SVE JE OVO PREDSTAVA: PREDSEDNIKOVO KOMPROMISNO REŠENJE KAO PRIPREMA ZA RASHODOVANJE KOSOVA I METOHIJE!??

 

Znamo mi da bi Predsednik Srbije jedva dočekao da uz širok osmeh, na TV stanicama i u udarnom terminu izjavi: „Upravo sam obavio razgovor sa Predsednikom Republike Kosovo, gde smo uz obostrano razumevanje postigli saglasnost o nastavku normalizacije odnosa dve strane, uz ubrzan napredak ka pravnoobazujućem sporazumu koji je inače garant našem bržem punopravnom članstvu u EU.

Da budem potpuno jasan, umesto rata, opredelili smo se za mir i ekonomski napredak za naše građane!!!

U tom cilju, prihvatio sam poziv Predsednika Vlade Kosova da našim vozom otputujemo u Prištinu i tamo održimo zajedničku sednicu dve Vlade, kako bismo po njenom završetku uputili svima jasnu i jaku poruku za suživot i evropsku budućnost Srba i Albanaca kao dva najmoćnija naroda na Zapadnom Balkanu“!!!

 

 

 

Ovakav mogući epilog državne izdaje bio bi potvrda da je odavno već sve dogovoreno i da je uloga sadašnjeg (kao i prethodnih) i Predsednika Republike Srbije da kroz političku predstavu disciplinuje našu Domovinu i narod u interesu ispunjavanja ciljeva Zapada i EU, kao i da progura krajnji eurounijatski cilj pod nazivom „Međunarodni projekat Kosovo“, da bi možda Srbija mogla i da stigne, kad je budu potpuno iscedili, na izlazni peron briselske stanice!??

Ta dvojica, Vučić i Tači su se na silnim druženjima i neformalnim večerinkama kod Federike, složili da je (trenutno sakrivena) „nezavisnost Kosova“ nepovratan put, jer ako se Srbija odriče prava, (koje su oni kosovski Albanci koristili za samoopredeljenje,) da neće ratovati da uspostavi integritet i suverenitet Otadžbine, i tako bi Predsednik Otadžbine uspeo da zadovolji i svog velikog prijatelja Kurca (Sebastijana), i prijateljicu Angelu, i dozvoliti im da formiraju Veliku Albaniju, jer „..Srbija mora da umre“, (kao što su govorili a Rebeka Vest zapisala u knjizi „Crno jagnje i sivi soko“) i naravno Amerikance kojima je obećao da će ON biti taj koji će progurati „bolne i teške“ odluke (ne osvrćući se puno i na buduće posledice po Srbiju i srpski narod), onda bi iluzorno bilo zahtevati i očekivati da će i ubuduće ambasadori Kine i Rusije u SB UN podizati ruku da ulažu veto protiv priznavanja teritorije Kosova kao samostalne države braneći interese države Srbije, a ona se sama odriče te samoodbrane!!!

Poražavajuće je i da Vlasti u Srbiji, zajedno sa sadašnjim Predsednikom Republike, olako prihvataju magarčenje Srbije i srpskog naroda, (a koje sprovode i preduzimaju Amerika, EU, Albanci sa Kosmeta…, kao i ona silna ubeđivanja ostalih međunarodnih, regionalnih itd… i raznih zapadnih parlamentarnih i komisija, i foruma, itd.itd…), insistirajući da se Srbija sama odrekne dela sopstvene teritorije i nedvosmisleno prizna novu albansku državu na Balkanu, njenu nezavisnost i samostalnost, gubeći iz vida da i oni (Amerika i EU) sami znaju da je takav njihov zahtev pravno manjkav, nepravedan i ucenjivački, pa su baš zbog takvih razloga u neprekidnom atakovanju da se Srbija sama, dobrovoljno i nepovratno odrekne dela svoje teritorije, ne osvrćući se na posledice da bi i to postao presedan za buduće planove Zapada, i njima bi ruke ostale čiste!!!!?????

Njima (Americi, EU i kosovskim Albancima) je važno naše samoodricanje i rasparčavanje sopstvene države, zato što znaju da nemaju pravo na takvo nešto, potvrđujući da su kosovskim albancima u stvaranju druge albanske države na Balkanu samovoljno i bez odobrenja UN, pomogli Amerika i EU sa još 18 drugih NATO zlotvora, koji su pre 19 godina punih 78 dana sejali smrt svojim krstarećim raketama, avionskim teškim, tepih, kasetnim, uranijumskim i drugim bombama,… razarali infrastrukturu Srbije i ostavljali žrtve i među civilnim stanovništvom….

A u istoj nameri usmeravanja naroda ka samoodricanju od samog sebe, samopotiskivanju prošlosti i istorije, i prihvatanje kao preče svega što je tuđe, je i najnoviji Predsednikov “autorski tekst” u svim medijima!!!

A vlasti Srbije ne žele da preduzimaju aktivnosti niti imaju u umu da nacionalni interesi sopstvene Otadžbine ne mogu biti predmet komromisa sa vlastima nacionalne manjine kosovskih Albanaca koji se nalaze na teritoriji KiM koja je entitet pod međunarodnom upravom koja se sporovodi preko misijie UNMIK shodno Rezoluciji 1244 SB UN!!???? Znaju da ta misija nije ispunjena u potpunosti, i dužnost Vlasti Srbije je da istraju na njenom doslovnom sprovođenju!!!! Sve ostalo je svesna izdaja оd strane državnog rukovodstva, na čelu sa Predsednikom Srbije koji traži narodnu podršku za izdaju kako bi na kraju izašao čistog obraza!?

Može li Predsednik Republike i Vrhovni komandant Vojske Srbije da se seti šta sve nije tražio da se ispuni u korist srpskog naroda na Kosovu i Metohiji a predviđeno je Rezolucijom 1244, ili onim izdajničkim briselskim sporazumom čijem potpisivanju je i sam kumovao, i šta je sve „vlast u Srbiji“ namerno propustila!??? I da li osim izdaje pred njihovim očima imaju još nešto što bi moglo da koristi državi a da je ne okruni!!?????

Pa zar za državni vrh Republike Srbije, albanske institucije na teritoriji Kosova i Metohije nisu i dalje privremene institucije samouprave na KiM!!!??????

Nekoliko puta smo naglašavali da bi pravi put svake odgovorne Vlade (a “Vlada u Srbiji” to ne pokazuje), trebalo da se kreće u pravcu: da napretka niti rasprave po odredbama u Poglavlju 35, (u kome su i pitanja o KiM), ne sme da bude sve dok “Vlada u Srbiji” ne zahteva da se izričito i hitno naloži uspostavjanje ustavno-pravnog poretka i suvereniteta RS u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN, a mi se vidimo u UN!!!!

Nijedna od „vlasti u Srbiji“ nikada nije imala dovoljno velike mošnice da nastupi sa takvim stavom – da podvuče i kaže da nema ništa od priznavanja „RKS-Kosova bez zvezdice“, a mi se isključujemo sa puta bez alternative i vidimo se u UN, zato što se namerno prućutkuje stav EU i njena smelost da se svrstava na stranu albanskih vlasti na KiM!??

Čak ni sada, posle ovih događaja sa cariniskim taksama i nepoštovanje CEFTA sporazuma, kao i zaboravljanje i na ovaj sporazum o naplati carinskih prihoda, naš Predsednik namerno sklanja u stranu neispunjenje i onih privih 6 tačaka izdajničkog briselskog sporazuma od strane kosovskih Albanaca a koji su uneli u svoj zakon i zaboravlja da oštro prozive EU zato što zloupotrebljava svoju navodnu „neutralnost“, i ne opominje da su svi pregovori sa predstavnicima kosovskih Albanaca trebali da budu samo uz posredstvo EU (kao što piše u tački F), a ne uz njen diktat i ucene Srbiji!!??????

To znači da je njegova politika u vezi zaštite interesa Srbije na KiM koju je rešio da sprovodi potpisivanjem onog izdajničkog briselskog sporazuma, doživela je poraz, zato što garancije EU u koje se on kleo (njihovo obećanje da naoružane jedinice „Rosu“ ne mogu da dođu na sever Kosova), su prazna priča!!!

A naš Predsednik Otadžbine, svojom disciplinovanom servilnošću u ispunjavanju zahteva briselske mašinerije i vlasti kosovskih Albanaca ispunivši sve nametnute i preuzete obaveze za Srbiju iz briselskog sporazuma, dovele su do toga da su kosovske vlasti formirale svoju vojsku donošenjem tri zakona: Zakon o Ministarstvu odbrane, Zakon o KSB, Zakon o službi u KSB, a od pre dva dana su teritoriju pod upravom UN počeli da proširuju u cilju nastajanja i zaokrugljivanja u „Veliku Albaniju“!!!!!!

Mnogo bismo spokojniji bili ako bi se Predsednik Srbije manje trudio da među našim narodom uzima u zaštitu „evropske vrednosti“ i brani ih od našeg ogorčenja zbog njihove neprincipeijelnosti (s obzirom da ih se sama EU odavno ne pridržava, što pokazuju da njihovi potpisi na Helsinškom završnom aktu o bezbednosti i saradnji OEBS važe samo za one nejake i slabe države, ali ne i za njih), govoreći našoj javnosti da: "…Umećemo da zaštitimo i sebe i umećemo da zaštitimo i sve evropske vrednosti koje očigledno Evropa nije u stanju da zaštiti“!!

Pa još kad tome dodamo i one njegove reči (dok je obavljao funkciju Predsednika Vlade u Srbiji) „…da će reagovanje Srbije na sve napade sa strane na našu državu biti…mirno, staloženo, trpeljivo…" , tek onda ne bismo smeli da se uspavamo, brzo zaboravimo i na taj način doprinesemo porazu otadžbine!!!!

Svako mlako i na žalost uobičajeno ćutanje naše otadžbine i Vlasti u Srbiji na provokacije (paljevine, pljačke, brutalna hapšenja.. od strane kosovskih Albanaca prema našim državljanima u AP KiM kao i našoj državi), i prepuštanje atributa suverenosti vlastima u Prištini, kao što je i npr.nepostupanje po Uredbi o upravnim okruzima "Sl. glasnik RS", br. 15/2006, pri čemu je malo ko obratio pažnju, i niko nije postavio pitanje da li je već sve rešeno zato što je baš uočljivo redovno odsustvo državnog samopoštovanja!!???

Jedan od takvog nehajnog odnosa prema Državi, može se videti i na sajtu Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, u delu koji prikazuje Upravne okruge, na kome je zadnjih 6 šest linkova okruga „zanemelo“i namerno ostavljeno nepovezano i nefunkcionalno (osim predzadnjeg i informacijama doziranog) – (Pčinjskog, Kosovskog, Pećkog, Prizrenskog, Kosovsko-mitrovačkog, Kosovsko-pomoravskog okruga), pa još i neustavno raspuštanje 7 skupština opština na KiM, kao i raspuštanje 4 skupštine opštine na severu KiM, samo potvrđuje da državni vrh aktivno učestvuje u formiranju druge države Albanaca na Balkanu!!!! (Ni Ružić u svom resoru, nije se nešto baš pretrg’o da učini u korist države i makar te linkove učini funkcionalnim)…

Nema države na planeti koja bi pristala da se lako odrekne dela svoje teritorije kao i svoje imovine na toj teritoriji. Bez obzira što su kosovski Albanci dobili političku vlast (autonomiju, izbore, upravljanje..,) oni nikako ne mogu da dobiju vlasništvo nad celokupnom imovinom Srbije!!! Ne može se samoproglašenjem nezavisnosti isključiti Srbija iz svog vlasništva nad imovinom…..

Ili možda može, ako skupštinska većina Srbije tako odluči!!???

Vlada u Srbiji se hvalila (i vrtelo se na svim medijima) kada je poništila Odluku vlasti „RKS- Kosova bez zvezdice“ o prisvajanju imovine Srbije, na isti način kao što se hvalila kada je poništila i odluku vezanu za „Trepču“!!??

Pa zašto odmah, po istom principu nije poništio Ustav i sve zakone, uredbe, odluke… koje su Albanci sa teritorije KiM izglasali i doneli u cilju uspostavljanja „nezavisne RKS-Kosova“, i uspostavi AP KiM u skladu sa Ustavom RS, umesto što je (ne)spreman da pregovara o imovini Srbije sa tzv. „RKS – Kosova bez zvezdice“!!????

I da li su Vlada, Ministarstvo građevina i Direkcija za imovinu Republike Srbije, zadnjih meseci makar slučajno proverili na koji način su vlasti nacionalne manjine kosovskih Albanaca knjižili u katastarske knjige imovinu koja je u vlasništvu RS; npr. vojnu nepokretnu imovinu na teritoriji KiM (a da ne pričamo o ostaloj infrastrukturnoj vlasničkoj imovini Srbije a kamoli o imovini privatnih lica)!???

Da su sve Vlasti u Srbiji insistirali da UNMIK ispoštuje i one odredbe iz važeće Rezolucije 1244 a koje idu korist Srbije, ne bismo došli do ponižavajuće situacije da se u Briselu raspravlja o nekom „dogovoru o zidu“ i otvaranju pešačke zone kod mosta na Ibru u Severnom delu Kosovske Mitrovice, ili da se sada bavimo o nepoštovanju odredbi i z CEFTA sporazuma koju je taj UNMIK podpisao u ime kosovskih vlasti!! ?????

Pitamo se, da li je i Predsednik naše Otadžbine najzad počeo da shvata da će, na našu žalost, državničkim neotporom izgubiti deo države "na olovku" dovršavajući onakav put kojim su se u istom, popuštajćem smeru, kretale i odradile i sve predhodne Vlasti u Srbiji (posle petog oktobra 2000.god.) i pravac sa koga on ne skreće, a što se može sagledati u donjim prilozima!!!!!?????

A taman smo se ponadali da će nas Predsednikovih reči: „Srbija je nezavisna i suverena zemlja i više niko neće moći da traži od Srbije da saginje glavu“, (izrečene devetog avgusta 2017. god.) osokoliti i uliti novu snagu narodu i ukazati na potrebu za istrajnost u očivanju naše Otadžbine!!! Takvu istrajnost očekujemo i od Predsednika Srbije, a ne da pristajanjem na ucene nacionalne manjine kosovskih Albanaca posredno pomaže u ostvarivanju njihove namere.

Ovde se može videti kraći pregled Dokumenata Vlade i Skupštine Srbije koji su donošeni sa ciljem da ojačaju rad državnih organa u vezi AP Kosova i Metohije, a u stvarnosti su ti dokumenti dovodili do razvodnjavanja, krunjenja suvereniteta i urušavanja državnog samopoštovanja i postepenog pristajanja na potpuno otkidanje tog dela teritorije od naše Otadžbine!!

Predsednik Srbije vodi našu Otadžbinu putem bez alternative prihvatajući svako evropsko istresanje mošnica prema našoj državi, a ni do Leposavića ne može da ode bez dozvole!!!?? Albanci sa KiM ga ucenjuju, a on očekuje razumevanje Srba jer ne sme da ode kod Tačija, a sme da mu kao „odbrusi“ u Briselu onda kada on u stvari navodno razgovara o „normalizaciji“!!???

Izabrani Vođa sve čini da Srbstvo u miru produži putem bez alternative gubeći deo po deo Otadžbine, tako da neće ništa ostati kad (i ako) uđe u tu EU, a ona će pre ovde stići preko „RKS, Sandžaka Pokrajine, odsajedinjene Vojvodina Republike, itd, itd…….“

Ukoliko aktuelni Predsednik Srbije ne prekine dogovorenu političku igrariju usmerenu na krunjenje granica Otadžbine (što podržava i EU a protivno svom dokumentu Zakon o EU – videti i tačku 4.st.2.) umislivši da bi nastavkom iste – njegovo ime оstalo zabeleženo u istoriji „hrabre izdaje“, onda će ovo biti još jedna potvrda narodnoj sumnji da on samo sprovodi ranije dogovoreno rešenje, a da će (inače pametan srpski narod koji je sklon sporom pamćenju i još bržem zaboravu), na žalost zaborav i izdaja uništiti Srbe i Srbiju, a pasivnost naroda dovesti do novog, sada savremenog vazalstva pod birokratskom rukom briselskog tabora a preko vlasti naše Otadžbine!!??

 

©Geto Srbija

PREDSEDNIKOVO POLITIČKO TRGOVANJE U AMERIČKOM PLANU „POSTKOSOVSKE“ SRBIJE!??

 

Aleksandar Vučić ima mnogo razloga za brigu, stislo ga sa svih strana. Omču stežu strani politički poverioci, nervozni su domaći sponzori i ostale žrtve njegovih prevara. Niko više nema strpljenja za prazne izgovore, svi zahtevaju da ispuni preuzete obaveze.

Igri se bliži kraj, bez hepienda. Ni za njega, ni za nas…

 

                  Predrag Popović

 

Pod tim teretom, Vučić je sve nade za opstanak na tronu položio na jednu kartu, na Kosovo. Na vlast nije došao voljom birača u Srbiji, nego na osnovu procene stratega iz Lenglija da upravo on može rešiti kosovsko pitanje na način koji odgovara Americi i Evropskoj uniji.

U interesu tzv. bolje budućnosti, strane gazde su zaboravile njegove zločine iz prošlosti i dale mu ponudu koja se ne odbija: Albancima će pripasti Kosovo, Vučiću apsolutna vlast. Srbi će biti apsolutni gubitnici.

Stranci su svoj deo dogovora ispunili, omogućili su mu da podjarmi sve državne institucije, zloupotrebljava policiju i vojsku, izbriše razliku između pravosuđa i organizovanog kriminala, gazi Ustav i zakone, pljačka javna i privatna preduzeća, penzionere i radnike, uništi privredu i otme sve što je preostalo posle mafijaške privatizacije.

Bez ikakvih sankcija Vučić montira optužnice i hapsi političke protivnike, organizuje hajke na sve nepodobne kritičare, falsifikuje rezultate izbora, sprovodi torturu nad opozicijom i brutalno guši slobodu javnog izražavanja. Njegovi eskadroni batinaša kidnapuju građane, upadaju u kuće, prete i tuku. Kroz to vreme, predstavnici međunarodnih institucija takmiče se u hvalospevima o Vučićevim reformama, izbornim pobedama i doprinosu u očuvanju regionalne stabilnosti.

Vučić je uzeo sve što je mogao. Zaveo je diktaturu, zaustavio proces demokratizacije društva, napunio džepove i postao najbogatiji politikant u savremenoj istoriji Evrope. Mnogo je i dao, ali samo ono što nije njegovo.

Albanskoj državi Kosovo poklonio je sve državne prerogative, telekomunikacijsku i infrastrukturalnu imovinu Srbije, kao i Srbe koji su tamo ostali da žive. Arapskim poslovnim partnerima poklonio je sto hektara građevinskog zemljišta u centru Beograda i pola vojvođanskih oranica, a ostalim belosvetskim kompanijama dao je novac iz budžeta kako bi ovde primenili robovlasnički sistem.

Dao je mnogo, ali ne i dovoljno, ne sve što je obećao. Pet godina je izbegavao da okonča posao i preuredi državu u skladu s američkim planom o „postkosovskoj Srbiji". Potrošio je i vreme i strpljenje. Konačno, određeni su mu konkretni zadaci i rokovi za njihovo izvršavanje.

Prvo „sporazum o dobrosusedskim odnosima s Kosovom", pa promena Ustava, kako bi se Srbija zvanično i trajno odrekla prava na svoju južnu pokrajinu. Naravno, Vučić je i na to pristao. Bez pogovora.

Pokretanjem unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji i javnom raspravom o ustavnim promenama dokazao je spremnost da sprovede sve što mu je naređeno. U okviru medijske pripreme za konačnu kapitulaciju, priznao je da se Srbija približava trenutku u kome će morati da plati za sve greške iz prošlosti. Nema veze što je te greške pravio on, platiće ih normalni građani. I ranije i sada, on je profitirao, a stradaće drugi.

Takva retorika je zadovoljila njegove strane mentore. Kajl Skot i Johanes Han ni od lidera opozicije ne kriju da podržavaju Vučića. Suviše su investirali u njega da bi sad rizikovali i tražili novog partnera. Briga njih za demokratiju, ljudska prava i ostale trice i kučine, može da radi šta hoće sve dok završava posao oko utvrđivanja državnosti albanskog Kosova.

Po tradiciji, Amerika srpskim vladarima upravlja pomoću štapa i šargarepe. Kao znak dobre volje, uvek prvo ponudi šargarepu. Tako je Slobodan Milošević prvo nagrađen titulom faktora stabilnosti na Balkanu, Zoran Đinđić je proglašen za vizionara i prvog demokratskog reformatora, a Boris Tadić manekenom moderne Srbije. I, svi su pali na istom pitanju, kosovskom.

Milošević je 15 godina ignorisao stvaranje albanskih paralelnih institucija na Kosovu. Dok su oni organizovali svoje političke stranke, obrazovne ustanove i terorističke jedinice, Milošević je krao njihove glasove, kojima je obezbeđivao izborne pobede SPS-a. Kad se suprotstavio oružanoj pobuni, proglašen je za balkanskog kasapina, Srbija je bombardovana, a on je završio u haškoj mrtvačnici. Đinđić nije imao ni vremena ni snage da uradi bilo šta korisno po Srbiju i sebe.

Podršku sa Zapada dobijao je sve dok nije digao glas protiv nezavisnosti Kosova. To ga je gurnulo pred snajperski nišan. Tadić je prošao bolje. Izvršavao je poneki zapadni nalog, gicao se i kupovao vreme. Kad im je prekipelo, birokrate iz Vašingtona i Brisela su ga obavestile da je izgubio izbore, da pakuje pinkle i mirno prepusti vlast lečenim radikalima.

Ako Amerikanci misle da će, na taj način, lako izaći na kraj s Vučićem, prevarili su se. Nemaju pojma s kim imaju posla.

Vučić dobro zna kako su prošli njegovi prethodnici. Takođe, zna i da su danas okolnosti bitno izmenjene. Milošević je sve vreme vladavine protiv sebe imao ozbiljnu opoziciju  . Uostalom, SPS je pobedio samo na prvim izborima, kasnije je morao da vlast osigurava krađom mandata, kupovinom poslanika ili uz manjinsku podršku slugu iz Srpske radikalne stranke. Vučić tih muka nema.

Naprosto, nema opozicije. Đinđić je vladao u koaliciji sa 17 minornih i gladnih parazita, a protiv sebe je imao ratobornog Vojislava Šešelja i najopasniji mafijaški klan, s jakom političkom i policijskom zaštitom.

Vučić nema ni tih problema, vlast i mafija su se toliko zbližili da se ne zna gde jedno završava, a drugo počinje. Tadić je bio samo marioneta, koncima je upravljao Miodrag Miki Rakić, čijim parapolitičkim i udbaškim principima se danas rukovodi Vučić.

Uz sve to, aktuelni diktator ima i još jednu značajnu prednost: brži je, agresivniji i beskrupulozniji od Amerikanaca. Oni tek počinju da čiste Kosovo od ratnih zločinaca i civilnih kriminalaca, maskiranih u političke lidere. Vučić je taj posao, naravno na naopak način, odavno obavio.

Sever Kosova, svoj najskuplji talon u američkom ruletu, očistio je od političkih protivnika i sve Srbe uzeo za taoce. Euleks, Kfor, strane diplomate i albanski lokalni političari, svi zavise od Vučićeve volje, od toga kako će on da upotrebi svoje saradnike iz tzv. Srpske liste. Bez njegovog dopuštenja ne bi Hašim Tači bio izabran za predsednika nezavisne države Kosovo, niti bi Ramuš Haradinaj postao premijer.

Dok je tako, Vučić će imati sa čim da trguje sa američkim i evropskim moćnicima. Za sve ostalo, manje mari. Naprednjake je u Zaječaru pobedio beznačajni Boško Ničić. Nema veze, Vučić ga je kupio i rešio problem. Ni na predstojećim beogradskim izborima SNS neće osvojiti apsolutnu većinu, ali ostaće na vlasti. Vučiću je bitan samo on, SNS je sredstvo za ostvarenje ličnih interesa. Zato se plaši isključivo mogućnosti da izgubi uticaj na severu Kosova. Od toga mu zavisi sudbina.

Ako bi neka politička organizacija okrnjila moć Srpske liste i nametnula se kao potencijalna alternativa, Amerikanci bi dobili priliku da Vučića lako i brzo bace na političko đubrište, gde mu je i mesto. Da se to ne bi dogodilo, svom snagom kontroliše dešavanja u Kosovskoj Mitrovici i srpskim enklavama. Preko ljudi od poverenja, kriminogenih i kompromitovanih, zaveo je strahovladu.

Bez pripadnosti Srpskoj naprednoj stranci, odnosno Srpskoj listi, niko ne može da računa na zaposlenje, pa ni na fizičku bezbednost. Radnici u javnim preduzećima, kao i članovi njihovih porodica, prinuđeni su da glasaju za Srpsku listu. Ucenjeni su i privatnici, pa čak i deo sveštenstva.

Sav kriminal, od oružanih pljački i prostitucije do šverca droge, nafte i oružja, sve kontrolišu Vučićevi saradnici. Nasilje na ulicama i kafanama postalo je uobičajeni deo folklora. Otuda ne čudi što se preostali Srbi više plaše Vučićevih hordi, nego Albanaca. Ne bez razloga, strani novinari sever Kosova nazivaju „balkanskim Divljim zapadom".

U tom kontekstu treba analizirati i ubistvo Olivera Ivanovića, lidera opozicione Građanske inicijative. Čim se uključio u izbornu kampanju, našao se na udaru Vučićeve političke i medijske mašinerije. Proglašen je za izdajnika srpstva i kriminalca, koji je više žalio za svojim spaljenim automobilom nego za porušenim crkavama i manastirima. Hajka je završena sa šest metaka u Ivanovićevim leđima.

– Amerikanci su Miloševiću namestili ubistvo Stambolića, meni sad Ivanovića – bila je prva Vučićeva reakcija na vest o atentatu 16. januara.

Kao pravi majstor za manipulaciju, za dve-tri nedelje je uspeo da amortizuje značaj tog zločina. Režimski mediji, ali i veći deo opozicije, oplakali su i zaboravili Ivanovića. O ubistvu, njegovim mogućim motivima i posledicama, više i ozbiljnije izveštavaju strani, nego srpski novinari.

– Ivanovića nisu ubili Albanci, to je bilo disciplinovanje kosovskih Srba od strane Beograda. O mogućim počiniocima tog zločina niko ne želi da spekuliše, o tome u severnom delu Mitrovice niko ne razgovara sa strancem. Ali, u jednom su složni, to nisu uradili Albanci – navodi se u tekstu Andreasa Ernsta, novinara švajcarskog lista „Noje cirher cajtung", koji je preneo „Dojče vele".

U tekstu pod naslovom „Novi šerifi za divlji sever Kosova", Ernst je opisao genezu procesa kojim je vlast iz Beograda preuzela sav uticaj na toj teritoriji. Autor je podsetio da su Vučićevi politički eksponenti u Mitrovici, s fantomakama na glavi i bejzbol palicama u rukama, još 2014. vršili nasilje nad svima koji su se zalagali za bojkot kosovskih izbora.

– „Bojkoteri" su bili savladani, njihovi automobili su paljeni, a direktori javnih preduzeća prinuđeni da svoje zaposlene dovedu pred glasačke kutije. I pored svog pritiska, izlaznost je bila samo 20 procenata. Ali, to je bilo dovoljno da Goran Rakić, bivši vatrogasac, postane gradonačelnik Severne Mitrovice.

Kad mu je Vučić čestitao, bilo je jasno da on ima najvišu zaštitu – naveo je švajcarski novinar i zaključio: „…Nakon ubistva Olivera Ivanovića, utihnuo je jedan od poslednjih nezavisnih srpskih glasova. Time se privodi kraju proces koji je počeo 2013. godine. Sada otpor Beogradu deluje besmisleno."

Šta se zaista dešava na Kosovu, očigledno, zna švajcarski novinar, pa to, logično znaju i svi strani obaveštajci i diplomate. Zasad, strpljivo arhiviraju prikupljene informacije i pune Vučićev dosije. Naravno, sve je bliži dan u kome će to biti objavljeno, makar u medijima, ako ne i u optužnici. Kad do toga dođe, Vučić će im ponuditi žrtvene jaganjce. Za tu ulogu trenutno su najistaknutiji kandidati Zvonko Veselinović i Milan Radojčić.

Iako Veselinović važi za gospodara severnog dela Kosova, a i šire, pažljiviji poznavaoci njegovog turbulentnog odnosa s braćom Vučić znaju da je samo pitanje trenutka kad će doći do definitivnog prekida saradnje i početka sukoba. Kad do toga dođe, Veselinović će saznati poslednji, prekasno za odbranu.

Sa statusom kontroverznog biznismena, Veselinović nikada neće postati opozicioni lider, ali u Mitrovici vlada uverenje da braća Vučić zaziru samo od njega. U tom smeru idu i spekulacije koje predviđaju da će upravo Veselinović i njegov kum Radojčić biti osumnjičeni i okrivljeni za atentat na Ivanovića.

U albanskim medijima se provlači teza da lider Građanske inicijative nije ubijen iz političkih razloga, već zbog raznih sumnjivih poslova. Tako usmerena istraga lako bi mogla da završi optužnicom protiv Veselinovića. Ako bude uhapšen i procesuiran, moći će da sebe smatra srećnim čovekom, mnogo srećnijim nego što je bio, recimo, Dušan Spasojević.

To bi usrećilo podjednako Vučića i njegove partnere Tačija i Haradinaja. Vučić bi se rešio neprijatnog svedoka i potencijalnog protivnika, a albanski lideri bi dobili opravdanje da na sever Kosova pošalju policijske jedinice i, s objašnjenjem da se bore protiv organizovanog kriminala, preuzmu apsolutnu vlast u Mitrovici i ostalim srpskim opštinama.

Prepreku takvom scenariju stvaraju, nehotice, samo Amerikanci. Insistiranjem na početku rada specijalnog suda za ratne zločine tzv. OVK, nameravaju da očiste političku scenu od svih krvavih aveti prošlosti. Taj posao je težak i komplikovan, ali neizbežan. Kad se nađu iza brave, Vučić će lako da prežali svoje drugare Tačija i Haradinaja, ali ne i voljenog sebe, pošto zna da se američka akcija neće završiti dok se s političke scene iz svih bivših jugoslovenskih republika ne počiste, kako ih eufemistički nazivaju, „lideri s mrljama". Proces demilitarizacije i dekriminalizacije Balkana, koji je već dao rezultate u Makedoniji, neće mimoići Vučića.

Dok albanski lideri s ratnim pedigreom strepe od hapšenja, ni Vučiću nije lako. Posle dvogodišnje istrage, američke obaveštajne službe u saradnji s Interpolom prekinule su balkanski mehanizam za pranje novca preko tzv. poljoprivrednog PDV-a.

Sistem za pljačku, nalik „Agrokomercu" Fikreta Babe Abdića, zasnivao se na otvaranju fiktivnih firmi i lažnih faktura, koje su prikazivale mnogo veću trgovinu robom od realne.

Naplatom PDV-a na trgovinu nepostojećom robom oštećeni su budžeti svih balkanskih, ali i nekoliko evropskih država, među kojima su Češka, Mađarska i Slovačka. Lanac je pukao prošle godine u Makedoniji, padom s vlasti Nikole Gruevskog. Otkriveno je da je u toj republici otvoreno nekoliko stotina fiktivnih preduzeća, koja su se bavila lažiranjem trgovine poljoprivrednim proizvodima.

Prema podacima CIA i Interpola, na taj način je oprano oko 30 milijardi evra godišnje. Prekid toka prljavog novca uticao je i na bankrot „Agrokora" Ivice Todorića. Ipak, SAD i EU nisu se zadovoljile samo zaustavljanjem kriminalnog mehanizma, već zahtevaju da se vrati novac, isisan iz budžeta evropskih država, i da se kazne organizatori tog biznisa. Upravo taj problem bio je glavni razlog sastanka Kolinde Grabar-Kitarović i Aleksandra Vučića u Zagrebu.

Hrvatski i srpski mediji susret dvoje državnika iskoristili su za oživljavanje ratnih uspomena i raspirivanje nacionalnih strasti. Kao i prilikom nedavne posete Kosovu, kad je igrao predstavu kojom je hteo da stvori utisak kako nema nikakvu odgovornost za ubistvo Olivera Ivanovića, Vučić je u Hrvatskoj obilazio srpska sela, delio poklone deci i obećavao političku i finansijsku pomoć. Dok su ratni veterani protestovali, a istoričari i politički analitičari licitirali ciframa ubijenih s obe strane, od Jasenovca do Vukovara, Grabar-Kitarović i Vučić su se tražili način da reše probleme nastale propadanjem „Agrokora" i prekidom pranja para.

Uzalud su se trudili, nisu uspeli da se dogovore oko toga koliki deo duga kome pripada i kako će da ga isplate. Sporazumeli su se samo oko osnovne ideje da ceh za pljačku ne plate oni koji su je izveli, nego građani. Takav ishod pregovora je očekivan, ali ne i zadovoljavajući, zbog čega mogu da očekuju nove, jače pritiske.

Aleksandar Vučić je odgovornost za pranje novca kroz poljoprivredu prebacio na Zvonka Veselinovića i Milorada Dodika, abolirajući svog brata Andreja. Posebno je nezadovoljan Dodikom, koga smatra glavnim krivcem za raskrinkavanje sistema za pljačku budžeta preko PDV-a.

– Alav je, ne može da se kontroliše. U Bačkoj je podigao desetine silosa koji zvrje prazni, a u fakturama prikazuje količine po kojima ispada da je Vojvodina veći proizvođač soje od Brazila. Ne znam kako je to mislio da sakrije od celog sveta, ali siguran sam da će se to svima nama obiti o glave – rekao je Vučić saradnicima, neposredno po povratku iz Zagreba.

Vučić nema rešenja za taj problem, a neće uspeti da se opravda ni kad stranci otvore pitanja sporne trgovine oružjem, švercom droge i ljudi, kao i ostalim kriminalnim aktivnostima u koje su uključeni čelnici naprednjačkog kartela. Kad te teme dođu na dnevni red majstori iz Lenglija će shvatiti koliko su pogrešili u proceni Vučića, previđajući činjenicu da on nije deo rešenja, nego problema. I oni znaju da vlast kvari ljude. Pošto on ima neograničenu vlast, toliko je i pokvaren. Spreman je na sve, pa i na novi politički salto mortale.

Pod pritiskom, u strahu od gubitka vlasti i slobode, Aleksandar Vučić u svakom trenutku može da otkaže poslušnost zapadnim gospodarima. Pred biračima bi promenu kursa objasnio odbijanjem ultimatuma da prizna nezavisnost Kosova. Povratkom na, tobož, patriotske pozicije, bar na neko vreme obezbedio bi opstanak na političkoj sceni. Istovremeno, uvukao bi Srbiju u novi krug pakla. Šta ga briga, ne bi mu bilo prvi put.

Na tu mogućnost ukazuju političari koji ga dobro poznaju. Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, javno ističe činjenicu da je Vučić obična kukavica.

– Vučić je pun strahova, i intimnih i spoljnih. Uslovljen svojim kukavičlukom često je vukao iracionalne poteze, zato me ne bi iznenadilo da u poslednjem trenutku odbije da izvrši naloge stranaca i definitivno prizna nezavisnost Kosova – rekao je Jeremić u jednom intervjuu.

Mnogo eksplicitniji je Vojislav Šešelj, predsednik SRS-a. Da bi umirio radikale, nezadovoljne zbog izostanka kritike Vučića, Šešelj je objasnio svoju strategiju uverenjem da njegov politički sin nikad neće izdati Kosovo.

– Vučić je slabić, loše se snalazi u kriznim situacijama. Zato je i napustio Srpsku radikalnu stranku, strani agenti su ga uplašili, pa je pobegao. On je pičkica, uvek pobegne. To je uradio nama, uradiće i Amerikancima. Kad ga dovoljno pritisnu, zaboraviće na sve što im je obećao. Šta će tada biti s njim i kako će ga kazniti, ne znam. Ali, siguran sam da bi on sada najviše voleo da mu dozvole da se mirno povuče, napusti politiku i Srbiju, namesti se u nekoj međunarodnoj organizaciji kao ono đubre Goran Svilanović, pa da svi zaborave na njega. Međutim, ne ide to tako, teraće ga da ide do kraja, a on to ne može. Dobro ga znam, pući će – pametno priča Šešelj.

Jeremiću i Šešelju treba verovati, bar kad je u pitanju ocena Vučića kao kolebljive kukavice, čija politička strategija se zasniva na bekstvu od odgovornosti. Zato neće biti iznenađenje ako diktator ode u vinski podrum, nađe stare primerke radikalskog biltena „Velika Srbija", pa počne da citira svoje izjave u kojima je optuživao Amerikance da sprovode nacističke načine obračuna sa Srbima, iako su srpske tarabe na Kosovu i Metohiji starije od njihove države. I tada je to radio zbog lične koristi, pa ne treba isključiti mogućnost da se vrati na fabrička podešavanja i da se, poput svake hulje, opet sakrije pod nacionalistički plašt. Posledice takvog zaokreta su poznate.

Kad je izneverio Amerikance, Milošević je ostao sam na udaru. Umro je u haškoj ćeliji, napušten od svih i svakoga. Streljanog Đinđića njegovi bivši saradnici sete se samo u izbornim kampanjama, dok se nadgornjavaju oko političkog nasledstva, ne bi li nad njegovim grobom osvojili poneki marketinški poen.

U majskoj noći 2012., kad je obavešten da je izgubio predsedničke izbore, Borisa Tadića su napustili svi, osim Jelene Trivan. Utučeni, njih dvoje su u tišini raspremili izborni štab, sklonili tanjire i čaše, ugasili svetlo i razišli se svako svojim putem.

Ni Vučić neće proći bolje. Kojim god putićem da krene, čeka ga provalija. Ako do kraja ispuni obaveze koje je preuzeo u dogovoru sa SAD i EU, rešiće pitanje Kosova i postaće nepotreban, potrošen i podoban samo za eliminaciju s političke scene. S druge strane, ako pokuša da prevari gazde, ući će u bitku u kojoj je unapred osuđen na propast. To i on zna, naučio je na primerima svojih prethodnika.

– Milošević je sam kreirao svoj pad. Posle bombardovanja je, potpuno nepotrebno, inicirao promenu Ustava SR Jugoslavije i promenio izborni zakon. Da je ostalo po starom, bez problema bi dobio još jedan predsednički mandat, ostao bi na vlasti i ne bi imao ko da ga pošalje u Hag.

Ali, ne, on je hteo da ide na neposredne izbore, što mu je došlo glave. Za razliku od mnogih, koji tvrde da se Milošević slučajno prevario jer su ga nagovorili partijski drugovi, siguran sam da je znao u šta se upušta. Zna se kako to Amerikanci rade.

Poslali su mu nekog Džona Smita, koji mu je rekao da pazi šta radi, sin Marko voli brzu vožnju, ćerka Marija oružje, a onda lako može da dođe do fatalne nesreće.

Da bi zaštitio svoju decu, Milošević je pristao da poraz. Slično je prošao i Đinđić. Zapad ga je terao da hapsi i u Hag šalje srpske oficire i vojnike, a govorilo se i o optužnicama protiv Legije i ostalih pripadnika „crvenih beretki". Đinđić se jednom svom kumu poverio kako mu je Legija direktno zapretio da se ne skriva, jer, kako je rekao, neće uspeti da sačuva Ružicu, Jovanu i Luku. Zato je, verujem, Đinđić pristao da bude laka meta, nije se čuvao ni posle prva dva neuspešna atentata – govorio je Vučić nekada, još dok je bio radikal.

Ako se seća tih analiza, ne bi bilo loše da se pripremi za razgovor s nekim svojim Džonom Smitom, koji bi mogao da ga obavesti da je igri došao kraj i da su već spremne lisice za njega, batu Andru, nekoliko kumova i sve saradnike koji ne pristanu na status svedoka-saradnika.

Kako god bilo, Vučić više nema načina da odugovlači s konačnim rešenjem. Rokovi su određeni, pritisci su sve veći, a ulog ogroman. Jedina nada mu je usmerena na očuvanje uticaja na severu Kosova. Dok to traje, glava će mu biti iznad vode. Na njegovu žalost, u toj vodi ima krokodila, mnogo opasnijih od njega.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije