СВИ НАШИ СУСЕДИ СУ ПОСТАЛИ ВАЗАЛНЕ ДРЖАВЕ, САМО ЋЕ СРБИЈА ИМАТИ АМЕРИЧКОГ ГУВЕРНЕРА У БЕОГРАДУ!!!????

 

Сви смо били сведоци да је носилац Ордена Светог Саве Првог реда којим је, пре непуних годину дана, одликован актуелни Председник Србије од стране СПЦ а за „…делатну љубав према Цркви, ангажовању на очувању јединства српског народа и неуморну борбу за целовитост Србије и очување КиМ у њеним границама…“ отишао у Америку да пред њиховим Председником потпише документ у коме се одриче уставних обавеза и права Србије да штити наш територијални интегритет и суверенитет који је у питању КиМ потврђен и Резолуцијом 1244, и још да обавеже Србију и њене институције да спроводе америчке циљеве на нашој територији!!!???

 

 

 

Онакав документ тешко да има и слово „Б“ од правог билатералног, па још кажу „споразума“, у коме се уочава једнострано прихватање нових обавеза, услова и терета за Србију само зато што то жели Америка, и у коме не постоји обавеза друге стране за коју ни не знамо која је то друга страна потписница, у име наше државе је потписао Председник иако није имао право на то нити је урадио по процедури предвиђеном у Закону о закључивању и извршавању међународних уговора, а тек не ни по скупштинској Резолуцији усвојеној 13. јануара 2013.године. , а све је то пропраћено одсуством народне реакције!!???

Став наше Власти је такав да се понаша као да је Србија решила сва питања на политичком, економском, друштвеном, социјалном, енергетском, просветном, религијском здравственом, безбедносном, културном итд.. итд…пољу, па је њихова активност усмерена на убеђивање српске јавности да поверује у смисленост документа, његове бенефите {(чуј такве бенефите који су нам у наредном периоду потребни к`о „чир на крају изласка из дебелог црева“ (читај ректуму/чмару, што би рек`о наш народ), и који у крајњем не постоје ако се зна да по захтеву Америке треба да од њених финансијских корпорација подигнемо кредит и утрошимо га за „бетон, асфалт и гвожће“ са обавезом да се те паре потроше за изградњу аутопута пуног профила да и најтежи тенк НАТО алијансе може безбедно проћи преко новоизграђених мостова, и још да од тог кредита изградмо железничку пругу, (за бржи дотур трупа и опреме из Драча, и аеродрома Куцова, ка Црном мору)} по Србију и српски народ, и којим се још и захтева да наша држава купује скупље производе са Запада, онда се може закључити да је ово још једна свилена „омча око врата“ Србији и нашем народу, а коју је свесно „притегао конопац“ актуелни Председник Србије и врховни командант Војске!!!

Онаквим наметнутим „споразумом“ и прихватањем обавеза Србије уз активно учешће нашег Председника, можемо да закључимо да су наше и америчко руководство нашли су начине, да мимо статуса (који се све више учвршћује – кроз пројекте) избегну директно признање и отпор јавности, а да „задовоље Косоваре“ и увуку Американце и тако трајно истисну Русе, а они наредних 10-20 година убирајући профит боравећи у својим „корпоративним канцеларијама“ по Београду, усмеравају нашу привреду по њиховој замисли и америчким интересима, и утицаће на доношење појединих Закона Србије, (као нпр. о евентуалним изменама и допунама закона о рударству којим ће се америчким компанијама омогућити ископавање руде литијума у рејону Лознице).

У ту сврху је и расположење у коме се слављеницима  не скида широк осмех на лицу, као и потпуно међународно присуство америчке Међународне корпорације за финансијски развој у Београду, (као што ће бити и на триторији наше јужне Покрајине која се сада налази под међународном управом), којим је забашурено намерно замешатељство пласирањем судских списа Специјалног суда по удружењима УЧК, а који је формиран да би баш судио њиховим припадницима који су вршили злочине!! А ако знамо да се већ двадесет година УНМИК и десет година ЕУЛЕКС нису баш претргли у налажењу и хапшењу таквих злочинаца, није искључено да епилог прерасте у неку фарсу за коју ће се наћи оправдање!

 

 

А одавно је свима познато да су Американци предузимљиви кад` год је то у њихом интересу…., па не постоји препрека да им се омогући координација и сличне активности и на нашим пољима!!!

Јел` то рекоше да је језеро Газиводе „сигуран снабдевач електричном енергијом“!!???

Па даље, Американци перфидно увлаче Србију у вишегодишњи сукоб на Блиском истоку између разних наоружаних групација (за чије постојање ни Американци нису били свеци, када је у питању продаја оружја разним странама у сукобу ) и Израела, и још нам наређују и излажу трошку нашу државу да нашу амбасаду из главног града Израела преселимо у Јерусалим!!!

Како се не сети Председник Отаџбине да новом израелском амбасадору у Србији напомене како би и нама значило (као што „…то много значи Израелу пресељење амбасаде Србије у Јерусалим..“ да Израел своју амбасаду из Београда пресели у нпр. Крагујевац!!!???

А пошто смо као „војно неутрални“ и ако желимо то да покажемо свима у окружењу и шире, онда не постоји препрека да државно руководство предузме мере са циљем да се особљу Канцеларије НАТО наложи да се иселе из зграде МО у року од месец дана, и преселе у рејон нпр. Борче или Калуђерице!!!

Међутим, уместо тога Гренелу се „родила идеја“ а наш Председник је то подржаво да се обнове зграде МО и Генералштаба , што у суштини значи да је ово улазак у НАТО и ЕУ пре уласка; односно они су стигли пре код нас него ми код њих оним путем без алтернативе (којим Србија корача), па ће на крају на жалост епилог бити да Србија више не постоји, већ само Срби расути по Западном Балкану у интересној зони НАТО и ЕУ!! О ратној одштети ни речи…….

Наш Председник подржава изградњу и осавремењавање административних прелаза који ће још више представљати границу између Србије и Власти националне мањине косовских Албанаца у нашој јужној Покрајини.

 

 

У оном тзв. „споразуму“ је непотребно написан захтев да наша држава обештети јеврејску имовину из периода другог св.рата на коју нико није полагао право, када је одавно познато да је Србија увек прво решавала туђе проблеме него сопствене!!

Онаква омча око врата Србији није једина!! Ту је и онај документ под називом Приступање ЕУ и преговарачки оквир и позиција ЕУ у овој тихој окупацији Србије која се одвија убрзаним корацима уз квислиншку колаборацију са државама и руководствима страних земаља који никада нису желели добро Србији!!!

А на сличан начин је било и августа 2014.год. тако што су ЕУ тада увели санкције Русији и она им узвратила забраном увоза њихове робе, па је тај покварени у души, бриселски табор Србији послао тзв „ед мемоар“ у коме наводи да очекује од Србије да неће искористити одсуство њихове робе на руском тржишту, и тражи да Србија не користи своје право да продаје робу, зато ш не желе да наша роба замени њихову, па су се бојали да случајно на руско тржиште не пласирамо неколико тона више јабука, крушака, шљива, џемова, и млека…. него што смо радили до тада!!!

И тада је Вучић „храбро“ изјавио да ћемо испунити жеље ЕУ свестан да иду на штету Србије и српског народа и наших произвођача и пореметио поштовање веч уговорених обавеза, па је на тај начин увео санкције сопственој држави и народу, и на крају смо имали извозни мањак од 330 милиона евра.

То је само још једна од многих штета причињених Србији српском народу уз срамну иницијативу и акцију наше власти, и која је чињена уз одустајање од неког државног права или непримењивање истог, да би се додворило западној бирократској машинерији. Тако је учињено и у „време Тадића“ када је априла 2008. прво потписан Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ , да би без икакве потребе већ 01.01.2009. руководство Србије је одлучило да почне једнострану примену тог споразума на штету сопствене државе, па је због таквог става наша држава трпела штету од преко 350 милиона евра на годишњe. А све је почело доношењем Резолуције Скупштине Србије о придруживању ЕУ 13.10.2004.год.

У тим својим додворавањима на сваки миг Америке и ЕУ, државна руководства Србије су трећим земљама са којима смо имали пријатељске односе, имали слабе или уопште нисмо имали никакве економске односе, уводили санкције Белорусији, Сирији, Ирану, Обали Слоноваче, …, а да за узврат Србија није имала никакве бенефите због таквог глупавог поступка!!!

 

 

Економску штету од око 400 милиона евра на годишњем нивоу је опет трпела Србија због увођења стопостотних такси на нашу робу од стране Власти националне мањине косовских Албанаца кршећи Цефта споразум, а то су спроводили у периоду дужем од годину и по дана и имали су прећутну стварну подршку западних држава, које већ пуних 7 година дају подршку косовским Властима да не испуне своју једину обавезу из издајничког бриселског споразума!!!!

А посебна је прича успостављање огромне блискости са америчком војском и НАТО алијансом уз гаранцију огромних привилегија за њихове трупе и особље које могу несметано да уживају док буду боравили у Србији.

Самохвала Председника Србије о његовој иницијативи за формирање „малог шенгена“, је скривени метод спровођења анексије Србије преко царинске уније са БиХ и тзв.Западног Балкана…

А Председник Србије ће и даље да нас убеђује како се осећа најпозванијим да се само он стара о миру у региону, па за добросуседске односе, за аутопут Ниш – Драч, за заједничко тржиште, за бесплатан роминг, за поклоњен телефонски код +383 за „географску област“ (што рече директор Марко), па је било залагање за фомрирање ЗСО по законима косовских власти (која ни после 7 година није реализована), па за непрекидно функционисање Регионалне канцеларије за младе у Тирани , па за беспрекоран рад Фонда за западни Балкан, па за…..,итд, итд…..и још има задатак да изгура "….свеобухватну нормализацију односа између Србије и Косова, у форми правно обавезујућег споразума…." !!!!!!

Има ли какву обавезу и она страна која отима део територије од Србије, да се стара о миру у региону, добрим економским односим и заштити српског живља у нашо јужној Покрајини!!????

Бриселска машинерија очекује од Србије да баш ми будемо толико важан фактор који ће да учини све (и до самог урушавања и издаје Отаџбине) како се не би крњио кредибилет европској перспективи западног Балкана.

Другим речима, да би бриселски табор несметано могао да ужива у својим привилегијама и тренира пражњење мошница (на те исте државе западног Балкана које каскају путем без алтернативе) кад код им се усправи одређени мишићави орган у висини међуножја, потребно је да Србија покаже флексибилност, изнађе креативна решења, учини храбар и одлучујући корак ….итд.итд.. и самоодрекне се дела сопствене територије као би „западни Блакан могао да напредује“ путем без алтернатие.

 

 

Такви еуфемизми изречени кроз бирократске реченичке формулације значе наговарање на издају наше државе, нашет Устава, нарушавање територијалног интегритета и суверенитета државе кроз настојање државног руководства, са Председником на челу, да учини државни преседан да се Србија као пуноправна чланица УН одрекне од дела своје територије оружаном побуном и агресијом отете!!!!???

А ако се Србија одрекне дела своје територије у циљу формирања друге албанске државе на Балкану, онда у будуће више неће моћи ништа да учини у циљу заштите српског живља на КиМ, а велике речи више пута изречене од стране Председника Србије о озбиљној посвећености наше државе у циљу затиште Срба у региону, изгубиће своју тежину, да би на крају могло да дође дотле да ни у самој Србији неће имати механизама да заштити већински српски народ уколико би дошло до његовог угрожавања!!!!

Да стварно жели да своје активности усмери на заштиту територијалног суверенитета и интегритета државе, онда је одавно требао да, неприкидно од мисије УНМИК на Космету, захтева (што јој омогућавају одредбе Резолуције 1244) да се неколико стотина српског особља распореди на кључне граничне прелазе и употреби за заштиту српских историјских локалитета на делу наше територије сада под међународном управом, сходно Резолуцији 1244 којом је државност Србије над Космету и потврђена, а не да и од тог свог права Србија самостално одустаје!!! Па испада да смо се помокрили на неко своје право увек када смо од њега одустали…..

Знамо да је држава бирократски апарат, а Отаџбина је појам за чију одбрану не треба посебан позив, не желимо да верујемо да је Председникова намера да потпуно сломи отпор српског народа само зато што нико није имао „бољу идеју“ од њега!!!??????

 

©Гето Србија

BELO ROBLJE: STRANE FIRME KAO RADNI LOGORI SA CENOM RADA ZA GOLO PREŽIVLJAVANJE U SRBIJI!??

 

Mada su radnici u Srbiji već odavno pretvoreni u belo roblje, Vučiću je i to malo, pa je napao žene u Srbiji da izbegavaju posao. Pod najsurovijim uslovima radnici u Srbiji rade i kada su bolesni, pred gazdama moraju da kleče, ne smeju da idu u toalet, nemaju šta da jedu, a većina njih za sva ta ponižavanja ne prima nikakvu platu.

Za samo 20.000 evra svaki strani "investitor" može da se zaštiti od poseta inspekcije rada.

 

                     Milan Malenović, Predrag Popović

 

Predsednik srpske Vlade Aleksandar Vučić tvrdi kako je ovaj narod lenj i ne želi da radi, već radije sedi kod kuće i "uživa" u socijalnoj pomoći.

Istina je sasvim drugačija: narod u Srbiji najčešće nema gde da radi, a ako i nađe radno mesto, velika je verovatnoća da uopšte neće dobiti platu ili će polovinu iste morati da vrati gazdi.

U Futogu, u jednoj prodavnici lanca „Idea" hrvatskog tajkuna Ivice Todorića radi žena koja očigledno ne može da se kreće bez pomagala. U jednoj ruci drži štap, a u drugoj robu koju prenosi sa jednog kraja prodavnice na drugi i slaže po rafovima.

Ima nekoliko dijagnoza i mišljenja lekara specijalista da nije u stanju da radi, što je i više nego očigledno, ali su joj na lekarskoj komisiji PIO Fonda rekli da, ako ne može da radi, da otkaz i ostane kod kuće primajući mizernu socijalnu pomoć.

Nesrećnoj ženi je bedna plata koju teškom mukom zarađuje u prodavnici jedini izvor prihoda, i zato nije u stanju da sakupi dovoljno para koliko očekuju članovi komisije PIO da bi je poslali u invalidsku penziju.

Nemačka firma „Leoni" je u okolini Niša otvorila svoju fabriku u kojoj zapošljava radnike za platu nižu od socijalne pomoći – svega 5.800 dinara mesečno. Ovo je, navodno, omogućeno posebnim ugovorom sa čelnicima opštine Doljevac, koja nije imala dovoljno para za sve što je strani „investitor" tražio, pa je pristala na ovakvo izrabljivanje stanovništva. Istini za volju, radnici za ovu platu rade „samo" prva tri meseca. Republika Srbija je za izgradnju pomenute fabrike dala „podsticaj" u visini od 7.000 evra za svako novo radno mesto.

U „Juru",  u kojoj se radnici klanjaju pred svojim poslodavcem, inspekcija može da dođe samo kada posle prethodne najave dobije dozvolu. Razlog za ovo je taj što je preduzeće svojevremeno „doniralo" dva automobila vrednosti preko 30.000 evra Ministarstvu rada i to upravo za potrebe inspekcije rada. U "Juri" su demantovali da radnici moraju da nose pelene za odrasle.

Ova južnokorejska kompanija insistira na tipskom ugovoru o radu (koji je od strane poslovodstva proglašen „poslovnom tajnom" i radnicima je pod pretnjom otkaza zabranjeno da ga pokazuju u javnosti) u kome nema ni jednog jedinog slova koje radnika obaveštava o njegovom pravu da se sindikalno organizuje. U "Juri" nema sindikalnih organizacija, tako da poslovodstvo može da radi šta hoće sa radnicima koji su mu prepušteni na milost i nemilost.

Leskovačko „Zdravlje" je izuzeto iz plana rada inspekcije rada zato što je lokalnoj samoupravi dalo „donaciju" u vrednosti od 2,5 miliona dinara koja je potrošena na krajnje sumnjiv način.

Nemačka kompanija „Falke" je uz pomoć programa SIEPA-e otvorila pogon u Srbiji koji stoji pod direktnom zaštitom nemačke ambasade, tako da ovdašnje inspekcije mogu da ga obiđu tek pošto nakon najave kontrole za to dobiju i dozvolu. U pogonu se dnevno proizvede nekoliko hiljada pari čarapa, od kojih mnoge u prodavnicama na Zapadu koštaju više nego što iznosi dnevnica radnika u Srbiji koji ih je napravio.

Zvanična statistika tvrdi kako oko 30.000 radnika u Srbiji za svoj rad ne prima nikakvu platu, dok isto toliko prima manje od zagarantovanog minimalca. Realna slika je još gora, jer veliki broj onih koji zvanično primaju više od minimalne plate, razliku moraju u kešu da vrate poslodavcima.

Takođe, neprimećeni u ovoj statistici ostaju i oni radnici koji su posao našli preko neke od mnogobrojnih agencija za posredovanje u zapošljavanju, odnosno, kako se to danas popularno zove, za lizing radnika.

Radnik je, zvanično, zaposlen u agenciji, ali faktički radi u preduzeću koje ga je iznajmilo. Zaposleni na svom radnom mestu ne ostvaruje nikakva prava, jer se agencija brani da on ne radi kod nje, dok preduzeće ukazuje na činjenicu da ono sa radnikom nema nikakve ugovorne obaveze, već sa agencijom.

Najmanje 10 odsto plate ovako zaposlenog radnika ide agenciji, ali su česti slučajevi da ta provizija iznosi trećinu, pa čak i polovinu plate. Tako se u zvaničnoj statistici pojavljuje mesečna plata od 50.000 dinara, dok radnik u stvarnosti dobije samo 25.000 dinara.

Vučićev cenovnik: Bajatović skuplji od 155 majki

Srbi su lenj narod, bez preduzetničkog duha, spavaju do 10,30, a onda na Fejsbuku i Tviteru šire patološku mržnju, najgori su ološ i šljam – tvrdi vladar bez ijednog dana radnog staža mimo politike, koji je sve što ima stekao širenjem mržnje.

Kao radikal, Aleksandar Vučić je, zastupajući teorije krvi i tla, vređao pripadnike drugih nacija i religija, a sad, kao evroatlantski fanatik, jednako strasno udara po svima. Sad se ostrvio i na žene.

Ne, ne smetaju mu gologuze silikonske starlete, ali parazitiranje na budžetu optužuje majke.

– Srbija za socijalna davanja izdvaja mnogo više nego druge zemlje. Ima i onih žena koje stvarno zaslužuju socijalnu pomoć, ali i onih koje mogu konju rep da iščupaju i neće da rade. Uzme za jedno dete 4.500 dinara i za drugo 11.000 i eto minimalne plate, pa što da radi – rekao je predsednik Vlade Republike Srbije.

Vučićev ispad ne samo što je neuporedivo sramniji od seksističkog kretenluka Bratislava Gašića, nego razotkriva njegovo patološko licemerje. Državni budžet, tobož, štiti od pohlepnih i lenjih porodilja, koje za dvoje dece uzimaju po 15.000 dinara mesečno, a ne vidi i ne mari za astronomske cifre koje se slivaju u džepove politički podobnih pojedinaca.

Danica Drašković, supruga Vuka Draškovića, Vučićevog koalicionog partnera, mesečno prima 846.000 dinara. Goran Knežević, naprednjački gospodar Zrenjanina i Banata, dobija 1.169.920, a socijalista Dušan Bajatović čak 2.331.816. dinara. Ukupno, samo njih troje, po raznim osnovama, Srbiju koštaju 4.347.734 dinara, dakle 290 mesečnih izdataka za majke sa dvoje dece.

Vučić ima pravo da, po svojoj volji, utvrđuje cenovnik dece i majki. S druge strane, normalni građani Srbije imaju obavezu da procene koliko će ih koštati Vučić, njegovi kumovi Stefanović, Petrović, Panić, pa bata Andrej, pobratim Zvonko i ostali pripadnici naprednjačkog kartela.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VOJSKA SRBIJE KAO POZADINSKA PODRŠKA NATO TRUPAMA

 

Pre godinu dana u ovo vreme, tačnije, 18. februara 2015., na naslovnoj strani Vučićevog biltena "Informer", osvanula je izjava tadašnjeg američkog ambasadora Majkla Kirbija: "…Srbija ima odličnu vojsku, logično je da sarađuje sa NATO".

Bila je to samo najava potpisivanja sporazuma sa vojnom alijansom čije zločine Srbija nije zaboravila, niti sme da ih zaboravi. Tačno godinu dana kasnije, 19. februara 2016. godine, predsednik Republike Tomislav Nikolić potpisuje Sporazum o saradnji sa NATO paktom, koji je prethodno izglasala SNS većina u parlamentu.

 

                        major Goran Mitrović

 

Očigledno dobro obavešten, Nebojša Krstić, bivši savetnik, bivšeg predsednika Borisa Tadića, dva dana ranije (17. februara), na društvenoj mreži Tviter ispisuje i ove reči: "…Predsednik Nikolić će potpisati Sporazum o saradnji sa NATO. Ako se to desi, bravo, predsedniče! Dobar i koristan potez za Srbiju…". Krstić je ovo uradio na predlog njegove drugarice Jelene Milić, histerične plaćenice NATO ideologije, sa kojom deli svoja "evroatlanska uverenja" i popriličnu sumu zelenih dolara.

Poslednjih dana leta prošle godine, na samitu Zapadnog Balkana održanom u Beču, Aleksandar Vučić je, zvanično u svojstvu predsednika Vlade Srbije, a nezvanično kao NATO promoter, pokrenuo inicijativu za izgradnju auto-puta Niš-Merdare-Priština-Tirana-Drač , kojim će trupe NATO pakta prolaziti prema centralnoj Srbiji i dalje.

Kad mu je komesar za pridruživanje Johanes Han skrenuo pažnju da je reč o projektu vrednom najmanje milijardu evra, Vučić je uvređen dao izjavu za svoje podaničke medije u Srbiji, rekavši: "…Ako Evropska unija ne može da finansira auto put, neka kaže, mi ćemo to učiniti iz našeg budžeta!".

Znao je Johanes Han vrlo dobro da zemlje članice EU, koje su mahom i članice NATO pakta, ne žele da daju nijedan evro ovoj alijansi preko one obavezne kvote koju daju svake godine. Izgradnja auto puta do Albanije, stvar je Srbije i Albanije i NATO pakta, neformalno su konstatovali i Han i njegove kolege iz Brisela.

Ali, Vučiću je važniji NATO pakt od Vojske Srbije, pa je na prvom ovogodišnjem sastanku svih britanskih slugu u Londonu, ponovo tražio novac i podršku za auto-put od Niša do Tirane i Drača u Albaniji. Kako i svaki diktator ogrezao u izdaji , i hoće da se na ovom poslu pokaže pred NATO paktom, kako bi računao na neki vid zaštite u budućnosti, ali ni to mu nije garancija kad, neizbežno, padne odluka da ga uklone sa vlasti.

Samo sedam dana nakon što je stavio potpis na Sporazum o saradnji sa NATO paktom, predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, dao je odobrenje ministru odbrane "da stavi snage Vojske Srbije u punu pripravnost, kako bi mogle da zaštite građane, državu i imovinu od svih bezbednosnih izazova koji dolaze spolja".

Najava da je Treća brigada Vojske Srbije, stavljena u punu pripravnost povodom novih masovnih i nekontrolisanih ulazaka imigranata iz islamskih zemalja na evropski kontinent, zvučala bi ozbiljno da nije nekih istina koje javnost mora da zna.

Izvor Magazina Tabloid iz Generalštaba, ovim povodom ogorčeno govori o podređenoj ulozi vojske i o tome kako je ona sistematski uništavana, da bi danas postala obična igračka u rukama diletanata poput Vučića i njegove družine. I on i njegove kolege koje ne mogu da prihvate da ih praktično stavljaju pod komandu neke parapolicijske družine, bliske ljudima iz Vlade Srbije i Vučićevog najbližeg okruženja, jednoglasno se pitaju: "…Gde mu je sad NATO pakt, što on ne brani Srbiju i Evropu od najezde imigranata?".

 

       Zaista, postoji li više Vojska Srbije?

 

Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, održanoj u četvrtak, 25. februara ove godine, pomenut je "kontigent" od najviše 300 do 400 vojnika po ugovoru koji bi se našli na granici Srbije i Makedonije. Suočiti tako mali broj ljudi sa desetinama i stotinama hiljada imigranata iz islamskih zemalja koji će tokom cele sezone ovuda prolaziti, potpuni je apsurd i sprdnja sa vojskom i njenom namenom. Tim pre, što je Vučić na tom sastanku izjavio da "Srbija neće sprečavati nikoga da putuje", misleći na imigrante i njihove već utvrđene pravce osvajanja Evropske unije.

Vojska Srbije danas nema ni dovoljno vojnika ni dovoljno komandnog kadra, niti ima ikakva ovlaštenja kojima bi mogla da uspostavi red u državi, kako na njenim granicama tako i u njoj. A, haos je vidljiv na svakom koraku, čak i u samom Savetu za nacionalnu bezbednost, gde predsednik države daje ovlaštenje ministru odbrane, da u njegovo ime komanduje vojskom u slučaju nemira na granicama, dok, istovremeno, predsednik vlade govori kako "Srbija neće sprečavati nikoga da putuje". Šta je onda posao Vojske Srbije i ko njome zapravo komanduje?

Ako je vrhovni komandant oružanih snaga predsednik Republike, u ovako vanrednoj situaciji, gde je zemlja ugrožena a vojska pozvana da je brani, morao bi da naredi hitno hapšenje predsednika Vlade Aleksandra Vučića, zbog njegovog protivzakonitog i protivustavnog delovanja.

Vojska Srbije pretvorena je u isluženog paradnog konja, koji može još jedino da služi kao pozadinska podrška nekoj NATO jedinici , što je konačno i bio cilj američke okupacione ideologije. Jedan od učesnika besmislenih i tragikomičnih vojnih defilea, nedavno je kazao i ovo:

"…Mi u vojsci više ne znamo ni kako se zovemo, ni koji nam je grb, ni ko nam je komandant, ni šta treba da radimo, jesmo li vojno neutralni ili nismo, moraju li srpski mladići da služe vojsku ili ne, sa koliko godina staža oficir ide u penziju…Toliko o našoj informisanosti, profesionalizaciji i reformama koje su nad nama provedene…".

Protekle godine, mimo očiju javnosti, jedan od najviših funkcionera NATO pakta, Frenk Boland, pomoćnik generalnog sekretara Alijanse na poziciji šefa Direktorata za planiranje snaga NATO, koji je u skladu sa takozvanim programom PARP (Proces pregleda i planova)  vršio je „procenu", tačnije rečeno, kontrolu i inspekciju stanja u sistemu odbrane Srbije sa težištem na Vojsci Srbije, radi uspostavljanja "nove komandne odgovornosti"  i regulisanja odnosa na relaciji nadređeni-podređeni.

U svom kratkom ali preciznom izveštaju svojim pretpostavljenima, napisao je da je Srbija "pacifikovana"  te da je prekompozicija nekada velike armije u malu logističku vosku, pri kraju.

Činjenice koje javnost danas zna o Vojsci Srbije, samo potvrđuju da je Bolandov izveštaj tačan. Tako, na primer, neverovatno zvuči i činjenica da tenkove i teško naoružanje više nema ko da zadužuje i održava!

Naime, nema više kopnene vojske u izvornom značenju tog termina! Umesto toga, stvorene su, opet po nalogu NATO pakta, male brigade umesto armije i divizija koje smo imali pre sto godina! Ovako slomljena i slabo spremna vojska "prema NATO zahtevima", koja se bazira na brigadama (čiji su bataljoni kao osnovne taktičke jedinice bez ikakvog smisla raspoređuje po Srbiji) kao najjačim sastavima, nema nikakav smisao svog postojanja. To je i bio cilj NATO pakta.

Istina je, ovako devastirana, smanjena i ponižena vojska, nikome ne uliva ni minimum poverenja. Vojska, bez duše i organizacionih sposobnosti, uz gomilu klovnova koji danas predstavljaju "mlade komandne kadrove", postala je obična cirkuska predstava i nema više ni pomena o njenoj "operativnoj spremnosti"  (borbenoj gotovosti, kako se to nekada zvalo).

Podatak da se u vojnu gimnaziju upisalo prošle godine 52 odsto devojaka i 48 odsto mladića, rečito govori da ne postoje niti kriterijumi niti ozbiljna strategija da se vojska očuva kao bitan stub društva i ključ odbrambene moći države. Ili, kako narodni genije reče: "…Teško vuku koga ptice hrane i junaku koga žene brane!"

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije