BOLNICA U UŽICU ZA UMIRANJE ILI LEČENJE: JADNO ZDRAVSTVO, A MINISTAR ??!

 

Grupa mladih lekara užičke bolnice napisala je otvoreno pismo ministarki zdravlja dr Slavici Đukić Dejanović, i dostavila ga magazinu Tabloid sa ciljem da se i šira javnost upozna sa brojnim nepočinstvima koja u ovoj ustanovi sprovodi jedan čovek i njemu odana klika. Posebno nakon skandaloznog trovanja koje se nedavno desilo u ovoj zdravstvenoj ustanovi. Redakcija pismo objavljuje u celosti.

 

 

“Gospođo S. Đukić, pitamo Vas koliko još nesretnika treba da umre u užičkoj bolnici pa da direktorka bolnice dr Raković i direktor zdravstvenog centra dr Božović, ako imaju bar malo ljudskosti i obraza, podnesu ostavke, barem kao moralni čin? Oni to neće uraditi i da im umre još 100 bolesnika. Da li je umrlih osam bolesnika na ortopedskom odelenju užičke bolnice malo?

Treba li da umre sto bolesnika pa da oni budu smenjeni? Pitamo se, gospođo ministarko, da je u bolnici umro neko Vama blizak, kako bi reagovali?

Ne može se u jednoj provincijskoj bolnici pričati o nekoj vrhunskoj medicini, stentovima, pace macerima, a da se zna da ljudi u bolnici umiru kao muve i da za to niko ne odgovara.

Od jedne divne provincijske bolnice nekada pre 30-40 godina među prvima u Srbiji, narod užičkog kraja beži od svoje bolnice kao od kuge. Tamo ide samo ko mora sa velikim strahom da će ikada više doći!

O korumpiranim, nedovoljno stručno obrazovanim lekarima od kojih znatan broj posle specijalističkog ispita nije osim prve strane Kurira pročitalo ništa u svome životu, bolje se i ne može očekivati.

Užička bolnica centar zdravstva zapadne Srbije, postala je izdvojeno odeljenje-stacionar privatnog Dijagnostičkog centra dr Predraga Mijailovića Luneta. On je gazda i direktor Užičke bolnice. I dr Raković i dr Božović su samo njegove marionete koje su partije postavile na ta mesta.

Mesecima, g. ministarko, svaki dan po tri puta na užičkoj televiziji LAV, dr Lune predstavlja svoju ekipu lekara maltene ceo tim internog odeljenja užičke bolnice na čelu sa načelnikom odeljenja dr Selakovićem i šefovima odseka dr Lučićem, dr Trifunovićem, dr Perovićem…I niko na to ne reaguje.

Svi oni imaju jedan jedini zadatak od svog gazde Luneta: prebaciti što više pacijenata iz bolnice u privatni dijagnostički centar dr Luneta, inače prevejanog hohštaplera i intelektualnog invalida, koji ni dve prostoproširene rečenice ne ume da sastavi, napuniti njegove a i svoje džepove, direktno radeći protiv interesa kuće od koje žive i u kojoj rade.

Mi, mladi doktori, koji ne želimo tako da radimo i bedno se prodajemo smo bespomoćni. Uprava zdravstvenog centra i bolnice sve to vidi mesecima i ne reaguje. A, ima tu dosta posla i za organe gonjenja.

Situacija u bolnici je katastrofalna. Stručnost je na nivou pedesetih godina prošlog veka. Bez para od 300-500 evra ne vredi ići kod hirurga za operaciju. I zna se kod prednjači u tome: dr Stanojević koji je hapšen zbog mita, te takozvani Miki Soda.

Veliki broj lekara specilaista svakodnevno beži u radno vreme iz bolnice u privatne ordinacije u Užicu, Požegi, Arilju, Kosjeriću, Bajinoj Bašti…Posle 12 h u bolnici više osim dežurnog nema doktora.

Znamo da je besmisleno što Vam pišemo i da ništa nećete učiniti povodom ovog pisma, jer je dr Božović direktor zdravstvenog centra iz Vaše partije. A narodu je sada jasno zašto smo po kvalitetu zdravstvene zaštite na poslednjem mestu u Evropi, i to zvanično. Jadno zdravstvo i jadan ministar.

Kvalitetnija je zdravstvena zaštita u užičkoj bolnici bila pre 50 godina, kada je deset puta manje specijalista radilo nego sada. A bili su to časni i pošteni Ijudi.

Poseban problem je nepotizam u bolnici: sinovi, kćeri, snaje i zetovi sadašnjih i ranijih doktora koji nisu primani po stručnosti. Neke od njih kao dr Zorana Čitakovića, internistu tata je vodio za ruku da polaže ispite.

Dr Čitaković, inače skriveni homoseksualac od koga bolesnici beže kao od kuge kada hoće sam da ih pregleda u sobi za ultrazvuk srca, plašeći se za svoju zadnjicu od ovog pedera (imamo imena više pacijenata koji su nam potvrdili homoseksualno ponašanje dr Čitakovića!).

Gospođo ministarko, po kom osnovu i zakonu dr Predrag Mijailović- Lune na pragu osme decenije života radi i dalje u bolnici, tačnije, on sada ima 69 punih godina i 45 godina radnog staža. On priča da je neophodan i da bolnica ne može bez njega da radi!

Čovek koji je inače promenio pet partija i kome je kao poslaniku svojevremeno bilo zabranjeno da izlazi na skupštinsku govornicu jer se cela sala Narodne skupštine smejala kada počne da govori ne znajući da sastavi ni dve rečenice.

Tražimo od inspekcije rada i od uprave bolnice da zabrani ulazak dr Predraga Mijailovića u užičku bolnicu, kojoj je naneo veu štetu nego Nemci u oba svetska rata! Da se lekari koji su već mesecima angažovani kod Luneta na štetu bolnice smene sa rukovodećih dužnosti, a nekima da se da i otkaz.

Ukoliko ne bude reakcije na ovo pismo, podnećemo krivične prijave protiv odgovornih u bolnici, ali ćemo mi tada krivične prijave potpisati punim imenom i prezimenom.

Mladi doktori specijalisti užičke bolnice”.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PRIČA SLIČNA MNOGIM SUDBINAMA I DOGAĐAJIMA PO GRADOVIMA SRBIJE GDE SE PARE VRTE…

 

Trideset i jedan potpisnik pisma koje je redakcija magazina Tabloid dobila od grupe građana iz Kikinde, svedoče o zastrašujućem izrabljivanju radnika, pa čak i maloletnika od 13 i 14 godina koji su zbog gladi prinuđeni da rade u neljudskim uslovima. Reč je o nezapamćenom teroru koji sprovode tranzicione krvopije i lihvari koji pljačkaju i državu i narod.

 

 

„Poštovani uredniče, želimo da vam iznesemo nepravdu i ponižavanje nas običnih ljudi koji smo prinuđeni da idemo da radimo uglavnom poljoprivredne radove. Ko je u ovoj državi zadužen da kontroliše rad omladinskih zadruga?

Posebno se to odnosi na "Pro student" zadrugu iz Kikinde, njenog vlasnika i najgoreg izrabljivača nesrećnog naroda Miloša Nemčeva. Ovaj nečasni čovek godinama opstaje, iako ne poštuje ni državu, jer je zakida na svakom koraku, raznim mahinacijama, ne poštuje ni ljude koji rade preko njegove zadruge.

Nije ni čudo što malo po malo, ljudi protestuju pred njegovom velelepnom kućom, a tada ga štite na desetine policajaca od gnevnog naroda! Da je pravde, odavno bi lizao zatvorski tanjir!

Radimo u najgorim uslovima. Ugovara nam je posao, za 800 dinara dnevno, a od toga nam je oduzimao za putne troškove 200 dinara! Gazde kod kojih radimo nam kažu da njih nije briga, jer njemu isplaćuju po radniku 1.500 dinara.

Po najgoroj vrućini radili smo bez minimalnih uslova, nije nam obezbeđena čak ni obična voda za piće! Mnogi su padali u nesvest pod užarenim suncem. Žene i deca pogotovo. Da, deca, dobro ste pročitali, od 13-14 godina! Glad ih je naterala da idu da rade u najgorim uslovima!

Kad je došla isplata, jednu devojčicu je oterao sa rečima da nije ni radila, i to pred ljudima koji samo što ga nisu linčovali zbog toga.

Neviđeni lopov bez stida i srama iskorišćava siromašne ljude. Ko se pobunio, nije više mogao da radi kod njega. Tražio je od ljudi da cinkare onog ko je nešto zucnuo protiv njega. Sve vreme je pretio uz reči da ima moćne zaštitnike, pre svega izvesnog Lučića iz Prigrevice, vlasnika "Kinđa agrara". I zaista je zaštićen kao beli medved! Niko mu ništa ne može.

Više puta se hvalio da ima zaštitu visoko pozicioniranog političara u Kikindi, pokrajinskog poslanika SNS-a Ladislava Tomića, veterinara po struci koji mlati pare na sve strane. Pored plate pokrajinskog poslanika od 130 hiljada, ima i ugovor sa veterinarskom stanicom Kikinda, čija se sumnjiva privatizacija upravo ispituje.

Na čelu te veterinarske stanice je Tomićeva žena koja je pored svoje plate od 100 hiljada dinara omogućila i svome mužu na osnovu ugovora o delu, još dodatnih 100 hiljada. Ali, ako tome dodamo i apanaže koje ima kao predsednik pokrajinske komisije za poljoprivredu od 30 hiljada, te odborničku apanažu od 15 hiljada, plus dnevnice, dolazimo do cifre od neverovatnih 400 hiljada dinara primanja bračnog para Tomić!

A gde je tek rad na crno? Obrađuju i zemlju. Kupio je stan u mikronaselju iako imaju kuću na sprat u vlasništvu, kao i vikendicu na crnogorskom primorju. Kupio je nedavno i skupoceni automobil marke "Pasat", valjda da pokaže da ima para. Tomići drže i skupe, rasne konje. Pa kako je sve to mogao da stekne? Poštenim radom sigurno nije. Narod se pita od čijih novaca?

Sa Milošem Šibulom iz LSV ima posebne aranžmane. „Poslovnu saradnju" proširili su i na političku. Ladislav Tomić je u više navrata ubeđivao ,,kolege" iz LSV-a i "S-a da se udruže. Tomić želi da sruši stranku sa vlasti kojoj samo još formalno pripada. Tražio je od SPS-a da okrene leđa SNS-u koju pljuje gde god stigne. Tomić je navikao da sve kupuje, kao što je kupio i sopstvenu diplomu.

No, ostavimo tu budalu na stranu. Ne bi ga ni spomenuli da ne brani tu krvopiju Miloša Nemčeva. Ne znamo da li će ovaj javni apel uroditi plodom. Mi (nas 31) možemo samo ovako javno da iznesemo šta nam rade gadovi i hohštapleri najgore vrste. Sve izneto u ovom pismu je surova istina. Uzdamo se u vas da ćete objaviti ovo naše pismo. Unapred hvala.“

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

EVROPSKO TRŽIŠTE STRUJOM – UVOD U ZATVARANJE DOMAĆIH ELEKTRANA I PRODAJA ELEKTROPRIVREDE!??

 

Kad već nije mogla da spreči realizaciju tranzita ruskog gasa kroz Srbiju, Evropska unija sve čini kako bi slomila domaću elektroprivredu i učinila je na taj način energetski zavisnom. Lobisti interesnih centara u Londonu i Briselu računaju da će ovakav scenario ubrzo realizovati njihovi lobisti u Vladi Srbije, na čelu sa ministarkom energetike Zoranom Mihajlović. I domaći i strani mešetari ozbiljno razmatraju kako da Elektroprivredu Srbije (EPS) bace na kolena. Cilj je jasan: pretvoriti Srbiju u energetsku koloniju pod izgovorom "liberalizacije tržišta".

 

                 Piše: Insajder E- 8

 

Bude li ovaj monstruozan plan realizovan, lako se može desiti da proizvodnja uglja potpuno prestane, da hiljade radnika sa kopova u Kostolcu i Kolubari ostanu na ulici, bez posla, da domaća proizvodnja struje potpuno prestane (osim iz hidroelektrana) te da kompletna elektromreža bude prodata strancima. Bio bi to kraj poslednjih tragova suverenosti, a Srbija bi i zvanično bila banana-država, nesposobna da funkcioniše samostalno u bilo kom obliku.

Zbog pogrešnih odluka Vlade Srbije, pre svega ministarke energetike i zaštite životne sredine Zorane Mihajlović, i obaveza koje nam je nametnula Evropska unija u oblasti liberalizacije trgovine strujom, Elektro privreda Srbije (EPS) suočiće se sa ozbiljnim finansijskim gubicima u 2014. godini.

Liberalizacija tržišta struje je toliko loše isplanirana da će umesto pada cene ovog energenta, privrednim subjektima biti isporučena veoma skupa struja! Građani će svakako da to osete po svojim leđima, kad im privreda i sve javne, komunalne i druge uslužne firme, prenesu dodatni namet na vilajet, odnosno nenadani trošak svale na mučnog građanina kroz dizanje cena i usluga.

Cena struje privredi i javnim institucijama će biti uvećana od 20 do čak 45 odsto, zavisno od lokacije. Tome će pre svega doprineti činjenica da će od nove godine biti uvedena "mrežarina", kao trošak regionalne distribucije, odnosno Operatora distributivnog sistema. Trošak mrežarine je cena koju će distribucije naplaćivati za transport struje od visokonaponskog mesta isporuke, do mernog brojila privrednog subjekta ili javne ustanove.

U sadašnjoj ceni struje ta ista usluga je već uračunata, ali su se "pametni" rukovodioci i ministarka dosetili da ostave istu cenu, a da ovaj trošak dodatno zaračunaju. Taj trošak garantuje da će distribucije imati vajde i kada transportuju struju ka potrošačima koji su se odlučili da je ne kupe od EPS-a već od stranih proizvođača.

Jedan od najvećih isporučioca električne energije srpskim firmama i domaćinstvima biće slovenačka Geni, odnosno Nuklearna elektrana Krško, kao i uvek prisutni Vojin Lazarević -RUDNAP Grupa i Vuk Hamović-EFT. Kvazi-viškovi ovog energenta iz NE Krško će svakako završiti u Srbiji. Za Srpski EPS, koji struju uglavnom dobija od uglja iz Kolubare i Kostolca, ovo bi moglo značiti velike gubitke.

Godinama se priča da EPS ima jeftinu struju, ali kada se na našem tržištu pojavi struja iz regionalnih nuklearki, ona će biti jeftinija od onoga što EPS ima u ponudi. Zapravo, nuklearke kao što su Krško (Slovenija) i Kozloduj (Bugarska), sada služe da naprave virtuelnu igru i da svoje „viškove" plasiraju, a da tu istu količinu energije za potrebe Slovenije i Hrvatske uvezu iz Ukrajine, jer postoji ogromna razlika u cenama.

U ovoj situaciji, to bi moglo da znači zatvaranje nekih domaćih elektrana. Moguće je da bi već posle godinu dana liberalizacije Srbija morala da razmatra da li joj se više isplati da zatvori Kolubaru ili Kostolac, jer više neće biti potrebe za postojanjem dva ovakva sistema.

U tom slučaju, postaviće se pitanje šta da radimo sa hiljadama radnika koji su sada zaposleni u tim sistemima. Ukoliko tržište bude zaista liberalizovano, kako je ministarka predvidela, ovde bi se mogla pojaviti čak i struja iz Rusije, koja je izuzetno jeftina. Zapravo vrlo je moguć scenario, u kome Slovenci kupuju Ukrajinsku struju za sebe, a sto odsto svojih kapaciteta usmeravaju na naše tržište.

Ovakav scenario nije naučna fantastika i tehnički ga je moguće sprovesti u delo. Takav scenario bi vremenom suvišnim učinio, Kostolac i Kolubaru...Zapravo, od domaće elektro privrede postojala bi potreba samo za proizvodnjom u hidro-elektranama, prenosnom mrežom visokog i srednjeg napona, EMS i distribucije, proizvodnja uglja bi u jednom trenutku bila suvišna!

Druga etapa podrazumeva da domaća proizvodnja bude potpuno zatvorena, a mreža prodata strancima. Godinu dana posle tog scenarija, Srbija bi postala potpuno energetski zavisna, a tržište bi bilo potpuno liberalizovano!

U takvim okolnostima, više desetina hiljada zaposlenih u EPS, završiće na ulici, baš kao što su završili i radnici firmi koje su privatizovane proteklih petnaest godina, a sve pod izgovorom uvođenja slobodnog tržišta.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

UVEK TAMO GDE MIRIŠE NOVAC: TADIĆ SAVETIMA OBEZBEĐUJE SEBI SREDSTVA ZA ŽIVOT??!

 

Američka vladina Agencija za praćenje tokova novca Global Fajnenšl Integriti (GFI) objavila je decembra prošle godine, da je iz Srbije u poslednjih deset godina izneto, finansijskim transakcijama, oko 51 milijarda dolara!

 

          Milica Grabež

 

Dve godine se navrsilo od kako je Tabloid opisao na koji se način obogatila mafijaška družina tadašnjeg srpskog predsednika Borisa Tadića. Naveli smo koliko je ko od te družine (koju čine Dragan Đilas, Božidar Đelić, Dragan Šutanovac, Aleksandar Vlahović, Miodrag Rakić, Bojan Pajtić, Mlađan Dinkić…), bez ikakvog rada, korupcijom i pljačkom stavila na svoje račune. Borisa Tadića, tadašnjeg predsednika Srbije opisali smo kao vlasnika tri milijarde evra! Opljačkao ih je za vreme dok je bio ministar telekomunikacija, ministar odbrane i predsednik Srbije, u dva mandata.

Takođe smo objavili da je gospodin Tadić član borda direktora Unikredit banke. Na zvanično pitanje koje smo pre dve godine dostavili kabinetu predsednika Srbije, za smo dva sata od slanja, dobili smo pisani odgovor, koji potpisao tadašnji savetnik predsednika za kulturu Vojislav Brajović, u kojem se tvrdi da predsednik Tadić “…nema nikakve veze" sa radom Unikredit banke iz Via Caffaro ulice broj 123 u Rimu. Iole upućenima je jasno da je reč o banci koju kontroliše italijanska mafija.

Počasni predsednik Demokratske stranke Boris Tadić izabran je za člana međunarodnog savetodavnog borda Unikredit grupe. Tadić je nedavno postao član savetodavnog tela Telenora, saopštila je prošlog meseca Demokratska stranka. DS je saopštila da je Boris Tadić imenovan za člana savetodavnog borda ovog bankarskog i finansijskog servisa. Na čelu ovog borda je Romano Prodi, bivši predsednik Evropske komisije i nekadašnji premijer Italije!

Demokratska stranka navodi da će “Tadić svojim političkim znanjem i iskustvom doprinositi diskusijama koje će ovaj bord imati u svojim redovnim zasedanjima. Dodaje se da će bivši predsednik Srbije, kao član borda Unikredit banke, svojim iskustvom doprinositi kvalitetu političke dimenzije ovih diskusija i rešavanju ekonomskih i finansijskih pitanja i iz političke perspektive.

DS dodaje i da su, pored Borisa Tadića, članovi tog međunarodnog savetodavnog borda, između ostalih, i Havijer Solana, Joška Fišer i Aleksandar Kvašnjevski. O kakvom je to stručnjaku reč? Boris Tadić je po obrazovanju psiholog, a zemlja čiji je predsednik bio do juna prošle godine, nalazi se pred bankrotom. Opelješena do gole kože.

Da podsetimo čitaoce šta smo pisali o parama gospodina Tadića. Da bi mogao da iznosi novac i stavlja na račune ove banke, Boris Tadić je za sekretara ambasade Srbije u Rimu imenovao svoju konkubinu, tada 27. godišnju Anu Urošević, koju je, pre pet godina, unapredio u ambasadora Srbije u Rimu!

I danas je Ana Urošević, sada udata Hrustanović, ambasador u Rimu, jer je Aleksandar Vučić zabranio da je povuku sa tog položaja, i ako joj je istekao mandat. Boris je čak i njenu svekrvu Radmilu Hrustanović imenovao, u isto vreme, za ambasadorku u Bratislavi (Slovačkoj). Zaštitio u Slovačkoj? Zato što Albanci sa Kosova vladaju u ovom, gradu, imaju puno novca, a Boris je znao da trguje sa nacionalnim interesima.

U Rimu je, obilazeći svoje bankovne račune i prijatelje sa Kalabrije, razne donove, Boris Tadić sa svojom kurtizanom Anom Urošević pravio skandale po rimskim trgovima. Često su umeli da se potuku na ulici, dovodeći agente SICMI-a u težak položaj, jer su ga, kao stranog državnika, i bez njegove volje, morali pratiti, radi obezbeđenja.

I da podsetimo: Havijer Solana, Joška Fišer, Rom,ano Prodi i Aleksandar Kvašnjevski su na sva usta blatili Srbiju. Solana je bio generalni sekretar NATO alijanse koji je naredio bombardovanje Srbije. Nije ni čudo što je on u njihovom društvu.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

MEDIJSKA PROPAGANDA VLADAJUĆE STRANKE U CILJU JEDNOSTRANOG INFORMISANJA NARODA SRBIJE

 

Srpski mediji svakodnevno ponižavaju građane, predstavljajući ih kao poslednje bednike kojima će "šeik da donese dolare i spase ih". Sa druge strane, ozbiljne ruske investicije koje su već u fazi realizacije i one koje će u narednih pet godina biti realizovane, iznose preko pet milijardi dolara, ali to nije tema dnevnih biltena Aleksandra Vučića, kome je, očigledno, više stalo do prosperiteta porodice šeika iz Emirata, nego do prosperiteta srpske ekonomije.

 

          Nikola Vlahović

 

Na vrhuncu predizborne kampanje, uoči parlamentarnih izbora 2012. godine, u srpskim medijima pojavila se senzacionalna izjava predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića, da će, u slučaju dolaska Srpske napredne stranke na vlast, Srbija biti zatrpana investicijama vrednim čak 100 milijardi dolara, te da strani investitori samo čekaju na smenu vlasti, kako bi počela biblijska obnova ovog dela Balkana.

Ubrzo, nakon preuzimanja svih poluga vlasti u državi, postalo je jasno da su to bile samo megalomanske priče, iza kojih ne stoji ništa osim kriminalnih apetita još jednog političkog plemena, gladnog para, vlasti i privilegija.

Danas, pred kraj teške 2013. godine u kojoj je bez posla ostalo na stotine hiljada novih ljudi i na pragu zastrašujuće, neizvesne i sigurno gladne 2014. godine, srpski vlastodršci besramnim lažima pokušavaju da nanovo zavedu već prevarenu naciju. Tako je režimska dnevna novina pod imenom "Naše novine", u petak 13. decembra, preko cele strane donela naslov: "Šeik doneo milione dolara i spasao Srbiju".

Ovako nešto primitivno i pokvareno, moglo je biti smišljeno samo u kabinetima Aleksandra Vučića i njegovih "medijskih službenika" kojima je ovakva bezočna laž bila važnija od nekih drugih vesti. Naime, istog dana dok je Vučićeva opsenarska mašinerija još jednom bacala prašinu u oči celoj naciji, ministar energetike Ruske federacije, Aleksandar Novak, obilazio je Rafineriju nafte u Pančevu, čije rekonstrukcija i modernizacije je počela ovih dana.

Neverovatno je da ta vest nije bila udarna na svim naslovnim stranama i u svim televizijskim informativnim emisijama! Ali, ne! Vučiću i njegovim "urednicima" važnije su sprdnje sa šeicima iz Emirata! Važnije čak i od izjave koju je dao ruski ministar Aleksandar Novak, da je Srbija ključni ruski strateški partner na Balkanu i da će investicije Rusije u Srbiji u naredne tri godine biti tri milijarde evra, a za pet godina će dostići pet milijardi evra!

Vučiću i njegovim propagandistima ne pada na pamet da pomenu kako je, istovremeno, ruski ambasador u Bosni i Hercegovini Aleksandar Bocan-Harčenko dogovorio sa predsednicom vlade Republike Srpske Željkom Cvijanović još investicija i dalje unapređenje energetske saradnje (zbog čega je Republika Srpska spašena od ekonomske bede koja je zahvatila onaj drugi entitet BiH)?

Ministar energetike Rusije bio je u Pančevu, ali to za srpske vlastodršce nije vest, kao što nije vest da će planirane ruske investicije u Srbiji omogućiti razvoj rudarstva, geologije, poljoprivrede, trgovine, turizma, a shodno tome i obrazovanja nauke i kulture?

Da li je na nekoj naslovnoj režimskih dnevnih biltena rečeno da će Rusija, samo u rekonstrukciju i modernizaciju rafinerija u Novom Sadu i Pančevu investirati direktno 1,5 milijardu? Da je, uzgred, Rusija ponudila ulaganje u niz novih projekata iz oblasti saobraćaja, kao i hitnu realizaciju onih koji tiču kredita koje je Srbija ranije dogovorila sa Rusijom (ali zbog otvorenih diverzija unutar vlade, nijedan projekat nije ponuđen kako bi sredstva bila odmah povučena).

Istina je, Srbija je 2013. godine potpisala Deklaraciju o strateškom partnerstvu sa Rusijom ali nije tačno da smo, kako reče ministar Milan Bačević, "jedna od retkih zemalja koja je to uspela". Naprotiv, Srbija nema ni izdaleka toliko strateških sporazuma sa Rusijom koliko ima moćna Nemačka, a strateške sporazume sa Rusijom, osim zemalja bivše sovjetske države, danas imaju i druge zemlje Evropske unije, kao što su Bugarska, Slovenija…

Na svu sreću, ruska vlada i ruski ministri odlično znaju da narod u Srbiji misli jedno a njene nesrećne i od zapada korumpirane vlasti misle i rade nešto sasvim drugo. Zbog toga je od epohalnog značaja dosledna ideja stratega u Moskvi, da izvuku Srbiju i srpski narod iz blata podaništva.

To je polovinom decembra 2013. godine i bila poenta sastanka srpsko-ruskog međuvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, gde je još jednom podvučeno: "…Danas smo konstatovali da će ukupan obim investicija koji će u naredne tri godine biti uložene u ekonomiju Srbije iznositi više od pet milijardi dolara!". Da se Rusi ne šale kao Vučićevi šeici, jasno je i na osnovu činjenice da je kompanija „Gasprom" već odavno realizovala sve svoje obaveze koje je potpisala prilikom kupovine Naftne industrije Srbije (NIS).

Vučićevi dnevni bilteni "ne znaju" da je Rusija već planirala ogromna sredstva za realizaciju ugovora o modernizaciji železničkih pruga u Srbiji, kao i projekat zajedničke kompanije „Rusatom" sa institutom „Vinča" u izgradnji fabrike za proizvodnju radiofarmakoloških preparata. Ovaj detalj, srpske vlasti kriju kao zmija noge, jer je nekome palo na pamet i "Vinču" da ugasi.

Tu su još i zajednički projekti za rekonstrukciju termo i hidroelektrana, projekti u poljoprivredi, a biće uskoro i realizovan i Memorandum o zajedničkoj srpsko-ruskoj kompaniji u Rusiji za preradu voća i povrća i drugih poljoprivrednih proizvoda.

Uprkos svemu ovome, Vučiću i njemu bliskim istomišljenicima iz umiruće Demokratske stranke, miliji su arapski šeici i njihova priča o petro-dolarima koji, samo što nisu pali sa nebesa na Srbiju! Godinu i po dana nižu se najneverovatniji naslovi u režimskoj štampi:

"…Šeici iz Emirata kupuju rakete od SDPR za 200 miliona evra!", "…Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić izjavio je da je sa šeikom Muhamedom bin Zajedom dogovorio investiciju vrednu 3, 1 milijardu dolara za projekat ‘Beograd na vodi’…", "…Aleksandar Vučić izjavio: mi sada možemo da povučemo oko 38 miliona evra za navodnjavanje, ali nemamo projekte, niko se time ne bavi, svi čekaju da im nešto padne s neba i kupe frižidere!", "…Šeik Mohamed bin Zajed al Nahjan obavestio da je obezbedio 200 miliona dolara investicija za poljoprivredu, ali da je problem što nema konkretnih projekata na koje bi taj novac bio potrošen…".

Konačno, kap je prelila čašu, skandaloznom naslovom objavljenim u petak trinaestog, na Judin dan, u "Našim novinama" (njihovim, ustvari) da je "šeik doneo milione evra da spasi Srbiju". Ako tih para ikada bude one su već namenjene za navodnjavanje velikih lanaca zemlje u okolini Bačke Palanke, gde je kompanija iz Emirata planirala da uzgaja poljoprivredne kulture isključivo za svoje potrebe. Mada, ni to nije sigurno, jer, kako je sa ovih stranica iz pera više stručnih autora rečeno: u šerijatskom pravu, ugovor sa nevernikom ne obavezuje! Što će reći: može biti, ali ne mora da znači.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

GROM JE PROMAŠIO KOPRIVE, ILI SRPSKA VLAST JE NAJOPASNIJA MAFIJAŠKA ORGANIZACIJA U EVROPI!?

 

Nekoliko ključnih evropskih država u tajnosti sprema plan hapšenja srpskih i crnogorskih zvaničnika i policijski glavara, jer su se toliko osilili da već duže vremena korumpiraju čak i zvaničnike Evropske unije velikim količinama novca koji nose u Brisel diplomatskom poštom. U međuvremenu, da bi stvorili privid pravne države koja se bori protiv kriminala, a sebe predstavili kao heroje te borbe, povremeno organizuju spektakularne policijske racije, poput ove pod nazivom "Grom", usmerene na sitne narko dilere.

 

          major Goran Mitrović

 

Ali, po svemu sudeći, pravi grom udariće tamo odakle ga uopšte ne očekuju: iz sedišta EU, kojom su toliko opsednuti. Tako će srpsko-crnogorski političari i njihovi policijski glavari uskoro i sami shvatiti da svaka ljubav ima svoj kraj.

U Srbiji je 6. decembra u šet sati počela repriza zloglasne akcije "Sablja". Dva dana ranije je Biro za koordinaciju rada obaveštajnih službi, državno telo koje nema uporište ni u Ustavu Srbije ni u Zakonu o vladi, naredio da se na teritoriji cele Srbije sprovede policijska okupacija pod nazivom Grom. A Grom iz vedra neba imao je naređeni zadatak- hapšenje narko dilera i njihove mreže, hvatanje “huligana i ekstremnih navijača“ sportskih klubova.

Narodu je preporučljivo nuditi hleba, seksa i igara, a budući da seksa nema bez hleba, gladnom i besnom narodu ponuđena je spektakularna akcija navodnog hvatanja narkodilera i navijača sportskih klubova.

Svaki normalan čovek pozdravio bi akciju hvatanja narkomafijaša, jer je Srbija i njena omladina zatrovana jeftinim i opasnim drogama, koje svakodnevno odnose mlade živote. Borba protiv narko dilera nije jednostavna. Moraju se uhvatiti na delu, sa drogom, ili prilikom primopredaje, a posedovanje droge, radi lične upotrebe, mnogo je blaže kažnjivo odredbom Krivičnog zakona Srbije.

I tog šestog decembra, pre bele zore, pripadnici SAJ-a i Žandarmerije, po nalogu iz Direkcije policije, krenuli su po gradovima Srbije da demonstriraju nasilje, od kojeg se ledi krv u žilama. Naoružani maljevima, žandarmi i specijalci, sa fantomkama na glavi, bez kucanja i pritiska na zvonce, razvaljivali su vrata na kućama i stanovima, tražeći narkomafijaše. Bez naloga tužioca i sudija za prethodni postupak, žandarmi su razvaljivali vrata i usnule ukućane bacali na pod, većinu su žestoko premlaćivali, tražeći lica sa spiska, i u gaćama, s lisicama na rukama, odvodili u policijske stanice.

Prema priznanju iz Direkcije policije "izvršen je pretres više od 950 lokacija na teritoriji Srbije". Dakle, akcija je bila nasumična, isplanirana na brzinu, a odrađena vrlo vešto, da se prikaže javnosti kao “odlučna akcija vlasti u borbi protiv organizovanog kriminala". A zna se da iza šverca narkotika u Srbiji stoji vrh srpske policije.

Ako 700 građana bude tužilo državu za neosnovan pretres stana, razvaljena i uništena vrata, nameštaj i za pretrpeljen strah i povredu časti, opet će iz budžeta morati da se isplati nekoliko miliona evra!

Tako je 5. decembra policija obavestila narko bosove da su im potrebna žrtvena jagnjad, pa su niži dileri brže bolje narkomanima, koji nisu imali novca, uveče delili po gram dva marihuane, ili po paketić herona, tačno označavajući njihovu adresu na kojoj će zanoćiti. I policija im je pomogla, dajući iz magacina rezerve opojnih tvari.

I od 950 pretresenih “lokacija“, nađeno je pretresom kod narkomana, i nekoliko sitnih uličnih dilera, količina narkotika koja je mizerna. Privedenim narkomanima sudiće se zbog posedovanja opojnih droga. K

ao kolateralna šteta su bili i navijači – “huligani“. I narkodileri i "huligani" hvataju se na delu, a ne u akciji koju naredi fantomski Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti. Jer, u nadležnosti Vojnoobaveštaje službe, Vojnobezbedonosne agencije i Bezbednosno informativne agencije nije i otkrivanje krijumčaranja narkotika, osim ako to ne rade pripadnici vojske unutar same službe.

Komisije i organi Evropske unije svakodnevno od svojih obaveštajnih službi dobijaju izveštaje iz Beograda, koj su zabrinjavajući. Srpska izvršna vlast je najopasnija mafijaška organizacija u Evropi! Samo banda Borisa Tadića raspolaže sa najmanje 50 milijardi evra, novca koji je izvan kontrole. Procenjuje se da u kešu, u sefovima i iznajmljenim kućama, imaju najmanje deset milijardi evra!

Nove vlasti zadržale su policijski aparat koji je štitio mafiju iz Tadićeve Demokratske stranke. Na čelu policije je nesmenjivi direktor Milorad Veljović, koji je na ključnim položajima ostavio svoje saradnike. Tako su načelnici policijskih uprava na tim mestima i po deset godina! Na ovakav način organizovana policija ima sopstvenu mrežu i interese, i potpuno kontroliše politički život, tokove novca, reketira biznismene, ustanove, banke…

Svakoj mafiji su potrebni izvršioci-pucači, pa ih policijska mafija regrutuje iz redova podzemlja iz Crne Gore. Nove vlasti su sa crnogorskom vladom i tajnom policijom napravile strategiju dugoročne zaštite svojih interesa. Više od 250 građana Italije legalno živi u Beogradu, Novom Sadi i Nišu!

Crna Gora je isuviše mala, te ih italijanska policija lako indentifikuje i pronalazi. Sa desetinama milijardi novca, srpska i crnogorska vlast prvo traži zaštitu od Evropske unije i njenih organa, nudeći im zauzvrat devastaciju svojih država i potpuno uništenje njene privrede, resursa i izrabljivanje građana. Sa druge strane, ako dođe do pružanja otpora, mnogo će evropskih političara biti meta ubilačke organizacije u režiji srpsko-crnogorske policije.

Svesni ove rastuće opasnosti, jer se Srbija upustila u avanturu uvoza i aktivista Al Kaide, u državama Evropske unije naložili su svojim bezbedonosnim službama da danonoćno vrše nadzor nad srpskom političko-mafijaškom elitom, i tako osujete njene akcije.

A koliko je srpsko-crnogorsko politička mafija opasna i besprizorna, svedoči i podatak da je Boris Tadić sa 50 miliona dolara finansirao kampanju Baraka Huseina Obame, što je kasnije rezultiralo hapšenjem guvernera države Ilinos Roda Blagojevića. I danas Obama dozvoljava da mu se priđe s ponudama, pa srpski političari milionima dolara podmazuju njegovog polubrata iz Kenije, koji je poznati finansijer Al Kaide!

Nesalomivi Boris Tadić je šokirao nemačku kancelarku Angelu Merkel, kada je usred prošlogodišnje izborne kampanje, uspeo da podmiti pokrajinske vlasti u Bavarskoj, koje su ga u Hanoveru 22. aprila prošle godine stavile u grupu sa kojima je bilo predviđeno da se ona pozdravi.

Taj događaj je, dozvoljeno je, za lokalnu upotrebu u Srbiji, snimala kamera RTS-a. Kada je Merkelova ispred sebe ugledala nepoželjnog gosta, šokirana, okrenula se i užasnuta krenula prema domaćinu, šapnuvši mu da će se suočiti sa odgovornošću što je skota, poput Tadića, doveo u protokolarnu grupu za rukovanje. Tadić je taj događaj, u predizbornoj kampanji, koristio kao dokaz svoje bliskosti sa gospođom Merkel.

Opredeljenje srpskih vlastodržaca da se nalaze u upravnim odborima i bordovima banka u kojima mafija drži i pere novac, ili da se okruže savetnicima mafijašima i proskribovanim ličnostima poput Dominka Štros Kana, Alfreda Guzenabuera, Franka Fratinija i drugih evropskih političara koji su pokazali svoje lice – lice onih koji su ogrezli u korupciji i kriminalu, brine evropske bezbedonosne službe.

Srpsko-crnogorska politička mafija kao ubilačku podršku ima i tajnu i kriminalistički policiju, sa moderom opremom i logistikom koju kupuje u inostranstvu, od podmitljivih političara u Evropskoj uniji, jer raspolaže ogromnom količnom gotovog novca, koji je van kontrole a transportuje ga u Brisel diplomatskom poštom.Takođe im na raspolaganju stoji i ogromna količina narkotika, koje ostavljaju političarima i službenicima EU u Briselu, koji lobiraju za njih.

Izveštaji koje iz Beograda šalju službenici ambasada država članica Evropske unije, potpuno se razlikuju od izveštaja komisija i misija EU i OEBS-a iz Beograda. Većina službenika misija EU i OEBS-a su homoseksualci i lezbejke, i Beograd je za njih nebeski raj. Uz pomoć tajne policije, srpska politička mafija ih snabdeva “svežim mesom“, drogom i svežnjevima novca.

Srpska policija je, praktično, izolovana od učešća u međunarodnim akcijama otkrivanja droge, oružja i trgovinom belim robljem. Nekoliko ključnih evropskih država u tajnosti spremaju plan napada i hapšenja srpskih i crnogorski zvaničnika i policijski glavara. A to već neće biti prazna priča.

Dotle se srpska policija rukovodi izrekom , kad nema kiše, dobar je i Grom.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NOVO DUVANJE U JEDRA EVROPSKE BIROKRATIJE UZ POMOĆ PROPAGANDE SRPSKE VLASTI

 

Novo duvanje u jedra birokratama EU, započelo je u ponedeljak, usvajanjem Rezolucije Skupštine Srbije o načelu u pregovorima i pristupanju EU, a da se pri tome, ni jedan sastav srpske Skupštine niti bilo koje Vlade Srbije, nije osetio postiđenim i niti ih je neko pozvao na odgovornost zbog nesprovođenja, do sada dvadesetak usvojenih izveštaja, planova, deklaracija, rezolucija i platformi, donetih u cilju da se o statusu Kosova i Metohije ne može povesti rasprava a da se pre toga nisu sprovele odredbe rezolucije UN 1244. Na žalost, bili smo svedoci kontinuiranog nesprovođenja sopstvenih odluka onih koji su ih doneli u ime srpskog naroda.

 

 

Utakmica započeta posle 10. juna 1999.god, u kojoj su s`jedne strane, u istom timu igrali EU, SAD i kosovski Albanci, protiv svih dosadašnjih političara sprske vlasti koje su predvodili ili još vode Vladu Srbije i igrali su uloge, i još igraju, Predsednika Države, su kontinuiranim uzmicanjem pod političkim pritiscima, povodivši se maglovitim obećanjima neiskrenih „zapadnih prijatelja“, i žureći ka „šargarepi na dugom štapu“ koja je u obliku nekakvog kalendarskog datuma o famoznom „otpočinjanju pregovora“ (pa o čemu su to razgovarali svih proteklih godina??), a da su pri tome, pored već čuvenih „6 Banovih tačaka“, pa „4 Tadićeve tačke“, pa „Tomine platforme“, pa raznih rezolucija donešenih u srpskoj Skupštini, gde je i u zadnjoj zanemarena tačka 3. u kojoj se kaže da :“…Republika Srbija nije spremna da čini dodatne ustupke koji bi mogli da dovedu do ugrožavanja njenih državnih i nacionalnih interesa“, a svedoci smo da se dešava suprotno, onda s`pravom možemo zaključiti da je tim Srbije doživeo poraz!!!

Onda je još iluzornije potsećati srpski narod na izgubljeni deo platforme tadašnjeg DOS-a, od 03. marta 2000.god., (kada su krenuli u rušenje vlasti Srbije), a kojom su u prvoj tački, između ostalog proklamovali:

“..Suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i SRJ na Kosovu i Metohiji ne može biti samo nominalni, kao što je danas. Neophodno je da se u potpunosti ispune odredbe rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, u kojoj je naznačeno da će međunarodno civilno i bezbednosno prisustvo osigurati uslove za povratak svih lica izbeglih sa Kosova i Metohije. Tek kada se omogući povratak nealbanskog, pre svega srpskog stanovništva, steći će se uslovi za uspostavljanje demokratskih, multietničkih institucija na tom prostoru…”

Jedna od tužnih činjenica koja je vodila ka porazu, je i nespremnost svih vladajućih koalicija (koje su predvodile Srbiju svih ovih godina), je i ta, da su uvek izbegavali da konsultuju stav većinskog naroda po kome se i naša država naziva!!

Pitanje je da li je vlast Srbije, svojim postupcima za koje oni smatraju da su državnički, ostvarili uspeh u zaštiti državnih i nacionalnih interesa, ili su takvim postupcima odrađivali posao u korist EU, populišući nju i njenu poltiku, a sve ustupke koje su učinili na štetu Srbije, urađeno je zbog domaćeg zadatka baronese Ešton, koji se sastojao u tome da do određenog datuma piše izveštaje Evropskoj komisiji.

Pa je izgleda bilo važnije , da li će ona napisati „lep i pun hvale“ izveštaj, kao i preduzeti sve aktivnosti i mere protiv srpskog naroda da se ispoštuje Tačijev Ustav i njegovi zakoni, od onih mera koje su trebale da budu preduzete kako bi se ojačala sopstvena država i omogući život bez oskudice  stanovnika Srbije!!!

Kako je krenulo, obzirom da se Srbijom upravlja kroz zaključke, mišljenja, smernice, uputstva, naloge, direktive, preporuke, platforme i mere EU, onda će i Ustav Srbije postati suvišan…

 

Odgovor na takvo pitanje znaju samo Srbi!!!

 

A ako ne znaju, onda pomoći nema, a „seirenje“ (naslađivanje tuđom mukom) kosovskih Albanaca i njihovih zapadnih saveznika, zbog postignutog uspeha, će doživeti vrhunac!!!

Jedan od takvih slavljeničkih trenutaka kosovskih vlasti , biće krajem juna naredne godine, i vezana je za Američku odluku (jer su im oni stvorili državu u zločinačkom bombardovanju Srbije, pa su i skloni odlučivanju o svemu na KiM, kao što su bili kada su postavili i Jahjagu za predsednika, a da za nju pojma nisu imali ni Tači ni Pacoli), da se raspišu vanredni izbori na svim nivoima!!!

Niko ne zna šta će se dešavati u tom slučaju? Da li to znači da će Srbi koji žive na KiM, obzirom da su već jednom glasali po zakonima kosovskih vlasti, sada biti prinuđeni da se asimiluju da bi nastavili učešće na svakim budućim izborima u organizaciji kosovskih vlasti, a bez ikakvog uticaja Vlade Srbije (mada je i sada bila isključena iz njega voljom prištniskih vlasti)!?? A da bi mogli da učestvuju na budućim glasanjima, Srbi će morati da se registruju u registru, da bi se evidentirali, i to sa važećim ličnim kartama izdatim od strane vlasti u Prištini.

A ako se ne povinuju kosovskim zakonima, i ne učestvuju u budućim glasanjima, (jer ni Albanci nisu učestvovali u glasanju koje je organizovala Srbija, pa su na kraju, u toj prljavoj igri, dobili državu uz pomoć bombi Amerike i njenih saveznika,), da li će i onda postojati Zajednica srpskih opština i kada ne bude bilo Srba u njenim organima, zato što će ih Albanske vlasti otpustiti sa radnih mesta (na koje ih je postavila Srbija u ovom novembarskom “zakonskom činu odricanja od svog naroda”), i postaviti svoje ljude, jer u svim narednim izborima, postojanje te Zajednice srpskih opština, zavisiće od finansiranja vlasti iz Prištine, a Srbija neće imati nikakvog uticaja na to!??

A proteklih meseci smo bili svedoci, da dok je Srbija jurila Šarića, kosovski Albanci su zaokrugljivali svoju „državnost“, koju su potvrdili uvođenjem naplate carine na administrativnim prelazima koje je, uzgred govoreći Srbija požurila, na kraju prošle godine da im sagradi, a od prvog decembra ove, zahtevali su da stanaovnici Pčinjskog okruga (ili kako to oni nazivaju “preševska dolina”) a posebno od početka 2014.godine, za ulazak na teritoriju KiM biće im potrebno posedovanje biometrijske lične karte, pa oni naši građani, a žive u toj oblasti i koji zakonski poseduju staru ličnu („papirnu“) kartu, a ističe do datuma ispisanog na njoj ili najdalje do leta 2016. god, mogu imati problema prilikom putovanja na KiM.

Naravno da se i Slovenac Žbogar, sada u ulozi „Specijalnog izvestiloca Evropske unije na Kosovu“, postarao da račun, na koji će se slivati novac koji ubiraju Tačijevi carinici, bude otvoren u NLB banci u Prištini! A “Fondom će da rukovodi odbor od tri člana, jednog predstavnika Vlade Republike Kosovo, jednog predstavnika zajednica i jednog iz Evropske unije. Odluke o kapitalnim i infrastrukturalnim investicijama se donose konsenzusom članova Upravnog odbora, a u odsustvu konsenzusa, glas predstavnika Evropske unije je preovladavajući”, je pre godinu dana izjavio Tači, i tako će se sprovoditi…

I njihovo ministarstvo kulture je bilo ažurno, pa su doneli odluku, koja je publikovana 10. decembra 2013.god., u kojoj su popisali listu kulturne baštine , i stavili pod privremenu zaštitu, a položaj SPC , i njene imovine tek dolazi na razmatranje, pa će izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju buke, predvideti da i zvuk zvona, sa ono malo srpskih crkvi koje još nisu porušene na KiM, mora biti sveden na određenu – primerenu jačinu da se ne bi pravila prevelika buka.

 

Tako je odlučila Tačijeva vlada!!!

 

A Vlada Srbije je odlučila da nastavi sa poštovanjem zakona samoproglašene druge države Albanaca na sopstvenoj, Ustavom ozakonjenoj teritoriji, a koja se Rezolucijom SB UN smatra sastavnim delom Republike Srbije.

Taj briselski kancelarijski birokratski aparat, prepunih džepova, posle dvadesetog decembra zadovoljno odlazi na proslavu katoličkih praznika i dočeka Nove Godine (kao da je neobična činjenica to što počinje nova kalendarska godina), a krajem januara, radosnoj srpskoj vlasti zbog otpočinjanja pregovora, pretstaviće samo jedno rešenje po tom pitanju: “Obavezno naterati Srbiju da prizna Kosovo, i njoj davati dvosmislena obećanja i držati je na dugom štapu da će nekada biti primljena u EU”.

U ovakvoj utakmici, u kojoj je „taktika“ srpskih političara odisala šupljim odbrambenim stavom, pri čemu nije bilo ni trunčice želje za otporom zbog otimanja dela sopstvene države, u produžecima , u kojim će na „pregovarački sto“ (koga su uzgred govoreći, naše „srpske vođe“ preselili u Brisel pod skute britanskih i nemačkih interesa), doći rešavanje pitanja imovine i infrastrukture u koje je Srbija uložila mnogo novca na KiM, i može se na žalost, očekivati potpun poraz koji će se sastojati u poklanjanju svega onoga što smo još smatrali srpskim!!!

A narod??! Narod već odavno niko nšta ne pita; pa posle implementacije – čitaj izvršavanja, sprovođenja u delo, sramno potpisanog briselskog sporazuma, otuda i zbunjenost Srba na KiM, u kojoj to državi su se jutros probudili!??

 

©Geto Srbija

MENADŽMENT DRŽAVNE KOMPANIJE TELEKOM OSPOSOBLJEN I ZA PLJAČKU NARODNOG NOVCA

 

Redakcija Tabloida dobila je nedavno pismo Dušana Gaćinovića, predstavnika Antikorupcijskog tima zaposlenih Telekom Srbija a.d. u kome potanko opisuje ko je i kako pripremio još jednu brutalnu pljačku decenije, ovaj put u jednoj od dve najmoćnije državne kompanije. Iz pisma se jasno vidi da korumpirani menadžment kompanije Telekom Srbija a.d. ima plan da ove i u naredne dve do tri godine potroši desetine miliona evra narodnog novca u postupku nabavke opreme, radova i usluga za uvođenje takozvane multimedijalne platforme MSVS (Multiscreen Video Soution) sa isporukom novih STB uređaja.

 

 

 

Redakcija u celosti prenosi ovo obraćanje javnosti, podsećajući da je predhodni direktor Branko Radujko, po nalogu Tadićeve mafije, opelješio Telekom Srbija AD za više od milijardu evra, prebacujući ih na račun DS-a i Tadićevih ministara-mafijaša, da je pljačka nastavljena dovođenjem Ćulibrka za direktora, a nesrećnog Milana Božića za predsednika upravnog odbora. Sada novac teče u kasu Srpske napredne stranke i samozvanog borca protiv korupcije. Tek da se zna da to znamo

„S obzirom da smo pismo upozorenja o pripremi pljačke decenije u Telekomu Srbija a.d. poslali menadžmentu Telekoma i da nas niko nije udostojio da nam odgovori na postavljena pitanja, mi smo odlučili da se obratimo Vama: prvom potpredsedniku Vlade Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću, ministru telekomunikacija gospodinu Rasimu Ljajiću, predsedniku Nadzornog odbora Telekoma prof. Milanu Božiću, direktoru interne revizije Telekoma Vladimiru Viliću, predsednicima dva najveća sindikata gospodinu Slavoljubu Kandiću Miroslavu Joksimoviću, direktoru PR direkcije Telekoma Mariji Bošković, izvršnim direktorima Telekoma, nevladinoj organizaciji Transprentnost, nevladinoj organizaciji Pištaljka, Republičkom tužilaštvu , ali i posebnom krivičnom prijavom i Upravi kriminalističke policije i naravno sredstvima informisanja.

Sve Vas molimo da ispitate navode našeg pisma i zatražite zvanične odgovore na pitanja koja se jave iz ovog pisma.

Prvo pitanje na koje mora da odgovori Predrag Ćulibrk i kompletan menadžment Telekoma jeste zašto se uopšte ušlo u postupak nabavke platforme, kada Telekom ima platformu koja nikada nije ni upotrebljena, i koja je koštala više miliona evra.

Ako nije funkcionalna, ko je odgovoran za štetu nastalu njenom kupovinom, iako ona uopšte nije upotrebljena.

Ako je neupotrebljiva, kao što tvrdi Telekom, kako je moguće da je sada Telekom ulaže u zajedničko preduzeće Dimedia koje pod sumnjivim okolnostima registrovano u Švajcarskoj ili Nemačkoj, ne znamo tačno, i ko je iz Vlade Srbije, kao vlasnika Telekoma, konsultovan oko ove transakcije.

Sledeća nelogičnost na koju nema odgovora – zašto su pozvana samo tri ponuđača, iako je bilo šest prezentacija za nabavku Multimedijalne platforme.

Najveća zloupotreba se desila na samom otvaranju tehničko pravnih ponuda za tender, gde su prema stavu 1.4.1 tenderske dokumentaciju sva tri učesnika ispunila eliminatorske zahteve.

Kao što se iz Zapisnika sa otvaranja ponuda vidi, ove stavke su garantni period (zahtevani minimum je 24 meseca), a jedan od punuđača je naveo 12 meseci, i rok za implementaciju sistema (zahtevano je maksimalno 6 meseci) dok je jedan od ponuđača naveo 12 meseci. Iako je jasno iz Zapisnika da sva tri ponuđača nisu odogovorila tenderskim uslovima, Telekoma nastavlja tender.

Telekom je, nastavio postupak i nakon drugog kruga otvorio finansijsku ponudu samo jednog dobavljača. Ova ponuda je izrazito skupa i nadmašuje Telekomova sredstva projektovana u budžetu za 2013.god. Otvorena je finansijska ponuda favorizovanog Huawei-a, i ponuđena cena je višestruko premašila procenjenu vrednost nabavke.

Vrednost ponude u 2013. iznosi 7.76 miliona evra, a Budžet je 3.5 miliona evra. Direktor tehnike Filip Banković, kako i sam kaže po nalogu direktora Ćulibrka, predlaže da se ipak postupak nastavi.

Postupak je nastavljen tako što će se odustati od ključnih karakteristika zahteva, kako bi se uklopili u ovogodišnji budžet od 3.5 miliona evra. Prevara je u tome što bi se te funkcionanosti dokupljivale u narednim godinama, i opet doći do paklene realizacije da se Telekom ošteti za 28 miliona evra. Evo, gospodo i paklenog plana onih koji su ugovorili proviziju i osmislili pljačku.

Ukupna ponuda iznosi 27, 216.000 evra. Od toga oprema iznosi 23,556.000 evra, a radovi 3,659.000 evra.

To znači da će Telekom u periodu od 2014-2017. potrošiti više od 27 miliona evra samo za zamenu postojeće platforme (to uključuje hardver, softver, licence, zamenu postojećih stb terminala, radove na integraciji, tehničku podršku, opremu i dr.).

Pod pretpostavkom da Telekom u periodu od 2014-2017. ima još 150.000 novih korisnika IPTV-a, on će to morati da plati istom ovom ponuđaču između 7 – 8 miliona evra (novi boxevi i licence), tako da će u sledećih tri godine ukupni troškovi Telekoma kod nove multimedijalne platforme biti 27.216.000 evra. plus oko 8.000.000 evra za nove korisnike.

Ako se gospodin Vučić ozbiljno bavi borbom protiv korupcije, od njega očekujemo brzu i pravovremenu reakciju, i sprečavanje nastanka štete, osim ako nije istina ono što se i javno govori po Beogradu da je već ugovorena provizija, i da će deo tog novca završiti u predstojećoj predizbornoj kampanji.

Ako Telekom uzme rešenje koje mu nudi već postojeća platforma, on više neće ništa platiti, jer multiskrin rešnje dobija besplatno. Jedini troškovi Telekoma na postojećoj platformi bili bi boksevi i licence za nove korisnike. Realno je da u roku od tri godine Telekom ima maksimalno novih 150.000 korisnika IPTVa . To bi ga kod postojeće platforme koštalo maksimalno između 6 do 7 miliona evra. Umesto da plati 7 miliona evra u roku od 3 godine, Telekom će platiti u istom tom periodu više od 35,000.000 Evra.

Ako gospodin Vučić sa pravom hapsi ljude koji pronevere 100.000 evra u trgovini žitom, postavlja se pitanje da li je celishodnije da sprečavanjem pljačke decenije sačuva 28 miliona evra, ili da u naknadnim istragama i hapšenjima ljudi budu u zatvoru, a novac već potrošen.

Nevezano za ovu temu još jednom postavljamo pitanje naročito u svetlu aktuelnih opravdanih optužbi na račun Dragana Đilasa. Da li gospodin Vučić može kredibilno da se bori protiv malverzacija bivšeg rukovodstva Beograda, a da istovremeno dozvoljava da i dan danas Telekom, kao državna kompanija, finansira Đilasov privatni BUS Plus sa nekoliko miliona evra na godišnjem nivou?

Da li je eksperimentalna akcija vezana za finansiranje BUS Plusa koja traje već godinu dana produžena odlukom generalnog direktora Predraga Ćulibrka. Iz januara ove godine? Zar nije bilo bolje finansirati socijalno ugrožene kategorije društva, ili vrhunske sportiste, umesto sipanja para u Đilasove džepove?“

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

BUDŽETSKE SUBVENCIJE, STRANAČKO ZAPOŠLJAVANJE I RASIPNIŠTVO DIREKTORA, DOVELE SRPSKE ŽELEZNICE DO PROPASTI

 

JP Železnice Srbije danas predstavlja jamu bez dna koja godišnje proguta i do 15 milijardi dinara budžetskih subvencija i koja sistematski uništava poslove koji su siguran prihod. Prema sadašnjoj slici stanja, za ovo javno preduzeće nema nade. Ili će država da propadne zajedno sa ovakvom železnicom, ili će se Železnice Srbije menjati. Pre svega, od upravljačkog vrha.

 

           Piše: Vuk Stanić

 

Od 12,96 milijardi dinara koliko je Železnici iz budžeta uplaćeno u 2012. godini i više od 15 milijardi koje su uplaćene u 2010. godini, ni dinar nije uložen u obnovu međunarodnog putničkog saobraćaja, pa je danas Srpskom Železnicom ne moguće putovati u Beč, Solun, Ljubljanu, Bukurešt.

Sa druge strane, samo u upravnoj zgradi Železnica Srbije u Nemanjinoj ulici u Beogradu, zaposleno je 1348 ljudi za čije plate se izdvaja blizu 630.864.000 dinara godišnje odnosno više od pet miliona evra!

Iz sindikata kažu da se u sa svakom promenom vlasti dolazi po pedesetak novih savetnika, sekretarica, kancelarijskih ćata za koje je posao u Železnici nagrada za stranačku lojalnost. Sa naprednjačkim direktorom Dragoljubom Simonovićem zvanim Sima Ciganin, došlo je 115 novih radnika!

Jedan o najunosnijih poslova za sve železnice razvijenih zemalja je prevoz putnika u domaćem saobraćaju i međunarodni prevoz putnika. Putovanje vozom kroz Srbiju je zbog stanja u kome se nalazi putna mreža, avantura koja iziskuje puno strpljenja, autobusi su konkurencija sa kojom će železnica teško izaći na kraj. Roba se kroz Srbiju za razliku od prethodnih vremena lakše prevozi kamionom nego vozom. Za privrednike je procedura utovara uglja u Kolubari deset puta komplikovanija za vagone nego za kamione!

Sa druge strane putovanje autobusom do inostranih turističkih destinacija, kao što su Grčka, Crna Gora, Bugarska, Slovenija nikada ne može da bude prijatno kao putovanje spavaćim kolima. Ne treba objašnjavati da se u autobusu do letovališta u Grčkoj i zimovališta u Bugarskoj, ukoče noge, vrat, glava i ruke. Da se na graničnim prelazima čeka na posebno označenim mestima za one koji nisu građani Evropske unije i dvadeset sati. Slična sudbina na granici očekuje i one koji putničkim automobilom sa koferima i skijama na krovu, krenu na put. Mora se stati na sto mesta mora se platiti putarina i više puta sipati benzin daleko skuplji od vozne karte. Idealno bi bilo putovati kao nekada u bivšoj SFRJ.

U Beogradu, Nišu, ili Novom Sadu, natovari se automobil na auto-voz, udobno se smesti u spavaća kola, gde vozač odspava do Soluna, Praga, Sofije, ili Ljubljane. Na odredištu siđe kolima sa voza. Tada odmoran vozač kolima ode do hotela, ili vozač agencije minibusom razveze putnike. Ovakva organizacija putovanja ne postoji čak ni kada je u pitanju Crna Gora, gde voz za Bar još uvek nekako saobraća.

Od 2010. godine ukinute su sezonske linije, Beograd – Split -Rijeka -Beograd, Beograd – Burgas -Beograd i Beograd – Prag – Beograd. Osim sezonskih linija koje su ukinute od 2010, godine a bile su rentabilne i isplative u prošloj godini ukinute su i redovne linije Beograd – Bukurešt, Beograd – Venecija, Beograd – Solun, Beograd – Beč, Beograd – Istambul, Beograd – Skoplje, Beograd – Filah, a ukinut je i auto voz koji je saobraćao na relaciji Beograd – Bar!

Od nekada jedanaest međunarodnih linija na koliko se saobraćalo vozovi u inostranstvo sada putuju samo na dve destinacije za Sofiju u Bugarskoj i Bar u Crnoj Gori, istina za Bar se osim iz Beograda vozom može putovati i iz Novog Sada.

Ova tužna statistika najbolji je dokaz da je naprednjačka priča o oporavku Železnice prazna kao i stomaci većine onih koji rade, u ovom javnom preduzeću. Linije koje su donosile novac ukidaju se, a u upravnu zgradu dovode se novi stranački kadrovi.

Generalni direktor Železnice, Dragoljub Simonović, baš kao i njegovi prethodnici, Milovan Marković i Milanko Šarančić udobno se vozi u službenom automobilu, i redovno prima masnu platu, dok radnici zaduženi za higijenu vagona nemaju pravo ni na umanjenu cenu železničke karte.

Prosečna plata na Železnici je 39.000 dinara. Fotoreporter Tabloida je na licu mesta u Beogradskom depou razgovarao sa jednim od radnika koji je pokušavao manjkavom opremom na vreme da opere vagone.

–Dvadeset hiljada mi je plata, odgovara on postiđeno gleda u zemlju okreće se nastavlja da pere vagone.

Kako saznajemo od predsednika jednog od sindikata u Železnici, Nade Vukosavljević situacija kod konduktera je takođe očajna njima plate kasne dva meseca. Razgledajući vagone koji zbog lošeg održavanja polako postaju staro gvožđe, našem fotoreporteru pokazuju i ispravni vagon restoran broj 7021 koji je pretvoren u magacin!

Kratak pregled poslovanja Železnice otkriva i razloge propadanja ovog javnog preduzeća. Milijarde budžetskih subvencija troše se na sve osim na sredstva za rad koja bi Železnici donela prihode. Istražujući koliki su prihodi od međunarodnog putničkog saobraćaja saznajemo i da za obnovu i održavnje voznog parka koji se tom delatnošću bavi nisu ni potrebne subvencije.

U izjavi za Tabloid, Miodrag Ožegović, direktor zavisnog preduzeća Železnice "KSR" (Kola za spavanje i ručavanje) koje za Železnice Srbije obavlja posao međunarodnog transporta putnika, ističe da su poslednja spavaća kola kupljena u novembru 1983 godine.

–Tada je nabavljeno poslednjih 12 spavaćih kola, priča Ožegović i na pitanje koliko su prihodi od međunarodnog saobraćaja on kaže da je od početka 2013. godine prevezeno 70.000 putnika na međunarodnim linijama i da je od tog posla Železnica prihodovala 245 miliona dinara.

Kada se 245 miliona dinara podeli sa 114 koliki je približan kurs evra, dobija se cifra od 2,15 miliona evra. Ovaj novac je dovoljan da se kupe dva nova kušet vagona, a da pritom ostane i novca za jednu mesečnu platu svim kondukterima.

Dakle novca u Železničkom transportu ima samo ga treba pravilno rasporediti tako da Železnica za početak postane samoodrživ projekat, a potom i Javno preduzeće koje donosi profit. Stranačkim zapošljavanjem i mobingom onih koji znaju kako se radi, Simonović to sigurno neće postići.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ULOGA KADROVA JEDINSTVENE SRBIJE U VOJVOĐANSKIM DISTRIBUCIJAMA „ELEKTROVOJVODINE“

Našem uredništvu se pismom obratila radnica jedne od distribucija Elektrovojvodine, u kome nam raskrinkava ulogu članova Jedinstvene Srbije pri zapošljavanju kadrova svoje stranke, u distribucijama onih gradova u kojima deluju opštinski odbori JS. Pismo pomenute radnice objavljujemo u celosti bez skraćenja.

„Poštovani,

U januaru je primljen Predsednik izvršnog opštinskog odbora Jedinstvene Srbije Damir Ivanić koji je bez pripravničkog, dobio rešenje za stalno, i to na mesto starijeg referenta u odeljenju Prodaje el.energije (šef radne jedinice) sa strukom mašinskog tehničara (predhodno je radio na benzinskoj pumpi).

Možete misliti koliko zna o el.energiji i prodaji el.energije??? I posle 5 meseci rada u EV plaćeno mu doškolovavanje na Educons fakultetu. Mene su prebacili na drugo radno mesto, bliže izlaznim vratima.

Kasnije u sledeća 3 meseca posao za stalno dobila je jedna krojačica koja nije do kraja završila srednju školu (nema diplomu o završenom srednjoškolskom obrazovanju) tako da se vodi da samo ima kurs za krojačicu, sa anamnezom duševnog oboljenja i sa svojih 46 godina, takođe na mesto administrativnog radnika.

O radnicima PP (privremeni – poslovi, radnik na određeno vreme) kakav status sam imala i ja, ukupno ih je 40 u našoj distribuciji, a realna potreba je ne više od 10 (deset).

Za radnike PP zadužena je Bilja Paić učiteljica , sada posle izbora u Vrbasu imenovana za zamenika predsednika skupštine opštine i Dragutin Medojević   , kako za primanje tako i za otpuštanje.

Kriterijumi za prijem radnika su: sigurni glasovi koji su proveravani, lojalnost i dobro umeće ćutanja. Što znači da se upošljavaju ljudi kojima se može manipulisati, onda shvatate kakva je sto struktura,. I nema drugog kriterijuma; nisu bitne ni godine ni kvalifikacije ni da li neko od njih ima narkomansku ili kriminalnu prošlost ili sadašnjost.

Tako da radi i osoba koja ima preko 50 godina a neovlašćeno je koristila (preuzimala) el.energiju za šta postoji uredno izdat vanredni račun i krivična prijava. Zatim radnik u voznom parku pozajmio je kompanijsku karticu i u svoj auto usuo na ben.pumpi pun rezervoar benzina i gasa (sve dokumentovano snimljeno kamerom).

Ovakav vid zapošljavanja je primenjen u svim distribucijama i svim opštinskim odborima JS u Vojvodini; ja vam imenujem ove koje znam tako da se može zaključiti odakle sam. Potom počinje manipulisanje u vidu rešenja za stalno, obećavaju rešenja ako ispune zahteve, a zahtevi su redovan dolazak na sastanke, dežuranje u stranci, učlanjivanje prijatelja, rodbine, 1000 dinara mesečno plaćanje članarine („proviziju“ plaćaju samo oni koji rade u EV).

Statut stranke JS kaže da članovi ne plaćaju članarinu, onda to davanje moramo nazvati provizijom. Takođe se vrše provere lojalnosti pravljenjem spletki i ogovaranja…

O radnicima za stalno na nivou Elektrovojvodine zaposleno je oko 200 radnika u proteklih 11 meseci, o čemu je ismeđu ostalog  govorio i Medojević u izlaganju na konvenciji OOJS Kula.

Takođe su to ljudi iz stranke –preletači , i ovde , i novi ljudi koji brzinski završavaju privatne fakultete i bivaju zaposleni na rukovodeća mesta.

Takođe je bitno da navedem da je članovima omogućeno preškolovavanje ili prekvalifikacija u elektro-struku, odmah dobiju rešenje za stalno i odmah idu na teren ne misleći o mogućim posledicama po život niti svoj niti kolega! Jer kako da znaju bez prakse, znanja i obuke šta da rade i kako da se zaštite.

Dalje… na nivou Elektrovojvodine Direktor Elektrovojvodie Kružević (izbačen iz novosadskog SPS-a ) po zanimanju elektromehaničar do imenovanja za direktora držao tezgu na pijaci.

Rade Basta (savetnik direktora) prodao firmu Delta farm (vrednu više miliona evra) za 9000 evra zvanično i tako izbegao da državi plati poreze. Odmah po prodaji firme zaposlen u Elektrovojvodini, zajedno sa Ljiljanom Barošević. Nadležni državni organi znaju o kome se radi ali se prave ludi jer pravi gazda je u Vladi (preziveo rekonstrukciju).

Eminentni i stručni ljudi iz ELEKTROVOJODINE, kažu za ovu garnituru da se ponašaju kao da nikada nisu jeli!!!

U toku večeri pa do iza ponoći 04.i 05.12.2013.godine u Upravi PD Elektrovojvodina, upriličeno je„deljenje“ rešenja o stalnom radnom odnosu – bez pripravničkog, za one koji su se dobro pokazali u stranci JS.

Danas je došao na posao muž Biljane Paić (pomenula sam je gore u tekstu Predsednica OOJS Vrvbas), na mesto blagajnika metalo strugar bez dana radnog staža, a snaja Dragutina Medojevića (i on je gore pomenut Predsednik OOJS Kula) na mesto referenta prodaje.

Takođe je još 5 sveže prekvalifikovanih radnika dobilo rešenje. Najstariji fudbalski trener (bravar) Šćepo koji ima 55 godina.Ubrzava se proces jer na snagu stupa zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, ali ih je donekle prekinula Demokratska stranka sa objavom ove afere, ali kratko samo vikend,u ponedeljak je nastavljeno. Ukupno na nivou privrednog Društva zaposleno je preko 100 članova JS, a u toku 2013.godine odkako je imenovan Kružević preko 200.

Smatram da mora da se stane na kraj ovakvom rukovođenju i da izađe ovo na videlo. Ovako kako je u Vrbasu – nije gore, ali je slično i u ostalim distribucijama.

Hvala. Nadam se da ću uskoro pročitati tekst u kojem ću prepoznati svoj udeo u raskrinkavanju ovih JSovaca u Elektrovojvodini.“

©Geto Srbija

adresa poznata redakciji