Архива

Archive for мај 2013

VOJVOĐANSKO ZDRAVSTVO: LEKARI U KRIMINALNIM RADNJAMA ZAŠTIĆENI PREKO PREBOGATOG PAJTIĆA

31. маја 2013. Коментари су искључени

 

Zdravstvene institucije Vojvodine nalaze se već godinama u rukama porodično-političkog klana Bojana Pajtića i Dragoslava Petrovića. Multimilionska pljačka vojvođanskog budžeta putem javnih nabavki u zdravstvu, postala im je omiljena disciplina. Kadrovanje u zdravstvu takođe. Zbog toga su ključne zdravstvene instuitucije u Novom Sadu i u drugim gradovima pokrajine, postale stecišta neviđenog banditizma u kome glavnu reč vode njihovi kadrovi. da bi uspeli u svom naumu, morali su prethodno da uklone dr Ninoslava Radovanovića, ključnu figuru vojvođanskog zdravstva do njihovog dolaska na vlast. Sve ostalo je mračna pripovest o kaljuzi koja danas teče hodnicima vojvođanskih bolnica…

 

          Arpad Nađ

 

Prošlost često određuje budućnost. Tako je i u slučaju svinjara iz Koviljskog rita, današnjeg pokrajinskog sekretara za nauku i tehnologiju Dragoslava Petrovića, sirotinjska prošlost odredila njegovu budućnost. Porodična istorija kaže da se njegov otac vratio kući posle pet godina robije i zatekao zapušteno imanje, pa je otišao u Titel gde je kasnije radio u bioskopu jer je na Golom otoku naučio da radi kao kino – operater! Dragoslav je tako u ranoj mladosti počeo da radi. Cepao je tati karte u bioskopu, jer iz prvog pokušaja nije uspeo da upiše gimnaziju.

Ali, u nastavku svoga uspona, mlađi Petrović uopšte nije bio tako romantičan. Naime, odmah po dolasku u Novi Sad, on upoznaje ćerku Ide Sabo, poznate vojvođanske revolucionarke iz Drugog svetskog rata, a kasnije i političke funkcionerke. Sa ćerkom Ide Sabo ima strasnu ljubavnu romansu i ona mu rađa tri ćerke, koje su kasnije, na njegovu žalost, redom postale lezbejke!

Postepeno, pod budnim nadzorom državnog aparata aparata i svoje uticajne tašte Ide Sabo, našao se ubrzo na tronu vojvođanske birokratije. Tako je od nepostojećeg čoveka postao neko…

Kad je već bio "u jeseni života", upoznaje Svetlanu Lukić, 25 godina mlađu asistentkinju, i obećava joj kule i gradove. Sa njom sklapa brak koji će započeti sa 100.000 evra, koje je na prevaru iznudio od dr Ninoslava Radovanovića da ga kobajagi štiti na Institutu u Kamenici, mada su, mnogo ranije, on i Bojan Pajtić , do detalja isplanirali odstrel ovog čoveka, da bi umesto njega zagospodarili pljačkom u nabavkama i izgradnji zdravstvenih objekata u Vojvodini, koje danas jedino dolazak marice može prekinuti…

 

     "Svetleća prostitutka" i kradljivac iz ormana

 

Kako kažu u Pokrajinskom SUP-u, veliko je čudo kako se zgrada sva tri Instituta u Kamenici nije još nakrivila i pala od silnih pljački koje u dogovoru sa Bojanom Pajtićem, Nenadom Čankom i Dragoslavom Petrovićem organizuju sva tri sadašnja direktora – direktor Instituta za plućne bolesti dr Branislav Perin, član DS-a poznati manipulant sa lekarskom komorom Vojvodine čije je pare oročavao bez znanja lekara, čovek koji je od udruženja za borbu protiv raka potrošio milion dinara za čega ima krivičnu prijavu a pare su potrošene kod njegovog rođaka u kafanici na Novom naselju. Perin je i kradljivac ormara iz institutske apoteke zbog čega je dolazila policija!

Dr Dušan Jovanović je direktor onkologije i član "Ligaša" Nenada Čanka, poznat po nadimku “Fekalonije“ koji je trgovao sa citostaticima, naređivao da pacijenti oboleli od malignih bolesti čekaju na pregled godinu dana, pravio čuvene liste smrti pacijenata koji čekaju na zračenje, zbog čega je otvorena istraga u tužilaštvu, i još uvek zahvaljujući Nenadu Čanku na funkciji.

Lepotica sva tri instituta, direktorka Instituta za KVB Vojvodine dr Nada Čemerlić Ađić, poznatija kao Pajtićeva "svetleća prostitutka" zbog svojih bivših ljubavnika, a kod osoblja poznata kao osoba koja je preko lopovskih merdevina Dragoslava Petrovića došla na mesto Ninoslava Radovanovića kupujući sve što je naređeno iz Banovine.

Najpre, razne sterilizatore po basnoslovnim cenama (jedna krivična prijava otišla iz Novog Sada i po naređenju Dušana Petrovića zvanog DU-PE, luta po sudovima Srbije, zatim nabavku nepotrebnog CT-a koji se koristi sporadično, jer Nadin muž Oto Ađić nije savladao ni osnovne veštine iz radiologije a aparat je plaćen po ceni od 2,5 miliona evra dok mu je zvanična cena manja od 700.000 evra!

Renovirala je Nada sve moguće i nemoguće prostorije po projektu svoga teče kao što je i njena pokojna majka (bog da joj dušu prosti) sašila kao krojačica na hiljade belih uniformi, kapica, frotira i bade-mantila.

Tetak Nade Čemerlić Ađić projektuje i direktorske kancelarije na petom spratu presvučene kobaltnim pločicama i venecijanskim staklom, u vreme kada ljudi nemaju ni osnovne lekove a mnogi građani Srbije ni hleba.

Ova persona ne mari ni što se besomučno troši na institutsko grejanje sada kad je napolju 25 stepeni. Pacijenti se bude iz anestezije tražeći da im jedan isti doktor vrati pare koje je uzeo za operaciju, ne haje zato što je u korupciji sudelovala sa svojim omiljenim timom doktora uzimajući pare za operaciju, za šta postoje pisane izjave i dokazi u pokrajinskom SUP-u samo kako kažu, ne postoji i politička volja da se istraga započne, jer to ne dozvoljavaju Bojan Pajtić i njegovi poslušnici u pokrajinskom pravosuđu koje je izabrao Dušan Elezović.

 

     Pajtićeva Klinika Švarcvald

 

Krađe, malverzacije, nestručnost, liderska nepodobnost i nedostatak bilo kakve etike su pravo stanje na ovom institutu. Svako jutro na Institutu za KVB Vojvodine kafe kuvarica Mileva, nosi doručak za menadžment, na račun fonda za RZZO Srbije, isto tako ručak i večeru sa dezertom po želji, i to samo za pojedine zaposlene, dok se ostalom osoblju što radi danonoćno serviraju sve vrste kiselog testa i kuvanog brašna.

Dok na Institutu vlada prava nestašica opreme, a najviše pejsmejkera i srčanih zalistaka, direktorka renovira kabinete na petom spratu u stilu svog kobaltnog kabineta izdvajajući ogromna sredstva a odustajući od izgradnje infrastrukture u Kamenici 2 , hibridne sale i svega što je Bojan Pajtić u predizbornoj kampanji najavljivao kao "Kliniku Švarcvald".

Iako nema pejsmejkera, posinak dr Katice Pavlović, dr Somer, kao merkantilno jevrejsko dete, već četiri godine samostalno ugrađuje trajni pejsmejker, a specijalista je tek od februara 2013. godine, što nije nigde dozvoljeno, dok ostali specijalisti nemaju mogućnost da se edukuju iz oblasti ritmologije.

Dvojica ritmologa su otišli u penziju ove godine. Znači, “vunderkind“ zamenjuje dvojicu od kojih je jedan bio Univerzitetski profesor! Posinak konzumira alkohol u većoj količini. Opisano je ranije u Tabloidu kako je iznuđujući novac radio i testove opterećenja vikendom, dok se ostalima zakazuje da čekaju i više od godinu dana.

Ostali kardiolozi iz direktorkine “cuker piksle“ rade po privatnim ordinacijama, najviše kod “Viktorija grupe“ gde broje debele novce jer za dijagnostiku koriste kapacitete i uređaje Instituta što je krivično delo.

 

     Milionski troškovi direktorke Nade

 

Direktorka Nada Čemerlić Ađić kupila je CT uređaj za rekordnih 2,5 miliona evra, a nabavka najskupljeg takve vrste je oko 700.000 evra, a da pritom nema ni specijalistu radiologa koji bi uređajem rukovao. Kažu, ima jednog koji nije obučen da očitava CT nalaze, pa je angažovala svog supruga i prijatelja. Naravno, nikoga nije poslala na specijalizaciju iz radiologije jer njenom suprugu nauka teško ide i ne želi konkurenciju.

Nadica je zaposlila i patologa koji je do sada uradio sedam obdukcija u iznajmljenoj obdukcionoj sali Instituta za plućne bolesti. On je platio zaposlenje a ovo mu je prvo radno mesto gde je prvog dana postao i načelnik odelenja koji nema ni salu za obdukcije.

Zaposlila je i psihološkinju, kojoj je platila specijalizaciju iz Kliničke psihologije mada po sistematizaciji ne postoji psiholog, ali je reč o ćerki likvidatora koja vrši korekciju plata: uzima od slabih zarada i dodaje na velike zarade (uzima siromašnima i daje bogatima).

Psihologija je direktorkina velika ljubav pa je razvila i psihokardiologiju granu kardiologije koja ne postoji nigde na svetu. Od svih psihologija kojima se bavi, najviše je razvila granu "socijalne eutanazije" nad pacijentima koje primaju i posle dva dana otpuštaju da čekaju umiranje. Nema ni materijala ni para koje je Bojan Pajtić oprao preko kabineta za direktore na petom spratu. Ali ima nepotrebne kupovine CT uređaja koji nije bio ni planiran za lečenje već za pljačku fonda RZZO i poreskih obveznika.

 

     …A pacijenti i goli i bosi

 

Na Klinici je vrlo teško zateći kardiologa, koji je načelnik odeljenja, pošto su oni na komisijama, sastancima, operacionim salama, sa studentima, na ispitima, kao mentori, na plaćenim farmakološkim prezentacijama, sve u isto radno vreme, pa se tako dobija po nekoliko plata ili dodataka plati.

Tako da stacionar sada isključivo vode klinički lekari, sa oko godinu dve radnog iskustva, sa stažistima koji ordiniraju terapiju, pišu otpusnice, i što je najgore prezentuju bolesnika kardiohirurgu koji odlučuje o operaciji!

Pacijenti ne znaju ni ko im je doktor, a kamoli načelnik. To je isplanirala dr Katica Pavlović, koja je inače teško obolela, a lečenje teških pacijenata je skrojila bez motivacije po programu komjuterskog centra. Bolesnici iz koronarne jedinice izlaze goli i bosi jer direktorka nije nabavila pidžame, a familijama ne dozvoljava da ih donesu jer je od prostorije za čuvanje stvari bolesnika napravila prostoriju za pušenje cigareta, zato što u koronarnoj jedinici načelnicina ćerka mora da puši i nije u stanju da dežura!

A i ne mora, pošto radi na maminom odeljenju pa mama radi za nju. Verovatno će i dežurati za nju! Načelnicina ćerka je autistična, težak psihički invalid, sedi i stalno gleda dole u svoje skute i tako provodi dan na Institutu, a svi zaposleni, i doktori i tehničari, postavljaju joj dijagnozu, samo njena majka to neće da primeti. Ovo je i najstrašniji primer dokle ide nepotizam na Institutu i kakav tragičan kraj ima…

 

     Zla krv i na sudu

 

Profesor Nićin koji je izgubio kupljenu titulu akademika Vojvođanske akademije nauka jer se akademija transformisala u grupu građana, treba u junu da ide u penziju. Nekom direktorkinom odlukom on se šalje u Hjuston na jednomesečni kurs iz transplantacije srca dok su mladi specijalisti zaobiđeni.

On je inače jedan od kreatora rasula Instituta mada se direktorki ponudio kao spasilac i savetnik bez koga se ne može. Drugi kreator je Mikloš Fabri koji je igrom slučaja došao na tu funkciju ali je po svom dometu u suštini ostao ono što je i bio. Ranije se uvek žalio da se od plate ne može živeti a danas privatno ima vozni park i građevinsku infrastrukturu da "ni ker nema gde da se posere".

Doktorka Nada Draganić je bila načelnik odeljenja još godinu dana pošto je otišla u penziju, dok je ostale doktore nauka direktorka šikanirala, osmišljeno i organizovano i javno diskreditovala. Radivoj Vemić koji nije ni kardiolog već internista je njen dugogodišnji špijun koji je otkucavao dr Pavla Kovačevića a zauzvrat je dobio pravo da i on ostane načelnik mada je više od godinu dana u penziji.

Kardiolog koga je šikanirala i sprečavala da doktorira, preti joj danas javno i njoj i njenom mužu i njenoj deci, a svemu je kumovao dugogodišnji mobing. Pretnje direktorici i njenoj familiji od nezadovoljnih i degradiranih stručnjaka slušaju se na Institutu i danju i noću.

Kad se promeni vlast u pokrajini počeće da pljušte krivične prijave za mobing koje će se na sudu lako dokazivati. Obe direktorke i kardiologije i Instituta, kao i njeni izabrani načelnici služe samo sebi, svojoj deci, muževima i ženama i to za velike pare – delom od plate a delom od reketa pacijenata, dok su za službu, bolesnike, zaposlene, pa i društvo u celini apsolutno nezainteresovani.

 

     Jedino su ljubavnici u funkciji

 

Jedan doktor, koji je u nastupu nekontrolisanog besa oteran sa Instituta a koji nije imao nikakve papire iz subspecijalizacije kardiohirurgije, niti je bilo gde polagao, a koji je inače u podgoričkoj bolnici i rođenu majku operativnim putem likvidirao, trenutno po nalogu jednog od direktora RZZO fonda radi na poslovima dečjeg kardiohirurga gde po specijalnoj klauzuli i ugovoru dobija dve hiljade evra po operaciji kao "eminentni strani stručnjak" čija merkantilnost daleko prevazilazi struku.

Zbog ovog doktora svi koji su uključeni u dečiju kardiologiju i kardiohirurgiju znaju da su u problemu samo dr Babić mudro ćuti jer ne zna da objasni široj javnosti kako pošteni kardiohirurzi rade sa platom od 45.000 dinara, a kardiohirurg bez specijalizacije sa njegovom klauzulom dobija 2000 evra po operaciji? Ne ponaša li se on sa svojim kao vlasnik plantaže koji upravlja sa urođenicima, kvareći i ugled partije koja ga je postavila na tako značajno mesto?

Svi znaju da je Institut u Kamenici posebno ušuškan od Pokrajine kao osnivača i glavnog pljačkaša i da u njemu direktori rade lopovluke po naređenju a da u zaleđini i dalje stoje Bojan Pajtić, Dragoslav Petrović i Dušan Elezović koji je jedno vreme sa zvanjem konobara bio i direktor Upravnog Odbora Instituta dok ga raspodelom kadrova u “Srbijagasu“ nisu prebacili u Upravni odbor da se pridruži biranom secesionističkom kadru Vojvodine!

Iza stare zgrade Instituta nalazi se građevinski kostur “Kamenica 2“ bez infrastrukture i opreme jer se od svega odustalo i radi se ubrzana pljačka po unapred utvrđenom scenariju jer uskoro sve nabavke u zdravstvu idu preko planiranja Instituta za Javno zdravlje (Batut). Novac zato treba što pre nenamenski potrošiti bez revizora ako se izuzmu oni koji će direktorku Nadu sigurno odvesti u apsanu.

U “Kamenici 2“ ništa nije u funkciji onog za šta su milioni evra potrošeni jedino postoji jedan kabinet u kome zrenjaninski građevinski mešetar, Aleksandar Vojinov zvani Aca Dijagonala, ima svu raskoš ovog sveta i gde ugovara poslove građevine po gradu.

On je, inače, izgradio Urgentni centar Vojvodine i “Kamenicu 2“ gde su pokrajinski funkcioneri DS-a pokrali najmanje 60 miliona evra a da ništa od toga ni danas nije u funkciji!

Aca Dijagonala, više puta krivično gonjen, drugi je "veliki neimar" Bojana Pajtića , posle Borovice koji je u zatvoru. Aca Dijagonala je limar po profesiji i poznat je i po tome što je Bojanu Pajtiću besplatno izgradio neobičnu kuću u Senti koja se okreće!

Pajtić voli ovaj Institut više od Kliničkog centra Vojvodine gde je za pljačke u zdravstvu ovlastio svoju suprugu Vesnu -Pajtić Bolidovski i njene ljubavnike Dragana Draškovića, dr Gvozdenovića i dr Gluhovića koji osim pljački u nabavkama svakodnevno reketiraju i pacijente dok se policiji serviraju minorni lopovi poput dr Šarčeva koji je uzeo mito od 50 evra.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

Advertisements

VIDOVITI VUČKO: POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE, NAJVEĆI PROMOTER EU, PONOVO UVODI SRBE U EVROPU, STAVLJAJUĆI IM OMČU ZA SVA VREMENA

 

Odgovor na tekst gos’n Vučića u dnevnom listu "Danas".

Posle Aleksandra Makedonskog, evo i Aleksandra Srbijanskog. Čoveka koji će da nas povede u Evropu, i sve da nas učini bogatašima. Zato i ja, kao i naš Aleksandar Veliki, (ima ga dva metra), rizikujući da negde ne budem shvaćen, a možda ni objavljen, ipak pokušavam da bez idolatrijskog pristupa vladajućim elementima i njihovoj proevropskoj politici, da nešto kažem o toj sumornoj evropskoj današnjici, u kojoj živim već preko 40 godina.

 

          Milan Ratković

“Iako Vas, gospodine Vučiću, podržavam u borbi protiv korupcije i domaćeg kriminala, ipak ne razumem toliku želju za ulazak u jednu ispušenu masonsku zajednicu neravnopravnih naroda, kakva je Evropska Unija. Delo CIA-e i Nemačke, mi Srbi, inače glup i zaostao narod, bar sudeći po onome što proizilazi iz Vašeg teksta, izgleda da uopšte nismo razumeli političke i ekonomske procese koji su se valjali Evropom i svetom, i da smo sami krivi za sve što nas snalazi. Bravo za analizu onoga ko vodi državu!

Visoko mišljenje o sunarodnicima koji su krivi uglavnom za listiće koje su ubacivali u kutije. Malo niže navodite da smo štetočine koje su živele u prošlosti, uživajući, lakomisleno, očekujući da neradom ili podrškom s Marsa, obezbedimo granice koje smo želeli, i još dodajete da bismo želeli da imamo plate kakve imaju oni koji rade dvostruko više od nas. Verovatno mislite na svoju platu. Imate smisla za humor, i možda bi Vaš članak bio prigodniji za "Ošišani jež", ali to je moje lično mišljenje.

Znam da oko Vas svi aplaudiraju kao što su nekada aplaudirali Slobi, a neki i Šešelju. Naše su plate bar desetak puta manje, ili čak vrlo često potpuno virtuelne, nepostojeće ili zamišljene, dok su državne granice koje pominjete verovatno one koje Vaša vlada upravo zacrtava i koje se krije u tajnom dokumentu na koji narod nema prava ni da zaviri. Nepismen narod, šta on zna šta je dobar sporazum.

Demokratija na koju se oslanjate i u čije ime ste izabrani ili postavljeni, traži da se sprovede neki referendumčić za tako važna pitanja sudbine Srbije. Da se razumemo, daleko od toga da je Evropa raj na zemlji, ali ona može za kratko vreme da postane pakao za Srbe. Kao što je već pakao za Grke, Špance ili Portugalce. Kao što je već postala čistilište za sve ostale narode južne i zapadne Evrope.

Umesto što hitate na protestanski sever, u Berlin i Brisel, da bolje prokljuvite sistem te Evrope hraniteljke u koju se kunete kao u krsnu slavu, možda bi bolje mogla da se sagleda cela ta Jevropa iz drevne i pravoslavne Grčke koja je, usput budi rečeno, izmislila i boginju Evropu i svetu demokratiju koja ide u paketu: Oćeš, nećeš, moraš!

U vašem predivnom lirskom tekstu ima i dirljivih momenta, gole istine koju je naš narod osetio na sopstvenoj koži. Kada kažete da se Evropa bezbroj puta ogrešila o srpski narod i državu, što ni sami Evropljani ne kriju, Vi dodajete da su često koristili dvostruke standarde i aršine za krizu na prostoru bivše Jugoslavije, kao i to da je večni krivac uvek bio samo jedan: mi Srbi. Pružali su, i pružaju, nedvosmislenu podršku projektu stvaranja nezavisnog Kosova, i činili još kojekakve podvale, radi sopstvenih interesa.

 

      Analiza i sinteza jedne providne propagande

 

Sve gore navedeno ne tvrdimo mi, već Vi sami tako velite kada evropski nemoral i agresivnost predstavljate kao gole činjenice, i taj deo teksta nas je oduševio. A onda ste ga napismeno uprskali kada se pitate kako smo to mi, uvek najpametniji, uspeli da sve države sveta ujedinimo protiv sebe.

Nije li nas naš inat preskupo stajao? Nismo li mogli da budemo realniji u svojim željama i zahtevima, marljiviji u prikupljanju podrške za naše političke stavove, ili smo se samo oslanjali na naše mišiće, epsku retoriku i iščekivanje darova s neba? Bravo, gospodine prvi potpredsedniče vlade i ministre odbrane, tri puta bravo, bivši ministre informacija, iz vremena kada se organizovala ta mržnja prema Srbima putem CNN-a, Ruder Fina i sličnih kompanija.

Ispada da nas Vi ne branite nego napadate. Pravoslavni Srbi krivi što drugačije misle od katoličko-protestanskog Zapada. Odgovor na pitanje kako to da smo mi u pravu, a oni greše, mogao bi da se svede na poznati citat Galileja u momentu kada su svi mislili da je zemlja inertna: Ipak se okreće, rekao je on Ali to je bilo davno.

Ustvari, pravi razlog ovog pisma je upravo Vaš odgovor na isto pitanje, ali ne ovaj danas, već onaj kada smo se sreli u Vašoj kancelariji ministra informacija, u koju Vas je zaposlio vaš najbolji prijatelj…zaboravih mu ime, al’ znam da ste njegov lik nosili na potkošulji.

Toga dana ste nam dali nekoliko belih knjiga NATO zločina na engleskom, da delimo stranim medijima i uticajnim ljudima. Bio sam tada u pratnji sada pokojnog Vladimira Dimitrijevića, inače cenjenog švajcarskog izdavača, koji je objavio stotinak knjiga protiv ničim izazvanog bombardovanja Srbije.

Šapatom i mimikom ste nam objašnjavali da Vam je kancelarija ozvučena. Ah, umalo ne zaboravih: povod našeg susreta je bio vrlo pravedan i superinteligentan zakon o cenzuri, koji ste tada sproveli, i odredili kazne za svakog novinara koji bi se o Vas i Vaše ogrešio.

Naš savet, kao tadašnji predstavnici intelektualaca dijaspore, bio je da ne činite greha, da ne kažnjavate novinare. Šapnuli ste nam da to niste Vi, nego oni gore, pokazujući na plafon koji ima uši. Tada ste se kleli u Ruse i Beloruse i citirali Vašeg prijatelja Lukašenka, da Zapad traži srpske glave. Slobinu pre svega, i Vašu, koliko smo razumeli.

Znamo da se čovek menja u životu, al Vi ga preteraste sa okretanjem kožuha. Danas, ili, bolje rečeno, u listu "Danas", kao da pljuckate na Ruse, koje ćemo poštovati i voleti, kažete, ali koji su patuljci, bar kako mi glupi posmatrači čitamo između redova Vašeg predivnog teksta. Ipak nam se čini kao da malo laskate kada pominjete neke zapadne gigante. Verovatno mislite na Nemce, kojima ostali narodi treba da obezbede dobre penzije za njihove matorce, i solidne prihode za ostale birače.

Tako bar pišu mnogi zapadni mediji koji su za cenjeni list "Danas" obične kupusove liske: kojekakav "Le Monde", ili "Figaro", "Le Point", "Mariane", "Telegraf" i slični koji u svojim člancima češće pominju želju naroda Zapada da izađu iz evropske zamke nego neke dobrobiti Unije na silu i njene kobne valute.

Svi znaju da je evro sprava za mučenje naroda napravljena da osiromaši ljude i pokorno ih drži u besparici. Jer treba da znate, gos’n Vučiću, da novac sam po sebi nema nikakvu vrednost. Lova vredi samo ako je mnogobrojna sirotinja nema. Tada je para retka zverka, i onaj ko je ima može da kupi šta hoće i koga god hoće. Pogotovo ako se jeftino prodaje…

 

      Vidoviti Vučko

 

Dragi gospodine, prvi od dvojice ispod-predsednika vlade Srbije. Vi sami priznajete da ste jedan od onih koji se u prošlosti sukobio sa evropskim zulumom, te zato sve to itekako dobro razumete, mada ipak mislite da posle kiše i grada uvek dolazi sunce. Odnosno, posle bombi po gradovima i osiromašenog uranijuma po njivama dolaze uvek strani bankari i domaći tajkuni.

Ne trebaju Vam šoljica kafe, ni tarot karte, da biste znali da će Srbije za koju godinu moći da bude stvarni lider u regionu, po visini plata i penzija, ekonomskom rastu, političkoj i svakoj drugoj stabilnosti, verovatno ispred svojih najbližih komšija, kao i evropskih giganata. Opa, bato! Ja vam verujem: Nemci će uskoro da dolaze u Srbiju da traže posao, kao što su to već radili u doba cara Dušana. Njihove će vešerke opet da služe naše sose po Vojvodini kao pre rata.

Obećajte, sve obećajte; šta Vas košta. Lepo nas lažite, to narod obožava. Ko to može da proveri ili opovrgne? Srbija može i hoće da bude pouzdan partner svima u regionu i Evropi, kazete. Želite da budemo neko ko će izvršavati svoje obaveze, ma koliko one bile teške, jer krajnje je vreme da u stvaranju pristojne i normalne Srbije, bar malo, zaboravimo na lične političke interese. To želite Vi, ali to možda ne žele svi.

A šta mislite da ih upitate? Ne verujem da se slažete s ovakvom idejom, jer ni ostale zemlje Evrope ne pitaju svoje građane šta bi voleli. Francuska se jednom zeznula i sprovela referendum za Lisabonski sporazum, narod je rekao NE, a Sarkozi je ipak potpisao, kao da je narod mačji kašalj. Na sledećim izborima je dobio šut kartu. Narod je stvarno stoka.

Čim neko radi protiv njega, on neće da mu da glas. Valjda zato i postoje izborne mućke. U samom uvodu Vaše istorijske besede Vi naglašavate da ima mnogo obrazovanijih i pametnijih od Vas; doduše, Vi ne spominjete da li su takvi u vladi ili u opoziciji.

Potpuno ste u pravu, bar za prvi deo rečenice. Kada kažete da je Evropa zajednica pet stotina miliona ljudi koji su uspeli da strogim pravilima naprave zajednički imenitelj vrednosti koje brane, ciljeva koje postavljaju pred sebe i mehanizama kojima rešavaju međusobne problem, Vi to citirate udžbenik za peti razred.

Enciklopedije antimondijalista nazivaju Evropu jednom ruljom raznih naroda i kultura, tradicija i mentaliteta, u kojoj vlada zakon finansijski jačeg. Ekonomski potkovani mediji govore o prezaduženom kontinetu sa oko 30 miliona nezaposlenih. To je bar tri Srbije viška.

Po Vašoj novoj filosofiji, kud svi Turci, tu i mali Mujo. Moramo u Evropu. Tako kažete – moramo. A kad je moranje, nije pitanje. Čak ne moramo ni da ih volimo, što nam, svakako, neće teško pasti, ali možemo i moramo da poštujemo njihove zakone, pravila, prava, obaveze i ono što proizlazi iz svega navedenog: uspešna i napredna ekonomija; tvrdite crno na belo. Napominjem da su, sve što navodite, različite reči našeg bogatog jezika, a znače jedno te isto. Nekad, dok smo živeli u turskoj demokratskoj uniji, zvanoj Otomansko ropstvo, to se nazivalo zulum.

Naša obaveza je da se izjednačimo sa većinom u regionu i u finišu budemo uspešniji od ostalih. Drugim rečima, Vi biste da se trkamo sa Hrvatima, kao da su oni partizanovci, a mi zvezdaši, ili obrnuto. Vi kao da ste sin druga Tita i baba Vange. Imate sličan rečnik. Bar sudeći po pasusu ushićenja i vizijama koje projektujete. Kažete: Imamo sjajne mlade ljude, obrazovane, energične i zajedno s njima moramo da privučemo više investitora nego naše komšije (opet vidimo neke crknute krave).

Svoje slovo o boljem sutra, vi završavate u stilu Lenjina; uvereni da će neka deca Srbije u budućnosti živeti jednako, po istim, ili sličnim pravilima, kao što danas žive oni koji su ispred nas. Ono "neka" baš niste morali da stavljate. Neko će pomisliti da su ta neka deca ista ova danas, koja studiraju na Sorboni i Harvardu, a domaće zadatke pišu na Havajima i Maldivskim ostrvima. Jedino ste zaboravili da kažete da imamo najlepše žene; najbolju rakiju i najukusnije ćevape na svetu. E tu bi Zapad možda i pokleknuo: primili bi nas preko reda, pre Hrvata.

 

     Umesto zaključka, upozorenje publici

 

Tekst o kome je ovde reč je napisao lično Aca Vučić, i to povodom nekog izmišljenog praznika dana Evrope. Treba znati da postoji praznik: 8 maj se u prevodu uvek zvao Dan pobede nad fašističkom Nemačkom; ali da po principu: koga moraš moliti ne trebaš ga ljutiti, neki promondjalistički elementi su izmislili i deveti maj, pa ga nazvali praznik Evrope, jer je tada neki Šuman po naređenju CIA-e potpisao ugovor o uglju i čeliku u posleratnoj Evropi: Jak praznik, nema šta!!

U veoma konfuznom i vrlo zabavnom tekstu prvog potpredsednika vlade i jedinog ministra obrane, mi ljudi koji živimo na Zapadu i jedemo gorki hleb evropske ekonomske tiranije, ne možemo da prepoznamo tu evropsku idealisanu uniju kojoj svaka uzastopna vlada Srbije teži iz petnih žila.

I dok se od Grčke do Engleske narod pita kako da izađe iz vrzinog kola, koje postoji samo da se održi religija svetog evra i obezbedi ovozemaljski raj nemačkim penzionerma, mi Srbi, narod najpametniji, hoćemo po svaku cenu u uniju. Niko ne vidi da je ta unija pred raspadom, jer je mnogo važnije pitanje inata i zavade.

Ako mogu Hrvati i Slovenci, što ne bismo i mi, pa puklo kud puklo. A može i da pukne; ako ne ovde, ono negde gde Evropa tlači ljude i zamenjuje svoje stanovništvo stranom emigracijom. U toj blagodarnoj Evropi od 27 nacija svakodnevno bar 10.000 ljudi ostaje bez posla. Dobro ste pročitali. Sada dobro i porazmislite pre nego što bude kasno. Kome i čemu služi san o takvoj Evropi. Crveni tepisi za njih i crni dani za sve ostale, je l’ to ono što vidoviti Vučko naziva srpski san?”

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

KLINIČKI CENTAR SRBIJE: “UBICE” U BELIM MANTILIMA!!!

 

Srpski prosvetitelj Vasa Pelagić napisao je još u 19. veku medicinsku enciklopediju Narodni učitelj, u kojoj su opisane sve tada poznate bolesti, i na koji način se leče.

Uglavnom  lekovitim travama, a terapije za lečenje bolesti  znali su svi učeniji ljudi.

Prema Pelagićevoj terapiji, izlečeni su i najteži bolesnici, a danas, u srpskim bolnicama pacijenti umiru i od obične prehlade!

Kad bi samo nastavili da leče po Pelagićevom narodnom učitelju, današnji lekari bi imali više uspeha u radu, nego što nas truju neispitanim lekovima, ili ubijaju po nalogu vlasti.

Piše: Milica Grabež

Klinicki Centar

 

Odavno nam bolnice liče na klanice.

Dolaskom DOS-a na vlast, srpskom zdravstvu uručeno je nekoliko milijardi evra donacija! Klinički centri, Instituti i bolnice u Srbiji su, za vreme četvorostrukog ministrovanja Tomice Milosavljevića, opelješeni.

Oligarsi iz Demokratske stranke pljačkali su Klinički centar Srbije, Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodina, Klinički centar Vojvodine, sve opšte bolnice i domove zdravlja, do VMA.

Demokratska stranka je pre četiri godine opljačkala donaciju japanske vlade u iznosu od 20 miliona evra, namenjenu rekonstrukciji zgrade Kliničkog centra Srbije, i usmerila je na račune DS-a.

Zbog tog skandala Vlada Japana odbila je da izda agreman Tomici Milosavljeviću, koji je želeo da kao ambasador ode u Tokio.

EU je u izveštaju svoje Komisije saopštila da je srpsko zdravstvo na prvom mestu po korupciji u Srbiji!

Služba za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije vodila je istrage oko korupcije u zdravstvu.

Policijski službenici su sastavili na desetine izveštaja i krivičnih prijava, koje su ostale u fijokama.

 

Nova ministarka zdravlja dr Slavica Đukić Dejanović, miljenica Borisa Tadića, kome je njen sin, pustahija koja živi u Lisabonu, uručio prošle godine plaketu njegove nevladine organizacije, besna što je nisu poslali za ambasadora u Lisabon, pokušava da se osveti građanima i novoj vlasti.

Sve njene odluke su šizofrene i kriminalne, a direktno utiču na masovno umiranje u Srbiji.

Njena raspamećena odluka da se kažnjavaju novčano, odbijanjem od zarade, lekari opšte prakse ako pacijente šalju na specijalističke preglede, uskratila je građanima ustavno pravo na lečenje.

Treba ubediti lekara opšte prakse da ste bolesni i da vas uputi na ultrazvuk, na skener i da ne govorimo.

Zahvaljujući ministarstvu zdravlja, tenderi oko nabavke stentova za srčane bolesti, za citostatike i prioritetne lekove su sračunato spori, sa ciljem da umre što više građana!

Na ugradnju stentova čeka se po tri meseca, i veliki broj bolesnika ne dočeka njihovu ugradnju – umiru.

A cena stenta nije veća od 30 evra!

Trenutno u Srbiji nema više od polovine prioritetnih lekova u državnim apotekama!

Ministarka nije zabrinuta.

Sakuplja markirane cipele, satima je kod frizera i otvoreno spopada svoje mnogobrojne telohranitelje, da je seksualno zadovoljavaju, jer je nimfomanka.

Najavljena borba protiv organizovanog kriminala nije dotakla one koji su opljačkali desetine milijardi iz fondova namenjenih lečenju građana Srbije. 

Aleksandar Vučić je lično sprečio da se na čelu najznačajnijih zdravstvenih institucija nađu časni i pošteni ljudi, profesori medicine, a desetina vrhunskih profesora su i članovi SNS-a.

Gospodin Vučić sprovodi politiku masovnog umiranja građana u Srbiji, čiji strateg je vrhuška Demokratske stranke i ministar u četiri mandata Tomica Milosavljević.

Nesmanjenom žestinom nastavljena su ispitivanja lekova koji nemaju upotrebnu dozvolu nad srpskim pacijentima, bez njihovog znanja i saglasnosti!

Lekari dobijaju lepe svote novca, a pacijentu masovno umiru.

Neispitani lekovi se prodaju u apotekama, a lekari prisiljavaju pacijente da ih koriste, vodeći evidenciji o toku lečenje tih pacijenata, za račun stranih farmaceutskih kuća.

Građani Srbije su besplatni zamorčići  stranim farmaceutskim kompanijama.

Odluka Aleksandra Vučića da za direktora najvitalnije zdravstvene ustanove u Srbiji – Urgentnog centra u Beogradu postavi Zlatibora Lončara, lekara koji je bio aktivni saradnik Zemunskog klana, i koji je za račun ove mafijaške grupe ubijao njihove ranjene žrtve, šokirala je lekare u Beogradu.

Ali, takav prvoklasni ubica postavljen je na pravo mesto.

Može uvek da odradi posao za Vučića i njegovu kliku.

Svakodnevno se u Kliničkom centru Srbije (KCS) dešavaju likvidacije pojedinih ljudi bliskih političkim ili kriminalnim strukturama u Srbiji.

Radnici KCS su nemi svedoci toga, jer se izvršioci u belim mantilima legitimišu kao radnici,

BIA,VOA i drugih bezbednosnih struktura!

U KCS je zatvoren političko-kriminalni krug veza, i direktori se smenjuju kao marionete tih struktura.

Naši insajderi navode slučaj smrti Dejana Milekića, koji je bio jedan od vodećih  pripadnika reda Malteških Vitezova u Srbiji.

Kao portparol i visoki funkcioner Pokreta snaga Srbije učestvovao je u ključnim političkim događajima pre 10 godina, i bio je čovek od poverenja Bogoljuba Karića.

Trenutno se raspetljava klupko oko Karićevih optužnica, i vlast na sve načine pokušava da svi ti slučajevi vezani za njega zastare, jer je mnogo ljudi u to upleteno, a naročito Mlađan Dinkić.

Milekić je, praktično, jedini preostali svedok koji nije uprljan nijednom aferom, za razliku od Borisa Stajkovca i drugih lopova iz Pokreta snaga Srbije.

Dejan je pokušao da se zaštiti članstvom u tajnom društvu, ali je doslovno likvidiran zbog saznanja koja je imao, i koja je podelio sa svojim bratstvom.

Njegova takozvana bolest počela je bolovima u predelu stomaka.

Javio se u Kliničkom centru Srbije, gde su ga odmah usmerili na Prvu hiruršku kliniku (mnogo bi bilo da i on umre u Urgentnom centru!).

Milekiću je utvrđeno postojanje tumora u gušterači, pa mu je ona izvađena, ali je posle nastavljeno sa operacijama, jer su njega i porodicu doktori ubeđivali da je to rak, i da se širi, pa da moraju da mu izvade želudac, jednjak i sve druge organe.

Radnici u toj klinici se ne sećaju da je bilo ko na taj način iskasapljen, nego se obično pošalje na zračenje ili citostatike, ali kod Milekića se uporno insistirali da mu se vadi organ po organ!

On je ubijen!

Poznata je i činjenica da je štićenica staračkog doma u Knjaževcu, kojoj su izvađene oči, inspektoru lokalne policijske stanice dala izjavu da je nije uopšte napala druga štićenica, kako stoji u medicinskoj dokumentaciji, već joj je medicinska sestra izvadila oči!

Ubrzo posle ovakvog iskaza usmrćena je u sanitetskom vozilu, kada je već dobro oporavljena odvezena na rutinski pregled.

Inspektor je imao težak razgovor sa pretpostavljenima i veliko je pitanje na šta sada liči njegov izveštaj.

Ovo nije jedini primer takvih kriminalnih delovanja u zdravstvenim ustanovama širom Srbije, ali svi koji se takvim radnjama bave dobijaju položaje u zdravstvu, dok svi koji se protiv toga bune, bez obzira na položaj, zvanje i titulu, bivaju momentalno sklonjeni.

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

“ZASTAVA ORUŽJE”: KAKO SE PROIZVODI I KAKO SE PRODAJE ORUŽJE U OVOM PREDUZEĆU, ODGOVORNO JE I MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE

27. маја 2013. Коментари су искључени

 

Početkom marta meseca 2013. godine, u kockarskoj prestonici sveta Las Vegasu, uz podršku strateškog partnera „Jugoimport" SDPR, preduzeće "Zastava oružje" potpisalo je jedan veliki i tri manja ugovora o isporuci robe vredne oko 32 miliona dolara. Američka kompanija koja je kupac još neproizvedenog oružja, već je prodala te ugovore i čeka da "Zastava oružje" ispuni svoju obavezu. Ova vest, nevešto je provučena kroz srpske medije, polovičnim istinama koje je izgovorio generalni direktor „Zastava oružje" Rade Gromović, pokazujući koliko je bahata i providna domaća mreža švercera oružjem i koliko su državni organi Srbije upleteni u te poslove…

 

            pukovnik Milan Jovanović

 

 Srpske vlasti se hvale da će kragujevačka fabrika oružja ("Zastava oružje"), ove godine ostvariti izvoz od oko 40 miliona dolara, što je za oko 15 miliona više nego 2012, ali…Američka kompanija "Century International Arms", sa kojim su potpisana ukupno četiri ugovora, već je "u kompletu" prodala ugovorene količine oružja koje „Zastava oružje" tek treba da napravi! A hoće li?

Hvali se i direkotor "Zastava oružja", Rade Gromović, da je potražnja za "Zastavinim" oružjem "…daleko premašuje proizvodne kapacitete", umesto da o tome ćuti!

U prvom, najvećem ugovoru sa "Century International Armsom", vrednom 27,5 miliona dolara, definisana je isporuka oko 90.000 komada poluautomatskih karabina raznih modela i oko 20.000 pištolja M-57, M-88 i CZ-999.

Drugi ugovor (1,4 miliona dolara) tiče se plasmana oko 5.000 standardnih lovačkih repetirnih karabina Mauzer sistema M-70 i M-85, kao i malokalibarskih pušaka, treći (1,2 miliona) odnosi se na isporuku oko 10.000 komada novorazvijene malokalibarske puške Moskito, a četvrtim (dva miliona dolara) definisana je porudžbina oko 150.000 rezervnih okvira za celi spektar proizvoda. A ekonomska katastrofa u Srbiji tek sledi. Šta će u takvim okolnostima biti sa obećanom i unapred prodatom proizvodnjom?

 

     Posredničke kompanije i šverceri naoružanja

 

Fabrika oružja u Kragujevcu osnovana je 27. oktobra1853. godine (ove godine slavi 160 godina svoga postojanja). Danas ima 2.151 zaposlenih. Izvoz čini 95 odsto plasmana fabrike "Zastava oružje". Odlukama Ministarstva odbrane Vlade Republike Srbije, "Zastava oružje" je 2003. godine postala deo odbrambene industrije Srbije.

Od 2008. godine, na mesto direktora fabrike dolazi Rade Gromović, (veoma poznat i cenjen u krugovima švercera naoružanja. Zbog takvog načina delovanja već je imao nekoliko krivičnih prijava kao rukovodilac marketinga. Te prijave i sudski procesi se nisu uzimali u obzir prilikom njegovog izbora – jednostavno su zaboravljene).

Iako su se na konkursu za direktora prijavila tri kandidata, a on nije bio među njima, skupština i upravni odbor ne prihvataju njihove prijave, već po diktatu bivšeg pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse Ilije Pilipovića (koji je sada pomoćnik generalnog direktora „Zastava oružje"- dakle, pomoćnik Gromoviću) jednostavno odlučuju da Gromovića postave na to mesto!

Poznato je da je „Zastava oružje" jedna od najpoznatijih fabrika srpske namenske industrije. Zbog poznatih zbivanja na prostoru bivše SFRJ sredinom devedesetih, uvođenjem embarga a samim tim i gubitkom tržišta, našla se u veoma teškoj situaciji. Država nije mogla da pomogne. Prepušteni su bili sami sebi. Da bi nekako preživeli za vreme direktorovanja Đorđa Nestorovića, formiraju u Beogradu svoju filijalu pod nazivomZastava Impex", na čije čelo postavljaju Svetozara Crnogorca, dotadašnjeg šefa marketinga "Zastave", a na njegovo mesto, na predlog Crnogorca, postavljaju Gromovića!

Zadatak "Zastave Impex" bio je da, ne birajući sredstva, iznađe puteve za plasman proizvoda Zastava-oružja. Pruženu šansu Svetozar Crnogorac uz podršku Radeta Gromovića uspešno koristi, uspostavljajući direktan kontakt sa sumnjivim posredničkim kompanijama (švercerima naoružanja) te uz debele provizije za njih i sebe, kako-tako održava "Zastavu-oružje" u životu.

Po završetku sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, da bi zadržao i lično iskoristio kontakte i pozicije koje je stekao, Svetozar Crnogorac obnavlja saradnju sa američkim kompanijama tako što zajedno sa sinom Petrom u inostranstvu formira više ofšor kompanija za promet naoružanjem.

Svetozar ne ostaje pasivan, pomaže sinu Petru da u Beogradu registruje svoju kompaniju pod nazivom „CPR Impex" sa sedištem u Makedonskoj br. 21 (neposredna blizina Zastavine filijale u Beogradu, Bulevar despota Stefana br. 12, gde je Svetozarovo sedište), te studiozno planiraju, a uz naklonost odgovornih iz MO Sektora za materijalne resurse, Uprave za snabdevanje, uz ručkove, lumperajke, poklone, davanje "pozajmica", plaćanje računa za školovanje dece u inostranstvu, lečenje, plaćanje godišnjih odmora i sponzorisanja DS i sponzorisanja prilikom proslava i ostvaruju potreban kontakt, stvarajući imidž uspešnih privrednika. Sve svoje kontakte, Svetozar Crnogorac sa „Zastava oružje" i „Zastava Impex" usmerava na „CPR Impex". U ime CPR Impexa vodi i prisustvuje pregovorima, vrši isporuke robe i dr.

Uspostavljaju kontakte uz pompeznu halabuku u sredstvima informisanja. Prvo sklapa ugovor sa američkom kompanijom "KBI" koja zbog prljave igre rukovodstva „Zastava oružje" (nepoštovanja ugovorenih obaveza, rokova, cena i dr.) raskida ugovor. Fabrika 18. oktobra 2005. godine potpisuje Memorandum o razumevanju sa američkom kompanijom "Remington" i komercijalni ugovor sa ovlašćenim uvoznikom za "Remington", "US Sporting Goods" (što je predstavljeno najvećim uspehom "Zastave oružja" u zadnjih dvadesetak godina!).

Za plasman Zastavinih proizvoda na američko tržište, kod firme „Zastava-oružje", u ime američke kompanije Remington, preko ovlašćenog uvoznika za Remington, US Sporting Goods, nastupa Svetozarov sin- Petar Crnogorac.

Radi što sigurnijeg poslovanja i suzbijanja svih špekulativnih priča u fabrici, Svetozar Crnogorac i Rade Gromović iz senke koriste sindikalne rukovodioce (Jugoslav Ristić sadašnji predsednik Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, i Dragan Ilić, sadašnji predsednik sindikalne organizacije "Zastava oružje" koje poslovodstvo "Zastava oružje" nagrađuje sa putovanjem na ovogodišnji sajam naoružanja u Las Vegasu, mada troškovi putovanja po osobi prelaze 14.000 evra plus troškovi upotrebe mobilnih telefona koji prelaze 80.000 dinara po pojedincu) organizujući česte štrajkove, kanališući vodu na svoju vodenicu. Umesto o radničkim pravima ili sindikalnoj borbi, o otpuštanju radnika iz Zastava-oružja poslednjih godina, sindikalni rukovodioci pričaju o uspešnoj poslovnoj politici rukovodstva.

Pre dolaska na mesto pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse Ilija Pilipović je u "Jugoimport SDPR-u" bio na mestu direktora sektora za Ameriku i Evropu. Uspostavio je jako prisne odnose sa gospodinom Majklom Zuherom (Michael Sucher), predsednikom američke kompanije „Century Arms International", sa kojim je formirao više zajedničkih of šor kompanija.

Srpskoj javnosti poznata je kompanija Caplock ltd, Mykinon 1, Nikosia, Kipar, koja je osnivač kompanije Bulet. Pored Michael Sucher-a jedan od vlasnika kiparske kompanije Caplock ltd je i Ilija Pilipović. Navedena firma sa Kipra je ugašena još 14. juna 2006. pa se postavlja pitanje kako može da radi kompanija Bulet u Srbiji ako je njen osnivač ugašen.

Od 2008. godine, odmah po postavljanju Gromovića za generalnog direktora "Zastava oružje", u dogovoru sa njim i podršku Ilije Pilipovića (bivši pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse i sadašnji pomoćnik generalnog direktora "Zastava oružje"), na američkom tržištu Svetozar i Petar Crnogorac obezbeđuju "Zastavi oružje" novog privremenog partnera, kompaniju European American Armory Corp (EAA) (gde su bili manjinski vlasnici) uz istovremenu pripremu uslova za početak poslovanja gospodina Michael Sucher i njegove kompanije "Century Arms International" u Srbiji.

Dana 19. februara 2008. godine, na volšeban način, potvrdom int.br.1730-10/97 i komisionim ugovorom br.1730-95-8-08 Uprava za snabdevanje dodeljuje prodaju 55.927.900 komada pešadijske municije, u vrednosti od 5.946.159,10 USD, kompaniji Evaco International d.o.o. iz Beograda (čiji je vlasnik, Konrad Černčič, strani državljanin, svojevremeno radio sa Pilipovićem.

Da apsurd bude veći, pomenuti komisioni ugovor kao i Dopunu br.1 uz pomenuti ugovor, u ime komisionara (kompanija Evaco International) kao direktor potpisalo je neovlašćeno lice, Vukašin Filipović (pukovnik u penziji, u međuvremenu umro!).

Iz izvoda Agencije za privredne registre jasno se vidi da je preduzeće Evaco International registrovano 10. marta 2005, broj registracije BD 82, da je kako prilikom registracije tako sve do danas direktor, Barbara Černčič, a pomoćnik direktora Aleksandar Ružičić.

Do penzionisanja, pokojni pukovnik Vukašin Filipović radio je u MO, Sektoru za materijalne resurse, kao načelnik Uprave za odbrambene tehnologije . Imao je ostvarenu dobru saradnju sa Ilijom Pilipovićem dok je ovaj bio u "Jugoimport SDPR".

Iako je kompanija Evaco imala potpisan ugovor br. 01/2009. na iznos od 7.148.021,30 USD sa kanadskom kompanijom Marstar i obezbeđenu izvoznu dozvolu dobijenu od Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj br. 408 od 8. oktobra 2008, to nije smetalo Iliji Pilipović da naredi nadležnim organima da se Komisioni ugovor br.1730-95-8-08 sa Evacom, zbog neizvršavanja ugovornih obaveza i velikog interesovanja drugih kompanija, raskine uz naplatu kaznenih penala, radi sopstvenih interesa.

Potom se lično angažuje, i nezakonito, bez odobrenja nadležnih organa, u prostorijama Sektora za materijalne resurse MO, krajem radne nedelje, u petak 27. marta 2009, u popodnevnim časovima, organizuje sastanak sa stranim državljanima, predstavnicima američke kompanije Century Arms, Inc. Sastanak je vodio lično Ilija Pilipović. Sastanku su pored predstavnika iz USN SMRO MO i kompanije Evaco prisustvovali iz američke kompanije Century International Arms Corporation predsednik kompanije Michael Sucher, Donald Middlemiss i dr Gullermo Naudi…

 

     Kriminalna grupa iz pozadine

 

Bez ikakvih ekonomskih pokazatelja, a zarad ličnih interesa, na pomenutom sastanku Ilija Pilipović, protivno zakonu, kompaniji Evaco International nameće novog kupca, američku kompaniju "Century Arms International", po ceni u ukupnom iznosu od 5.946.159,10 USD, što je za 1.201.862,20 USD manje od ugovorene cene Evaca sa Marstarom i ugovorene cene Evaca sa Upravom za snabdevanje!

Sektor za materijalne resurse, Uprava za snabdevanje, ne naplaćuje kaznene penale kompaniji Evaco international. Ilija Pilipović se lično angažuje u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj za ekspresno dobijanje izvozne dozvole br.000213 od 14.5.2009.godine. Izvozna dozvola br.000213 od 14.05.2009.godine nije u skladu sa Komisionim ugovorom br. 1730-95-8-08 i Kupoprodajnim ugovorom br. 02/2009.

Učinjen je i nezakoniti ustupak kompaniji Century Arms Inc. tako, što je sva količina municije 7,62×39 u količini prikazana da je proizvodnja Igmana, Konjic, BiH, što u odnosu na stvarno stanje nije tačno. Ovo je učinjeno iz razloga da bi se kompaniji Century omogućilo plaćanje manjih taksi (dadžbina), jer roba ovakve vrste, proizvedena u BiH, u America ima manje dažbine u odnosu na robu ovakve vrste proizvedene u Srbiji.

Američka kompanija Century Arms Inc, nezakonito zaobilazeći poslovnu banku kompanije Evaco, iako sa Upravom za snabdevanje nema nikakvu ugovornu obavezu, direktno na devizni račun MO kod NBS vrši prvu uplatu u iznosu od 594.601,91 USD, sa datumom valute 18 maj 2009. godine, a zatim drugu od 2.408.702.80 USD, sa datumom valute 11. jun 2009. godine i 594.601.91 USD slovenačkoj kompaniji Evaco Tehnologije iz Maribora, a ne kompaniji Evaco International. Ovakav način plaćanja se tretira kao pranje novca (američki i kanadski organi gonjenja i dalje ispituju navedene činjenice).

Nakon iznošenja nepobitnih dokaza o organizovanom kriminalu u Vojsci Srbije, Ministarstvu odbrane Srbije i odbrambenoj industriji Srbije, uspostavljeni sistem poslovanja Sektora za materijalne resurse, Uprave za snabdevanje ministarstva odbrane, "Zastava oružje" , "Zastava Impex" i "CPR Impex", ubrzano i u hodu se prekomponuje…

U MO, Sektoru za materijalne resurse, Upravi za snabdevanje uz saradnju sa bezbednosnim strukturama (pukovnik Ćosić, major Bogdanović) poslovna (ugovorna) "papirologija" se dovodi u kakve-takve zakonske okvire, nepodobno ljudstvo se ubrzano penzioniše ili premešta na druga radna mesta itd…

Pre nego što napušta funkciju pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse Ilija Pilipović, umesto da se za nepreuzeta sredstva (Komisioni ugovor broj 461-96-5-05 od 22.07.2005.godine) od 37 % raspiše tender za prodaju, dozvolio je da "CPR impex", na osnovu ugovora o ustupanju Komisionog ugovora "Jugoimport Mont" odnosno "MDI" Podgorica (pravni naslednik Jugoimport Mont-asa "CPR Impex" br. 930-11 od 09.02. 2011. godine, preuzme preostala sredstva u drugoj polovini 2012. godine.

Odmah posle toga Ilija Pilipović je napustio Ministarstvo odbrane i postao pomoćnik direktora "Zastava oružje"! Da njegov prelazak na mesto pomoćnika generalnog direktora "Zastava oružje" ne bi izgledao kao unapred planirani potezi organizovane kriminalne grupe (švercera naoružanja), on posredstvom "Century Arms International" organizuje malo veću maskaradu…

Naime, već obezbeđen posao za "Zastava oružje" iznenada dobije bugarska kompanija "Arsenal" za američku kompaniju "Anđelo Saiti" za isporuku 3.000 komada mitraljeza M84 (da je to tačno pokazuju zalihe M84 na lageru u "Zastava oružje" kojima su potvrdu dali na sajmu u Nirbergu u Nemačkoj, Ilija Pilipović, Danko Jovanović, Zoran Vučković koji su tamo bili ispred "Zastava oružje").

Mitraljeze za "Arsenal" je isporučio "CPR Impex" (radi se o sredstvima po Komisionom ugovoru broj 461-96-5-05 od 22.07.2005 i sada se Višem sudom u Beogradu u predmetu KT VP br.232/06 vodi krivični postupak).

"CPR Impex" (vlasnik Petar Crnogorac– sin Svetozara) da ne bi bio u neposrednoj blizini očeve kompanije "Zastava Impex" (Bulevar despota Stefana br. 12) iz Makedonske br. 21 se premešta u Bulevar Mihaila Pupina 6. Novi Beograd…

"Zastava Impex" odlazi u stečaj. Svetozar Crnogorac (otac Petrov) doživljava infarkt. Odlazi u penziju. Sada pomaže sinu Petru u "CPR Impex" kao savetnik. "Zastava oružje" fiktivno raskida "stratešku" saradnju sa "Jugoimport SDPR" (dogovorno rade na isti način) iz razloga što je izigrana u poslu koji je zbog viših državnih interesa u proseku za preko 30 % nižim cenama dodeljen "Jugoimport Mont" iz Podgorice ( sada se u Višim sudom u Beogradu u predmetu KT VP br.232/06 vodi krivični postupak).

Dolaskom Ilije Pilipovića na mesto pomoćnika generalnog direktora "Zastava oružje" Kragujevac nastavlja se saradnja sa "Jugoimport SDPR" s tom razlikom što se "Jugoimport SDPR" stavlja u prvu plan a "Zastava oružje" (bolje rečeno organizovana kriminalna grupa) deluje iz pozadine.

     A 1.

Zuher zna posao i korupciju

 

Američka kompanija "Century Arms International" i njen predsednik Michael Sucher u svetu trgovaca naoružanjem i vojnom opremom poznati su mahom po poslovanju sa one strane zakona. Michael Sucher je galantan u potpisivanju ugovora ali ne i po njihovim realizacijama. Sklon je prevarama i u zemljama bivše SFRJ isključivo posluje preko ovlaštenih državnih kompanija (kao što su "Jugoimport SDPR") uz davanje pozamašnih iznosa na ime provizije čelnim ljudima koji su kada je Srbija u pitanju zaštićeni ko medvedi.

On više ne posluje sa ukrajinskim firmama niti sme da ode u Ukrajinu iz razloga što je tamo prevario dve ili tri kompanije koje su se bavile prometom naoružanja i opreme. Iz Hrvatske je svojevremeno, iako je imao ugovorene velike količine za preuzimanje viškova, preuzeo ono što njemu odgovara. Trenutno se protiv njega vodi sudski postupak po tužbi rođenog brata Brajanta zbog poslovanja van zakonskih okvira.

Onda je sasvim razumljivo zašto nije odobrio da se prilikom objavljivanja informacije o potpisivanju ugovora sa Jugoimport SDPR ne objavljuje njegovo ime. Očigledno je da se najodgovorniji u državi Srbiji, Ministarstvu odbrane Srbije, u atmosferi nakon mnogih skandala, zarad ličnog interesa, ne odriču koruptivnog načina razmišljanja i njegovog sprovođenja u delo.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

KONTROLA LETENJA: PORED ODGOVORNOG POSLA, STVORENA MOGUĆNOST I ZA NEOGRANIČENU PLJAČKU

25. маја 2013. Коментари су искључени

Posle više od decenije vladanja republičkom Agencijom za kontrolu letenja, kadrovi Mlađana Dinkića su državni budžet ojadili za najmanje 50 miliona evra, koliko su uspeli da pronevere u samo jednoj transakciji. Kolika je ukupna šteta nikada neće biti precizno utvrđeno, jer se ovdašnje pravosuđe plaši da se uhvati u koštac i sa daleko manjim lopovlucima. Kao i prethodno rukovodstvo i ovo nedavno smenjeno biće amnestirano u tišini i daleko od očiju javnosti.

Milan Malenović

Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA), nekadašnja Savezna uprava za kontrolu letenja (SUKL) jedinstven je slučaj u svetu. To je, najverovatnije, jedino društvo ograničene odgovornosti koje obavlja ovako važnu funkciju i sa sigurnošću jedina agencija te vrste koja umesto da puni državni budžet iz njega uzima novac.

SMATSA je, formalno, u vlasništvu Republike Srbije (92 odsto) i Crne Gore (8 odsto), ali je faktički u rukama male grupe pljačkaša koji su ovo preduzeće u suštini privatizovali. Preregistrovanjem nekadašnjeg SUKL-a u SMATSA d.o.o. iz budžeta nekadašnje savezne vlade izvučen je sav devizni prihod od napalate preleta koji se meri stotinama miliona evra na godišnjem nivou. Ovako izdvojen devizni prihod predat je novosnovanoj Agenciji za kontrolu letenja da samostalno sa njim raspolaže.

Tako je od jedne uprave savezne vlade stvoreno privatno preduzeće ograničene odgovornosti, a neograničenih mogućnosti pljačke, koje se, između ostalog, bavi i poslovima spoljne i unutrašnje trgovine

 

     Gde je nestalo 50 miliona evra?

 

Ovi pridodati trgovački poslovi imaju za cilj da se zatre trag deviznih priliva koji pristižu od stranih aviokompanija za radio-navigacione usluge. SMATSA kontroliše nebo na Srbijom i Crnom Gorom, ali i 55 odsto vazdušnog prostora Bosne i Hercegovine.

Kao i obično u Srbiji, ideju o preregistraciji SUKL-e u SMATS došla je iz redova samozvanih eksperata, odnosno Mlađana Dinkića i njegovog okruženja.

Pošto su interesi G17 Plus, odnosno sadašnjeg URS-a, tesno povezani sa prihodima pomenute Agencije, ne čudi to što je doskorašnji direktor Nikola Stankov preživeo sve dosadašnje republičke vlasti i nastavio da direktoruje i posle 2009. godine, kada mu je istekao mandat.

I njegov naslednik Slobodan Cvijan vezuje se za „dinkićevce„, a da bi ostao odan dobio je postavljenje samo za vršioca dužnosti direktora, na kom mestu će ostati do raspisivanja konkursa za novog direktora, a do koga će doći jedino ako Cvijan prestane da krade za one koji su ga postavili.

Da nešto odavno nije u redu sa finansijama SMATSA vidi se već na prvi pogled, listanjem finansijskih izveštaja…

Poslovni prihod ove Agencije u 2012. iznosio je 8.618.076.000 dinara, približno kao i 2011. godine. SMATSA ima 860 zaposlenih (u 2011.g. 852), a u prošloj godini je ostvarila čist dobitak od 724 hiljade dinara (u 2011. godini 329.303.000 dinara).

Zašto je nastala ova razlika? Možda zato što je 2012. bila izborna godina kada su URS-u trebali dodatni milioni da bi kupio glasove za ulazak u Republičku skupštinu?

Koliki je obim pljačke u Agenciji najbolje se vidi iz izveštaja Državne revizorske institucije za 2011. godinu, koja je finansijski bila skoro 500 puta uspešnija od 2012. godine!

Nikola Stankov je, protivno preporuci vlade, nabavio 11 novih automobila, za šta je potrošio 30.220.000 dinara. Revizori nisu našli dokaze da je strani dobavljač Tales er sistem SA iz Francuske isporučio Agenciji opremu za koju je ona od Evropske banke za obnovu i razvoj zatražila kredit od 698.599 evra.

Po osnovu 19 ugovora za projekte unapređenja civilno-vojne koordinacije plaćeno je 29.546.000 dinara, a DRI nije našao dokumentaciju koja bi opravdala ove troškove. Ne postoje ni dokazi da su čuvari radio-navigacionih objekata ispunili ugovorene obaveze za koje su naplatili 3.844.000 dinara.

Za izradu i održavanje softvera u 2011. plaćeno je milion dinara, iako je godinu dana ranije za istu uslugu plaćeno 141.000 dinara. Stankov je isplatio 281.712.000 dinara viška zaposlenima i to na osnovu odluke Upravnog odbora, iako sednica UO nije ni održana. Sa druge strane, članovima Upravnog odbora i Skupštine Agencije (?!) plaćeno je čak 192.000 dinara za troškove službenih putovanja.

Sve je ovo, međutim, sitnica u odnosu na glavnu pljačku koju je Stankov izveo, a koja se nigde ne spominje ni u medijima, niti u dokumentima Državne revizorske institucije ili nadležnog tužilaštva…

Naime, za izgradnju novog Centra oblasne kontrole letenja još 2005. godine, od Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke uzeta su dva kredita u ukupnoj vrednosti od 67 miliona evra. Početak gradnje je drastično kasnio, tako da je SMATSA godišnje plaćao penale u visini od 160.000 evra! Sa radovima se počelo tek 2009. godine, a novi Centar je u rad pušten krajem oktobra 2010. godine.

Iako je Republička skupština izglasala državne garancije za vraćanje pomenutih kredita, ona nikada nije obaveštena o stvarnim troškovima izgradnje Centra. Razlog za to je što je preko ovog projekta ukradeno više desetina miliona evra!

Prema medijskim izveštajima, zgrada Centra koštala je oko 1,8 milijardi dinara, odnosno oko 19 miliona evra. Do ovog podatka može da se dođe i prostom računicom, s obzirom da Centar ima 9.500 kvadratnih metara, a jedan kvadrat takve građevine ne košta više od 2.000 evra. Gde je nestala razlika od skoro 50 miliona evra?

Jedan od glavnih razloga zašto je svojevremeno SUKL pretvoren u društvo ograničene odgovornosti, a ne u akcionarsko društvo ili u javno preduzeće, leži baš u činjenici da su tako izbegnute rigoroznije kontrole.

Na osnovu zvaničnog izveštaja, objavljenog na sajtu Agencije za privredne registre, ukupna aktiva SMATSA vredi 17.241.571.000 dinara, što je prema trenutnom kursu 156.741.554 evra. Ukupni kapital, međutim, na kraju 2012. iznosio je 9.121.926.000 dinara (ispod 90 miliona evra), a dugoročne obaveze (krediti) bili su 5.237.610.000 dinara (ispod 50 miliona evra). Kada je SUKL ukidan, njegova celokupna imovina je uneta u novoosnovanu SMATSA, a ista je tada procenjena na 52.387.860 evra.

Samo na manipulaciji sa kreditima za izgradnju Centra, Stankov je iz SMATSA-e izvukao novca u vrednosti skoro celokupne imovine koju je svojevremeno unela Savezna uprava za kontrolu letenja, odnosno više od polovine kapitala kojim je Agencija raspolagala na kraju 2012. godine!

 

       „Potraživanje“ plata

 

Pre Nikole Stankova, do leta 2002. godine, direktor tadašnje Savezne uprave za kontrolu letenja (SUKL), bio je Miloš Obradović, koji je, pre isteka mandata, smenjen sa funkcije zbog sumnje da je prekoračio ovlašćenja, zloupotrebio službeni položaj i izvršio razne novčane malverzacije. Protiv njega i njegovih tadašnjih saradnika, nikada nije pokrenuta zvanična istraga. Po odlasku iz SUKL-a otvorili su privatna preduzeća koje i danas uspešno posluju…

Drugi od razloga zašto je stranka „eksperata“ odlučila da SMATSA bude društvo ograničene odgovornosti, jeste i taj da radnicima ne moraju da se podele besplatne akcije. Istovremeno su mnogi stari radnici od SUKL-a potraživali neisplaćene plate iz vremena devedesetih godina.

Uprkos međunarodnim sankcijama, strane avio kompanije su uredno plaćale usluge naše kontrole letenja. Novac su poverljivi ljudi ondašnjih državnih i funkcionera same Agencije u torbama donosili iz inostranstva.

Plate zaposlenih na ovako odgovornim mestima, kao što je kontrola letenja, do 2005. godine, bile su mizerne – između 80 i 120 tadašnjih maraka mesečno, kasnije toliko i u evrima. Ni tako male zarade nisu isplaćivane, a gde su nestali milioni maraka doneti tokom sankcija u kesama, ostala je misterija, jer tužilaštvo nikada nije saslušalo aktere ove krađe.

Uzgred budi rečeno: sve uplate iz inostranstva su uredno evidentirane u Službi naplate preleta, a dokumentacija i danas postoji, tvrdi bivša radnica SMATSA Jasmina Jovanović.

Posle preregistracije Uprave u Agenciju sa ograničenom odgovornošću Stankov se sa nekim radnicima nagodio da im zaostale plate budu isplaćene, ali je većina morala da nastavi da potražuje svoje plate na sudu.

Domaće pravosuđe je, međutim, bilo mišljenja da je SUKL na SMATSA-u preneo samo sva prava i imovinu, dok je svoje obaveze preneo na Republiku Srbiju. Javni pravobranilac, sa druge strane, mišljenja je da je SUKL zarađivao dovoljno para da iz sopstvenih, na Agenciju prenetih sredstava, plati zaposlenima plate, a ne da to ide na teret republičkog budžeta.

I dok je štedelo na taj način što radnicima nisu isplaćene zaostale plate, rukovodstvo SMATSA-e je prema sebi bilo više nego galantno. Naime, Nikola Stankov je 2006. godine imao mesečnu platu od 16.000 evra, što je onda iznosilo četiri prosečne godišnje zarade zaposlenog u Srbiji!

U međuvremenu je, da li zbog krize ili javnih kritika, postao skromniji, pa je u 2012. godine, prosečno mesečno zarađivao „samo“ oko 8.000 evra, ali je zato godišnje primao 13 plata. Valjda, da nadoknadi izgubljeno?

Novi direktor se još uvek nije oglasio po pitanju koliku je platu sebi odredio. Ništa nije poznatija ni situacija oko 109.451.000 dinara, odnosno oko milion evra, za koliko je prethodno rukovodstvo nezakonito u bilansima umanjilo dobitak SMATSA u 2011. godini, odnosno toliko je para opralo i dobro uhodanim putevima prebacilo na račune Mlađana Dinkića i njegovih saizvršilaca.

Nije poznato ni zbog čega je prethodno rukovodstvo za prelete preko BiH obračunalo za 698.644,26 evra manju naknadu koju je prijavilo Eurocontrol-u, krovnoj organizacijom koja obuhvata sve evropske kontrole letenja. Za one neupućene: samo ono što Eurocontrol odobri SMATSA može da naplati.

Ono što je najvažnije: Stankov jeste smenjen, a polako se čiste i njegovi kadrovi, ali tužilaštvo do trenutka nastanka ovog teksta nije pokazalo interesovanje da bar ispita navode Državne revizorske institucije, ako već misli da je nenamensko trošenje 50 miliona evra prekrupan zalogaj za zaplašene srpske tužioce.

   A1.

Ograničeno odgovoran, neograničeno ovlašćen

Srbija je 1. jula 2005. postala član Eurocontrol-a, koji je preuzeo naplatu preleta u našem vazdušnom prostoru. Zbog objedinjene naplate preleta Agencija ima obavezu da svaka tri meseca podnosi izveštaj radi dobijanja sredstava kako bi se isplatile plate zaposlenima.

Za istražne organe bilo bi zanimljivo da provere kolike je plate navodio direktor Nikola Stankov, budući da prosečna plata jednog kontrolora iznosi 2.000 evra mesečno, a plate pomoćnog osoblja su još niže. Još od 1. januara 2004. devizna sredstva ostvarena naplatom preleta stranih aviona izdvojena su iz saveznog budžetana slobodno upravljanje. Tako je direktor jednog društva ograničene odgovornosti dobio neograničena ovlašćenja.

   A 2.

Vesti iz nesvesti

Centar oblasne kontrole letenja nalazi se u novoj zgradi u krugu Aerodroma Nikola Tesla u Beogradu. Ceo taj kraj kao da je magnet za pljačke, prevare i skandale.

Direktor aerodroma Velimir Radosavljević je početkom marta meseca ove godine dobio izuzetna priznanja i čestitke od ministra saobraćaja Milutina Mrkonjića, koji je u zanosu čak rekao kako aerodrom Srbiju u svetu predstavlja isto tako dobro kao i Novak Đoković!

Razlog za ovo slavlje nađen je u izveštaju pres službe Aerodroma Nikola Tesla kako je prema anketi poznate agencije I-Dreams beogradska vazdušna luka proglašena za drugu najbolju u Evropi, odnosno sedmu u svetu!

Direktor beogradskog aerodrome Velimir Radosavljević rekao je da su rezultati i pohvale najznačajnije kada dođu iz inostranstva, kao što je u ovom slučaju došlo od miliona inostranih turista, preneli su režimski, odnosno skoro svi mediji u Srbiji.

Ubrzo je došlo otrežnjenje. Agencija I-Dreamsa je objasnila kako u anketi postavljenoj na njenom sajtu nisu učestvovali nikakvi milioni ljudi (zvaničnici Ministarstva saobraćaja i Aerodroma baratali su i cifrom od 17 miliona učesnika), već samo njih 57!

Osim toga, I-Dreams jeste renomirana kuća, ali ne za istraživanje javnog mnjenjaradi se o najobičnijoj turističkoj agenciji iz Amerike koja, između ostalog, na svom sajtu ima i upitnik o impresijama posetilaca u vezi različitih aerodroma na svetu.

Još dok je brbljao o navodnoj svetskoj slavi, direktor Aerodroma je najavio ulaganje od 40 miliona evra u rekonstrukciju i to u toku naredne dve godine i iz sopstvenih prihoda.

Začkoljica je u tome što je Aerodrom Nikola Tesla 2012. godine ostvario čist prihod ispod sedam miliona evra. Na pitanje kako misli da u naredne dve godine uštedi 40 miliona evra za planirane investicije, direktor Radosavljević nikada nije odgovorio.

P.S.

Obzirom da se redakciji javio Miloš Obradović već pominjan u tekstu, i demantovao neke navode o njemu, redakcija objavljuje deo njegovog obraćanja u kome je rečena suština, značajna za razumevanje njegove uloge u ovom slučaju…

“…Miloš Obradović je kao penzioner, pre odlaska na funkciju direktora Savezne uprave za kontrolu letenja, imao svoju privatnu firmu koja ništa nije radila u vreme direktorovanja. Njemu nije bilo potrebno donošenje Zakona o sukobu interesa. On je i pre toga znao šta je sukob interesa. Ta firma je propala kao i moj angažman u kontroli letenja.

Po prestanku funkcije direktora u Kontroli letenja, iako još uvek po godinama života relativno mlad (51 godina), Miloš Obradović je imao mogućnosti da još ostane u profesionalnoj vojnoj službi. Međutim, kada je shvatio ko su te DOS-ovske „glavešine“, ponovo, po drugi put, savio je papir i tražio prestanak profesionalne vojne službe sa obrazloženjem da pošto nisam spreman da saučestvujem u daljoj eroziji Vojske Jugoslavije i da trpim ponižavajuće i nipodaštavajuće odnošenje prema njenim pripadnicima, tražim hitan prestanak profesionalne vojne službe jer ne dozvoljavam da me gori od mene penzionišu.

Od tada Miloš Obradović nema nikakvu svoju firmu, a još manje firmu koja uspešno posluje, kako piše vaš nesrećni novinar. Od kraja 2005. godine kao fizičko lice, a od oktobra 2010. kao poslovođa u jednoj Agenciji za konsultacije u oblasti javnih nabavki, pomaže svome sinu da preživi, i bori se kao lovac bombarder za zakonito sprovođenja javnih nabavki. Miloš je uvek bio, i ostao je, na strani slabijeg i štiti prava ponuđača u postupcima javnih nabavki. Peške hoda, vozi se gradskim prevozom, izvan grada do udaljenosti ne većoj od 100 km vozi ženin Reno 5 proizveden 1992. godine, i dalje mnogo puši, ima divnu suprugu Koštanu, uspešnu ćerku i sina, slatkog unuka, savršenog zeta o odličnu snaju. To je njegovo bogatstvo.

Miloš Obradović je primao navodno veliku platu, ima pun radni staž, a pored njega pošteni mladi Bolonjci i stranačke junoše, sa pola godine radnog staža, jure džipovima, idu po svetskim odmaralištima, imaju vile i bazene, a on nije otišao na odmor od 1992. godine. To je gospodo iz Tabloida jedina istina o Miloševom direktorovanju u Saveznoj upravi za kontrolu letenja.

…Morali bi znati da je Miloš Obradović izabran na funkciju direktora Savezne uprave za kontrolu letenja kao sedmogodišnji penzioner, sa CV-jem na kome nije pisalo njegovo ime i prezime, a što je verovatno retkost u državi Srbiji. Da mu je 1994., na njegov pismeni zahtev, prvi put prestala profesionalna vojna služba jer je i tada bio neposlušan i nije hteo da radi ono sa čime se ne slaže. Da on nije smenjen sa dužnosti direktora zbog razloga koje ste naveli u svom listu, već da je razrešen dužnosti isključivo voljom Miroljuba Labusa, ili voljom njegovih nalogodavaca, svojevrsnim državnim udarom, bez znanja tadašnjeg Predsednika SRJ, Vojislava Koštunice, i uz protivljenje tadašnjeg ministra saobraćaja gospodina Božidara Milovića, smenio sa kratkim obrazloženjem: Ne možemo sa generalom na čelu kontrole letenja u Evropu. To mora da bude civilno lice.

Istinitost tvrdnje da sam kao general sa funkcije direktora Savezne uprave za kontrolu letenja smenjen državnim udarom, samo zato što sam uspešno obavljao svoju dužnost i što Miroljubu Labusu, i njemu sličnim ekspertima, jer nisam dozvoljavao da unište sistem kontrole letenja i na taj način nanesu štetu nacionalnim interesima SRJ (izgubili smo prvo nebo iznad Kosova i Metohije verujući KFOR-u), možete proveriti kod tadašnjeg Predsednika SRJ tadašnjeg ministra saobraćaja u Vladi SRJ…“.

S poštovanjem.

Miloš Obradović

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

UCENJENI RADNICI: AD“PUTEVI” UŽICE, GRAĐEVINSKE RADNIKE ZAKIDA NA PRIMANJIMA; ODAVNO JE VREME ZA INSPEKCIJU RADA I TUŽBU

23. маја 2013. Коментари су искључени

 

Građevinska firma AD “PUTEVI” UŽICE, koja je između ostalih gradilišta, trenutno na radovima u Sočiju, Rusija, angažovala preko 3000 radnika, pri čemu među stranim radnicima, ogromnu većinu čine radnici iz Srbije, koji su otputovali sa ciljem da zarade za sebe i svoje porodice. Takav angažman u trci “za koricom hleba”, nije mogao da prođe bez ucena od strane poslodavca, o čemu radnici saznaju tek po dolasku na lice mesta. Najozbiljnija ucena je zakidanje i neisplaćivanje zarade.

 

 

 AD”PUTEVI” UŽICE, zbog ugovorenog posla u Sočiju, iskazala je potrebu za radnicima različitih profila, (o čemu možete videti ovde – http://www.kurir-info.rs/putevi-uzice-traze-radnike-za-platu-od-1200-evra-clanak-143958 , i rukovodeći se poslovnim uspesima firme i ponuđenim uslovima, mnogo radnika je posredstvom ove firme otputovalo na njena gradilišta u Soči.

Međutim, u ugovoru o radu koji firma AD “PUTEVI” UŽICE , stavlja pred radnike, nigde nije naveden novčani iznos osnovne zarade u bruto iznosu, kao i rokovi isplate, pri čemu je takav ugovor nedovoljno usklađen prema Zakonu o radu , o čemu se radnici mogu informisati ovdehttps://www.box.com/s/hzj3v2ym8sm5wqgu4kfg   i zbog takve manjkavosti, valjalo bi da reaguje Inspekcija rada u čiji delokrug spada i ovaj ugovor.

Ova firma ne daje treći primerak ugovora radnicima, (iako je to zakonski obavezna), koji svojim radom donose zaradu i profit firmi pri obavljanju građevinskih poslova; a primerak ugovora možete pogledati ovde – https://docs.google.com/viewer?url=http://share.pdfonline.com/e7621354f0344a03939050621175ef88/PUTEVI%2520UZICE%2520-UGOVOR.pdf .

Dalje, ovaj poslodavac (ADPUTEVI” UŽICE), po dolasku u mesto rada, od svojih radnika zahteva da potpišu “nekakvu IZJAVU SAGLASNOSTI”, u kojoj između ostalog piše da je radnik :”….saglasan da mi se na ime troškova viziranja pasoša i troškova puta odbije 1300 dolara“.

A bitna je činjenica da za mesec dana boravka u Rusiji , nisu potrebne vize, i da se može izaći pa ponovo ući na novih mesec dana, i tu firma nema nikakve troškove. A radne vize za radnike koji su odlučili da ostanu, dobijaju tek posle tri meseca rada, i zvanična cena, u konzulatu, jednokratne vize je manje od 50 evra, a višekratne manje od 150 evra. A čarter letovi koštaju jeftinije od uobičajene cene avionskem karte.

Jedan od neprofesionalnih postupaka ove građevinske firme, je da grupu radnika, posle tri meseca vrati u Srbiju da bi za te radnike navodno regulisala radne vize, našta je preuzela obavezu. A dešava se da ti radnici čekaju na iste i po mesec i više dana, i naravno tada nemaju planiranu zaradu za svoje porodice. A možda se dešava da se u međuvremenu poziva nova grupa radnika, koja prolazi kroz isti “tretman”….

Sledeće, ako je radnik radio npr.dva meseca, i da sam napusti posao, ili dobije otkaz, njemu se ne isplaćuje 1300 evra, što znači da je radnik radio jedan mesec “džabe”, pri čemu firma zadržava taj iznos. A ako je u pitanju 10, ili 100 takvih radnika??

Zamislite da 100 radnika radi teške građevinske poslove mesec dana bez ikakvih primanja!!?

Takav “dokument” pretstavlja svojevrsnu ucenu, pri čemu firma- preduzeće, radniku u startu zaplenjuje jedno mesečno primanje; jer ako isti ne poptiše, poslodavac mu kaže da:”…Kome se ne sviđa, može odmah da se vrati nazad! .

Takvim činom su radnici dovedeni u zabludu prilikom potpisivanja ugovora, (jer sve to nije ugovorom obuhvaćeno), a takav nezakonski postupak ove građevinske firme, otvara radnicima put da pokrenu sudkse postupke.

A radnicima se pruža mogućnost da u mestu rada kontaktiraju kancelarije Savezne službe za migracije Rusije, o čemu se mogu informisati ovde –http://www.fms.gov.ru/about/apparatus/detail.php?IBLOCK=185&ID=38258 i ovde – http://www.fmsmo.ru/0/16 .

(Soči se nalazi u Krasnodarskom kraju i informacije o dozvoli za rad sa stanovišta ruskih vlasti, radnici mogu potražiti ovde – http://www.imigracia.ru/razreshenie-na-rabotu-s-tochki-zreniya-rossijskix-vlastej , a poslodavci, koji dobro poznaju svoje obaveze povodom regulisanja radne dozovle za svoje radnike, a prave se nevešti ili glume neobaveštenost, više informacija o tom postupku mogu pogledati ovde – http://www.imigracia.ru/razreshenie-na-rabotu ).

Redovna je pojava da firma zadržava pasoše radnika pod izgovorom prijave boravišta, (koje se inače mora prijaviti u roku od tri dana, a čitava procedura ne traje više od sat vremena u “Почта России”), ali je problem što ne vraća pasoše radnicima da bi ih imali kao ispravu kojom mogu slobodno da se kreću gradom, već su primorani da samo sede u smeštaju ili se kriju od policije ako se već nalaze negde na ulici.

 

     Izrabljivanje radnika

 

Dalje, u tom svom procesu laganja radnika i zakidanja na zaradama, ističe se i činjenica, pri kojoj se radnicima u startu zadržavaju tromesečna novčana primanja, i tek po isteku ta tri meseca, počinje da se vrši isplata plate za prvi mesec rada.

U međuvremenu se radnicima daje na ruke novčani iznos kao neka vrsta akontacije, u visini od 5000 rubalja, što iznosi po kursu oko 120 evra za jedan mesec, što je za polovinu manje od novčanog iznosa osnovne bruto zarade, (po Zakonu o radu). Ni tada, a ni prilikom kasnijih novčanih primanja, AD “PUTEVI” Užice ne dostavljaju obračun zarade , na šta su zakonski obavezni da urade.

Obzirom da je takav iznos akontcije nedovoljan za tekuće potrebe radnika u toku meseca, radnici su primorani da rade i nedeljom, da bi imali šta da jedu i u nedelju. Radnici koji ne rade nedeljom, (koju koriste za odmor), ne dobijaju nijedan obrok za taj dan, već za isti moraju sami da se snađu i plate iz svog džepa, a pomenuta akontacija je više nego nedovoljna. Radnik zato nije u stanju da kupi sebi dodatni obrok, jer je uvek nedovoljno sit, ili da npr. kupi neku jabuku…

A da ne pričamo za one radnike koji su zbog bolesti i povrede na radu sprečeni da dolaze na posao, i ne dobijaju nikakve obroke za te dane, već su primorani da se sami snalaze za ishranu, a koju nemaju čime da plate zbog nedavanja zarade i takve minimalne akontacije.

Obzirom da je i ovakva činjenica zakidanja zarade poznata radnicima, istima se pruža mogućnost da obavezno, sudskim putem zatraže isplatu svih zakinutih primanja, odnosno dospelih zarada, naknada zarada i drugih primanja, od građevinske firme AD“Putevi” Užice, ili podizvođača-firmu koja ih je angažovala. .

Prema Zakonu o radu, svaki poslodavac je dužan da radniku obezbedi zdravstvenu zaštitu ili osiguranje (kao npr. kada se odlazi na odmor u inostranstvo, pa putnik mora da ima plaćeno osiguranje). Znajući tu zakonsku obavezu, ne sme da se dogodi, da se radnici ove firme, koji se razbole, ili se povrede na radu, isti odvode kod lekara, čiji pregled mora radnik sam da plati.

Radnici nisu informisani da imaju pravo na naknadu u visini najmanje 65% zbog bolesti, , kao i naknadu zbog povrede na radu u visini od 100% , od prosečne zarade u RS u prethodna tri meseca, već im građevinska firma odmah odbija sate bolovanja kao nepostojeće.

Ovakvim postupkom otimanja novca od radnika za zdravstvenu zaštitu, a što spada u zakonsku obavezu ”Puteva Uzice”, (zato što se od njihovih primanja idvajaju doprinosi), pretstavlja više nego ozbiljan trenutak da Inspekcija rada obavi nadzor nad ovom građevinskom firmom, i naloži joj da izvrši isplate svim radnicima zarade, naknade i druga primanja, a na šta je obavezuju član 268. i 273. Zakona o radu.

Ukoliko Inspekcija rada ne reaguje posle ovih nekoliko (a ima još masa nezakonskih postupaka ove firme,) navedenih kršenja odredaba Zakona o radu a na štetu radnika u građevinskom preduzeću AD “Putevi” Užice, s`pravom možemo postaviti pitanje, da li su svoje budžetske plate zaslužili oni – koji su prva zaštita radnika, koji svojim radom pune i budžet Srbije!!?

Sledeće jeste nepravilno, s `umišljajem i u cilju sticanja novčane koristi, evidentiranje radnog vremena i zarade od strane poslodavca – AD “PUTEVI” Užice, a na štetu radnika, pri čemu, vreme trajanja rada na gradilištu je od 07,30 – 18,00 časova, a biva evidentirano samo 10 sati rada, iako radno vreme traje 10 i po sati. To znači da je firma namerno zakinula pola sata 30 minuta, plaćenog radnog časa, pod izgovorm da :” tih pola sata ne ulazi u radno vreme zato što radnik to vreme koristi za ručak”, tim više što Zakon o radu propisuje da i to vreme za odmor (pauzu, ručak) ulazi u radno vreme.

A to konkretno znači da je radnik zakinut za još 13 sati mesečno i zaradu za te sate.

Pa zamislite tih 30 minuta ukradenih sati dnevno (a tek u toku meseca) na 3000 ili 5000 radnika!! Koliko je to sati i kolika je visina novčanog iznosa zakinutog radnicima i gde je sve to završilo??? A tek količina novca od po 1300 dolara!??

Radnicima koji rade nedeljom od 07,30 – 14,00 časova, takođe se ne priznaje tih 30 minuta, i evidenira se samo 6 sati rada., iako ručak daju tek po završenom radu-a to je posle 14,00 časova. A rad nedeljom ne evidentiraju kao prekovremeni rad, jer bi tada morali da plate 26% više od osnovice. To je opet pljačkanje radnika koji svojim radom zarađuje za sebe i donosi profit firmi.

To konkretno znači, da ako radnik radi nedeljom 6 i po sati, i nema plaćenu pauzu za obrok u tom periodu, firma mu evidentira da je radio samo 6 sati, pri čemu za 4 nedelje koje je radio nedeljom, njemu se umišljeno zakine još dva sata.

Još jedan način direktnog zakidanja radnicima zarade, je i zarada koju radnici ostvaruju zaradom po kvadratnom metru-učinku – (gipsari, moleri, keramičari i majstori za malterisanje), pri čemu se događa, da po završetku nekog posla, inžinjeri koji prate sve radove na objektu, i na osnovu nekakve svoje slobodne procene umanjuju cenu po urađenom kvadratnom metru, nalazeći raznorazne mane urađenog posla, iako je posao urađen više nego profesionalno i kvalitetno.

Pa ako je bila ugovorena cena po kvadratu od npr. 6 dolara, zbog tih njihovih izmišljenih mana i nepravilnosti, dešava se da im frima AD “PUTEVI” isplaćuje i do 50% manje od ugovorene cene po kvadratu. Tako da se postavlja pitanje, po čijem nalogu i za čiji račun ti inžinjeri, (među kojima, uzgred govoreći ima mladih i nedovoljno iskusnih u poslu koji obavljaju na terenu, i ne poznaju posao kako treba), zakidaju – umanjuju cenu rada po kvadratu???

Takvim zakidanjem zarade i nedostavljanjem obaveznog obračuna zarade radnicima prilikom isplate primanja (što je redovna pojava u preduzeću AD”PUTEVI” Užice), pomenuta firma redovno krši Zakon o radu na štetu radnika.

Većina radnika nije upoznata da poslodavac ne sme da obustavi nikakakav iznos od njihove zarade, i da svako novčano potraživanje prema zaposlenom od strane AD”PUTEVI” Užice, može da bude samo na osnovu pravosnažne sudske odluke (najviše 1/3 zarade) ili uz pristanak zaposlenog.

To znači da onakvim “papirom, s` početka teksta, koje su AD”PUTEVI” Užice podmetnuli radnicima pod pojmom nekakve izjave saglasnosti, pretstavlja namerno dovođenje radnika u zabludu i pretstavlja ucenu, povodom obavljanja njegovog rada u toj građevinskoj firmi u inostranstvu.

 

Bilo je mnogo radnika iz Požege, Loznice, Smedereva, Čačka, Vrbasa, Leskovca, Niša, …. koji su odlazili na rad u Soči da rade za AD”PUTEVI” Užice, ili preko nekakvih posrednika, očekujući da će uspeti da zarade novac u visini od 5-7 dolara po radnom satu, koji im je obećan pre polaska. (A dešava se da to bude 5 i manje dolara po radnom satu).

Radnici su tamo su bili izloženi gore opisanimnepijatnostima” i kršenjem prava radnika, počev od akontacije (za jedan mesec), u takvom iznosu da ni za kupovinu cigareta ili pribora za ličnu higijenu, a tek hrane, nisu imali, pa su mnogi odustajali i vraćali se nazad u Srbiju bez zarade, koja je ostajala kod preduzeća AD”PUTEVI” Užice, ili podizvođača koji su angažovani na tim radovima.

E sad` možete izračunati u kom iznosu su građevinskim radnicima bile zakinute zarade od strane njihovih poslodavaca u Sočiju, Rusija, na raznim gradilištima, kao i na gradilištima u Moskvi, gde se neki radnici primoravaju da rade i po 12 sati dnevno, i o kolikoj ukupnoj svoti novca se tu radi, a koji je završio u nečijim džepovima.!!!

Pojedinci i grupe radnika koji su bili aktivniji u zahtevima za ostvarivanje svojih prava iz radnog odnosa, angažovali su advokate i tužili građevinsko preduzeće AD”PUTEVI” Užice, ili podizvođače. Oni radnici koji još nisu ništa preduzeli, verovatno će se obratiti Inspektoratu za rad http://www.minrzs.gov.rs/inspektorat-za-rad.php , inspekcija@minrzs.gov.rs , sa sedištem u Beogradu, Bulevar umetnosti 10, telefon 011/2017485 i 011/2017194,a ostali će se, za početak, obratiti Kancelarijama Inspekcije rada po okruzima, čije adrese možete pogledati ovde – https://docs.google.com/viewer?url=http://www.minrzs.gov.rs/doc/inspekcija/Adresar%2520Inspekcije%2520rada.doc .

Posle ovakvih saznanja o kršenju prava građevinskih radnika u pomenutoj firmi, Inspekcija rada na Republičkom nivou i u upravnim okruzima, mora, makar po službenoj dužnosti, da izvrši nadzor nad primenom zakona o radu, drugih propisa, opstih akata i ugovora o radu, pri čemu će učiniti prvi korak da radnici ne izgube poverenje u ovaj državni organ, čiji zaposleni primaju platu iz budžeta koga pune svi građani Srbije.

A da li bi trebalo prekontrolisti i proveriti moguće kršenje prava radnika i zakidanje njihovih zarada na gradilištima u Alžiru, Moskvi…ostavljamo na odluku Inspektoratu rada Republike Srbije.

A možda će i sam Dragoljub Peurača, direktor inspektoprata rada u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku RS, biti zainteresovan da proveri koliko dobro mu rade inspektori u zlatiborskom okrugu, čije se sedište nalazi u Užicu, ul.Dimitrija Tucovića 53, I i II sprat, telefon 031/513949: uzice.ir@minrzs.gov.rs .

U volju i stručnost gospodina Peruače, koji govori i ruski jezik, (ne) bi trebali da sumnjamo, obzirom na njegova ranija nameštenja u bivšem Saveznom sanitarnom inspektoratu…

Zbog ukazane potrebe za radnicima, AD”PUTEVI” Užice je pre neki mesec angažovala i radnike koji su prijavljeni na “biro rada” (Nacionalna služba zapošljavanja Srbije), pa je po dolasku na gradilišta u Soči, prema tim radnicima primenjivan isti nezakonit i izrabljivački tretman opisan u gornjem tekstu.

A građevinsko preduzeće AD”PUTEVI” Užice, teba pohvaliti zbog sklopljenog posla izgradnje Olimpijskog univerziteta od 92.000 kvm, i vrednošću radova od 338 miliona dolara. Takođe, to preduzeće gradi više od 10 objekata za smeštaj radnika, sportista i novinara, među kojima su i hoteli sa četiri i pet zvezdica, i vrednost radova je preko 750 miliona dolara.

Dakle, zbog takvog velikog sklopljenog posla, i pruženom mogućnošću srpskim građevinskim radnicima da zarade plate za njihove porodice, pohvala za firmu AD”PUTEVI” Užice je na mestu!

Ali to preduzeće ne može da izbegne kritiku i sankcije zbog svog nepažljivog i izrabljivačkog odnosa prema radnicima (o čemu smo gore pisali), a koje je angažovala u radovima na raznim gradilištima, među koje spadaju i “Kamelija”, “Aktior”, “Imeritinka”, “Roza Hutor ” (Krasnaja poljana)a, i druga …

 

       DIREKTORI

 

Vasilije Mićić, građevinski magnat, i većinski vlasnik preduzeća "Putevi" iz Užica, je svoju poslovnu imperiju razvio i širom Rusije. U Moskvi mu je administrativno sedište posebno registrovane kompanije, dok je u Sočiji stacionirao proizvodne kapacitete. U ovom gradu je i njegova ogromna fabrika sa mnoštvom zasebnih pogona: za proizvodnju mermera, armature, bravarije, stakla, aluminijuma. Osim u užičkim "Putevima", Mićić danas u imovinskoj karti ima i istoimena preduzeća iz Požege, Prijepolja, Novog Pazara i "Peščar" iz Ljiga.

Direkor firme je Milovan Bojović, a direktor predstavništva u Rusiji je Vladan Stamenić.

Direktor AD”PUTEVI” Užice u Sočiju je Lazar Cicvarić, a direktor gradilišta “Tereza” na objektu “Olimpijski univerzitet” je Aleksandar Delić.

AD"Puteve” Užice na ovom poslu prati podizvođač i partner firma "Jedinstvo" iz Sevojna, koja u Sočiju radi termo-tehničke izolacije, vodovod i kanalizaciju, u poslu vrednom 30 miliona dolara. Na njenom čelu se od 1. juna 2012. godine, nalazi Mića Mićić na funkciji predsednika Nadzornog odbora MPP "Jedinstvo" A.D. Sevojno i predsednika grupacije "Jedinstvo".

Investitor projekta za izgradnju Olimpijskog univerziteta je ruska finansijska grupacija "Interos".

 

©Geto Srbija

izvor: bivši i sadašnji radnici AD“PUTEVI“ iz Sočija

DINKIĆ: MINISTAR EKONOMIJE NE PRAVI UŠTEDE KOD FUNKCIONERA, VEĆ KOD SIROMAŠNIH GRAĐANA SRBIJE

21. маја 2013. Коментари су искључени

 

U Srbiji mnogi zavise od novca koji dobijaju od države, ali i tu, kao i u svim ostalim životnim sferama, postoje dve grupe: oni koje je vlast osudila na smrt i oni koji ni o čemu ne moraju da brinu. Obični, najsiromašniji građani koji zavise od uplata iz budžeta mesecima moraju da čekaju na neku crkavicu, dok oni na funkcijama, čiji prihodi takođe stižu iz budžeta, novac dobijaju na vreme, ponekad i unapred, a plate su im kao da su ministri u nemačkoj vladi.

 

        M. Hadžić

 

 Prema zvaničnim statistikama s kraja aprila ove godine, u Srbiji je bilo 792.344 lica prijavljenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, ali se smatra da je to tek polovina onih koji su stvarno bez posla, jer su mnogi zbog raznih birokratskih prepreka jednostavno ostali izvan evidencije. Ta armija od preko 1,5 miliona ljudi nema nikakve prihode osim pomoći za nezaposlene, odnosno pomoći za socijalno ugrožene, a i jedno i drugo predstavlja svote nedovoljno ni za elementarno preživljavanje.

Opet po zvaničnoj statistici, u Srbiji preko 700.000 lica prima neki vid socijalne pomoći, ali se i tu nailazi na podatak da to pravo bar još toliko osoba ne može da stekne zbog papirnatih začkoljica.

Čak i oni koji su nekako stekli pravo na materijalnu pomoć, od države na istu moraju da čekaju i do četiri meseca, jer je budžet prazan, bar kada su takve stvari u pitanju. Na isplatu dečijeg dodatka i pomoći za trudnice čeka se i do pola godine, a u međuvremenu su počele da kasne i plate za mnoge zaposlene u gradskoj, ili lokalnoj administraciji. U izuzetno kritičnom položaju su oni koji zavise od tuđe nege, jer su dodaci za to em beznačajno mali, em neredovni, pa ko preživi – preživi.

Ovom broju gladnih i najugroženijih treba dodati i penzionere sa penzijama nedovoljnim za najosnovnije preživljavanje, kao i radnike u preduzećima koja već mesecima, poneka čak i godinama, ne isplaćuju plate, kao i zaposlene koji dobijaju minimalac. Ne treba zaboraviti ni bolesne koji lekove sa pozitivne liste ne mogu besplatno da podignu, jer država mesecima kasni sa plaćanjem apotekama koje iz tog razloga ne mogu da nabave nove medikamente.

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić upravo je ovih dana priznao da su budžetski prihodi za prvo tromesečje, neočekivano, smanjeni za 30 milijardi dinara, jer u Srbiji skoro da nema više od koga da se uzme porez.

Socijalna davanja i razni vidovi pomoći najugroženijim građanima, kao i plate nižim službenicima u administraciji kasne upravo iz pomenutog razloga, a pošto je budžet ionako projektovan da se uštedi što je moguće više novca, ne treba imati nikakve iluzije da će situacija da se promeni u doglednom vremenu i da se počne sa redovnim isplatama ili da, ne daj Bože, država pristane da ta davanja još i poveća.

Ako se pogleda zvanična statistika, koja se uporno trudi da ulepša sliku stvarnog stanja, vidi se da je za mnoge građane situacija bezizlazna.

Skoro polovina stanovnika Srbije je češće gladna nego sita, a to je oko 3,5 miliona ljudi, oko milion njih je stalno gladno, a još oko 1,5 miliona njih je na samoj granici siromaštva koja je statistički u Srbiji toliko niska da podseća na Afriku. Čak i kada dobiju neku crkavicu iz budžeta, ti nesrećnici teško da mogu da promene svoju zlu sudbinu.

Hrana je u Srbiji, zemlji gde se svi političari u predizbornoj kampanji kunu u poljoprivredu, skuplja nego u najrazvijenijim zemljama sveta! Tako je, na primer, junetina u Srbiji više nego duplo skuplja nego u Sjedinjenim Američkim Državama, a krompir je u Velikoj Britaniji upola jeftiniji nego u Srbiji. Uoči prvomajskih i Vaskršnjih praznika meso je naglo poskupelo za deset odsto, a novi talas poskupljenja nas sačekuje početkom leta, kada će prvo poskupeti struja, a onda lančano i svi proizvodi.

Dok se za pomoć izgladnelom stanovništvu štedi, dotle se na drugoj strani besramno rasipa novac. Ogromna većina zaposlenih u državnoj administraciji deli sudbinu naroda i jedva sastavlja kraj sa krajem, strahujući da opet mesecima neće primati ionako male plate. Postoji, međutim, jedna elita koja nema ovakvih briga.

Direktori javnih preduzeća, njihovi zamenici i cela armija najviših funkcionera u Srbiji nema egzistencijalnih problema. Njihove plate se kreću od 1.500 evra mesečno, pa naviše, skoro svi oni imaju plaćene službene automobile, mobilne telefone, posebne budžete za "reprezentaciju", visoke dnevnice za nepotrebna putovanja… Uz sve to treba dodati da skoro svi oni imaju još po neku funkciju u različitim upravnim ili nadzornim odborima, savetodavnim telima…

Specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ima mesečnu platu od 450.000 dinara, uz to službeni auto sa vozačem i telesnom gardom, besplatni mobilni telefon i plaćeni službeni stan, navodno iz bezbednosnih razloga. Njegovi zamenici zarađuju mesečno četvrt miliona dinara i nikome od njih plata ne kasni ni sat vremena.

Miljko Radisavljević, specijalni tužilac za organizovani kriminal, zarađuje isto koliko i Vukčević i ima identične privilegije, isto kao i njegovi zamenici, a Srbiju je njihovo nesavesno postupanje sa zahtevima za određivanje pritvora koštalo najmanje 100 miliona dolara u odšteti licima koja su hapšena bez ikakve osnove ili dokaza.

Koliko su funkcionerska radna mesta interesantna pokazuje i činjenica da je sadašnja vlast za samo osam meseci svog postojanja zaposlila 3.000 novih ljudi, odnosno svojih vernih pristalica. Ovaj se podatak odnosi samo na elitna radna mesta funkcionera, savetnika, zamenika, pomoćnika i slično. Drastične promene su izvršene u svim ministarstvima, a dobrim delom su zamenjeni i diplomatski predstavnici.

Svaki od ministara ima buljuk savetnika, zamenika, pomoćnika i pomoćnog osoblja. Slična prava i privilegije imaju i lokalni funkcioneri, a svima njima se uredno isplaćuju putni troškovi i dnevnice i za putovanja na koja nisu imali ni potrebe da odlaze.

Pored plaćenih svih troškova oni dobijaju i dnevnice u devizama, i to u iznosima od kojih se gladnom primaocu socijalne pomoći zavrti u glavi. Novac, naravno, u ovakvim slučajevima ne kasni ni minut.

Odlazeći funkcioneri, računajući tu i narodne poslanike, imaju prava na otpremnine, odnosno na nastavak primanja plate pola godine po odlasku sa funkcije.

Sva ova sredstva se plaćaju takođe iz državnog budžeta, u kome nema para za najugroženije socijalne kategorije, a njihova redovna isplata nikada nije dovedena u pitanje. Mnogi od pomenutih, iz navodno bezbednosnih razloga imaju pravo da i po odlasku sa funkcije nastave da koriste neki od "bezbednih" službenih stanova, kao i službene automobile sa vozačem i telohraniteljima. Država se rado razbacuje parama koje od usta otima najsiromašnijima i najugroženijima.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: