Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > PRAVOSUĐE U SRBIJI: “SVAKO JE KRIV”- DOK SE NE DOKAŽE SUPROTNO

PRAVOSUĐE U SRBIJI: “SVAKO JE KRIV”- DOK SE NE DOKAŽE SUPROTNO

24. фебруара 2013.

 

  Pravno nevaljani dokazi ne mogu biti osnova za validnu presudu, a pretpostavka nevinosti podrazumeva da se  svako smatra nevinim dok se njegova krivca ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda.

  Na žalost, pred srpskom policijom i pravosuđem nije tako, nego je svako kriv dok ne dokaže suprotno, a do tada može da trune u isteražnom zatvoru neograničeno dugo.

Piše: Josip Bogić

Pravosudje

 

  Rešenje istražnog sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, kojim se obustavlja postupak protiv šesnaestoro okrivljenih pripadnika takozvane "Carinske mafije", zbog toga što je Tužilaštvo za organizovani kriminal odustalo od krivičnog gonjenja, razlog je da javnost razmisli o tome kakvu vlast ima i od čega treba da se plaši.

Ko će platiti nadoknadu bivšim pritvorenicima kojima nije dokazano krivično delo?

 

 

  Podsećanja radi, treba reći da su ovih šesnaest okrivljenih  po zahtevu za proširenje istrage tužioca za organizovani kriminal bili osumnjičeni za krivično delo zločinačko udruživanje  (KT.S. br. 18/06 od 24. decembra 2006. godine), a da je u tom trenutku najglasniji u hvalisanju ovog "poduhvata" bio sadašnji nezakoniti direktor policije Milorad Veljović.

Iznosio je činjenice da policija neće stati sa akcijom i da će istraga obuhvatiti sam vrh Uprave carina, da niko koga istraga bude obuhvatila neće biti pošteđen, da su "ojadili" državu za nekoliko miliona evra kao i da je ovo potvrda da nema nedodirljivih u borbi protiv korupcije, da je u pitanju "bespoštedna" borba protiv organizovanog kriminala, da je zadao težak udarac kriminalu  i druge bljutave fraze.

Da li je obećanje uspunio i kako, javnost je videla.

U to vreme novine su bile pune naslova „carinska mafija odrala državu", „Carinska mafija ojadila državu", i sl.

Da li će sada objaviti koliko će to eksperimentisanje Veljovića koštati državu.

On sigurno neće to platiti.

Ako se ima u vidu da jedan dan proveden u neopravdanom pritvoru košta državu najmanje 5.000 dinara, lako je izračunati koliko će poreski obveznici platiti nadoknade a ne Veljović.

Isto tako ovi nesrećnici su više od šest godina bez posla.

Sada će biti vraćeni na posao i opet će poreski obveznici sve to platiti, a ne Veljović. I to je lako da se izračuna. 

Sada vidimo da je težak udarac ustvari zadat privatnosti lica čije je fotografije i video snimke hapšenja nezakonito objavljivao, a štetu oštećenima neće platiti on već poreski obveznici.

Svedoci smo svakodnevnih objavljivanja fotografija i snimaka kako na TV ekranima tako i na stupcima gotovo svih novina, spektakularnih hapšenja raznih mafija, okorelih kriminalaca i neprijatelja države kojima se pre suda presuđuje a koji je jedini merodavan da to utvrđuje.

 

  U Ustavu Republike Srbije, poglavlje o Pravnoj sigurnosti u kaznenom pravu, član 34, stoji da se "svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda".

Isto tako u važećem ZKP-u, u članu 3, govori se o Pretpostavci nevinosti, i da se  svako smatra nevinim dok se njegova krivca ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda.

Državni organi, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja građana, javne ličnosti i druga lica dužni su da se pridržavaju pravila iz ovog člana i da svojim javnim izjavama o krivičnom postupku koji je u toku ne vređaju druga pravila postupka, prava okrivljenog i oštećenog i nezavisnost, autoritet i nepristrasnost suda".

Načelo istine i pravičnosti u krivičnom postupku.

Takođe u važećem ZKP-u stoji da, Sud i državni organi koji učestvuju u krivičnom postupku dužni su da istinito i potpuno utvrde činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke.

Sud i državni organi su dužni da s jednakom pažnjom ispituju i utvrde kako činjenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist.

Pored toga u ZKP-u stoji da Pravno nevaljani dokazi ne mogu biti osnova za validnu presudu.

Pravo suda i državnih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da ocenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima.

Sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ovog zakonika, drugog zakona, ustava ili međunarodnog prava.

U Poglavlju ZKP-a koji govori o "Krivičnoj prijavi i ovlašćenjima organa pretkrivičnog postupka, u članu 231, stoji "Kad je to neophodno radi utvrđivanja istovetnosti ili u drugim slučajevima od interesa za uspešno vođenje postupka, organi unutrašnjih poslova mogu, uz prethodno odobrenje istražnog sudije, fotografisati osumnjičenog, uzeti otiske njegovih prstiju, javno objaviti fotografiju osumnjičenog i preduzeti druge radnje potrebne za utvrđivanje identiteta.

Ovi nesrećnici su bili na stubu srama kada su im objavljivane fotografija, kada su hapšeni pred TV kamerama, što predstavlja školski primer kršenja osnovnih ljudskih prava i pretpostavke nevinosti.

Svako ko je prekršio zakon treba da odgovara ali snimanje hapšenja i javno stavljanje lisica je bio hir direktora policije i dodvoravanje vlastima!

  Ovakvo ponašanje policije je protivpravno i nije u skladu sa ZKP-om jer za javno objavljivanje policija je morala da ima odobrenje istražnog sudije da u sredstvima javnog informisanja objave snimke i fotografije osumnjičenih kako to stoji u članu 231 ZKP-a.

Ovi mučenici su proveli nekoliko meseci u pritvoru iako se sada pokazalo da su nevini.

Pritvor nije kazna, već mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku i to samo izuzetno.

Ono ne može da se primenjuje uvek kao pravilo, a upravo se to dešavalo i dešava.

Pritvor je jedna od više mera obezbeđenja prisustva okrivljenog za nesmetano vođenje krivičnog postupka.

Tu pre svega spadaju poziv, zatim dovođenje, ukoli ko se okrivljeni ne odazove pozivu, zabrana napuštanja stana ili mesta boravišta, jemstvo, i na kraju kao krajnja mera pritvor

Zašto ni tužioci ni istražne sudije nisu reagovale u ovakvim slučajevima jer se očigledno radi o zloupotrebama državnih činovnika koji su naložili javno objavljivanje, ako su svi jednaki pred zakonom?

Čini mi se da ovo objavljivanje služi za zabavljanje širokih narodnih masa da bi im se odvukla pažnja od svakodnevnih problema vezanih za goli opstanak.

 

  Aktuelan je i izbor direktora policije.

U zakonu jasno piše da Direkcijom policije rukovodi direktor policije.

Direktoru policije odgovorni su načelnici uprava u sedištu Direkcije policije, načelnik policijske uprave za grad Beograd i načelnici područnih policijskih uprava. 

Organizacionim jedinicama u sedištu i područnim policijskim upravama rukovode načelnici uprava, a policijskim stanicama-komandiri.

Angažovanje specijalnih jedinica policije za posebne bezbednosne zadatke može se vršiti samo uz prethodno odobrenje ministra.

Predlog za angažovanje sadrži plan i procenu.

Tako piše u Zakonu. U praksi je sasvim nešto drugo.

Videli smo nerede na ulicama Beograda kada je zapaljena američka ambasada.

I tada je policijom komandovao neko drugi a ne direktor policije gospodin Milorad Veljović.

Zašto tada nije podneo ostavku na to mesto kada je video da policiji izdaju naređenja oni koji nisu merodavni za to?

Zašto se taj "čestiti, otresiti i pre svega moralni" direktor policije nije oglasio i rekao javno da su njegove ingerencije preuzeli neki drugi ljudi i naveo njihova imena?

Aktuelni ministar policije je u pravu kada odbija da postavi Veljovića za direktora policije, jer je do skora po naređenja išao na Andrićev venac.

Sada je našao novog nalogodavca! 

To je isti onaj direktor koji je komandovao policijom u vreme gej parade i za to dobio pohvale, koji je posle tih događaja i napredovao a nije odgovarao za propuste.

  Ko je stvarni „komandant" policije priznao je u više navrata sam direktor policije koji je izjavio da je njemu kao direktoru policije Savet za nacionalnu bezbednost nalogodavac, pre toga šef kabineta premijera, a sada se priklonio Prvom potpredsedniku Vlade?

Ovo naravno u Ustavu i zakonima o Policiji nema pravno uporište.

Policija radi na osnovu Zakona o policiji, ZKP-a i drugih podzakonskih akata.

Savet za nacionalnu bezbednost, po logici stvari ne komanduje on samo savetuje, a direktor policije treba da komanduje.

Problem upotrebe policije nije toliko nestručnost, obaveštenost i tehnika koliko sistem komandovanja i uplitanje „politikanata" u posao za koji nisu dorasli.

Veoma su skupi ti eksperimenti koji naravno papreno koštaju poreske obveznike.

Problemi u policiji su nastajali kada se politika počela mešati  u struku.

Počev od kadrovskih rešenja do samog neposrednog komandovanja istom.

Da pojedincima nije stvarno stalo do iskrene borbe protiv kriminala  već golog opstanka na vlasti,  najbolje ilustruju činjenice da  je sve koncipirano tako da je mnogo važnije da se  dotični ukoliko ne pristane na "kompromise" uhapsi, drži u pritvoru koliko je potrebno te da kao čovek, političar i privrednik propadne.

Pritvor služi kao mera diskvalifikacije političkih protivnika i neistomišljenika, a ne kao mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u postupku.

Pritvor je postao najefikasnije političko oružje vladajućih stranaka.

Na kraju su ovi kao i mnogi nesrećnici oslobođeni, ali badava im nekakva rehabilitacija  kada su kao ljudi osramoćeni, kada su im propali brakovi i kada su politički diskvalifikovani bez suđenja, a inicijatori takvog ponašanja nisu odgovarali kao ni izvršioci u tužilaštvu, sudovima i MUP-u.

A direktor policije isti!

 

  Tek kada tužioci budu odgovarali finansijski za štetu koju neosnovanim pritvorom nanose okrivljenima, tek tada će debelo da pogledaju dokaze, optužnicu i ostalo pa tek onda insistirati na pritvoru!

Svako treba da odgovara za ono što radi, materijalno, moralno i na svaki način, a ne da bude za to nagrađen foteljom direktora policije.

Račun sa kamatom bi trebalo ispostaviti Veljoviću, a ne poreskim obveznicima.

Umesto da konačno bude sklonjen zbog svega ovoga on je ponovo najozbiljniji kandidat koga podržava Prvi potpredsednik vlade Vučić!

 

 

  ©Geto Srbija

List protiv mafije

Advertisements
  1. mendv
    24. фебруара 2013. у 10:17

    Isto važi i za aferu “ Estradni umetnici protiv države“. Upravni Sud doneo rešenje da estradni umetnici nisu varali državu, tj. država nije imala prava da naknadno traži dokaze. Ko će da nadoknadi neisplaćene penzije, strah da se ne ukine penzija…direktor PIO, možda ???

    Свиђа ми се

  1. No trackbacks yet.
Затворено за коментаре.
%d bloggers like this: