SVE JE OVO PREDSTAVA: PREDSEDNIKOVO KOMPROMISNO REŠENJE KAO PRIPREMA ZA RASHODOVANJE KOSOVA I METOHIJE!??

 

Znamo mi da bi Predsednik Srbije jedva dočekao da uz širok osmeh, na TV stanicama i u udarnom terminu izjavi: „Upravo sam obavio razgovor sa Predsednikom Republike Kosovo, gde smo uz obostrano razumevanje postigli saglasnost o nastavku normalizacije odnosa dve strane, uz ubrzan napredak ka pravnoobazujućem sporazumu koji je inače garant našem bržem punopravnom članstvu u EU.

Da budem potpuno jasan, umesto rata, opredelili smo se za mir i ekonomski napredak za naše građane!!!

U tom cilju, prihvatio sam poziv Predsednika Vlade Kosova da našim vozom otputujemo u Prištinu i tamo održimo zajedničku sednicu dve Vlade, kako bismo po njenom završetku uputili svima jasnu i jaku poruku za suživot i evropsku budućnost Srba i Albanaca kao dva najmoćnija naroda na Zapadnom Balkanu“!!!

 

 

 

Ovakav mogući epilog državne izdaje bio bi potvrda da je odavno već sve dogovoreno i da je uloga sadašnjeg (kao i prethodnih) i Predsednika Republike Srbije da kroz političku predstavu disciplinuje našu Domovinu i narod u interesu ispunjavanja ciljeva Zapada i EU, kao i da progura krajnji eurounijatski cilj pod nazivom „Međunarodni projekat Kosovo“, da bi možda Srbija mogla i da stigne, kad je budu potpuno iscedili, na izlazni peron briselske stanice!??

Ta dvojica, Vučić i Tači su se na silnim druženjima i neformalnim večerinkama kod Federike, složili da je (trenutno sakrivena) „nezavisnost Kosova“ nepovratan put, jer ako se Srbija odriče prava, (koje su oni kosovski Albanci koristili za samoopredeljenje,) da neće ratovati da uspostavi integritet i suverenitet Otadžbine, i tako bi Predsednik Otadžbine uspeo da zadovolji i svog velikog prijatelja Kurca (Sebastijana), i prijateljicu Angelu, i dozvoliti im da formiraju Veliku Albaniju, jer „..Srbija mora da umre“, (kao što su govorili a Rebeka Vest zapisala u knjizi „Crno jagnje i sivi soko“) i naravno Amerikance kojima je obećao da će ON biti taj koji će progurati „bolne i teške“ odluke (ne osvrćući se puno i na buduće posledice po Srbiju i srpski narod), onda bi iluzorno bilo zahtevati i očekivati da će i ubuduće ambasadori Kine i Rusije u SB UN podizati ruku da ulažu veto protiv priznavanja teritorije Kosova kao samostalne države braneći interese države Srbije, a ona se sama odriče te samoodbrane!!!

Poražavajuće je i da Vlasti u Srbiji, zajedno sa sadašnjim Predsednikom Republike, olako prihvataju magarčenje Srbije i srpskog naroda, (a koje sprovode i preduzimaju Amerika, EU, Albanci sa Kosmeta…, kao i ona silna ubeđivanja ostalih međunarodnih, regionalnih itd… i raznih zapadnih parlamentarnih i komisija, i foruma, itd.itd…), insistirajući da se Srbija sama odrekne dela sopstvene teritorije i nedvosmisleno prizna novu albansku državu na Balkanu, njenu nezavisnost i samostalnost, gubeći iz vida da i oni (Amerika i EU) sami znaju da je takav njihov zahtev pravno manjkav, nepravedan i ucenjivački, pa su baš zbog takvih razloga u neprekidnom atakovanju da se Srbija sama, dobrovoljno i nepovratno odrekne dela svoje teritorije, ne osvrćući se na posledice da bi i to postao presedan za buduće planove Zapada, i njima bi ruke ostale čiste!!!!?????

Njima (Americi, EU i kosovskim Albancima) je važno naše samoodricanje i rasparčavanje sopstvene države, zato što znaju da nemaju pravo na takvo nešto, potvrđujući da su kosovskim albancima u stvaranju druge albanske države na Balkanu samovoljno i bez odobrenja UN, pomogli Amerika i EU sa još 18 drugih NATO zlotvora, koji su pre 19 godina punih 78 dana sejali smrt svojim krstarećim raketama, avionskim teškim, tepih, kasetnim, uranijumskim i drugim bombama,… razarali infrastrukturu Srbije i ostavljali žrtve i među civilnim stanovništvom….

A u istoj nameri usmeravanja naroda ka samoodricanju od samog sebe, samopotiskivanju prošlosti i istorije, i prihvatanje kao preče svega što je tuđe, je i najnoviji Predsednikov “autorski tekst” u svim medijima!!!

A vlasti Srbije ne žele da preduzimaju aktivnosti niti imaju u umu da nacionalni interesi sopstvene Otadžbine ne mogu biti predmet komromisa sa vlastima nacionalne manjine kosovskih Albanaca koji se nalaze na teritoriji KiM koja je entitet pod međunarodnom upravom koja se sporovodi preko misijie UNMIK shodno Rezoluciji 1244 SB UN!!???? Znaju da ta misija nije ispunjena u potpunosti, i dužnost Vlasti Srbije je da istraju na njenom doslovnom sprovođenju!!!! Sve ostalo je svesna izdaja оd strane državnog rukovodstva, na čelu sa Predsednikom Srbije koji traži narodnu podršku za izdaju kako bi na kraju izašao čistog obraza!?

Može li Predsednik Republike i Vrhovni komandant Vojske Srbije da se seti šta sve nije tražio da se ispuni u korist srpskog naroda na Kosovu i Metohiji a predviđeno je Rezolucijom 1244, ili onim izdajničkim briselskim sporazumom čijem potpisivanju je i sam kumovao, i šta je sve „vlast u Srbiji“ namerno propustila!??? I da li osim izdaje pred njihovim očima imaju još nešto što bi moglo da koristi državi a da je ne okruni!!?????

Pa zar za državni vrh Republike Srbije, albanske institucije na teritoriji Kosova i Metohije nisu i dalje privremene institucije samouprave na KiM!!!??????

Nekoliko puta smo naglašavali da bi pravi put svake odgovorne Vlade (a “Vlada u Srbiji” to ne pokazuje), trebalo da se kreće u pravcu: da napretka niti rasprave po odredbama u Poglavlju 35, (u kome su i pitanja o KiM), ne sme da bude sve dok “Vlada u Srbiji” ne zahteva da se izričito i hitno naloži uspostavjanje ustavno-pravnog poretka i suvereniteta RS u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN, a mi se vidimo u UN!!!!

Nijedna od „vlasti u Srbiji“ nikada nije imala dovoljno velike mošnice da nastupi sa takvim stavom – da podvuče i kaže da nema ništa od priznavanja „RKS-Kosova bez zvezdice“, a mi se isključujemo sa puta bez alternative i vidimo se u UN, zato što se namerno prućutkuje stav EU i njena smelost da se svrstava na stranu albanskih vlasti na KiM!??

Čak ni sada, posle ovih događaja sa cariniskim taksama i nepoštovanje CEFTA sporazuma, kao i zaboravljanje i na ovaj sporazum o naplati carinskih prihoda, naš Predsednik namerno sklanja u stranu neispunjenje i onih privih 6 tačaka izdajničkog briselskog sporazuma od strane kosovskih Albanaca a koji su uneli u svoj zakon i zaboravlja da oštro prozive EU zato što zloupotrebljava svoju navodnu „neutralnost“, i ne opominje da su svi pregovori sa predstavnicima kosovskih Albanaca trebali da budu samo uz posredstvo EU (kao što piše u tački F), a ne uz njen diktat i ucene Srbiji!!??????

To znači da je njegova politika u vezi zaštite interesa Srbije na KiM koju je rešio da sprovodi potpisivanjem onog izdajničkog briselskog sporazuma, doživela je poraz, zato što garancije EU u koje se on kleo (njihovo obećanje da naoružane jedinice „Rosu“ ne mogu da dođu na sever Kosova), su prazna priča!!!

A naš Predsednik Otadžbine, svojom disciplinovanom servilnošću u ispunjavanju zahteva briselske mašinerije i vlasti kosovskih Albanaca ispunivši sve nametnute i preuzete obaveze za Srbiju iz briselskog sporazuma, dovele su do toga da su kosovske vlasti formirale svoju vojsku donošenjem tri zakona: Zakon o Ministarstvu odbrane, Zakon o KSB, Zakon o službi u KSB, a od pre dva dana su teritoriju pod upravom UN počeli da proširuju u cilju nastajanja i zaokrugljivanja u „Veliku Albaniju“!!!!!!

Mnogo bismo spokojniji bili ako bi se Predsednik Srbije manje trudio da među našim narodom uzima u zaštitu „evropske vrednosti“ i brani ih od našeg ogorčenja zbog njihove neprincipeijelnosti (s obzirom da ih se sama EU odavno ne pridržava, što pokazuju da njihovi potpisi na Helsinškom završnom aktu o bezbednosti i saradnji OEBS važe samo za one nejake i slabe države, ali ne i za njih), govoreći našoj javnosti da: "…Umećemo da zaštitimo i sebe i umećemo da zaštitimo i sve evropske vrednosti koje očigledno Evropa nije u stanju da zaštiti“!!

Pa još kad tome dodamo i one njegove reči (dok je obavljao funkciju Predsednika Vlade u Srbiji) „…da će reagovanje Srbije na sve napade sa strane na našu državu biti…mirno, staloženo, trpeljivo…" , tek onda ne bismo smeli da se uspavamo, brzo zaboravimo i na taj način doprinesemo porazu otadžbine!!!!

Svako mlako i na žalost uobičajeno ćutanje naše otadžbine i Vlasti u Srbiji na provokacije (paljevine, pljačke, brutalna hapšenja.. od strane kosovskih Albanaca prema našim državljanima u AP KiM kao i našoj državi), i prepuštanje atributa suverenosti vlastima u Prištini, kao što je i npr.nepostupanje po Uredbi o upravnim okruzima "Sl. glasnik RS", br. 15/2006, pri čemu je malo ko obratio pažnju, i niko nije postavio pitanje da li je već sve rešeno zato što je baš uočljivo redovno odsustvo državnog samopoštovanja!!???

Jedan od takvog nehajnog odnosa prema Državi, može se videti i na sajtu Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, u delu koji prikazuje Upravne okruge, na kome je zadnjih 6 šest linkova okruga „zanemelo“i namerno ostavljeno nepovezano i nefunkcionalno (osim predzadnjeg i informacijama doziranog) – (Pčinjskog, Kosovskog, Pećkog, Prizrenskog, Kosovsko-mitrovačkog, Kosovsko-pomoravskog okruga), pa još i neustavno raspuštanje 7 skupština opština na KiM, kao i raspuštanje 4 skupštine opštine na severu KiM, samo potvrđuje da državni vrh aktivno učestvuje u formiranju druge države Albanaca na Balkanu!!!! (Ni Ružić u svom resoru, nije se nešto baš pretrg’o da učini u korist države i makar te linkove učini funkcionalnim)…

Nema države na planeti koja bi pristala da se lako odrekne dela svoje teritorije kao i svoje imovine na toj teritoriji. Bez obzira što su kosovski Albanci dobili političku vlast (autonomiju, izbore, upravljanje..,) oni nikako ne mogu da dobiju vlasništvo nad celokupnom imovinom Srbije!!! Ne može se samoproglašenjem nezavisnosti isključiti Srbija iz svog vlasništva nad imovinom…..

Ili možda može, ako skupštinska većina Srbije tako odluči!!???

Vlada u Srbiji se hvalila (i vrtelo se na svim medijima) kada je poništila Odluku vlasti „RKS- Kosova bez zvezdice“ o prisvajanju imovine Srbije, na isti način kao što se hvalila kada je poništila i odluku vezanu za „Trepču“!!??

Pa zašto odmah, po istom principu nije poništio Ustav i sve zakone, uredbe, odluke… koje su Albanci sa teritorije KiM izglasali i doneli u cilju uspostavljanja „nezavisne RKS-Kosova“, i uspostavi AP KiM u skladu sa Ustavom RS, umesto što je (ne)spreman da pregovara o imovini Srbije sa tzv. „RKS – Kosova bez zvezdice“!!????

I da li su Vlada, Ministarstvo građevina i Direkcija za imovinu Republike Srbije, zadnjih meseci makar slučajno proverili na koji način su vlasti nacionalne manjine kosovskih Albanaca knjižili u katastarske knjige imovinu koja je u vlasništvu RS; npr. vojnu nepokretnu imovinu na teritoriji KiM (a da ne pričamo o ostaloj infrastrukturnoj vlasničkoj imovini Srbije a kamoli o imovini privatnih lica)!???

Da su sve Vlasti u Srbiji insistirali da UNMIK ispoštuje i one odredbe iz važeće Rezolucije 1244 a koje idu korist Srbije, ne bismo došli do ponižavajuće situacije da se u Briselu raspravlja o nekom „dogovoru o zidu“ i otvaranju pešačke zone kod mosta na Ibru u Severnom delu Kosovske Mitrovice, ili da se sada bavimo o nepoštovanju odredbi i z CEFTA sporazuma koju je taj UNMIK podpisao u ime kosovskih vlasti!! ?????

Pitamo se, da li je i Predsednik naše Otadžbine najzad počeo da shvata da će, na našu žalost, državničkim neotporom izgubiti deo države "na olovku" dovršavajući onakav put kojim su se u istom, popuštajćem smeru, kretale i odradile i sve predhodne Vlasti u Srbiji (posle petog oktobra 2000.god.) i pravac sa koga on ne skreće, a što se može sagledati u donjim prilozima!!!!!?????

A taman smo se ponadali da će nas Predsednikovih reči: „Srbija je nezavisna i suverena zemlja i više niko neće moći da traži od Srbije da saginje glavu“, (izrečene devetog avgusta 2017. god.) osokoliti i uliti novu snagu narodu i ukazati na potrebu za istrajnost u očivanju naše Otadžbine!!! Takvu istrajnost očekujemo i od Predsednika Srbije, a ne da pristajanjem na ucene nacionalne manjine kosovskih Albanaca posredno pomaže u ostvarivanju njihove namere.

Ovde se može videti kraći pregled Dokumenata Vlade i Skupštine Srbije koji su donošeni sa ciljem da ojačaju rad državnih organa u vezi AP Kosova i Metohije, a u stvarnosti su ti dokumenti dovodili do razvodnjavanja, krunjenja suvereniteta i urušavanja državnog samopoštovanja i postepenog pristajanja na potpuno otkidanje tog dela teritorije od naše Otadžbine!!

Predsednik Srbije vodi našu Otadžbinu putem bez alternative prihvatajući svako evropsko istresanje mošnica prema našoj državi, a ni do Leposavića ne može da ode bez dozvole!!!?? Albanci sa KiM ga ucenjuju, a on očekuje razumevanje Srba jer ne sme da ode kod Tačija, a sme da mu kao „odbrusi“ u Briselu onda kada on u stvari navodno razgovara o „normalizaciji“!!???

Izabrani Vođa sve čini da Srbstvo u miru produži putem bez alternative gubeći deo po deo Otadžbine, tako da neće ništa ostati kad (i ako) uđe u tu EU, a ona će pre ovde stići preko „RKS, Sandžaka Pokrajine, odsajedinjene Vojvodina Republike, itd, itd…….“

Ukoliko aktuelni Predsednik Srbije ne prekine dogovorenu političku igrariju usmerenu na krunjenje granica Otadžbine (što podržava i EU a protivno svom dokumentu Zakon o EU – videti i tačku 4.st.2.) umislivši da bi nastavkom iste – njegovo ime оstalo zabeleženo u istoriji „hrabre izdaje“, onda će ovo biti još jedna potvrda narodnoj sumnji da on samo sprovodi ranije dogovoreno rešenje, a da će (inače pametan srpski narod koji je sklon sporom pamćenju i još bržem zaboravu), na žalost zaborav i izdaja uništiti Srbe i Srbiju, a pasivnost naroda dovesti do novog, sada savremenog vazalstva pod birokratskom rukom briselskog tabora a preko vlasti naše Otadžbine!!??

 

©Geto Srbija

JUNAČENJE: SA KOSOVA UTEĆI, U SRBIJI NE PODLEĆI, A NAROD PRIDOBITI DA UČESTVUJE U DRŽAVNOJ PODVALI!??

 

Predsednik naše Otadžbine, pohvalio se da je „Srbija pouzdan partner EU“, izbegavajući da kaže da se za njih ne može reći da su i oni nama pouzdan partner, i odlučio je da gura rešenje koje se zove normalizacija odnosa sa „Kosovom“ samo zato što to drugi to očekuju od nas – čitaj Amerika i EU, kao što ne žele da koristimo i one male prednosti koje imamo kao država, punopravna članica UN!!!

On i Vlast Srbije ne žele da čvrsto zastupaju stav (a koji je i kiparski predsednik nedavno javno izrekao) da „RKS- Kosovo bez zvezdice“(?) nije država već teritorija Republike Srbije pod upravom misije UNMIK preko Rezolucije SB UN 1244, i da UN nisu povukle suverenitet Srbije nad teritorijom KiM predviđenom tom Rezolucijom, pa i konačno rešenje mora biti u skladu sa njome!

Namerno se previđa činjenica i ne postavlja pitanje: kako teritorija koja nije država već je teritorija pod upravom UN a sastavni je deo Srbije, može da pristupa EU i zahteva prijem u UN!!?? A pri tom, Vlasti Srbije u međunarodnim političkim odnosima ne naglašavaju da je zadatak KFORA i da štiti i teritorijalni integritet RS po Rezoluciji 1244, pa su i njihova politička istupanjai protiv Srbije nedozvoljena!!!

 

 

 

Sve tako i još više može, zato što i Predsednik Srbije prikriveno takav stav zastupa, i namera mu je da im On dã kao poklon, (uvijanjem u političke obmanjujuće oblande srpskom narodu), a mi da se saglasimo sa tom njegovom namerom izdaje, gubeći iz vida važno pitanje – da li to znači da će ubuduće i svaka nacionalna manjina (kojoj su data i posebna prava po Ustavu Srbije) pa i neki okrug ili region u Srbiji, moći da traži prijem u EU kao posebna celina???

Jasno nam je da će On lično „gurati“ ka potpunoj „normalizaciji odnosa dve strane“, (to jest „Države“) uz ubrzan i odvojen put bez alternative ka EU, kao krajnji cilj „lepšeg“ života stanovnika Srbije, i naglasi da se eto on „žrtvuje“ (iako takvu žrtvu niko od njega nije ni tražio, ali smatra da mu je narod dodelio potpuni mandat da odlučuje o Srbiji), da „najzad“ s`leđa skine pitanje Kosmeta!!!??

Na taj način on bi potpuno ispunio dobijeni zadatak od briselskog tabora koji oni redovno citiraju birokratske fraze:

“Ovaj proces (dijalog Beograda i Prištine) obezbeđuje da obe strane mogu da nastave svojim evropskim putem, izbegavajući pri tom da jedna drugu mogu ometati u ovim naporima, i treba postepeno da dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, u formi pravno obavezujućeg sporazuma do kraja pristupnih pregovora sa Srbijom, uz izglede da obe strane budu u stanju da u potpunosti ostvaruju svoja prava i ispunjavaju svoje obaveze."

Ovakva formulacija je uobičajeno političko mrsomuđenje!!!

Ovolika briga činovničke mašinerije briselskog tabora da Srbija neprekidno igra po taktovima EU sve do njenog potpunog nestanka i gubitka suvereniteta i integriteta, a koji se među srpskim narodom prihvata na žalost ćutanjem (zato što je uočljivo da se gužva i masa ljudi može videti samo na gradskim pijacama i prazničnim vašarima po gradovima u unutrašnjosti, nego što se može zapaziti u dvomilionskom Beogradu u kome se odvija i usmerava politički život Srbije), izaziva stalnu mučninu…)!!!!

Zabluda je o „mirnom razgraničenju“, i to istorija Srba i srpske države ne pamti!! Osim ako je to kraćenje Srpskog prostora i Srpske države uz Njen pristanak!??

Granice se postavljaju ratom i krvljom obeležavaju, na žalost, ali je tako!!!!

Srbi su uvek morali, hteli ne hteli, u rat ići – tako uvek tako sad`, tako za navek!!! I uvek su obeležavali više a u pregovorima dobili manje jer Veliku Srbiju ne vole neprijatelji a pogotovo ne Predsednikovi „Prijatelji“!!!

Prebrzo se zaboravlja da su Srbiju, mimo odobrenja SB UN u zločinačkoj akciji 78 dana bombadovanja naše Otadžbine, Amerikanci na čelu i uz pomoć NATO alijanse razarali infrstrukturu države avionskim bombama, teškim, tepih, kasetnim, uranijumskim,.. , ostavljajli i žrtve među našim civilnim stanovništvom, da bi na takav način omogućili da kosovski Albanci sa svojih oko dve i po hiljade borbenih žrtava ostvare cilj otcepljenja dela teritorije Srbije da bi dobili svoju drugu albansku državu na Balkanu!!!!

Predsednik Srbije je prvo pominjao mart mesec (koji je u istorijskom smislu vezan za datume iz naše prošlosti i tragedije, kao npr. i za 25.-ti i 27. mart 1941, pa bombardovanje BG i početak Drugog sv.rata 1941., pa agresija i bombardovanja od strane NATO alijanse 24.03.1999, pa Ubistvo Đinđića, 12 marta 2003, pa 17. marta 2004. pogrom na Kosovu i paljenje crkava od strane Albanaca, pa smrt bivšeg Predsednika Miloševića 11 marta 2006., pa Skupština Kosova je 17. februara 2008. jednostrano proglasila nezavisnost, itd, itd…) da tada saopšti svoj „PREDLOG ZA REŠENJE KOSOVSKOG PITANJA“!!!!???????

Zatim je promenio termin i izjavio da će svoj predlog izneti javnosti u aprilu!!! Verovatno je čekao da overi izbornu pobedu u beogradskim izborima, a i da se razvodni devetnaestogodišnji tužni narodni pomen na 78 dana zločinačkog bombardovanja Sbije od strane Amerike i NATO alijanse, a sve u duhu ispunjavanja odredbi iz IPAP sporazuma po kome je Srbija dužna da javnom promocijom i propagandom ističe vrednosti NATO alijanse!!!

A onda su našu državnu vlast pretekli i noviji događaji demonstracijom policijske sile kosovskih vlasti u Kosovskoj Mitrovici protiv srpskog življa, u kome je deblji kraj izvukla naša strana!!!

Ne krije On ništa!! On samo dozirano saopštava "žabi koja se bezbrižno baškari u vodi koja samo što nije proključala"… !!! A žabi lepo i ništa ne preduzima; čeka da bude pojedena…… Ali je vrlo neozbiljno sa njegove strane licitiranje termina, pa se pitamo da li ono što je mislio tada (ranije), neće mislii to sada??????

Termin u aprilu (a možda bude u maju, junu, julu… kad‚narod bude na odmoru…itd?? ) je odabran, da Srbi i Srbija, podsećanjem na sve to što je gore pobrojano – trpeljivo prime Njegovu tešku odluku!!! Da ne reaguju, već da je dočekaju sa olakšanjem...!!!

On se ponosi svakom pohvalom od strane eurounijata zbog takvog njegovog „hrabrog čina izdaje države“, i zato što je brzo prešao preko činjenice da je posle 12. juna 1999. god. i davanje na upravljanje teritoriju KiM UNMIK administraciji koji su zajedno sa KFOR-om trebali da obezbedi da preko 1000 Srba i neAlbanaca budu među živima, i da se ne vode kao nestali, ali se dogodilo suprotno, jer za sve to vreme ni jedan vinovnik zločina protiv srpskog naroda nije ni pronađen, ni uhapšen a kamoli odgovarao, a briselska mašinerija je to sve nemo posmatrala punih devetnaest godina, prećutno stavljajući do znanja da bi i oni više želeli, taman isto toliko koliko i kosovski Albanci, da Srba nema na teritoriji KiM!!!

Takav stav kosovskih vlasti je svakodnevno vidljiv kroz tolerisanje napada na iovako retka povratnička i staračka srpska domaćinstva na KiM, pa se ponavljaju zlodela iz prošlosti poput paljevine kuća, krađe, prebijanja… itd… gde čak i dolazak Srba (starijih ljudi) na grobove svojih predaka za Zadušnice (dva puta godišnje), predstavlja pravu opasnost za iste!!

I Predsednk naše Otadžbine sve to zna ali gura briselske ciljeve da u tom svom rešenju baš ON bude taj koji će da omogući nacionalnoj manjini kosovskih Albanaca da formiraju i drugu albansku državu na Balkanu!!!

Sad kad` pogledamo kako je Predsednik Srbije ustoličio sudije i tužioce i integrisao ih u institucije „RKS-Kosovo bez zvezdice“ to samo pokazuje pravi smisao dijaloga koji se može završtiti u stilu – „…nemate predloge rešenja, odvažnu ODLUKU DONOSIM JA“!!!!;

( Pa kaže: „U ime:….regionalne stabilnosti, u ime budućnosti naše dece, u ime konačnog pomirenja između Srba i Albanaca….u ime… izgradnje puta Niš – Drač, … za funkcionisanje Fonda za Zapadni Balkan, pa za nesmetano funkcionisanje regionalne kancelarije za mlade u Tirani, pa za osnivanje jedinstvene carinske unije zapadnog Balkana, pa za i tandara – mandara…, i ODLUČIO SAM da izvršim promenu Ustava putem amandmana (da se ne bismo iscrpljivali kroz referendum) jer nam je najvažniji mir“!!!???

Kakav će to državni presedan da bude kada se jedna punopravna članica UN odrekne dela svoje teritorije oružanom pobunom i agresijom otete!!!??? Takav postupak uz odustajanje i samoodricanje naroda od dela teritorije sopstvene države, članice UN, suverene, nezavisne i države sa integritetom (kao što reče Predsednik Srbije), bio bi međunarodni presedan koji bi se koristitio uvek kada bilo gde u svetu separatistički pokreti žele da pravdaju ostarivanje svojih teritorijanih ciljeva, pa i ratom!!!

Vrh države očekuje da se narod saglasi i učestvuje u političkoj podvali, izdaji nacionalnih interesa i nepoštovanju Ustava Otadžbine!!!!

U takvom slučaju, Predsednik Srbije ima još veće šanse, da sutra, posle predate ZSO u “RKS-Kosovo bez zvezdice“, još lakše preda Rašku i Raški okrug u „Sandžak,“ pa su tu separatistički zahtevi nacionalne manjine Albanaca i zatezanje u Pčinjskom okrugu, pa onda će iz daljine da gleda nastanak rovarenja i po Vojvodini u korist Mađara, … , pa talasanje u istočnom delu Srbije kroz rumunske i bugarske aspiracije u Dimitrovgradu….; samo u EU da igramo….!!!????

Predsednik Srbije i dalje ne želi da reaguje protiv činovnika iz briselskog tabora koji zahtevima i novim uslovima komplikuju pristupanje Srbije (kao države) EU, a ovamo podstiču i forsiraju prijem u EU – teritoriju koja nije pravno priznata država, niti su je priznali (kao državu) sve njene članice i još vrši pritisak na te svoje države da priznaju samostalnost teritorije „RKS- Kosova bez zvezdice“!!!???????

Ako EU „poštuje Ustave države članica i kaže da se teritorije tih država ne mogu otcepiti protivno ustavnoj proceduri“ (kao što umeju da naglašavaju posle katalonskih događaja u Španiji), da li to znači da se EU protivustavno i protiv standarda međunarodnog prava meša u Ustavnost Republike Srbije, i smatra da je tom briselskom taboru dozvoljeno da ne poštuje Ustav RS, i da svesno EU svojim postupcima teži da se Srbija razgrađuje, dok je ostalim državama to zabranjeno!!???

A njima se ipak dozvoljava zato što Predsednik Srbije koji treba da odražava jedinstvo naše Otadžbine, ne želi da im se usprotivi zato što On predvodi Srbiju putem bez alternative!!!!

Kosovski Albanci ni sami ne sprovode Zakone koje je izglasala njihova skupština, pa tako ni Briselski sporazum koji je postao Zakon i koji jeproglasila tadašnja Predsednica „RKS-Kosova bez zvezdice“, da bi se dve godine kasnije predomislila i Ustavnom sudu kosovskih vlasti podnela zahtev da sud donese odluku o privremenoj meri nesprovođenja dela sporazuma o ZSO, i sud je takvu odluku i doneo!!! A osoblje EULEKS-a, kao „misije podrške kosovskim organima u vladavini prava“, je nesprovođenje onih zakona zbog kojih su tu, to propratilo „češanjem svojih mošnica“; toliko o njihovoj misiji!!!

(E sad`, nama je jasno bez čijeg odobrenja ne bi takav ucenjivački sporazum bio i potpisan, i ko je žrtvovao „Srpsku listu“ da postane ligitimni predstavnik Ramuševe Vlade)!!!

Eto zašto je „RKS – Kosovo bez zvezdice“ sve više država, a Srbija sve više bez Kosmeta i još dalje od njega!!! Pa i zato što Haradinaj javno izjavljuje:“ …Međutim, briselski dogovor, koji jeste bio nekakvo napredovanje, podrazumeva Zajednicu koja se ne uklapa u ustavni okvir, i zato je Ustavni sud oborio neke od članova tog sporazuma“!!!

On javno kaže kako Ustavni sud „RKS- Kosovo bez zvezdice“, ima veću snagu ne samo od briselskog dijaloga već i od Vođa zenlje!!! A Kod nas je Predsednik baš mnogo jak, posebno u ispunjavanju želja briselskog tabora!!

Na kraju će glumački patetično, Predsednik Srbije pokušavajući da pravda svoj „predlog“ (čitaj odluku) reći kako će i Kosovski Albanci biti „nezadovoljni“(?) zato što će imati ZSO, a zadovoljni jer su dobili državu „RKS–Kosovo bez zvezdice“!!!

I Predsednik/ca Vlade Ana, (zajedno sa svim ministrima, poslanicima, stranačkim liderima i političko kratkovidim članovima stranaka) sprovodi PODVALU (u zamisli Predsednika Srbije) kroz zamajavanje naroda nazvanu „dijalogovanje“, sa ciljem da se (zavijanjem u političke oblande), nacionalnoj manjini kosovskih Albanaca u Republici Srbiji (po Ustavu), učvrste institucije i zaokrugli vlast kosovskih Albanaca, (na čijem čelu su sada sada bivši „komandanata UČK“ ) i POKLONI im vlasništvo nad svim resursima i delu teritorije Srbije i dodatno im pomognu da uvećaju svoje postojeće (zvanično prijavljeno) bogatstvo .

Vrh države očekuje da se narod saglasi i učestvuje u političkoj podvali, izdaji nacionalnih interesa i nepoštovanju Ustava Otadžbine!!!!

A Srbija će biti „zadovoljna“ jer je „dobila“ (auuuu… baš je dobila!!) ZSO, a nezadovoljna jer je izgubila KOSMET!!!????

Nije to hrabar predlog (kako to ume da kaže Zorana) u ostvarivanju ciljeva Srbije, već je hrabar potez Otadžbine u samourušavanju države i odustajanju od AP KiM!!!

 

©Geto Srbija

ВРЕМЕ АЛБАНАЦА: СПОРАЗУМНО НАСИЉЕ НАД ПРЕОСТАЛИМ СРБИМА НА КиМ ОД СТРАНЕ СЕПАРАТИСТИЧКИХ И ДОМАЋИХ ИНСТИТУЦИЈА!?

 

Од 1999. па све до данас исељено је најмање 300.000 Срба са Косова и Метохије, што је уз прогнане Србе из Крајине скоро пола милиона људи. То је највећи насилни егзодус једног народа на европском континенту и једини такав након Другог светског рата.

Упркос томе, ни домаћи ни страни медији, ни политичари, нигде о томе не говоре на прави начин. Данас Срби продају своја имања и одлазе са Косова и Метохије приближно истим темпом као и после 1999. године о чему у јавности нема ни помена. Једино се може чути како су „напорима српског преговарачког тима" у Бриселу извојеване нове победе, констатује Иван Максимовић, дописник из Косовске Митровице.

 

                     Иван Максимовић

 

Марта месеца ове године, вратио се један број Срба протераних 1999., у село Љубожда у општини Исток и то искључиво сопственом упорношћу и вишегодишњим инсистирањем. Срби из овог села у коме их није било 18 година нису и не намеравају да продају своја имања.

Такозвани „министар за заједнице и повратак" при сецесионистичкој власти у Приштини, Далибор Јевтић  искористио је то да се похвали „резултатима". Није му било довољно то што ради већ је и безочно слагао, што и није први пут, или из незаинтересованости за одрживост повратка што то није у његовом реалном мандату иако у декларативном јесте, и све то ради личне и промоције „система" албанских сепаратиста.

Како преноси „Јединство", иначе на буџету Владе Републике Србије, Јевтић је најавио повратак 13 породица са укупно 63 члана. То исто потврдио касније и на званичном сајту „институције" коју представља.

На терену ситуација сасвим другачија – у Љубожду се вратило 13 повратника, 11 мушкараца и две жене! Не 13 породица!

Допративши их ради маркетинга он је додао ће то „министарство" свакодневно бити ту али сама чињеница да тако безобзирно манипулише бројем српских повратника, довољно говори.

Једино је важно повратак приказати као што масовнији, најавити што чвршћу подршку а онда повратнике оставити на ледини или, као у овом случају, све њих у једну кућу. Срби се враћају упорношћу али остављени на цедилу, без икакве заштите, убрзо одлазе у највећој тишини тако да их нико не види.

Јевтић је и августа 2015. изјавио да ће се на КиМ до краја те године, вратити 700 повратника. У Љубожди није пропустио прилику да се „слика" и направи више фотографија себе него што је повратника стигло док са оних фамозних 700 нема ни једне али су сви утицајни медији пренели ту његову изјаву. А како је једном приликом потврдио новинару Гласа Америке, од укупног броја повратника одржив повратак забележен је у 1% случајева!

Албанци су и у Љубожди организовали протесте против „Срба криминалаца" чији је злочин повратак на своја имања. Њиховог представника, Жарка Зарића, оптужују да је као полицијски представник одговоран за страдање Албанаца током рата на Косову док протест обезбеђују косовски полицајци, вероватно већина њих пресвучени припадници терористичке УЧК, док међу демонстрантима шетају најострашћенији, баш они који су рушили и палили куће, уништавали гробља и цркве, пљачкали и узурпирали имовину…

На више места у Љубожди излепљени плакати којима се позива на протест против повратка „Срба криминалаца". Преносећи вест о Љубожди, РТС је емитовао видео прилог у коме Зарић, сам али и у друштву видно забринутих Срба искрено говори о свом повратку.

„Није лако, али ми морамо да се боримо да мало превазиђемо страх, мало да се прилагодимо месту и навикнемо на порушене темље". РТС јавља како су повратници наишли на „отпор" Албанаца „међутим, кажу да их протест није узнемирио" иако то нико од повратника не каже, напротив.

На крају прилога новинар обилази повратнике у суседној општини Клина који кажу да су се вратили пре неколико година, да је таквих протеста било али да су опстали јер временом Албанци престану да се буне.

Међутим, ни РТС нити било други нас не обавештава да су годишњи напади у Клини много већи од броја дана у години а да је већина њих етнички мотивисана и уперена баш против српских повратника. О спаљеним имањима, о вучјацима са којима нападају српску децу, о непостојању слободе кретања и рада – ни говора не само на јавном сервису Србије већ ни у једном српском медију. Од краја марта када су се вратили до половине априла – нико их није обишао. Какве су њихове ноћи, какви су дани?

О Васкрсу их је на својој маркетиншкој турнеји опет обишао Јевтић. Та посета је показала сву природу односа према Србима, за оне који то желе да виде. Иако се ради о повратку интерно расељених лица, дакле држављана Србије на део територије те исте државе, они су препуштени наводној бризи сепаратистичких „институција".

Ноћ пре посете доживели су напад, срећом не оружани. На њихове куће бачене су петарде и били су псовани на албанском језику. Иако су ТВ и друге новинарске екипе пратиле Јевтића у том селу нисмо могли да чујемо ни видимо житеље „који нису превише забринути" већ нас о нападу извештава сам Јевтић додајући да су то учиниле „непознате" особе, ни помена о Албанцима.

Очигледно да повратак опструирају сви укључујући и српске власти као најпоузданије у таквом процесу.

Током Васкрса нападнута је и црква Св. Петра и Павла у Талиновцу. Узурпирана Епархија рашко-призренска обавестила је УНМИК.

Ово је занимљиво јер ова мисија је ЕУЛЕКС-у  препустила сва овлашћења а броји тако мало чланова да готово сви могу да стану у једно возило па је нејасно са којим циљем је њима пријављено и шта они уопште могу? А шта је са светињама преосталим у местима где више нема Срба нити могу да их обилазе, каква се тек тамо скрнављења дешавају језиво је и помишљати.

Но, највећу пажњу привукли су управо напади у Косовској Митровици, јединој градској средини из које Срби нису протерани након окупације 1999. године.

Сасвим је јасно и евидентно да је насиље поспешио Бриселски споразум / на основу кога су спроведени квази-избори на КиМ, уклоњене барикаде према шиптарским насељима, током којих није било ни једног напада на Србе у самом граду, српска полиција интегрисана у „косовску", угашене српске институције, а тек нарочито са уклањањем потпорног зида, одустајања од каскада…

Појава „споразумног" насиља над Србима, као што видимо, није ни мало нова у историји овог поднебља. Једино ново што данас имамо јесте чињеница да им у томе помажу српска власт, институције и појединци легализујући тако до сада почињене злочине над Србима.

Све се то дешава уз пристанак и оперативну подршку на терену представника власти из Београда и њихових послушника међу Србима са КиМ, српских медија који су извештавање заменили улогама портпарола за новац који добијају кроз разне пројекте. Међутим, напади су тако учестали да више ни режимски медији не могу да их прећуте па закључују како се њихов број повећао од почетка радова на „ревитализацији моста".

Не баш мали удео у свему имају и бивши припадници МУП-а, данас тзв., „косовски полицaјци" који нереаговањем у страху од губитка дуплих плата и понекад мртвом моћи за иживљавање над преосталим Србима, све то прећутно дозвољавају или пак и сами у томе учествују.

Као када је „КПС" полицајац, Србин, лета 2013. на главном мосту физички малтретирао 13-годишњег Дејана Милића због камења наслаганог у облику крста, псовао мајку и претио му смрћу што неће да га уклони.

Или када су фебруара 2015. Молотовљевим коктелима нападнута српска деца а КПС полицајци Срби који су се нашли у близини издирали се на њих и претили им одвраћајући их од пријављивања.

Полицајци су окренули главу од наоружане групе албанских дечака који су са исуканим ножевима и пиштољем прошли поред њих, опет сви Срби, у сред бела дана иако је један од њих месец дана пре тога избо српског дечака наневши му повреде опасне по живот. Неколико полицајаца је тада суспендовано јер нису реаговали већ су дозволили нападачу да побегне а повређени дечак је морао да крвав падне на њихов патролни аутомобил како би му пружили помоћ и одвезли га у болницу…

Како се онда чудити када Албанац у КПС униформи ишамара Србина у Гњилану а на питање „зашто ме бијеш" одговори широким осмехом, а опет Србин, командир станице, одбије да прими тужбу против њега?

Треба свакако рећи да ни јужно од Ибра није вршено насиље над Србима овако нескривено као сада, до Бриселског споразума! Од тада напади, покушаји отмице, бацање бомби, батинања, наношење повреда импровизаним буздованима и другим хладним оружјем. Такви се напади називају „сукобима две групе", „инцидентима", „групом екстремиста".

Једино нећете моћи да чујете да на Косову и Метохији насиље врше Албанци над Србима. Не тако експлицитно наведено, то се на сваки начин ублажава. Најчешће не узимањем изјавама од жртава иако већина њих услед задобијених повреда буде стационирана у болници у Косвској Митровици где је смештена и већина медија на српском језику.

Управо зарад њихових интереса и напади се напади на Србе класификују као „спорадични" случајеви. Зато је напад на Србина Б.Ж. код тржног центра ЕТЦ који је задобио посекотину главе, додуше у јужном делу града али близу моста, потпуно заборављен. Да није било серије напада на Србе о Васкрсу, нико се реалним проблемима не би бавио ни овако површно како сада раде.

Последња серија напада почела је тучом код споменика Светом Кнезу Лазару са групом Албанаца која је дошла да се ту победоносно фотографише. То, према тврдњама полицајаца који их легитимишу, раде све масовније а има их и из других градова са КиМ, Србице, Гњилана…

Ови се нису најбоље провели, бар не како су планирали. Ваљда из незадовољства поражених Албанаца током ноћи су поломљена стакла на неколико паркираних аутомобила у српском делу града.

У току наредног дана, један млади Албанац је напаствовао млађу српску девојку која га је ударила а прискочио је и њен дечко. Нападач је побегао али Срби верују да је из освете истог дана предвече нападнут Бојан Стаматовић. Нападачи су узвикивали „Алаху екбер" и опет је један био наоружан пиштољем а други бејзбол палицама.

Још тежи и озбиљнији напад догодио се на стан, односно контејнер у коме је са супругом живео, Б.К. (41). О њему ће сви рећи да је добар човек и нема никакве сумње да је било кога изазвао, провоцирао или пружио било какав повод за то.

У стан им је упала група Албанаца наоружана ножевима, претила, посекла га и пар оставила у несвести. Медији су претежно преносили изјаву Жељка Бојића о томе шта „косовска полиција" мисли, сматра и какве ће мере предузети…

Зашто би некоме било важно да помене да се иза ограде, недалеко од контејнера где се одиграо напад, налази стационирана патрола „косовске полиције". Иначе је непомична а то пре свега јер им је већ извесно време патролно возило на овом критичном месту – неисправно.

Зимус су полицајци провели у приватном возилу, паркираном поред, у коме су се грејали кварцном пећи укљученој у утичницу једне од пијачних барака уз обавезно задужење једног од њих да не сме да се успава како се не би запалили!

Нападнути пар се сутрадан, незаштићен, иселио и из контејнера од свега 4 квадрата иначе лоцираног на пијаци а који је заправо предвиђен да буде локал, обичан киоск. Њега није посетио нико осим екипе ТВ Мост из Звечана која јавно промовише стварање албанске државе на КиМ, њихове војске и полиције, а коју финансира Влада Србије и под потпуном је уређивачком контролом Канцеларије за Косово и Метохију. Свој програм емитује локално а прилоге овакве врсте не преузима РТС.

„Проблем" медија на српском се састоји у само једном – буџет на коме се налазе. На Косову и Метохији они су подељени у две групе – оне које финансира Влада Србије или оне које финансирају ментори албанских сепаратиста, стране Владе најчешће британска, америчка или ЕУ.

И једни и други спонзори имају за циљ да стање прикажу подношљивим или чак „видно побољшаним". Понекад ћете чути у локалним медијима да се нападају представници српских власти што ствара слику „слободних медија", врло ретко се нападају представници сепаратиста иако многи међу њима дојучерашњи терористи, некажњени зликовци и убице који иданас позивају на злочине против Срба али никада, баш никада ни код кога од медија на српском нећете наићи на критику америчких или европских!

Чак ни недавно када је на мосту у Косовској Митровици Федрика Могерини каснила читавих сат времена на велико незадовољство новинара који су чекали а онда се појавила, прочитала припремљено саопштење и без могућности да било ко постави питање, окренула се и отишла. И тада је њена изјава пренесена са дубоким поштовањем и великом пажњом!

Док ово пишем пристижу информације о новим нападима, спаљеним аутомобилима у власништву Срба, напада на куће и имовину. Проверене или тек треба проверити, готово увек се испостави да је вест тачна али се она првобитна разликује. Но, много је случајева који не бивају никоме пријављени.

Последњих дана најмање један се догодио и то у улици Лоле Рибара. Нападнути Срби су побегли и задовољни су тиме. Нису пријавили никоме јер ни у ранијим нападима то није дало никаве резултате. „…Нама сада само Бог може да помогне, само Бог и нико више!" каже један од њих који и не жели да говори о нападу. По његовом мишљену, то више апсолутно нема сврхе.

Не увек али понекад ће „косовска полиција" примити тужбу и „проследити је даље" где се све завршава. Приватно, полицајци ће тужно констатовати „њихово је време"…

Али то време на северу КиМ где Албанци не живе, није било „њихово" док Стефановић, Дачић, Вучић и Николић нису одлучили да угасе државу Србију на КиМ а међу овдашњим Србима који су пристали да издају зарад дуплих или пак и обичних плата, нашли за то своје сараднике.

Сваки потез који данас повуку Александар Спирић, председник привременог органа Косовске Митровице при Влади Србије или Горан Ракић, албански градоначелник српске половине града а по систему сепаратиста, јесу по налогу из врха српске Владе у сврху маркетинга. Зато је повучен „стратешки потез" обустава радова на шеталишту. А, док „обустава траје" никога не изненађује присуство радника који настављају да уређују улицу. Додуше, без тешких машина и механизације. Неко ту ипак наставља свој посао по старом…

„Благодарећи чињеници , што је Краљевина Србија у дане обележавања петстогодишњице од Косовске битке 1889. године, одлучила да у европском делу Турске установи неколико својих представништава, међу којима и Конзулат у Приштини 1889. године , ми знамо шта се тамо дешавало Србима.

Да она тада није то учинила , ми би само у глобалу знали о патњама косовских Срба. Овако пак , од српских конзула , који су радили у Приштини , остали су нам конкретни извештаји , белешке и путописи о догађајима на Косову и у Метохији за временски интервал од 24 године , односно од 1889. до 1913, када је Конзулат престао с радом" подсећа Драгиша И. Кецојевић у свом раду „Косово и Метохија: терор над Србима".

Међутим, равно 100 година касније, представници српске власти парафирају нови споразум којим ионако окупирана територија уз сагласност сада и српске стране, пристаје на сопствени губитак и озакоњује га.

Према доступним подацима у време од првог српско – турскога рата 1876. до 1912. године иселило се у Србију преко 400.000 „Старосрбијанаца ". Након Другог светског рата забрањен је повратак прогнанима а током деценија постепено су присиљавани на одлазак већ опробаним средствима принуде – силовања, пребијања, отимачине и убиства.

Од 1999. па све до данас исељено је најмање 300.000 Срба о којима се нигде не говори на прави начин. Данас Срби продају своја имања и одлазе са Косова и Метохије приближно истим темпом као и после 1999. године о чему у јавности нема ни помена. Једино се може чути како су „напорима српског преговарачког тима" у Бриселу извојеване нове победе. Од оних мањих па све до оних величанствених од 5:0.

 

      А 1. Да ли нам се понавља XIX век?

У свом путопису по Косову 1897. године српски конзул Тодор Станковић записао је: "…Отимање девојака, силовање жена, мајки у присуству мужа и деце, силовање српске деце – мушке и женске, одвођење српских девојака у шиптарске хареме, бесконачно кулучење и бесплатан рад Срба за Шиптаре, затварање и мучење невиних људи, батинање, убијање, расељавање, отимање имовине, прогонство у Малу Азију; све ове појаве пратиле су голоруке косовске Србе, остављене на милост и немилост шиптарима и Турцима…

Овде нећу моћи да изнесем ни стоти део онога што је почињено у најскоријем времену…После Берлинског конгреса и присаједињења јужних српских делова матици Србији настали су још тежи дани за Србе на Косову и у Метохији.

Уз благослов Турака шиптарски терор се наставио али у још жешћем облику, с циљем да се Срби истребе с тога подручја и да остану само Арнаути, и Турци у градовима. Шиптари су свакодневно вршили насиља над Србима по селима и у градовима. Турци су их у томе помагали . Истребљење Срба с Косова био је тајни и крајњи циљ и договор и једних и других…"

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

SAUČESNIŠTVO DRŽAVE KROZ NEBRIGU I TOLERISANJE NEZAKONITE I KRIMINALNE SEČE ŠUMA U SRBIJI!!!

 

Mada je Srbija uvek važila kao zemlja koja ima dovoljno područja pod šumom, sve govori da ovog zlata vrednog resursa ima mnogo manje nego što se misli. Razlog za to je i protivzakonita seča koja se dešava tokom cele godine, a u kojoj učestvuju, ne samo kriminalne grupe i pojedinci nego i državne institucije zadužene za očuvanje i eksploataciju šuma, kao što je JP "Srbijašume".

 

                             Nikola Vlahović

 

Svake godine u Srbiji bespravno bude posečeno oko 20 miliona kubnih metara šume. Od toga, najveće pljačke šume dešavaju se uz takozvanu administrativnu granicu sa Kosovom i Metohijom. Vojska i MUP Srbije godinama su bili bitku za odbranu od Albanaca koji naoružani dolaze u seču srpskih šuma, ali se ona nikada nije smanjila. Naprotiv, ona iz godine u godinu samo raste.

Albanska političarka, Edita Tahiri, otišla je toliko daleko i toliko drsko u vezi sa tim pitanjem, da je tokom pregovora u Briselu stala u odbranu šumokradica pa je napala i Srbiju kao državu i njenu vojsku i policiju, rekavši da zbog "tih stvari srpsko društvo mora da uđe u mentalnu reformu"!

A legitimnu borbu države sa pljačkašima srpskih šuma od strane njenih podivljalih sunarodnika, nazvala je „kršenjem dobrosusedskih odnosa i kršenjem Briselskog sporazuma o slobodnoj cirkulaciji ljudi, robe i ideja" !

Bespravne seče koje vrše Albanci sa Kosova i Metohije, najintenzivnije su u državnim gazdinstvima gde je pristup pograničnim delovima otežan, a to su Vranje, Kuršumlija, Leskovac, Raška i Leposavić. Količina bespravno posečenog drveta koja je registrovana u ovom delu Srbije, iznosi čak 46 odsto od ukupne količine krađe drveta u državnim šumama Srbije!

Ukratko, skoro pola srpskih šuma bespravno poseku Albanci, koji godinama prave haos, posebno u opštini Kuršumlija. Grupe albanskih šumokradica, dobro naoružane, nikad ne idu u pljačku a da ne poseku barem stotinu stabala u jednom "izletu".

U međuvremenu je Srpska pravoslavna crkva (Eparhija vranjska) povratila vlasništvo nad oko 800 hektara šume, a onda je dala pod zakup izvesnoj firmi Fornet iz Beograda, navodnom ekspertskom društvu za gazdovanje šumama.

Ubrzo, jedna organizacija ih je optužila da su sa tog poseda posekli šume u vrednosti od 140.000 evra, a "Srbijšume" su potegle argument nadležnosti izjavom da je reč o šumi koja pripada SPC.

Vrlo često, kao problem se pominje i činjenica da Srbija ima samo 600 čuvara na milion hektara šume (a, ukupno šumsko bogatstvo se prostire na oko dva i po miliona hektara) i da borba protiv pljačkaša, posebno onih naoružanih koji dolaze sa Kosova i Metohije, nije moguća bez vojske i policije.

Ovaj zastrašujući kriminal, koji već ima nesagledive posledice na harmoniju biljnog i životinjskog sveta, vodotokova, erozije zemljišta, klimatskih promena i slično, ne tiče se samo juga Srbije i granice sa Kosovom i Metohijom. Naime, pojava bespravnih seča šume dešava se stalno i na celoj teritoriji republike Srbije. U međuvremenu, država u šumarstvo nije ozbiljno ulagala niti je podizana svest naroda o neophodnosti zaštite okoline.

Procena vrednosti nelegalno posečenog drveta u Srbiji godišnje iznosi i do četiri miliona evra. Ali, ona prava, dugoročna šteta, nastala od pustošenja šume, košta i nekoliko milijardi evra.

Prema stepenu šumovitosti, od oko 29 odsto, Srbija je danas ispod evropskog nivoa, gde šumovitost dostiže i do 46 odsto. U državnom vlasništvu je 51,5 odsto (oko 1.250.000 hektara) šuma, 48,5 odsto (oko 1.150.000 hektara) je u privatnom posedu.

Kriminalna seča šume se najčešće dešava u državnim šumama koje su u blizini sela i gradova ili u manjim kompleksima koji su okruženi privatnim posedom. Bespravne seče u državnim šumama, kojima upravlja JP Srbijašume  (koje gazduju sa oko 90 odsto državnih šuma), često se dešavaju u sadejstvu sa organima lokalne samouprave pa i sa pojedinim šumskim upravama u okviru ovog javnog preduzeća.

Privatne šume predstavljaju složeniji problem. Vlasnici su neorganizovani, najčešće žive u gradu ili inostranstvu, ne postoji organizovana služba čuvanja, a ima i onih vlasnika koji neplanski seku svoju šumu kako bi došli do prihoda.

Mada u Srbiji postoji 18 šumskih gazdinstava  sa najširim ovlaštenjima kad je u pitanju čuvanje i održavanje ovog prirodnog resursa, hektari šuma jednostavno nestaju svake godine.

Republička šumarska inspekcija i lokalno pravosuđe, u velikom broju slučajeva svojim ponašanjem podstiču, pa i organizuju krađe šuma, a zloupotrebom svojih ovlašćenja pokušavaju da zataškaju svaku krađu šuma, te pretnjama i ucenama vrše pritisak na reonske šumare da budu deo organizovanog kriminala!

Protiv onih zaposlenih koji nisu pod njihovom šapom, podnose montirane prijave; a frapantan je podatak da za sve navedene krađe šumskog blaga, Republička šumarska inspekcija nije podnela ni jednu krivičnu prijavu!

Da je ovo tačno, potvrđuju, na primer, i podaci iz Pčinjskog okruga, gde je u već poznatim aferama pod imenima „Petrova gora", „Pošumljavanje preko NIP-a", „Vladičin Han", „Masurica", „Bosilegrad" i slično, sabrana šteta od pola miliona evra.

Na planinama Kukavica i Kozjak, u rejonu Vlasine, Petrove gore iznad Vranjske Banje i drugde, traje besomučna seča najkvalitetnije šume.

Po pravilu, iz „Srbijašuma" uvek odgovaraju da ne znaju mnogo o tome te da su optužbe na njihov račun "proizvoljne" i bez dokaza. Tako i u ovim slučajevima.

Bespravna seča stabala kažnjava se na osnovu Zakona o šumama, a kazne za fizička lica kreću se između 10.000 i 50.000 dinara, a sudski procesi veoma dugo traju. Prema zakonu postoji delo Pustošenje šuma, kad neko iskrči ili poseče šumu koja je pod zaštitom, makar bila i njegovo vlasništvo, i šumska krađa – kad neko poseče više od jednog kubnog metra drveta da bi se okoristio. Najviša zatvorska kazna je do tri godine.

Samo u jednoj godini, od 3.438 podnetih prekršajnih prijava procesuirana je tek trećina, a od 178 krivičnih prijava obrađena su samo tri predmeta! Čak i kada sud donese presudu sa kaznom od nekoliko desetina hiljada dinara, optuženi traži dodatno veštačenje o pričinjenoj šteti. Tako se ceo proces odlaže u nedogled, a lopovi nesmetano brste srpske šume. Šumarski inspektori imaju čak i "profil prosečnog šumokradice"!

To je, prema njihovom mišljenju, najčešće muškarac star do 40 godina, koji je ostao bez posla, koji ima polovnu motornu testeru za seču i traktor za prevoz, a u krađu šume odlazi sa bliskim srodnicima kao pomagačima.

Šumokradica ima i u opštini Veliko Gradište, u atarima okolnih sela, a velika seča se redovno dešava i u atarima na potezu od Golupca, preko Velikog Gradišta do Požarevca.

Šumadija je sve manje Šumadija, jer ovim prelepim i šumovitim regionom haraju profesionalne šumokradice. Policija Čačka i Gornjeg Milanovca ima "sezonske poslove" vezane za seču drveta za ogrev. U seču su redovno uključene i lokalne samouprave i "Srbijašume", kao i u sličnim slučajevima širom Srbije.

Prekomerna i nelegalna seča šuma u istočnoj Srbiji prouzrokovala je odrone i katastrofalne bujične poplave u tom kraju. Osim "Srbijašuma", i Javno preduzeće Nacionalni park Đerdap snosi veliki deo krivice za ogromne štete koje su nastale kao posledica kriminalne seče šuma.

Od Golupca do Kladova, na teritoriji Nacionalnog parka Đerdap , koji se prostire na 64.000 hektara, od čega je 90 odsto pod šumom, dugo se vrši i neplanska i bespravna seča šume. To je dovelo do pokretanja erozije, koja će još niz godina biti aktivna dok ne počne pošumljavanje.

Ako znamo da je pri legalnoj seči kubni metar drveta na panju u šumi oko 10 evra, a na tržištu ogrevnog od 30 do 40 evra, u zavisnosti od vrste, te da se za dan može poseći i do 50 kubnih metara, nije teško izračunati kolika je tu zarada.

Zbog krađe drveta i na Fruškoj gori, godišnje se podnese 35 do 40 krivičnih prijava i to je tako već godinama unazad. Ali, šumokradice i dalje seku i do 200 kubika kvalitetnog stabla u samo jednom "pohodu". Ovo je utoliko teže kad se pogleda nivo pošumljenosti koja je u Vojvodini tek 6,8 odsto, a na primer, u ataru Kikinde je i ispod jedan odsto!

Ova zastrašujuća činjenica govori da je Vojvodina, u mnogim svojim delovima, blizu tome da postane pustinja kao što je peščara u Deliblatu. Odmah se postavlja pitanje: ko je zadužen da čuva preostale šume u Vojvodini? Policija ili šumari?

Ali, lopovi se ne plaše šumara koji ne mogu da ih privedu. Šumar nema ovlašćenja da naplati kaznu na licu mesta. Uzgred, Fruška gora je 1990. godine proglašena za kulturno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju.

Nacionalni park  se prostire na površini od oko 25.000 hektara na teritoriji osam opština, a šume zauzimaju 90 odsto površine parka. Dominiraju lipe, hrast i bukve. Šumokradice doslovno rade šta hoće na području cele Fruške gore, jer je i tu prisutna prećutna saradnja između onih koji vode nacionalni park i onih koji ga uništavaju.

Često, posečeni trupci imaju pečate kao da su iz privatne šume, a bili su iz državne. Tako se prave milionske štete za državu. Naravno i u ovakvim slučajevima, u falsifikovanju učestvuju ljudi iz lokalne samouprave i iz "Srbijašuma".

Od Kosova do Vojvodine, srpske šume nestaju. Što zbog nezakonite seče, što zbog državne nebrige zbog koje haraju i bolesti drveta. Erozija zemljišta je sve veća a poplave i odroni biće u budućnosti još opasnije zbog nedostatka šuma. Tako je na volšeban način, štetočinska politika izmenila i geografiju, a ne samo istoriju Srbije.

 

© Geto Srbiija

materijal: List protiv mafije