Архива

Posts Tagged ‘brnabic’

VETROPARKOVI, ENERGETSKA MAFIJA I KAKVE SVE TO VEZE IMA SA PREDSEDNICOM VLADE SRBIJE!??

5. маја 2019. Коментари су искључени

 

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, deo je energetske hobotnice koja Srbiji prodaje struju u vrednosti od pola milijarde evra, ali ne plaća i porez u Srbiji!

 

              Milica Grabež

ZAHVALNOST PREDSEDNIKU2

 

Kada je pre više od tri godine, novinar MagazinaTabloid otkrio detalje sukoba američkog republikanca Marka Krendala i tada predsednika Vlade, Aleksandra Vučića, javnost smo obavestili da predsednik Vlade od Krendala traži da svoje firme proda njegovim prijateljima iz Arapskih Emirata. Izvor nas je dalje posavetovao da stupimo u kontakt sa izvesnom Anom Brnabić, koja će nam proslediti još mnogo detalja vezanih za ovaj sukob.

Uskoro su srpski i strani mediji počeli da pišu o sukobu, Vučić – Krendal, i tokom te afere jedan drugog su optuživali za reketiranje.

Brnabićka je na naše iznenanđenje odbila da kontaktira, a nekoliko meseci kasnije ona je postala službenik Vlade Srbije

Danas svi znamo da je Ana Brnabić, srpska premijerka, a hrvatska državljanka, a vreme je da znamo i da je njena prava uloga u našoj vladi da zaštiti interse kompanija koje su uspostavile monopol na proizvodnju električne struje u srpskim vetroparkovima!

Ona je umešana u aferu u kojoj vetrenjače Marka Krendala, širom Srbije proizvode struju. Tu struju EPS otkupljuje po subvencionisanoj ceni. Novac za tu subvenciju se prikuplja tako što je građanima na račun za struju dodata dodatna stavka"kupovina struje od povlašćenih proizvođača".Ova taksa je i razlog što je u Srbiji struja poskupela.

Najveći bezorbazluk koji Brnabićeva prikriva je da "Markove kompanije" ovde ostvaruju profit, ali ne plaćaju i porez u Srbiji!

Porez izbegavaju tako što ih je vlasnik Krendal, inače zet Kori Udovički, registorovao u "OFŠOR ZONAMA"

O celoj stavri nedavno je pisao i Hrvatski nacional koji je sramežljivo naznačio da se tu sumnja na "skriveno vlasništvo i opasno mešanje javnih i privatnih interesa".

Ipak uvidom u dokumente iz projekta Malta Files u posedu Evropske istraživačke saradnje (EIC), jasno je da Srpska premijerka radi protiv interesa Srbije u korist privatnih kompanija!

Dokumenti, pokazuju da je srpska premijerka na svom bivšem radnom mestu bila upoznata s kompleksnim offshore operacijama mreže energetskih razvojnih kompanija među kojima se nalazila i firma Continental Wind Srbija. U toj kompaniji ona je bila direktor, a kasnije je postala i predsednik srpske Vlade.

Brnabićeva je definitivno bila deo ljudi koji su stvarali srpski deo offshore korporativne strukture za projekt obnovljive energije vetra i izbegavanje poreza. Može se reći – bila je Krendalov čovek od poverenja… Zahvaljujući strukturi koju je osmislila Brnabićeva, u narednih dvadeset godina EPS će firmi Marka Krendala platiti 523 miliona evra, i to zahvaljujući Pravilniku o pomenutim državnim subvencijama koje su odobrene dok je ona bila ministar za državnu upravu i samoupravu.

"Lepotica" među ministrima je energično zagovarala donošenje nove regulative o obnovljivoj energiji u Srbiji, još dok je bila potpredsednik Nacionalne alijanse za ekonomski razvoj. Kad je postala Predsednik Vlade, preko noći su nestale sve prepreke za najveće OFŠOR ulaganje u Srbiji od kada je Vučić na vlasti. Mreža tih tajnih offshore kompanija, među kojima se nalazi i ona, u kojoj je Brnabićka bila direktor, počela je da zgrće najveće prihode baš kada je ona postla predsednik Vlade!

Iz meseca u mesec prihodi im se uvećavaju i oni zauzimaju sve više i više lokacija!

-Sve to zasad šutke promatra i najmoćniji srbijanski političar Aleksandar Vučić, iako je na račun tih investitora ranije iznosio oštre kritike – piše hrvatski Nacional, komentaršući ekonomsko izrabljivanje naših građana i resursa od strane premijerkinih poslovnih partnera.

Dokumenti EIC pokazuju da su Ana Brnabić i njeni saradnici u Continental Windu Srbije asistirali u pripajanju još jedne srpske podružnice. U pitanju je matična malteška kompanija koja je dobila beskamatni i neosigurani kredit od druge kompanije u lancu i to u iznosu 200.000 evra. Na taj način je prekršen i srpski zakon o minimalnoj kamatnoj stopi na zajmove među povezanim kompanijama.

-Nakon što je Ana Brnabić 2017. imenovana za Vučićevu naslednicu u Vladi Srbije, kapitalna investicija energetske razvojne kompanije Continental Wind u Srbiji projekt vjetroparka Čibuk dobila je dozvolu za početak gradnje – piše hrvatski Nacional

Oni ističu i da je uloženo 190 miliona evra iz zajma Međunarodne finasijske korporacije (IFC) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Kao i da je Masdar, državna firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, takođe uložila ogorman novac u taj posao.

Ono što Nacional nije mogao da zna je da je Masdar tek naknadno ušao u ovaj projekat i to nakon što su Vučić i Krendal našli zajednički interes. Zapravo preko Masdara u projekat je upumpan novac Vučićevih ljudi, koji su postali suvlasnici u ovoj pljački, pa su on i Krendal tako i zakopali ratne sekire.

Istovremeno ulaganje Masdara bila je i garancija za Krendala da će projekat sigurno doneti velike prihode..

Continental Wind se predstavlja kao "američka" firma, ipak Nacional piše da oni na američkom tlu imaju samo kompaniju shell i to u državi "DELEVER" koja je zapravo OFŠOR- poreski raj.

-Firma i njen osnivač, bivši zaposleni rudarske kompanije Glenkor i Trafigura, Mark W. Krendall, inače američki državljanin koji živi u Beogradu, nagomilao je prihode od razvoja i prodaje projekata obnovljivih izvora energije koristeći mnoge offshore jurisdikcije, uključujući Luksemburg, Guernsey, Britanske Devičanske Otoke, Kipar, američku saveznu državu Delaware i Maltu. Ni u jednoj od tih zemalja firma ne poseduje niti javno razvija vetroelektrane. Otkako su razvili projekt vetroparka Čibuk, Continental Wind Partneri prodali su svojih 40 posto deonica pod kontrolom kiparske firme finskim i nemačkim investitorima u jesen 2017. godine.

Vrednost tog posla ostala je nepoznata. Nešto ranije, krajem 2015. Krendall, bivši šef Ane Brnabić, i njegovi partneri osnovali su malteški uzajamni fond koji omogućava da se prikrije trag i sakriju pravi vlasnici, koji su već zaradili milione od prodaje vetroparka Čibuk, pišu Hrvatski mediji koji su vrlo zaintersovani za ovu temu. Opisujući ovo kao "najveću i najtajniju investiciju u Srbiji"

Ta priča detaljno otkriva kako s podrškom IFC-a i EBRD-a posluju strani investitori u tranzicijskim državama poput Srbije.

Alex Cobham, izvršni direktor organizacije Tax Justice Network, međunarodne orgaizacije za posredovanje u području međunarodne utaje i izbegavanja poreza, sa sedištem u Velikoj Britaniji, je ovim povodom za Nacional izjavio kako smatra da je to duboko zabrinjavajuća priča o finansijskim prevarama, skrivenom vlasništvu i opasnom mešanju javnih i privatnih interesa.

Obrisi te priče počeli su se nazirati u 2015. godine kada je Srbiju potresao veliki skandal oko prisluškivanja, uključujući i tešku optužbu za primanje mita. U medije je procurie transkript privatnog telefonskog razgovora između vojvođanskog premijera i predsednika opozicione Demokratske stranke Bojana Pajtića i Lidije Udovički, žene Marka W Crandalla iz Continental Winda i sestre Kori Udovički, tadašnje ministarke državne uprave i lokalne samouprave.

Potsećamo da je prema tom transkriptu, Lidija Udovički rekla Pajtiću da je Nikola Petrović Vučićev kum i tada direktor Elektro mreže Srbije ucjenjivao.

Rekla je da je tražio dva miliona evra u kešu, kako bi odobrio priključak vetroparka Čibuk u Dolovu u Vojvodini, što je kapitalna investicija Continental Winda, na Elektro mrežu Srbije.

-Nakon što je Ana Brnabić postala premijerka nestale su sve prepreke za najveće privatno ulaganje u Srbiji u koje je uključena mreža tajnih offshore kompanija. Pajtić je kasnije potvrdio da je transkript telefonskog razgovora autentičan, dok Udovički u početku nije ni potvrdila niti demantovala objavljeno. Godinu dana kasnije rekla je policijskim službenicima da nikada nije srela Petrovića niti je s njim razgovarala….

Istoga meseca u kojem se dogodio telefonski razgovor, 2015. godine Aleksandar Vučić doputovao je u posetu u Vašington.

U Vašingotonu ispred Bele Kuće protestovali su protiv Vučića, a protest mu je tada organizovao upravo Krendal…

-Neki žele da grade vetroelektrane u Srbiji, gdje ne postoji odgovarajuća regulativa, s idejom da će prodavati trostruko skuplju struju" – izjavio je tada Vučić i dodao -Uključeni su jedna američka firma i rođak jednog od naših ministara. Oni žele da dobiju taj posao po svaku cenu. Nedugo zatim Brnabićka je održala konferenciju za štampu u Vladi Srbije, na kojoj je istakla da u njenoj firmi nema ilegalnih aktivnosti, da nema problema u komunikaciji s Vladom Srbije i da nije bilo koruptivnih aktivnosti.

Potsećamo Brnabićka potom javno izjavljuje da podnosi ostavku na direktorsko mesto u firmi, ali zapravo Ana Brnabić je i pored tog ostaje direktor Continental Winda Srbije sledećih deset meseci, sve do 19. avgusta 2016. godine. Nakon toga njena karijera u srpskoj vladi krenula je uzlaznom putanjom.

2016. godine ona je zamenila Kori Udovički na mestu ministra državne uprave i lokalne samouprave, a u 2017. godine kada je Vučić postao predsednik Srbije, srpski parlament je postavio Anu Brnabić na mesto predsednika Vlade Srbije.

Širom sveta mediji su izvestili da je ona prvi zvanični homoseksualac na mestu šefa vlade u istočnoj Evropi…

-Dokumenti Europske istraživačke saradnje (EIC) u okviru projekta Malta Files, otkrivaju da je Ana Brnabić kao direktor Continental Winda Srbija, bila upoznata s nekim offshore operacijama njegove međunarodne matične kompanije.

A 2014. godine izvršni direktor Continental Wind Partnersa i Krendlov poslovni partner, talijanski državljanin Fabrizio Cagnasso, koji je rezident Monaka, poslao je e-mail malteškoj pravnoj i savetodavnoj tvrtki Credence.

Cagnasso je vlasnik firme Deprojen, sa sedištem u Monaku, stopostotnog vlasnika Continental Winda Srbije. Deprojen je također bio vlasnik i Warm Waters Ltd-a, tvrtke registrovane na Malti, pišu Hrvatski mediji. Ističu i da su u multimilionski projekat uključeni i neki nadaleko poznati moćni svetski investitori…

-Mi bismo što pre hteli da se uključimo u srpsku TPN – firmu s posebnom namenom u vlasništvu Warm Waters Ltd-a" – napisao je Cagnasso službenicima malteške firme i zatražio pravne dokumente potrebne da bi se osnovala nova ćerka firma u Srbiji.

Uz tri zatražena dokumenta naveo je dve osobe i njihove privatne podatke. Jedna od njih bila je Ana Brnabić. Manje od mesec dana od njegove prve e-mail poruke, u Beogradu je osnovana srpska podružnica Warm Watersa – River Power Solutions, sa 100 srpskih dinara (oko jedan euro) osnovnog kapitala. Iz spomenutog e-maila nije jasno koju je ulogu Ana Brnabić imala u firmi River Power Solutions niti je vidljiva njena uloga u malteškim firmama.

Međutim, nedlju dana ranije, Ana Brnabić je kao direktor Continental Winda Srbije potpisala amandman br. 2 na ugovor o zakupu s lokalnim srpskim zemljoposjednikom, koji je uključivao i River Power Solutions.

Uz novu firmu malteškog vlasnika, u tom je dokumentu navedeno još nekoliko energetskih firmi, koje su sve imale istu adresu: Đure Jakšića 6/5, Beograd. Riječ je o firmama Vetroelektrane Balkana, Vetroelektrane Balkana Zapad i Srpska zadruga za energiju vetra SEWEA, otkriva hrvatski Nacional….

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

НАЈУНОСНИЈИ ПОСЛОВИ ГЛОБАЛНЕ МАФИЈЕ И ДОБИТНА КОМБИНАЦИЈА ФАМИЛИЈЕ БРАНАБИЋ КРОЗ КЉУЧНЕ НАРЕДБЕ ВЛАДИ СРБИЈЕ!!?

 

Процес електронског управљања поробљеном Србијом и увођење електронске владе (Е-Говернмент), поверено је Ани Брнабић, сивој еминенцији геy ложе у Немањиној 11. На конференцији невладине организације НАЛЕД, министарка Брнабић је најавила да "више неће бити папира, шалтера и печата", чиме ће, наводно, живот напаћених грађана бити олакшан.

НАЛЕД сива књига садржи 100 нових директива влади, са фокусом на процес електронског управљања. Израда адресног и централног регистра грађана ће заједно са електронским здравственим документима олакшати даљинску контролу поробљене нације и људских ресурса. О правим намерама електронског управљања становништвом, за Магазин Таблоид, пише Периша Рељић, сликар из Шумадије и грађански активиста.

 

                     Периша Рељић

NJENA VLADAVINA I ZADATAK KRUNJENJA SRBIJE

 

На конференцији "резултати и правац реформи 2017", доскорашња министарка у Влади Србије, Ана Брнабић, најавила је да више неће бити папира, шалтера и печата. Сива еминенција невладине организације НАЛЕД је том приликом представила нову Сиву књигу, која садржи 100 наредби влади Србије!

Овде треба подсетити да је Ана Брнабић, од 2002. до 2011. радила у америчкој владиној организацији УСАИД , по чијем налогу је и основан НАЛЕД током 2006. године. Такође, не треба заборавити ни чињеницу да је, такође по вољи УСАИД-а, Ана Брнабић постављена за потпредседницу Управног одбора НАЛЕД-а 2013., а од априла 2016. године је унапређена на функцију председника Управног одбора ове организације.

Међу кључним наредбама влади Србије министарка је посебно издвојила израду адресног и централног регистра грађана, који ће знатно олакшати електронску управу становништвом. Једна од новина је и сервис "Е-инспектор", који ће према најавама бити прекретница у борби против сиве економије.

У НАЛЕД-овом билтену под називом "Славимо реформе", поред награде Зорани Михајловић и похвала амбасадора америчког Кајла Скота, те доскорашњег стечајног управника Мајкла Девенпорта, налази се и интервју сада већ бивше министарке, Ане Брнабић.

Тамо је НАЛЕД-ов процес увођењем електронске управе подразумева јединствену базу виталних државних институција: централног регистра социјалног осигурања, пензионог фонда, пореске управе, полиције, службе за запошљавање и министарства државне управе и локалне самоуправе.

За све то је наравно неопходна модернизација рачунарске опреме и одговарајућег софтвера, а пуком случајношћу се у добитној "комбинацији" помиње још један члан фамилије Брнабић. Наиме, рођени брат бивше министарке и будуће председнице владе, Ане, Игор Брнабић, налази се на челу компаније "Ассецо СЕЕ", која бележи највећи приход од продаје компјутерске опреме и програма "у региону" југоисточне Европе.

Према подацима мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК) компанија министаркиног рођеног брата "Ассецо СЕЕ" је само у прошлој години имала приход од невероватних 32.600.000, евра!

За оне са слабијим памћењем, прошла година је упамћена по пројектима биометријског пописивања новорођене деце ("Е-беба") и електронским здравственим документима.

Мењајући слободу за илузију демократије, грађани Србије су транспарентно реформисани у депо резервних људских делова Глобалистана.

Да би ствари биле јасније, овде је реч о томе да се најављеном изменом Закона о трансплатацији органа уводи термин "претпостављена сагласност" донирања органа. Да би трговина људским органима била потпуно легалан процес, новим законом је, у члану 15, предвиђена могућност да се телесни орган понуди одговарајућем страном лицу или организацији – као што је рецимо холандска ЕуроТрансплант Интернатионал Фондатион.

Међународна корпорација Еуро Трансплант Интернатионал са седиштем у холандском граду Лајдену (Вербеекстраат 21) део је глобалне хоботнице тржишта људским телесним органима. Због ефикасности и већег профита од кључног је значаја да сви људски ресурси поробљених народа буду не само биометријски идентификовани, већ помоћу РФИД микрочипа и централног регистра грађана увек расположиви.

Реформа здравства у режији америчке привредне коморе АМЦХАМ ради што тачније пописа људских ресурса предвиђа и увођење обавезних скрининг тестова. Биометријска идентификација материнства задужена је за пописивање "Е-беба", а електронско здравство и скрининг тестови за инвентарисање резервних људских делова Глобалистана.

Након трговине оружјем и наркотицима, траффицкинг људским органима је један од најуноснијих послова глобалне мафије. Према подацима УНОС (Унитед Нетwорк фор Орган Схаринг) цене људских органа су више него примамљиве за домаће "органско тржиште": срце кошта 80,400 долара, једно плућно крило 73,100 долара, оба плућна крила (на снижењу: два за један!) 90,300 долара, јетра кошта 71,000 долара, а цена бубрега је "само" 67,200 дилара .

Ружне њушке НАЛЕД-а су уједно и главни промотери изузетно профитабилне "хумане" акције препродаје деце одузете од родитеља страним невладиним организацијама.

Септембра прошле године је израелска невладина организација Атид Хаиеладим приликом радне посете влади Србије договорила извоз српске деце у Израел! Да би ова мрачна "комбинација" била што уноснија, донети су и одговарајући закони, којим је олакшано одузимање деце од родитеља.

НАЛЕД-ов билтен под именом "Славимо реформе" је морбидна прослава напорног десетогодишњег рада на уништењу грађана Републике Србије и свих њених ресурса. Поред физичке и слободе говора, Срби су као поробљени народ изгубили право на породицу, морал, историју, образовање, личну имовину, а однедавно чак и власништво над сопственим телесним органима.

Централни регистри грађана и електронско управљање становништвом кључни су део глобалног пројекта јединствене светске владе.

Невладина организација НАЛЕД као један од значајних пипака хоботнице новог светског поретка на овом простору , задужена је за биометријско пописивање људских ресурса окупиране Србије и електронско управљање поробљеним народом.

Америчка невладина организација Еуронет већ годинама обавештава своју централу у САД о стању рачуна свих грађана Србије. Захваљујући ангажовању ружних њушки из НАЛЕД-а, глобални систем "Великог брата" ће помоћу РФИД микрочипова имати реал-тиме (у реалном времену) увид у све активности наших грађана и здравствено стање њихових телесних органа!

Досадашња ресорна министарка Ана Брнабић, пројектом електронске управе, завршава овај процес јединствене светске владе идеолога Римског клуба и покојног Збигњева Бжежинског, који укратко гласи: "…Ускоро ће бити могуће остварити скоро потпуну контролу над сваким грађанином и отварати досијеа, која ће садржати и најличније детаље о здрављу и понашању сваког грађанина. Ови досијеи ће стајати на располагању властима. Власт ће прелазити у руке оних који буду контролисали информације…"

Глобална агенда "жигосања марве", убацивањем електронског чипа у тело, састоји се од три фазе: "…холдабле – wеараблес – имплантабле". У првој (холдабле) фази чип се носи у "држаћим" уређајима као што су таблет рачунар и паметни телефони.

У другој фази чип постаје "носећи" (wеараблес), што су електронска документа или уређаји са биометријском идентификацијом (банковна, здравствена књижица, лична карта).

Финална фаза "жигосања марве" је убацивање електронског чипа у тело (имплантабле), а судећи по труду који улаже НАЛЕД – Србији је намењена улога "лидера". Тачније, најгорег заморчића на коме ће све ово бити испробано.

Од целе бајке о демократији и људским правима, једина преостала слобода избора је РФИД микрочип у десну или леву руку.

То је, дакле, посао који Ана Брнабић мора да спроведе у што краћем року, без скупштинске расправе, без референдума, дакле, без сагласности грађана који ће бити, као у најпримитивнијим цивилизацијама, жртвовани у славу глобалистичког зла.

 

       А 1. Чиме се бави НАЛЕД?

Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) је највећа приватно-јавна асоцијација у Србији која у свом чланству окупља око 200 компанија, локалних самоуправа и невладиних организација које, како у службеном опису стоји, "…раде заједно на стварању бољих услова за живот и рад у Србији".

Од оснивања 2006. године до данас, НАЛЕД је постао кључна адреса одакле се спроводи такозвани мониторинг регулаторне активности и мерења перформанси јавне управе.

У сарадњи са режимским институцијама и уз подршку међународних организација реализовао је преко 40 великих пројеката попут Цертификација општина са повољним пословним окружењем, Регулаторни индекс Србије (РИС), такозвана Сива књига, кампања "Питајте када", Барометар прописа, Калкулатор трошкова пословања и многи други. Међу кључним партнерима НАЛЕД-а истичу се Делегација Европске уније у Србији, Фонд за отворено друштво (Сорош фондација)...

 

      А 2. Рани радови Игора Брнабића

Дана 13. фебруара, 2014. године, а поводом продужетка спонзорског уговора фирме Ассецо СЕЕ, Фудбалском савезу Београда (ФСБ), шира јавност у Србији први пут чује за Игора Брнабића. Наиме, у малој агенцијској вести пише да се фирма Ассецо СЕЕ бави "информационим технологијама у Југоисточној Европи".

Игор Брнабић се те 2014. године представљао као "менаџер за кључне кориснике" а поводом поменутог спонзорства, водио је разговоре са тадашњим председником ФСБ Славишом Кокезом и генералним секретар ФСБ Јованом Шурбатовићем.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

SVI PREDSEDNIKOVI LJUDI: NOVI POČETAK ILI NOVA VLADA SRBIJE ZA SLIKANJE…!??

29. августа 2016. 1 коментар

 

Frenetičnim aplauzom poslanici naprednjačkog kartela pozdravili su formiranje nove srpske vlade. Slavljenička atmosfera prenela se u vinski podrum u Jajincima, vilu „Bokeljku" i redakcije „Kurira", „Informera" i Pinka.

Lako i uverljivo, pobedio je stari/novi premijer Aleksandar Vučić, poražena je Srbija, zaključuje kolumnista Magazina Tabloid Predrag Popović, nekadašnji urednik dnevnih listova Dnevnog Telegrafa, Nacionala i Pravde i dugogodišnji Vučićev saradnik i prijatelj!

 

                      Predrag Popović

NOVI POCETAK NOVE VLADE SRBIJE1

 

Besmislena kadrovska rešenja, program koji nema dodira sa stvarnim životom i mentalni poremećaji vladara odredili su smer u kome će Vlada nastaviti da uništava državu. Kao što smo u prošlom broju „Tabloida" najavili, Vučić je dozvolio da mu karakter pobedi inteligenciju i odlučio se da Srbiju, svoje ogledno dobro, vrati u devedesete, u nesreću i haos, u svoj prirodni ambijent, jedini u kome mogu da opstanu takvi lešinari.

Uspeo je. Porušio je mostove i prema istoku i prema zapadu. Po ko zna koji put demonstrirao je potpunu nezainteresovanost za poboljšanje odnosa sa Rusijom. Pred izbore napravio je koaliciju sa Srpskom narodnom partijom Nenada Popovića, kako bi lakovernim glasačima lakše prodao lažnu priču o svom rusofilstvu.

Kad je istekao rok upotrebe, Popovića je maknuo u stranu, namenivši mu, u najboljem slučaju, nekakvu kancelariju za nešto, za saradnju s Rusijom ili za sleganje ramenima, dođe na isto. S druge strane, iako uporno i vredno izvršava sve naloge iz Vašingtona i Brisela kojima se nanosi ogromna spoljnopolitička i ekonomska šteta Srbiji, Vučić je ovakvim sastavom kabineta i Zapadu pokazao zube. Odlučno je stavio do znanja da od Srbije mogu da rade što im se prohte, ali ne smeju da zadiru u lukrativne interese njega i njegove svite.

Da bi dokazao da nije samo okupacioni namesnik, nego i neprikosnoveni lokalni kalif, odbio je američke zahteve da obuzda batu Andreja i svemoćnog kuma Nikolu Petrovića. Ako majstori iz Lenglija hoće Kosovo, može. Ako žele da Srbiju uvuku u dužničko ropstvo, nije problem. Ne samo što se neće suprotstaviti zapadnim centrima moći, koji bez po muke devastiraju državu, nego će im u tome pomoći. Sve dok ne sputavaju nabujale ambicije najuticajnijih pojedinaca iz familije.

Ceo kabinet je sastavio u skladu s tim principomu inat Amerikancima. Oni su tražili da skloni Zlatibora Lončara, on ga je ostavio. Valjda zbog Lonačarevih izuzetnih zasluga na poboljšanju zdravstvenog sistema, pošto je evidentno da se deca sve uspešnije leče u inostranstvu, parama prikupljenim preko SMS-poruka. S istim motivom na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova ostavio je Nebojšu fantomskog doktora Stefanovića, pa i nesrećnog Aleksandra Vulina.

Da bi Amerikanci bolje shvatili poruku, Vučić je iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave najurio Kori Udovički i na njeno mesto postavio Anu Brnabić. Najavljujući njen ulazak u vlast, diktator je pokušao da jeftinim spinom prikrije suštinu. Kao glavnu referencu istakao je njenu seksualnu orijentaciju. Brnabićka je lezbejka! Šokantno!

Eto o čemu treba da trube režimski bilteni, sve hvaleći modernog i hrabrog premijera koji pristaje da, u skladu sa svetskim LGBT trendom, sarađuje sa gej osobama. Malo je državnika koji u svom okruženju imaju toliko homoseksualaca. Em, i njegova pastorka Nevena Janković je lezbejka, a među kumovima, ministrima i savetnicima ima više pedera nego Predrag Azdejković  u magazinu „Optimist".

Ono što Brnabićka preferira u svom krevetu, ili gde god već, verovatno ne zanima čak ni Jadranku Joksimović. Za Vučića je mnogo važnija njena uloga u korupcionaškoj aferi u kojoj je glavnu ulogu imao njegov vajni kum Nikola Petrović.

Prošlog leta javnost je saznala za stenogram presretnutog telefonskog razgovora, koja se tadašnjem predsedniku pokrajinske vlade požalila da kompaniju Kontinental Vind Projekt (CWP), čiji vlasnik je njen suprug Mark Krandal, reketira Vučićev kum.

Prema tim navodima, američka firma je uložila oko 300 miliona dolara u izgradnju vetro-parkova, ali direktor Elektromreže Srbije, bez obzira na potpisane ugovore, nije omogućio priključenje na srpski elektro-sistem, već je, navodno, tražio dva miliona dolara mita za tu uslugu.

U policijsko-medijskom igrokazu, Petrović je prošao poligraf i dokazao nevinost. Baš kao Šeron Stoun u „Niskim strastima" ili Darko Šarić na suđenju za šverc kokaina. Afera je potisnuta iz srpskih medija, ali ne i iz američkih diplomatskih depeša. Zbog toga, ali ne samo zbog toga, od Vučića je zahtevano da marginalizuje uticaj svog kuma.

Srpski Firer je na ultimatum odgovorio u svom stilu. Iz Vlade je najurio Lidijinu sestru Kori Udovički i na njeno mesto postavio Anu Brnabić, bivšeg direktora CWP, koja je tada demantovala tvrdnje vlasnika kompanije u kojoj je radila i svedočila u korist Nikole Petrovića. Da li je govorila istinu saznaće se kad padne ova vlast, u kojoj će, do tada, Brnabićka obnašati dužnost gej-ministarke.

Iako Ana Brnabić u karijeri ima samo reference koje garantuju ideološko-moralnu podobnost po američkim standardima (kao stručnjak za marketing, ispred USAID-a vodila je projekte reorganizacije lokalne samouprave u Rumuniji), s obzirom na prirodu njenog odnosa s Vučićem i Petrovićem, njen ulazak u Vladu neće obradovati nikoga u Lengliju.

Vučić neće morati dugo da čeka na odgovor. Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd" već najavljuje novi protest na kome će ponoviti zahtev za sankcionisanjem kompletnih idiota koji su u izbornoj noći pod fantomkama porušili zgrade u Savamali. Novim mandatom Nebojši dr Stefanoviću diktator je unapred odgovorio demonstrantima.

Naravno, briga Vučića za robotizovanog potrčka. Čuva ga samo da bi gazdama iz Vašingtona dao do znanja da mu ne diraju u zabran. Ustav i zakone Srbije spreman je da krši u njihovom interesu, ali oni moraju da mu dozvole da to nekažnjeno radi i kad sprovodi tiraniju nad građanima. Ako im se ne sviđa što on nezakonito hapsi i maltretira koga stigne, neka mu izađu na crtu, pa kome obojci, kome opanci, a svima slina.

Nova, kako premijer voli da je naziva, borbena vlada sklepana je tako da nervira i Amerikance i Ruse, a naročito Srbe. Nezainteresovan za odbranu državnih i nacionalnih interesa, Vučić se dobro pripremio za izolacionističku strategiju. U kabinet je uzeo nesrećnike nalike sebi.

Resor poljopriprede i životne sredine dodelio je Branislavu Nedimoviću, konvertitu svih boja. Genije iz Sremske Mitrovice to nije zaslužio samo dokazanom sposobnošću da se transferiše iz Čankove Lige, preko Koštuničinog DSS-a i izvesne grupe građana pravo u Srpsku naprednu stranku, nego i susretljivošću s kojom je batici Andreju Vučiću pomogao da u tom kraju raširi svoju nezvaničnu poljoprivredno-ugostiteljsku imperiju.

Za kooperativnost je nagrađen i Mladen Šarčević. Da zasedne u fotelju ministra prosvete preporučila ga je činjenica da je osnovao privatnu gimnaziju „Ruđer Bošković", u kojoj se školovao princ prestolonaslednik Danilo.

Ili su zasluge kompleksnije, kako može da se nasluti po glasinama da je Šarčević po vrlo povoljnim uslovima prodao gimnaziju najmoćnijem srpskom knezu koji je poznat po poslovanju pomoću falsifikovane lične karte. Šarčević o tome ni da pisne.

O drugim reketaškim Andrejevim akcijama Alek pišti u Skupštini, vređajući sve koji se usude da makar u hodniku pomenu sumnju da je batica postao vlasnik nekoliko prestižnih beogradskih restorana.

Vladan Vukosavljević u Ministarstvo kulture i informisanja nije došao zbog konkretnih zasluga, nego zbog Vučićeve sklonosti da se okružuje sebi nalikim moralnim kreaturama. Kad je obznanjeno njegovo postavljanje na Tasovčevo mesto, analitičarima je pažnju privukao detalj o poslovanju s nekretninama. Tačno, ali nebitno.

Mnogo je važnije istaći da on zaista ima veze s kulturom i informisanjem. Pored toga što i sam piše vrhunske kulturološke i sociološke analize, Vukosavljević ima prefinjen ukus za lepu književnost. Autor ovog teksta u januaru 2011. objavio je svoju prvu knjigu o aktuelnom diktatoru, „Vučićev rečnik". Tu knjigu niko nije tako nadahnuto hvalio kao Vukosavljević. Što bi Vučić rekao, hvala mu na pohvalama.

Vukosavljeviću, pametan je čovek, nije bilo teško da pozitivno oceni knjigu o sablasno smešnom glavnom junaku Vučiću. Možda se i prepoznao. Sličnost postoji, a s njom sam se suočio 2004. godine.

Na izborima za gradonačelnika Beograda Vukosavljević je vodio informativnu službu Zorana Drakulića, kandidata Demokratske stranke Srbije. Težak posao. Drakulić, vlasnik „Ist Pointa", verovatno jeste sposoban biznismen, ali sigurno nema ni mrvu talenta za politiku.

Bez sklonosti ka jakim paroloma, zagledan samo u surovu realnost, neprijatno uštogljen i nespretan u konfliktnim situacijama, Drakulić nije mogao da privuče pažnju, a kamoli podršku javnosti. No, mudri Vukosavljević se dosetio kako da, citiram, sivog tajkuna predstavi kao običnog čoveka iz naroda.

– Treba mi Ceca! – rekao mi je Vukosavljević i objasnio strategiju: – Koštunica je na vlasti, a Ceci je potrebna podrška policije i pravosuđa. Potrebne su joj i pare. Mi imamo sve to. S druge strane, nama je potrebno da ona podrži Drakulića. Kad bi se uključila u kampanju, to bi nam značajno podiglo rejting…

Ne samo što je pametan, Vukosavljević je i vredan. Napravio je neki lascivni video-klip sa Cecom u prvom planu, kojim je hteo da insinuira neku vezu sa Drakulićem. Koliko znam, od te manipulacije ipak je odustao. Međutim, nije odustao od želje da mu pomognem.

Iako sam pokušao da mu objasnim da nemam nikakav kontakt s Arkanovom udovicom i da sam siguran da ona ne bi pristala da se uključi u bilo čiju političku kampanju, sticaj okolnosti je poterao vodu na Vukosavljevićevu vodenicu. Pukim slučajem zatekao sam se u društvu Danice Drašković kad se pojavila njena prijateljica Ceca Ražnatović. Svratio je i Dragan Kojadinović, kandidat SPO-a za istu funkciju na koju je reflektovao Drakulić.

Nedopustivo naivan, predložio sam Ceci da na isti način, kao Kojadina, podrži i Drakulića. Dogovorićemo njihov „slučajan susret" u nekom restoranu, fotografisaćemo ih i – gotov posao. Ona neće javno da se umeša u politički brlog, a pokazaće dobru volju prema kandidatu stranke na vlasti.

Vukosavljeviću samo što šiške nisu porasle od radosti. U utvrđeno vreme Ceca je došla u „Klub književnika" i, gle čuda, sela za Drakulićev sto, oko koga su se motali fotoreporteri redakcije u kojoj sam tada radio. Posao obavljen. Mi na naslovnoj strani imamo Cecu, Drakulić u kampanji ima Cecu, Vukosavljević ima pozamašan honorar.

– Sram te bilo! Nisi smeo ovako da me namestiš, stidi se – isto veče mi je Ceca sasula u telefon.

Šta sam skrivio, saznao sam s naslovne strane „Kurira". Eno i tamo Cece s Drakulićem. Posle svega što je „Kurir" pisao o njoj dok je, tokom „Sablje", bila u Centralnom zatvoru, Ceca je odbijala svaku saradnju s tim novinama. Uverena da sam je ja namestio njenim neprijateljima, opasno se naljutila.

Sa zakasnelim paljenjem, setio sam se da je tu prevaru mogao da osmisli samo Vukosavljević. On to nije negirao. Naprotiv, uživao je u uspehu podvale.

– Šta si očekivao? „Kurir" ima veći tiraž – mangupski se cerekao.

Pošto „Kurir" nije mogao da mu privede Cecu, odlučio je da je meni ukrade. Ali, ako Vukosavljević po prevarama i lopovluku liči na Vučića, priznajem da i ja imam sličnosti s Firerom, makar po osvetoljubivosti.

Sačekao sam nekoliko dana, do konvencije Zorana Drakulića. Za samit Koštuničinih amiša u Domu sindikata pripremio sam lepu naslovnu stranu s velikom fotomontažom Drakulića, sve s kapima krvi koja mu se cedi niz lice i uveličane očnjake, uz prikladan naslov „Drakula vreba ljude po kafanama" i tekst u kome sam objasnio spletku sa Cecom.

Drakulić je kasnije tvrdio da nema veze s tim i da sam mu mnogo muke zadao, ćerke su mu plakale kad su videle fotomontažu. Od emotivnog tajkuna, mnogo prizemniji bio je Vukosavljević. Kampanja mu je propala, džabe je ukrao estradnu zvezdu, a tvrdio je da mu Drakulić nije platio ni dinara. Kako god bilo, Drakulić je vremenom nestao s političke scene, Ceca danas zabavlja Vučićeve kumove na privatnim žurkama, Vukosavljević je napustio DSS i priklonio se parazitskoj frakciji Andreje Mladenovića.

Uz te prevarantske performanse, kojima dokazuje spremnost da izigra i onoga koga moli za pomoć, Vladan Vukosavljević je podobnost za saradnju s Vučićem dokazao i kao suvlasnik izdavačke kuće koja je pravila nedeljnik „Evropa", u kojoj su svoj udeo imali Dragan Đilas, Željko Cvijanović, Igor Ivanović, Dragan Kopčalić i još nekoliko tipova koji bi se o jadu zabavili kad bi se primenjivao Zakon o poreklu imovine.

Kao što je očekivano, Vučić je u koaliciju opet uzeo Ivicu Dačića. Provukao ga je kroz blato, kriminalizovao ga i ponizio, a onda mu je ispunio sve želje. Iako simbioza tih štetočina izgleda sasvim prirodno, do nje ne bi došlo da Dačić nije na vreme ucenio Firera.

Za razliku od Vučića, brutalnog siledžije, Dačić je vešt, vredan i mudar manipulant. Srpskim glasačima Dačić je nametnuo uverenje da je „ruski čovek", da ima bezrezervnu podršku Vladimira Putina, gospodara Srbije, Rusije i ostatska sveta.

Istovremeno, stranim gazdama, onima iz Vašingtona i Brisela, milion puta je dokazao pseću odanost i spremnost za bespogovorno izvršavanje najprljavijih zadataka. Ipak, i domaći glasači i mentori iz tuđine, zna Dačić, ne mogu da ga spase od Vučića. To je morao da obavi sam.

Čim su zatvorena biračka mesta u Republičku izbornu komisiju počeli su da stižu izveštaji. Smotani Dejan Đurđević i ostali naprednjački prevaranti našli su se u čudu kad su videli da kontrolori SPS-a vredno poništavaju sve izveštaje s glasačkih mesta. Gde god bi se primetila makar i minimalna nepravilnost, našao bi se lokalni socijalista da podnese prigovor.

Opozicioni kontrolori su poništili oko 10, a Dačićevi oko 60 odsto izveštaja. U RIK-u je nastala uzbuna, naprednjaci nisu shvatali šta se dešava. Nisu bili jedini. I funkcioneri SPS-a su se našli u čudu.

Vladimir Zagrađanin i Veljko Odalović imali su pune ruke posla, morali su da partijskim drugovima iz unutrašnjosti objašnjavaju da nastave s poništavanjem izveštaja i da ne mare za pritiske naprednjaka.

Vučić je shvatio kakvu mu spletku priprema Dačić. Zato ga je pozvao u sedište naprednjačkog kartela na Novom Beogradu.

Zašto to radiš? – pitao je Vučić.

– Ima mnogo nepravilnosti, ali rešićemo to… – pravio se naivan Dačić, nasmejan kao Halid Bešlić posle petog vinjaka.

– Kako ćemo rešiti? Ako se ovo nastavi, moraćemo da poništimo izbore. Ovi tvoji su podneli prigovore na mestima na kojima je glasalo više od 300.000 ljudi…

– Pusti to… Papiri nisu bitni… Nego, hajde da se dogovorimo oko ministarskih mesta koje zaslužuju kadrovi Socijalističke partije…

Dačić je imao sve dokaze izborne krađe, a sigurno ih još skriva u nekom koferu, za zlu ne trebalo, ali važnije mu je bilo da uceni Vučića. Uhvaćen s rukama u tegli pekmeza, diktator je bio prinuđen da podvije rep i prizna poraz. Pristao je da u vladu uzme Dačića, Aleksandra Antića i Slavicu Đukić Dejanović.

Pre dva meseca, na ovim stranicama, objavio sam informaciju o proslavi koju je Ivica Dačić organizovao u jednom restoranu zatvorenog tipa na Banovom Brdu. Kad sam link za taj tekst objavio na Tviteru, reagovali su potpredsednik SPS-a Branko Ružić i predsednik Mladih socijalista Đorđe Đoković. Demantovali su tvrdnje da će SPS opet napraviti koaliciju sa SNS-om. Sada glasno ćute i čekaju svoje parče ratnog plena.

Slavici Đukić Dejanović samo što nije izmakao njen deo vlasti. Iako joj je obećao funkciju ministra zdravlja, Vučić je početkom jula okrenuo ploču i pustio glasinu da će na Lončarevo mesto instalirati naprednjaka Lasla Puškaša.

Nervozna Slavica odgovorila je tračevima o Puškašu i misterioznom, nikad policijski i sudski objašnjenom nestanku njegove prve supruge. Kad to nije dalo željene rezultate, plasirala je priču da piše medicinsku analizu Vučićevih mentalnih poremećaja. Čak mu je i odredila dijagnozu – paranoidna psihoza.

Stručna literatura, sudeći po definiciji tog oboljenja, potvrđuje Slavičine sumnje. „Paranoja je veoma teška i retka duševna bolest, koja najčešće pogađa osobe između 30 i 45 godina. Poreklo ovog poremećaja nije poznato, ali se kao mogući uzroci navode povrede glave, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, stres, traume, genetika i struktura ličnosti. Paranoja se karakteriše sa sumanutim idejama koje su pogrešne, nerealne i ne podležu korekcijama.

To znači da paranoična osoba veruje u svoju zamisao i ne prihvata nikakva druga logična objašnjenja. Tako bolesnik može verovati da ga nego prati, sprema zaveru protiv njega ili mu čita misli, kontroliše osećanja, misli i pokrete, upravlja njegovim ponašanjem na energetskom nivou i slično. Paranoidna psihoza se uglavnom ogleda kroz nizak nivo samopoštovanja obolelog.

Paranoik se duboko u sebi oseća slabim, inferiornim i neuspešnim, te se grandioznost i osećaj posebnosti, koji često prezentuje, može razumeti kao kompenzatorni mehanizam osećaja inferiornosti. Ljudi s ovim poremećajem retko traže pomoć psihijatra, a čak i kada dobrovoljno pristanu na lečenje, uvereni su da nemaju psihičke poteškoće i da to nisu simptomi paranoje, već da su ih drugi izneverili. Osobe sa paranoidnim poremećajem su inteligentne i veliki perfekcionisti, pritom su sumnjičave i veruju da su samo one pravedne. Veoma često imaju izlive besa…"

Dijagnozu je nekoliko dana, svakom svojom rečju i gestom, potvrđivao lično Aleksandar Vučić na sednici Skupštine na kojoj je opet izabran za premijera. Kao piljarica sa Bajloni-pijace, svađao se s opozicionim poslanicima, na korektnu kritiku odgovarao je najprljavijim uvredama, klevetama i pretnjama. Usiljeno se smejao, predisao i besno uralao, a nekoliko puta je grizao svoju podlakticu , kako bi sprečio jauke.

Na Bojana Pajtića je poveo hajku jer je pomenuo princa Danila. Nema veze što je Vučić pre toga vređao Pajtićevu suprugu Vesnu. Članovi tuđih porodica nisu bitni, oni su legitimna meta.

U replici na pristojan govor Boška Obradovića, Vučić ga je optužio da bije svoju ženu. To je, sigurno, zgrozilo čak i Kseniju Janković-Vučić , koja je 15 godina trpela stravičnu torturu, što nije mimoišlo ni njenu naslednicu Tamaru Đukanović-Vučić. I na račun Saše Radulovića premijer je izrekao mnogo prljavih ličnih diskvalifikacija.

Samo Đorđe Vukadinović je našao pravi način za polemiku s Firerom. Iako to niko ne bi očekivao od seksi Đoleta, on je Vučiću, onako opušteno, u prolazu, poslao poljubac. Svaka čast na hrabrosti. Vučić će mu možda oprostiti taj emotivni istup, ali Nebojša dr Stefanović, Nikolina Selaković i ostali ljubomorni pripadnici vođine momčadi mogu da budu opasni.

Vučićev ekspoze (ili, kako kaže Zoran Babić, eksploze) naprednjaci su doživeli kao naučno delo. Dobro, u njemu ima i takvih detalja. U tački 4, objašnjavajući plan inovacija kojima želi da stvori „snažnu poljoprivredu i održivo selo", diktator je podržao proizvodnju genetski modifikovane hrane.

– Znate li vi šta je čeri paradajz? Modifikacija gena jedne odvratne životinje i jedne biljke i to sad jedemo i uživamo u tome i pričamo kako jedemo genetski nemodifikovanu hranu i mnogo smo pametni… – rekao je Vučić.

Da je čeri paradajz nastao ukrštanjem gena odvratne ribe list i običnog paradajza verovatno su utvrdili najviši naprednjački naučni autoriteti Marjan Rističević i Vlada Đukanović Bizon. Nažalost, izostala je reakcija zdravstvenih radnika, psihijatara pre svih, koji su zanemarili Hipokratovu zakletvu i ćutke odbili da pruže pomoć Vučiću, očigledno bolesnom.

U poslednjem činu patološkog igrokaza u Skupštini članovi nove, borbene Vlade položili su zakletvu, odnosno, kako se to kaže u njihovom miljeu, omertu.

Rasim Ljajić je zablistao recitacijom, pošto tekst zakletve već zna napamet. S druge strane, pospani Milan Krkobavić nije stigao da uglas prati kolege, pa je samo na kraju doviknuo: „I ja… i ja se zaklinjem, isto…"

Predstava o novoj Vladi počela je kao komedija, završiće se kao tragedija.

Već za mesec-dva doći će do njene rekonstrukcije, čime će početi predizborna kampanja za predsedničke izbore. To će biti prva dobra prilika da normalni deo Srbije spusti zavesu na scenu koju je okupirao paranoidni diktator.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

<span>%d</span> bloggers like this: