VETROPARKOVI, ENERGETSKA MAFIJA I KAKVE SVE TO VEZE IMA SA PREDSEDNICOM VLADE SRBIJE!??

 

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, deo je energetske hobotnice koja Srbiji prodaje struju u vrednosti od pola milijarde evra, ali ne plaća i porez u Srbiji!

 

              Milica Grabež

 

Kada je pre više od tri godine, novinar MagazinaTabloid otkrio detalje sukoba američkog republikanca Marka Krendala i tada predsednika Vlade, Aleksandra Vučića, javnost smo obavestili da predsednik Vlade od Krendala traži da svoje firme proda njegovim prijateljima iz Arapskih Emirata. Izvor nas je dalje posavetovao da stupimo u kontakt sa izvesnom Anom Brnabić, koja će nam proslediti još mnogo detalja vezanih za ovaj sukob.

Uskoro su srpski i strani mediji počeli da pišu o sukobu, Vučić – Krendal, i tokom te afere jedan drugog su optuživali za reketiranje.

Brnabićka je na naše iznenanđenje odbila da kontaktira, a nekoliko meseci kasnije ona je postala službenik Vlade Srbije …

Danas svi znamo da je Ana Brnabić, srpska premijerka, a hrvatska državljanka, a vreme je da znamo i da je njena prava uloga u našoj vladi da zaštiti interse kompanija koje su uspostavile monopol na proizvodnju električne struje u srpskim vetroparkovima!

Ona je umešana u aferu u kojoj vetrenjače Marka Krendala, širom Srbije proizvode struju. Tu struju EPS otkupljuje po subvencionisanoj ceni. Novac za tu subvenciju se prikuplja tako što je građanima na račun za struju dodata dodatna stavka – "kupovina struje od povlašćenih proizvođača".Ova taksa je i razlog što je u Srbiji struja poskupela.

Najveći bezorbazluk koji Brnabićeva prikriva je da "Markove kompanije" ovde ostvaruju profit, ali ne plaćaju i porez u Srbiji!

Porez izbegavaju tako što ih je vlasnik Krendal, inače zet Kori Udovički, registorovao u "OFŠOR ZONAMA"

O celoj stavri nedavno je pisao i Hrvatski nacional koji je sramežljivo naznačio da se tu sumnja na "skriveno vlasništvo i opasno mešanje javnih i privatnih interesa".

Ipak uvidom u dokumente iz projekta Malta Files u posedu Evropske istraživačke saradnje (EIC), jasno je da Srpska premijerka radi protiv interesa Srbije u korist privatnih kompanija!

Dokumenti, pokazuju da je srpska premijerka na svom bivšem radnom mestu bila upoznata s kompleksnim offshore operacijama mreže energetskih razvojnih kompanija među kojima se nalazila i firma Continental Wind Srbija. U toj kompaniji ona je bila direktor, a kasnije je postala i predsednik srpske Vlade.

Brnabićeva je definitivno bila deo ljudi koji su stvarali srpski deo offshore korporativne strukture za projekt obnovljive energije vetra i izbegavanje poreza. Može se reći – bila je Krendalov čovek od poverenja… Zahvaljujući strukturi koju je osmislila Brnabićeva, u narednih dvadeset godina EPS će firmi Marka Krendala platiti 523 miliona evra, i to zahvaljujući Pravilniku o pomenutim državnim subvencijama koje su odobrene dok je ona bila ministar za državnu upravu i samoupravu.

"Lepotica" među ministrima je energično zagovarala donošenje nove regulative o obnovljivoj energiji u Srbiji, još dok je bila potpredsednik Nacionalne alijanse za ekonomski razvoj. Kad je postala Predsednik Vlade, preko noći su nestale sve prepreke za najveće OFŠOR ulaganje u Srbiji od kada je Vučić na vlasti. Mreža tih tajnih offshore kompanija, među kojima se nalazi i ona, u kojoj je Brnabićka bila direktor, počela je da zgrće najveće prihode baš kada je ona postla predsednik Vlade!

Iz meseca u mesec prihodi im se uvećavaju i oni zauzimaju sve više i više lokacija!

-Sve to zasad šutke promatra i najmoćniji srbijanski političar Aleksandar Vučić, iako je na račun tih investitora ranije iznosio oštre kritike – piše hrvatski Nacional, komentaršući ekonomsko izrabljivanje naših građana i resursa od strane premijerkinih poslovnih partnera.

Dokumenti EIC pokazuju da su Ana Brnabić i njeni saradnici u Continental Windu Srbije asistirali u pripajanju još jedne srpske podružnice. U pitanju je matična malteška kompanija koja je dobila beskamatni i neosigurani kredit od druge kompanije u lancu i to u iznosu 200.000 evra. Na taj način je prekršen i srpski zakon o minimalnoj kamatnoj stopi na zajmove među povezanim kompanijama.

-Nakon što je Ana Brnabić 2017. imenovana za Vučićevu naslednicu u Vladi Srbije, kapitalna investicija energetske razvojne kompanije Continental Wind u Srbiji projekt vjetroparka Čibuk dobila je dozvolu za početak gradnje – piše hrvatski Nacional

Oni ističu i da je uloženo 190 miliona evra iz zajma Međunarodne finasijske korporacije (IFC) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Kao i da je Masdar, državna firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, takođe uložila ogorman novac u taj posao.

Ono što Nacional nije mogao da zna je da je Masdar tek naknadno ušao u ovaj projekat i to nakon što su Vučić i Krendal našli zajednički interes. Zapravo preko Masdara u projekat je upumpan novac Vučićevih ljudi, koji su postali suvlasnici u ovoj pljački, pa su on i Krendal tako i zakopali ratne sekire.

Istovremeno ulaganje Masdara bila je i garancija za Krendala da će projekat sigurno doneti velike prihode..

Continental Wind se predstavlja kao "američka" firma, ipak Nacional piše da oni na američkom tlu imaju samo kompaniju shell i to u državi "DELEVER" koja je zapravo OFŠOR- poreski raj.

-Firma i njen osnivač, bivši zaposleni rudarske kompanije Glenkor i Trafigura, Mark W. Krendall, inače američki državljanin koji živi u Beogradu, nagomilao je prihode od razvoja i prodaje projekata obnovljivih izvora energije koristeći mnoge offshore jurisdikcije, uključujući Luksemburg, Guernsey, Britanske Devičanske Otoke, Kipar, američku saveznu državu Delaware i Maltu. Ni u jednoj od tih zemalja firma ne poseduje niti javno razvija vetroelektrane. Otkako su razvili projekt vetroparka Čibuk, Continental Wind Partneri prodali su svojih 40 posto deonica pod kontrolom kiparske firme finskim i nemačkim investitorima u jesen 2017. godine.

Vrednost tog posla ostala je nepoznata. Nešto ranije, krajem 2015. Krendall, bivši šef Ane Brnabić, i njegovi partneri osnovali su malteški uzajamni fond koji omogućava da se prikrije trag i sakriju pravi vlasnici, koji su već zaradili milione od prodaje vetroparka Čibuk, pišu Hrvatski mediji koji su vrlo zaintersovani za ovu temu. Opisujući ovo kao "najveću i najtajniju investiciju u Srbiji"

Ta priča detaljno otkriva kako s podrškom IFC-a i EBRD-a posluju strani investitori u tranzicijskim državama poput Srbije.

Alex Cobham, izvršni direktor organizacije Tax Justice Network, međunarodne orgaizacije za posredovanje u području međunarodne utaje i izbegavanja poreza, sa sedištem u Velikoj Britaniji, je ovim povodom za Nacional izjavio kako smatra da je to duboko zabrinjavajuća priča o finansijskim prevarama, skrivenom vlasništvu i opasnom mešanju javnih i privatnih interesa.

Obrisi te priče počeli su se nazirati u 2015. godine kada je Srbiju potresao veliki skandal oko prisluškivanja, uključujući i tešku optužbu za primanje mita. U medije je procurie transkript privatnog telefonskog razgovora između vojvođanskog premijera i predsednika opozicione Demokratske stranke Bojana Pajtića i Lidije Udovički, žene Marka W Crandalla iz Continental Winda i sestre Kori Udovički, tadašnje ministarke državne uprave i lokalne samouprave.

Potsećamo da je prema tom transkriptu, Lidija Udovički rekla Pajtiću da je Nikola Petrović Vučićev kum i tada direktor Elektro mreže Srbije ucjenjivao.

Rekla je da je tražio dva miliona evra u kešu, kako bi odobrio priključak vetroparka Čibuk u Dolovu u Vojvodini, što je kapitalna investicija Continental Winda, na Elektro mrežu Srbije.

-Nakon što je Ana Brnabić postala premijerka nestale su sve prepreke za najveće privatno ulaganje u Srbiji u koje je uključena mreža tajnih offshore kompanija. Pajtić je kasnije potvrdio da je transkript telefonskog razgovora autentičan, dok Udovički u početku nije ni potvrdila niti demantovala objavljeno. Godinu dana kasnije rekla je policijskim službenicima da nikada nije srela Petrovića niti je s njim razgovarala….

Istoga meseca u kojem se dogodio telefonski razgovor, 2015. godine Aleksandar Vučić doputovao je u posetu u Vašington.

U Vašingotonu ispred Bele Kuće protestovali su protiv Vučića, a protest mu je tada organizovao upravo Krendal…

-Neki žele da grade vetroelektrane u Srbiji, gdje ne postoji odgovarajuća regulativa, s idejom da će prodavati trostruko skuplju struju" – izjavio je tada Vučić i dodao -Uključeni su jedna američka firma i rođak jednog od naših ministara. Oni žele da dobiju taj posao po svaku cenu. Nedugo zatim Brnabićka je održala konferenciju za štampu u Vladi Srbije, na kojoj je istakla da u njenoj firmi nema ilegalnih aktivnosti, da nema problema u komunikaciji s Vladom Srbije i da nije bilo koruptivnih aktivnosti.

Potsećamo Brnabićka potom javno izjavljuje da podnosi ostavku na direktorsko mesto u firmi, ali zapravo Ana Brnabić je i pored tog ostaje direktor Continental Winda Srbije sledećih deset meseci, sve do 19. avgusta 2016. godine. Nakon toga njena karijera u srpskoj vladi krenula je uzlaznom putanjom.

2016. godine ona je zamenila Kori Udovički na mestu ministra državne uprave i lokalne samouprave, a u 2017. godine kada je Vučić postao predsednik Srbije, srpski parlament je postavio Anu Brnabić na mesto predsednika Vlade Srbije.

Širom sveta mediji su izvestili da je ona prvi zvanični homoseksualac na mestu šefa vlade u istočnoj Evropi…

-Dokumenti Europske istraživačke saradnje (EIC) u okviru projekta Malta Files, otkrivaju da je Ana Brnabić kao direktor Continental Winda Srbija, bila upoznata s nekim offshore operacijama njegove međunarodne matične kompanije.

A 2014. godine izvršni direktor Continental Wind Partnersa i Krendlov poslovni partner, talijanski državljanin Fabrizio Cagnasso, koji je rezident Monaka, poslao je e-mail malteškoj pravnoj i savetodavnoj tvrtki Credence.

Cagnasso je vlasnik firme Deprojen, sa sedištem u Monaku, stopostotnog vlasnika Continental Winda Srbije. Deprojen je također bio vlasnik i Warm Waters Ltd-a, tvrtke registrovane na Malti, pišu Hrvatski mediji. Ističu i da su u multimilionski projekat uključeni i neki nadaleko poznati moćni svetski investitori…

-Mi bismo što pre hteli da se uključimo u srpsku TPN – firmu s posebnom namenom u vlasništvu Warm Waters Ltd-a" – napisao je Cagnasso službenicima malteške firme i zatražio pravne dokumente potrebne da bi se osnovala nova ćerka firma u Srbiji.

Uz tri zatražena dokumenta naveo je dve osobe i njihove privatne podatke. Jedna od njih bila je Ana Brnabić. Manje od mesec dana od njegove prve e-mail poruke, u Beogradu je osnovana srpska podružnica Warm Watersa – River Power Solutions, sa 100 srpskih dinara (oko jedan euro) osnovnog kapitala. Iz spomenutog e-maila nije jasno koju je ulogu Ana Brnabić imala u firmi River Power Solutions niti je vidljiva njena uloga u malteškim firmama.

Međutim, nedlju dana ranije, Ana Brnabić je kao direktor Continental Winda Srbije potpisala amandman br. 2 na ugovor o zakupu s lokalnim srpskim zemljoposjednikom, koji je uključivao i River Power Solutions.

Uz novu firmu malteškog vlasnika, u tom je dokumentu navedeno još nekoliko energetskih firmi, koje su sve imale istu adresu: Đure Jakšića 6/5, Beograd. Riječ je o firmama Vetroelektrane Balkana, Vetroelektrane Balkana Zapad i Srpska zadruga za energiju vetra SEWEA, otkriva hrvatski Nacional….

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

POKORAVANJE DRŽAVE: PLJAČKA I ČERUPANJE DRŽAVNIH RESURSA KROZ MEHANIZAM RADA REGULATORNIH TELA

 

Umesto da sprečavaju pranje novca, štite građane od kriminalnih apetita povlaštenih korporacija i čuvaju nacionalne interese, takozvana nezavisna regulatorna tela u Srbiji direktno učestvuju u svakom kriminalu, najčešće pod patronatom stranih obaveštajnih službi, tajkunsko-mafijaških klanova okupljenih oko vladajuće koalicije ili oko aktuelnog Vođe.

Srbija je za samo nekoliko godina, do gole kože opljačkana preko "regulatornih" mafija iz Agencije za privatizaciju, Komisija za hartije od vrednosti, Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, Republička agencija za elektronske komunikacije i drugih "nezavisnih" tela. Njima danas upravljaju iznajmljene ekonomske ubice, domaće i strane, a Vučićev režim ih je pretvorio u takve centre moći da ne moraju ni zakone ni Ustav Srbije da poštuju.

 

                      M. Malenović, N. Vlahović

 

Na zvaničnoj internet prezentaciji Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, na spisku takozvanih regulatornih tela, između ostalih nalaze se i Agencija za privatizaciju, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Agencija za energetsku efikasnost i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika…

Svaka od ovih "regulatornih" agencija, od svog osnivanja, predstavlja je kriminalni mehanizam pomoću koga je izvršena pljačka Srbije biblijskih razmera. Među regulatornim telima koja funkcionišu na kriminalan način, posebno se ističu i Komisija za hartije od vrednosti (KHOV), Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL), Republička radiodifuzna agencija (RRA)…

Kako bi sebi lično pribavio apsolutnu moć, kao i svaki diktator, Aleksandar Vučić je neustavnom i nezakonitom odlukom Vlade Srbije dobio ovlašćenja da koordinira, kontroliše i upravlja radom nezavisnih regulatornih tela. Sva ona služe danas samo njemu i njegovoj stranci, čime su građani umesto institucionalne zaštite, dobili organizacije koje danas imaju sve oblike kriminalnih organizacija.

Tako je, na primer, Komisija za hartije od vrednosti (KHOV), regulatorno telo koje je zvanično ustanovljeno sa ciljem da kontroliše trgovanje na jednoj jedinoj srpskoj berzi vrednosnih papira i da obezbedi da se ono odvija u okvirima zakona, postala produžena ruka zelenaških banaka, tajkuna i kriminalaca, pomoću koje oni pljačkaju male akcionare, odnosno sve one koji su dovoljno naivni da pokušaju da špekulišu na Beogradskoj berzi.

Da bi i zaposleni u Komisiji bili zadovoljni i držali jezik za zubima data su im primanja o kojima prosečni, gladni i obespravljeni radnik u Srbiji ne ume više ni da sanja. U 2014. godini prosečna plata je iznosila 170.000 dinara, dok je predsednik KHOV zarađivao i celih 340.000 dinara mesečno! U međuvremenu je plata predsednika prepolovljena, tako da Žarko Milićević, sadašnji prvi čovek Komisije, zarađuje „samo" 153.912 dinara mesečno.

Uz to, on, međutim, ima i pravo na dnevnice za mnogobrojna putovanja po zemlji i svetu, ali i deo prihoda na crno koji se uzimaju kako Komisija ne bi radila ono zbog čega je osnovana.

Pre Milićevića na ovom mestu je bio Zoran Ćirović , koji je ničim izazvan na to mesto postavljen od strane Vlade Mirka Cvetkovića, jer je bio kadar tada vladajuće Demokratske stanke. Iako je rođen nesposoban i sa lepljivim prstima, sav svoj kriminalni potencijal je pokazao tek kada su na vlast došli naprednjaci u čije je redove prešao već u leto 2012. godine.

Ćirović je preko jedne saradnice u prvoj polovini 2012. upoznao Novaka Nedića, koga je Aleksandar Vučić postavio za zamenika generalnog sekretara Vlade čim je ušao u koaliciju sa SPS-om.

Nedić, ubeđen da je neodoljiv za žene, bio je zaljubljen u pomenutu poznanicu, a lukavi Ćirović mu je obećao da će mu je privesti u krevet, ako Nedić izdejstvuje u Ministarstvu finansija da on ostane na čelu KHOV-a.

Tako se i dogodilo, ali je umesto u Nedićev krevet pomenuta gospođa otišla pred Komisiju čije je članove početkom 2014. obavestila o svim tajnim i nemoralnim dogovorima generalnog sekretara Vlade Srbije i predsednika KHOV-a!

Ni Nediću ni Ćiroviću, ništa se nije desilo zbog ovog pokušaja trgovine belim robljem: obojica su zahvatila malo dublje u svoje vreće para i namirili Aleksandra Vučića, kupivši tako i njegovu zaštitu.

Ćirović je, ipak, bio smenjen krajem 2015. godine kada je i po lopovluku poznati vrh SNS-a procenio kako je preterao u pražnjenju republičkog budžeta. Predsednik KHOV-a je, naime, za putovanja po svetu i dnevnice samom sebi godišnje dodeljivao po nekoliko desetina miliona dinara. Iako je to više nego očigledni sukob interesa, Ćirović je bio postavljen i za predstavnika Srbije u CEB banci Saveta Evrope, za šta je, takođe, dobijao platu, ali iz budžeta Republike Srbije, preciznije iz kase KHOV-a.

Milione koje je na ovaj način stekao, ali i uticaj u raznim akcionarskim društvima koje je štitio od mača zakona, Ćirović nije koristio samo za sebe, već i da bi pokrivao kockarske dugove svog mentora Nedića, koji na kraju više nije ni mogao, a ni hteo da mu pomaže.

Kako je izgledao rad, bolje rečeno nerad, Komisije za hartije od vrednosti u ranijem periodu, pokazuje i primer jedne samostalne zanatske kamenorezačke radnje koja je krajem 2011. na Beogradskoj berzi odjednom kupila 48.860 akcija Privredne banke Beograd.

Iako su tada morala da zazvone zvona za uzbunu u KHOV-u, koji po zakonu kontroliše ovakve transakcije, ništa se nije desilo, uprkos tome što su i sami službenici Komisije upozoravali rukovodstvo da se ovde radi o više nego očiglednoj nelegalnoj dogovorenoj trgovini preko posrednika.

Pravi udar na zdrav razum malih akcionara desio se 31. januara 2013. godine, kada se na zvaničnom sajtu Beogradske berze pojavio javni poziv akcionarima da prisustvuju skupštini akcionara preduzeća „Nissal" a.d. sa početkom u 14 časova 25. decembra 2012. godine?!? Skupština je, dakle, održana više od mesec dana pre objavljivanja javnog poziva! Komisija namerno nije primetila ovu nepravilnost, pa tako nije ni kaznila odgovorne.

Umesto kažnjavanja odgovornih za nezakonit rad, praksa je da budu kažnjeni oni koji se trude da sprovode zakon. Jedan od retkih sposobnih i zakonitom radu posvećenih zaposlenih u Komisiji bila je glavna inspektorka Ljubinka Vučetić koja sredinom 2013.godine iznenada sa te funkcije bila prebačena na mesto „pravnog savetnika za zastupanje".

Duže vremena posle ovoga KHOV nije imao glavnog inspektora, jer naprednjački kadrovi nisu mogli da se odluče ko je dovoljno nesposoban i kriminalan da bi zaslužio ovo postavljenje.

"Centralni registar za hartije od vrednosti" a.d. (CRHOV)  je još jedno regulatorno telo koje bi trebalo da unapredi i nadzire rad Beogradske berze. Prema informacijama sa sajta CRHOV-a, jedini vlasnik akcija ovog akcionarskog društva je Republika Srbija.

Na čelu CRHOV-a je Ana Jovanović, a sudeći prema izveštaju Agencije za privredne registre (APR), u ovom privrednom društvu u 2015. godini bilo je zaposleno 35 osoba, koja su ostvarila poslovni prihod od 200.075.000 dinara, odnosno dobitak u visini od 64.507.000 dinara.

Pored čak dva regulatorna tela za berzu i trgovinu akcijama, moglo bi da se pomisli kako akcionarima u Srbiji cvetaju ruže. Ima i toga, ali isključivo za tajkune i belosvetske mešetare.

Iako imamo i KHOV i CRHOV, niko od njihovih preskupo plaćenih „stručnjaka" nije ni pokušao da se usprotivi donošenju seta zakona, nazvanih „Koletova pravila", kojima su prava manjinskih akcionara u pojedinim slučajevima potpuno ukinuta. Naziv „Koletova pravila" ove zakonske izmene su dobile po tajkunu Miodragu Kostiću, kome je na ovaj način omogućeno da od malih akcionara akcije prisilno otkupi i to po ceni koju sam odredi.

Ionako krhko finansijsko tržište Srbije ovim je zadobilo „coup de grace", odnosno završni smrtonosni udarac. Iza svega ovoga ne stoje samo domaći mešetari i kriminalci, već i strane ispostave čiji je posao da dovrše pokoravanje Srbije.

USAID je "nevladina" organizacija američke vlade koja redovno dotira usavršavanje naših stručnjaka u Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno kurseve na kojima se oni uče kako da unište i ono malo što je ostalo od srpske berze.

Te "obuke" su bile toliko uspešne, posebno u domenu "otkrivanja međunarodnog lanca nelegalnog trgovanja akcijama stranih kompanija" (kako je navedeno početkom novembra 2014.), da je na kraju i sam CRHOV došao pod udar istražnih organa.

U oktobru 2015. Državna revizorska institucija ustalasala je javnost informacijom da je upravo CRHOV, zadužen za evidenciju i obavljanje prometa akcijama, vodio duplo knjigovodstvo.

"…Centralni registar nije u poslovnim knjigama za 2014. godinu evidentirao promet gotovine u domaćoj valuti na svojim novčanim računima u Narodnoj banci Srbije u iznosu od 8.036 milijardi dinara i 1,6 milijardi evra. Takođe, nije prikazao u finansijskim izveštajima, po stanju na dan 31. decembra 2014. godine, sredstva članova na svom deviznom novčanom računu u iznosu od 33,8 miliona evra (4,09 milijardi dinara), za koliko su imovina i obaveze po ovom osnovu manje iskazani…", tvrdi DRI u svom izveštaju. Očigledno je da i CRHOV i KHOV jedino regulišu nesmetano bogaćenje korporacija, tajkuna i sa njima povezanih političara i to o trošku republičkog budžeta.

Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), takođe predstavlja "regulatorno telo" koje zvanično nema nadležnost nad kontrolom lekova u prometu, ali spada u red najviše kriminalizovanih institucija ovog tipa.

Na srpskom tržištu se u prometu nalaze lekovi koji su prošli registraciju, a čije pakovanje nije usklađeno sa registracionom dokumentacijom. Zbog ovakvog stanja na tržištu lekova već godinama vlada haos, a razmere prisustva švercovanih lekova i posledice njihove primene nisu nikada ozbiljno analizirane.

Izdavanje ovakvih lekova je suprotno zakonskim odredbama. Zbog prakse izdavanja lekova neusaglašenih sa registracionom dokumentacijom niko neće biti kažnjen, jer su takve instrukcije date inspektorima koji su, naravno, korumpirani…

Agencija za lekove i medicinska sredstva, koja se zvanično bavi registracijom lekova i njihovom bezbednošću za građane Srbije, odavno je odstupila od svoje osnovne delatnosti i bavi se raznim drugim poslovima. Tako je prošle godine nekoliko desetina miliona dinara uložila u nabavku robe koja joj uopšte nije potrebna.

Osim skupocenih automobila, opreme za kuhinje, renoviranja tuđih magacina i raznih drugih ulaganja vrednih više od 68,5 miliona dinara, nabavljen je i nekakav info-pult koji je plaćen neverovatnih 5,16 miliona dinara! Ovo očigledno pranje para, samo je deo kriminalnog mozaika u ALIMS-u.

Primer banditskog ponašanja u "regulatornim" agencijama, svakako je i Republičke agencije za elektronske telekomunikacije, RATEL-a, koja je godinama plaćala samo za zakupninu poslovnog prostora preko 60.000, a mesečne plate zaposlenih su bile, kako onda tako i danas, između 3.000 i 5.000 evra. I tom im je malo pa pribegavaju svemu i svačemu.

Na primer, samo u Srbiji ova regulatorna agencija ne prihvata međunarodni CE sertifikat za elektronsku opremu, već traži dodatnu sertifikaciju kako bi još para od nekoga uzeli.

Takođe, samo u Srbiji ovakva agencija prihodi od naknada za korišćenje numeracije i naknada za korišćenje frekvencije. Taj novac ide u sefove regulatorne agencije (i džepove njenih "menadžera"), dok se u drugim zemljama ta sredstva uplaćuju direktno u državni budžet!

Zbog svega toga, rad Republičke agencije za elektronske telekomunikacije, ocenjen je najgorim kvalifikacijama od strane Evropske unije u nekoliko godišnjih izveštaja o napredovanju u pridruživanju Srbije sa EU.

Poslednjih nekoliko godina, od kako je Vučić na vlasti, u RATEL su upali stranački aktivisti SNS i njihovi "saveznici" iz nevladinog sektora, menadžeri stranih banaka i firmi koje radijske frekvencije koriste bez dozvole RATEL-a.

Vođini miljenici, RTS, Pink, SBB, Telenor, VIP i njima srodni informatičko-medijski vampiri, svakodnevno pljačkaju građane Srbije, a RATEL, kao "regulatorno telo" im u tome svojim činjenjem ili nečinjenjem pomaže isto kao i Republička radio difuzna agencija (RRA) i njima prateća "regulatorna" mafija poput Republičke agencije za poštanske usluge (RAPUS) i Registra nacionalnih internet domena (RNIDS) kojima je data potpuna nezavisnost u radu i sloboda da čine što god im je volja.

Zaposleni u ovim agencijama primaju evropske plate koje iznose od 20 do čak 70 hiljada evra godišnje! Troškovi po jednom zaposlenom u ovim "regulatornim" agencijama iznose i preko 65 hiljada evra godišnje, ali dok ima naroda da plaća biće i "korisnika" ovih "premija"…

Koga i kako zastupa RATEL, najbolje govori i podatak da je ova agencija donela odluku da državna firma "Telekom" ne može da odredi komercijalno isplative cene za korišćenje svoje infrastrukture, prema "Telenoru".

Naime, ovo "regulatorno telo" zaštitilo je stranu kompaniju na štetu domaće: propisalo je komercijalno neisplative cene po kojima je srpski "Telekom", morao norveškom "Telenoru" da stavi na raspolaganje svoju infrastrukturu!

Isti ljudi koji su ojadili "Telekom" (bivši članovi bivšeg G 17 i Demokratske stranke), dovodeći "Telenor" kao nelojalnog konkurenta, danas zajedno sa Vučićevom nezajažljivim družinom, planiraju bagatelnu prodaju (poklanjanje) ovog državnog giganta.

Za poslednjih četiri godine, Agencija za privatizaciju koja takođe ima status "regulatornog tela" u oblasti privatizacije, svakih deset meseci je u bescenje posredovala u prodaji između 300 i 500 državnih i društvenih preduzeća.

Od najmanjih do najvećih. Vrh svog nečasnog postojanja, ovaj državno-mafijaški mehanizam treba da obeleži prodajom Telekoma i Aerodroma Beograd, što je 5. juna ove godine zahtevala i Evropska banka za rekonstrukciju (EBRD), kao jedan od uslova "daljeg napretka ka EU".

Da licemerje bude kompletno, pobrinuo se Savet Evrope koji je Srbiji i nametnuo nužnost stvaranja "regulatornih tela", tačnije paradržavnih institucija, koje služe režimu na vlasti.

Naime, kad god je, recimo, Vučiću potrebno da sprovede u delo kakvu nezakonitu aktivnost, tu su "regulatorna tela", koja on predstavlja kao nezavisne institucije koja rade "po zakonu" a ne po njegovom naređenju. Istina je da od svih nezavisnih regulatornih tela, samo dve takve institucije nisu pod njegovom kontrolom: Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja!

Sasvim dovoljno, da građani ipak vide šta im radi suludi premijer i kako iz njegovog kabineta idu sve nesreće koje su ovu zemlju zadesile poslednjih godina.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije