CINIČNE POHVALE SRBIJI U BRISELSKOJ REŽIJI KROZ LAKRDIJU OD DIJALOGA, IMAJU GORAK UKUS PORAZA!!?

 

Godinama birokratska briselska mašinerija melje Srbiju u procesu zvanom “približavanje evropskim vrednostima”, što u suštini znači naš pristanak na ograničavanje suvereniteta i integriteta uz urušavanje državnosti Otadžbine, a pojmovi: fleksibilnost, iskorak, hrabar potez, kompromis, pogled u budućnost, održivo rešenje,… znače da su to novi sinonimi koji se uvode u političku upotrebu da bi nama, narodu postali prihvatljivi, omekšali nas da se samoodreknemo od dela sopstvene teritorije Srbije, a na prikriven način i uz pomoć državnog vrha dovedu do izdaje naše Otadžbine!!!

Vlasti Srbije sve to znaju, zato što kolo u koje su se uhvatili moraju da igraju po briselskim taktovima!! A da li će se ono igrati do kraja i na našu štetu, zavisi i od budnosti našeg naroda i koliko će im on to dozvoliti!!?

 

 

 

Još od one svečane dodele maglovitog “statusa kandidata” Srbiji u procesu pristupanja EU a kroz konstantno iscrpljivanje naše države, birokratski tabor redovno je uvodio mehanizme da svaki postupak države Srbije kontroliše i usmerava, pa su s`toga redovni pritisci pojačani (i onim da Srbija uvede sankcije Rusiji) kako bi naš narod i država i formalno bili poniženi, i to što je moguće pre!!! Pa se takvo poniženje planiralo da ako je to ikako moguće, poklopi, na određeni način, i sa, tokom obeležavanja stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, kada je, pod veštom političkom palicom Francuza, Srbija namerno skrajnuta!!!!!???????

Isti sistem delovanja koristi i NATO pakt koji je posle 78 dana bombardovanja naše države postao prihvatljiv partner Vlastima Srbije koji su sa njima uz pompu i opravdanje potpisali gomilu izdajničkih “sporazuma” različitih formulacija, pa shodno činjenici da smo natovarili sebi obaveze a bez ikakvog prava glasa, sada Srbija formalno i ne mora da postane član NATO pakta!

A tome dodajemo i činjenicu da je Srbiju NATO razoružavаo, a istovremeno je politički, finansijki, logistički… (i uz pomoć te „nepristrasne EU“) pomogao formiranje „šćipetarske“ vojske na KiM, uz mlak otpor političara koji vode Srbiju!!!

Naš narod odlično razume da EU njihovom ciničnom propagandom želi da nam nametne shvatanje da je za Srbiju prihvatljivo samo ono što odluči briselski birokratski tabor i to na način koji odgovara samo njima, i ima nameru da nam oduzme pravo da sami odlučujemo o onome šta je za nas prihvatljivo a šta nije; a ako to prihvatimo bez otpora i da takav tabor i dalje gura ostvarenje svojih ciljeva na prljav način, onda takva Evropa nije zaslužila naše poštovanje!!!

EU svojim zahtevima i novim uslovima komplikuju pristupanje Srbije (kao države) EU, a ovamo podstiču i forsiraju prijem u EU teritoriju koja nije pravno priznata država (već je teritorija KiM kao entitet pod međunarodnom upravom u skladu važeće Rezolucije SB UN 1244) niti su je priznali (kao državu) sve njene članice i još vrši pritisak na te svoje države da priznaju samostalnost teritorije „RKS-Kosova bez zvezdice“!!!

Još poraznije i za svaku osudu je ponizna poslušnost ranijih i aktuelne Vlasti Srbije, kao i njihovo saglašavanje da uvijanjem u „demokratske oblande“ u potpunosti sprovede takav naum skupo plaćenih eurobirokrata, donoseći diktirane zakone i ubeđujući srpski narod da su za nas razni zaključci, mišljenja, smernice, uputstva, nalozi, direktive, uredbe, preporuke, platforme, strategije, mere,…itd., itd, EU, važniji i od volje naroda i interesa jedne države!!?

A naša (????) Vlast kao da ne zna da je to tzv.usaglašavanje domaćih zakona sa „standardima“ EU, u stvari uvođenje mehanizma kontrole od strane eurobirokrata koji mogu da preduzimaju kontramere protiv neposlušnih članica, vrše pritiske, ograničavaju države, nadziru ih, blokiraju, uskraćuju, limitiraju, naređuju, kažnjavaju, sankcionišu... uvek kada se interesi tih država razlikuju od interesa i ciljeva briselskog birokratskog tabora, pa će se na kraju ispostaviti da shodno tome nama nije potreban ni Ustav, ni Zakoni koji su na snazi u Srbiji!!

To se moglo videti i na nizu primera proteklih godina i meseci!!!

Pa tako, pet i po godina posle potpisivanja onog sramnog izdajničkog briselskog sporazuma 2013.god., nije sprovedena ni uz one silne samohvale i garanciju EU, ni ona farsa od ZSO, dok je Predsednik Srbije učinio sve da ugasi srpske institucije na KiM, iako to nije morao, i potrudio se da na taj način ubrza zaokrugljivanje državnosti „RKS-Kosova bez zvezdice“!!!!

Ako smo navodno sve bliže Uniji, zašto ona ne podržava stabilnost Srbije u kojoj će i ona biti zadovoljna u nečemu svome, nego podržava samo albansku stranu izazivajući nestabilnost na toj teritoriji, i zašto EU nije preduzimala ništa sve te godine da kosovski Albanci ispune svoju obavezu iz onog nametnutog sporazuma koji je ta Unija i sastavila i postala navodni garant njenog ispunjenja!!!???? Slabo srpska vlast proziva tu briselsku birokratiju zbog njihovih propusta……

Specijalni sud za zločine UČK odavno je formiran, a kad` će da počne sa radom – biće kao iz one serije „Đekna još nije umrla, a kad’ će ne znamo“!!!!!!

Istraga o trgovini organa Srba i nealbanskog stanovništva u Žutoj kući u Albaniji a prema izveštaju Dika Martija nije odmakla 8 godina od njegovog prezentovanja u Savetu Evrope, a promenili su se tri Amerikanca (kud baš nađoše Amerikance!????) u ulozi specijalnih tužioca!!! Na kraju se može dogoditi da evropski cenzori odluče, (kao i o letnjem i zimskom računanju vremena), da se takvi zločini nisu ni dogodili!!!

A vezano za isti, moramo da pomenemo da dvanaest godina niko od zapadnih “nepristrasnih” institucija nije se bavio istragama o zločinima vađenja i prodaje organa žrtava Srba i nealbanaca od strane UČK, tim više što je ta ista UČK bila saveznik NATO pakta, Amerike i evropskih zemalja u zločinačkom bombardovanju Srbije, pa je malo verovatno da je tadašnji tužilac Vilijamson (Amerikanac) potražio dokaze i od obaveštajnih službi angloamerickih država (CIA, BND, MI6, SIS..), koje su po prirodi stvari svog rada za te činjenice morali znati; ali taman posla da se sazna i njihova uloga u tome, zato što i vlasti kosovskih Albanaca govore o tome “kako UČK nije činio zloćine, već samo pojedine greške”!??????

Zatim, ako tome dodamo i činjenicu da je preko hiljadu Srba i neAlbanaca pobijeno i nestalo posle dolaska KFOR a čija je misija prema Rezoluciji 1244 da čuva mir svih građana na Kosovu i štiti i suverenitet i integritet Srbije, a Predsednik Otadžbine, iako zna da ta misija ne ispunjava svoj mandat u potpunosti, i zna da UN odavno ne radi svoj posao i ne sprovodi Rezoluciju koju su sami doneli, on sa čela države ne preduzima sve pa ni ono što mu ta Rezolucija omogućava, kako onda drugačije možemo nazvati njegovu žurbu da udovolji željama eurounijata!?????

Ne možemo da se setimo kada i da li je niko od Vlasti Srbije makar zatražio odgovor od EU zašto je legitimno kada kosovski Albanci pobiju ili kamenuju Srbe da im ne bi stajali na putu ostvarivanja njihovih separatističkih planova, kao što se nije setio da osudi njihovu nameru da primoraju narod Srbije na „teške i bolne“ ustupke radi ostvarivanja velikoalbanskih i želja birokratske mašinerije iz briselskog tabora!!!!???

U takvoj žurbi, sve vlasti Srbije mnogo brzo zaboravljaju suštinsku glavnu ulogu zapadnih država i NATO alijanse u bombardovanju i razgradnji Srbije!!!!

Pa dalje, učestali incidetni od strane kosovskih Albanaca sa posledicom paljevine i pljačkom srpskih kuća, nanošenja telesnih povreda starim ljudima u srpskim domaćinstvima na KiM, kamenovanje autobusa sa srpskim življem koji dolaze na KiM na Zadušnica ili posete manastirima i crkvama…… ne jenjavaju, već se uočava njihov kontinuitet u cilju zastrašivanja da bi se dobilo „Kosovo bez Srba“ što odobrava i cinična briselska birokratija!!!!!

Uzurpacija privatne i državne imovine RS i njeno raspolaganje uključujući i prodaju iste, odvija se već 18 godina, a Vlasti naše države nisu to sprečavali već su reagovali mlakim saopštenjima za javnost umesto u institucijama UN a prema Rezoluciji 1244!!!! Onda s’pravom pitamo domaću Vlast, zašto Srbija, međunarodno priznata država, ne može ništa da učini prema delu svoje teritorije čije su vlasti nelegalno samoproglasile državu koja nije međunarodno priznata!!???????

A EU zna da su Albanci i ta Međunarodna zajednica (bez Rusije, Kine, Indije..) postavili tu nejednačinu, da milom i silom otmu naš Kosmet!!???

Što je oni ne reše, već hoće da Mi priznamo netačan rezultat kao pravnoobavezujući!!??

Dalje, ako uzmemo u obzir i činjenicu da je uz nesebičnu, na žalost, pomoć svih Vlasti naše Otadžbine, dolazak stranih investitora u Srbiju (posle petog oktobra 2000.god.) često bio ravan pljačkaškom pohodu srednjovekovnih Mongola, a nastavljeno (i uvek podržano iz Brisela) je pod maskom zvanom „reforme“ – čitaj stečaj i priprema novih privrednih i javnih subjekata za privatizaciju, (i na žalost i sada se državnim subvencijama dovode novi „investitori“) pa je za očekivati da u nekom trenutku može postati opasna i zavisnost domaće ekonomije od privatne volje stranih gazda!!???

Pa je Predsednik Srbije uveo pojam dijalogovanje kao zamajavanje u cilju omekšavanja srpskog naroda da bi dobio podršku za izdaju!!! Pa iako nije dobio željeni rezultat, on nastavlja da bude pouzdani partner mrsomudima iz briselskog tabora!!!!

Dalje, Predsednik Otadžbine nas je letos zastrašivao konstatacijom kako zna da su Albanci „sve izračunali šta će da urade“…???

Pa kako to da naš Predsednik nije bolje izračunao šta će Srbija da uradi povodom toga, a ne da nam saopštava vesti iz njihove štampe???

Tada je izjavljivao da je on protiv protiv zamrznutog konflikta i saopštavao nam da ćemo u budućnosti biti sve slabiji i slabiji!!??? Otkud to Predsedniče??? Kako to da oni (kosovski Albanci) sve više jačaju a mi, Srbija, sve više smo slabiji (i navodno smo sve bliže EU), ako je vidljiv planirani rast BDP-ija (često pominjan termin u Predsednikovim govorima), pa su preduzete mere za modernizaciju Vojske, pa ojačano prijateljstvo sa susednim zemljama i po njegovim rečima posebno saAngelom iz Nemačke, pa cveta IPAP partnerstvo sa NATO alijansom, itd…itd…!!???

A nedavno reče kako su kosovski Albanci postali nervozni i biće još više nervozniji, a mi Srbi kao to treba da tolerišemo, da se prilagodimo i složimo sa njihovom nervozom i omogućimo im da KiM, kao deo teritorije RS, dobiju na poklon. A bude li naš narod nastavio da prednjači u svojoj političkoj pasivnosti, lako može da se dogodi da u bliskoj budućnosti, u slučaju nekih velikih političkih događanja, narod ne bi ni reagovao, pa bi verovatno moglo da se dogodi da na neki masovniji skup izađe samo onda ako bi se nešto džabe delilo, ili ponovo otvarala neka samousluga!?????!!?

Nemoć političara Srbije je uspeh albanskih na Kosovu i Metohiji, zato što su potvrdili da se može sprovesti nezavisnost „Republike Kosovo“ uz pomoć bombi NATO pakta i EU, a protivno Ustavu Republike Srbije  i Rezoluciji 1244 SB UN!!!! Pa onda ‘ladno možemo da zaključimo, da od silne posvećenosti Vlade Srbije u svemu što dolazi sa Zapada, srpski narod i Srbija na kraju će da nestanu!!!!!????

Potresnom bojom glasa naš Predsednik konstatuje kako postoji opasnost da vlasti kosovskih albanaca isposluju prijem „RKS-Kosova bez zvezdice“ u Interpol što bi moglo da rezultira podizanjem oko 6000 poternica protiv Srba!!!!???? A ništa ne reče a koliko će država Srbija da pokrene poternica protiv kosovskih Albanaca koji su i pre bombardovnja Srbije (zajedno sa NATO-om) i u sastavu UČK počinili zločine prema srpskom življu, ako se godinama unazad zna sve o albanskom terorizmu i separatizmu na KiM!!????

Pažljiviji među nama su dobro zapamtili decidnu izjavu Junkera i Federike kada su nam jasno stavili do znanja da za vreme njihovog mandata nema novih prijema država u članstvo EU  , kao i onih često ponavljanih ucenjivačko pretećih birokratskih rečenica kojima kazuju da: "Napredak u pogledu sveobuhvatne normalizacije odnosa sa Kosovom*, obuhvaćenog Poglavljem 35 – Ostala pitanja, takođe mora biti konstantan tokom celog procesa pregovora. Kao i u poglavljima 23 i 24, Evropskoj komisiji stoji na raspolaganju mogućnost obustavljanja pregovora u ostalim poglavljima, ukoliko Srbija ne ostvaruje napredak u sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa sa Kosovom*”, onda je dovoljno jasno da nema potrebe za žurbom ni za “usaglašavanjem stavova” u vezi spoljne politike EU!!!.

Niko od strane naše vlasti odavno ne ukazuje na nepoštovanje odredbi iz Helsinškog završnog akta OEBS (i SAD su potpisali) koje su pogažene po svim pitanjima njene sadrživne?????

A odlično smo shvatili da svi zapadni mrsomudi insistiraju na samopotiskivanju srpskih interesa i brzom zaboravu istorijskih događaja našeg naroda i otadžbine….!!!

Sećamo se mi i da je Predsednk Otadžbine odlučio da „….Srbija sačuva mir u regionu po svaku cenu…“, pa makar i onu šljivu posekli – da nemamo gde; (uz primedbu kako je to moguće da je samo Srbija u obavezi da čuva mir u regionu, a svi ostali u našem okruženju mogu „da ‘lade mošnice“), bilo bi nam od značaja da i od njega, kao i Predsenika/ce Vlade i Ministra inostranih poslova, dobijemo odgovor na pitanje: ko su nam susedi i šta je teritorijalni integritet Srbije, dok ovamo zagovaraju da je njihov prioritetan zadatak – članstvo u EU (pa makar samo njih troje sa koferima ušli u nju)!!!???

A onaj zahtev da Srbija potpiše pravnoobavezujući sporazum sa vlastima nacionalne manjine kosovskih Albanaca na teritoriji KiM kao sastavnog dela Srbije (što je potvrđeno i Rezolucijom 1244), u suštini znači da je to samo obaveza Srbije da sama pravno obaveže sebe, svoju vlast (i stanovništvo) da budu pravno obavezni po svim geografskim, političkim, materijalnim, društvenim itd… pitanjima, i da sveobuhvatno normalizuje odnose sa vlastima kosovskih Albanaca.!!!

Tu ne postoji nikakva obaveza za vlasti nacionalne manjine Albanaca na KIM, već samo obaveza da Srbija učini sve kako bi “obe strane mogli da nastave svojim evropskim putem”, što u stvari znači da se od Srbije očekuje da postane članica EU bez dela sopstvene teritorije i to upiše u sveobuhvatni sporazum!!!!!

A onda se može desiti da će neka nova "Oluja" svakako uslediti, i to tada kad` Predsednk Srbije potpiše normalizaciju odnosa i kosovski Albanci počnu da slave!!! Srbi će videti da im ostanka i opstanka na Kosmetu nema, pa posle pada te prve domine sledi pad i ostalih: talasanje u Pčinjskom okrugu sa tzv. „Preševskom dolinom“, pa Raška oblast zvani „Sandžak“, a verovatno i odsajedinjenje Vojvodine?!? I to za početak…..

I Predsedniku tada ostaje samo da „ugasi svetlo“ u UŽAS-u………!!!

I na kraju, posle dugog mrcvarenja može se dogoditi da rezultat bude takav da se zvanično i pravno teritorija KiM prizna kao samostalna država, da bi i “pašaluk od Srbije” ušao u EU , a kao takav bi, po običaju, bio pravdan raznim novim skupštinskim deklaracijama i rezolucijama (dok smo sve one naše predhodne ostavili razvodnjene, nedovršene i neispunjene) da bi narod lakše progutao rasturanje Otadžbine!!?

 

©Geto Srbija

MUTIVODE „SANDŽAČKIH“ PARTIJA KREIRAJU NADUVANU ZONU VISOKOG RIZIKA!???

 

Mada je izvesno da se područje nekoliko sandžačkih opština u Srbiji, već godinama pominje kao "krizno žarište", gde se bošnjačke političke vođe sa svojim separatističkim idejama održavaju na političkoj površini i gde vlasti Republike Srbije prave više štete nego koristi i Bošnjacima i Srbima, stanje u ovom regionu je takvo da je dovoljan jedan ozbiljniji incident, pa da se desi još jedno ratno zlo koje nikome dobra doneti neće.

Kakva je uloga turskog predsednika RedžepaTaipa Erdogana, od koga Vučić očekuje da mu pruži uočište, kao i članovima njegovog kartela, kao i da li mu je zauzvrat obećao Sandžak i još ponešto.

 

                  Nikola Vlahović

 

Uoči 100 godina od osnivanja političke organizacije "Džemijet", koja je okupljala muslimansko stanovništvo Kraljevine Jugoslavije, prevashodno Bošnjake i Albance u Makedoniji, na Kosovu i u Sandžaku, oglasio se u albanskim medijima na Kosovu, Ismet Azizi, publicista iz Gnjilana, koji stoji na čelu udruženja "Kosovo za Sandžak" i koje propagira jedinstvo ovih regija (Kosova i Sandžaka).

Azizi iz koga govori politika velikoalbanskog separatizma, kaže između ostalog i ovo: "…Nikada nismo bili suprotstavljeni jedni drugima (Albanci i Bošnjaci), a to je nešto čime retko koja dva evropska naroda mogu da se pohvale. Naše su potrebe korespondirale jedna drugoj…Istorijsko potpisivanje Memoranduma o saradnji između zvaničnih zastupničkih tela Bošnjaka i Albanaca u Srbiji, kojim će, između ostalih zajedničkih politika, nastaviti zajedničko delovanje u odnosu na državne vlasti u Beogradu, aktueliziralo je zajedničku ulogu ovih dvaju naroda u regiji i na Balkanu…"

Zna li javnost u Srbiji nešto o ovom "Memorandumu"? Znaju li građani Srbije koji finansira Bošnjačko nacionalno veće na čijem čelu stoji Sulejman Ugljanin, potpisnik ovog "dokumenta", o čemu se ovde radi? Ugljanin je bio višedecenijski narko diler, koji se skrasio u Turskoj, odakle se vratio kada je poljubio ruku Miloševiću i amnestiran je od svih nedela.

A, evo šta je ovaj bivši ministar u Vladi Srbije rekao nakon potpisivanja pomenutog "Memoranduma": "…Realizacija Akcionog plana za manjine i rad na rekonstrukciji manjinskih zakona koji regulišu budući položaj manjina strateški su ciljevi ovog memoranduma. Naša je obaveza da i s drugim manjinama uspostavimo saradnju kako bismo učinili sve za izgradnju jedne normalne, moderne države u kojoj će imati mesta za sve narode i gde niko neće biti predmet etničkog čišćenja i gde niko neće biti zlostavljan", poručio je Ugljanin nakon potpisivanja Memoranduma.

Zašto građani Srbije o ovome ništa ne znaju? Zašto Aleksandar Vučić ne sme da kaže šta je i sa kim pregovarao oko Sandžaka i juga Srbije, šta su mu poručili iz SAD i koliko će ga koštati ako donese bilo kakvu samostalnu odluku na štetu Srbije?

Kad je 23. aprila ove godine u Novom Pazaru, Muamer Zukorlić (bivši sandžački muftija, a sada predsednik Stranke pravde i pomirenja i narodni poslanik u Skupštini Srbije) saopštio delegaciji OSCE da "…opšta politička situacija u Sandžaku nije optimistična, s obzirom da vlast od devedesetih kontrolišu dve političke partije, SDA i SDP", bio je to tek mali, površan "tretman" ove goruće teme. Naime, Sandžak (ili, Raška oblast, kako ko posmatra), već godinama predstavlja svojevrsni "tamni vilajet" u kome ne važe zakoni Republike Srbije, ili, važe samo "selektivno", onako kako i koliko lokalno "običajno pravo" dozvoli.

Prilično neverovatno zvuči da je bivši muftija sandžački, Muamer Zukorlić, predstavnicima OSCE-a saopštio ono što nijedna srpska vlast u Beogradu ne sme da izgovori: "…da su kriminal i korupcija jedan od najdominantnijih faktora u Sandžaku". To samo govori koliko je licemerna i kukavička vlast Aleksandra Vučića i njegovih stranačkih poltrona.

Četiri meseca nakon ove izjave, 21. jula 2018. godine, takozvani ministar spoljnih poslova samoproglašenog Kosova, Bedžet Pacoli, sprečen je od strane vlasti u Srbiji da dođe u Novi Pazar na poziv predsednika Bošnjačkog nacionalnog veća, Sulejmana Ugljanina, koji je tu "posetu" zamislio kao "međudržavnu i zvaničnu".

Iza ove, na prvi pogled, smešne i "montirane" situacije, krilo se nešto mnogo ozbiljnije…A, moguće razloge za pokušaj "zvaničnog" dolaska Bedžeta Pacolija u Novi Pazar, objasnio je zamenik predsednika vladajuće Demokratske partije samoproglašenog Kosova, Redžep Hoti, koji tvrdi ovih dana da podela Kosova nije na dnevnom redu, ali i kada bi bila "…podrazumevala bi da Kosovo uzme Sandžak i deo juga Srbije…"

Sandžak je, mada to iz Beograda gledano ne deluje tako, "zona visokog rizika" prepuna registrovanog i neregistrovanog oružja (kako ga imaju Bošnjaci, tako ga imaju i Srbi). Netrpeljivost bošnjačkog življa prema državi Srbiji, koja traje već preko dve decenije, dostigla je najveći mogući stepen. Na ruku ekstremistima (i onima koji su krenuli za njima), išla je i činjenica da su na čelu srpskih vlada u tom periodu bile koalicije "od zla oca i još gore majke". U njima, do današnjih dana, učestvuju i sandžačke partije, bez obzira na sve pomenute animozitete. Ipak, dugogodišnje igre sa narodom u sandžačkim opštinama, dovele su do toga da su se "stvari otele" i mutivodama iz sandžačkih stranaka i vlastima u Beogradu koje im redovno pomažu da sačuvaju svoje pozicije.

Činjenice ne govore ništa dobro: u opštinama sa većinskim bošnjačkim življem, redovno se zviždi srpskoj himni (bilo na sportskim takmičenjima ili u drugim prilikama), a u danima verskih i praznika i sličnim prilikama, masovno se ističu zastave Turske i sve moguće "kreacije" bošnjačkih i sandžačkih znamenja.

Sa druge strane, grb, himna i zastava Republike Srbije smatraju se okupatorskim, a tako se gleda i na državnu upravu i sve što ima bilo kakve veze sa državom Srbijom. Dobro upućeni izvori Magazina Tabloid govore da je samo pitanje vremena kad će se desiti neki režirani incident u Novom Pazaru ili nekoj od sandžačkih varošica, pa da dođe do sukoba sa posledicama koje niko ne može da predvidi.

Bivši policijski funkcioner D.R., koji je dve decenije radio na teritoriji Sandžaka, uveren je da bi takav sled događaja naneo neprocenjivu štetu i Srbima i Bošnjacima, ali da su prilike najgore moguće te da je verovatnoća lošeg ishoda velika.

Pojedini albanski mediji u Prištini, otvoreno pišu o tome da je mogućnost pobune Bošnjaka u Sandžaku, nakon eventualnog priznavanja Kosova od strane Vučićevog režima, skoro realna (ovde se treba setiti čuvenog govora Slobodana Miloševića na dan kad je priznao poraz na izborima, gde predviđa, osim albanskog, još dva secesionistička pokreta, u Sandžaku i Vojvodini).

Istina, postoje političari u Novom Pazaru koji bi rado videli Sandžak kao oblast u nekom "proširenom Kosovu", ali građani, Bošnjaci, većina njih, ne misle tako. Naime, ta ogromna većina želi mir i radije bi da se dokopa ekonomskog, kulturnog i svakog drugog napretka u Srbiji. Problem je što svi oni pred sobom imaju sliku korumpiranih predstavnika bošnjačkih stranaka u Skupštini Srbije, večnog ministra svih vlada Rasima Ljajića, korumpiranog Sulejmana Ugljanina, kriminalnu vladu i njenog "Vođu", pa konačno, i nekadašnjeg muftiju Zukorlića , ne tako davno oštrog kritičara srpske politike, koji je danas, eto čuda, postao glas razuma.

Opšte je poznato da je ekonomska situacija u Sandžaku teška, da je velika nezaposlenost i visoka stopa kriminala. Na političkom vrhu među bošnjačkim vođama traju međusobne optužbe. Bivši ministar u Vladi Srbije, Sulejman Ugljanin, optužuje "večnog ministra" Rasima Ljajića i njegovog "poslovođu", Aleksandra Vučića, da "organizovano i uz pratnju 2.000 specijalaca" dovode "četnike" na novopazarski stadion, kad u goste dolazi neki od beogradskih klubova. Istina je, Vučićevi "navijači" nose slike Draže Mihailovića i pevaju: "Oj Pazaru, novi Vukovaru, oj Sjenice, nova Srebrenice!", dok "navijači" FK Novi Pazar skandiraju "Ovo je Turska", "Ovo nije Srbija" i slično…

Bošnjačko nacionalno veće ovo je jedva i dočekalo pa se obratilo za zaštitu Savetu bezbednosti, a Ugljanin je tim povodom izjavio da je rat u Sandžaku "vrlo blizu" te da su bošnjački političari, Rasim Ljajić, Muamer Zukorlić i Mirsad Đerlek "Udbini ljudi".

Umesto ozbiljnog razmatranja, sve opasnijeg stanja u sandžačkim opštinama, Vučićev internet portal "Telegraf" je 30. jula, komentarisao vest o udaru groma u Arap džamiju u Novom Pazaru, tumačeći jedno navodno narodno verovanja da je srpska velikomučenica (Ognjena Marija) poslala grom na džamiju u Novom Pazaru. U komentarima o ovoj vesti na internetu javila se teorija da je moguće da "…Ognjena Marija pali i kažnjava ognjem", te da je "udarila na muslimansku bogomolju".

I dok se Vučić ovako jadno i primitivno krije iza svoje neizlečive radikalske patologije, a u javnosti predstavlja kao "lučonoša" evropskih integracija, stvarnu politiku na Balkanu vodi neko drugi. Srbiju sada može da spasi samo epohalna promena kursa američke politike, koja je dijametralno suprotna zločinačkoj "inženjeriji" njenih prethodnih vlada.

 

©Geto Srbija

mterijal: List protiv mafije

I ZA “LAZU” TREBA VEZA: NOVA STRATEGIJA ZA ZARADU NA KLINICI ZA PSIHIJATRIJSKE BOLESTI U MANDATU VD DIREKTORKE!??

 

Dok ministar zdravlja pokazuje javnosti donirane najskuplje laboratorije i aparate, na kojima nema ko da radi, jer su stručni ljudi pobegli u inostranstvo, stvarno stanje u srpskom zdravstvu je porazno: pacijenti gladuju, bez higijenskih su uslova boravka, a zaposlene terorišu jurišnici Srpske napredne stranke. O tome govori i pismo koje su nam dostavili zaposleni.

 

………….

 

VD direktora dr Ivana Karličić Stašević na funkciju je stupila u septembru 2017. Zaposleni ni slutili nisu da će za tako kratko vreme od Klinike napraviti repliku „Doma za smeštaj starih lica"!

Odmah po dolasku na funkciju rukovodeća mesta je poverila sebi bliskim ljudima, ne samo zaposlenima na Klinici, nego i one sa kojima je sarađivala u njenim privatnim domovima za smeštaj starih lica. Neki su bili angažovani pored posla u Klinici dr Laza Lazarević i u privatnim domovima kao dopunsku delatnost.

Zanimljivo je da je na mesto pomoćnika direktora za nemedicinske poslove postavila dipl ecc Bojanu Smiljković, inače suprugu funkcionera SPS-a, koja je upošljena na ugovor o radu na određeno vreme, pod čudnim okolnostima.

Naime, kabinet ministra zdravlja je dao saglasnost da Klinika uposli diplomiranog ekonomistu, ali uz obavezu da VD direktora pribavi saglasnost od „Komisije za kadrovska pitanja" koja je osnovana pri Ministarstvu zdravlja, sa ciljem da se transparentno i racionalno postupa kod zapošljavanja nemedicinskih radnika u resoru Ministarstva zdravlja.

Nije poznato da je VD direktora tražila pomenutu saglasnost, a mesto pomoćnika je poverila osobi koja radi na određeno vreme do šest mesec, i što nije ranije bila praksa. U Klinici je pre dolaska B. Smiljković postojalo četvoro zaposlenih, sa istom kvalifikacijom.

Pomenuta Smiljković kao dokaz o stečenom obrazovanju donela je diplomu sa fakulteta u Bugarskoj, nije poznato da li je diploma nostrifikovana. Inače svekar pomenute je bio ambasador SRJ u Bugarskoj. Odmah po dolsku na funkciju svoju rođenu sestru i zeta postavlja na rukovodeća mesta i ako nemaju zakonom predviđeni broj godina radnog staža predviđen za te funkcije, minimum je pet godina radnog iskustva kao lekar specijalista.

U prvim danima mandata VD direktora od resornog Ministarstva Klinici su odobrena sredstva za prijem medicinskih tehničara u radni odnos, što je bilo prijatno prihvaćeno kod velikog broja zaposlenih, jer je do tada Klinika bila u uzlaznoj putanji i ličilo je da se radi na podizanju kvaliteta usluga za lečenje pacijenata, što je verovatno i bio cilj nadležnih iz resorne uprave.

Problem i neverica su nastupili kada je jedan od članova komisije za prijem u radni odnos imenovan Goran Mladenović, inače glavni tehničar prijemne službe, sa završenom srednjom medicinskom školom pozicioniran je visoko u strukture jednog od sindikata i obavlja poslove instruktora u jednoj privatnoj medicinskoj školi, polaznici škole praksu obavljaju u Klinici dr Laza Lazarević.

Prioritet i glavna „kvalifikacija" za prijem u radni odnos bila je diploma te škole, period za koji su polaznici ostvarivali diplomu je rekordno kratak. Najbliži srodnici aktivista sindikata koji predstavlja Goran Mladenović su po tome konkursu primljeni u radni odnos, a imali su završenu privatnu medicinsku školu.

Tako su radna mesta medicinskih tehničara poverena braći, sinovima i kćerkama članova izvrsnog odbora sindikata, i ako su do skoro radili kao mesari, vozači ili birotehničari, diplomu te privatne škole su pribavili u kratkom roku. Pominje se da je zapošljen sin jedne od estradnih umetnica koji je do ubrzanog školovanja u privatnoj školi za medicinske sestre- tehničare radio kao građevinski radnik.

U Klinici je veliki odliv medicinskih sestara i tehničara, često odlaze u inostranstvo, njihova mesta zauzimaju školovani na sumnjiv način. Veći broj glavnih medicinskih tehničara na odeljenjima u Klinici nema završenu Višu ili Visoku zdravstvenu školu, ta mesta obavljaju srednjoškolci koji žele vlast i ako znaju da za to nisu kvalifikovani.

U prethodnoj deceniji o trošku Klinike izobrazovan je veliki broj Visokih strukovnih medicinskih tehničara, ali nisu spremni da krše etičke norme, pa im rukovodeća mesta nisu nikada ni poverena, na taj način je osujećena namera Ministarstva da se nivo zdravstvene nege podigne u korist kvaliteta.

Kroz Kliniku se proneo glas da je VD direktora odobrila i uplatila sredstva za školovanje Gorana Mladenovića u inostranstvu, što je protivzakonito i neracionalno, jer u Srbiji postoji više obrazovnih ustanova koje školuju kadrove za taj obrazovni profil.

Nije poznato da je resorno Ministarstvo odobrilo plaćanje školarine pomenutom medicinskom tehničaru. Zaposlenima je sve to bilo čudno , a neretko su bili svesni da VD direktora „kupuje mir sa jednim od sindikata" ostala tri sindikata trpe pritisak i odliv članova. U isto vreme predstavnici drugih sindikata bivaju pomereni sa svojih radnih mesta na slično kategorisana radna mesta, verovatno kao upozorenje!

U celom direktorovanju VD direktora vrši stalne pritiske na zaposlene koji se ogledaju u čestim smenama dotadašnjih rukovodilaca. Na njihova mesta su dovedeni manje ili nedovoljno iskusni, ali dovoljno saradljivi kadrovi. Često otvaranje nekih afera imalo je kao ishod smenu rukovodilaca toga odeljenja, afere bi odmah stale jer su imale i cilj da opravdaju postupak koji sledi.

Zaposleni na mestima servirki i spremačica odmah po dolasku VD direktora trpe pritisak i to traje do danas. Obavljali su u isto vreme više nespojivih poslova – na primer, bile i servirke hrane i spremačice.

Po nalogu inspekcije ta zanimanja su razdvojena, ali ostao je mali broj zaposlenih što je rezultiralo odsustvom sa posla zbog bolesti u do tada neviđenom broju. Razlog je umor i iscrpljenost i pogoršanje hroničnih bolesti kod zaposlenih.

Racionalizovan je broj zaposlenih do toga nivoa da zaposleni na tim mestima rade ceo dan, a ne 7-8 sati dnevno, što je predviđeno zakonom, jer sa tako malim brojem radnika nemoguće je napraviti raspored rada, a da njihovo vreme za rad i odmor bude u zakonskom okviru.

Takođe posao spremačice u Sektoru Padinska Skela popodne ne obavlja niko a menadžment to ne vidi kao problem i rizik za boravak zaposlenih i pacijenata. Na to stanje se ne žale rukovodioci odeljenja jer su poučeni iskustvom onih koji su kolegijalno ukazivali na propuste i ubrzo bili smenjeni sa rukovodećih radnih mesta, ili bili premešteni na druga radna mesta.

To svakodnevno premeštanje zaposlenih, bliskost VD direktora sa sindikatom iznošenjem na kolegijumima da za postupke ima apsolutnu podršku ministarstva, zaposlene je dovelo u poziciju straha.

Rad Klinike koja je i obrazovna ustanova se srozao, strategija za zaradu je postalo smeštaj lica na ,,čuvanje "uz zvaničnu materijalnu nadoknadu. Pacijenti ili njihovi srodnici su u obavezi da za uslugu pribave uput nadležnog fonda za lečenje, a uz to vrše doplatu na zvaničan račun Klinike, o tome potpisuju ugovor i za istu uslugu Klinika ostvaruje zaradu po dva osnova. Ta sredstva se troše na način poznat menadžmentu Klinike.

Štednja je naložena na svim nivoima, ali ne da pacijenti budu gladni i da se štedi na higijenskim sredstvima, pa da se za pacijente i zaposlene ne obezbede ubrusi ili toalet papir i slične potrepštine.

Na početku 2018. godine računi za službene mobilne telefone zaposlenima su povećani i za duplo, što je bilo čudno većini. Dilema je brzo razrešena za uži krug rukovodilaca kupljeni su skupi „ajfon" telefonski aparati pod devizom "za 1. dinar".

Svima je poznato da se u tome slučaju operateru mora uvećati promet u saobraćaju do nivoa da može opravdati cenu telefonskog aparata za 1 dinar. Pomenuti telefoni nisu vidljivi u prometu knjiženja, ali su vidljivi u otpremnicama i službi za likvidaciju, što ukazuje na naum onoga koje to naložio. Pominje se veliki iznos, vrednosti desetak aparata iznosi oko 800.000 dinara. Možda su troškovi i veći jer su se mnogo uvećali troškovi za mobilnog operatera u saobraćaju.

Taj novac bi rešio mnogo problema u funkcionisanju Klinike, koja je u dugovima do guše. Za sve račune spoljnjim saradnicima Klinika kasni sa isplatama pa i duplo duže od projektovanog ugovorom. U Klinici su česte i krađe, o tome se obavesti MUP, a za ishod istrage niko ne mari. Pohlepa za skupim telefonskim aparatima probudila je revolt i srušila iluziju da se štedi kako bi Klinika izašla iz duga!

Jasan je nepotizam i želja za ostvarenjem dobiti pojedinca, a na teret svih zaposlenih kao i pacijenata. Saradljivo osoblje koje je u manjini za svoju lojalnost dobija pravo na prekovremeni rad u iznosu od 40 sati mesečno. Neretko se taj rad i ne ostvari. o tome su ranije pisali mediji.

Na ovaj način obaveštavamo nadležne i javnost da izvrše proveru navoda i da spreče samovolju malog broja ljudi kojima je klinika izvor za ostvarivanje privilegija bez osnova.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

MA KAKVO BRE „SVETLO NA KRAJU TUNELA“, KAKVI BAKRAČI… EU JE BIROKRATSKA MAŠINERIJA KOJA DONOSI I SPROVODI ZAKONE PO DIKTATU EVROPSKIH KOMPANIJA!!?

 

Evropskom Unijom upravlja krupan kapital okupljen u organizaciji „European Round Table of Industrialists" (ERT) koja je pre više od tri decenije napravila skicu puta u zajedničko evropsko tržište.

Pre osam godina formulisana je „Agenda 2025." kojom se predviđa uklanjanje svih dosadašnjih društvenih normi kako bi se jedinka osećala potpuno slobodno i prestala da se interesuje za politiku. Sve ovo je ušlo i u dokument Komisije EU o razvoju do 2020. godine.

 

                Fridrih Emke (dopisnik iz Frankfurta)

 

Evropska Unija ima tri tela na vrhu koja odlučuju o njenoj politici, a najmanje uticaja ima telo koje je narod direktno izabrao. Parlament EU se sastoji od poslanika koje su na direktnim izborima izabrali žitelji EU, Savet EU se sastoji od predsednika država i vlada zemalja-članica, a Evropska komisija je najviši izvršni organ Unije, odnosno njena vlada. Članove Komisije bira Savet, a Parlament ih potvrđuje i tu se, otprilike, završavaju njegove ingerencije.

Savet formuliše i predlaže zakone koje odobrava Komisija, iako je ona izvršno, a ne zakonodavno telo. Parlament, koji je zakonodavni organ, može Komisiji samo da predloži usvajanje nekog zakona. Građani i sami mogu da predlažu pojedine zakone, ali samo ako u roku od godinu dana sakupe milion potpisa iz najmanje četvrtine zemalja-članica. Ovakav predlog zakona odlazi pred Evropsku komisiju koja može, ali ne mora da ga usvoji.

EU je svojevremeno zamišljena kao konfederacija zemalja-članica, zbog čega su centralne institucije podređene onima na nacionalnom nivou, ili bi bar tako trebalo da bude. Zbog toga je neuobičajeno puno moći preneto na Savet EU, svojevrsni gornji dom (uporediv sa senatom kongresa SAD) koji po pravilu sve odluke donosi jednoglasno, mada je u pojedinim situacijama dovoljna i većina glasova.

Četvrta i najmoćnija institucija Evropske Unije se, međutim, nigde ne pominje, nema je ni u jednom zvaničnom dokumentu. Reč je o „European Round Table of Industrialists" ("Evropski okrugli sto industrijalaca", skraćeno ERT) na čiju inicijativu iz 1983. je formirana Evropska Unija deceniju kasnije.

ERT-ov radni papir o pospešenju konkurentnosti kompanija iz EU pretočen je, primera radi, u martu 2000. u takozvanu „Lisabonsku strategiju" Evropske Unije. Koliki je već u to vreme bio uticaj ERT-a vidi se iz toga da je zasedanje Saveta EU u Lisabonu bilo vanredno sazvano, umesto da se čeka na samo nekoliko nedelja kasnije održano redovno zasedanje.

ERT je osnovan 1983. godine na inicijativu 17 direktora najmoćnijih zapadnoevropskih kompanija i dvojice evropskih komesara. Najzaslužniji za ovo okupljanje bili su tadašnji direktor „Volvoa" Per Gilenhamar, koji je izabran i za prvog predsedavajućeg ove inicijative, kao i komesar za privredu i industriju Etijen Davinjon.

„Volvo" je švedska kompanija, a Švedska u to vreme nije bila članica Evropske zajednice, tako da je učešće Gilenhamara u osnivanju ERT-a dokaz kako se sve ono što se kasnije dešavalo bilo unapred planiralo.

Osim pomenute dvojice, osnivačkom sastanku su prisustvovali i Umberto Anjeli („Fiat"), Helmut Mauher („Nestle), Oliver Leserf („Lafarge Coppée"), Volfgang Zelig („Siemens") i drugi.

ERT nema članove, već u njegovom radu učestvuju direktori 50 najvećih evropskih koncerna i to isključivo po pozivu.

Već na svom prvom sastanku 1983. ERT se zauzeo za ujedinjenje Evrope u skladu sa potrebama krupne industrije. On još uvek ima iste ciljeve i u svom radu najviše se suprotstavlja kako nacionalnim interesima pojedinih država-članica, tako isto i pravima radnika koji bi mogli da oslabe konkurentnost (odnosno prihode vlasnika) evropske privrede. Još na samom početku, odnosno 1983. ERT je tražio da države-članice tadašnje Evropske zajednice i buduće Evropske Unije budu lišene prava na veto.

Osnivanje zajedničkog evropskog tržišta, koje je ERT predložio 1983. godine, opravdavano je navodnom željom da se pospeši produktivnost evropskih kompanija koje bi na raspolaganju imale tržište od pola milijarde kupaca.

U međuvremenu je ERT, međutim, proširio svoja interesovanja i umnožio savetodavne uloge u kojima se pojavljuje na strani evropskih zvaničnika. Danas se ovo udruženje intenzivno meša i u pitanja digitalne privrede, energije, klimatskih promena, obrazovanja, korporativnog finansiranja i oporezivanja, trgovine i investicija. U suštini, ERT se u sve meša.

Nevladina organizacija „Corporate Europe Observatory" kritikovala je u svom izveštaju od 16. aprila 2012. veliki uticaj koji je ERT imao na takozvane "Delorove komisije". Poslednji predsednik Evropske zajednice Žak Delor predvodio je u periodu od 1985. do 1994. tri Evropske komisije koje su postavile osnove za zajedničko evropsko tržište i valutu.

ERT je imao, kako se navodi u izveštaju, esencijalni uticaj na njihov rad, a preko pojedinih članova, direktora najvećih koncerna i na pojedine nacionalne vlade kako bi se bez većih zastoja formirala Evropska Unija bez da se u zadovoljavajućoj meri regulišu i sputaju snage slobodnog tržišta. CEO smatra da se tada propustila prilika da se formira „socijalna Evropa", kako je obećano biračima.

Nastavak „Lisabonske strategije" bila je takozvana „Strategija Evrope 2020."  koju je Evropska Komisija objavila u martu 2010. godine. Samo mesec dana ranije, ERT je doneo dokument pod nazivom „ERT’s Vision for a competitive Europe in 2025" (skraćeno često nazivan „Agenda 2025.") iz koga se vidi da je EK svoje ciljeve do 2020. preuzela iz ovog papira.

Najviše sličnosti dva dokumenta pokazuju upravo u domenu politike gde ERT, kao udruženje industrijalaca, sebi dozvoljava veliku slobodu. I „Strategija Evrope 2020.", kao i „Agenda 2025." predviđaju u narednom periodu kako proširenje ljudskih sloboda (biće dozvoljeno i društveno prihvatljivo skoro sve), tako isto i povećanje migracija.

Široko postavljene ljudske slobode su za članove ERT-a zato značajne, jer bi predstavljale socijalni ventil, tako da ljudi ne bi više brinuli o politički značajnim temama. Migracije znače da će tržište rada zadržati (za industrijalce iz ERT-a) zdrav nivo konkurencije kako radna snaga ne bi previše poskupela.

U „Agendi 2025." se smatra da pojedini radnici u Evropi jesu veoma skupi (na primer u Švedskoj ili Nemačkoj), ali da su i toliko efikasni da se isplate. Sa druge strane, strani radnik (posebno migrant) u, na primer, fabrici u Švedskoj nije isto efikasan kao i njegov švedski kolega, zbog čega je potrebno izračunati prosek vrednosti rada onih najefikasnijih i onih najneefikasnijih radnika i toliko plaćati i jednima i drugima. Migranti tako služe, između ostalog, i da bi se snižavala cena rada u Evropi.

ERT je u međuvremenu zvanični lobista u institucijama Evropske Unije, ali se nerado otvoreno pojavljuje u toj ulozi. Njegov uticaj je i dalje enormno veliki upravo preko direktora koncerna koji imaju pristup članovima vlade svoje zemlje. Danas su članovi ovog udruženja direktori kompanija kao što su: Telefónica, Telecom Italia, BASF, Heineken, Nestle, Vodafone, Total, Bayer, FIAT, Nokia, Airbus, MOL, ThyssenKrupp, Royal Philips Electronics, Ericsson, Lafarge, Siemens, Deutsche Telekom, AB Volvo, Rio Tinto, Air Liquide čiji je direktor Benoa Potier trenutni predsedavajući), BMW Group, OMV, Henkel, E.ON, Royal Dutch Shell…

Odluke u Evropskoj Uniji se tako donose što se ciljevi ERT-a pretoče u zakonski akt koji donese Komisija EU posle odobrenja koje dobije od Saveta EU.

Parlament se pri tome ne pita.

 

     Briselski biznis

Fridrih Mozer i Matje Liter snimili su 2013. dokumentarni film pod naslovom „Briselski biznis – Ko upravlja Evropskom Unijom" u kome prikazuju netransparentnost evropskih institucija i veliki uticaj lobista.

„European Round Table of Industrialists" (ERT) se pominje kao najuticajni lobista koji uspeva da izdejstvuje da se odluke donose u skladu sa njegovim predlozima. Tako su, navode autori jedan primer, sva zakonska rešenja koja se tiču evropske transportne mreže prepisana iz dokumenata ove organizacije.

U svom izveštaju iz 2000. godine raniji predsedavajući ERT-a Kit Ričardson citira jedan drugi dokument u kome se kaže kako je jedini način da bi se skrenula pažnja lidera tadašnje Evropske zajednice to da se preda predlog uz primedbu da potiče od ERT-a. On nastavlja konstatacijom kako u Briselu deluje oko 5.000 lobista, tako da je neophodno unapred odrediti agendu za sprovođenje svake odluke, kako bi se sprečilo da se provuče zakon koji nije predložio ERT. Faktički, Ričardson je predlagao da ERT EU Komisiji i Savetu preda listu sa zakonima koje on predlaže, da slučajno ne bi bio izabran neki tuđ predlog.

Kompanije čiji su direktori članovi ERT-a zapošljavaju danas nekoliko miliona radnika u celom svetu i ostvaruju godišnji promet od oko 500 milijardi evra.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

KRATAK OSVRT NA SLUČAJ NOVE DRŽAVNE SLUŽBENICE SA OBAVEZNIM PITANJEM – DA LI JE UVEK SVE NA PRODAJU!??

 

Pred desetak hiljada građana na mitingu u Kosovskoj Mitrovici, Vučić je posebno pozdravio prisustvo Milene Ivanović, koja je stajala u prvom redu zajedno sa najvišim predstavnicima države i vlade Srbije u kojoj je zaposlena.

Nije, međutim, jasno da li je ona tu privedena ili samo dovedena kao svi koji imaju državni posao. Ili je došla svojom voljom, mada je na sahrani Olivera u Beogradu izjavila da njena noga nikad više neće kročiti na Kosovo. Ili se i sama pitala kako se tu našla i šta će tu, dok se Vučić glasno pitao gde su granice države koju vodi. I niko da mu kaže da pogleda Ustav i Miroslavljevo jevanđelje na kojima je dao zakletvu, piše kolumnista Miodrag Mile Isakov, bivši potpredsednik u Đinđićevoj vladi i ambasador u Tel Avivu.

 

                   Piše: Mile Isakov

 

 

Bio je Vučićev Gazimestan i ništa. Osim što je po ko zna koji put pogazio datu reč da će tu saopštiti svoj plan za rešenje Kosovske trilogije.

Prema njegovoj najavi ovo je trebalo da bude treće, završno poglavlje Kosovskog ciklusa, posle prvog ispisanog davne 1389, i drugog na Gazimestanu 1989., ali je u poslednji čas Vučić shvatio da ovo nije ta godina koja treba da se završava sa brojem devet, pa je celu stvar odložio do naredne 2019.

To je nedvosmisleno poručio nedovršenom rečenicom, kada je ustvrdio da nije istina da mora da preda Kosovo do kraja ove godine. Nije rekao šta je istina, i nije rekao da to neće učiniti, samo da neće ove godine. I uopšte, uglavnom je govorio šta nije istina, šta neće uraditi i šta neće dozvoliti, umesto istine i svojih pravih namera.

Prosto je neverovatno da se u tako dugom govoru, skoro sat vremena, ništa ne kaže. Zapravo, rekao je on svašta, za svakog ponešto, ali baš zato kontradiktorno, tako da jedno drugo potire. Naprimer, u patriotskom delu izlaganja posebno je naglasio: "…Ne nudim vam oružje i municiju, ali vam garantujem da nikome nećemo dozvoliti da protiv vas upotrebi oružje i municiju", da bi posle priče o naoružavanju naše vojske najmodernijim oružjem i oruđem, pri kraju govorancije zaključio: "Nisam govorio o oružju jer ja to ne želim i ne znam"!?

Za Vučićev mentalni sklop, sasvim je logično da priča koja je počela 1389., sa devet Jugovića, bude zaokružena 2019., kada će on konačno da pogazi devetu božiju zapovest koja, prema tumačenju vladike Nikolaja Velimirovića, kojeg on inače voli često da citira, glasi: "…Ne budi lažan ni prema sebi, ni prema drugima. Kad preuznosiš sebe i hvališ se pred ljudima, ljudi ne znaju, no ti sve znaš. Ako ponoviš tu lažnu svedodžbu o sebi više puta, ljudi će se vremenom uveriti da ih lažeš. A ako neprekidno ponavljaš jednu laž o sebi, ljudi će svi znati da ti govoriš laži, no tada ćeš ti početi verovati sam u svoje laži i tako će laž za tebe postati istina. A, kad govoriš laži o drugom, taj čovek zna da si ti lažni svedok. I ti znaš da lažeš, tako si ti drugi svedok protiv samog sebe. A, Bog je treći svedok. Kad god, dakle, iskažeš lažno svedočanstvo, znaj da su trojica svedoka protiv tebe. I znaj da će te jedan od njih prokazati celom svetu…"

Dakle, na Kosovu ništa novo, posebno ništa istorijsko. Istorijske su samo laži da nema nikakvog sporazuma i da ga skoro neće biti. Kao i izjave da kosovske Srbe on, Vučić, neće da laže i nikad neće pozivati na oružje, a istovremeno, da se ni jednog trenutka neće dvoumiti da ih odbrani ako budu napadnuti. Samo nije rekao kako?

Kako on to zamišlja kad i njega, predsednika države, običan kosovski policajac može da zaustavi na sred puta i vrati nazad, sa sve obezbeđenjem i pratnjom? Novost je ipak da predsednik javno priznaje da ne zna gde su granice države koju vodi.

"…Nije istina da hoću da menjam granice, jer gde su nam granice? Mi mislimo jedno, Albanci drugo, neki u svetu jedno, neki drugi drugo".

Halo, predsedniče!!! Zemlja zove! Nije važno šta ko misli gde su nam granice, nego šta piše u Ustavu, na kojem si se zakleo! Upravo zbog toga ti ni ne nazireš rešenje jer ga nema tu gde ga ti tražiš. Nema rešenja u dogovoru sa Tačijem, dok obojica ne postanete vlasni da pregovarate o kompromisu koji očigledno izlazi iz okvira Ustava i vaših nadležnosti.

Da bi se uopšte moglo pristupiti traganju za rešenjima koja podrazumevaju nove granice, mora se promeniti Ustav, što ne zavisi od Albanaca, na koje se već tradicionalno prebacuje krivica za svaki promašaj vlasti u Beogradu. Ustavom se moraju otvoriti mogućnosti za takav kompromis i utvrditi ovlašćenja za pregovare, opet isključivo po Ustavu.

A onda, ako Vučić dobije takav mandat, što ne bi trebalo da mu bude problem s obzirom na odnos snaga u Narodnoj Skupštini, mora prestati da lično ili preko svojih trbuhozboraca, o Albancima govori sve najgore. Ne ide, brate, da narodu nudiš suživot sa onima za koje uredno širiš glas da bi nas najradije žive pojeli. Nema kompromisa, pa bilo to i razgraničenje, bez primirja i pomirenja onih koji na to treba da pristanu. Dva naroda, koji su kroz istoriju itekako umeli da žive zajedno i da se poštuju i pomažu.

Da naš najveći problem nije u Albancima, nego u nama, najbolji je primer Milena Ivanović, koju je Vučić posebno pozdravio uz najavu da će ulica koja nosi ime njenog ubijenog supruga Olivera Ivanovića, biti najlepša u Kosovskoj Mitrovici.

Ni najdobronamerniji posmatrači ne mogu da se ne zapitaju otkud ona tu na Vučićevom mitingu u prvim redovima, rame uz rame sa najvišim državnim zvaničnicima. Kako se to slaže sa poznatim kritičkim odnosom njenog pokojnog supruga prema toj vlasti u Srbiji i njenom odnosu prema Kosmetu i Srbima koji tamo žive?

Posebno, imajući u vidu satanizaciju kojoj je bio izložen od te vlasti, kao i (ne)angažovanje režima u Beogradu u otkrivanju njegovih ubica. Oni koji ne mogu da razumeju tako radikalnu promenu Mileninog stavа, koja je neposredno posle sahrane u Beogradu izjavila da njena noga nikad više neće kročiti na Kosovo, sada su prvi put saznali da je ona u međuvremenu zaposlena u vladi Srbije, odnosno u kabinetu premijerke Ane Brnabić. Malo bolje obaveštenima nameće se pitanje i otkud ona u vladi, pošto se sećaju kako je svojevremeno na pitanje novinara da li će nastaviti Oliverovu borbu izjavila: "…Politiku mrzim više od svega, u te vode ne bih ušla ni po koju cenu!".

Znam da nije lepo, a ni politički korektno, napadati ženu, pa još udovicu sa dvoje maloletne dece, ali nije lepo ni gledati je kako se ponižava u sprezi sa najvećim političkim neprijateljma njenog mučki ubijenog supruga, kojem su upravo oni nacrtali metu na čelu. Da ne govorimo sad o tome da se sumnjive okolnosti pod kojima je likvidiran, odnose i na njih, bar dok se ne završi istraga i otkriju izvršioci i naručioci atentata na Olivera Ivanovića.

Ne mora ona da ih optužuje, ali ne mora i ne sme ni da ih amnestira od moguće krivice i odgovornosti. A upravo to radi svojim prisustvom na njihovom mitingu. I ne samo tako, nego i svojim izjavama, koje su radikalno drugačije od onih koje davala neposredno posle atentata. "…Znamo ko te je ubio, ali oni koji su to uradili moraju da znaju da se to neće tek tako završiti", bila je njena prva izjava od koje je čini se odustala. Zašto?

Da li zato što se u međuvremenu zaposlila u vladi Srbije? Jasno je da ona sad mora da se sama stara o egzistenciji, svojoj i svoje dece, ali ostaje pod znakom pitanja da li je to najbolje rešenje, da stane pod zaštitu onih čiju Oliver nikako nije želeo. I njemu su nuđene razne političke pozicije u Beogradu, da bi bio sklonjen sa Kosova i ućutkan, ali je on sve odbio, što ona svakako dobro zna.

Sa tim činom, stajući pod taj kišobran, kompromituje i njega i ono za šta se borio i platio životom. A nije da nema kvalifikacije i na osnovu toga drugačije mogućnosti za zaposlenje. Ona je doktorirala na Ukrajinskom jeziku i ranije već radila kao docent na beogradskom Univerzitetu.

Ništa ne bi bilo prirodnije i čistije nego da se tamo i vratila, čak i uz eventualnu pomoć režima ako je neophodno, jer taj režim objektivno ima odgovornost, pa i obavezu da pomogne Oliverovoj porodici. Istina i to je državni posao, ali sa mnogo više digniteta, jer Univerzitet ipak ima nekakvu autonomiju.

Ovako, sa pozicije direktno zavisnog državnog činovnika, kad učini ili kaže bilo šta, nikad nije jasno koliko je iskreno a koliko iznuđeno. I sumnjivo je uvek kad podržava, brani ili hvali Vučića, a sve je više toga. Demantujući spekulacije da Vučić nije hteo da primi Olivera Ivanovića nekoliko dana pre ubistva, nedavno je, na primer, izjavila: "…Ta informacija nije tačna. Oni su se ranije dogovorili da se vide, ali do tog sastanka nije došlo". Narod bi rekao, nije šija nego vrat.

Sve u svemu, tužno je gledati kako se povija žena koja se tako odlučno i hrabro borila za svog supruga dok je bio u albanskom zatvoru pod optužbom za najteže ratne zločine. Tim pre što time ne blamira samo sebe, nego i njega.

Sad izjavljuje kako je Vučić mnogo pomogao i njoj i Oliveru, a ne pada joj na pamet da bi i to mogao biti razlog za targetiranje i progon njenog supruga od strane Vučićevih hijena. Ako je pomogao, a ovaj posle izlaska iz zatvora nije pokazao dovoljno zahvalnosti, već naprotiv nastavio da se joguni?

U svakom slučaju, slučaj državne službenice Milene Ivanović je poučan, a naravoučenije bi moglo biti: Ne mešaj se sa pomijama da te svinje ne pojedu. A, sa stanovišta spoznaje vremena u kojem Vučić upravlja ljudskim sudbinama, zanimljiv je, jer nije jedini.

Nešto slično je prošla i Ružica Đinđić, koja je u jednom trenutku slabosti morala čak da izjavi kako je Vučić podseća na njenog Zorana. Posle toga se pokrila ušima i nestala, ali bar je niko ne pita za nasleđenu imovinu.

Tako nekako je i sa Šešeljem, koji se više ne buni ni protiv čega, pa čak ni protiv predaje Kosova. Sve se postiže podmićivanjem i ucenama. Tako je Vučić pokušao i ovom prilikom sa kosmetskim Srbima, kada im je umesto rešenja sudbinskog pitanja zamazivao oči sa parama koje će uložiti u njihove opštine.

Da li je moguće da je sve u lovi, da je baš sve na prodaju?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NIJE PRIORITET SAMO LEČENJE: TESNA SPREGA VLASTI I KRIMINALNIH RADNJI U VRHOVIMA ZDRAVSTА!!???

 

Objavljujemo pismo grupe lekara Kliničkog centra Srbije o stanju u srpskom zdravstvu koje traje već tri decenije. Lopovluk je neuništiv. Izgleda da može samo prepadni vod da ga reši…

 

    ……….

 

Dugogodišnja direktna povezanost BIA sa narkomafijom vidi se kroz angažovanje ministra Lončara za predsednika Komisije za drogu Vlade Srbije, ali njegov boravak na splavovima i noćnim klubovima po Beogradu u prethodne dve godine nije bio slučajan. BIA je pripremala svog masovnog ubicu za ovo mesto, pošto Vučić mora sve da aminuje, što dođe iz BIA, jer su ga ucenili radnjama njegovog brata i drogiranjem sina Danila.

Naime, po kafićima oko hrama Sv. Save, agenti BIA i navijači navukli su Vučićevog sina Danila da šmrče drogu i kamere obezbeđenja su ga snimile u nekoliko lokala. Onda su Lončar (koji je često u tim kafićima sedeo sa predsednikom Višeg suda), sa Aleksandrom Stepanovićem, i njegova ekipa iz BIA prikazali Vučiću kako vlasnici tih kafića imaju ucenjivačku dokumentaciju o malom Danilu. Vučić i onako nervno rastrojen, naređuje Neši (Stefanoviću) da vrši racije i pozatvara određene kafiće oko hrama Sv.Save sa spiska koji su mu doturili Lončar i ostaci zemunskog klana u BIA.

Ovakvo manipulisanje Vučićem ta mračna ekipa vrši već pet godina, a sada im je preko MUP i Neše raščistio teren za mirno dilovanje narkoticima, jer je policija očistila konkurenciju. Lončar mu se onda žali kako ima pune ruke posla i ne može da stigne da sređuje KC Srbije i ostale afere u zdravstvu, što sumanuti vođa aminuje iz navodnog razumevanja. Lončarovo često iznajmljivanje elitnih kurvi nije bilo samo zbog njegovih perverzija, već i za ucene kojima su ga agenti BIA naučili da se bavi putem podmetanja kurvi raznoraznim protivnicima, pre svega u zdravstvu.

Zacementirana pozicija ministra ogleda se i u izjavi Milovana Bojića kako su evidentni pozitivni radovi u zdravstvu, a poznato je da je Bojić bio tekstopisac svih konferencija za štampu koje je Šešelj sazivao o Lončaru. Prosto je sramota koliko se odjednom Bojić plaši Lončara, da je Šešelj morao da pređe na svog sina Aleksandra, pa njemu da uruči tekstove o Lončaru da čita u skupštini, jer ga se drugi radikali plaše.

Naši izvori pouzdano znaju da je prilikom protivljenja Lončara oko postavljenja Bojića na Dedinju, Vučiću iz štaba radikala sve predato Lončaru, a da je on, pregledavši dokumentaciju, rekao – znam ja sve to i mnogo više – ali ga nije smenio nego ostavio, a ucenio postavljenjem Bojića na Dedinje, tako da Lončar u medijima objavi da je to njegov lični izbor. Kakva parodija.

Dok se obaveze oko učrvšćivanja glavnog dilera narkomafije sa korenima u Milogori, Lončaru, učvršćuju, Vučić se bavi pranjem brata-lopova i sina-narkomana, umesto da se zapita gde je 437 miliona evra iz poliklinike KC Srbije nestalo za useljenje preostalih osam spratova te zgrade, koji su prazni 30 godina.

Milika Ašanin, pion Zlatibora Lončara, to pitanje nikad nije smeo da pokrene, a kada ga je prof. Miljko Ristić sa šefom pravne službe Jovom Atanasijevićem pokrenuo, ubrzo je bio smenjen a Atanasijević penzionisan.

Reč je o bandi istih ljudi u KC Srbije, koji jatakuju lica gonjena od pravosudnih organa po klinikama u KC Srbije, među kojima je najdrastičniji slučaj koji su mediji propratili, ležanja prestupnika na plastičnoj hirurgiji ni manje i više nego tri godine!

Lončar čestite i poštene lekare zlostavlja i tera na emigraciju. Dopustio je agentima stranih ministarstava zdravlja da drže kurseve stranih jezika, čak i u prostorijama državnih bolnica, otvoreno pozivaju kolege na emigraciju, što nije zabeleženo u radu ni jednog ministra zdravlja na svetu, ali nije zabeleženo ni javno i otvoreno nagrađivanje kriminalaca u zdravstvu, kakvo vrši Lončar ovih dana. Što veći kriminalac, to brze napreduje u bolnici!

Što veći kriminalac, to brže napreduje u bolnici, a ni jedna vlast niti služba BIA, UBPOK…u poslednjih 25 godina nije rešila problem pljačke u zdravstvu započete početkom devedesetih godina sa uvođenjem sankcija, kada su Miloševićevi kadrovi otpočeli kriminalne radnje i prema osoblju i prema pacijentima. Tada se to tolerisalo da ne bi zdravstveni sistem propao zbog sankcija koje su pretile da ugroze normalan proces rada, od nabavke osnovnih medicinskih sredstava pa do odlaska najučenijih u inostranstvo.

O tome je nešto više govorila dr Slobodanka Gruden, sa mesta gradonačelnika Beograda, koja nije nikad svoje kolege i struku zaboravila, ali kada je dotakla ovu temu, na volšeban način isplivao je njen potrčko Nebojša Čović, kome je u centrali SPS kod Kolarca data kompromitujuća dokumentacija o dr Slobodanki Gruden. Reč je bilo o nekim papirima oko poslovanja gradskih službi sa kojima dr Slobodanka Gruden nije imala nikakve veze, ali se smatrala odgovornom po funkciji, tek da se Nebojša Čović kao hijena posluži otpacima i sedne u njenu fotelju.

Prvi koji se takvom načinu rada priklonio bio je akademik Ljubiša Rakić, koga je u CK KPJ Srbije izgurala kao svog ljubavnika, žena Jovana Veselinova,pa je napravio niz afera na prištinskom univerzitetu. Međutim, kao osnivač Munove sekte za Balkan (osnivački kongres bio u Sava Centru), uspeo je da ubedi neke policajce željne napretka u karijeri, kako je članstvo u sekti moderno u svetu, pa je imao operativne podatke o toku istraga. Pred njegovo hapšenje dobio je informaciju i otišao kod Slobodana Miloševića u predsedništvo da moli za milost.

Posle osam sati čekanja dočekao je predsednika, koji nije imao pojma za ovu istragu i čuvši od Rakića čarobnu rečenicu: "…Druže predsedniče, nezgodno je da se hapsi jedan Srbin, profesor Prištinskog univerziteta, baš sada…"

Milošević je sve istrage obustavio. Rakić potom prelazi u Beograd i počinje njegov vrtoglavi uspon, velika karijera, pre svega u SANU, gde je danas potpredsednik, ali i zaštitnik svih kriminalaca u zdravstvu, koji su od pre 25 godina shvatili da je on jedini koji može da ih pomiluje kad zagusti. Ovim primerom smene dr Slobodanke Grudeni napredovanja akademika Ljubiše Rakića, želimo da vam prikažemo metodom komparacije dva slučaja, kako je vrh SPS-a počeo da uništava čestite i poštene kadrove, a dovodi šljam u vrh zdravstvenog sistema.

To je posle 5. oktobra na žalost nastavljeno još daleko više i drastičnije, a glavnu ulogu su imalu kadrovi SPS-JUL koji su prešli u DS, kao na primer direktor i Hirurške klinike Predrag Peško, koji je bio na svim plakatima JUL po gradu, a onda, 6. oktobra 2000., osvanuo je u Demokratskoj stranci, postao direktor klinike, osnivač Novog sindikata zdravstva (za koji se danas vezuje za milionske afere!) i glavni zaštitnik kriminalaca u zdravstvu.

Nije to jedini primer. I ti primeri se ponavljaju i 2012. godine kada kadrovi DS prelaze u SNS i već šest godina besprizorno pljačkaju i građane i kolege, bez imalo straha da će biti procesuirani. Slika u zdravstvu je slična kao na primer u Vladi Srbije, u kojoj su od bivših radikala samo Nebojša Stefanović i Jadranka Joksimović, dok su svi ostali ministri SPS-JUL-DS-G17, dakle eksponenti stare pljačkaške garde.

Državni sekretar u ministarstvu zdravlja, stari kadar SPS koji nikada nije menjao stranku, prof.dr Vladimir Đukić, rekao je na više sastanaka u ministarstvu da nigde ne može da se uđe u trag nestalom novcu za poliklinike KC Srbije (437 miliona evra), ili, prevedeno na srpski, toliko je ukradeno.

Na sajtu Evropske investicione banke jasno piše da je za rekonstrukcije Kliničko-bolničkih centara po Srbiji povučeno u dva navrata ukupno 800 miliona evra, ali ovde se taj novac nigde kroz papire ne vidi. Prof.dr Dragana Jovanović je insistirala u vreme DS da je G17 u sprezi sa tajkunom Miškovićem izvršio pljačku zdravstvenog fonda i zbog toga postala savetnik ministra Lončara sa zadatkom da se afera razotkrije. Umesto toga izmarširana je iz ministarstva nazad na plućnu kliniku i rečeno joj je da ćuti do penzije, što ona i radi, a milioni koji su nestali iz fonda nikada nisu ispitani do kraja, jer se dolazi do novopečenih naprednjaka, nekada članova DS i G17.

Ugledna profesorka Zorica Kojić iz Nemačke, prošle godine je dolazila u Srbiju da pomogne svom narodu najnovijim dostignućima svetske medicine. I ministar Lončar je lepo primio. Međutim, kad je došlo do konkretne realizacije i pomoći pacijentima, pre svega deci oboleloj od raka, profesorka je naišla na neshvatljive problem od hohštaplera koji su postavljeni na funkcije u zdravstvu, da je glavom bez obzira napustila Srbiju.

Svojoj prijateljici iz Nemačke žalila se kako je imala i podršku školskog druga, dugogodišnjeg radnika DB, koji je išao s njom i na razgovore s ministrom i po srpskim bolnicama, ali da su klanovi i mafija po bolnicama takvi da im ni bezbednjaci ne mogu ništa! To je i dokaz zbog čega uspešni lekari iz inostranstva, srpske patriote koji žele da pomognu svom narodu, ne mogu u Srbiji ništa da urade zbog bande koja drži srpsko zdravstvo u kriminalnim raljama već pune tri decenije.

Poslanička grupa SRS je 2017. godine u parlamentu postavila pitanje tada novoj premijerki Ani Brnabić, oko funkcije jednog od načelnika na plastičnoj hirurgiji KC Srbije, koji ima obiman dosije u MUP i tužilaštvu, te uz poslaničko pitanje dostavila i tu kompletnu dokumentaciju. Brnabićka se uznemirila, naredila je ministru Lončaru da joj napiše izveštaj o tom kriminalcu i načinu kako je dospeo na funkciju s koje je počinio veliki broj krivičnih i prekršajnih dela.

Lončar se onda, sav orošen znojem, obratio nekom iz poslaničkog kluba SNS i pitao ga: "…Jel’ ti to guraš?" Međutim, ovo govori i o neslozi u SNS, jer je očigledno da je neki naprednjak – bivši radikal, kome je prekipelo, dao dokumenta svojoj bivšoj poslaničkoj grupi, pošto naprednjaci ne smeju da postave pitanje o kriminalcu – načelniku Klinike za plastičnu hirurgiji, a radikali smeju. Uglavnom, jad i beda vladaju srpskim zdravstvom i pacijenti su dovedeni do stanja da se "na knjižicu" leči samo teška socijala, a ko god ima imalo novca, plaća privatne usluge.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

DOKUSURIVANJE SRBIJE I SRPSTVA U PLANOVIMA VOĐE OTADŽBINE I NJEGOVIH ZAPADNIH PRIJATELJA!!???

 

Često se pitamo za koji to tim igra Predsednik Srbije, ako uzmemo u obzir njegovo guranje u prvi plan potpisivanje tzv. „pravnoobavezujućeg sporazuma“ sa vlastima nacionalne manjine kosovskih Albanaca, a čije potpisivanje nema nikakve veze sa Rezolucijom 1244 po kojoj je i uspostavljena međunarodna uprava UNMIK i jedinicom KFOR da se u sklopu svoje misije staraju i o bezbednosti svih ljudi KiM kao dela teritorije Srbije!??

I Predsednik zna da ni UNMIK ni KFOR nemaju misiju da uspostavljaju nezavisnost „Kosova bez zvezdice“, već da upravljaju tom teritorijom „..pod kojom ljudi Kosova mogu da uživaju značajnu autonomiju u okviru SRJ i koja će da obezbedi prelaznu administraciju dok uspostavlja i nadgleda razvoj privremenih institucija samouprave…“

A Savet bezbednosti je taj koji odlučuje o uspostavljanju privremene adminstracije, i čitav proces u pravcu „uspostavljanja privremenog političkog sporazuma“ mora da u „potpunosti uzima u obzir… i načela suvereniteta i integriteta SRJ“!!!

 

 

 

Od nekog ko se hvalio svojim „visokim prosekom na pravnom“ a sada na funkciji Predsednika Republike Srbije, očekivali smo da mu je jasna činjenica da je Srbija pravni sledbenik nekadašnje SRJ, pa je za svaku osudu njegova izjava odstupnice i u medijima kako „..u Rezoluciji 1244  ne piše Srbija već SRJ“!!! Otud i ono naše pitanje s` početka teksta…

Dalje, Predsednik naše Otadžbine u njegovoj državnoj politici odstupanja i neotpora, mnogo se krije iza pominjanja Međunarodnog suda pravde u vezi njihove odluke u obliku savetodavnog mišljenja nalazeći opravdanje povlačenju svojih političkih poteza u neprekidnom i prikrivenom državnom odstupanju od suvereniteta i integriteta Republike Srbije a u korist nacionalne manjine kosovskih Albanaca i uspunjavanje ciljeva zapadnih država!!!

Taj Sud je utvrdio da autori deklaracije nisu privremene institucije samouprave na Kosovu, nego neformalna grupa lidera kojima nije zabranjeno da proglašavaju kakvu god hoće deklaraciju. Saopšteno je i da tom prilikom nije prekršena Rezolucija 1244, jer ona ne prejudicira konačan status Kosova.

Pa je i za onog diplomaca koji je pravni završio prosekom 6,44 jasno: deklaracija nije protiv zakona (Rezolucije 1244) zato što nije donešena u okviru koja ona (Rezolucija) dozvoljava, ali nije pravno valjana jer nije doneta od nadležnog organa, niti su privremene institucije pod međunarodnom UN upravom mogle imati taj mandat (da donose deklaraciju o nezavisnosti) jer je važila Rezolucija 1244 kao akt međunarodnog prava.

Dakle, pošto ta deklaracija nije donešena ni po jednom elementu koje dozvoljava Rezolucija 1244 i nikakvih dodira sa njime nema pa ne može biti nekim aktom ni zabranjena, jer s obzirom da je donešena van njenih okvira, onda je za međunarodno pravo i ništavna, pa je sud doneo svoju odluku u obliku "savetodavnog mišljenja" a to znači bez ikakve obaveze i presude!!!

A to znači da nije problem da neko proglasi nezavisnost, već je problem da se takvo stanje prizna!!!!

A ovde je to pokazano da su sve države koje su jednostrano priznale teritoriju „Kosova sa/bez zvezdicom“ to uradile suprotno važećoj Rezoluciji 1244, a to znači da su tu svoju odluku prekršile i one države koje su donele tu Rezoluciju a članice su SB UN, i uradile su suprotno njenom značenju!!!! Rezolucija treba da važi i za njih a ne samo za nas (slabije države)!!!

Ako je Rezolucijom 1244 garantovan suverenitet Srbije nad teritorijom AP KiM koja je data na upravljanje UNMIK, onda je zadatak svih Vlasti u Srbiji da su dužni da insistiraju na poštovanju odredbi iz te Rezolucije, pa i onih koje se odnose da: „ …dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja biće dozvoljeno da se vrate da bi obavljali sledeće funkcije“ :

Ili još lakši način: obzirom da je Srbija potpisala više sporazuma, na svoju štetu, sa vojskom SAD i NATO alijansom i da je Predsednik dočekivao Gensek-a NATO pakta sa hlebom i solju, onda je mogao i da stisne petlju i traži da se naših 999 vojnika, policajaca i drugog osoblja razmesti na ključnim graničnim prelazima i na mesta srpskih istorijskih lokaliteta, a sve u cilju poštovanja pomenute Rezolucije!!!!

Bruka od ćutnje vlasti Srbije!!!

I kiparski Predsednik (prilikom posete Srbiji u maju mesecu) je bio jasan po pitanju poštovanja Rezolucije 1244 , kao i poruka kineskog ambasadora „…da Kina nije žurila u vezi Hong Konga…..“, treba da bude dovoljno jasna državnom vrhu Srbije!!! A kad se uzmu o obzir i nekakvo preuređenje EU po želji Makrona, ili Orbanova ideja o „projektu E6“ kao protivteži najmoćnijim zemljama EU, onda bi svako srljanje državnog vrha Srbije ka nekakvom „konačnom rešenju Kosova“ (zato što to Zapad očekuje od njih), bio nepovratan gubitnički potez države!!!

A kada u javnosti čujemo ili pročitamo izjavu u stilu:“…Srbija će nastaviti da ispunjava svoje obaveze bez obzira što ih „Kosovo sa/bez zvezdicom“, kao i do sada, ne poštuje; jer „mi smo opredeljeni za mir i evroatlantski put Otadžbine“, onda se

sa zaprepašćenjem uzviknemo – kakve smo mi sve izdajnike imali i još se pojavljuju na političkoj areni!!!!!?

Predsednik Otadžbine želi da nas ubedi da će, potpisivanjem pravnoobavezujućeg sporazuma koji je nametnut Srbiji tokom njenog koračanja putem bez alternative u procesu pristupanja EU (i nema nikakve veze sa Rezolucijom 1244), On lično obezbediti „..trajni mir radi naše dece i budućnosti Srbije…“ sa nacionalnom manjinom kosovskih Albanaca, namerno zaboravljajući da nikakve garancije nema za tako nešto pa ni od briselske mašinerije (koja misli samo o zadovoljavanju svojih potreba, planova i ciljeva) i koja nije uspela već 5 godina, da sprovedei ispuni ni garancije sa onog izdajničkog briselskog sporazuma (koji je i sama nametnula) da će isti biti sporoveden u potpunosti i da će Albanci isti ispoštovati!!!

Vlast Albanaca ne sprovodi ni druge obaveze poput trgovinskog CEFTA sporazuma a koji je podpisao UNMIK u ime „Kosova“ i koji je po Rezoluciji 1244 garant sprovođenja te obaveze, pa pitamo Predsednika u šta će on on to da se uzda, čak i posle eventualnog potpisivanja pravno obavezujućeg sporazma – da će ga Albanci poštovati bez selektivnog pristupa??????

Ako se setimo i na tužnu činjenicu da ni posle 19 godina niko od počinilaca zločina učinjenih nad 14 žetelaca Srba koji su mučki ubijeni na livadi u selu Staro Gracko kod Lipljana, nije pronađen niti procesuiran od strane pravosuđa kosovskih Albanaca, kako Predsednik Srbije može biti uveren da će istražni i pravosudni organi Albanaca (za koje se i on potrudio da ih učvrsti integrišući naše sudije u kosovske zakone) biti nepristrasni i kod svakog budućeg bilo kakvog incidenta u kojima su bili ili budu učesnici Srbi (kao napr i česta privođenja i zatvaranja Srba pod različitim optužbama)!!!??

A posebna je priča o pljačkanju, oštećenju i krčmenju imovine koja je i u vlasništvu Srbije i srpskih preduzeća a sada se rasprodaje od strane kosovske agencije za privatizaciju, pa ako se naše državne institucije ne zalažu svim sredstvima da sačuvaju vlasništvo nad državnom imovinom, kako to misle da će običan građanin sačuvati svoju imovinu u pravosudnom sistemu vlasti kosovskih Albanaca, a istina je da po stavljanju potpisa na onaj akt što zahteva briselska mašinerija, tek onda neku pravnu borbu za imovinu ne može ni da očekuje kad ni država Srbija ne brani državnu imovinu pred Vrhovnim sudovima vlasti kosovskih Albanaca!!!?

A Predsednik Srbije samo neka žuri da potpisuje "sveobuhvatnu normalizaciju odnosa" sa nacionalnom manjinom kosovskih Albanaca, očekujući da će takvim izdajničkim potpisom zauvek prekinuti sva neprijateljstva Albanaca prema srpskom življu!!!!

Pa dalje, da je Predsednik Srbije ponovo bacio pogled na Ustav Srbije (nad kojim se zakleo) utvrdio bi da on nema nikakvo pravo da se bilo čega na nivou države samoodrekne, zalagao bi se na jačanju države i na vojnom planu, a ne da po medijima kukumavči i unosi defitizam kod srpskog naroda, zato što ćemo prateći takav njegov stav odstupanja i neotpora, u krajnjoj liniji doći do zaključka da se Srbija svojevremeno vratila sa Krfa, ali teško da će se čitava vratiti iz Brisela!!!!

I Predsednik zna da se „rak“ u načelu rešava operacijom, kao što zna da ni za kakvu „oeraciju košava“ nije momenat!! Ali bi trebao da zna da bi jedino mirno rešenje bilo redefinisanje misije UN sa snagama u međunarodnom sastavu koje nisu bile agresor; a sve ostalo bi vodilo u rat!!

A njegovo razmišljanje o nekavom „priznanju“ ili formiranju druge albanske države na Balkanu, bilo to i u nejasnoj formi (da bi sačuvao obraz i nama zamazao oči), samo bi otvorilo put kosovskim Albancima za nove opasne zahteve na štetu naše Otadžbine, (i padanjem drugih domina po unutrašnjosti …) a njegovo dalje vođenje takve politike samo će dokusuriti i ovo malo Srbije i srpstva!!!!

 

©Geto Srbija

DIGITALIZACIJOM DO KILAVOG ZDRAVSTVA SRBIJE: UMESTO BRŽEG I KVALITETNIJEG LEČENJA, NEKADA SE BRŽE DOLAZI I DO SMRTI!????

 

Za više desetina miliona evra pacijenti u Srbiji su dobili Integrisani zdravstveni informacioni sistem koji ni do danas nije proradio kako treba. Pare su potrošene i podeljene između ministra Zlatibora Lončara, Aleksandra Vučića i pojedinih učesnika, a sada građani kroz doprinose, poreze i enormno uvećane cene lekova sve to (samo)finansiraju.

 

                       Milan Malenović

 

U Srbiji se sve vrti oko novca, a najviše se obrće oko zdravstvenog sistema. Ko nema novac, a razboli se, najbolje je da sam sebi prekrati muke. Novac, koji je preko potreban za lečenje teških bolesnika, ali i žrtava različitih nesreća, preusmerava se u faraonske projekte koji više predstavljaju spomenik odnarođenoj vlasti, nego što služe svojoj svrsi.

Sredinom novembra 2016. sa radom je počeo nacionalni kol-centar Ministarstva zdravlja, koje je ministarstvo saznalo tek desetak dana kasnije.

Naime, iako je još 18. novembra 2016. osvanula vest kako je u „okviru implementacije Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS)“počeo sa radom pomenuti centar, Ministarstvo zdravlja je tu istu informaciju na svom sajtu objavilo tek 26. novembra iste godine. U međuvremenu je dogovarano sa ministrom Zlatiborom Lončarom ko će svečano da pusti u rad kol-centar i kako će da se podele pare. A uložena sredstva nisu bila mala, naprotiv.

Samo za opremu i softver koji koristi kol-centar Ministarstvo zdravlja je izdvojilo ukupno više od pet miliona evra. Uz to, dolaze softveri i oprema za svaku zdravstvenu ustanovu u Srbiji. Koliko je to na kraju bilo sredstava niko ne sme da saopšti javnosti. Ipak se ponešto zna: relativno mali dom zdravlja „Stari grad“ u Beogradu je za pomenute svrhe izdvojio najmanje pola miliona evra.

Pacijenti su za taj novac, koji su dali preko plaćanja poreza i doprinosa, dobili – ništa. Umesto da zovu svog izabranog lekara, oni pozivaju centralni kol-centar (mada postoje i pokrajinski i lokalni) preko koga onda zakazuju pregled, ali samo kod svog izabranog lekara, stomatologa, pedijatra ili ginekologa. Ovo je, u suštini, pomoć medicinskim sestrama koje su se ranije javljale na telefon, a ne građanima.

Izrada idejnog rešenja za softver, kao i nadzor nad kasnijim radovima dobio je svojevremeno Elektro-tehnički fakultet u Beogradu, ali je izvođač radova bilo neko privatno preduzeće.

Kompletna oprema je kupovana od preduzeća bliskih vlastima, tako i od „Galeb grupe“. Najveći deo provizije odlazio je od prvog dana resornim ministrima, koji su deo predavali prvo Borisu Tadiću, a onda novom vladaru Srbije, Aleksandru Vučiću. Tako su na jednom projektu povezane i zbratimljene dve vlasti.

Za najmanje pet miliona evra plaćenih za opremu i softver centralnog kol-centra, pacijenti kod svog izabranog lekara mogu da zakažu samo preglede kod specijalista koji su u istom domu zdravlja. Ako njih nema, ili pacijent želi nekog drugog, mora sa uputom da ode kod njega (isto kao i pre plaćanja pet miliona evra) i da zakaže pregled u nekoj doglednoj budućnosti.

Tako se pregledi za kardiologa zakazuju početkom maja tek za sredinu juna ili kasnije. I to uz pomoć IZIS-a!?!

Hitni slučajevi, koji su već u bolnici, imaju nešto više sreće – oni pregled specijaliste mogu da dobiju i na samrti. U najgorem slučaju, na obdukcionom stolu, odmah posle smrti.

Naš penzionisani kolega Milosav Jovanović nalazio se na Internoj B klinici u okviru Kliničkog centra Srbije, gde je prebačen preko Urgentnog centra, jer mu je pozlilo. Na prijemu je imao jako otečene noge i nepravilan rad srca, kao i otežano disanje. Sve je ukazivalo na insuficijenciju srca, posebno kada se dodaju i njegove poodmakle godine.

Krajem aprila mu je, dok se još nalazio na klinici, zakazana koronografija, što je jedan lak (mada ne i uvek bezazleni) hirurški zahvat. U određeno vreme je dogovorenog dana sa Internog B kolima prebačen u oko 250 metara udaljeni Klinički centar. Dan ranije mu je rečeno da ne doručkuje ili da, eventualno, uzme samo malo (zbog lekova). U KCS je prebačen u 13:00 časova, znači pre ručka. Ležao je na pomoćnom krevetu u hodniku i čekao svoju sudbinu.

Posle tri i po sata čekanja prišla mu je jedna sestra i rekla mu da tog dana neće stići na red i da se sam, pešice vrati na svoje odeljenje?!? Kolega je ovo odbio i pokazao na otečene noge primetivši, usput, kako ne može da se vrati, jer ne zna ni put. Posle toga su se smilovali i poslali kola po njega i ostale pacijente.

Pomenuti kolega je još imao i sreće, jer je gladovao „samo“ pola dana. Na Drugoj hirurškoj klinici u Beogradu početkom decembra prošle godine, potpisnik ovog teksta je ležao u sobi sa pacijentom koji nije smeo ni da večera dan uoči operacije, a zatim da gladan čeka da ga prozovu.

Oko tri sata posle podne (ručak je odavno prošao) saopštili su mu da tog dana neće biti operisan. Mučenje je nastavljeno neki dan kasnije kada, takođe, nije smeo ništa da jede od podneva prethodnog dana. Ovog puta je odvezen na operaciju. Da li je, onako izgladneo, preživeo, potpisniku nije poznato.

Svakodnevne višestane gužve u skučenom i potpuno neuslovnom Urgentnom centru u Beogradu, koji je slika i prilika raspalog srpskog zdravstva, dovele su do toga da najbolji kadrovi iz urgentne medicine doslovno beže iz tog pakla koji dele zajedno sa pacijentima.

U prizemlju Ugrentnog centra, tačnije, u hodniku dugom jedva petnaest metara i širokom oko dva metra, nalazi se čekaonica za hitne slučajeve u gradu od dva miliona ljudi. Pregledi i administrativne procedure traju u proseku najmanje oko četiri sata.

Uprkos lažima režimskog ministra da je „sve digitalizovano“, medicinsko osoblje osim registrovanja podataka u računaru, ručno i dalje popunjava „knjige“ i svaki slučaj ponaosob stvara gomilu nepotrebnih papira. Na taj način, jedna trećina osoblja je potpuno izbačena iz svog posla, a ono malo lekara Urgentog centra koji su izloženi svemu i svačemu, obavljaju preglede kao u ratnoj bolnici: ozbiljno su posvećeni samo u drastičnim slučajevima.

U pomenutom hodniku, ljudi leže na kolicima (kreveti na točkovima), satima, bez kontrole lekara i medicinskih tehničara. Pa i tih pokretnih kreveta nikada nema više od dva do tri, pa ljudi doslovno padaju. Mrak, smrad, odsustvo svetla i ventilacije, bauljanje bolesnika, redovi ispred ortopedije, to je slika Urgentnog centra u Beogradu.

Pacijenti koji imaju sreću da dožive pregled kod specijaliste suočavaju se sa dodatnim problemom.

Magazin Tabloid je već u više navrata pisao o tome kako ovdašnji lekari prepisuju one lekove od čije prodaje imaju najvišu proviziju, ali se još nije desilo da počnu da prepisuju i lekove koji još nisu ni registrovani u Srbiji.

Naime, specijalisti se pozivaju na za njih besplatne „stručne seminare“ (tako se danas zove ono što je do pre nekoliko godina nosilo narodsko ime „podmićivanje“) i to obavezno u neko fensi odmaralište. Sve troškove snosi neka od farmako-kuća, a najbolji trgovci među lekarima dobijaju i vredne poklone ili mogućnost da o tuđem trošku povedu i osobu svoga srca. Oni na samom vrhu dobijaju i novac za „predavanja“ (to je čitanje tuđih radova koji su od drugih „stručnjaka“ pročitani već na najmanje tri takva seminara), a retki srećnici dobijaju i plaćeno „stručno usavršavanje“ u inostranstvu, uz koje ide i mesečna plata.

Ove provizije su veoma privlačne za puno ovdašnjih lekara (čast izuzecima), pa se oni trude da se dokažu kao trgovci i kreću da prepisuju lekove od kojih imaju najviše koristi. Slučaj je hteo da je potpisnik ovih redova, prilikom otpusta sa Interne B krajem aprila, dobio otpusnu listu sa preporučenom terapijom, na kojoj je bio i lek „Aldactone“ koji, po rečima apotekara, tada još nije bio registrovan za upotrebu u Srbiji.

Lekari su postali toliko alavi da prepisuju i neodobrene lekove, samo da bi na kraju godine imali bolji skor od drugih kolega. Pomenutu otpusnu listu su potpisali mrsci. med. Dijana Đikić i načelnik kardiologije III prof. dr Dragan V. Simić. Čija je bila ideja da se u terapiju uvrsti i neodobreni lek, neka utvrdi istraga.

U normalnom svetu, koji funkcioniše i bez IZIS-a, lekar je dužan, u slučaju da u istoj grupi postoje lekovi koji se dobijaju besplatno (uz participaciju) i oni koje pacijenti plaćaju, ako iz nekog razloga želi da prepiše ovaj potonji da o tome obavesti pacijenta i traži njegovu saglasnost. Tamo se poštuje tuđi džep. O mogućnosti da se prepiše neodobreni lek, medicinska struka u tom normalnom svetu ne zna ništa. Za to je, tamo, nadležan državni tužilac i sud.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NEPOTREBNA PREGOVARAČKA ŽURBA ZA ZAJEDNIČKIM IMENITELJEM: DRŽAVNIK SA NERAZUMLJIVOM ŽELJOM DA NEKOME BUDE STALNO OBAVEZAN SAMO ZATO ŠTO TAJ TO OČEKUJE OD NJEGA!???

 

Evrounijatski upravljači zadovoljni su rezultatima rada vođe srpskog naroda koji ga na čelu države vodi putem bez alternative, a oni iz udobnih briselskih fotelja okreću volan i pritiskaju Srbiju da što pre dovrši do kraja proces „međunarodni projekat Kosovo“, iako je isti trebao da traje godinama, da su vlasti naše Otadžbine poštovali Ustav nad kojim su se zakleli i da nisu olako prihvatali nametnuta rešenja na štetu države!!!

Ta mašinerija birokratskog briselskog tabora, tokom proteklih godina odlično je umela da izabere svako rukovodstvo Srbije koje će da progura svakakav njihov zahtev u cilju razgradnje naše Otadžbine, pa je i predprošli Predsednik (Tadić) znao kako će izgledati kraj tog procesa kada je u jednom trenutku, molećivim rečima od Angele tražio: „…da rešenje za Srbiju ne bude ponižavajuće..,“ i zaboravljajući da je On sa baronesom Ešton na privatnoj sedeljci samovoljno odbacio Rezoluciju Skupštine Srbije!!

 

 

 

A onda je sa mesta Prvog potpredsednika Vlade tog proleća 2013. godine, sada već aktuelni Predsednik Otadžbine, uticao da se potpiše onaj izdajnički briselski sporazum od 15 tačaka i svim sredstvima se trudio da njegove odredbe štetne po Srbiju sprovede do kraja, dok neaktivnost i plansku nemarnost vlasti kosovskih Albanaca on toleriše već pet godina!!!

Redovna je pojava da Predsednik zaboravlja da proveri da li on lično uvek poštuje i postupa po odredbama Ustava Srbije nad kojim se zakleo!!???

Kojiim to rečima se može nazvati postupak Predsednika, da mlako i bez odlučnog političkog stava i otpora, toleriše nacionalnoj manjini kosovskih Albanaca sa teritorije koja je pod međunarodnom upravom a sastavni je deo Republike Srbije i po Rezoluciji 1244, da postavljaju uslove Srbiji i EU, zahtevajući od naše Vlasti da Srbija potpiše sporazum kojim će da prizna Kosovo kao državu, a i oni „da priznaju“ Srbiju!????

Ej, čuj to, za Hašima i vlast nacionalne manjine kosovskih Albanaca još je upitno da „prizna“ Republiku Srbiju, državu punopravnu članicu UN!!????

Nemoguće je da Predsednik naše Otadžbine ne shvata suštinu Hašimovog zahteva, za koga je više puta govorio da mu ništa ne veruje!!???? Neka proveri koliko aktivno Tači ispunjava zakletvu koju je izgovorio nad njihovim ustavom koji mu je dao široka ovlašćenja, skoro četiri puta šira od ustavnih Vučićevih ovlašćenja a koje je on sam prisvojio!!!!

A kada sa svojom promišlju, ne uzimajući u obzir (sa njegovog nametnutog dijalogovanja), stav 80% našeg naroda da se poštuje Ustav Srbije, (među kojima i stav umnih ljudi koji nisu želeli da mu daju blanko podršku za njegovu izdaju), Predsednik Srbije bude odlučio da sa Hašimom potpisuje nekakav „sporazum“ očekujući da će tim potpisom da reši sva buduća neprijateljstva Albanaca prema Srbima, (računajući i na skorašnja stalna zastrašivanja i hapšenja preduzimanih prema ono malo Srba što ostadoše na Kosmetu), ne shvata da će tek tada aminovati sve prošle i buduće postupke vlasti kosovskih Albanaca, sa obavezom da se prema Ustavu i Zakonima tog entiteta koji se nalazi pod međunarodnm upravom, odnosi sa punim uvažavanjem!!!!

Da li to znači da će Predsednik Srbije, posle svog potpisa o „pomirenju“, prećutno da poštuje i onu Deklaraciju o nezavisnosti Kosova!!!??? (Ajde što će on morati da je poštuje, nego što će se: „u ime stabilnosti i mira u regionu (kao da je samo Srbija u obavezi da čuva mir a ostali u regionu ne!??) koji nema alternativu, u ime izgradnje budućeg autoputa Niš-Priština, u ime funkcionisanja Fonda za Zapadni Balkan u Tirani, pa u ime održavanja rada Regionalne kancelarije za mlade u Tirani, pa u ime ovoga i onoga..itd.. itd.. “ (a u korist svima samo ne nama) svim silama truditi da natera i nas, srpski narod da je i mi poštujemo)!!!???

Naš Predsednik ni sada ne poštuje u potpunosti ni Ustav naše Otadžbine, (prisvajajući nadležnosti koje mu ne pripadaju) kao što ne poštuje ni zadnju našu skupštinsku Rezoluciju iz januara 2013.godine ali od tada će morati da poštuje i „Ustav Kosova“, makar prećutno!!?

Zatim, u njegovoj želji da „zavlada vekovni mir između srpskog i albanskog naroda jer mi to dugujemo deci“ (namerno zaboravljajući da problem nije rešavan čitav vek zato što Albanci nisu želeli rešenje probema pa ni onda kada su imali prava veća od Srbije data u Ustavu iz 1974.godine), to samo može da znači da će taj njegov potpis na nekom od „sporazuma“, legitimisati i uvažiti i odredbe pojedinih zakona kosovskih Albanaca među kojima i na primer:

Rezoluciju o OVK u kojoj između ostalog piše „…da su pripadnici OVK bili odlučujući faktor za postizanje slobode i nezavisnosti naroda Kosova i u tom pravcu uživaju i treba da uživaju institucionalnu podršku i poštovanje…“!!!

Zatim i Zakon o ratnim veteranima OVK sa svim njegovim formulacijama koje govore o ciljevima i vrednostima OVK, između čega piše:

„Oslobodilačka borba Kosova je oslobodilački rat naroda Kosova pod vođstvom OVK-a a u cilju oslobođenja i nezavisnosti Kosova, odbrambenog i oslobodilačkog karaktera, izričito vođen protiv vojnih, policijskih i okupacionih snaga Srbije na Kosovu“!!???

A u ovoj dopuni istog zakona u članu 16A govori se o kategorijama boraca OVK koji su rangirani po vremenu angažovanja protiv legitimnih organa vlasti Republike Srbije, i to:

-„Prva kategorija, borac, veteran OVK-a koji je angažovan od 1991. do 5. marta 1998. i koji je bio ngažovan do kraja rata;

– Druga kategorija, borac, veteran OVK-a koji je angažovan u ratu nakon 5. marta 1998. i bio angažovan do okončanja rata;

– Treća kategorija, borac, veteran OVK-a koji je mobiliziran u ratu nakon 31. marta 1999. i koji je bio aktivan do okončanja rata, kao i borac, veteran angažovan u ratu nakon 1991. odnosno nakon 5.marta 1998. ali nije bio aktivan do kraja rata“.

Dakle, podpisom našeg Predsednika, ovde bi i on prećutno prihvatio da su separatističke težnje kosovskih Albanaca prerarsle u oružane akcije počev od 1991.god. kada smatraju da su počeli rat i u kome su preduzimali oružane akcije protiv legalnih vlasti Republike Srbije, bile opravdane po svim njenim elementima!!????

Ajde što bi on, kao „veliki državnik“, to olako prihvatio, ali očekujući da to prihvati prihvati naš narod i rodbina onih čiji su bližnji izgubili svoje živote na KiM, je nepoštovanje i njihovih osećanja za žrtvu koju su položili braneći Otadžbinu ili stradali kao obični nevini civili!!!???

Predsednikova želja da baš on bude taj koji će da potpiše birokratski formulisan naziv akta „sveobuhvatno pavnoobavezujući sporazum“ sa vlastima kosovskih Albanaca, nama – narodu je neshvatljiva, zato što takav sporazum nije predviđen Rezolucijom 1244, već se on nalazi kao formulacija u sadržaju dokumenta o pregovaračkom okviru EU u procesu pristupanja Srbije koja korača ka tom cilju putem bez alternative!!???

Da li on misli da će posle takvog njegovog potpisanog saglašavanja sa „konačnim rešenjem“ sa nacionalnom manjinom kosovskih Albanaca, sprečiti sve buduće inistitucionalne aktivnosti Albanaca koje će preduzimati protiv srpskog naroda i Srbije, ili misli da će moći nešto da uradi i sa onim odlukama Vlade Srbije (kojima se busao u prsa): kao npr. ona Odluka o poništavanju pravnih akata „Prištine“ o Trepči , ili druga koja se odnosi na poništavanje odluke Albanaca koja se odnosi na prisvajanje celokupne imovine Srbije na Kosovu, kao i da sačuva ostalu imovnu RS koju je pljačkaškom privatizacijom kosovska vlast istu raskrčmila?????? T

A da ne pričamo o bezbednosti i pravnoj nesigurnosti Srba koji žive na KiM, njihove imovine i kao i vlasništva imovine RS, tek tada neće smeti prstom da uperi u pravcu Merdara očekujući da će na taj način uticati na albansku vlast da poštuju interese srpskog življa na Kosmetu!!!

Predsednik naše Otadžbine će i dalje nastaviti državnom politikom odstupanja i neotpora, urušavajući državnost Srbije, kako bi i pre navodnog „prijema“ Srbije u „članstvo EU“ omogućio briselskom taboru da ostvari svoje ciljeve koji su važniji od interesa i ciljeva naroda jedne države!!!!

A kada svojim potpisom bude ukrasio onaj sporazum sa Hašimom, onda neka bude spreman za potpisivanje budućih sličnih sporazuma sa vođama separatističkih aktivnosti na području Vojvodine, Raškoj oblasti, Pčinjskog okruga…….

Ne bismo puno pogrešili ako bismo došli do zaključka da se za Predsednika naše Otadžbine pojam „kompromis“ sastoji u tome da (kao što ponavlja mesecima) „svi budu po malo nezadovoljni“; – a to bi izgledalo ovako:

Nacionalna manjina kosovskih Albanaca će biti nezadovoljni zato što će imati ZSO (što je jedna velika farsa i veliko ništa za Srbiju), a zadovoljni jer su dobili državu „RKS-Kosovo bez zvezdice“!!!

A Srbija će biti zadovoljna jer je dobila ZSO (veliko ništa), a nezadovoljna jer je izgubila KOSMET!!!????

 

©Geto Srbija

BONDSTIL: EVRO-AMERIČKI NARKO “BIZNIS” NA SRPSKOM DELU BALKANA

 

Kosovo je postalo tranzitna tačka za drogu koja se prevozi iz Azije u Evropu.

 

Po nekim procenama, oko 65% svetskog heroina prolazi kroz bivšu srpsku provinciju; dok 90% sve droge koja dolazi u Evropu, šalje se preko Kosova.

 

Prema kanadskom detektivu Stjuartu Keloku, albanska narko mafija funkcioniše sa tajnim pristankom SAD-a.

Kelok kaže da američke diplomate sprečavaju da se ozloglašeni trgovci drogom strpaju u zatvor. Kanadski detektiv je takođe potvrdio da kosovski premijer Hašim Tači vodi najveći albanski klan mafije.

Prema KFOR-ovim tajnim izveštajima, klan poseduje tri ilegalne laboratorije za obradu heroina, a ljudi umešani u šverc drogom nalaze se na visokim

mestima u vladi. Mediji govore o vezama između američke vojske na Kosovu i lokalnih dilera drogom, ali da li je to zaista tako?

Službeno, Amerikanci se trude da suzbiju proizvodnju heroina u Avganistanu, ali u stvarnosti oni, uglavnom CIA, koriste prinos od trgovine droge, uključujući ilegalno trgovanje drogom iz Avganistana do Kosova, koje se uglavnom dovozi preko baze Bondstil, da napune svoje tajne kase.

Glavni deo avganistanskog heroina ide u Evropu preko Kosova!

Prema tvrdnji načelnika GUNK (Glavne uprave za kontrolu I promet narkotika, MUP-a Ruske Federacije ), Andreja Ivanoviča Hrapova, na teritoriji Kosova deluje oko 15 krupnih narko-kartela. Oni osiguravaju tranzit u Evropu kako avganistanskog heroina, tako i latinoameričkog kokaina.

Kilogram heroina košta 1.000-2.000 € na granici Tadžikistana i Afganistana, na Kosovu 10.000 €, a u zemljama Zapadne Evrope je njegova cena dostizala 150.000 €.

Profesor Peter Dejl Skot, bivši kanadski diplomata kaže: “Osnovni izvor svetskih problema sa narkoticima ne nalazi u Kabulu, nego u Vašingtonu”.

Glavni deo avganistanskog heroina (više od 70%) ide u Evropu preko Kosova. Poseban značaj u isporuci narkotika u Evropu ima balkanska ruta iz Avganistana za koju je Kosovo ključni tranzitni čvor.

Tu se odvija priprema za pretprodaju i pakovanje heroina za narednu isporuku u evropske zemlje. Od trgovine narkoticima kosovski mafijaši ne dobijaju veliki novac, (relativno, naravno), njihov prihod se procenjuje na 3 milijarde US $ godišnje, a da bi sačuvali svoje prihode, od njih se zahteva da revnosno služe svoje gospodare i ne ponavljaju pogreške Medelinskog kartela.

Ali, ko je pravi gazda albanskih “revolveraša”?

Pogledajmo neke činjenice.

Godine 2008. kosovski Albanci su jednostrano (naravno, uz podršku SAD i EU) proglasili nezavisnost Kosova od Srbije.

Na taj način je policiji Srbije onemogućen pristup za izvođenje operacija u toj regiji.

Ipak, stvar nije čak ni u tome. Novoformirani “narkobanditistan” nema vojne snage i bilo kakav politički uticaj. Njegov takozvani suverenitet se održava na direktnoj vojnoj podršci Sjedinjenih Država.

Možda je to stil vašingtonskog humora, ali prva država koja je priznala nezavisnost Kosova bio je Afganistan, pre Kostarike, ako se računa razlika u časovnim zonama. Očigledno su se mule umorile od predugog stajanja sa svežnjevima natovarenog heroina i trebalo je jadne životinje hitno rastovariti.

Evropu je preplavio kosovski heroin izuzetne čistoće.

Da je Kosovo glavni evropski centar za skladištenje, proizvodnju i tranzit droge dalje u Evropu, ali takođe i za dopremanje kokaina iz Južne Amerike opšte je poznata činjenica i prilično je jasno zašto je ta uz američki blagoslov samoprozvana država toliko zanimljiva međunarodnim moćnicima, prvenstveno SAD-u, koji su stalno tamo prisutni diplomatski i vojno, ali i Evropskoj uniji.

Globalna trgovina ilegalnim drogama je uz trgovinu oružjem i ljudima, među najunosnijim poslovima i nema nikakve sumnje da se veliki broj tih poslova odvija pod kontrolom istih onih država koje se tobože naveliko bore protiv tih istih droga na svojim ulicama.

O vezi između američkih službi CIA, DEA i trgovine narkoticima napisane su brojne knjige, a o toj temi govorili su i mnogi bivši šefovi i agenti te najpoznatije špijunske organizacije koja je proteklih decenija prečesto bila privatna prćija za obavljanje prljavih poslova zbog čega su često rušili čitave režime i države, a generalno, njihovi najprljaviji poslovi finansirali su se upravo iz crnih fondova osiguranih novcem od droge.

Još od čuvenih Opijumskih ratova svetske vlade ratuju za drogu i zbog droge koja je bila izuzetno važna tema i u vreme vijetnamskog rata koji se odvijao u blizini poznatog heroinskog zlatnog trougla (Laos, Burma i Tajland), pa do ovoj generaciji najbližeg, rata u Avganistanu, zemlji koja je najveći svetski proizvođač opijumskog maka, glavne sirovine iz koje se proizvodi heroin.

Američka CIA je praktično i nastala na heroinu jer je tokom Drugog svetskoga rata američka vojska upravo zahvaljujući potpori mafije pod vodstvom Lakija Lučiana ušla na Siciliju, a tom je akcijom iz pozadine dirigovala agencija OSS, preteča CIA.

Uz pomoć glavnog sicilijanskog kuma don Kalogero Vizinija Amerikanci su osvojili Siciliju i kao što je poznato, nastavili napredovati preko Italije, tada su uspostavljene veze između mafije i državnih službenika, po završetku rata su osigurale transport heroina u američke gradove koje će nekoliko decenija kasnije uhvatiti pandemija zavisnosti o heroinu.

Tako je počela do danas neprekidna veza CIA i heroina, kasnije ponavljana u celom nizu prilika, početkom pedesetih godina u Burmi, šezdesetih i sedamdesetih u Laosu, a kasnije širom čitave Južne Amerike gde je na meniju umesto heroina bio kokain.

Nije preterano posmatrati u kontekstu droga mnoge ratove, državne udare, veće i manje sukobe u kojima su indirektno ili direktno učestvovale SAD u razdoblju od proteklih pedesetak godina jer narkotici su za tu moćnu ekonomiju (pred bankrotom) važni barem koliko i nafta, odnosno (ne) legalna prodaja oružja.

Rat je idealno stanje za ekonomiju, a ako već ratuješ za nacionalni interes, bila to droga ili nafta, nabolje je osigurati prodaju vlastitog oružja svim zaraćenim snagama. Kada već postoji užas, stradanje i ljudske žrtve, onda bi bilo ekonomski apsolutno neprihvatljivo ne iskoristiti situaciju po pitanju trgovine ljudskim organima, pa čak i ljudima, okovati ih i prodati u roblje.

Još početkom 2005. godine nemačka služba BND je objavila detaljne izveštaje o kriminalnom podzemlju na Balkanu, a među glavnim protagonistima nelegalnih aktivnosti u regionu prepoznali su upravo Hašima Tačija i identifikovali ga kao jednog od ključnih igrača balkanske kriminalne infrastrukture.

Prema saznanjima BND-a, današnji predsednik lažne kosovske držve bio je tada jedan od važnijih ljudi u poznatom klanu Osmani i lično je održavao bliske veze sa šefom klana Qazimom Osmanijem, zvanim Felix.

Već tada zapadne su tajne službe, ne samo nemačka već i holandska i američke, kako je nedavno objavio Wikileaks u jednom izveštaju iz 2007. godine, upozoravale da je Kosovo kriminalna država i da su u te aktivnosti usko povezani ljudi koji vode tu državu.

Kosovo vode kriminalci – rekao je tadašnji holandski državni sekretar za evropska pitanja Frans Timmermans u razgovoru s američkim diplomatama. Timmermans je zabrinut u vezi s budućim implikacijama uticaja EU na Kosovo.

Kosovo vode ljudi koji žive od kriminala, oni nemaju druge izvore prihoda, navodi se poverljivoj depeši američke ambasade u Hagu, do koje je došao WikiLeaks. Timmermansovo viđenje kosovskih lidera objavljeno je nakon što su se Hašim Tači i njegovi najbliži saradnici našli na meti ozbiljnih kritika zbog objavljivanja dokumenata NATO-a u kojima se takođe opisuju kao ključni igrači lokalne mafije, upleteni u razna nedela, uključujući trgovinu drogom, oružjem i ljudima, ali i ubistva nedovoljno lojalnih Albanaca, Srba i političkih rivala.

Nemačka te 2005. svoja saznanja NIJE službeno prosledila NATO saveznicima i EU i zapravo je ignorisanjem činjenica u trenutku kad se EU bavila odlukom o priznanju Kosova, direktno pogodovala širenju i reorganizaciji kriminalnog klana Osmani.

Da priča o Kosovu kao evropskom narko centru, doslovno narko državi, nije puka teorija nego gola činjenica, nedavno je potvrdio i šef Glavne uprave za kontrolu I promet narkotika, MUP-a Ruske Federacije Andrej Ivanovič Hrapov.

On procenjuje da balkanskom rutom godišnje prođe oko 150 tona heroina zbog čega predlaže što hitnije formiranje balkanskog anti heroinskog saveza jer se te “žute” tone samo povećavaju iz godine u godinu.

Heroin, inače, na Kosovo stiže iz još jedne zemlje koja, baš kao i Kosovo, svoje postojanje duguje SAD-u i njihovim vojnim trupama koje će ih svojom prisutnošću još dugo ‘štititi’, gotovo kao da su i sami jedna zvezdica na američkoj zastavi, iz Avganistana.

 

Ruski šef Federalne službe zadužene za droge Andrej Ivanovič smatra da se najveći deo posla oko same trgovine između dilera i kupaca odvija baš na Kosovu gde se to doslovno može odraditi u kontrolisanim uslovima, u poslovnim kancelarijama gde biznismeni mešetare heroinom kao da rade na trgovini kukuruza ili aluminijuma, bez straha od represivnih organa koji su na Kosovu tu da štite glavnu nacionalnu ekonomiju, a u stvari čitav državni aparat je na usluzi trgovini drogama.

Heroin iz Avganistana, se preko Kosova transportuje dalje u Evropu, kao i kokain koji na Kosovo stiže preko Albanskih luka, a za kilogram najčistijeg heroina trenutno dostupna u Evropi, na Kosovu treba izdvojiti svega oko 10.000 €. Za isti taj kilogram, kada dobro uhodanim i od establišmenta osiguranim rutama jednom stigne na zapad, već u većim gradovima bivše SFRJ treba izbrojati 150.000 € što je zarada nemoguća u ijednom drugom poslu.

Sve one zaplene, sva ona roba koja u međuvremenu pada, bude otkrivena na granicama ili u tranzitu, u preko 95 slučajeva je roba konkurencije koja nema međudržavni blagoslov.

U izveštaju Stejt Departmenta, upućenom američkom Kongresu, piše da je Kosovo I tekako značajan narko centar zbog poroznih granica i korupcije u redovima granične policije i carine, pa je borba protiv droge vrlo nisko na lestvici prioriteta kosovske policije koja je ionako slabo opremljena, korumpirana i nestručna.

Kao direktni proizvođač droge, Kosovo nije značajno, ali preko te države transportuje se heroin koji stiže preko Turske, kao i kokain i marihuana koji se dopremaju preko crnogorskih i albanskih luka, na putu za Evropu. Na Kosovu se droga prepakuje i transportuje dalje, stoji u izveštaju Stejt Departmenta uz zaključak kako je, s obzirom na količinu krijumčarenja droge bilo premalo hapšenja, a oni koji su uhvaćeni uglavnom su bili pojedinci ulovljeni zbog posedovanja manje količine droge, iako postoje uverljive tvrdnje o korupciji u kosovskoj policiji i među službenicima carine.

U izveštaju američke “Drug Enforcement Administration” ( DEA ), navode da se na Kosovu u svakom trenutku nalazi između 800 i 1.200 tona heroina stopostotne čistoće, što znači da se od kilograma može napraviti i četiri, a da ta roba i dalje bude besprekorna na tržištu bilo kojeg evropskog grada.

Što znači da se od onog spomenutog kilograma koji u Prištini košta 10.000 €, može napraviti i preko pola miliona evra. Taj odnos može biti i veći, puno veći. Kilogram paketa heroinaje veličine kutije DVD-a, vrlo malo deblja pa je lako zamisliti kako se relativno jednostavno može prošvercovti i na njemu zaraditi. Uz dobre veze, treba imati i želudac za prljavi posao, svakako.

Kokain iz Kolumbije kao i heroin iz Avganistana, na Kosovo se dopremaju preko albanskih luka ili albanskih teritorijalnih voda odakle se gliserima droga prevozi na obalu. Na Kosovo najveći deo robe stiže preko Prokletija, ali očigledno više ne konvojima na magarcima nego preko legalnih firmi, sa fakturama, upakovan u idealnim uslovima kako i dolikuje tako skupocenoj robi.

Naravno, granična kontrola između Albanije i Kosova prohodnija je od I od samog Šengena, jer te dve države kvalitetno održavaju simbiozu i profitiraju od narko ekonomije dok svet gleda na drugu stranu, a američka DEA tek povremeno, reda radi, oglasi se nekim mizernim saopštenjem.

Na Kosovu se ipak najveći deo heroina i kokaina “seče”, tj. meša sa izgledom sličnim praškastim materijalima pa roba koja se dalje transportuje u EU nije ni približno čista kao izvorna. Prosečni zavisnik nikad uživotu ne proba heroin u kome se nalazi iznad 10 % droge, a kada se dogodi da se dobra roba pojavi na ulicama, nažalost dolazi do predoziranja, do smrtnih ishoda jer je organizam prosečnog zavisnika naučio na smeće.

Iako je očigledno da je Kosovo evropski narko centar za heroin, a u poslednje vreme sve češće i distributivno središte za kolumbijski kokain sa čime su američke i institucije drugih država jako dobro upoznate, DEA i srodne represivne službe to ignorišu, kao da problem ne postoji.

Očigledno je da su ili veoma nesposobne ili će pre biti da ih Kosovo ne zanima. Jer ih ne sme zanimati.

Prema najnovijim procenama, čak 65% svog svetskog heroina koji se u ovom trenutku iz Azije transportuje na zapad, u nekom je trenutku bio na Kosovu. Istovremeno, čak 90% svih vrsta droge koja dolazi u Evropu iz čitavog sveta, šalje se preko Kosova, naizgled siromašne i nezanimljive provincije.

Kosovo je danas teritorija gde mafija doslovno upravlja svime, a šverc, ubistva i drugi oblici kriminala su svakodnevni.

Kanadski detektiv Stjuart Kelok koji je, sudeći po informacijama sa interneta i izveštajima u kojima se spominje, jako dobro informisan o balkanskoj kriminalističkoj narko sceni, otvoreno tvrdi da SAD prećutno odobrava trgovinu drogom na Kosovu i da američke diplomate otvoreno štite tamošnji kriminalni vrh od krivičnog gonjenja.

On tvrdi da upravo Hašim Tači vodi najveći mafijaški klan, što onda znači da mafija doslovno upravlja jednom evropskom državom, itekako priznatom i važnom od EU i SAD-a. Takvu slobodu rada i bezbednost od zakona nije imao niko, nikada u modernoj istoriji, pa čak ni čuveni kralj kokaina Pablo Eskobar dok je bio član kolumbijskog parlamenta.

U svetskoj istoriji nije zabeležen primer gde je čitava jedna teritorija bila potpuno u funkciji kriminala, kao jedinstvena globalna enklava, narko laboratorija i skladište svetskih moćnika usred Evrope.

Profit koji se tamo svakodnevno obrće nemoguće je i pokušati zamisliti, to su definitivno ogromne cifre u milijardama evra. A u toj igri, očigledno učestvuju brojni državni službenici i ljudi sa najviših položaja u kosovskoj vladi, a kako kaže, iako SAD službeno prodaju priču o naporima da suzbiju proizvodnju opijuma i heroina u Avganistanu, u stvarnosti upravo preko CIA vode ilegalnu trgovinu heroina iz Avganistana prema Kosovu.

Najveći deo Avganistanskog heroina koji doprema CIA na Kosovo dolazi preko američke vojne baze Bondstil koja se nalazi kod Uroševca.

Reč je o najvećoj američkoj vojnoj bazi na svetu sa obezbeđenim kapacitetom za 5.000 vojnika i potpuno je infrastrukturno opremljena i nezavisna od spoljašnjeg sveta. Osim što se spominje kao glavni centar za dopremanje droge, ta je baza više puta spominjana i u kontekstu nekih drugih prljavih rabota, u rasponu od prostitucije do trgovanja ljudskim organima.

Baza se nalazi pokraj lokalnih naftnih postrojenja, a navodno je u blizini i vredno nalazište urana. I brojne američke novine pisale su proteklih godina o povezanosti baze Bondstil i trgovanju drogama koje je američkoj vojsci blisko još iz vremena Franka Lukasa, poznatog crnog njujorškog dilera koji je za vreme rata u Vijetnamu heroin vrhunske čistoće dopremao iz ‘zlatnog trougla’ u kovčezima s telima mrtvih američkih vojnika, o čemu je Ridli Skot napravio odličan film ‘American gangster’.

Prema informacijama dostupnim iz medija i na internetu, čini se da kosovskim kriminalom upravlja devet tamošnjih mafijaških porodica, a sve su izuzetno dobro povezane međusobno, ali i sa mafijama u susednim zemljama, pa tako i sa srpskim kriminalcima, što ne treba čuditi jer je kriminal imun na sve sukobe i sve ideologije.

Da je tako, uverili smo se tokom ratova iz devedesetih kada su sve strane međusobno trgovale sa svim i svačim, od nafte, droge, do svakodnevnih potrepština, pa čak i oružja i municije.

To je posebno dolazilo do izražaja u BiH.

Uostalom, jedino je mafija preživela pad u bivšoj Jugoslaviji rat među nekadašnjim republikama, danas nezavisnim državama. Dugo je u Italiji bila moderna ona uzrečica ‘druge države imaju svoje mafije, a kod nas mafija ima svoju državu’, ali nikad tako doslovno kao na Balkanu, kao na Kosovu.

Dobri poznavaoci prilika na Kosovu skloni su veruju da je čak i onaj incident sa nemirima na granici, u mejnstrim medijima prikazan kao još jedan ideološki, međunacionalni incident u nizu, zapravo uzrokovan puno banalnijim razlozima, onim kriminalnim.

Kosovski premijer Hašim Tači, prema takvim razmišljanjima, poslao je specijalce da preuzmu dva granična prelaza sa Srbijom na severu Kosova, koje su dotad nadzirali kosovski policajci srpske nacionalnosti, upravo radi uspostave kontrole nad tranzitom droge i druge ilegalne robe.

Njima itekako odgovara da na svim graničnim prelazima nadzor preuzmu albanski carinici, kako bi šverc mogao nesmetano da se odvija.

Granični prelaz Brnjak naziva se glavnom tranzitnom tačkom za šverc cigaretama što je samo jedna od brojnih delatnosti kojim se kosovske mafijaške porodice bave, uz droge, oružje, krađu i transport luksuznih automobila po čitavoj Evropi, gorivo, a sve češće se pominje i trgovina ljudskim organima.

Profit je mafiji jedina svetinja, a ova kosovska mafija nameće se kao jedna od najmoćnijih u Evropi.

Kako i ne bi, kada imaju sopstvenu državu.

Na kraju, zanimljivo je pokušati sagledati ovu priču iz perspektive sveta u kome živimo, koji je istovremeno tako moćan, tehnološki i na svaki drugi način besprekoran, a istvremeno neverovatno naivan i jadan.

U trenutku kad bez ikakve sumnje moderna nauka može proizvesti otrov kojim će za nedelju dana potamaniti kompletan prinos Avganistanskog maka u zemlji koja je pod američkom kontrolom, u toj državi se baš otkad su je Amerikanci okupirali proizvodi opijuma kao nikada ranije u istoriji.

U Evropi je veštački formirana državica koja je, očigledno do srži u suprotnosti sa svim službenim evropskim vrednostima ali ona opstaje, a njeni čelni ljudi na TV ekranu izgledaju fino i pristojno.

Predstavnik Rusije pri NATO-u, Dmitrij Rogozin, u intervjuu za Rusku gazetu 2008. – odgovarajući na pitanje ‘zašto se ispostavilo da je za Amerikance Kosovo najvažnija region’ – odgovorio je iskreno i emotivno: ‘Ni ja ne razumem. Zašto ne Baskijci, ne Korzika, ne Kurdi, ne kavkaske republike, ne Severna Irska, ni Tibet … zašto kosovski Albanci’? Sve je vrlo jednostavno.

O čemu god se vodio razgovor, uvek se govori o novcu. Razmislite, ima li Bela kuća planove ili ona deluje u okviru okviru veštačkih tvorevina?

Kosovo – to su stotine milijardi dolara od trgovine narkoticima i to bez popunjavanja poreskih I carinskih deklaracija.

Ništa danas tu nije komplikovano?

U ovom svetu, kriminal je problem samo ako igraš za pogrešnu stranu, za sve ostalo tu je CIA.

Kosovo je upravo tipično dete, tipičan produkt sveta u kome živimo, uzdanica Novog svetskog poretka kojem moćnici teže.

©Geto Srbija

 

Korišteni materijali :

Global Research – Centre for Research on Globalization

Главное управление по контролю за оборотом наркотиков