pitanje odabira vojnotehničkog partnera strateško je pitanje od nacionalne važnosti jer se tiče nacionalne strateške odbrane.

U vezi sa ovim morala bi da se izjasni Skupština Srbije jer ono za sobom povlači i nesagledive posledice u političkom, bezbednosnom ali i istorijskom smislu.

Ovaj odabir, naravno, u ratu protiv terorizma stavlja Srbiju na stranu Amerike.

Posledice takve odlluke biće vidne u budućim terorističkim napadima na našu zemlju.

Ovi i slični ataci biće logičan ishod bliske saradnje Srbije sa vojnim i obaveštajnim službama Amerike i Izraela. 

Dokaz o "izraelizaciji" srpske vojske ugledni vojni analitičari nalaze u inicijativi da obuku domaće obaveštajne službe vrši izraelski Mosad, ali i u prisutnosti izraelskih oficira u ministarstvu odbrane u svojstvu specijalnih savetnika i posmatrača.

Još jedan vid vojnotehničke saradnje, koju je Tadić gromoglasno najavio, jeste nabavka opreme i naoružanja iz Izraela.

Nelogičnosti koje proizilaze iz spiska lepih želja vojnog ministra mogu da se tumače samo na dva načina: ili je u pitanju svesno učestvovanje u operaciji "Mojsije" ili je na delu prosta korupcija u vidu novčane provizije.

U svakom slučaju, Tadić je samoinicijativno iskazao interesovanje za, pre svega, pešadijsko naoružanje.

Ako se izuzme mogućnost kupovine ili proizvodnje izraelske puške "galil", koja je zapravo kopija "kalašnjikova", kao jedina mogućnost ostaje uvoz "tavora".

Proizvodnja puške "tavor" u Srbiji ne dolazi u obzir jer Izrael proizvodnju pokušava da premesti u SAD, kako bi se izvršilo buduće preoružavanja armije SAD po povlačenju puške "M-16".

Uvoz "tavor" pušaka u Srbiju predstavlja i pitanje finansijske opravdanosti.

Cena domaće puške "M-21", koja je u skladu sa NATO standardima, daleko je ispod cene "tavora" koja iznosi 3.500 dolara.

Posebno interesovanje vlada i kada je u pitanju nabavka bespilotnih letelica iz Izraela.

Analitičari ovu nabavku tumače kao pripremu za učestvovanje u budućim američkim ratovima.

Tadić se i javno odrekao nasilnih metoda koje su korišćene u 19. veku i upotrebe vojske na Kosovu, te se sa pravom postavlja pitanje protivnika i prostora na kojem će one biti korišćene.

Ne sporeći kvalitet izraelskih letelica neophodno je istaći da su one, pre svega, sofisticirana špijunska oprema.

Da li će one biti korišćena u špijunaži susednih država ostaje da se vidi.

Kao krunski dokaz o "izraelizaciji" srpske vojske vojni stručnjaci ističu modernizaciju sovjetskih lovaca "MiG-21" i "MiG-29", ali i helikoptera "MiL-8" u Izraelu.

Iako u Rusiji i Ukrajni postoje mnogo uspešniji i jeftiniji programi modernizacije, koji su u skladu sa NATO standardima, Tadić se samovoljno odlučio na skuplju ali i lošiju varijantu.

Model uspešne i jeftine modernizacije lovca "MiG-21" postoji u ruskom programu "MiG-21/93".

Ovim programom Indija je modernizovala 150 svojih "migova" i na taj način uštedela za nabavku nove eskadrile lovaca "MiG 29".

I Boris Tadić i Bil Klinton, veliki prijatelji Izraelaca, pored pripadnosti strankama sa istim imenom, dele pacifističku levičarsku mladost, ali i desničarsku ratobornu "starost" koja se javi kad su na vlasti.

Povodeći se primerom svog američkog kolege, koji je izjavio da je spreman "da uzme oružje u ruke, da se bori i pogine za odbranu Izraela", Boris Tadić je odlučio da Srbiju stavi u pogon američko-izraelske vojne mašinerije, zauzevši tako značajno mesto u budućoj jevrejskoj kolonizaciji Srbije. 

Da li je ostatak Srbije isto tako spreman da pristane na plan nestanka Srbije i stvaranje novog Izraela na tlu naše zemlje, možda će se najbolje videti onoga dana kada nam se sledbenici Osame Bin Ladena budu obratili u svom prepoznatljivom maniru.

SPISAK JEVREJA UMEŠANIH U RASPAD BIVŠE JUGOSLAVIJE , 
AGRESIJU NA SRBIJU 1999. GODINE

IME, ZEMLJA, FUNKCIJA 

GEORGE SOROS, SAD, Quantum fond za "otvoreno društvo"

LAWRENCE EAGLEBURGER SAD, Bivši ambasador SAD u Jugoslaviji

HENRY KISSINGER, SAD, Bivši državni tajnik SAD

WARREN ZIMMERMAN , SAD, Bivši ambasador SAD u Jugoslaviji

MADLEINE ALBRIGHT SAD, Državni sejretar SAD

RICHARD HOLBROOKE, SAD, Izaslanik SAD za bivšu Jugoslaviju

ALFRED (AL) GORE, SAD, Potpredsednik SAD

WILLIAM COHEN, SAD, Sekretar odbrane SAD

SAMUEL BERGER, SAD, Savetnik za nacionalnu sigurnost

JAMES RUBIN, SAD, Glasnogovornik State Departmenta

YBIGNEW BRYEYINSKI, SAD, Bivši savjetnik za nacionalnu bezbeznost

ANTONY LAKE, SAD, Bivši glavni savetnik za nacio. bezbednost

WARREN CHRISTOPHER, SAD, Bivši državni sekretar

PETER GALBRIGHT, SAD, Bivši ambasador SAD u BiH

ROBERT GELBARD ,Robert Gelbard, SAD, Izaslanik SAD za bivšu Jugoslaviju

JACKUES KLEIN, SAD, Upravnik UN za sremsko-baranjsku oblast

JOHN KORNBLUM, SAD, Izaslanik SAD za bivšu Jugoslaviju

REGINALD BARTHOLOMEW, SAD, Izaslanik UN za bivšu Jugoslaviju

JOHN DEUTSCH SAD Bivši CIA direktor

RICHARD KAUZLARICH, SAD, Ambasador SAD u BiH

STUART EINSENSTAT, SAD, Bivši pomoćnik Državnog sekunda. za sigurnost

STEPHEN Oxman, SAD, Bivši pomoćnik Državnog sekunda. za Europu

RICHARD SCHIFER, SAD, Ambasador u Izraelu, izaslanik za JU.

IRA MAGAZINER, SAD, Bivši glavni savetnik za sigurnost

MARAK GOULDING,, SAD, Podsekretar Ujedinjenih Nacija

JEFFRY SAX, SAD, Tvorac ekonomskog programa za Istočnu Euro.

MAURICE GOLDSTEEN, SAD, Institut za međunarodnu ekonomiju

ELIE WIESEL, SAD, Nobelovac, zahtijevao bombardovanje Srba

ROBERT FROWICK, SAD, Šef misije OEBS u BiH

TIM GOULDIMAN, SAD, Misija OEBS u Hrvatskoj

DAVID BORNSTEIN, SAD, Potparol SFOR-a u BiH

TOM LANTOS SAD, Kongresmen, uvek protiv Srba

PETER TARNOFF SAD, Pomoćnik, državnog sekretara. za politička pitanja

KATTY MARTHON, SAD, Predsednica Organizacije za slobodu medija

ROY GUTMAN, SAD, Novinar, dobio Pulicera za laži o Srbima

DAVID KAPLAN, SAD, Dopisnik TV mreže ABC iz BiH

LARRY KING, SAD, Čuveni CNN voditelj

WOLFF BLITZER, SAD, Izveštač CNN-a

PETER USTINOV, SAD, Poznati glumac, rekao "Srbi su retardirani"

STEVEN SPIELBERG, SAD, Poznati reditelj i srbomrzitelj

WESLEY KANN CLARK, SAD, NATO general, ratni zločinac

MALCOM RIFKIND, Britanija, Bivši Ministar odbrane

GERALD KAUFMAN, Britanija, Član Blerove Laburističke stranke

NIGEL LAWSON, Britanija, Bivši Ministar financija

DAVID HUNT, Britanija, Komisija za borbu protiv antisemitizma

SIR LEON Brittena, Britanija, Predsednik GATT Komisije

SIR ALFRED SHERMAN, Britanija, Bivši savetnik Margaret Thatcher

PETER MENDELSOHN, Britanija, Blairov saradnik, ministar trgovine

DAVID HANNEY, Britanija, Britanski ambasador u UN

NORA BELOFF, Britanija, Dopisnik Observera

MAURICE SAATCHI, Britanija, Organizator studentskog protesta u BG “97.

CARLOS WESTERNDORP, Španija, Predstavnik međunarodne zajednice u BiH

JORGE SAMPAIO, Portugal, Predsednik Portugala

RICHARD GOLDSTONE, J. Afrika, Bivši predsednik Haškog Tribunala

BRONISLAV GEREMEK, Poljska, Administrator OEBS

GIAN DE MICHELLIS, Italija, Bivši Ministar spoljnih poslova

RUPERT MURDOCH, Austral. , Medijski magnat

JAMES WOLFENSON, Austral., Predsednik Svjetske banke

EUGEN LANSKI, Češka, Potpredsednik Češke republike

HENRY WEINNANS, Holandija, Bivši Ministar spoljnih poslova

PETRU ROMAN, Rumunija, Bivši premijer, vođa Demokratske stranke

GYORGY KONRAD, Mađarska, Predsednik Svetskog PEN kluba

EDGAR BROMFMAN, Kanada, Predsednik Svetskog Jevrejskog Kongresa

SIMON WIESENTAL, Austrija, "lovac na naciste"

TEDDY KOLEK, Izrael, Gradonačelnik Jerusalima, mrzitelj Srba

SIMONE WAIL, Franc., Bivša predsednica Europskog Parlamenta

ROBERT BADINTEUR, Franc., Predsednik čuvene "Badinterove komisije"

BERNARD-HENRY LEVY, Franc. , Filozof, predvodnik grupe srbomrzitelja

ANDRE GLUCKSMAN, Franc. , Filozof, član Levijeve grupe filozofa

JACQUES DERIDA, Franc. , Filozof, član Levijeve grupe filozofa

ALAIN FINKELKRAUT, Franc., Filozof, član Levijeve grupe filozofa

LORAIN FABIUS Franc. Bivši Premijer

TANS CILER, Turska, Bivša Premijerka

DANIJEL COHN-BENDIT, Franc., Vođa studentskog protesta iz 1968.

GABY GLUMAN, Švedska, Predsednica švedskog PEN kluba

JACQUES ATALLY, Franc., Predsed. Europske banke za obnovu i razvoj

RICK SALUTIN, Kanada, Pisac, Učesnik studentskog protesta u BG “97.

JOSEF "JOSHKA" FISHER Nemačka Ministar spoljnih poslova

HELMUTH KOHL Nemačka, Bivši, nemački kancelar

FREIMUT DUWE, Nemačka, Izaslanik OESS za slobodu štampe

LUC LEVY, Franc., Direktor Francuskog kulturnog centra u BG

BERNARD KUSHNER, Franc.

JACK LANG, Franc. Bivši Ministar kulture

LAYAR MOJSOV , Makedonija, Visoki funkcioner bivše Jugoslavije

MICHAEL FRIDMAN, Nemačka, Savetnik bivšeg kancelara Kola

ISRAEL KELMAN, Austrija, Vlasnik 51 posto pljačkaške Dafiment banke

MARGARET KOCH, Švajcarska, Predsednica Švajcarske konfederacije

BORIS YELTSIN, Rusija, Bivši predsednk Rusije

YEGOR GAIDAR , Rusija, Bivši Premijer

ANDREY KOYIREV, Rusija, Bivši Ministar spoljnih poslova

SERGEY Kirienko, Rusija, Bivši premijer (1998.)

SERGEY KIRIENKO, Rusija, Bivši Premijer (1999)

ALFRED KOCH, Rusija, Bivši zamjenik Premijera (do 1997.)

ANTHOLY CHUBAIS , Rusija, Bivši Jelcinov savjetnik

GENADI BURBULIS, Rusija, Bivši Ministar finansija (kod Gajdara)

VLADIMIR ZYRINOVSKY, Rusija, Vođa Liberalno-demokratske partije Rusije

GRIGORY YAVLINSKY, Rusija, Vođa bloka Jabloko (stranke centra)

MICHAEL ZADORNOV Rusija, Ministar finansija (kod Primakova)

SERGEI STEPASHIN, Rusija, Ministar unutarnjih poslova

SERGEI LAVROV, Rusija, Ambasador Rusije u Ujedinjenim Nacijama

BORIS BEREZOVSKY, Rusija, Bilioner, medijski magnat

BORIS NIEMTSOV, Rusija, Bivši ramenik Premijera Kirienka

ALEXANDER RUTSKOY, Rusija, Vođa pobune u Ruskom parlamentu

PETER AVEN, Rusija, Bivši Ministar spoljne trgovine

MIHAEL FRIDMAN, Rusija, Bankar, sa Avenom suvlasnik Alfa banke

VLADIMIR GUSINSKY, Rusija, Medijski magnat, pred. Ruskog Jevrejskog Kong.

MICHAEL HODOROVSKY, Rusija, Menatep Banka

ALEXANDER SMOLENSKY, Rusija, Prestoničnaja Banka

VITALY MALKIN Rusija, Ruska, Kreditna Banka

VLADIMIR YASIN, Rusija, Ministar ekonomije (kod Černomirdina)

ANTOLY SOBCHAK, Rusija, Gradonačelnik Sankt-Petersburga

YULLY VORONTSOV, Rusija, Bivši ambasador Rusije u UN

YEFIM ZVIAGILSKY, Ukrajina, Bivši Premijer

SONJA LICHT, Jugoslavija, Predsednica Soros fonda za Jugoslaviju

CZESLAV MILOS, Češka, Nobelovac, tražio bombardovalje Srba

DAVID KALEFF, USA, Savjetnik za javne odnose kod Milana Panića

LASLO SEKELY, Jugoslavija, Dopisnik mnogih Sorošovih izdanja

DRAGOSLAV AVRAMOVIĆ, Jugoslavija Bivši guverner NBJ, "vođa opozicije"

©Geto Srbija

Creative Commons лиценца

Advertisements
  1. 3. јануара 2013. у 21:02

    Уколико се Срби не окрену Господу и биће тако.

    Свиђа ми се

  2. Радован
    4. јануара 2013. у 07:51

    Имајте на уму да онај ко није дорастао неким захтевима није одговоран ако по њима не поступа. Одавно је требало разумети да човечанство просто није дорасло нормама које му неко одозго намеће а ко је итекако тога свестан. Ипак, није ли то изванредна прилика да се под изговором спроведе казна над онима који нису у стању да одговоре „нормама“?

    Свиђа ми се

  3. 4. јануара 2013. у 08:32

    Interesantna analiza sa dosta neoborivih činjenica.Jedna mala zamerka-Bernard Anri Levi je levičarski filozof i pogrešno je označen kao levičarski

    Свиђа ми се

  4. Bojan
    4. јануара 2013. у 12:01

    DRAGOSLAV AVRAMOVIĆ, Jugoslavija Bivši guverner NBJ, „vođa opozicije“
    Mlad sam i ne razumem, zar on nije spasio ‘Srbiju’ a ne unistio?

    Свиђа ми се

  5. Siniša Đorđević
    4. јануара 2013. у 12:40

    Pa šta sad nemožemo protiv novca , toliki fanatici nismo . NOVAC nam je postao jedina preokupacija jurimo ga u svim pravcima . Dileri droge se pod pokrovitljstvom „patriotizma“ uzdižu i viču SRBIJA SRBIJA a na drugoj strani pumpaju otrov u vene naše omladine .
    Privrednici koji se kunu u SRBIJU daju takve plate da ljudi koji rade zanjih nemogu ni da prežive a kamoli da stvaraju porodice.
    Dok se te neke stvari ne promene nema napretka možemo samo da nestajemo polako sa sve busanjem u grudi kako smo bili neko i nešto.
    Tužno ali istinito.

    Свиђа ми се

    • slobodan
      5. јануара 2013. у 23:38

      U pravu si,prvo mi srbi da pomognemo jedni druge,da bude malo vise sloge izmedju srba,neznam da li je neko od vas video i osetio sta rade,kako rade i kako se ponasaju srbi medjusobno u dijaspori,nije ni cudo sto nas svi mrze i sto smo u zadnjih 30 godina prikazivani kao najveci teroristi,treca generacija srba u dijaspori polako nestaje,deca koja su se rodila od 96 godina pa na ovamo vise se ne osacaju kao srbi.markenting srbije je nula u inostranstvu,mozemo mi ovde da lajemo do sutra ali opet se dolazi na to da su nam svi drugi krivi i da je samo protiv nas nekakva zavera,kao da smo mi neko i nesto na ovom svetu,albanija sada moze da nas pregazi kad god hoce dok se mi busamo u ruse da ce nam pomoci,u novijoj politici novac uvek pobedjuje,samo se nasi politicari jos nadaju nekoj nazovi pravdi,rusi su nam okrenuli ledja kad je pocelo bombardovanje,pricalo se po srbiji nesmeju oni nas zbog rusa,pa mi smo u evropi;kad ono trt udarise i to zestoko,pametnije nacije danas daju mnogo mnogo para za svoje nacionalne interese ljudima koji mogu da uticu na politiku u svetu samo se kod nas to neradi

      Свиђа ми се

  6. Milan
    4. јануара 2013. у 13:15

    Hoćemo li se opametiti kao narod i država, da mi postanemo Izrael, ne u bukvalnom već u suštinskom smislu (kao Izrael). Pošto postoje određene sličnosti: neprijateljski nastrojene komšije (Albanci), neprijateljski nastrojene strane sile (Njemačka ali i SAD), ali i slobodarsko i kulturno nasleđe kojim možemo da se ponosimo kao malo koji narod. Ovom narodu je neophodna moralna renesansa. Ljudi se moraju vratiti na selo, država mora da ulaže u natalitet, u porodicu, u poljoprivredu, u privredu. Stručni ljudi se moraju zadržati. Država mora da se očisti od korupcije državnih organa, od samog državnog vrha na dolje. Moramo se ugledati na Jevereje, koji uprkos svim nedaćama, pameću, radom i slogom opstaju i bore se za svoje parče slobode na ovoj planeti.

    Свиђа ми се

  7. daniel
    4. јануара 2013. у 17:34

    HENRY KISSINGER, SAD, Bivši državni tajnik SAD dokaz da je ovo klasicna Vatikanska podvala. SRBI nemaju u svom recniku tajnik… Srbi i Jevreji su braca citajte knjige Jevrejsko poreklo Srba i jos mnogo literature koje svedoce tome!!!!!

    Свиђа ми се

  8. Slobodan
    5. јануара 2013. у 00:35

    Boze moj koliko lazi i gluposti na jednom mestu da ne mozes da poverujes!

    Свиђа ми се

  9. мики
    5. јануара 2013. у 14:33

    где се деде ћирилица кад већ толико бринете о србији?колико ме сећање служи,шиптаре је ослободила коштуничина влада,познати јеврејин у србији леон коен је за одбацивање плана о признању косова,путинов директор газпрома је алексиј милер, јеврејин,путинов губернатор и власник фудбалског клуба челси је роман абрамович, јеврајин.живо ме интересује,како ће јевреји опстати у србији ако пропадну америка и европа које иначе воде јевреји у сваком могућем облику.текст је веома слаб у сваком погледу.поздрав!

    Свиђа ми се

  10. nikola
    5. јануара 2013. у 14:35

    … i onda ce nekoliko miliona jevreja da se preseli u srbiju, i od sutra ce ovo da se zove izrael? kakva glupost … a inace ce im kao odgovarati da ova zemlja bude sto manja i bednija? nikakve logoke nema. radije ce svi da se presele u ameriku nego bilo sta …

    Свиђа ми се

  11. stevan
    5. јануара 2013. у 14:46

    oduvek je bilo gde ima dima, ima i vatre. mnogi, cak i neki jevreji su govorili da smo 13-to pleme, izgubljeno. kazu da 50 i 51 glava proroka Danila je posvecena nama. licno mislim da oni preuzimaju vlast u celom svetu, a ne da im treba rezervna drzava. ako bi delic bio tacan, na nama je da im nasu Srbiju ogadimo. svakom normalnom Srbinu je dovoljan gornji spisak da vidi da su nam sve ovo jevreji smestili pocevs od tita jevrejina po ocu i majke poljske plemicke. mi kao pravoslavci, svedoci smo bogoubistvo jevreja, i kao svedoci, moramo biti unisteni. tu spadaju i Rusi, ali malo je teze njih unistiti. ko god trazi drugo objasnjenje o nasem hodu po mukama od 1941 pa do danas, trosi dzabe vreme. nema objasnjenja da sila od 28 zemalja napadne nas, mucenicku Srbiju.

    Свиђа ми се

  12. cetnikdogroba
    7. јануара 2013. у 06:48

    auu!nisam znao dasmo toliko pod kontrolom.da nas kontrolisu strani faktori to se videlo ali bas ovoliko!jadni mi

    Свиђа ми се

  13. 10. јануара 2013. у 11:25

    Ja sam u startu ne poverljiv prema patriotskim sajtovima koji se sluze latinicom.

    Свиђа ми се

    • 10. јануара 2013. у 12:17

      I mi smo u startu nepoverljivi prema „PATRIOTAMA“ koji se služe „ošišanom“ latinicom, kao na primer Vi.
      Toliko o patriotizmu i pismenosti

      Свиђа ми се

  1. No trackbacks yet.
Затворено за коментаре.
%d bloggers like this: