Архива

Archive for јануар 2013

ENGLESKA: KOKAINOM FINANSIRAJU TERORIZAM

31. јануара 2013. 1 коментар

 

Kokain rasprodat u restoranima i noćnim klubovima u Velikoj Britaniji pomaže da finansira frakcije "Al-Kaide", koji stoje iza uzimanja talaca u Alžiru i iza islamske pobune na severu Malija, piše list "The Sundai Telegraph”.

clip_image002                                              

                                     “Ujka Sem” je svuda umešao prste  

  “Al-Kaida u islamskom Magrebu" i savezničke terorističke grupe, navodno dobijaju milione dolara godišnje, omogućivajući plaćanje "čuvarima” – naoružanim krijumčarima droge, prelazak preko Sahare.

Islamski militanti su iskorišćavani za trgovinu koja se razvija sve više i više, dok amerikanizovani karteli služe za kanalisanje svoje robe preko Afrike, a koja završava na evropskom tržištu.

Uhodane “linije” oko Kariba koje su ranije maksimalno korišćene, sada navodno imaju veoma strogi policijski nadzor, pa kokain se sve više prevozi brodovima i avionima u siromašnije delove zapadne Afrike, gde su sve vlade finansijski plasirale velike količine svog novca a radi droge.

Sada se kokain krijumčari u Evropu preko Crne Gore i drugih oblasti pod kontrolom "AKMI" (Al-Qaida au Maghreb islamique ou AQMI) i drugih militantnih grupa, čiji ljudi dobijaju oko 2.000 dolara za svaki kilogram robe.

 

clip_image001

 

"Povećane količine kokaina stižu na britanska i evropska tržišta preko teritorija" AKMI "u zapadnoj Africi i uz podršku" AKMI ‘", rekao je Met Levit, bivši zvaničnik u borbi protiv terorizma u administraciji Džordža Buša, koji je sada direktor Programa za kontraterorizam i obaveštajne poslove u vašingtonskom Institutu. I dodaje da je i potrošnja veća na tim tržištima, što znači da se obrću velike količine novca, a sa tom činjenicom su upoznati i ljudi iz Stejt departmenta koji se bave “borbom protiv droge”. Navodno….

"AKMI" i njeni saveznici već imaju veliko iskustvo u oblasti trgovine ljudima. Važni članovi ovih organizacija, kao Mokhtar Belmokhtar, prijavio se kao začetnik otmica u Alžiru, kojima vršeno finansiranje terorističke karijere njegovih ljudi, počev od poslova duvanskog krijumčarenja, goriva i drugih proizvoda, do otmice zapadnjaka za otkup.

"‘AKMI’ je uspostavila kontrolu nad velikim delom teritorije na kojoj realizuje krijumčarenje, i pruža zaštitu i sigurnost za nesmetan prolaz trgovaca kokaina kroz Saharu", rekao je Levit. "Krajnje odredište ove droge je uglavnom Evropa. "AKMI ‘i njeni saveznici, kao Belmokhtar su ljudi kriminalci, kao i mnogi teroristi", rekao je Amerikanac.

Kancelarija za kontrolu kretanja droge i Ujedinjenih nacija procenjuje da oko 35 tona kokaina sada prolazi kroz Zapadnu Afriku svake godine. Navode primer iz 2009, kada je avion "Boing 727”, za koji se veruje da je nosio 11 tona droge iz Venecuele, pronađen  posle rusenja u severnom Maliju, u blizini grada Gaos, koji je sada pod kontrolom islamskih militanata, piše list “Sundai Telegraph”.

Sve što smo pročitali je deo dokaza, da oni koje nazivamo “međunarodna zajednica” i u koju “imamo poverenje” , kao što je Srbija umela da prednjači u bezrazložnoj hvali te institucije koja se ogleda u radu UN pod nazivom međunarodna zajednica, (a koja nam je uvodila sankcije, bombardovala nas po svom nahođenju, a sada učestvuje u pravljenju još jedne države na teritoriji Srbije), su odlično znali kako se od nelegalnih poslova finansiraju ratovi; kako ratna industrija zapadnih zemalja doživljava dobit; političari tih zemalja obezbeđuju svoje potomke visokim iznosima na privatnim računima; njihove vlade jeftino dolaze u posed prirodnih resursa razrušenih država; a običan narod koji čita ove redove, nemoćno ostade psujući nepravedni svet oko sebe, i shvata da kao pojedinac, pretstavlja jedan izgubljeni šrafčić, koji ne bi nikada imao šanse da sam nešto “pokrene”!!!

P.S. A za Englesku, baš nam nešto “ispuca prsluk”!!! Oni su uvek vodili računa o sopstvenim interesima a preko tuđih leđa. Nas više brinu postupci vlasti Srbije prema sopstvenom narodu……

 

©Geto Srbija

clip_image002[6]

Advertisements

KOSMET: PROGON BEZ KRAJA

30. јануара 2013. Коментари су искључени

 

Sve što i malo podseća na Srbe na Kosovu i Metohiji se uništava već decenijama.

Još se 1981. počelo sa skrnavljenjem pravoslavnih grobalja, uništavanjem crkava, paljenjem manastirskih konaka.

O nasilju nad Srbima da i ne govorim.

 

 

Progon Srba

 

Autor: Janja Gaćeša

 

Nije tada bilo spomenika u Preševu, ni Slobodana Miloševića, koje ovih dana koriste kao povod za sve zulume u Pokrajini.

Niko razuman ne može dovesti spomenik teroristima u Preševu u vezu sa spomenikom neke bake, na primer, koja je umrla prirodnom smrću i sahranjena na groblju u Vitini.

Niko ko ima gram mozga ne može ni zbog koga, ni zbog čega, rušiti nadgrobne spomenike.

Ne samo pravoslavne, već bilo koje vere na svetu. To je suludo!

Niko ih ne sme rušiti, a da se za to oštro ne kazni.

 

To što je Albancima u južnoj srpskoj Pokrajini dozvoljeno nije nikome u Evropi.

Ali Albanci u južnoj srpskoj Pokrajini smeju sve!

Smeju da ruše, pale, ubijaju, tuku, otimaju.

Jedino što će za sve to dobiti je usmena osuda.

Ume ona, kadkad, da bude i ‘‘oštra’‘, ali ostaje usmena.

Iza nje ne sledi kazna za počinioce. Tako je i ovih dana.

‘‘Oprali su usta’‘ mnogi evropski zvaničnici rekavši ‘‘da oštro osuđuju rušenje nadgrobnih spomenika na pravoslavnim grobljima na Kosovu’‘.

Za sav vandalizam, od ‘‘pravednika’‘ i ‘‘demokrata’‘ i ovog puta samo toliko.

 

A šta o svemu misle Srbi na Kosovu i Metohiji?

Mi se, poslednjih dana, budimo i pitamo jesu li porušili spomenike na groblju gde su sahranjeni naši članovi porodice.

Čekamo vesti, tražimo među nabrojanim mestima svoje selo, varoš, nemoćni da bilo šta uradimo, da mrtve zaštitimo.

Ja ne mogu zaštititi grob svoje majke!

 

Niko ko je na ‘‘ove prostore’‘ doveden da zavede red i mir neće ga zaštititi.

Nije da ne može, već NEĆE.

Ni pripadnici KFOR-a, UNMIK-a, ni EULEKS-a, a od vlasti u Prištini tek to ne očekujem, sumnjajući da bi bez njihovog znanja iko smeo činiti te zulume.

Zamislite društvo u kome ni mrtvi nemaju mira, društvo gde su i oni krivi što su Srbi.

Na hiljade nas je ubijeno, oteto, na hiljade spomenika i nadgrobnika porušeno proteklih godina, 150 crkava i manastira uništeno, zatiru se tragovi srpskim crkvama, selima, kućama

To je progon jednog naroda, jedne vere!

To je teror nad Srbima, hrišćanima.

Mesta u kojima se poslednjih dana neljudi razračunavaju sa mrtvima su ista ona u kojima je 17, 18, i 19. marta 2004. gorelo sve što je podsećalo na Srbe.

Srbi na Kosovu i Metohiji nisu iznenađeni poslednjim događajima, mi smo navikli da je sve nenormalno ovde normalno.

I ne samo ovde, već u čitavom ‘‘demokratskom’‘ svetu.

Šta njih briga za moju mrtvu majku i njen spomenik, za mrtvog Ivana i Pantu u Goraždevcu, za borce protiv fašista u Drugom svetskom ratu kojima su spomenik u Vitini porušili.

Šta njih briga za Srbe, i žive i mrtve!

Oni su još davno odabrali stranu preko koje žele svoje planove da sprovedu i povlačenja nema.

Zato se mi ovih dana pitamo čija je odgovornost veća za sve što nam se dešava?

Onih koji zlodela vrše, ili onih koji ih tolerišu i time podržavaju?

Našu Srbiju, koja i u ovom slučaju vesla uzvodno, nemoćna da zaštiti svoj narod, ali ruku širom otvorenih ka tim istim ljudima i institucijama čiju odgovornost pominjem, ovoga puta neću komentarisati.

Ekstremni Albanci, koji ruše spomenike, ne svete se za spomenik u Preševu.

Oni samo koriste svaku priliku da unište još nešto srpsko pa bilo to i groblje.

Setite se 17. marta, i tadašnjeg izgovora za pogrom Srba.

I sumnja u nešto bila im je i ostala da dovoljna da krenu u hajku na nas; to je stara priča.

Retko je ko od njih poslednjih decenija kažnjen za zločine nad Srbima, i zato se nikoga i ničega ne boje.

Ramuš Haradinaj je oslobođen, zar to nije dovoljno?

Njihova odgovornost je velika ali ipak manja od odgovornosti njihovih zapadnih, a pogotovo američkih mentora, koji su ih toliko razmazili, toliko naučili da se pretvaraju i glume da ni oni sami više na znaju šta je laž a šta istina.

Kada toliko dugo lažete, i sami sebe ubedite da je laž istina.

Decenijama traje njihova predstava, decenijama im se toleriše sve i svašta, decenijama igraju po scenariju velikih sila.

Zašto bismo mislili da je sada drugačije?

I dete na Kosovu i Metohiji zna da se u Prištini ništa ne može uraditi, ni jedna odluka doneti, ni jedna poruka uputiti, a da za to predhodno nije dato odobrenje neke moćne zemlje.

Nikada u Preševu ne bi podigli spomenik teroristima da ih na to nisu ohrabrili, ne vlasti iz Prištine, već iz svetskih centara moći.

Nikakva mudrost nije potrebna da bi se to shvatilo.

 

 

Znamo da sve ovo naši zapadni ‘‘prijatelji’‘ stavljaju u pokret i poručujemo da im je odgovornost za sva zlodela koja trpimo ogromna.

Njih krivimo za sve!

Naša je krv na njihovim rukama!

 

 

©Geto Srbija

SRBIJA I KOSOVO BLIZU REŠENJA IZ NUŽDE

30. јануара 2013. 1 коментар

 

Srbija i Kosovo se bliže rešenju, ali samo "iz nužde", a dok je tu evropska perspektiva, vlada u Beogradu pristajaće na kompromise, ocenjuje nemačka štampa.

 

Srbija i Kosovo

 

 

Pregovarački proces napreduje uprkos političkim teškoćama, ali čak i kada se dogovor postigne, njegova primena izaziva nove probleme na terenu, prenosi Deutshe Welle (DW) komentar nemačkog lista Süddeutsche Zeitung.

– Ako želite da ocenite odnose između Srbije i Kosova, imate težak zadatak.

Iz Brisela sve izgleda dobro.

Šefovi vlada iz Beograda i Prištine tamo stalno postižu nove dogovore.

Istovremeno, predsednik ili poslanici u Beogradu grme protiv daljeg popuštanja.

Srpski policajci uklanjaju spomenik albanskim gerilcima, na Kosovu se uništavaju srpski grobovi, piše nemački list.

 

Nemački list podseća da je srpski premijer Ivica Dačić tokom sukoba Beograda i Prištine krajem 1990-ih bio saradnik Slobodana Miloševića, navodeći da Dačić  "ni danas ne želi jasno da osudi preminulog Miloševića".

List ističe da je Dačić, ipak, pragmatičan.

 

Evropska unija je navela da je dogovor s Kosovom preduslov za pregovore o priključivanju.

I Srbija, koja u 2013. godini preživljava već drugu recesiju od 2009. i koja spada u najsiromašnije zemlje Evrope, nada se novčanoj podršci iz briselskih fondova.

Članstvo u EU i pregovori s Prištinom zbog toga su prioritet za šefa vlade", piše Süddeutsche Zeitung.

 

Isti list zatim podseća da je upravo Dačić poslao 200 policajaca u Preševo da bi uklonili spomenik "albanskim gerilcima".

Nemački list navodi da se mnogi srpski političari protive pritisku iz EU.

 

– Što se tiče Kosova, predsednik (Tomislav) Nikolić najviše uživa u pažnji publike.

Sredinom januara, Nikolić je šefu vlade čak osporio pravo da samostalno pregovara u Briselu

Očigledne razlike mogle bi da budu samo gluma, da bi se nacionalistički raspoloženim glasačima prikazala nepopustljivost, zaključeno je u komentaru Süddeutsche Zeitunga.

 

 

 

©Geto Srbija

Izvor: Fena

ŠPIGL: KOSOVO JE “SRCE MAFIJE”!

29. јануара 2013. 2 коментара

 

Špigl: EULEKS spiskao milijardu evra, Kosovo je u rukama organizovanog kriminala, a Uroševac važi za najveći centar trgovine drogom na Balkanu.

 

 

Eulex

 

 

Ovo tvrdi nemački list "Špigl", pozivajući se na svedočenje nemačkog policajca koji je proveo 10 godina na službi u južnoj srpskoj pokrajini.

 

– Misija Euleks sa oko 2.500 ljudi je od 2008. koštala više od milijardu evra – prema jednom izveštaju revizora Evropske službe knjigovodstva, a ona nije donijela uspeh.

Razmere organizovanog kriminala i korupcije su ostale velike, pravosuđe je neefikasno i pod uticajem politike – ističe nemački list.

 

Jedan nemački policajac, koji je već godinama dobro upoznat sa situacijom na Kosovu, potvrdio je taj izveštaj sopstvenim iskustvom.

U tekstu taj policajac prenosi da je na Kosovu već deset godina, te da se za to vreme nije postiglo gotovo ništa, a da je najviše razočaran u policiju.

Prema njegovim riječima, kosovski policajci su, uprkos višegodišnjoj intenzivnoj obuci i opremi koja odgovara evropskim standardima, više zainteresovani za rad na radarskim kontrolama nego za suzbijanje kriminala – to je udobnije i ne zahtijeva kretanje.

– Imam utisak da je korupcija među kosovskim policajcima veoma rasprostranjena.

Kada nekoga uhvate sa ukradenim automobilom, tako su mi pričali, taj samo podmiti policajce i stvar je rešena – rekao nemački policajac.

On je naglasio da se ionako ne može stići do velikih zločinaca.

To, dodao je on, sprečavaju tradicionalne klanovske strukture i stare veze bivše tzv. oslobodilačke vojske Kosova /OVK/ iz koje su regrutovani mnogi policajci.

 

 

Otac nacije

– Od njih se ne može očekivati da vode istrage protiv svojih bivših komandanata koji su se obogatili trgovinom drogom.

Te mreže štiti zid ćutanja koji mi policajci ne možemo da probijemo.

U stvarnosti, mi ni izdaleka ne znamo šta se ovde dešava – istakao je policajac koji je želio da ostane anoniman.

S jedne strane, kaže on, grad Uroševac važi za najveći centar trgovine drogom na Balkanu, a s druge, tu se gotovo nikada ne zapleni veća količina droge.

– Jasno je samo jedno: Kosovo se nalazi u rukama organizovanog kriminala.

Treba samo pogledati koliko je novih benzinskih pumpi i tržnih centara gde niko ne kupuje.

Tu se nameće sumnja da to služi, pre svega, pranju novca – rekao je ovaj policajac.

U tekstu se iznose i navodi o tome kako pravosuđe ne funkcioniše, da je krvna osveta deo kosovske kulture, te da su "stare strukture i dalje jake, a državne institucije slabe", prenosi radio "Dojče vele".

– Ali, niko od odgovornih iz Euleksa ne javlja istinu u Brisel.

Šalju ulepšane izvještaje, što možda i moraju da rade, da bi zadržali svoj posao u inostranoj misiji.

Ali to neće pomoći Kosovu – zaključio je "Špigl".

 

 

 

©Geto Srbija

Srna

Категорије:СВЕТ Ознаке:, , , , ,

BIA “NIJE ZNALA” ZA SPOMENIK; A “ZNA LI” ZA BUJANOVAC..!?

29. јануара 2013. Коментари су искључени

Politički predstavnici, institucionalni – medju kojima se nalaze i oni koji imaju redovana primanja iz budžeta Republike Srbije, kao i nevladine organizacije sa Juga Srbije (oblasti Preševo, Bujanovac i Medveđa ili kako to oni kažu ”Albanci doline“, su skoro završili sa pripremama za održavanje sve narodnih protesta u Bujanovcu, koji je zbog sutrašnje posete predstavnika Visokog komesara za prava Manjine Saveta Evrope Knuta Volebeka odložen za petak.

 

 

Volebek i siptari

Predstavnik Saveta za ljudska prava doline, Ragmi Mustafa izjavio je za Radio Kosovo, da će protest biti održan u petak u 12 sati.

To je zato što će, prema njegovim rečima u “dolinu” doći predstavnik Visokog komesarijata za manjinska prava u Savetu Evrope, Knut Volebek.

Mustafa, očekuje da će na sastanku sa predstavnikom Saveta Evrope, razgovarati ovitalnim pitanjima koja su važna već 12 godina”.

 

 

Savet za ljudska prava je već registrovao niz žalbi koje su podneli meštani albanskih sela Lučane, Dobrosin, a koji su usmereni na proteste zbog prisustva srpske žandarmerije na punktovima u blizini spomenika koji je postavila Srbija u spomen pripadnicima svojih snaga bezbednosti koji su poginuli u sukobu sa pripadnicima terorističke OVPBM.

Ragmi Mustafa, koji prima platu iz državnog budžeta republike Srbije, izražava “zabrinutost zbog spomenika srpskim žandarmima, zato što on izaziva zabrinutost kod albanskog stanovništva”.

Ništa novo u dramaturgiji pripadnika albanske nacionalnosti koji žive u Republici Srbiji, među kojima ima i funkcionera koji redovnije primaju plate iz srpskog budžeta, u odnosu na primanja nekih kategorija građana, kao npr. socijalno ugroženih osoba, dečijih, bolesnih,…itd, a čija prava mogu biti mnogo više ugroženijanego što je razlog scenografije masovnog okupljanja Albanaca sa Juga Srbije…

Ali takva uvežbanost okupljanja, koja već 50 godina unazad, ima za cilj da zloupotrebom slobode javnih okupljanja, vrši pritisak na vlasti države u kojoj živi i izdejstvuje šira prava za sebe, nego što to imaju pripadnici većinskogi naroda u Srbiji.

Jer, teško može da se nazove opravdanim okupljanje studenata ekonomskog fakulteta iz Bujanovca (gde se nalazi odeljenje ekonomskog fakulteta iz Subotice, gde se nastava odvija na albanskom i srpskom jeziku i gde profesori primaju platu iz budžeta Srbije), ako bi cilj tog okupljanja bio podizanje tenzija zbog uklanjanja spomenika terorističkoj OVPBM – koja je ubijala srpske policajce – predstavnike zvanične države!!?

Ili da je razlog okupljanja, zbog prisustva pripadnika policije republike Srbije na teritoriji sopstvene države, u čijem je sastavu Bujanovac, Preševo i Medveđa.

 

 

Obzirom da onaj “mali propust” BIA-e Srbije, kada nije znala ko to u Vlasotincu kleše, pravi i postavlja spomenik paravojnoj albanskoj grupi sa juga Srbije, onda bi im ova informacija verovatno otvorila oči u sagledavanju “folklorno opasnih nastupa” građana države Srbije pripadnika albanske nacionalnosti.

Ili možda oni ne žele da smatraju sebe za građane (stanovnike) države Srbije, ali zato žele da imaju pristupa svim institucijama koje finansira Sbija!!!

Eeee, a kada bude došao Knut Volebek, neka ga Ragmi Mustafa i njegovi predstavnici saveta za ljudska i manjinska prava, priupitaju koja prava imaju pripadnici manjina u Norveškoj, i da li bi smeli svojim postupcima da urušavaju sistem države u kojoj žive,  skrivajući se iza maske “ljudskih prava”!!!

Oni dobro znaju da se pitanja koja ne idu albancima u korist ne postavljaju.

A sada je pitanje, da li Srbija “ume da sačuva” svoju državu???!!

 

©Geto Srbija

ORAHOVAC: DIVLJANJE ŠIPTARSKIH BANDI NAD IMOVINOM SRBA

29. јануара 2013. Коментари су искључени

 

Demolirana i opljačkana još jedna srpska kuća u Orahovcu!

Stariji bračni par Spasoje i Ružica Milićević, po povratku iz centralne Srbije, gde su bili u poseti svojoj deci, zatekli su svoju kuću demoliranu i opljačkanu.

Provalnici su se uvukli u kuću kroz podrumska vrata na kojima su prethodno razbili staklo a zatim u potragu za njima znanim plenom, ispreturali sve stvari u njoj.

 

 

Orahovac

 

 

Vlasnici kuće, koji su posle nešto više od mesec dana odsustva, juče (28. 01. 2013. God.) posle ponoći doputovali kući, nisu tokom noći hteli da pomeraju ispreturane stvari, ostavljajući priliku Kosovskoj policiji da obavi uviđaj, što je ova, po njihovoj prijavi, tokom dana i uradila.

Na prvu proveru stanja svog domaćinstva, otkrili da su im provalnici odneli 35 litara rakije i verovatno još neke stvari od pokućstva, što je teško utvrditi u kratkom roku, jer su im skoro sve fioke od ormara, otvorene i ispreturane a stvari iz njih povađene i razbacane po kući.

Inače, ovo nije prvi put da ova kuća, koja se nalazi u blizini linije etničkog razdvajanja grada, bude provaljivana i pljačkana.

Slična provala se dogodila i marta 2010. Godine, kada su provalnici, takođe u odsustvu vlasnika, odneli mnogo vrednije stvari iz kuće i za šta tada niko nije odgovarao.

Kuća je bila nekoliko puta i kamenovana i oštećivana, a počinioci nikada nisu bili pronađeni.

Zbog svega toga vlasnik kuće se dugo premišljao i tek po nagovoru drugih, nevoljno pristao da slučaj prijavi Kosovskoj policiji, ne očekujujući, poučen dosadašnjim iskustvom, da će provalnici i ovoga puta biti pronađeni i da će pričinjena mu šteta, eventualno, biti nadoknađena.

Ovo je postala gotovo redovna pojava u gornjem, srpskom delu Orahovca, da vlasnici kuća, posle svakog svog odsustva, zatiču svoje kuće u ovakvom stanju, zbog čega mnogi, iako imaju potrebu da putuju, izbegavaju to da čine, strahujući za svoju imovinu, pa se može reći da da je Srbima u Orahovcu i na ovaj način, uskraćena sloboda kretanja.

Izvor: Glas Kosova i Metohije

©Geto Srbija

RATEL: “NE”STRUČNA AGENCIJA SA “STRUČNIM” ŠTETOČINAMA

28. јануара 2013. Коментари су искључени

U podivljaloj srpskoj tranziciji, prostor telekomunikacija bio je i ostao poprište najprljavijih obračuna između državne mafije i moćnih pojedinaca sa neprijatnim biografijama. 

Mnogi od tih sukoba preneli su se i u politički život.

Piše: Vuk Stanić

Ratel

Jedan broj pionira elektronskih komunikacija potpuno je zaboravljen, a oni koji su pokušali da komercijalizuju njihove inovacije, doživeli su gorke trenutke.

Pozabavili smo se prošlim i sadašnjim trenutkom ove krivično-pravno zapuštene oblasti, sa osvrtom na dramatične otimačine Telekomovih resursa, ali i na sadašnje masovne elektronske prevare i pljačke koje traju uz podršku države…

Rad Republičke agencije za elektronske telekomunikacije, loše je ocenjen od strane Evropske unije u godišnjem izveštaju o napredovanju.

RATEL nije uspeo da sa tržišta iskoreni kriminalan način poslovanja kakav sprovodi  firma Verat.

Agencija je  izgubila sudski spor sa TV kanalom SOS, dok je Telekom protiv RATELA pokrenuo jedanaest postupaka!

Sa druge strane, RATEL je izgubio upravni spor protiv TV emitera „SOS kanala“.

Slede sporovi u kojima će od građana Srbije, ova i druge privatne kompanije imati pravo da potražuju desetine miliona evra, jer su ih RATEL i RRA, oštetili nezakonitim poslovanjem.

„SOS“ je oštećen dodelom felerične frekvencije, u koju se konstantno meša drugi program Rumunske nacionalne televizije.

Umesto da im dodele drugu frekvenciju, službenici RATELA vode rat za funkcije u Upravnom odboru agencije!

Baveći se sami sobom umesto regulisanjem telekomunikacionog tržišta, stvorila se situacija u kojoj firma „Verat“ može godinama koristi radijske frekvencije, bez dozvole RATELA!

U normalnoj državi odavno bi bio pronađen način da se ovakvo poslovanje propisno kazni, a takve kompanije bi bile oterane sa tržišta.

Ipak „Verat“ korisnicima uredno fakturiše usluge bežičnog interneta čiji se signal emituje preko pomenutih radijskih frekvencija.

Te frekvencije su nacionalno dobro, čiji se zakup mora plaćati, a RATELU i RRA je poveren posao naplate i raspodele.

Pojašnjenja radi treba reći da je kompanija „Verat“  uspela, u vreme kada su dozvole za rad u etru dodeljivane prema političkoj podobnosti, da ostvari monopolski položaj.

Kada je kasnije raspisan konkurs za legalne dozvole po novom Zakonu bili su toliko bezobrazni da su se pozivali na ranije „stečena prava“.

„Verat“ je bio firma iz „BK grupe“ koja je pripadala porodici Karić u vreme kada su bili na vrhuncu moći.

Tada im je obezbeđen povlašćen položaj na tržištu.

Kompanija je potom zvanično prodavana više puta i danas su njeni vlasnici KRESEYCO TRADING LIMITED sa Kipra.

„Verat“ se i danas ponaša kao da je  jači od RATELA i Ministarstva telekomunikacija.

U bilansima uspeha već duže vremena iskazuju gubitak, pa je nejasno zašto, finansijska policija do danas nije proverila da li oni novac iz Srbije izvlače na Kipar.

Svakako je u nacionalnom interesu, da se firme koje su stekle monopolski položaj u vreme sankcija isključe iz tržišnog poslovanja, a da se firmama koje pokušavaju da legalno posluju to i omogući.

Situacija na tržištu je takva da Verat, može da radi i ostvaruje prihod koristeći nacionalne frekvencije bez dozvole, dok „SOS“ kanal sa dozvolom RATELA i RRA, a ne može da posluje jer mu agencije nisu obezbedile slobodnu frekvenciju.

Prethodno pomenuta presuda u kojoj je „SOS“ kanal dobio RATEL sada je otvorila put da ovaj TV emiter, legitimno pokrene novi spor.

Ovog puta spor za naknadu materijalne štete.

Ukoliko sud ponovo presudi u njihovu korist, novac bi im bio isplaćen iz sredstava RATELA, odnosno RRA, čiji  viškovi treba da se prelivaju u budžet Srbije.

To bi značilo da državni novac, odnosno novac građana Srbije zbog grešaka RATELA i RRA, odlazi u džepove privatnih kompanija.

„SOS kanal“ će u sporovima potraživati 6 miliona evra, plus kamate, ako se ne postigne vansudsko poravnanje sa RATELOM, objavljeno je ranije.

Ovde treba podsetiti da je razvoj telekomunikacija u Srbiji, doneo i rat oko pejdžera.

Vlasnik pejdžer firme „Belpadžet“ saopštio je ranije javnosti da su njegovo poslovanje prvo špijunirali preko „Karić banke“, a da su ga potom iz njegove  kompanije izbacili uz pomoću bombi i pušaka.

 

Ne pomaže ni evropska „medijacija“

U domaćem filmu „Rane“ prikazano je kako su  kriminalci išli u korak sa razvojem telekomunikacija.

Prvo su na trenerke kačili pejdžere, a potom su jedni drugima pretili preko mobilnih telefona.

Posle zlatnih lanaca marka mobilnog telefona bila je drugi najvažniji statusni simbol, kriminalnog miljea.

Srećom kriminalci više ne nastupaju u javnosti kao što je to bilo u vreme devedesetih.

Danas su kriminalce, zamenili stranački aktivisti, komesari NGO sektora,  menadžeri stranih banaka i firmi koje radijske frekvencije koriste bez dozvole RATELA.

Oni svojim skupocenim „tač-skrinovima“ šalju poruke poštenom svetu da najskuplji komunikacioni uređaji nisu za sirotinju.

Baš kao što nisu bili ni devedesetih.

Ipak upravo sedam miliona ljudi iz grupe u koju spadaju, siromašni, srednji sloj, penzioneri i različiti gubitnici tranzicije  su ciljna grupa, internet provajdera, mobilnih operatera, TV i radio stanica.

Narod Srbije sve više vreme, umesto na poslu provodi na društvenim mrežama, blogovima, uključuje se u živi program radio stanica, SMS porukama glasa na estradnim takmičenjima.

Za njih se podjednako interesuju RTS, Pink, SBB, Verat, Telenor, VIP, Telekom.

Telekomunikacije definitivno poseduju čarobni štapić koji od sirotinje izvlači velike novce.

Pojedini ovisnici spremni su da gladuju, ali pod uslovom da budu prisutni svakog dana na Fejsbuku i Tviteru.

Odrećiće se nove garderobe i kupovaće kod Kineza, ali će uvek učestvovati u SMS glasanjima rijaliti programa (cena prosečne poruke je od 100 do 400 dinara).

EU je dugo pritiskala Srbiju da se na evropski način reguliše telekomunikacioni sektor, kako bi njihovi kapitalisti mogli da uđu na naše tržište i obogate se iz poslovanja sa našom sirotinjom.

Plan EU je istina mnogo humaniji od onog koji nad nama primenjuju naši tajkuni i političari.

Evropljani su predlagali osnivanje nezavisnih tela koja bi regulisala ovu oblast.

Na papiru, takva tela trebalo bi osim interesa investitora da štite i interese korisnika.

U skladu sa ovim predlozima u vreme Vlade Vojislava Koštunice 2005. godine, osnovan je RATEL.

Pored RATELA postoje i Republička radio difuzna agencija (RRA), Republička agencija za poštanske usluge (RAPUS) i Registar nacionalnih internet domena (RNIDS). 

RATELU i drugim agencijama je data potpuna nezavisnost u radu.

Zaposleni u ovim agencijama primaju evropske plate koje u proseku iznose  21.750 evra za godinu dana.

Ili, izraženo u nekretninama, jedan manji stan u Zrenjaninu svake godine!

Po Zakonu o elektronskim komunikacijama (ZEK) iz 2010. godine i Zakonu o Telekomunikacijama koji je važio do tada, RATEL je trebalo da na fer način zajedno sa drugim telima reguliše oblast telekomunikacija.

RATEL za sedam godina koliko postoji nije sastavio šest meseci poslovanja bez da budu tema medija i društvenih grupa u negativnom smislu.

Ovo nezavisno telo osim troškova od 65.101 evra po zaposlenom, primenjuje malo proklamovanih „evropskih vrednosti“.

Ranije izvršni direktor, a danas direktor RATELA dr. Milan Janković, često je nezakonito zastupao ovu agenciju

Izvršni direktor mogao je RATEL da zastupa samo uz odluku Upravnog odbora,  samostalno zastupanje nije bilo u skladu sa zakonom.

On je odluke donosio  i samostalno.

Neke od odluka su:

Izdavanje dozvole za nabavku i korišćenje radio stanice „SOS“ kanalu i odluku da se televiziji Bačka Palanka ne dozvoli promena emisione lokacije koju su tražili od RATELA.

Nisu sve odluke RATELA, donošene bez odluke Upravnog odbora, ali su članovi upravnog odbora donosili i odluke kada im je istekao mandat, kao što je bila odluka na sednici 153. održanoj 7. septembra 2010. godine.

Tada  je doneta odluka o raspisivanju konkursa za izbor direktora Agencije.

Za direktora je izabran  pomenuti Milan Janković. 

Interesantan je i slučaj predsednika UO RATEL-a dr. Jovana Radunovića.

On se juna 2006. godine obratio zaposlenima i javnosti navodeći da je podneo ostavku Narodnoj Skupštini.

Ostavka je uredno zavedena na pisarnici Skupštine pod brojem: 03-118-1634/10.

Po tada važećem Zakonu mandat u UO mu je prestao momentalno.

Istekom dana prijema ostavke Skupštini, više nema zakonskih mogućnosti da se ostavka povuče.

Ipak, profesor Radunović smatrao je da njegov odlazak sa mesta predsednika ne znači i odlazak iz rada UO.

Posle ovakvog Radunovićevog ponašanja, UO RATELA je razmatrao ceo slučaj, tada su upućeni i pojedinačni zahtevi članova da on prestane da radi.

Ništa nije pomoglo, on jednostavno nije hteo da se povuče… 

Stvar je otišla toliko daleko da je „evropski nezavisno“ telo, zbog srpskog načina rada moralo da traži medijaciju od državnih organa, čije mešanje u njihov rad evropljani ne vole.

Potpredsednik UO Milenko Ostojić obratio se bivšoj predsednici skupštine Srbije, Slavici Đukić Dejanović i Administrativnom odboru Skupštine.

U skladu sa ovdašnjim poslovnim običajima iz Skupštine odgovor i mišljenje nikada nije stiglo.

Iz navedenog je jasno da umesto okončanja rata za telekomunikacione resurse, i uvođenje reda u sistem korišćenja i raspodela frekvencija, sad imamo i rat u samom RATELU.

 

Svakog meseca jedan stan!

Sve ovo dokaz je da telekomunikacije u Srbiji jesu tehnološki napredovale, ali da su igrači u igri vrednoj više milijardi evra na istom nivou kao i u vreme pejdžera.

Neki se ponašaju tako da su zaslužili da im se za Božić pokloni pištolji i  trenerka. 

Primer nesavesnog odnosa prema učesnicima telekomunikacionog tržišta je svakako spor „SOS“ kanala i RATELA.

„SOS“ je frekvenciju dobio na javnom konkursu prilikom raspodele još 2005. godine.

Ubrzo se ispostavilo da od emitovanja na toj frekvenciji u Vojvodini i istočnoj Srbiji nema ništa, jer je sve pokriveno signalom drugog programa Rumunske Televizije.

Emitovanjem na istoj frekvenciji signal „SOS“ je neupotrebljiv.

„SOS“ je prvo pokušavao da na miran način reši situaciju, ali RATEL nije imao sluha, pa su tužili.

Spor je postao medijski interesantan kada se kao advokat RATELA pojavio bivši šef BIA, Rade Bulatović.

Odmah je u javnosti pokrenuto i pitanje da li je Bulatović imao veze sa izborom članova RATELA.

Mediji su podsetili da su članovi birani u vreme kada kada je on bio na čelu BIA, a njegova stranka većinski partner u Vladi Srbije.

Bulatović je u izjavi za medije tvrdio da ne postoji bilo kakva odgovornost RATELA, ali je Upravni sud u Beogradu suprotno njegovoj izjavi presudio u korist „SOS“ kanala.

Spor je trajao godinama, a na sednicama UO RATELA od 2005. godine do marta 2011. godine nije bio tema o kojoj se razgovaralo.

Kada je o ovom slučaju stigao izveštaj u Evropsku komisiju, ljudi su shvatili da model nezavisnih regulatornih tela jeste funkcionalan u EU, ali da su Srbi sposobni da od  evropskih modela naprave, balkanski neodgovorni cirkus.

U istom periodu RATEL je zaključio ugovor o zakupu zgrade po ceni od 4,1 miliona evra, za šest godina.

Kirija na mesečnom nivou je 59.197 evra.

Odnosno jedan dvosoban stan na periferiji Beograda, svakog meseca!

Da su odgovorno poslovali, „menadžeri“ RATELA bi uzeli kredit i za 4,1 miliona evra kupili dve zgrade.

U jednoj bi radili, a drugu bi oni izdavali.

Knjigovodstvena imovina agencije bila bi veća.

Deo novca od kirije koju bi oni uzimali bi odlazio na njihove visoke plate, a novac od zakupa državnih resursa ne bi odlazio privatnoj firmi „Farman“ koja im sada izdaje zgradu, a koja je u vlasništvu biznismena Branislava Grujića.

Osim spora sa „SOS-kanalom“, i nekoliko manjih kompanija, RATEL se sudi i sa državnom firmom „Telekom Srbija“ koja je do sada podnela 11 tužbi protiv agencije.

RATEL je svojim odlukama naterao „Telekom“ da „Telenoru“ na raspolaganje stavi svoje resurse za fiksnu telefoniju.

Dakle resursi koji su građeni novcem građana Srbije, poput troškova naknade za uvođenje telefonskog priključka sada su odlukom RATELA  gotovo besplatno stavljeni na raspolaganje stranim kompanijama.

RATEL je dalje odlučio da „Telekom“ ne može da odredi komercijalno isplative cene za korišćenje ove infrastrukture, prema „Telenoru“.

Naprotiv „Telekomu“ su propisane komercijalno neisplative cene po kojima mora da stavi na raspolaganje svoju infrastrukturu.

Sve to nije bilo dovoljno pa je agencija dodatno „Telekomu“ odredila i cene poziva i vodova za interkonekciju, sa kojima se posluje na rubu isplativosti.

Prema rečima direktora RATELA, Milana Jankovića, Telekom je protiv njih podneo tri vrste tužbi.

Devet tužbi se tiču odnosa Telekoma i Telenora, odnosno odluke o izdavanju druge licence za fiksnu telefoniju.

Jedna tužba zadire u odnose „Telekoma“ i firme „Orion“ koja se registrovala za poslove fiksne telefonije, odnosno odluke da RATEL-a da cene interkonekcije budu iste u svim mrežama.

Jedanaesta tužba tiče se novih cena telefonskih usluga-, kaže Janković.

RATEL kupio geografske karte od 25.000 evra koje na Googl-u koštaju 500 evra

Republičkoj agenciji za elektronske telekomunikacije (RATEL) u radu su potrebne geografske karte terena, jer različit teren utiče na emitovanje TV i radio signala. 

Nemoguće je signal iz Srema poslati za Bačku, a da se prijemnik ne stavi na Frušku goru.

Isto važi i za signal za mobilnu telefoniju i internet.

Imajući u vidu da RATEL dodeljuje frekvencije i naplaćuje takse za njihov zakup, u obavezi su da budu upućeni sa geografskim terenom.

Oni do detalja vode evidenciju o načinima na koji se odrđena frekvencija pokriva nacionalno ili regionalno.

Za te potrebe RATEL je započeo rad sa kartama Vojno Geografskog zavoda koje daju tačnost od 200 metara.

Čak i u centralnoj Srbiji gde je teren raznolik i gde se signali sudaraju sa brdima i planinama tačnost do 200 metara je više nego dovoljna za pravilnu evidenciju kretanja signala.

Ipak RATEL je 2010. godine za 25.000 evra nabavio karte sa tačnošću gustine naseljenosti od jednog metra.

U međuvremenu Google je ponudio softverska rešenja za mape sa preciznaošću od šest centimetara, za svega 500 evra!

 

250.000 evra za službena putovanja

Zaposleni Republičke agencije za elektronske telekomunikacije RATEL, godišnje potroše više od 200.000 evra  na službena putovanja.

Prema ranije objavljenim podacima u 2010. godini potrošili su na službena putovanja 230.000 evra, dok je 2011. i 2012. potrošeno još više novca na „turističke aktivnosti“.

U 2012. godini, direktor agencije Milan Janković i drugi zaposleni RATELA službeno su putovali u Barselonu, od 26.02. do 01.03.

Od 19.03. do 22.03. u Kan, putovali su direktor RATELA i njegova pomoćnica Mirjana Arsekić Kraković.

Od 22.3 do 28.3. Direktor je putovao u Ženevu zajedno sa pomoćnicom Mirjanom Arsekić Kraković.

Od 28.03. do 30.03 bio je na putu za Bukurešt.

Od. 19.04. do 20.04. u Zagreb je putovalo šest zaposlenih RATELA.

Od 20. 04. do 25. 04. Direktor je bio na putu do Hajldelberga.

Od 07.05. do 15.05. Janković i predsednik Upravnog odbora Jovan Radnović putovali su u Peking i Šenšen.

Od 20.05. do 26.05 Sa pomoćnicom Ljiljanom Matavulj, Janković je bio u Dubrovniku.

Od 05.09. do 08.09. Na programu je bilo putovanje za Štokholm, koji su posetili pomoćnice Mirjana Arsekić Kraković i Ljiljana Matavulj i pomoćnik Vladica Tintor.

Od 05.09. do 07.09. Direktor je putovao u Tiranu.

Od 25.09. do 28.09. Janković je „posetio“ Kipar.

Od 09.10. do 10.10.  Bio je u Beču.

Od 13.10.  do 18.10 direktor RATELA, morao je da putuje i u Dubai.

Od 14.11. do 17.11. U Letoniju su putovali: Pomoćnice Mirjana Arsekić Kraković i Ljiljana Matavulj i pomoćnik Vladica Tintor.

Od  14.11. do 16.11. Janković je bio na putu za Brisel.

Od 03.12. do 07.12. Bio je na Malti.

Od 07.12. do 15.12  Ponovo je “službeno” otputovao u Dubai

Potrebu za ovolikim i ovako skupim putovanjima u RATELU pravdaju kao neophodno praćenje trendova i edukaciju zaposlenih.

Zvanično razlozi putovanja su međunarodne konferencije iz oblasti telekomunikacija.

Iako zvanično direktor i drugi povlašćeni članovi RATELA putuju edukacije radi, nije im zabranjeno da se pre i posle konferencijskih skupova okupaju, na plažama Dubaija i Dubrovnika, niti da sa visokim dnevnicama za putovanja obave i ugodan šoping.

 

RATEL-ov sporedni trošak, 52.188.000 dinara!

Pored astronomskih plata u RATELU koje u proseku iznose  u proseku 1.379 evra po zaposlenom, RATEL troši i pedeset dva miliona dinara različite projekte poput edukacije zaposlenih.

Deo sporednih troškova su i  usluge prevođenja (4.788.000 dinara), obrazovanje zaposlenih (2.500.000 dinara), odnosi sa javnošću ( 2.900.000 dinara), ugostiteljske usluge (1.000.000 dinara), reprezentacija (500.000 dinara), pokloni (2.000.000 dinara), nagrade za zaposlene (15.600.000 dinara), putovanja (24.788.000 dinara)…

 

Budžet regulatornih agencija 24.473.951 evra!

Telekomunikacijsko informacionu oblast regulišu četiri agencije sa ukupnim budžetom većim od dvadeset četiri miliona evra.

Agencije su po direktivama iz EU, nezavisne, pa se o novcu koje prihoduju od taksi za oblast koju regulišu malo zna.

Ministar finansija Mlađan Dinkić je ranije obećao smanjenje broja ovakvih agencija koje osim u oblasti telekomunikacija postoje u gotovo svim grana privrede.

Obećao je Dinkić i njihovu veću efikasnost, a predlagao je i da novac koji prikupe od taksi bude uplaćen direktno u budžet države umesto u njihove budžete.

Da je ovakva obećanja Dinkić i ostvario, agencije bi i dalje bile nezavisne u radu, ali bi se moglo uticati na na njihovo rasipničko trošenje novca koje prikupe od taksi.

Dinkić je iz nekog razloga posle formiranja Vlade prestao da priča o ovoj temi. 

U oblasti telekomunikacija postoji prostor da se od četiri agencije spajanjem naprave dve ili čak jedna, da se tako uštedi na visokim platama zaposlenih ali da se postigne veća efikasnost, jer operateri ne bi morali da traže dozvole od dve tri ili više agencija već bi sve završavali na jednom mestu.

Agencije za regulisanje oblasti telekomunikacija su: Republička radio difuzna agencija RRA, Republička agencija za poštanske usluge RAPUS, Registar nacionalnih internet domena RNIDS.

Ove četiri agencije su u budžet 2010. godine prihodovale 24.473.951 evra i od tog novca u budžet Srbije uplatile 13.408.408 evra.

Razliku su trošili na visoke plate, i druge troškove njihovog skupog nezavisnog postojanja.

Iz navedenog je jasno da su agencije skupe i neracionalne.

Formiranjem jedne nove regulatorne agencije za ovu oblast sa nadležnostima svih pomenutih agencija, privredi bi olakšalo poslovanje, dok bi troškovi njihovog rada bili manji, a godišnja uplata u budžet od korišćenja taksi veća. 

 

U godišnjem Izveštaju o napretku u pridruživanju Srbije EU,  u okviru poglavlja 10 piše:

Napredovanje telekomunikacionog sektora u Srbiji je malo i neznatno.

Tržište telekomunikacija je zatvoreno.

Postoji dosta administrativnih prepreka.

Srbija nije pogodno tle za ulaganja u sektor telekomunikacija.

 

 

©Geto Srbija

List protiv mafije

%d bloggers like this: