SABIRNI CENTAR SRBIJA: POLITIKA „OTVORENA VRATA“ MIGRANTIMA, MOŽE DA BUDE DEBELO NAPLAĆENA PREKO LEĐA NARODA SRBIJE!!?

 

Dok Vučićeva propaganda na sve načine pokušava da sakrije zastrašujuće činjenice o broju migranata koje je Srbija udomila i priprema Srbe da budu taoci banditske politike Angele Merkel i njenih američkih nalogodavaca, Evropska komisija je odobrila dodatnu pomoć Mađarskoj i Hrvatskoj da obezbede svoje granice prema Srbiji!

Mađarski graničari su od početka prošle godine do danas vratili u Srbiju preko 150.000 migranata. Ako ih je po nekim informacijama oko 50 hiljada vraćeno u Grčku ili u Tursku, gde je onda nestalo oko 100 hiljada migranata? Gde su oni sada?

Gde je nestalo 40 miliona evra namenjenih za njihovo zbrinjavanje, gde su druge donacije, novac UNHCR-a, novac stranih humanitarnih fondova koji je Vučićeva vlast uzela? Zbog čega je još uvek aktuelan projekat izgradnje najvećeg evropskog centra za migrante u Srbiji?

 

                     Nikola Vlahović

SABIRNI CENTAR SRBIJA2

 

Američki dnevnik "Vašington post" objavio je 6. oktobra ove godine, vest da se "…u Srbiji nalazi na hiljade mladih Avganistanaca", koji ne mogu doći u zemlje Evropske unije. Novinar "Vašington posta" citira izjavu Radoša Đurovića, iz nevladinog Centra za zaštitu azilanata u Srbiji, (inače, opasnog režimskog promotera ideje da se migrantima ponudi Srbija kao "siguran dom"), koji je za ovu novinu rekao: "…azilanata iz Avganistana ne smeju biti odbijeni…").

Čitalac "Vašington posta" u komentarima elektronskog izdanja novine, pita se: zašto bi bilo ko prihvatio azilante iz Avganistana, u trenutku kad je Međunarodna donatorska konferencija obezbedila čak 15 milijardi dolara pomoći za sređivanju prilika u ovoj državi?

Da bi politika Vučićevih "otvorenih vrata" za pridošlice iz islamskiih zemalja bila jasnija, treba se setiti njegove prošlogodišnje izjave (10. avgusta 2015.), kada se pohvalio domaćim i stranim medijima, da je "…migrantima iz Avganistana Srbija pružila gostoprimstvo i toplinu kakvu nisu nigde sreli" i najavio da će, imajući u vidu da dolaze hladni dani, za njih biti podignut poseban prihvatni centar!

Meseca dana pre ove izjave, 15. jula, u prepodnevnim satima, u opštini Preševo, iznenada se pojavio i Vučić, koji je odmah otišao u Prihvatni centar i obišao migrante iz Afrike, centralne Azije i sa Bliskog Istoka, i poželeo im je da sami izaberu gde će da ostanu da žive, preporučujući Srbiju kao "sigurnu zemlju".

Brižno se raspitao kako se obezbeđuje hrana, lekovi, medicinska zaštita, a proverio je i kako "obavlja posao" policija, vojska, Komesarijat za izbeglice, Crveni krst…Na kraju se i fotografisao sa njima i pozvao međunarodnu zajednicu da finansijski pomogne Srbiju, "a Srbija će smestiti više migranata nego ijedna druga tranzitna zemlja" .

Skoro u isto vreme, britanski BBC je u svojim vestima citirao člana libijske marionetske vlade u Tobruku, Basita Haruna, koji je upozorio svet da ekstremisti takozvane Islamske države u brodove sa ilegalnim imigrantima ubacuju džihadiste koji planiraju terorističke napade u Evropskoj uniji i zemljama Balkana. Njegova upozorenja su se pokazala više nego tačnim. Uskoro su počeli masovni napadi na građane Pariza, Brisela, Minhena, Berlina, Marselja…Duga ruka islamskog fašizma i terorizma danas je svugde , pa i u Srbiji.

A, Vučićeva "otvorena vrata" za migrante, nude sve mogućnosti: od toga da u Beogradu ili nekom drugom urbanom centru u Srbiji dođe do podmetanja eksploziva ili masovne egzekucije od strane džihadista, pa do nepredvidljivih individualnih napada, silovanja (čega je već bilo u Beogradu i Subotici!), širenja zaraznih bolesti i drugih, još uvek teško zamislivih posledica.

Uprkos svemu tome, danas, 2016. godine, stanje u Vučićevoj Srbiji sa migrantima je takvo, da se za njih, van očiju javnosti, spremaju i projekti modernih sabirnih centara, a moguće čak i čitavih specijalnih urbanih blokova u većim gradovima i drugim urbanim naseljima.

Da je u pitanju ozbiljan plan stvaranja najvećeg centra za prihvat i smeštaj migranata na evropskom kontinentu, govori i podatak da je bivši predsednik skupštinskog odora za bezbednost, Momir Stojanović, postao "bivši", nakon što je srpskoj javnosti saopštio da "…Evropska unija traži od Srbije hitnu izgradnju prihvatnog centra za 400 hiljada migranata".

Njegovu izjavu Vučićev "trbuhozborac", Aleksandar Vulin, nazvao je "neopreznom"! Nakon toga su uspostavljene sve mere opreza, posebno one medijske…

Mada su se migranti već dobro odomaćili u Srbiji, i dalje im se ne zna ni broj ni zdravstveno stanje (zarazne bolesti i slično), etnički sastav ni finansijsko stanje. U Beogradu već postoje desetine manjih ugostiteljskih objekata gde sede isključivo migranti i gde više nema "domaćih gostiju".

O broju ilegalno iznajmljenih stanova u Beogradu, Nišu, pa čak i Subotici, u kojima živi neutvrđen broj migranata, nigde u srpskim medijima nema ni reči. Poznato je, i građanima glavnog grada svakodnevno vidljivo "golim okom", da ih je veći broj zakupio stanove uglavnom na Novom Beogradu.

Te nove "komšije" nigde nisu registrovane. Ali, očito je da se radi o vojno sposobnim mladim muškarcima (žena ima znatno manje), da su stalno putem interneta i mobilne telefonije na vezi sa porodicama, plemenskim vođama, raznim verskim ili paravojnim "autoritetima" i da imaju neke svoje ciljeve. Ti ciljevi su, kako se vidi iz svakodnevnih informacija koje stižu, direktno upereni na rušenje kulturnog, etičkog, verskog i moralnog temelja na kome još uvek nekim čudom stoji cela hrišćanska Evropa.

Avganistanci u Srbiji, prema pisanju Vašington posta u broju od 6. oktobra ove godine, čine više od polovine svih "vidljivih" migranata i imaju svoju grupu pod imenom "Zajednički put napred".

Prema američkim informacijama, od Preševa do Subotice ima ih oko 6.000 (a, novi, bez obzira na priče o zatvorenim granicama, stalno odnekud pristižu) i međusobno su u komunikaciji, imaju svoje male "političke ćelije", svoje "oficire", i ideologe.

Finansijeri su im "tamo daleko" i sa njima održavaju vezu isključivo tako što mesečno preko srpskih pošta (putem mreže za uplatu-isplatu novca "Western Union") dobijaju određene sume dolara i evra, na svoje ime. To govori da svako od njih negde i nekome polaže račune. I da će ih jednog dana isplatiti. Neki od njih i "uslugom", tačnije terorističkim aktom, kad dobiju signal za to.

Zbog ovako dramatičnog stanja, 24. septembra ove godine, održan je sastanak šefova vlada Nemačke, Austrije, Grčke, Slovenije, Hrvatske, Srbije, Albanije, Mađarske, Bugarske i Makedonije, dok je iz Rumunije doputovao ministar unutrašnjih poslova. Tema sastanka lakonski je nazvana: "Migrantska kriza i kako je prevazići".

Ali, na ovom skupu, iza javne scene, svašta se dešavalo, a otvorena su i pitanja od kojih zavisi i dalja sudbina celog evropskog kontinenta…

Naime, Austrija je početkom ove, 2016. godine, oštro odstupila od naivno prihvaćene Nemačke politike "otvorenih vrata", za migrante sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike, a takozvana Balkanska ruta je zvanično zatvorena početkom marta. Ministar spoljnih poslova Austrije, Sebastijan Kurc, svakodnevno je na vezi sa mađarskim vlastima, pa su čak na scenu stupili i neki davno zaboravljeni bezbednosni i pogranični mehanizmi iz vremena Austro-Ugarske monarhije.

Uprkos tome što je 24. septembra bila suočena sa ovim i brojnim drugim neprijatnim činjenicama, nemačka kancelarka Angela Merkel  je obećala dalju finansijsku pomoć Italiji i Grčkoj samo uz uslov da prime još migranata!

Istovremeno je i Evropska agencija za obezbeđivanje granica "Frontex"  u nameri da proširi svoje polje delovanja (zahtevala je još novca za aktivnosti koje planira).

Grčka je tražila i da joj se dodatno pomogne u obezbeđivanju granice prema Makedoniji, što je Merkelova nevoljno prihvatila. Ukratko rečeno, atmosfera na sastanku je dobila drukčiji tok od o onoga koji je Merkelova zamislila, kad je predsednik Evropske komisije, Donald Tusk, rekao i ovo: "…Moramo praktično i politički da obezbedimo da Balkanska ruta ostane zauvek zatvorena za ilegalne migrante". Prema strogim Vučićevom instrukcijama, srpska delegacija je ćutala i čekala šta će Merkelova reći (o novcu i prihvatu migranata).

Kad je postalo jasno da zemlje duž Balkanske rute neće dobiti praktično ništa osim uopštenih i maglovitih obećanja da "neće biti same", odmah je u režimskim medijima u Srbiji puštena vest da će "Srbija i dalje postupati po savesti", što će reći da će i dalje primati migrante i lažno prikazivati njihovo realno brojno stanje. Vučićeva strategija je takva da je spreman i na otvaranje velikih sabirnih centara, da inscenira nepodnošljivu situaciju, nakon koje bi neko ipak dao novac na koji on i njegova mafija čekaju.

I zaista, tokom pregovora održanih 24. septembra, nemačka televizijska mreža N-TV pomenula je i mogućnost finansijske pomoći zemljama izvan EU koje su najviše pogođene migrantskom krizom.

Sa Turskom je u martu ove godine sklopljen jedan takav sporazum, a Merkelova je u pokušala da istu pomoć pruži i drugim zemljama, na prvom mestu onima na Severu Afrike, gde se pretpostavlja da se nalazi preko pet miliona ljudi spremnih da krenu u osvajanje Evrope.

Slično bi bilo dato, kažu komentatori Nemačke televizijske mreže N-TV, i zapadno-balkanskim državama koje nisu članice EU, na prvom mestu Srbiji i Makedoniji.

Ovo je izgleda isprovociralo komesara EU za proširenje, Johanesa Hana (o čemu je pisao i nemački nedeljnik "Špigl"), koji je intervenisao kod šefa kabineta Merkelove, Petera Altmajera, rekavši da je kontraproduktivno iznositi poređenje Turske sa ostalim zemljama (misleći na srodnost religija i mentaliteta migranata iz Sirije, Iraka i drugh zemalja).

Da zlo bude veće, u nedelju 9. oktobra, kancelarka Merkel je počela pripreme za turneju severnom Afrikom, tokom koje želi da ostvari svoj plan da se izbeglice zadrže u takozvanim "tranzitnim" zemljama poput Srbije, a da se vladama tih država daje finansijska pomoć.

Nije teško pretpostaviti da će Vučićev režim prvi prihvatiti migrante iz severne Afrike, čim krenu, jer ih više niko neće primiti.

U Italiji, na ostrvima Sicilija i Lampeduza, stanje je već dve godine vanredno. U Turskoj se, prema nemačkim izveštajima, nalazi oko 2,7 miliona izbeglica iz Sirije i do milion migranata iz ostalih zemalja Srednjeg i Bliskog Istoka, kojima je ulazak u Evropu do daljnjeg onemogućen. Zajedno sa izbeglicama koje treba da stignu iz Severne Afrike, to će biti brojka od skoro deset miliona ljudi koji će se naći ubrzo pred vratima Evrope!

Na sve to, stiže i vest suprotna željama Angele Merkel, da je stav Evropske komisije da je dalje finansiranje boravka migranata u "tranzitnim" zemljama nemoguće, a to samo znači da će oni pasti na teret zemalja u kojima su se zatekli!

I dok Vučićeva propaganda krije ove zastrašujuće činjenice i priprema Srbe da budu taoci banditske politike Angele Merkel i njenih američkih nalogodavaca, Evropska komisija je odobrila pomoć Mađarskoj i Hrvatskoj da obezbede svoje granice prema Srbiji.

Čak su i Bugarskoj data sredstva, kako bi se hitno postavila bodljikava žica zbog potpunog zatvaranja 100 kilometara duge granicu prema Turskoj. Uprkos tome, migranti i dalje u velikom broju preko te zemlje stižu u Srbiju, a kako, to znaju udružene bugarsko-srpske mafije.

Odbijanje Evropske komisije da finansijski pomogne zapadnobalkanske države, Srbiju i Makedonije, nemački list "Di Cajt" ocenjuje kao prepuštanje tih zemalja njihovoj sudbini: "…Jasno je da Srbija i Makedonija ne mogu same da se izbore sa migrantskom krizom", stoji u članku od 8. oktobra, "Za razliku od njih, članice EU imaju mehanizme koji im stoje na raspolaganju da zatraže solidarnu pomoć ostalih članica."

Merkelova, očigledno, više ne drži pod kontrolom zle duhove koje je pustila širom otvarajući vrata migrantima kako bi ih iskoristila u globalnom sukobu Sjedinjenih Američkih Država i Rusije.

Sirijci su samo zato bili dobrodošli u EU, jer je za građanski rat u njihovoj zemlji okrivljavana Rusija. Do koje granice ide dekadencija trulih evropskih liberala, govori i podatak da je Evropska Komisija za ljudska prava, u svojoj direktivi broj 2004/83/EG, utvrdila kako pravo na zaštitu od progona zbog religioznih stavova imaju svi oni koji u svojoj zemlji ne mogu slobodno da vrše verske obrede.

Među njima su čak i milioni islamskih fanatika, ahmadijaca iz Pakistana. Međutim, odlukom EU da se granice zatvore za migrante sa pakistanskim pasošima, svi uskraćeni za azil koji su se zatekli u Srbiji, ostali su u Srbiji! Tu, naravno, ima i pripadnika ahmadijskog pokreta.

Izbeglice iz Sirije su i dalje prihvatljive za EU, jer se preko njihovih leđa vodi propagandni rat protiv Rusije, ali stvarno progonjeni )poput sirijskih hrišćana) su ostavljeni ispred vrata, jer su neinteresantni za propagandnu mašinu EU i NATO pakta.

Nemački list "Di Cajt" tvrdi da će sada sve one zemlje duž takozvane Balkanske rute, "…koje su, verujući naivno u obećanja Nemačke i Evropske Unije, prihvatile milione izbeglica", biti prepuštene same sebi.

Ovo je, očigledno, jedan od načina da se ostvare planovi pojedinih nemačkih političara, da se migranti ostave u nekom sabirnom centru izvan EU (po svemu sudeći, Srbija je tu glavni kandidat, jer ih uskoro Turska i Grčka više neće zadržavati!) gde bi, eventualno, po ugledu na UNHCR, razne evropske komisije procenjivale ko je podoban da dobije azil i zatim puštan na teritoriju EU.

Većina će, kako u nemačkoj štampi procenjuju, ostati tu gde su se zatekli! Vučić se još nada da će mu Evropska komisija odobriti milionske sume za otvaranje takvog sabirnog centra (ili više njih). Do tada, njegovi lažljivi mediji i njegove privatne polu-tajne službe, činiće sve da sakriju pravi broj migranata koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije i mračne planove o izgradnji najvećeg prihvatnog centra za migrante na evropskom kontinentu.

Šef predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Srbiji, Hans Fridrih Šoder, oglašava se veoma retko, a ima i razloga: to je čovek kome je glavni zadatak da Srbiju pretvori u najveće evropsko prihvatilište za imigrante iz islamskih zemalja.

Na vidiku je nova, još neviđena vrsta izolacije Srbije, čim projekat prihvata novog talasa migranat bude realizovan. A, Vučić je, uprkos ozbiljnim ekonomskim problemima u koje je doveo celu državu, i dalje spreman na to, što potvrđuje i jedna Šoderova izjava da je Vlada Srbije preduzela "fantastične" mere kako bi problem migranata bi rešen!

Kako stoje stvari, te "mere" i njihove posledice, uskoro će skupo platiti građani Srbije. Vučićevi mediji tvrde da će "zimovanje" migranata po minimalnim cenama koštati 9 miliona evra. Naravno, reč je o podmetnutoj dezinformaciji, jer migranata u Srbiji ima znatno više od prikazanog broja.

Razrađen je čak i mehanizam "privremene prijave do 72 sata", koji migranti plaćaju preko lokalnih policijskih službenika. Veliki procenat njih dolazi u Srbiju bez ličnih dokumenata, pa se prijavljuju više puta sa različitim imenima, sve dok ne dobiju bilo kakav status. O svemu tome odlučuje novac. Ko ga ima više, bolje se kotira kod vlasti i kod kriminalaca koji "posreduju". Takav "posao" Vučićev režim i njegovi lokalni mafijaši, prirodno, ne žele da odbace.

Nemački mediji, pozivajući se na obaveštajne izvore, označili su teritorije opština Tutin, Novi Pazar i albanizovani deo juga Srbije, kao regrutna mesto za borce takozvane Islamske države.

Takođe, reč je o prostoru na kome je, zbog iste vere i sličnih običaja, relativno lako prikriti veliki broj neregistrovanih migranata. To se poslednjih par godina intenzivno i dešava. Na sceni je "solidarnost sa islamskom braćom", pa su mnogi mladi ljudi iz pomenutih opština oduševljeno krenuli u Siriju i stali na stranu vojnika takozvane Islamske države.

Srpske bezbednosne službe imaju malo podataka o tome ili ih prikrivaju "da se Vođa ne uvredi". Ali, čuje se i poneki glas razuma. tako je otac jednog od odbeglih mladih Vehabija, Mustafa Crnovršanin, pričao domaćoj javnosti šta mu se desilo: „…Istim švercerskim kanalima kojima se ilegalno prebacuju migranti iz Sirije i sa Bliskog istoka u Srbiju i dalje do Evrope, moj sin je iz Novog Pazara stigao u Alep sa ženom i decom. Iste te ljude pozvao je i platio im da ga vrate nazad kada su ga pozvali u akciju. On je selafija. I bio je u Alepu pre nego što se vratio u Srbiju, gde je deset dana nakon povratka uhapšen".

Valja podsetiti da je preko 70 milijardi dolara iz Saudijske Arabije od 1994. godine došlo u Evropu i na Balkan samo za finansiranje širenja islamske vere, izgradnje džamija i medresa, agitovanje u medijima, plaćanje troškova porodicama koje su spremne da se naseljavaju na Balkan i u zemlje Evropske unije. Nijedan migrant nije krenuo prema najbogatijim zemljama arapskog zaliva. Cilj je Evropa.

A, Srbija je danas najkurentnija stanica na tom putu! Vučić najpovoljniji "džoker" preko koga ideolozi iz Emirata i iz Rijada, ostvaruju svoje mračne ciljeve. Na tog "džokera" više niko drugu ne računa. Čak ni SAD.

 

     A 1. Srpske kuće Alahovim sledbenicima

Srbija je zvanično saopštila da je, samo u ovoj godini, u Preševu registrovano 92.000 migranata, a da ih u Srbiji ima samo 6.000 hiljada.

Gde odoše 86.000 hiljada “tražilaca azila“, kada je mađarska zatvorila granice, a ni Hrvatska ih ne prima? Da li će Srbija dobiti nove gradove za migrante, hoće li Vučićeva kamarila otimati kuće, imanja, čitava sela i poljoprivredne kombinate i fabrike da bi u njih smestila migrante, koji će udobno živeti od para iz siromašnog srpskog budžeta?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ДОКАЗИВАЊЕ ПОДАНИШТВА: ОЗАКОЊЕЊЕ ТУЂИХ ИНТЕРЕСА НАД СОПСТВЕНИМ НАРОДОМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ!!!

 

Слободнији су ови људи са копљем на слици, него што су слободни Срби и остали држављани Србије који живе и по законима новог светског поретека изгласаних од стране Народних посланика Скупштине Србије а уз подршку Владе у Србији, и наравано, увек уз незаобилазно оправдање да је све у духу испуњавања обавеза у складу са Преговарачким поглављем 31-о спољној и безбедносној политици ЕУ!!!

Врховна власт у Србији стално губи из вида чињеницу да се сваким потписивањем разних споразума са страним државама и њиховом ратификацијом у Скупштини Србије, оних повољних по државу што је корисно, али се потписују и они неповољни којима се окруни и део суверенитета и интегритета Србије, па још више забрињавајуће представљају и потписани спроразуми о статусу снага НАТО алијансе (или војске неке стране државе) који се односе на ограничавање територијалног интегритета државе домаћина а на које је она изричито пристала!!!

Један од таквих закона је усвојен на другом ванредном заседању по хитном поступку фебруара прошле године, а да није изазвао скоро никакву пажњу јавности, а тек сигурно није ни код народних посланика који нису ни схватили саму садржину закона за кога су гласали, при том превиђајући да су све становнике Србије, као појединце, претворили у вазале, и себе, и чланове својих породица обавезали да активно спроводе ограничења које је нека међународна институција или Савет ЕУ донела против наше државе или неког појединца, па макар и они сами (посланици) били на удару.

 

 

SLOBODNIJI SU OVI LJUDI SA KOPLJEM NEGO SRBI POD ZAKONIMA NOVOG SVETSKOG PORETKA6

 

На почетку, морамо кратко да се подсетимо на претерано сервилан (покоран) поступак Вучићеве Владе у Србији према ЕУ августа 2014.год, када је само на основу једног упућеног дописа (од стране ЕУ) названог „ед мемоар“ у коме је ЕУ тражила и очекује од Републике Србије да се не користи предностима које има као држава, у смислу трговинских споразума са Русијом, па је само на основу таквог, словима искуцаног папира (који нема ни заглавље ко га шаље, ни број, ни потпис и печат у дну…), Александар Вучић на функцији Председника Владе у Србији, обећао машинерији бриселског бирократског апарата, да ће учинити све да Србија као држава сама себи као и сопственом народу, уведе санкције да би жеље бриселског табора биле задовољене!!!

Таквим поступком Председника Владе у Србији, покорност Србије је доказана (самоувођењем и спровођењем санкција које је увела Влада Србије са Вучићем на челу), па су поред државе, штету претрпели и домаћи извозници пољопривредних производа а државни буџет оштећен!!!

Шта ли тек све може да се догађа када неки орган међународне или регионалне иинституције, у циљу остваривања различитих циљева западних интереса све то образложи оним деловима из члана 2. овог Закона, па затим донесе одлуку о некогј врсти санкција и мера ограничавања против Србије и њеног народа!!???

Као могућност, навешћемо само један мали, безначајан али сасвим могући пример мера ограничавања који би могао да нпр. Савет ЕУ (који има право и дозволу да донесе одлуку о мерама ограничавања према некој држави чланици) донесе одлуку и према појединцу или групи физичких лица, донету можда и због жеље неког њиховог европског бирократе на функцији који није био задовољан извесним поступањем државних органа или поступцима неких Срба и осталих грађана Србије!!!

Па тако, постоји могућност да нпр. Шеф канцеларије ЕУ у Србији (данас је то Енглез Девенпорт), због неколико појединаца (нпр. у питању су Мика, Пера и Лаза) који као запошљени у неком прииватном медију, континуирано и јавно критикују његов рад раскринкавајући његове активности чија функција све више поприма садржај рада гувернера „провинције ЕУ“, па он поднесе захтев неком телу ЕУ – Савету ЕУ, да донесу одлуку о мерама ограничавања према тим лицима, и та одлука буде прослеђена Властима у Србији да те мере спроведу!!!!????

А затим се тим лицима, поред забрана напуштања Србије, ограничи располагање и личним средствима које имају на својим рачунима, као и да уживају својинска овлашћења на својој имовини, па Влада у Србији донесе и одлуку да се том лицу забрани да привремено користи свој стан ни директно ни индиректно (члан 12)!!! У таквом случају би вероватно и председник Месне заједнице, па чак и управник зграде (по новом закону о становању) добили своје задатке и морали да узму учешће у испуњавању одредби међународних мера ограничавања, јер такав закон обавезује и физичка лица у споровођењу истог!!!

У овом случају поред полиције, органа Скупштине Општине (где то лице живи), би чак и главни уредни или власник тог медија био обавезан да примењује мере ограничења према својим радницима (Мики, Пери и Лази који бритким пером освешћују масе и доприносе расту тиража његовог медија), јер би у супротном био кажњен од стране Власти Србије, па би као предузетник морао да плати прекршајну казну од 50.000 до 300.000 динара зато што су та тројица преко медија поново „испљували“ неке поступке Девенпорта према нашој отаџбини!!!

А истовремено би и Мика, Пера и Лаза као физичка лица, могли да буду додатно прекршајно кажњени новчаном казном од 20.000 до 100.000 динара (чл.28.ст.2.).

А ако лице и даље настави да крши такве санкције, може да буде кажњено и затвором по одредбама Кривичног законика РС по чл.384а., и то прво од 3 месеца до 3 године, а ако наступе много штетне последице (у овом случају по Девенпорта, на пример), онда се лицу може изрећи мера затвора од 1 до 8 година!!!!

Такве мере би вероватно могле да буду примењене и према неком физичком лицу, појединцу који је, схвативши праву скривену намеру неког, пуном лове службеника Европске банке за обнову и развој и раскринкао га, и изразио своје јавно негодовање па му врло слободно то саопштио у лице, или се понашао некултурно према неком члану ОЕБС, или неком бриселском бирократи који дозвољава себи да се истреса па и када није у праву, против поступака државних органа Србије или према поступцима (који му нису по вољи) неког појединца или групе, али се зато нама не дозвољава да истом мером или речником одговоримо на његову пропаганду!!!!

Oвако скројен закон може додатно да веже руке нашој држави на начин да, на нпр. нека међународна институција донесе меру да се неки закони и одлуке правосудних органа Србије према неком лицу (нпр. Албанцима који се налазе на оптужницама нашег Тужилаштва за ратне злочине) морају суспендовати (зато што су ти бирократи проценили да је то наводно корисно „ради очувања међународног (регионалног) мира и безбедности“, па се суспендују све одлуке судских органа Србије против починилаца злочина  учињених према Србима и осталим грађанима наше државе!!!?????

Или шта ако дође до ситуације да неки међународн или регионални орган у коме је Србија члан, донесе одлуку, завијену у шарену лажу украшену лепом машницом, којом се од Србије захтева да предузме мере у циљу ограничавања и суспендовања билатералног уговора са нпр. Републиком Српском, (а са Русијом обавезно), или да у име „очувања међународног мира и безбедности“ одустане од својине на делу своје територије КиМ која се сада налази под међународном управом!!??????

А онда на сцену ступају и режимски медији да мобилишу јавност, као и главни носиоци: сви државни органи, од највиших уз помоћ полиције па до оних крајњих полуга власти, рачунајући и разне општинске инспекторе, итд, итд… да би сузбили свако незадовољство и отпор народа Србије због оваквих мера ограничавања!!!????

Све је по закону па и репресија коју омогућава и овакав закон, као још један од мноштва донешених у име новог светског поретка и у интересу заинтересованих корпорација да се, између осталих полититичких циљева, домогну и природнох богатстава у власништву Србије на територији АП КиМ.

Па наравно да је све у духу преговарачког Поглавља 31 (3.31.4) са ЕУ које се односи на усклађивање спољне и безбедносне политике ЕУ а сам закон је скројен у складу са Националним програм РС у ЕУ, и донешен је приоритетно, због чега су усвајање и форсирали највиши државни органи Србије-читај Влада!!!!

Једино није јасно зашто је власт у Србији журила са усвајањем овог закона правдајући то усаглашавањем са Законима ЕУ, када по члану 72.ст.3. Споразума о стабилизацији и придруживању није морала да толико жури јер тамо између осталог пише:

„Усклађивање ће, нарочито у раној фази, бити усредсређено на основне елементе правних тековина о унутрашњем тржишту, правосуђе, слободу и безбедност, као и на друга подручја везана за трговину. У каснијој фази Србија ће се усредсредити на преостале делове правних тековина Заједнице.“

И на крају, после укидања мера ограничавања, права завршница је садржана у члану 26. овог Закона, у коме се каже да правни субјекти или физичка лица који су претпрпели неку врсту штете (а која је настала спровођењем међународних мера ограничавања), не могу подносити никакав захтев за накнаду штете против Републике Србије, државних органа, правних или физичких лица надлежних за спровођење међународних мера ограничавања!!

Никако нам није јасно зашто су чланови Владе у Србији, заједно са својом скупштинском већином, журили да један онакав закон усмерен и против својих грађана додатно ограничавајући њихове слободе, донесу по хитном поступку!!?????

Доказивање подаништва је једини тачан одговор на горње питање…!!!!

 

П.С. (A увођење санкција Милораду Додику од стране Америке, не обавезују Србију, зато што су те санкције увеле власти САД а не неко међународно тело које има правао да некоме наметне санкције, али не искључује се право неке државе да самостално уводи санкције против неке државе или неких становника те државе. То значи да и Србија може увести сличне санкције било којој страној личности, па и оној која нпр. има своју фирму или рачун у Србији, или процени да би такво лице могло представљати опасност по стабилност Републике Србије)!!

 

©Гето Србија

ЛЕГИТИМИТЕТ: БУЗДОВАН НА КРАЈУ ЛАНЦА А ПО ЛЕЂИМА СРПСКОГ НАРОДА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ!!?

 

Зло које су косовскометохијски Срби дочекали деведесетих година, има милион лица. Али је најмонструозније оно домаће, "наше" зло, које говори српским језиком и терорише горе него што су то чинили албански терористи. Оличење тог зла је и Срећко Спасић, такозвани "градоначелник" општине Клокот, у којој он, по налогу Вучића и Вулина, спроводи окупаторски терор, прети, пребија, застрашује и протерује преостале Србе!

Албанци му се у "посао" не мешају. А, и зашто би кад уместо њих довршава етничко чишћење, закључује Иван Максимовић, дописник Магазина Таблоид из Косовске Митровице.

 

                     Иван Максимовић

SRBIN SA SRPSKE LISTE

 

Недуго по самопроглашењу „независности" сепаратиста на КиМ, долази до укидања српских и формирања „општина" по плану Мартија Ахтисарија без обзира на то што је план одбачен од народа, Владе Републике Србије, Уједињених нација…

Знајући какво се зло спрема мало је Срба желело да се нађе на челу неке од тих „општина". А они који јесу, желели су то искључиво из личне користе и сујете. А, по злој вољи и још горој нарави, у самом врху нашао се и Срећко Спасић, такозвани "градоначелник" општине Клокот. Србин, пореклом из староседелачке породице овог краја.

Није се могло наслутити да ће тако бити јер се његова способност до тада сводила на приземне вештине преживљавања. Како је изгубио посао шефа продавнице мешовите робе „Горња Морава", у време санкција деведесетих као и многи, бива приморан да се за живот сналази како зна и уме.

Било је то „пословање" класичног типа у народу тог времена, шверц бензина и нафте, понекад цигарета. Тада и улази у политику на мала врата али са припремљеним рачуном за своје даље активности. Приступа СПО-у, тада најјачој опозиционој партији, а његов рођени брат Миливоје, са којим је недавно живео у заједници, постаје члан СПС. Није се радило о супротстављеним идеологијама, напротив, људи тог краја који их одлично познају тврде да су тако „допуњавали" свој утицај када би то било потребно.

Ново време наступа са окупацијом КиМ па он те 1999. године почиње да шверцује пиво које је куповао најчешће у централној Србији а затим по вишој цени продавао Србима који су се налазили у албанском окружењу. Паралелно са тим успева да од страних организација добије финансијску подршку за отварање сопствене фабрике минералне воде "Аqуа Сана" у свом дворишту где се и налази извор. Почетак рада фабрике створио је добру основу за даља потраживање финансија како би она наставила да ради иако врло добро послује са дневном добити од преко 3.000 евра.

Захваљујући својој материјалној моћи успева да у Скупштини општине Витина својој листи „обезбеди" 7 од укупно 25 одборничких места колико их је било. Ступајући на локалном нивоу у коалицију са ДСС-ом, постаје заменик председника Скупштине.

Формирање СНС-а за њега је отворило још једну прилику. Његова моћ на локалном нивоу битно је нарасла јер је сада био овлашћен да смењује школске одборе и директоре у државним институцијама на чије место је доводио своје људе и тако куповао гласаче за наредне. Све то и данас чини па овдашњи Срби не живе у уверењу да ће скоро бити смењен са власти.

Да ни мало не крије како му је сопствени интерес изнад свега дрско је показао када је 2012. године подржао Бориса Тадића који је те године у том крају и имао више гласова од кандидата СНС о чему постоји допис јер се општинско руководство жалило врху странке на свог члана који их је издао.

Захваљујући таквој игри Спасић учвршћује своју позицију председника општине. Већ тада је Александар Вулин која је функционисала по прописима Републике Србије, када је Општина Кикинда са Витином потписала „Повељу о братимљењу" са циљем унапређења сарадње.

У предизборну трку на квази-изборима ван система Србије 2013. ушао је прилично гласно-тучом! Медији су пренели вест како је Спасић нападнут и повређен те су му констатоване повреде главе и по телу. Спасић је претукао и Срђана Николића, Трајана Трајковића, а недавно је напао и Божидара Којића „и још Бога питај колико њих" али из неког разлога медији се овим не баве.

Но, Спасић успева да се нађе и у Привременом органу као члан и истовремно као градоначелник „општине Клокот" при тзв. „Републици Косово" испред листе „Српска" коју је као „огранак" своје СНС и наизглед политички активне струје у тзв., „парламенту" нелегалне албанске творевине основао Александар Вучић не би ли раду сепартистичких институција дао пун легитимитет.

Спасић је на овим изборима „победио" али тесно и то тек у другом кругу. Према тврдњама упућених, на то место је у ствари дошао по жељи Александра Вулина који извршава оно што је Вучић већ договорио, најчешће у Бриселу. Да би све то лакше спровео на терену, са руководећих позиција Вулин је брзопотезно уклонио образоване људе, интелектуалце који су се у овом делу државе Србије голоруки и незаштићени одупирали Албанцима и отимању Косова и Метохије.

Како је Вулин од Вучића добио заповест да спроведе оно што је обећано ЕУ, он је на челним позицијама како српских тако и тзв., „косовских институција" довео неписмене људе најчешће са купљеним дипломама какав је и Срећко Спасић.

Мада је и сам морао да се помучи за место "градоначелника" јер због „угледа" који ужива у својој средини, у „општини Клокот" не успева да формира скупштинску већину са одборницима српске националности јер је листа „Српска" коју је представља, на албанским квази-изборима, освојила 4 мандата, СЛС 5 и по једно групе грађана. Како је сам тврдио у првом кругу је покушао да купи (дословце је тако описао) одборнике али му то није пошло за руком. Са СЛС није желео ни да разговара о сарадњи па му је преостало једино да склопи савез са албанским одборницима што је и учинио.

Колико је оваква коалиција опасна, могли смо да се уверимо недавно. Наиме, тројица Албанаца спремила су заседу у коју су увукла овдашњег Србина, оца троје деце, Горана Пејића, и претукла га безбол палицама наневши му повреде опасне по живот.

Нападач је био Албанац, Бислим Трема, из оближњег села Могила. Бислим је препознатљив по свом имиџу муџахедина, зна се да редовно носи лично наоружање са собом иако нема дозволу за то, а бави се и разним другим нелегалним пословима. Овде се верује да је Бислим бивши припадник терористичких јединица такозване „Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе" и да је учествовао у нападима на српску војску и полицију након рата на КиМ у такозваној тампон-зони. Бислим је запослен као радник комуналног предузећа у „општини Клокот", јер је захваљујући подршком његове групе грађана Спасић постао градоначелник!

Истовремено се према Србима Спасић понаша деспотски и даје отказе без основа. Примања, социјалну и хуманитарну помоћ дели по сопственом нахођења и слободној вољи и испред државе Србије и испред „општине Клокот". Одлуку коме ће се градити кућа, ко ће се хранити у народној кухињи, ко ће од интерно расељених примити помоћ било новчану, било материјалну, донеће Спасић.

Гледајући ту његову бахатост и самовољу многи разочарани, који су остали без посла, одлазе. Тежак емотивни шок претрпи се сваки пут када некога из Клокота питате малтене било шта.

Срби овог краја направили су списак у чијем зачељу, испод неформалног наслова да документ представља број одсељених српских породица од доласка Срећка Спасића на место градоначелника, стоји – „још увек се ажурира".

Списак и упозорење о алармантном стању, на коме се налази преко 50 идентификованих породица слали су надређенима, пре свега врху листе „Српска", али ни од једног представника Владе Србије никада нису добили одговор.

Препуштени себи жалбе су упућивали и представницима сепаратистичких квази-институција, пре свега тзв. „министру за локалну самоуправу" Љубомиру Марићу, сада већ бившем, у чије име су из његовог кабинета захтевали да се поднесе писмени захтев, како би се архивирао и потом разматрао. Међутим, и код њих је све остало само на речима што је Србе из Клокота довело у незавидан положај из кога су многи излаз пронашли једино у трајном напуштању КиМ.

Као суверена и локалног тајкуна, како га мештани доживљавају, ништа га више не може обуздати у његовој бахатости. Радници српске националности врло често добијају отказе без обзира на све. Углавном су то људи са двоје, троје или више деце којима је тај посао био једини извор прихода. Политички је најактивнији у разрачунавању са својим неистомишљеницима.

Успео је да смени чак и председника привременог органа општине Витина Милоша Јовановића на чије место је постављен њему подобан Срђан Николић а уместо Срђана Дајића именован је Милош Стојковић познат и као „поверилац манастира Хиландар" о коме је Магазин Таблоид већ писао раније, као о једној од Вулинових "грабљивица".

Стојковић је иначе, захваљујући одличним односима са Спасићем али и са Вулином, запослен и као заменик градоначелника при тзв. „институцији републике Косово" у којој је Спасић градоначелник а ни на једном од та два радна места није провео ни час, камоли дан радног времена.

У свакој прилици и на сваком месту Спасић себе, код својих присталица и наступима у медијима, представља као жртву што му успева „јер је велики мајстор за стварање предрасуда о својим политичким противницима". Углавном их оптужује да сви они раде против њега и интереса српског народа док се све време управо он налази на челу екипа која такве поступке предводи.

Занимљива епизода у његовој каријери је посета Русији са ИПА (Интернационална полицијска асоцијација http://www.ipa-serbia.org/ ) Секцијом Србије септембра прошле године. Иако само запослени у полицији могу да буду чланови ове асоцијације, Срећко Спасић се тамо нашао као „члан клуба пријатеља" представљајући Косовско поморавље раме уз раме са највишим представницима српске полиције.

С обзиром да је на утицајним местима и у привременом органу општине Витине при Републици Србији а истовремено и „градоначелник општине Клокот" по систему албанских сепаратиста, успео је да запосли читаву своју породицу и то најчешће у оба система истовремено.

Његов син, Страхиња Спасић, води матичну службу при српској општини Витина док је у „општини Клокот". Такође, управља и породичном фабриком воде. Радна места обезбеђена су и читавој породици његовог брата а занимљиво је да је његов братанац запослен у школи „Свети Сава" где је његова мајка професорица а отац директор док је он директор исте те школе. Конкурси су намештени, за њих знају само они које Срећко жели да запосли.

Са председником општине Чајетине Миланом Стаматовићем виђа се најмање једном месечно и носи паре, којим купује његову заштиту и некретнине. Општинским парама купио је нову тојоту од 30 хиљада евра, поред два постојећа аутомобила, јер жели да испразни касу пре него што побегне на Златибор.

Отац двоје деце, Александар Перић, један од оних који се политички супротставио Спасићу, и то га је скупо коштало. Добио је отказ на послу, и готово истог дана истакао таблу „Кућа на продају". Спаковао се и са породицом отпутовао за Француску где је добио азил и где се и данас налази.

За Магазин Таблоид, у више наврата, искрено потресним тоном, понавља како је и он, као и остали Срби тог краја, издржао рат на Косову, издржао мартовски погром 2004. године, а одлази због Срећка Спасића, те да сада чак и не добије боравишну дозволу у Француској и да се никада се више неће вратити на Косово и Метохију. Киван је и кроз сузе каже да га ништа неће поколебати у намери да прода сво своје имање.

И правосуђе лажне албанске државе на Косову и Метохији "пресуђивало" је да је Спасић злоупотребљавао службени положај, и слично, али овдашњи Срби те пресуде сматрају чистом фарсом. Хоће ли се Срећку Спасићу судити и пред српским судом? Тешко, јер Срећко је само последња карика у ланцу који пада преко леђа измученог српског народа. Додуше, она карика на коју је прикачен буздован.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

РЕПУБЛИКА СРБИЈА У ФИНАНСИРАЊУ ПРОЈЕКТА КА СОПСТВЕНОЈ ОКУПАЦИЈИ И ИСТРЕБЉЕЊУ!!!

13. јануар 2017. 1 коментар

 

Последња у низу издаја напредњачког режима је изградња ауто-пута Ниш-Приштина који нема никаквог значаја за Србију и њену привреду и који српски држављани неће смети ни да користе.

Овај пут има значај једино за албанске терористе који ће на тај начин лакше и брже стизати до Ниша, којег би они једног дана да припоје Великој Албанији, за албанске нарко дилере и нешто мало за НАТО који ће туда транспортовати материјале који штете животној средини, ако у међувремену Доналд Трамп не повуче трупе са Космета.

 

              Игор Милановић

 

Свака земља сама одређује приоритете развоја, једино Србија дозвољава да то уместо ње чине странци. Тако је, буквално преко ноћи, приоритет постала изградња ауто-пута Ниш – Мердаре – Приштина, кога у плановима пре 2015. уопште није ни било.

Истовремено, када је измишљена ова деоница, у потпуни заборав је пао пројекат ауто-пута А5 који би спајао аутопут А1 (Београд-Ниш) са аутопутем А2 (Београд – Црна Гора) и ишао преко Краљева, Чачка и Крушевца. Разлог је више него очигледан: аутопут А5 је конкуренција новоизмишљеној траси Ниш-Приштина и пролази искључиво преко територије Централне Србије, спајајући њене источне и западне крајеве, док би истовремено један његов крак могао да се одвоји према Косовској Митровици.

Својевремено је било планирано да се изградња пута А5 заврши 2017. године, али она до данас није ни започета. Са друге стране актуелна власт је приоритетом прогласила изградњу ауто-пута Ниш – Приштина, што је приоритет неких других: самопрокламоване државе Косово, НАТО пакта и Европске Уније. Уз то, ова траса Србију доводи у положај да ће становници две њене стране (источне и западне) међусобно комуницирати искључиво уз помоћ самопрокламоване Републике Косово.

Приликом представљања новог пројекта српској јавности, актуелна власт је као главни аргумент изнела замисао да се на овај начин Србија повеже са Драчом, луком у Албанији. Драч је, шта год да тврде властодршци, познат само по две ствари: био је важна лука у раном Средњем веку када је спајао источни и западни део Римског царства, а данас је само лука преко које НАТО пакт обавља „неконвенционалне" транспорте у којима пребацује дрогу, оружје за масовно уништење које би и некоришћено могло да буде опасно по животну средину и ратне заробљенике. Са економске тачке гледишта, Драч нема никакав значај ни за кога, осим за Албанију.

Источни део Централне Србије вековима је оријентисан на највећу луку Балкана, Солун, који је и ближи од Драча, а према коме је већ изграђена развијена мрежа путева и пруга. Западни део Централне Србије уопште нема приступ ауто-путу Ниш-Приштина-Драч, па тако од њега неће ни имати било какве користи, већ привредно зависи искључиво од завршетка пројекта ауто-пута и пруге Београд-Бар.

Северни део Централне Србије и Војводина су традиционално оријентисани на Дунав, преко кога су мрежом канала повезани са једном од највећих западно-европских лука, Ротердамом, односно на истоку са црноморском луком Констанцом.

Очигледно да српска привреда неће имати никакве додатне користи од ауто-пута Ниш – Драч, напротив.

Корист од овог потпуно непотребног пројекта највише ће имати Албанци, који преко њега добијају приступ Нишу чији би аеродром да користе, али и целом том региону који би да населе и у перспективи отцепе од Србије.

Корист ће имати и НАТО пакт, јер ће додатно повезати своје источно крило (Румунија, Бугарска и Турска) са својим западним крилом. Ми смо, тако, једини народ на свету који финансира сопствену окупацију и истребљење.

Цео ауто-пут од Ниша до Драча биће дугачак 384 километара, делимично је изграђен на Косову и у Албанији, а када ће остатак бити завршен нико не зна. Не зна се још увек ни колика ће бити његова цена, али ће она, очигледно, бити астрономска.

Само за 77 километара ауто.пута кроз Централну Србију мораћемо да се снађемо да набавимо око милијарду евра! Пола милијарде ћемо платити до 2020., ако се остваре прогнозе министарке за саобраћај Зоране Михајловић да ће до тада бити готов полупрофил.

Остатак пара мораћемо да обезбедимо када власти самопрокламоване Републике Косово одлуче којом трасом ће ићи ауто-пут од Приштине до Мердара, када ће почети његова изградња и ко ће то платити. До тада ће наша половина ауто-пута бити магистрала која се завршава на летњем путу!

Очигледно се у овом тренутку мало шта зна о будућем ауто-путу, осим што се зна да он мора да буде изграђен по сваку цену. Тек треба да се ради пројекат његове изградње којим ће бити одлучено куда ће он ићи. Не зна се ни да ли је он уопште исплатив, јер је Европска Унија тек недавно одобрила средства за почетак рада на студији изводљивости за коју наша Влада није имала пара.

По већ сада планираној цени ауто-пут Ниш-Мердаре-Приштина уклапа се у пљачкашки пројекат ауто-пута Приштина-Призрен који је буквално испразнио косовски буџет, али је зато напунио приватне џепове. Вероватно је то још један разлог због кога се овдашња власт одлучила за овај уместо, правца Краљево-Косовска Митровица дуж кога већ иде главна пруга која спаја Приштину са остатком Србије.

Колико је изненада била донета одлука о изградњи ове деонице кроз Србију, види се и из тога што се још увек поуздано не зна ни ко ће је и како финансирати. Србија нема пара, а Европска банка за обнову и развој и Европска инвестициона банка немају издвојена средства, тако да ће за почетак финансирање ићи тако што ће сами извођачи улагати новац, док ће поменуте банке у име и за рачун Србије издавати гаранције. У међувремену ће се наша држава потрудити да негде обезбеди кредит.

Србија има најлошије путеве у целом региону. Према званичним подацима државних институција, Србија има само 1.206 километара ауто-путева и брзих путева (по две траке у оба смера, без зауставних трака). По страним подацима ауто-путева је око 660 километара, док је у изградњи око 260 километара. Укупна планирана мрежа ауто-путева (без деонице Ниш – Мердаре) износиће 1.100 километара, односно 2.710 километара са “брзим“ путевима.

За милијарду евра могло је да се изгради око хиљаду километара локалних путева, или да се заврше ауто-путеви од Ниша до Бугарске, односно Македоније, или да се заврши комплетна заобилазница око Београда…Могле су да се тим парама обнови хиљаде километара путева и да се на њима постави нова сигнализација која би смањила број саобраћајних несрећа, којих је само у првој половини 2016. било 22.000 са 332 погинуле особе и неколико стотина убогаљених.

Уместо да држава улаже новац у побољшање квалитета постојеће путне мреже, она ће инвестирати милијарду евра за ауто-пут који нигде не води и којим ће једино нови албански терористи и сепаратисти долазити у Србију.

Срби ће не само гинути и даље на домаћим ауто-путевима, већ овај нови пут до Приштине неће смети ни да користе. Наиме, истог дана када је министарка Михајловићева објавила почетак припрема за израду пројектне документације, аутобус са српским избеглицама који су за Божић желели да обиђу домове из којих су протерани и гробове предака, албански иредентисти су каменовали код Пећи. Напад је био тако жесток да су на аутобусу полупана скоро сва стакла, а пут је могао да настави једино уз јаку полицијску заштиту.

Да ли је то сценарио и за будући ауто-пут Ниш-Мердаре-Приштина.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

ВОЂИН СТРУЧЊАК: НАМЕШТАЊЕ ТЕНДЕРА УЗ ВЕЛИКУ ПРОВИЗИЈУ И ПЉАЧКЕ У ТЕРМОЕЛЕКТРАНИ КОСТОЛАЦ!!!

 

Док се мала група људи бави темељном пљачком Термоелектране Костолац и њених ресуирса, дотле Браничевски округ и град Пожаревац пропадају заједно са уништеним јавним предузећима. Тако на пример, Пожаревац има Водовод, нема воду, има комуналне службе, немамо депонију и Топлификацију која има 100 запослених, а све послове ради преко јавних набавки…

Укратко речено: лоше је било, горе од тога се десило, а најгоре је на сцени, о чему сведочи и писмо групе запослених у ТЕ Костолац и градској управи Пожаревца, које су упутили Магазину Таблоид а које редакција објављује у целости.

 

………..

VODJIN STRUCNJAK1

 

Сав друштвени талог, састављен од људи без морала и скрупула, опседнутих личним интересима, жељом да имају новац, моћ и власт, масовно је, још 2012 године, након сумњиве изборне победе Српске напредне странке, прешао у чланство овог политичког предузећа.

Некадашњи припадници криминалних банди, докопали су се државних функција. Ова несрећа није заобишла ни Браничевски округ и, наравно, град Пожаревац као његов административни центар. Борба се свела на градску власт у којој ведри и облачи Срђан Радовановић звани Рода са својим кумом Ненадом Марковићем, новопостављеним директором Термоелектране Костолац.

Супротно забрани обављања дуплих функција, Ненад Марковић је задржао место председника Скупштине општине Костолац и након ступања на дужност директора у ТЕ Костолац.

Иначе, Марковић је у јавности познат и као човек са лицем црвенкапе и бивши је функционер упокојеног Динкићевог УРС-а. Био је висококотирани члан главног одбора те странке. У међувремену је постао високорангирани члан Српске напредне странке.

Човек који је на мала врата доспео на место којег није достојан, ни својим пореклом ни образовањем стеченим на ЕТФ Универзитета у Приштини. Највећа срамота је што Марковић не зна ни шта је "Омов закон", а постао један од директора у једном од стратешки најважнијих електро-енергетских предузећа у држави.

Из извора у пожаревачком СНС-у, сазнајемо да се дигла велика прашина приликом његовог именовања за директора с обзиром да је пожаревачки градски одбор имао пар веома цењених стручњака и јаких кандидата за тај положај као што је на пример, Дејан Савић, садашњи директор ЕДБ Пожаревац, који је био и кадар Верољуба Арсића.

С обзиром на нетрпељивост која влада између Милорада Грчића, Верољуба Арсића и његовог "чеда", Филипа Ракића, у јавности познатог као кума Радомира Николића, градоначелника Крагујевца, плашећи се да не изгуби утицај и првенствено право на запошљавање страначких кадрова, одлучује да са Радовановићем и инвеститором из Пожаревца Драганом Крстићем, за директора постави Ненада Марковића.

Наиме, Драган Крстић је у пријатељским везама са Милорадом Грчићем па су брзе боље искористили ситуацији и договорили Марковићево постављање за директора, и то на састанку на бензинској пумпи Кнез Петрол на путу за Обреновац!

Морална сподоба и увлакач, Ненад Марковић, рекао је да ће испунити обећано и поспешити убацивање приватних фирми у пословање ТЕК-а. Први и најважнији корак био је смена директора ПД РИО Филипа Ракића. Мотиви нису били никакве личне природе већ да би почела коначна и последња пљачка костолачког огранка и приватизација издвојених предузећа.

Одмах након тога, кренуло је са убацивањем познате београдске фирме Деметра у РлО-ве токове. Постоје основане сумње да је Филип Ракић у време своје смене све податке из пословања РИО пренео фирми. Од доласка Ненада Марковића на место директора у огранку, сва костолачка издвојена предузећа су веома забринута за егзистенцију.

Све јаче послове које би требало да раде издвојена предузећа, Марковић намешта фирмама као сто су Ансал, Потенс, Комел и АТП „Стевановић" која је једна од главних фирми са сумњивим пословањем. Износи су огромни-више од 500.000.000,00 динара а провизије вероватно велике као и износи намештених тендера!

Уместо да послове дају костолачким предузећима, Марковић на све начине граби за поменуте фирме. За време његовог директоровања које је почело јуна месеца 2016. године, већ је успео да купи луксузан стан у Пожаревцу од 100 квадратних метара у вредности од 70.000 евра. Најзанимљивије је то што је стан купио у згради инвеститора Драгана Крстића који је претходно капарисао Филип Ракић!

Филип Ракић је од наведеног стана одустао јер је престанком директорске функције изгубио комбинације од којих је лепо и луксузно живео и којима је требало да поред развратног живота финансира и стан. Тако оно што није успело Арсићу и Ракићу, да доведу приватна предузећа и да деле новац са њима, успева Марковићу.

Но нису Ракић и Арсић остали кратких рукава, јер имају "златну коку", извесног Јовицу Милутиновића, званог Јоца Горионик, који обавља све радове са дизалицама и има монопол у граду са папрено високим ценама.

Лепо се скрећу теме са озбиљних пљачки у огранку ТЕ Костолац, потурањем лажних пријава за крађе горива у помоћној механизацији и осталих ситних ствари, док цењени и школовани директор Ненад Марковић, уз подршку градоначелника Банета Спасовића и Срђана Радовановића, отима и краде од напаћеног и осиромашеног народа који је несрећно гласао за СНС.

Огроман новац су узели од људи чија су деца, кумови, рођаци били на чувеном ТЕКО-вом списку за примање у стални радни однос. Поступак је био следећи: Срђан Радовановић је с обзиром на његово задужење за сеоске месне заједнице вредно обилазио исте, учлањавао у што хитнијем року бивше чланове других странака како би се нашли на списку примања у стални радни однос. Уз попуњавање страначких приступница, Радовановић је узимао новац, од 3.000-5.000 евра, које је затим са Марковићем и Крстићем делио у једном познатом пожаревачком билијар клубу.

Списак од 220 људи које је ТЕ Костолац затим примио у стални радни однос је експресним путем завршио код градоначелника Банета Спасовића, како би се што пре осигурали за запошљавање људи од којих је новац узет.

Као сателит градоначелника, свуда је укључена и његова десна рука Драган Костић, члан градског већа, који по већ опробаном рецепту, док је заједно радио са градоначелником у Пошти, присуствује свакој трансакцији и реферише градоначелнику сваку изговорену реч.

Реално, када неко од сменског радника у Пошти који разврставају пошту, дође на место члана градског већа, нешто заузврат мора да пружи градоначелнику. Како нема никаквих квалификација, сплеткарење, трачарење и цинкарење су нешто за шта би могао да добије диплому. Ваљда ће се на некој од елитних локалних факултета у граду, оформити смер за ове "делатности" јер ови пожаревачки кадрови, могу одмах да добију мастер диплому.

Продаја односно куповина Шећеране под покровитељством Арсића и Спасовића и дан данас је енигма за грађане Пожаревца, јер се не зна циљ овакве скупе трансакције, осим да је провизија била велика и да су покровитељи узели велике паре под изговором оживљавања индустријске зоне. А, од зоне ни З!

Дакле, купљена Шећерана са којом се не зна шта даље, намеравана куповина МИП-а и укидање Дирекције за изградњу на начин на који ниједна локална власт није урадила, уз постављање лоповских кадрова, резултат су кратке власти градоначелника Банета Спасовића и његове свите. Дирекција за изградњу је угашена, а цела трансформација је урађена без концепције.

Циљ су промене па макар биле и на горе. А, Градска управа има још увек раднике у радном односу на одређено време, због повећаног обима посла и поред преузимања преко 50 радника из Дирекције за изградњу.

Све су то питања на која ће не само начелница Градске управе Сузана Булајић, већ и градоначелник који је ставио на дневни ред такву систематизацију морати да дају одговоре како инспекторима тако и тужилаштву. Ниједан радник не може да остане без посла докле год било који радник исте струке ради на одређено време.

Колико је оштећен буџет незаконитим упошљавањем, разних сарадника за медије, организатора, саветника, шефова кабинета…Хоће ли неко да подвргне лекарском прегледу градоначелника који константно прети запосленима, обавезом 24. часовног рада? Лично он може да ради 124 часа (као и болесни Вучић), али његов рад је без икаквог ефекта. Једина преокупација градоначелника су оговарање и интриге, а и приче о некаквим магловитим инвестицијама које нису ни на далеком видику.

Последице његове владавине су Коле, Радовановић, Крстић, саветник Новица Живановић (по струци конобар) и остала "свита", али, пре свега, упропашћена јавна предузећа. Дуго већ стоји констатација да је вода у Пожаревцу лоша. Бави ли се било ко решавањем овог питања? Имамо Водовод, немамо воду, Имамо Комуналне службе, немамо депонију и Топлификацију која има 100 запосленх, а све послове ради преко јавних набавки…

Укратко речено: лоше је било, горе од тога се десило, а најгоре је на сцени…

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

ЂОРИНО ЧУВАЊЕ ИЛИ ЧУВАЊЕ ОД ЂОРЕ!!?????

9. јануар 2017. Коментари су искључени

 

Безбедносно информативна агенција (БИА) преживљава своје најтеже дане. Директор Александар Ђорђевић се спрема да напусти брод који тоне. Успео је да згрне милионе евра, и очекивао је да ће се повући на резервни положај.

Његови сарадници су се, такође, осилили. Вучић је најавио громогласно смену директора БИА, али је подвио реп. О чему је реч, истражује мајор Горан Митровић, који ће у неколико наставак описати Вучићев страх од својих педера у Служби и њихова недела.

 

                    мајор Горан Митровић

CUVARI LEDJA1

 

Припадници полиције, антидиверзионе јединице и форензичари су 30. октобра у Јајинцима, на места где је нађен арсенал оружја у “близини породичне куће“ Александра Вучића показивали да је случај “озбиљан“ и да је реч о припреми атентата на премијера.

Огласио се одмах Александар Вучић, покушавајући да “спусти лопту“, али да задржи сажаљење грађана према себи, да ће се тек утврдити околности под којима је арсенал оружја нађен у непосредној близини његове куће.

Али, министар унутрашњих дела Небојша Стефановић, затим трбухозборац Вулин и камарила, урлали су на сав глас, позивајући на одмазду, да, ако се одмах, без одлагања не открију атентатори, морају да из службе оду челници безбедносних агенција.

Захтеву за сменом огласио се и председник Николић, који је инсистирао да се смени директор БИА и директор ВБА, наводећи да он лично нема поверење у безбедносне службе, јер је изложен прислушкивању и ухођењу.

А, на питање шта му је поводом овог догађаја, као и поводом налажења аутомобила са оружјем у једној гаражи на Новом Београду саопштио директор БИА, Вучић је, одмахујући руком рекао да му је рекао да БИА о тим догађајима нема никакве информације!

Српски медији објавили су 15. октобра да је комбинованом акцијом службеника БИА-е и Управе криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова Србије ухапшен високи функционер криминалистичке полиције Србије, који је, како је наведено, у дужем периоду одавао тајне полицијском аташеу у Амбасади Сједињених Држава.

Истог дана саопштено је да је помоћник начелника Управе криминалистичке полиције (Вељко Попара) саопштавао представнику амбасаде САД-а важне информације о кадровским променама и одлучивању у Министарству унутрашњих послова.

Данима су Вучићеви телали држали “борбену готовост“ штитећи претњама грађанима и “организованим криминалним групама“ премијера од атентатора. И ником ништа.Све је заборављено. А и све је било намештено, да се грађани замлаћују. Попара је на слободи и нема никаквих доказа да је био шпијун.

Шизофрени премијер Вучић је одједном заборавио на обећање да ће, прво, истражити све околности око нађеног оружја у Јајинцима и Новом Београду, а потом да ће Влада Србије сменити директора БИА и директора ВБА. Није ово први пут да шизофрени Вучић опрашта својим партијским друговима најсуровије пљачке и злодела.

Магазин Таблоид је у 15 наставака описао неподношљиво стање у Безбедносно-информативној агенцији. Описали смо злоупотребе директора Александра Ђорђевића, званог Ђора педер, начелника у служби Ивана Тодорова, Јована Дробњаковића, Раде Селаковић, Бојана Димића, Зорана Станића ЗИС-а…

Што си гори, то си Вођи дражи.

Пре две недеље је Ђорђевић боравио са начелником ВИ управе у вишедневној “радној посети“ у САД-у. Заноћио је у истој соби са начелником управе, који је такође хомосексуалац, што је саблазнило домаћине. Којим поводом је начелник тајне Службе, који је био пред сменом, боравио у САД-у? Да ли да обезбеди себи одступницу, да се понуди да буде заштићени сведок или да изнесе новац.

У монденском летовалишту на Флориди, у близини Мајамија, Вучићи, Никола Петровић и Зоран Бабић имају велелепне виле са имањем.

Медији су (Вечерње новости) пренеле оптужбу да је Ђора педер за 50 хиљада евра наредио да јавни тужилац Србије тројицу убица из Чачка осуди на мање од 9. година затвора због бруталног убиства једног младића.

Директор БИА је на захтев чачанске мафије одобрио напад и на Ичелић Радојка , оца убијеног Страхиње, који се увелико планира. Ђора мора да "одради“ свој део посла за паре које је узео, и да преко локалних оперативаца БИА (од којих већина нема представу да се подаци које прикупљају злопотребљавају за потребе Ђорине мафије) и применом техничких мера, прикупи све потребне податке за планирани напад и убиство Радојка.

Уствари, поред оправданог страха од хапшења, настали су и многи други, непланирани проблеми. Због мафијашког убиства Страхиње Ичелића откривене су и друге, још опасније криминалне активности оца и сина Калајџића, (Миливоја и Ненада), Ђориних "пословних партнера".

Наиме, Калајџићи су укључени у новоорганизоване активности полицијско-државне мафије, где се преко неколико линија у подземљу продаје дрога која је украдена (уместо да буде уништена) из полицијских заплена, те да се продаја обавља у земљи и у иностранству (о чему оперативна сазнања имају и стране и очекује се међународни скандал озбиљних размера). Овај "посао" је сада озбиљно компромитован Ђориним мафијашким деловањима.

У Чачку се био појавио и један Албанац, стациониран је у центру града. Када је полиција почела да га надгледа, Ђора је дојавио да се склони. А реч је о опасном ликвидатору. Локални криминалци укључени у убиство Ичелића, организовали су и свакодневне претње адвокатима који заступају Ичелићевог оца, па чак и члановима њихових породица.

Ђорин заменик Иван Тодоров је, након што су откривене његове криминалне активности око крађе 20 милиона евра, намењених за исплату отмичарима службеника амбасаде Србије у Триплолију, што је довело до стрељања двоје службеника, наставио да терорише запослене у Агенцији. Списак његових криминалних дела, које смо описали у Магазину Таблоид је импресиван.

Али…

За неверовати је да је шизофрени премијер заборавио на Тодорова и његов криминал! Ових дана, Тодоров је једини кандидат за председника Олимпијског комитета Србије! БИА је данима опсервирала све оне који су намеравали да се кандидују, достављајући им монтиране доказе против њих, да одустану у корист Тодорова. И отворено им претећи да ће “бити у неприликама“ ако не одустану.

Овај овејани криминалац, који дугује свом брату из масонске ложе Румену Ралечеву из Софије преко милион евра, које је узео на позајмицу, уцењује Вучића и његовог брата Андреја подацима о њиховим злоделима. Заиста ће бити тужно ако Тодоров буде изабран за првог човека српског Олимпијског комитета, уместо да је одавно у затвору.

Вучићима ће главе доћи Ђора педер и његова криминална дружина из БИА. Они ће, сигурно, тражити заштиту за сведочење о њиховим суровим пљачкама, убиствима, издаји националних интереса…

Тодоров је, у намери да сачува своју позицију и спречи хапшење, прво властима послао поруку да ће да издејствује међународну кривичну пријаву против Звонка Веселиновића. Наиме, Тодоров је, између осталог, захваљујући техничким капацитетима службе успео да са Веселиновићевог телефона скине снимке неких обрачуна у Косовској Митровици у којима је погинуо и један пољски полицајац а због чега још увек траје међународна истрага, и да на тај начин Веселиновића потенцијално директно оптужи. Из земље је изнео, баш као и његов шеф Ђора, велику количину података о криминалним активностима најближег Вучићевог окружења и њима манипулише и прети.

Начелница логистике, бивши стечајни управник Рада Селаковић (63) спрема посебно новогодишње "изненађење" радницима БИА. У најстрожијој тајности у току је израда нове систематизације, на основу које ће да се из БИА протерају сви "непослушни" и “неподобни" кадрови, а да се на та места запосле партијски послушници СНС-а и следећа генерација кадрова, којима директно руководе криминалци који су поставили и Раду Селаковић и њој сличне на начелничка места у Служби.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

ТРАГЕДИЈА ВИСОКОШКОЛСТВА У ЗРЕЊАНИНУ: ШЕФОВАЊЕ НЕДОКАЗАНЕ НАУЧНЕ РАДНИЦЕ СА „ВЕЛИКИМ ПЛАНОВИМА РАЗВОЈА БАНАТСКЕ НАУКЕ“!?

4. јануар 2017. Коментари су искључени

 

Када власници назадњачке власти уз петину живља у нас које их садомазохистички подржава, не желе да препознају зло којим "тероришу" и средњи Банат, рађа се отворена диктатура и навика "благоугодног" иживљавања.

Да по канцеларијама зрењанинског СНС има функционера који барем један једини проценат размишља о граду у којем живи и какво се зло одозго ваља према поданицима, грађанима другог реда, многима попут зрењанинске Фемме Фаталле (Фаталне жене), Драгице Радосав, потпредседнице градског одбора СНС, деканке Техничког факултета Михајло Пупин, прво би доживотно било забрањено било какво руковођење.

 

          Золтан Хорват

VISOKOSKOLSKO STRANCARENJE U ZRENJANINU

Ова, по факултет фатална, саможива, на назадњачким „крилима" ретко способна „утеривачица" раздора међу запосленима и„сејања" мржње на зрењанинском факултету, са фртаљ научног рада у радној биографији, грубо крши закон. Укида стимулансе свим запосленима третирајући их „покусним кунићима", прове(т)рава рад свих комисија (двадесетак) и отворено витла радним књижицама врхунских колега респектабилног научно-истраживачког рада.

Желећи да све живо утера у „стадо блејача", прогласила је буквално „ратно стање" на факултету, оформила „кризни штаб" страначки подобних, а пре неки дан, организовала је нови, ретко виђени „напад" на све запослене. Формирала је трочлану врховну комисију из редова привилеговано подобних (Бјелица, Лацмановић, Пардањац), која, тренутно под њеним покровитељством, сумануто претражује, испитује и контролише све живо на факултету, са посебним освртом на „мажњавање" тоалет папира у санитарном чвору.

Ретко талентовани студенти су остављени на милост и немилост противзаконитим, сулудим радњама недоказане научне раднице, болесно љубоморне на евидентне успехе колега који су, пре њеногсиловања" фотеље од маја ове године, ваздигли зрењанински факултет до најјачег бренда Новосадског Универзитета.

Озбиљан научно – истраживачки рад професора и студената и продор у модеран свет технике, „шпанска су села" за потпредседницу назадњачког градског одбора, која је неке одсеке, једноставно „преселила" у страначке канцеларије. Па се подобним новинарима, ботовима и полуписменим активистима сервира прича о „великим плановима развоја банатске науке". Након те реченице, крене „спонтани" аплауз, и конферанса ту бива окончана.

Не каже се ко, како и с ким ће у било какав пројекат заједничког рада са студентима, јер је за (јадне и убоге) врховне назадњаке зрењанинске науке, попут Бранка Маркоског Марконија, продекана против науке, суштина битисања факултета, небитна. Брате Мурате и преостали Јунаци, форма је закон.

Јес’ да до изнемоглости гањање пуке форме ништа добро није донело студентима и факултету, али, видно поплашени привилеговани покорно остварују циљ и директиву Великог Вође: факултетском ловом има да располажу само страначки функционери, па ће се ту, да све звони, „штанцовати" дипломе за све подобне платише, нарочито функционере.

Дакле, Зрењанин ће према Централи испунити задатак и подичити се Вођи да је створио чист страначки факултет, где сан („полуделих" од власти) постаје јава: предавачи, студенти и администрација, сви редом, биће оверени назадњаци (са страначким књижицама).

Финансије факултета су под деканкином строгом контролом. Након што је и проф. др Биљана Радуловић поднела оставку на функцију продекана за финансије услед ретко виђених притисака, уцена и терања на противзакоње, контролу факултетског жиро – рачуна преузима врли предавач Василије Ковачев, најомиљенији, љубљени, деканкин лик.

Господин предавач се, упркос јавно изреченим тврдњама на наставно научном већу да зрењанински факултет није модни већ искључиво технички, истиче (плаћеним) раскошним модним ревијама, где га о тајнама модне писте „академски" пропитује, лично, Сузана Манчић. Тиме се крчи, никад „лакши" пут ка академском звању, иначе суштини постојања и рада сваког факултета.

Након колекције која „претрчава" писту, г.ђа Сузy лако и зналачки одрађује посао са шармантним Зрењанинцем, чиме нови продекан за финансије стиче велике, да веће не може, „академске" поене. Ако је форма закон, а њих се коловође факултета држе „ко пијани плота", факултетски новац, страначком логиком предвиђен искључиво за поплашене, ал’ подобне, „брани" се отвореним нападом на европске и преостале врхунске пројекте врхунских професора.

Јес’ да не разумеју о чему се ради, јер их срамота да признају да не разумеју науку која силно напредује, па у наступу беса, љубоморе и зависти, на сваки противзаконити начин, уз тортуру и шиканирање, педантно и прецизно загорчавају живот ауторима научно-истраживачких тимова.

Апсолутно је невероватно и погубно да је важан државни пројекат зрењанинског факултета на чијем је челу био бивши (најурени) декан проф. др Милан Павловић, на само месец дана до завршетка, једноставно „отпловио" на други, приватни факултет. Господин Павловић, новопечени пензионер је, у жељи да сачува пројекат и изнесе га до краја на зрењанинском факултету, молио за трунку разумевања деканку и њену свиту, али

Бахатој страначкој факултетској машинерији, самозадовољној ријалити просечношћу и сензационализмом, сметају успеси овдашњих признатих научних радника и ван граница земље… Да је био мало „паметнији" и радио како то ради сав „нормалан и поштен свет" у формалној Србији, могао је да покаже „разумевање" за обесмишљаваче науке и струке, да позове бар неког од страначки острашћених, да их „утали", да, по навици, добију добру лову за ништа…

Павловић није имао разумевања за апсолутни дилетантизам и одсуство амбиција у науци уживалаца утеривања странчарења у науку, па је деканка, коловођа покрета „Ништа не сме и не може да нас покрене из жабокречине", кренула „прљавом лавином" на особу, коју је, како је рекла у поверљивом разговору, сменила као од шале.

Шта је све од деканке и њене свите за шест месеци доживео господин Павловић на факултету који је само за шест година довео до најбољег на новосадском Универзитету, то ни „пас с маслом не може да прогута". На жалост, пројекат је отишао тамо где има разумевања за озбиљан научно-истраживачки рад, што је огроман шамар зрењанинском факултету, јер се остаје без преко потребних бодова са којима је тај пројекат допринео акредитацији науке. Све ово, наравно, веома, веома пажљиво посматрају у ректорату новосадског Универзитета, одакле се очекује адекватан одговор носиоцима вулгарног странчарења и разбијања науке у парампарчад.

Дакле, по изјавама деканке којима је „затровала" и студенте, њени и „светски успеси" зрењанинског факултета су уговор о сарадњи са комшијском Високом школом (ВТШ) http://www.vts-zr.edu.rs/ у Зрењанину, посета Сајму књига, учешће у Ноћи истраживача..док су истовремено „највећи порази" бившег декана Уговори о заједничкој сарадњи са Ухта Универзитетом из Русије, Донг Хуа из Шангаја (35 хиљада студената само са одсека текстил), Обуда из Будимпеште, Универзе из Словеније

Није заборавила да попљује ни запажене наступе професора зрењанинског факултета у Калкути, Паризу и другим светским „селендрама"…Успут, овдашња Фемме Фаталле, пуна себе, истакла је, да се осећа као Бритни Спирс, производ комерцијалне УСА индустрије музике, јер ће се и она на крилима негативних написа винути високо, високо…Наравно да деканка није, ни једном једином аргументацијом, нити словом оповргла наводе Магазин Таблоид о катастрофалној ситуацији коју је са својом свитом за само 6 месеци произвела на зрењанинском факултету.

Класичан линч врхунских професора који се „убише" да тимским радом са студентима допринесу значајном ширењу науке и усавршавању уз доношење вредних поена факултету, надовезује се на кримогену атмосферу на седницама наставно-научног већа. У атмосфери бољшевичке тортуре из времена Солжењициновог Архипелага, Врховница Факултета, Фемме Фаталле, врхунски понижава и манипулише студентима, апелујући на њих да је слепо слушају, јер је то једини пут њиховог појединачног селективног напретка. Па им сугерише, да не буду амбициозни, већ просечни, попут њихових коловођа, који најбоље знају шта је за њих најгоре.

Наравно, деканка не сме да спомене своје Пајтосе, највеће „лешинаре" и „паразите", нераднике и велемајсторе купопродаје серијских диплома зрењанинског факултета, Велимира Сотировића, Шабана Муратовића…и још неке актуелне носиоце наногица. Да се студенти не боје линча и одмазде, да предавачи не страхују од периодичних реизбора где им је „глава на пању", обрачунали би се веома лако и брзо са класичним нерадницима из сопствених редова, дежурним кочничарима напретка зрењанинског факултета.

„Пљувачина" по поштеним, скромним и врхунским професорима и студентима је једини сраман „допринос" деканке и њене свите, на шта се надовезују срамна извештавања локалних медија о „меду и млеку" на факултету чији је власник странка на власти, СНС.

Врх сатеривања факултета у ћорсокак су деканкини монолози налик Вођиним, где, не помињући есенцијалне проблеме, непрестано помиње кризни штаб, ратно стање…Тим поводом је на последњем састанку НН (Наставно – научног већа) набројала чланове двадесетак комисија на факултету, које воде редом подобни.

Ни то није довољно за контролу свега на факултету, диктирала је у микрофон деканка, мора се саставити нова, „независна" трочлана комисија која ће све и сваког да контролише. Па је за ту прилику донешен и шешир са цедуљицама имена свих запослених.

У „неутралној и независној"атмосфери, извучене су три цедуљице, са којих је подобни из првог реда сале прочитао најподобнија презимена предавача, покорно одана деканки, Бјелица, Лацмановић, Пардањац. И овакву тешку зајебанцију, присутни (ни)су прогутали, али је једино засметало, што се уз присутне подобне новинаре, појавио и Таблоид. Аман, зрењанински факултет је установа затвореног типа, где су непожељни само ловци на истину о системском рушењу факултета с врха.

Трагедија високошколства у Зрењанину се наставља несмањеном жестином. Дарко Бађок, покрајински посланик СНС, саветник ЈКП Чистоћа и зеленило и пажљиви помагач и на услузи Горану Кнежевићу током притвора, биће доктор наука?!?

Спрема му се и катедра, у стилу: плането Земљо стани, да сиђемо (с ума). Када су недавно приупитали деканку шта је са њеном докторском дипломом и ко јој је евентуално „значајно помогао", толико се разбеснела, да је заурлала претећи раскринкавањем свих својих тренутних сарадника из личне користи.

Три наредна месеца су, по речима деканке, судбоносна за факултет. По радњама којима се бави, Технички факултет је, став је СНС-а, поставити га на провинцијски ниво, без непотребних улагања за интелектуални и стручни развој студената, где ће најталентованији стицати дипломе без загарантованог права на научно – истраживачки рад, напредовање и излазак у свет.

Истовремено, деца овдашњих власника власти су поштеђена просечности. У овдашњој Гимназији (у овој средњој школи се уместо петица деле десетке за децу која се „нарочито истичу") „савршено" ради ВИП одељење наследника зрењанинске пропасти које води ВИП професор, истовремено и заменик директора школе.

А назадњаци, на свим нивоима у Зрењанину, безобразно се куну и слажу док зину, да искључиво раде за добро грађана. Стара прича, сви су једнаки, само су власници власти једнакији.

Да не буде касно,да другарице Фемме Фаталле батале амбициозна растурања града по сегментима, јер су одавно сви из подобних породица, попут Стојанке Лекић, покрајинске посланице назадњаштва (могла би и она до докторске дипломе), збринути по назадњачким фотељама.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

%d bloggers like this: