Архива

Posts Tagged ‘suvereniteta’

SVE JE OVO PREDSTAVA: PREDSEDNIKOVO KOMPROMISNO REŠENJE KAO PRIPREMA ZA RASHODOVANJE KOSOVA I METOHIJE!??

4. фебруара 2019. 1 коментар

 

Znamo mi da bi Predsednik Srbije jedva dočekao da uz širok osmeh, na TV stanicama i u udarnom terminu izjavi: „Upravo sam obavio razgovor sa Predsednikom Republike Kosovo, gde smo uz obostrano razumevanje postigli saglasnost o nastavku normalizacije odnosa dve strane, uz ubrzan napredak ka pravnoobazujućem sporazumu koji je inače garant našem bržem punopravnom članstvu u EU.

Da budem potpuno jasan, umesto rata, opredelili smo se za mir i ekonomski napredak za naše građane!!!

U tom cilju, prihvatio sam poziv Predsednika Vlade Kosova da našim vozom otputujemo u Prištinu i tamo održimo zajedničku sednicu dve Vlade, kako bismo po njenom završetku uputili svima jasnu i jaku poruku za suživot i evropsku budućnost Srba i Albanaca kao dva najmoćnija naroda na Zapadnom Balkanu“!!!

 

 

RAZBIJANJE SRBIJE1

 

Ovakav mogući epilog državne izdaje bio bi potvrda da je odavno već sve dogovoreno i da je uloga sadašnjeg (kao i prethodnih) i Predsednika Republike Srbije da kroz političku predstavu disciplinuje našu Domovinu i narod u interesu ispunjavanja ciljeva Zapada i EU, kao i da progura krajnji eurounijatski cilj pod nazivom „Međunarodni projekat Kosovo“, da bi možda Srbija mogla i da stigne, kad je budu potpuno iscedili, na izlazni peron briselske stanice!??

Ta dvojica, Vučić i Tači su se na silnim druženjima i neformalnim večerinkama kod Federike, složili da je (trenutno sakrivena) „nezavisnost Kosova“ nepovratan put, jer ako se Srbija odriče prava, (koje su oni kosovski Albanci koristili za samoopredeljenje,) da neće ratovati da uspostavi integritet i suverenitet Otadžbine, i tako bi Predsednik Otadžbine uspeo da zadovolji i svog velikog prijatelja Kurca (Sebastijana), i prijateljicu Angelu, i dozvoliti im da formiraju Veliku Albaniju, jer „..Srbija mora da umre“, (kao što su govorili a Rebeka Vest zapisala u knjizi „Crno jagnje i sivi soko“) i naravno Amerikance kojima je obećao da će ON biti taj koji će progurati „bolne i teške“ odluke (ne osvrćući se puno i na buduće posledice po Srbiju i srpski narod), onda bi iluzorno bilo zahtevati i očekivati da će i ubuduće ambasadori Kine i Rusije u SB UN podizati ruku da ulažu veto protiv priznavanja teritorije Kosova kao samostalne države braneći interese države Srbije, a ona se sama odriče te samoodbrane!!!

Poražavajuće je i da Vlasti u Srbiji, zajedno sa sadašnjim Predsednikom Republike, olako prihvataju magarčenje Srbije i srpskog naroda, (a koje sprovode i preduzimaju Amerika, EU, Albanci sa Kosmeta…, kao i ona silna ubeđivanja ostalih međunarodnih, regionalnih itd… i raznih zapadnih parlamentarnih i komisija, i foruma, itd.itd…), insistirajući da se Srbija sama odrekne dela sopstvene teritorije i nedvosmisleno prizna novu albansku državu na Balkanu, njenu nezavisnost i samostalnost, gubeći iz vida da i oni (Amerika i EU) sami znaju da je takav njihov zahtev pravno manjkav, nepravedan i ucenjivački, pa su baš zbog takvih razloga u neprekidnom atakovanju da se Srbija sama, dobrovoljno i nepovratno odrekne dela svoje teritorije, ne osvrćući se na posledice da bi i to postao presedan za buduće planove Zapada, i njima bi ruke ostale čiste!!!!?????

Njima (Americi, EU i kosovskim Albancima) je važno naše samoodricanje i rasparčavanje sopstvene države, zato što znaju da nemaju pravo na takvo nešto, potvrđujući da su kosovskim albancima u stvaranju druge albanske države na Balkanu samovoljno i bez odobrenja UN, pomogli Amerika i EU sa još 18 drugih NATO zlotvora, koji su pre 19 godina punih 78 dana sejali smrt svojim krstarećim raketama, avionskim teškim, tepih, kasetnim, uranijumskim i drugim bombama,… razarali infrastrukturu Srbije i ostavljali žrtve i među civilnim stanovništvom….

A u istoj nameri usmeravanja naroda ka samoodricanju od samog sebe, samopotiskivanju prošlosti i istorije, i prihvatanje kao preče svega što je tuđe, je i najnoviji Predsednikov “autorski tekst” u svim medijima!!!

A vlasti Srbije ne žele da preduzimaju aktivnosti niti imaju u umu da nacionalni interesi sopstvene Otadžbine ne mogu biti predmet komromisa sa vlastima nacionalne manjine kosovskih Albanaca koji se nalaze na teritoriji KiM koja je entitet pod međunarodnom upravom koja se sporovodi preko misijie UNMIK shodno Rezoluciji 1244 SB UN!!???? Znaju da ta misija nije ispunjena u potpunosti, i dužnost Vlasti Srbije je da istraju na njenom doslovnom sprovođenju!!!! Sve ostalo je svesna izdaja оd strane državnog rukovodstva, na čelu sa Predsednikom Srbije koji traži narodnu podršku za izdaju kako bi na kraju izašao čistog obraza!?

Može li Predsednik Republike i Vrhovni komandant Vojske Srbije da se seti šta sve nije tražio da se ispuni u korist srpskog naroda na Kosovu i Metohiji a predviđeno je Rezolucijom 1244, ili onim izdajničkim briselskim sporazumom čijem potpisivanju je i sam kumovao, i šta je sve „vlast u Srbiji“ namerno propustila!??? I da li osim izdaje pred njihovim očima imaju još nešto što bi moglo da koristi državi a da je ne okruni!!?????

Pa zar za državni vrh Republike Srbije, albanske institucije na teritoriji Kosova i Metohije nisu i dalje privremene institucije samouprave na KiM!!!??????

Nekoliko puta smo naglašavali da bi pravi put svake odgovorne Vlade (a “Vlada u Srbiji” to ne pokazuje), trebalo da se kreće u pravcu: da napretka niti rasprave po odredbama u Poglavlju 35, (u kome su i pitanja o KiM), ne sme da bude sve dok “Vlada u Srbiji” ne zahteva da se izričito i hitno naloži uspostavjanje ustavno-pravnog poretka i suvereniteta RS u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN, a mi se vidimo u UN!!!!

Nijedna od „vlasti u Srbiji“ nikada nije imala dovoljno velike mošnice da nastupi sa takvim stavom – da podvuče i kaže da nema ništa od priznavanja „RKS-Kosova bez zvezdice“, a mi se isključujemo sa puta bez alternative i vidimo se u UN, zato što se namerno prućutkuje stav EU i njena smelost da se svrstava na stranu albanskih vlasti na KiM!??

Čak ni sada, posle ovih događaja sa cariniskim taksama i nepoštovanje CEFTA sporazuma, kao i zaboravljanje i na ovaj sporazum o naplati carinskih prihoda, naš Predsednik namerno sklanja u stranu neispunjenje i onih privih 6 tačaka izdajničkog briselskog sporazuma od strane kosovskih Albanaca a koji su uneli u svoj zakon i zaboravlja da oštro prozive EU zato što zloupotrebljava svoju navodnu „neutralnost“, i ne opominje da su svi pregovori sa predstavnicima kosovskih Albanaca trebali da budu samo uz posredstvo EU (kao što piše u tački F), a ne uz njen diktat i ucene Srbiji!!??????

To znači da je njegova politika u vezi zaštite interesa Srbije na KiM koju je rešio da sprovodi potpisivanjem onog izdajničkog briselskog sporazuma, doživela je poraz, zato što garancije EU u koje se on kleo (njihovo obećanje da naoružane jedinice „Rosu“ ne mogu da dođu na sever Kosova), su prazna priča!!!

A naš Predsednik Otadžbine, svojom disciplinovanom servilnošću u ispunjavanju zahteva briselske mašinerije i vlasti kosovskih Albanaca ispunivši sve nametnute i preuzete obaveze za Srbiju iz briselskog sporazuma, dovele su do toga da su kosovske vlasti formirale svoju vojsku donošenjem tri zakona: Zakon o Ministarstvu odbrane, Zakon o KSB, Zakon o službi u KSB, a od pre dva dana su teritoriju pod upravom UN počeli da proširuju u cilju nastajanja i zaokrugljivanja u „Veliku Albaniju“!!!!!!

Mnogo bismo spokojniji bili ako bi se Predsednik Srbije manje trudio da među našim narodom uzima u zaštitu „evropske vrednosti“ i brani ih od našeg ogorčenja zbog njihove neprincipeijelnosti (s obzirom da ih se sama EU odavno ne pridržava, što pokazuju da njihovi potpisi na Helsinškom završnom aktu o bezbednosti i saradnji OEBS važe samo za one nejake i slabe države, ali ne i za njih), govoreći našoj javnosti da: "…Umećemo da zaštitimo i sebe i umećemo da zaštitimo i sve evropske vrednosti koje očigledno Evropa nije u stanju da zaštiti“!!

Pa još kad tome dodamo i one njegove reči (dok je obavljao funkciju Predsednika Vlade u Srbiji) „…da će reagovanje Srbije na sve napade sa strane na našu državu bitimirno, staloženo, trpeljivo…" , tek onda ne bismo smeli da se uspavamo, brzo zaboravimo i na taj način doprinesemo porazu otadžbine!!!!

Svako mlako i na žalost uobičajeno ćutanje naše otadžbine i Vlasti u Srbiji na provokacije (paljevine, pljačke, brutalna hapšenja.. od strane kosovskih Albanaca prema našim državljanima u AP KiM kao i našoj državi), i prepuštanje atributa suverenosti vlastima u Prištini, kao što je i npr.nepostupanje po Uredbi o upravnim okruzima "Sl. glasnik RS", br. 15/2006, pri čemu je malo ko obratio pažnju, i niko nije postavio pitanje da li je već sve rešeno zato što je baš uočljivo redovno odsustvo državnog samopoštovanja!!???

Jedan od takvog nehajnog odnosa prema Državi, može se videti i na sajtu Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, u delu koji prikazuje Upravne okruge, na kome je zadnjih 6 šest linkova okruga „zanemelo“i namerno ostavljeno nepovezano i nefunkcionalno (osim predzadnjeg i informacijama doziranog) – (Pčinjskog, Kosovskog, Pećkog, Prizrenskog, Kosovsko-mitrovačkog, Kosovsko-pomoravskog okruga), pa još i neustavno raspuštanje 7 skupština opština na KiM, kao i raspuštanje 4 skupštine opštine na severu KiM, samo potvrđuje da državni vrh aktivno učestvuje u formiranju druge države Albanaca na Balkanu!!!! (Ni Ružić u svom resoru, nije se nešto baš pretrg’o da učini u korist države i makar te linkove učini funkcionalnim)…

Nema države na planeti koja bi pristala da se lako odrekne dela svoje teritorije kao i svoje imovine na toj teritoriji. Bez obzira što su kosovski Albanci dobili političku vlast (autonomiju, izbore, upravljanje..,) oni nikako ne mogu da dobiju vlasništvo nad celokupnom imovinom Srbije!!! Ne može se samoproglašenjem nezavisnosti isključiti Srbija iz svog vlasništva nad imovinom…..

Ili možda može, ako skupštinska većina Srbije tako odluči!!???

Vlada u Srbiji se hvalila (i vrtelo se na svim medijima) kada je poništila Odluku vlasti „RKS- Kosova bez zvezdice“ o prisvajanju imovine Srbije, na isti način kao što se hvalila kada je poništila i odluku vezanu za „Trepču“!!??

Pa zašto odmah, po istom principu nije poništio Ustav i sve zakone, uredbe, odluke… koje su Albanci sa teritorije KiM izglasali i doneli u cilju uspostavljanja „nezavisne RKS-Kosova“, i uspostavi AP KiM u skladu sa Ustavom RS, umesto što je (ne)spreman da pregovara o imovini Srbije sa tzv. „RKS – Kosova bez zvezdice“!!????

I da li su Vlada, Ministarstvo građevina i Direkcija za imovinu Republike Srbije, zadnjih meseci makar slučajno proverili na koji način su vlasti nacionalne manjine kosovskih Albanaca knjižili u katastarske knjige imovinu koja je u vlasništvu RS; npr. vojnu nepokretnu imovinu na teritoriji KiM (a da ne pričamo o ostaloj infrastrukturnoj vlasničkoj imovini Srbije a kamoli o imovini privatnih lica)!???

Da su sve Vlasti u Srbiji insistirali da UNMIK ispoštuje i one odredbe iz važeće Rezolucije 1244 a koje idu korist Srbije, ne bismo došli do ponižavajuće situacije da se u Briselu raspravlja o nekom „dogovoru o zidu“ i otvaranju pešačke zone kod mosta na Ibru u Severnom delu Kosovske Mitrovice, ili da se sada bavimo o nepoštovanju odredbi i z CEFTA sporazuma koju je taj UNMIK podpisao u ime kosovskih vlasti!! ?????

Pitamo se, da li je i Predsednik naše Otadžbine najzad počeo da shvata da će, na našu žalost, državničkim neotporom izgubiti deo države "na olovku" dovršavajući onakav put kojim su se u istom, popuštajćem smeru, kretale i odradile i sve predhodne Vlasti u Srbiji (posle petog oktobra 2000.god.) i pravac sa koga on ne skreće, a što se može sagledati u donjim prilozima!!!!!?????

A taman smo se ponadali da će nas Predsednikovih reči: „Srbija je nezavisna i suverena zemlja i više niko neće moći da traži od Srbije da saginje glavu“, (izrečene devetog avgusta 2017. god.) osokoliti i uliti novu snagu narodu i ukazati na potrebu za istrajnost u očivanju naše Otadžbine!!! Takvu istrajnost očekujemo i od Predsednika Srbije, a ne da pristajanjem na ucene nacionalne manjine kosovskih Albanaca posredno pomaže u ostvarivanju njihove namere.

Ovde se može videti kraći pregled Dokumenata Vlade i Skupštine Srbije koji su donošeni sa ciljem da ojačaju rad državnih organa u vezi AP Kosova i Metohije, a u stvarnosti su ti dokumenti dovodili do razvodnjavanja, krunjenja suvereniteta i urušavanja državnog samopoštovanja i postepenog pristajanja na potpuno otkidanje tog dela teritorije od naše Otadžbine!!

Predsednik Srbije vodi našu Otadžbinu putem bez alternative prihvatajući svako evropsko istresanje mošnica prema našoj državi, a ni do Leposavića ne može da ode bez dozvole!!!?? Albanci sa KiM ga ucenjuju, a on očekuje razumevanje Srba jer ne sme da ode kod Tačija, a sme da mu kao „odbrusi“ u Briselu onda kada on u stvari navodno razgovara o „normalizaciji“!!???

Izabrani Vođa sve čini da Srbstvo u miru produži putem bez alternative gubeći deo po deo Otadžbine, tako da neće ništa ostati kad (i ako) uđe u tu EU, a ona će pre ovde stići preko „RKS, Sandžaka Pokrajine, odsajedinjene Vojvodina Republike, itd, itd…….“

Ukoliko aktuelni Predsednik Srbije ne prekine dogovorenu političku igrariju usmerenu na krunjenje granica Otadžbine (što podržava i EU a protivno svom dokumentu Zakon o EU – videti i tačku 4.st.2.) umislivši da bi nastavkom iste – njegovo ime оstalo zabeleženo u istoriji „hrabre izdaje“, onda će ovo biti još jedna potvrda narodnoj sumnji da on samo sprovodi ranije dogovoreno rešenje, a da će (inače pametan srpski narod koji je sklon sporom pamćenju i još bržem zaboravu), na žalost zaborav i izdaja uništiti Srbe i Srbiju, a pasivnost naroda dovesti do novog, sada savremenog vazalstva pod birokratskom rukom briselskog tabora a preko vlasti naše Otadžbine!!??

 

©Geto Srbija

РАЗДОР, ПРИТИСЦИ И УРУШАВАЊЕ САМОПОУЗДАЊА: ДРЖАВНА ПОЛИТИКА САМОУНИШТЕЊА СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ!??

21. априла 2017. Коментари су искључени

 

Готово да нема значајнијег града у Србији у коме се не одржавају протести против диктатуре Александра Вучића у којима учествују претежно студенти и омладина али и много још незадовољног народа.

Посматрано издалека, рекло би се да је диктатор у праву када каже да га Срби са Косова и Метохије подржавају зато што ради баш оно што је за њих најбоље јер једино у Косовској Митровици – протеста нема.

Но, на Косову и Метохији се још од 2013. године, протести одвијају на сасвим други начин, упркос притисцима, уценама и претњама Вучићевог режима, о чему детаљније пише Иван Максимовић, дописник Магазина Таблоид из Косовске Митровице.

 

                         Иван Максимовић

SLAMANJE SNAGE I PONOSA SRBA NA KIM3

 

Још и пре одржаних председничких избора ове године, Вучић је потенцирао да ће на КиМ добити највећу подршку, око 70 %. Народни покрет са КиМ „Отаџбина"  упозоравао је на изборну крађу објашњавајући да је Вучићу најпотребније да прикаже да баш ту ужива поверење јер је ту највише и издао. По одржаним изборима обратили су се јавности и навели да имају много доказа да је крађе било и да ће их проследити РИК-у.

Најочигледнији вид притиска је била појава да се радници јавних предузећа окупе на договореном месту и онда у колони, коју предводи директор, одлазе на гласање.

Немања Јакшић из Косовске Митровице, правник и политички активиста са дугогодишњим искуством у спровођењу изборног процеса, за Магазин Таблоид описује како је су се одвијали раније а како ови последњи:

„…У Косовској Митровици је, у време док су се одржавали локални избори по систему Републике Србије излазило око 7.000 гласача од регистрованих 15.000. Последња два пута на изборе у овом граду изашло је око 5.000, с тим што на ту цифру треба додати око 1.000 до 1.500 украдених гласова.

Организовани гласачи СНС гласали су и по више пута на неколико различитих места за шта имају договорене шифре за распознавање. Приђу и кажу ‘расељени’ након чега им особље на биралиштима без икакве провере преда гласачки лист и упише их на име некога ко је умро или за кога знају да неће изаћи на изборе јер није у граду на пример, а у малим местима сви знају све. Тако се пуне гласачке кутије".

На сличан начин „подршка" Вучићу пружена је и у српским енклавама јужно од Ибра.

„…Људи су под пратњом и претњом вођени на гласање. Свако је морао да се јави у штаб СНС – а, да добије инструкције, заокружи и сними гласачки листић и поново се врати у штаб да докаже да је гласао.

Види, ја сам пратио цео ток гласања и подсећало ме као када су у Немачкој нацисти вршили притисак или 1941. кад је Гестапо хапсио по Србији. Веруј ми тако су људи вођени на гласање, у колонама, то су ти сигурни гласови. Унапред је било обећано и знало се колико ће њих изаћи на гласање и како ће гласати" каже Србин М.Ј. који је и сам прошао процедуру.

Стицајем околности, са једним од саговорника срећем се у ресторану преко пута зграде у којој је смештен студентски парламент Универзитета у Косовској Митровици. Ни у остатку државе студентске организације нису подржале протесте али тамо где им пред очима звер кези зубе и никако да утоли глад, ваљда би се ту нешто морало десити. Ипак се не дешава…

Овде није питање „да ли ћеш бити кажњен, овде ћеш бити кажњен и то сурово" тврди саговорник који јесте спреман да изрази своје неслагање али је сигуран да протест не би могао да достигне критичну масу те да би тиме само довео себе у опасност. „И у другим градовима власт држи све конце у рукама али нигде као овде полиција и криминалци нису тако умрежени".

Студентима је и раније прећено чак и због политички неутралних статуса на Фејсбуку. Један од њих је коментарисао у чуду концерт Зорице Брунцлик који је привремени орган Косовске Митровице организовао на Задушнице 2014. године (заборављајући који је то дан).

Убрзо је био позван на разговор у седиште Привременог органа  где му је најдиректније речено да ће остати без стипендије а можда и без дипломе. Одмах му је и сугерисано да искористи могућност и упише постдипломске студије, да се посвети науци и да ће му у томе, ако затреба, и они помоћи. Он се, по важним и актуелним питањима, више није оглашавао.

Студент проректор, Немања Бишевац, одазвао се позиву да за Магазин Таблоид прокоментарише протесте. Међутим, замолио је да „проследи поруку коју је и другим медијима слао". Нема шта ново да каже.

У тој телефонској поруци се наводи да ни једна студентска организације није подржала протесте, да су они тек „наводно студентски" и моли се јавност да „не злоупотребљава студенте" те да он „не подржава манипулисање студентима" и да ће се организације увек залагати за „побољшање положаја и квалитета студија".

Веома изненађује да овај иначе образовани млади човек не може да понови четири реченице о којима у поруци има тако децидан став. То снажно наводи на закључак да ни поруку можда није он писао.

На предлог да озбиљније поразговарамо о томе зашто студенти из Косовске Митровице одбијају да се огласе па чак и подржавају режим Александра Вучића, Бишевац кратко одговара да „не жели да се бави политиком и политичким темама".

На примедбу да то није политика већ борба за голи опстанак и да је то као да се давите и препустите се јер „не желите да се бавите хидрологијом". Са друге стране, ни та тврдња не стоји јер су студенти из Косовске Митровице и до сада у свему подржали режим, Бриселски споразум, чак и Марка Ђурића у покушају да угаси Универзитет… Бишевац је после овога остао без текста.

Иначе, студенти из Косовске Митровице никада и нису организовали протесте самостално што је у ранијем периоду можда било и добро јер је, за разлику од тренутног стања, читав српски корпус деловао усаглашено на корист националног добра.

Протесте и сваки други легалан вид отпора, организовали су представници народа бирани на дотадашњим изборима које је Скупштина Србије расписивала. Ти су протести увек били усмерени ка деловању УНМИК-а, КФОР-а, касније ЕУЛЕКс-а, и репресији коју су спроводили против Срба.

Крајњи циљ је био отпор експанзији албанског сецесионизма и подршци коју му је пружала Међународна заједница. На протесте су долазили они којима то обавезе дозвољавају и они сами желе. За присилом није било никакве потребе јер су сви желели исто, да остану под јурисдикцијом државе Србије као једином легалном систему управљања који им је, како год функционисао, обезбеђивао сигуран опстанак.

Велики број људи који би се нашао на улици добровољно би пришао и радо учествовао. Тако исказано заједништво свима је уливало велико самопоуздање и охабрење да истрају.

Протести се, од 2013., одвијају на сасвим другачији начин. Уколико се зна време одржавања са улице ће се склонити свако ко то може. Радници више нису само обавештени о протесту већ су приморани да дођу а пред сваки почетак, десно од бине, стоји група људи са списковима фирми чији радници присуствују.

Свако је дужан да дође и да се потпише пре и обавезно по завршетку протеста како би потврдио да је све време био ту. На тај начин обезбеђује се маса која статира пред камерама режимских медија а народ приморан да се уместо борбе за свој опстанак, бави борбом за интерес власти, постаје хипнотисана гомила која је једном давно пристала надајући се да „то неће моћи дуго да потраје".

Одсуство подршке и здраве националне опције, учинили су да се створи утисак о нужности без икаквог избора илити да се изабере једна од погубних оција.

Како је до тога уопште дошло?

Марта 2011. године, Влада Бориса Тадића преговоре о статусу КиМ извлачи из оквира Резолуције УН 1244 и преноси их на терен непријатељски настројене ЕУ где Србија нема савезника и све то „зарад европских интеграција".

У Бриселу се срећу представници српских власти и албанских сепаратиста, које предводе Борко Стефановић и Едита Тахири, са циљем да поведу дијалог о „катастру, авиосаобраћају, телекомуникацијама, председавању ЦЕФТА и царинским печатима"! Ово је озбиљно наговестило прве знаке издаје.

Сада се већ може основано сумњати да су закулисним договорима вештачки проблеми око царинског печата изазвали кризу на северу покрајине у лето 2011. године када су сецесионистичке власти послале јединице РОСУ ради заузимања прелаза.

Оно што нису смели ни да помисле током претходних 12 година, урадили су недуго по отпочињању Бриселског дијалога као његову нескривену последицу. На оружани напад Срби одговарају блокадом путева и тада започиње драматичан низ догађаја са циљем сламања отпора на северу покрајине што ипак није текло тако глатко.

Срби зиму проводе на барикадама, под шаторима, уз ватру, одбијајући позиве и своје државе да уклоне барикаде видевши куда то води.

Фебруара 2012. Председници четири општине са севера КиМ расписују референдум са једним јединим питањем „Да ли прихватате институције такозване Републике Косово?" 

Стефановић и Дачић одбацују ову идеју називајући референдум нелегалним док истовремено без икаквих овлашћења суспендују Резолуцију 1244 и предају део по део суверенитета албанским сепаратистима…

Излазност на референдуму била је виша него на било којим изборима и пре и након тога. Од уписаних 35.500 грађана са правом гласа изашло је 75,28% , од чега је 99,74% гласало против прихватања квази-институција!

Међу правницима је ово виђено као важан политички чин који верно осликава вољу грађана која неће моћи да буде заобиђена у даљим преговорима. Нажалост, није било тако. Нико се није освртао на резултате.

„Борба Срба са Косова и Метохије за поштовање Устава Републике Србије суштински представља борбу за очување Републике Србије и њене државности. Све одлуке које су донете од стране Срба са КиМ и резултати спроведеног референдума имају свој чврст темељ у Уставу Републике Србије и представљају израз уставног начела које прописује да су носиоци суверености грађани, те да ни један државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвоји сувереност од грађана нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана" писала је тада Славка Којић, уважени адвокат.

Срби са КиМ, пре свега они са севера где и чине готово апсолутни састав становништва, нису само на улици протестовали већ је њихов живот постао протест. Сваким актом пружан је отпор насилном покушају окупације, признавању сецесионистичких стуктура као законодавних, повлачењу и гашењу суверенитета државе Србије.

Од очувања тих принципа њима је зависио опстанак и останак а остатку Србије борба за Устав и право значили су потпору која ће спречити бујицу безакоња, пљачки и уништавања државе које тек након слома отпора Срба са КиМ достиже свој врхунац, не раније! А у тој борби Срби су били потпуно усамљени. Осим ретких појединаца који су успевали да дођу и по дан или два проведу на барикадама – никога другог није било.

У Бриселу је 19. априла 2013. године парафиран споразум којим власт пристаје да повуче и укине све институције и симболе државности и исте уступи квази-институцијама тзв., „републике Косово". О природи тог споразума више него сликовито говори чињеница да су га потписали тадашњи министар полиције Ивица Дачић и за почињено дело тероризма и убиство српских полицајаца правоснажно осуђени терориста, Хашим Тачи.

Свеза полиције и криминалаца на Косову и Метохији, како у врху службе тако и на локалу, до данас је остала нераскидива и створила незванични али владајући слој чији су инструменти страх и насиље уперени искључиво против српског народа.

Крајем истог месеца, представници Срба са КиМ, оснивају је Скупштину Аутономне покрајине Косово и Метохија која би обављала послове из круга уставних надлежности АП, како је то нашим Уставном и прописано. Истог дана једногласно је усвојена и Декларација о одбијању Бриселскг споразума као неуставног акта јер укида институције Републике Србије на северу покрајине. Иначе, све време током рада ове Скупштине сви акти усвајани су једногласно.

Долази до парадокса када Влада у Београду, позивајући се на изузетност политичког положаја покрајине, која је у том тренутку под Међународним протекторатом, одбија да призна институцију основану по сопственим законима. Истовремено, као што смо рекли, води се дијалог у Бриселу којим се тај исти протекторат суспендује а признају као равноправне квази-институције албанских сепаратиста.

„Иако се такво дрско и отворено кршење важећег Устава дешава наочиглед целокупне српске јавности, ни један орган државне власти није нашао за сходно да реагује како би се заштитио уставноправни поредак земље и територијална целина Републике Србије" трудила се да простој гомили, увереној да је реч тек о политичким играријама, објасни Којићева. Међутим, Влада је прихватила Бриселски споразум, а исто чини и Народна скупштина Републике Србије чиме званично одустаје од сопствене територије и становништва.

Уз све то, да ли из неразумевања ситуације, личне материјалне користи или и једног и другог, на КиМ је било и оних Срба који су помагали гашење отпора а пре свих то су чланови неких политичких партија који су се правдали „јединством са Владом" (таквом Владом, да).

Понајвише су у томе новинари и уредници редакција на српском језику међу којима они водећи и нису са КиМ већ ту живе дуже или краће време и „привређују". Такође су ТВ МОСТ из Звечана и радио Косовска Митровица (оба на државном буџету) експресно преузети од стране Канцеларије за КиМ и речено им је „ми вас плаћамо, радићете како кажемо" што је пре свега чинио Вулинов незванични заменик Марко Кнежевић.

За то време учестала су паљења аутомобила, подметања експлозива, застрашивања и пребијања Срба, обично оних незаштићених. Представници Владе, најчешће Вулин, оптуживали су за насиље Србе који се противе издаји а над којима је насиље и спровођено.

Србе туче чак и председник Општине Косовска Митровица, Крстимир Пантић који је са телохранитељима упао у кућу Драгана Дашића и давио га и ударио неколико пута. Дечацима који су лепили антиизборни материјал претио је смрћу.

Претучени су и радници градског водовода чији је директор био садашњи градоначелник општине по систему тзв. „републике Косово" Горан Ракић. Отказе и/или батине добијају неки радници Цивилне заштите, јавних предузећа, новинари…Убрзо после тога Дашић се одселио са КиМ као и неки протерани радници а други су постали улични продавци хуманитарне помоћи.

Протести се ипак настављају, масовне шетње организују се све чешће па и свакодневно. Што је више народа било на протестима, то је мање новинара долазило. То је створило маневарски простор да из дана у дан претње постану све гласније, а народ збуњен фронталним таласом издаје у коме је остао без подршке а у којој учествују представници државе, интелигенције али Цркве, почиње да посустаје.

Непосредно пред саме сепаратистичке квази-изборе, био сам једини новинар који је извештавао са тих скупова као и са седница Скупштине АП КиМ. Мук који је у медијима завладао онемогућио је да се чује глас Срба са КиМ много више него данас о масовним протестима против диктатуре. А то је скупо коштало и остатак Србије.

О политичком утицају ове Скупштине можда је најбоље посведочио Јан Клиф, британски тзв. „амбасадор" у Приштини августа 2013. у једном интервјуу. Поздрављајући српску предају Клиф је са презиром, подсмехом али и благо испољеном нервозом говорио о овој Скупштини питајући се „ко то уопште признаје, одакле средства за њен рад".

За квази-изборе који су се очекивали рекао је да и поред бојкота из Београда мора да стигне јасна порука „да је то једини пут". Дакле, прихватање отцепљења Косова и Метохије може да буде једино трајно решење а за то је неопходно да у Београду на власт дођу људи који ће то прихватити. Запад је то стрпљиво припремао и чекао... До тренутка расписивања албанских тзв. „избора" на терену је све било спремно.

„И тако непрестано ридање на ридање прилажемо и ниоткуда помоћи" понављали су Срби стихове патријарха Арсенија ллл Чарнојевића спеване пред велику сеобу.

Ништа није злокобно као неизвесност" каже саговорник Магазина Таблоид П.О. који није са КиМ али јако добро познаје овдашње прилике. „Прво је (Вучић) уништио све институције, па створио Српску листу, убацио их у шиптарски парламент и дао им легимитет. Уклонио је барикаде, па онда и парк, на крају и зид…

Па, предаја Брезовице, Трепче, државне имовине… После свега чак ни сам Вучић не може званично да оде на Косово ако не добије дозволу од сепаратиста док се посета албанског преседника југу Србије одвија без икаквог присуства српских државних елемената!

Значи свакодневно чини најстрашније зулуме а да му не можеш ништа. Има екипу криминалаца-батинаша и сеје страх, врши терор у српским срединама бринући искључиво о личним интересима без икаквог знака пажње према свом народу. Тиме је знатно осоколио Албанце да пребијају повратнике, краду и пале имовину а њихове "агенције" масовно посредују у продаји српске земље, отуда је једна од првих тема преговора и био катастар.

Све шта је Влада Србије требала да уради у заштити, урадила је супротно. С обзиром на деловање Александра Вучића, право име би му било Зулум-бег".

У већ поменутом интервјуу Клиф истиче да су „улога српске заједнице и Српска православна црква кључ за живот мултиетничке државе Косова како би то била нормална држава Балкана". Мање од годину дана пре Бриселског дијалога, како је почетком 2010. најављено из штаба КФОР-а у Приштини, започео је прогон владике Артемија.

Раздор који је тако унет у српски народ готово да нема кога се није дотакао. Након тога без иједне осуде издајничких поступака сведочимо само предусретљивост узурпиране Епархије према режиму и лично Александру Вучићу али и структурама албанских сепаратиста у чему чак предњаче у односу на народ јер су монаси Високих Дечана међу првима јавно отишли по лична документа лажне државе.

Српске манастире на највишем нивоу посећивали су такозвани „високи званичници Косова" као када је Сава Јањић са Агимом Чекуом отворио мостић у дечанској порти. Такође, по први пут у историји манастир Грачаницу посетила је званично Атифете Јахјага у својству председника Косова августа 2014. године.

Медији су то пренели у наслову истичући како је „владика Теодосије игнорисао". А да ли било могуће да уопште ту уђе па још и да је срдачно дочекају монахиње у манастиру у коме се налази владичански двор и седиште Епархије?

Наравно, ни говора о томе, посебно не тамо где Теодосије влада посесивно и где је уведена гвоздена дисциплина. Том истом манастиру, Грачаници, ове године „војска Косова" донела је неколико ћебади као туру хуманитарне помоћи што је нашироко описано у њиховим медијима. Србима са централног Косова, који тој енклави припадају, није задат тежи ударац од подршке тој војсци кроз пријем ћебади и захвалност од свештенства.

„Претходно су узурпирали епархију РП да се само има привид суживота и толеранције са албанском влашћу јер је то институција која има највећи утицај у народу и без ње растурене не би ишло тако лако" примећује П.О. и додаје:

„…Црква је та која би организовала народне прваке, деловала саборно. Овако се не зна где ко удара. Нема оштрине, неког ко би повео, са ким би се идентификовали. И стадо има звонара. Сви нешто пљуцкају само и паламуде а такве људи гледају и слушају 25 година и само им је теже. Не виде излаз.

Просто су све институције поробљене. Одакле сад сви ти кадрови да попуне тако упражњена места а да не буде ћапи шта стигнеш? Увод у анархију највише плаши. Какав протест очекивати? Страх и безвољност, ничег другог ту нема. Већини би лакнуло да их само неко убије, да само буде брзо…"

И у Косовском Поморављу слична ситуација. „Притисак" је реч која објашњава разлоге непостојања протеста против Вучићеве диктатуре а иза које се крије неподношљива стварност:

Свака породица прима социјалу, минималац, ради у просвети, здравству. Људи не смеју да се противе. Са друге стране исти ти људи из СНС су на позицијама и у тзв. „косовском систему" а свако је или запослен или прима социјалу. Не смеју ни да кажу нешто против власти а не да протестују. Зато и ћутимо, сувише је јак институционални притисак" описује нам М.Ј.

Последњи пут је масовни српски отпор и противљење режимским намесницима на КиМ виђено крајем 2013. године, непосредно пред квази-изборе основан је Антиизборни штаб.

Кашњење у организацији је узроковао чак и врх ДСС-а све до момента када се мало шта могло урадити због чега су многи уебеђени да су „нас продали и они". Неколико дана пре одржавања квази-избора за члана привременог органа града Београда изабран је Андреја Младеновић, члан председништва ДСС-а. Подршка Србима на КиМ тако се додатно гаси.

Дошло је и време избора расписаних од стране такозване „скупштине републике Косово". Бојкот у потпуности успева. У промилима се мери излазност бирача. Преостало је само једно. Изазвати нереде на изборним местима и тако створити услове да се понови гласање.

Припадницима Жандармерије који су обезбеђивали гласачка места сепаратистичких избора од локалних Срба, речено је да „оду на паузу, 15 минута". За то време, неколицина набилдованих момака навукло је фантомке, утрчало у школу у којој су се избори одвијали и полупало изборне кутије.

„У Београду су организовани протести против рушења барака у Савамали који су окупљали на десетине хиљада грађана а нико није протестовао када су те фантомке на Косову рушиле државу.

Е када су видели да то са фантомкама пролази добро пресликали су методе са Косова и Метохије и тако имамо Савамалу. Овде су фантомке „рођене". Београд јесте престоница Србије али је Косовска Митровица "престоница фантомки" каже за Магазин Таблоид један од некадашњих политичара, противник гашења српских институција.

Нико се није бунио чак ни против постављања граница на Јарињу и Брњаку док смо се ми смрзавали на планини неколико дана тог децембра. А сада се питају што не устанемо?

На барикадама смо били док Жандармерија није под фантомкама и са оружјем упала и буквално нас разбилаСрби су се одавде борили колико су год могли, трпели, чекали да се неко побуни у Београду, Србији… ништа се није дешавало. Шта смо сами могли да урадимо?" пита се овај политички ветеран.

„Ако ходаш кроз џунглу, потражи стазу којом је неко пре тебе прошао, не губи време на већ савладане препреке" саветовао је давно професор младе студенте. Срби са Косова и Метохије су прошли кроз своју џунглу и стигли равно пред разјапљене чељусти помамљене звери. Застали су и не виде куда би даље. Њихове стазе јесу такве да се требају пратити али њихово искуство говори да на концу, сакривена у трњу, чека звер.

Зато сви који се искрено буне против диктатуре Александра Вучића и владавине његових криминалаца, морају да истрају и да стигну до краја утабане стазе а кад ту стигну да што јаче загазе напред! Јер звер се мора прегазити, то је једини пут у слободу.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

%d bloggers like this: