Архива

Posts Tagged ‘nvo’

KO LI ĆE NAS SPASTI OD NAS SAMIH: STRANI I DOMAĆI FINANSIJERI NVO SEKTORA U CILJU BRŽE I SIGURNE SRPSKE PROPASTI!!?

28. децембра 2018. Коментари су искључени

 

Za sedam godina autokratske vladavine Aleksandra Vučića, nije se desilo da takozvani "civilni sektor" (nevladine organizacije) kolektivno (kao devedesetih) dignu svoj glas protiv rušenja institucija sistema, krađe glasova na izborima, pljačke budžeta, medijskog mraka, progona političkih protivnika, kriminalnih poslova, uništavanja nacionalne ekonomije, kulturnog genocida i svih drugih oblika otvorene diktature. Umesto toga, nevladin sektor je sklopio pakt sa tiraninom, pa čak i plan podele donacija i budžetskih sredstava.

 

                       Nikola Vlahović

NVO SEKTOR ZA URUŠAVANJE SRBIJE,

 

Poslednja promena Zakona o udruženjima građana u Srbiji se dogodila 2009. godine. U tom zakonu, kao i onom iz 1990. godine, jedna rečenica je ista. Naime, u njemu se navodi da su nevladine organizacije, neprofitna i nevladina udruženja građana.

Međutim, istina je sasvim drukčija, jer sva dosadašnja iskustva govore da se radi o veoma profitabilnom sektoru, gde ima i multimilionera, pravih "nevladinih tajkuna" koji se ne bave samo sticanjam bogatstva nego, uzgred, diktiraju i pravila političkog, ekonomskog, prosvetno-naučnog, pa i kulturnog života u Srbiji. Takozvani nevladin sektor u Srbiji, "ovladao" je čak i dobrim delom vojno-policijskog aparata i obaveštajne zajednice, pa se često dešava da "sugestije" predstavnika NVO o bezbednosnim pitanjima, dobijaju oblik "svetog pisma".

Devedesetih godina, u vreme diktature Slobodana Miloševića, nevladin sektor bio je, u pravom smislu tih reči, koalicioni partner ondašnjoj opoziciji. Tako udruženi sa slobodnim medijima činili snažan demokratski front, što je konačno imalo za posledicu i pad tadašnjeg režima. Ali, pravi problem je nastao kad je nevladin sektor posle prevrata 5. oktobra 2000, ušao u institucije sistema i počeo njima da upravlja za račun novih vlasti.

Od tada, pa do današnjih dana traje i teror "nevladinih" lidera i organizacija koji doslovno diktiraju spoljnu i unutrašnju politiku, ekonomsku strategiju, takozvane pravosudne i druge reforme, pa čak i neke, samo na prvi pogled "periferne poslove", poput kulture i ekologije.

Da je NVO sektor postao neka vrsta paralelne vlasti u Srbiji, postalo je jasno kad je 19. juna 2015. godine, tadašnji predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, pozvao njihove predstavnike "da iznesu predloge o oblicima saradnje sa državnim organima, kao i preporuke o onome što je neophodno promeniti…" pa je tom prilikom skoro zavapio: "…Potrebna nam je politička stabilnost kako bismo mogli brže da se razvijamo…" Naime, Vučić je otvoreno zatražio od nevladinih organizacija da se uključe u rad Vlade Srbije, da stanu uz njegov režim i da odmah i bez odlaganja suspenduju "nevladino" delovanje i bilo kakvu kritički orjentisanu strategiju.

Tog 19. juna, Vučić se, dakle, našao u koaliciji sa onima koje je do tada nazivao "izdajnicima srpstva", "stranim plaćenicima", "bandom Soroševom" i slično. Nastupilo je "novo doba". Formirana je prethodno i Kancelarija za saradnju sa civilnim sektorom. Počela je "muzika za fine uši", baš onako kako su anglo-američke obaveštajne službe i zahtevale od Vučića.

Tako su Fond za humanitarno pravo, Beogradski centar za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava, Foruma za etničke odnose, Centar za istraživanje etniciteta, Grupa 484  i Društvo za razvoj dece i mladih (OKNIS) , prišli Vučićevom režimu raširenih ruku i počela je "konstruktivna saradnja" oko svih gorućih pitanja, koja traje i danas.

Ili, kako je to već pomenutom prilikom (oduševljena Vučićevom "novom retorikom") rekla predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, Sonja Biserko: "… da jeDržavi potrebna sinergija društva u ovako teškoj situaciji i saradnja sa vladom treba da počiva na zajedničkim ciljevima". Naravno, gospođa Biserko se odmah ponudila "Vođi" da za njegov račun vodi glavnu reč u tom "procesu" .

Ostalo je prilog za istoriju beščašća. Novac je počeo da teče iz vladinih fondova u "nevladin sektor", pa je tako ugašena svaka mogućnost konflikta između dojučerašnjeg ratnog huškača i navodnih pacifista i "neprofitnih" multimilionera.

I Vlada Srbije pod komandom Aleksandra Vučića, od 2013. godine pa sve do danas, uključena je u lov na donacije i druge oblike bespovratnih sredstava. Mehanizam prisvajanja tog novca ide toliko daleko da je saradnja između vladinog i nevladinog sektora dostigla najviši nivo.

Podela novca je ovde "interna stvar", a donatora ima dve vrste: jedni se bave demontažom Srbije kao suverene države, a drugi samo pranjem novca.

Istina, Vučić je nastavio gde su njegovi prethodnici stali i to znatno žešće što se i vidi iz sledećih činjenica. Naime, poslednjih sedam godina iz budžeta Republike Srbije izdvojene su desetine milijardi dinara za finansiranje nevladinih organizacija, a 2014. godine je za nevladine organizacije izdvojeno skoro isto koliko i za razvoj nauke i tehnologije u Srbiji. Najveći deo sredstava opredeljenih za NVO i to za one organizacije koje imaju snažnu podršku vodećih zapadnih zemalja.

Činjenice govore da je 2012. godine iz budžeta bilo izdvojeno 7,7 milijardi dinara za civilno društvo, a već sledeće, 2013. godine, dodeljeno im je gotovo dvostruko više – 14,38 milijardi dinara. Tako je i nastavljeno sve do kraja ove 2018. godine, a i novim budžetom Srbije za 2019. godinu, za NVO sektor predviđene su značajne sume. Ali, podatak da Srbija, tačnije vladajuća koalicija, iz budžeta izdvaja gotovo istu sumu novca za nevladin sektor i za razvoj nauke i tehnologije, govori samo o veleizdajničkom karakteru Vučićeve vlasti.

Grupa američkih hakera i aktivista koji čine organizaciju "DC Leaks", objavila je više od 2.500 raznih fajlova i na stotine internih dokumenta organizacije Open Society Foundations (OFS), čiji je osnivač i predsednik 88-godišnji milijarder Džordž Soroš.

Nešto ranije, "DC Leaks" je objavio više desetina dokumenata koji govore o strateškim planovima ove organizacije. U oba ova "curenja" isplivali su i dokumenti koji govore o donacijama koje je Soroševa organizacija realizovala u Srbiji. Među primaocima ovih donacija nalaze se uglavnom nevladine organizacije, udruženja građana i mediji – među njima i za projekte pod nazivom "Obrazovanje za 21. vek" i "Građani za medije – Samoregulacija i regulacija u online sferi".

Osim medija i NVO, na "provaljenom" spisku nalaze se i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije, Društvo sudija Srbije, Univerzitet Singidunum– Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), kao i Arhitektonski fakultet u Beogradu…

Prema podacima delegacije Evropske unije u Srbiji, u jednom posmatranom periodu od četiri godine Evropska unija je Srbiji dala više od tri milijarde evra donacija – bespovratnih sredstava, u čitavom nizu oblasti – od poljoprivrede i životne sredine do vladavine prava i reforme javne uprave.

Osim toga, bilateralne donacije iz EU tokom prethodnog perioda iznose dodatnih tri milijarde evra. Od 2007. pa do danas, svake godine Srbija preko IPA fondova (Instrument for Pre-Accession Assistance  – Instrument za pretpristupnu pomoć) dobija oko 200 miliona evra.

Zvanično, prioriteti programa IPA bili su sektor demokratije i upravljanja, vladavina prava i osnovna prava, energetika, obrazovanje, zapošljavanje i socijalna politika. Nezvanično, to su sredstva kojima EU zadržava Srbiju dalje od težih socijalnih konflikata i drži je "na dugačkom štapu" kad su evropske integracije u pitanju.

Tako je neostvaren san Vučićevih prethodnika, da objedine "besplatne pare" iz evropskih donacija za vladin sektor i donacija za takozvano civilno društvo, postao java.

Među onim organizacijama za koje je teško utvrditi jesu li "vladine" ili "nevladine", svakako je i takozvana Nacionalna alijansa za lokalni i regionalni razvoj (NALED), u kojoj je glavnu reč vodila i sadašnja premijerka Ana Brnabić, a koja je i dalje na budžetu Đerđa Soroša, golobaslitičkog mešetara i multimilijardera (u Mađarskoj, gde je rođen, spremaju čak i zakonski akt protiv Soroševe fondacije i zajednu sa Trampovom vladom u SAD, rade obimnu istragu njegovih "poslova").

Pomenimo samo jedan od poslova koje je NALED sproveo Soroševim milionima. Reč je o sertifikatima koji se izdaju opštinama u Srbiji "sa povoljnim poslovnim okruženjem". Dakle, Soroš preko NALED-a "selektuje" gde je povoljno poslovno okruženj u Srbiji, ili, jasnije rečeno, gde ima jeftinije sirotinje za rad u lihvarskim kompanijama koje nigde u zapadnoj Evropi ne bi (zbog jakih sindikata i socijalne države) mogli da prave ekstraprofit kao što ga ovde prave, na krvi i znoju skoro ubijenog radništva.

Takozvani civilni sektor u Srbiji finansira Fond braće Rokfeler, pa su tako glavni korisnici tog novca Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom, Centar za evroatlantske studije, Nezavisno udruženje novinara Vojvodine, Inicijativa mladih za ljudska prava, Centar za regionalizam, Beogradski fond za političku izuzetnost

U poslednjih pet godina, na račune ovih nekoliko NVO, "leglo" je barem deset miliona dolara. Među rukovodiocima ovog fonda nalazi se i Nikolas Berns, nekadašnji američki ambasador u NATO, zvaničnik Nacionalnog saveta za bezbednost zadužen za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju…

Institut za mir Sjedinjenih Država (United States Institute of Peace – USIP) federalna institucija koju je osnovao američki Kongres 1984. sa ciljem da „služi narodu i vladi (SAD)" i u čijem bordu direktora sede i američki državni sekretar i sekretar za odbranu, finansirao je Helsinški odbor za ljudska prava Sonje Biserko u proteklom periodu sa više od 300 hiljada dolara, a Fond za humanitarno sa 40.000 dolara. Iz ovog Instituta novac je dobio Cesid (Centra za slobodne i demokratske izbore koji "aminuje" sve Vučićeve izborne prevare).

Prema podacima najveće američke donatorske organizacije USAID-a, iz Sjedinjenih Američkih Država je tokom 2014. i 2015. u Srbiju stiglo više od 61 miliona dolara pomoći (još toliko i tokom 2017. i 2018.), najviše za civilno društvo (6,2 miliona dolara), razvoj poslovanja (više od 5,5 miliona) i reformu sudstva (skoro pet miliona dolara).

Sa druge strane, zvanični podaci Informacionog sistema za koordinaciju razvojne pomoći u Republici Srbiji (isdacon – Intersectoral development assistance coordination network) pokazuju da je tokom prethodne dve godine i Vlada Srbije primila više stotina donacija od različitih zemalja, organizacija i ustanova.

Pomoć se odnosila na mnoge oblasti života a pre svega na vladavinu prava, reformu krivičnog zakonodavstva, podršku interno raseljenim licima sa Kosova, održivi razvoj u Južnoj Srbiji, reformu javne uprave, integrisani sistem upravljanja čvrstim otpadom i još mnogo toga. Nijedan dolar ili evro od toga nije stigao gde je bio namenjen, a da se o njega nije "očešao" režim Aleksandra Vučića. Tačnije, samo deseti deo donacija je možda zalutao tamo gde je zaista i morao biti potrošen.

U 2014. pristiglo je skoro 160 donacija – iz EU, SAD, Švajcarske, Švedske, Norveške, Japana, Kine, Francuske, ali i iz OEBS-a i Ujedinjenih nacija. Sabirajući samo (započete i završene) donacije vrednije od milion evra, dolazi se do brojke od 173 miliona evra za 2014, pri čemu postoji još nekoliko desetina donacija manjih od milion evra.

U 2015., nivo započetih i završenih donacija bio je na oko 55 miliona evra (uz već nabrojane zemlje-donatore, tu su još i Nemačka, Luksemburg i Ujedinjeno Kraljevstvo), a najavljeno je još preko 210 miliona evra donacija – ukupno 266,5 miliona evra. Od 2016. do kraja ove 2018. godine, "upalo" je još skoro 300 miliona evra.

Ovde treba podsetiti da USAID deluje, kako stoji u njegovim osnivačkim aktima, „na osnovu spoljnopolitičkih smernica predsednika SAD, državnog sekretara i Nacionalnog saveta za bezbednost" u kojem sede i direktor CIA, i direktor Nacionalne obaveštajne zajednice, i američki sekretar za odbranu, i načelnik Generalštaba američke vojske…

Osim što direktno daje pare Fondu za humanitarno pravo koji zauzvrat daje instrukcije srpskom ministru odbrane i načelniku Generalštaba koji zauzvrat te instrukcije ispunjavaju, USAID zajedno sa „Čarls Stjuart Mot" fondacijom i Maršalovom fondacijom, takođe iz SAD, koja deluje učestvuje u formiranju nekakvog Balkanskog fonda za demokratiju  (Ivan Vejvoda je bio njegov izvršni direktor) koji finansira i Helsinški odbor za ljudska prava i Centar za evroatlantske studije, dok se spomenuti partner USAID-a, „Čarls Stjuart Mot" fondacija, pojavljuje kao finansijer i Fonda za humanitarno pravo i Žena u crnom (50.000 dolara, prema jednom godišnjem izveštaju).

Svakako je među zanimljivijim slučajevima rad takozvanog Centra za evroatlantske studije (CEAS) na čijem čelu se nalazi Jelena Milić koji kroz projekte poput „Odgovori na lokalne, regionalne i globalne bezbednosne pretnje" ili „NATO, Srbija i Zapadni Balkan – Konferencija o novom NATO strateškom konceptu", dobija novac iz NATO odeljenjem za javnu diplomatiju.

Među finansijerima CEAS-a je i Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) ali ovde treba imati u vidu da se NED gotovo u potpunosti finansira iz budžeta SAD (budžetska linija Stejt departmenta namenjena USAID-u) i da se finansiranje projekata u inostranstvu obavlja uz konsultacije sa Stejt department.

U njegovom bordu su bili i Eliot Abrams, bivši zamenik nacionalnog savetnika za bezbednost u administraciji Džordža Buša Mlađeg, Mišel Dan koja je radila u Birou za obaveštajne poslove i informacije (The Bureau of Intelligence and Resesarch, INR) „čija je primarna misija" – stoji na njegovom zvaničnom sajtu – „da prikuplja obaveštajne podatke od koristi za diplomatiju SAD", zatim Beri Džekson koji je bio asistent predsednika SAD za strateške inicijative i spoljne poslove, Stiven Šestanovič, nekadašnji stariji direktor za razvoj politike u Nacionalnom savetu za bezbednost, Vin Veber iz Savetodavnog komiteta američkog sekretara za odbranu…

"Centar za evrotlantske integracije", čiji je šef Jelena Milić, dobio je više od pola miliona evra za samo jednu godinu rada, a takve donacije se u poslednje vreme dramatično uvećavaju.

Da je ova gospođa prevršila svaku meru svojim skoro javnim špijunskim poslovima koje obavlja za veliki novac, govori i nedavni skandal kad su svetski poznati hakeri pod imenom "Anonimus"  objavili dokumenta sa imenima britanskih agenata! Naime, šefica Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić radi i za britanske tajne službe, govore i dokumenta do kojih su došli. Ova glavna lobistkinja NATO u Srbiji pripadnik je organizacije Integriti inisiejtiv, koja deluje pod direktnim patronatom britanske vlade i njenih tajnih službi, a čiji je cilj suzbijanje uticaja Rusije u svetu i mešanje Londona u unutrašnje stvari drugih država.

Organizacija, čiji je Milićeva član, jeste projekat pokrenut u jesen 2015. sa ciljem da se navodno bori protiv ruske propagande i dezinformacija, koje Kremlj plasira. Integriti inisiejtiv u svakoj zemlji ima svoje agente, koji prikupljaju i manipulišu određenim informacijama, dele ih međusobno i šalju u centralu u Londonu.

Imena tih agenata nisu bila poznata sve dok Anonimusi nisu objavili tajna dokumenta organizacije. Iz njih se vidi da je Milićeva deo šire mreže ljudi po Evropi, koji rade u potpunoj tajnosti. U tim dokumentima, objavljena su imena svih kontakata u diplomatskim predstavništvima, te se saznalo da je u Srbiji za projekat Integriti inisiejtiv zadužena službenica britanske ambasade u Beogradu Lusi Mejsels.

Kako se Britanija preko mreže Integriti inisiejtiv meša u unutrašnje stvari nezavisnih evropskih država najbolje pokazuje primer iz Španije, u kojem je učestvovala i ovde pomenuta srpska NATO lobistkinja. Naime, španska vlada objavila je 7. juna da je jedan od kandidata za mesto šefa direktorata za nacionalnu bezbednost pukovnik Pedro Banjos, istaknuti vojnik i ekspert za geostrategiju, terorizam i obaveštajne aktivnosti.

Iako ima besprekornu biografiju, britanskim službama je zasmetalo to što je naklonjen Rusiji. Pokrenuli su svoju mrežu Integriti inišiejtiv kako bi sprečili da Banjos bude postavljen na mesto na kojem će tesno sarađivati sa premijerom i imati veliki uticaj na krojenje politike zemlje. Španski agenti su već istog dana napravili dosije o Banjosu i oslikali ga kao čoveka ruskog predsednika Vladimira Putina.

Pokrenuli su kampanju na Twiteru kojom su raširili priču uz pomoć agenata iz drugih zemalja i uticajnih pratilaca ove društvene mreže. Kompromitujući materijal poslat je i medijima u Španiji, pa je tako popularni "El Pais" objavio tekst pod naslovom: "Kandidat za šefa za nacionalnu bezbednost brani Rusiju".

Akcijom nazvanom "La Menkloa", kako se zove palata u kojoj su rezidencija i kabinet španskog premijera, koordinisali su ljudi iz Londona, i to preko aplikacije Vocap. Osim Španaca i Britanaca, među agentima pomagačima našla se i Jelena Milić. Dokaz za to je objavljena slika prepiske agenata preko Vocapa (What’s up), u kojoj se vidi da se Milićeva uključila u akciju.

Konačno, treba podsetiti i na činjenicu da su ovakvi i slični finansijeri srpske propasti duboko svesni važnosti svojih lokalnih saradnika, špijuna, agitatora, ekonomskih ubica i sličnog ološa. Za najbolje uvek slede i nagrade!

Tako je raniji ambasador SAD, Majkl Kirbi dodelio je pre odlaska sa dužnosti (na svečanosti u svojoj rezidenciji) donaciju za devet odabranih organizacija takozvanog civilnog društva u visini od 2,7 miliona dolara, što je bio poklon od Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Nije teško zaključiti čime su zaslužili ovaj novac i "priznanja za svoj rad".

Među njima su bili Beogradski fond za političku izuzetnost, čiji je osnivač Sonja Liht, Centar za slobodne izbore i demokratiju (Cesid), Fondacija Ana i Vlade Divac, konzorcijum Srpske asocijacije menadžera, DNA Communications (jedna od međunarodnih marketinških organizacija koja ima svoje predstavništvo u Beogradu), Ženski edukacioni centar, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost, Smart kolektiv (koji promoviše društveno odgovorno poslovanje) i Trag fondacija (nekada je delovala pod imenom Balkanski fond za lokalne inicijative, a promoviše razvoj lokalne zajednice).

Nova generacija malih i velikih cinkaroša već je regrutovana. Bude li Srbija u narednim decenijama još uvek država, biće to veliko čudo i božja promisao. Jer, pored ovakvih armija dobro plaćenih veleizdajnika, i jači su padali.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

LOMLJENJE KIČME NARODU I DRŽAVI UZ LAKU KUPOVINU MORALA I DOSTOJANSTVA U SRBIJI!!!

22. октобра 2015. 4 коментара

 

Bivši ambasador SAD u Beogradu, Bil Montgomeri, hvalio se svojevremeno jednom hrvatskom novinaru, tokom razgovora vođenog u Cavtatu, kako je sa znatno manjim budžetom nego što je tražio od svoje vlade, kupio kompletnu srpsku opoziciju i najveći deo intelektualne elite.

Sa koliko novca zapadne vlade danas kupuju političare, medije i intelektualce u Srbiji? Koliko košta vodeći izdajnik, koji je stavio svoj potpis na Briselski sporazum i otvorio put stvaranju lažne albanske države na teritoriji Republike Srbije? Ko je spreman da izda Republiku Srpsku i po čijem nalogu?

 

                     Milica Grabež

SEZONA IZDAJE.-1

 

Juda Iskariotski izdao je Hrista na Veliki četvrtak, za 30 srebrnjaka. Kada je shvatio šta je uradio, vratio je novac i ubio se.

Kroz svoju burnu istoriju, Srbija je imala mnogo znanih i neznanih junaka koji su položili život u slavu otadžbine. Ali, ova namučena i herojska zemlja, uvek je imala i ljudskog otpada, neviđenog moralnog smeća spremnog da "proda veru za večeru".

Od čuvenog osnivača naprednjačke stranke iz devetnaestog veka, Čedomilja Mijatovića, koji je izdao Srbiju za račun Engleske i ponosio se svojim izdajništvom (pa na kraju završio gladan na ulicama Londona), preko Slobodana Jovanovića, predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije, koji je takođe svoju državu izdao Englezima i za njihov račun organizovao puč 27. marta 1941, pa skončao u Londonu, pa sve do današnjih dana. i vodećih ljudi Demokratske stranke (a sada Vučića i njegovih trabanata), koji su rasturili opljačkali državu, takođe za račun Engleza, može se sa pravom reći da takvih bandita pod ovim nebom nikada nije nedostajalo.

Protekle nedelje, oglasio se i jedan ocvali izdajnik, Dragoljub Mićunović, čovek koji već pedeset godina lažira demokratiju, rekavši kako je "Republika Srpska tvorevina koja je stvorena samo da bi se završio rat"!

Na tome se nije zadržao nego je dodao "…da je bilo očekivano da će ona biti odvojena od BiH i priključena Srbiji. To je bila strateška koncepcija. Ovako, ostala je neuspešan projekat".

Zašto je ostareli Mićunović, čovek koji je skoro sa obe noge već na onom svetu, odlučio da progovori iz groba na ovakav način o Republici Srpskoj, za koju je izginulo 60.000 Srba?

Odgovor je jednostavan: jer je celog života bio nečiji plaćenik pa su i sada Englezi i ostali sponozori njegovog debatnog kluba platili da iz svog antisrpskog debatnog kluba pod imenom "Demokratski centar" pokrene to pitanje.

Srećom, garant Republike Srpske je Ruska federacija i više niko ne može ni da se našali da minira Dejtonski sporazum. Više od dva veka, svaka vlada u Londonu je radila protiv Srbije i protiv većina naroda na Balkanu, sa isključivim ciljem da ovo područje bude nestabilno i da šteta po kontinentalnu Evropu od toga bude što veća, a da od toga izvuče korist Ujedinjeno Kraljevstvo.

Veleizdajnički posao oko Kosova i Metohije, obavila je vlada Aleksandra Vučića. Pre njega, put za izdaju utro mu je bivši predsednik Srbije Boris Tadić, koji je prihvatio da se iz nadležnosti Ujedinjenih nacija, i njene rezolucije 1244 , Kosovo preda na rešavanje Evropskoj Uniji. Taj posao oko pregovora vodio je, nikada ne podnevši građanima račune, Borisav Stefanović, zvano Borko, po Tadićevom izboru.

Prethodno je Zoran Đinđić, za samo dve godine vladanja Srbijom, shvatio da Srbija ništa ne znači Zapadu, bolje reći da je smatraju banana-državom, koju treba rasturiti, i sa njom praviti eksperimente, pred očima Rusije.

Čim se sastao u Banja Luci sa izaslanikom predsednika Putina, u nameri da uspostavi sve važeće međunarodne ugovore sa ovom zemljom, iz njegovog tabora je ubijen.

Vučić je dobio ovih dana i jednu "hrabru" podršku, i to od Vladimira Kostića, predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), institucije koja je punih dvadeset godina ćutala na tu temu.

Iza Kostićevih reči, da je Kosovo gotova stvar i da Srbija treba da prizna postojanje te albanske separatističke tvorevine, jasno se vidi rukopis Aleksandra Vučića, koji govori kroz trbuh predsednika SANU koji kaže da u Evropsku uniju treba ući "makar i povraćajući", jer nam drugog puta nema! I to sve pozivajući se na stihove tragičnog pesnika Branka Miljkovića!

Zašto je tako lako kupiti moral i dostojanstvo ljudi čija je reč važna a položaj u ovom društvu istaknut? Na šta nas to nagovara predsednik SANU, Vladimir Kostić, kad kaže: "…Srbija kakav god udarac da primi, mora da nastavi da širi svoje demokratske kapacitete i prostora slobode. Inače neće opstati…"?

Preti li nam to Kostić da ćemo, ako još niže ne skinemo gaće, postradati još više? Dokle tako?

Treba se ovde setiti i jednog važnog pitanja koje je postavio vojvođanski akademik Čedomir Popov: "Koliko to Srbija mora da bude mala, da ne bi bila velika?". Ta gorka ironija akademika Popova jasno govori u kakvoj se situaciji već godinama nalazi Srbije, razapeta i oklevetana, bačena u čeljusti svojim proverenim neprijateljima.

Sve "demokratske" vlade Srbije poslednjih petnaest godina, svojski su se trudile da slome kičmu sopstvenom narodu i državi. Ali, vrhunac izdaje državnih interesa, desio se onog dana kad je Vučićeva vlada pristala je na prestanak blokade izgradnje granice sa albanskim Kosovom (čitaj, Velikom Albanijom), posle usvajanja zaključaka četiri opštine sa severa Kosova i Metohije (pod njegovim ličnim pritiskom). Bila je to najgora kolaboracija sa srpskim neprijateljima u novijoj istoriji, koju je "vođa" pravdao beznadežnim evropskim integracijama.

Sezona aktivnog izdajništva u Srbiji, iznedrila je i čitavu armiju cinkaroša i Juda spremnih da za malo para izdaju svakoga, pa čak i članove najuže porodice! Kad je polovinom ove godine doneta britanska Rezolucija protiv Republike Srpske, odmah su se u Beogradu oglasili i plaćenici NATO pakta, poput Sonje Liht, Jelene Milić, Zorana Dragišića i sličnih "abonenata" Severnoatlanske alijanse.

Nije prošlo mnogo vremena, a Aleksandar Vučić je došao "na noge" i Sonji Liht i svim drugim rasturačima Srbije, prodanim dušama koje već godinama rade protiv interesa države koja ih toleriše. Tako mu je naređeno iz Londona.

Nije ga mnogo trebalo ni nagovarati. Način na koji je on prodao dušu đavolu, ništa se ne razlikuje od onoga kako su to uradili svi izdajnici Srbije pre njega. Vodeći ljudi Demokratske stranke, koji su opljačkali Srbiju i koji su pod njegovom zaštitom od prvog dana premijerskog mandata, danas su vlasnici i po nekoliko stranih pasoša (Norveške, Velike Britanije, SAD, Francuske…).

Zlu ne trebalo, ako narod krene na njih, da imaju gde da pobegnu. Neki od njih su već odavno van zemlje (Božidar Đelić), mada bi trebalo da u svojoj domovini robijaju zbog uništene ekonomije i opljačkanih milijardi.

Sadašnji srpski izdajnici i njihove stranke, direktno su finansirani iz budžeta najvećih i najvažnijih zapadnih zemalja. Srbija iz svog budžeta finansira neke njihove stranke, kako bi zastupale srpske interese, bio bi to skandal neviđenih razmera i mnogi bi završili u zatvori zbog toga. U obrnutom smeru, sve je moguće.

Alkoholisani britanski lord Pedi Ešdaun je, tokom celog svog mandata na poziciji Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, radio protiv interesa Republike Srbije i indirektno protiv Srbije.

Niko mu se iz Beograda nikada javno nije usprotivio! Naprotiv, čak pet članova ondašnje stranke G-17 dolazili su mu na poklonjenje i dobijali novac za svoje nečasne poslove. Slično nešto, nastavilo se pod terorom šefa OHR-a, Valentina Incka. Ukratko, novac za izdajnike u Beogradu je prioritetan.

Podsetimo da je najveći deo srpske intelektualne elite, antiruske orjentisane, koncentrisan u Demokratskoj stranci, svim njenim frakcijama, kao i kod Čedomira Jovanovića. Treba napomenuti da su i dve poslanice DS-a, Nataša Vučković i Vesna Marjanović, u parlamentarnoj skupštini OEBS-a, glasale su da OEBS suspenduje članstvo Rusije u ovoj organizaciji.

Zašto nikada u poslednjih 120 godina u Srbiji nije zabranjena nijedna stranka koja je otvoreno pozivala na urušavanje teritorijalnog integriteta, pravdajući stranu okupaciju, razaranje Srbije?

Zašto se na RTS-u, kada god požele, oglašavaju Nataša Kandić, Sonja Liht, Jelena Milić, Čeda Jovanović i mnoštvo drugih srbomrzaca, a da niko, ko drugačije od njih misli, nema šanse da iznese svoje mišljenje?

Zašto je RTS cenzurisala Emira Kusturicu, kada se obratio na proslavi godišnjice SNS-a, slobodno intepretirajući njegov govor, a u dnevnik RTS-a pozvala, kao važnog novinara, Zorana Panovića, urednika malotiražnog lista Danas, koji se finansira parama Fonda Konrad Adenauer? Ko je taj Panović, koji liže godinama članke Vučiću, očekujući ambasadorsko mesto, koje su, pre njega zaslužila još dva urednika ovog glasila?

Vučić se ponosi što na sednicama Vlade prisustvuje Makl Denverport, ili Majk Kirbi. U kojoj to još zemlji strani ambasador javno rukovodi Vladom? Kada je Aleksandar Čepurin došao u Vladu Srbije, da deli lekcije?

Podsetimo se da je 1914. godine, Vlada Kraljevine Srbije zamolila ruskog veleposlanika da sačeka odluku Vlade u hodniku, a povodom ultimatuma Austrougarske?

Svim Judama u Beogradu je jasno da Srbija nema nikakve šanse da uđe u EU pre 2027. godine. To je za dvanaest godina!

Srećom, glas Emira Kusturice, Novaka Đokovića i srpskih patriota daleko se čuje. Dalje od Londona. A, i Rusija je ustala, i pruža ruku Maloj Rusiji. Zato su Jude uznemirene, jer njihov život zavisi od izdaje, udvaranja i apanaže.

Pozivamo građane da Judama koje javno prodaju Srbiju, koji licitiraju sa njenom teritorijom, istorijom, kulturom i verom, pokažu snagu svojih mišića.

Da li bi moglo da se desi da u Zagrebu predsednik Hrvatske akademije nauka zatraži da Hrvatska ode iz Istre? Živeo bi samo jedan dan. Možda i manje. Mađari se brane ogradama, da sačuvaju svoju državu i kulturni identitet, mi se ponosimo što smo svratište onima koji drugima odsecaju glave.

Smrt Judama.

 

       A 1. Aplauz koji je razbesneo Vođu

Govor Emira Kusturice, na proslavi godišnjice Srpske napredne stranke, u kome je on pozvao na punu saradnju sa Rusijom i prekid služenju Engleskoj, izmamio je kod prisutnih naprednjaka frenetičan aplauz, koji je razbesneo Vučića. Vođa je zbog ovoga obećao da će očistiti stranku i da najveći broj njih koji su bili u sali neće više biti članovi SNS.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

LIČNI STAV: JA NEĆU OVAKO, I ZBOG TOGA PROTESTUJEM!!!

8. априла 2014. Коментари су искључени

 

Ako ste primetili, na društvenim mrežama pa i na mreži ,,Fejsbuk,, sloboda govora i mišljenja dobila je svoju punu potvrdu.

Sopstvenici profila izražavali su u velikom stepenu slobodna razmišljanja i mogli su da govore o raznim aspektima življenja, pojava i društvu.

Mogli su da kažu sve ono što ih tišti, ono što im u društvu smeta, da kažu protiv koga su i protiv čega su, da kažu ko im se sviđa i ko ne, koga vole , a i koga ne vole.

Naravno da kažu i koga ili šta, i zašto jako, ali jako ne vole.

Slika 1

Ljudi uveliko pišu poeziju, objavljuju ih javno, tugujući u potaji što im verovatno niko iste, za života, neće objaviti, i poezijom takođe govore o tome šta vole, o ljubavi, ali i o tome šta ne vole, ili šta jako, jako ne vole.

Lično mislim, da je upravo u toj slobodi, u slobodi izražavanja u pisanoj formi, i poseban fenomen koji se zove Fejsbuk. 
I, onda, kao rak rana ove slobode, javlja se i stvara afera oko Radomira Počuče. 
Ne poznajem lično gospodina Počuču. I nikada, verovatno, ga ne bih ni upoznao da se igrom slučaja nismo susreli,, upravo ovde, na Fejsbuku.

Povod je bio davanje pijeteta arnautskim ,,žrtvama,, od strane tzv. NVO ,,žene u crnom,, i to na dan koji je određen da Srbija i Srbi odaju počast žrtvama fašističkog NATO bombardovanja, počast svim ubijenim tokom bombardovanja SR Jugoslavije, 24. marta 2014. godine.

Na taj dan, uvek se osvrnem, pa i na sopstvenon profilu, na nedužne žrtve, sa suzama i posebnom tugom, na ugašeni život Milice Rakić, na ugljenisane žrtve bombardovanog autobusa, na ruševine mojih gradova, na mostove mog Novog Sada, setim se lepotice Ljiljane Žikić– Karađorđević, srpskog dobrovoljca, koja je poginula 01. aprila i čiju uspomenu na njeno rodoljublje, osim mene, čuva njeno šestoro dece. Setim se i moje rodbine sa Kosova i Metohije, mnogobrojne i umnožene od pre Kosovske bitke do danas.

Setim, jer ih je NATO bombama rasterao tako da polivini rodbine ni traga nemam od tada. Setim se i moje braće, Dojčina, ubijenog iz zasede arnautske poslednjeg dana bombardovanja, ili Tomislava koji je podlegao ranama kada su ga arnauti izbacivali iz stana u Prištini. Setim se i mojih najmilijih kojima je na poklon donet kancer od istih zlotvora kojima sada, vidim , hrlimo…

I onda , u toj tuzi, pojavljuju se ,, žene u crnom,, sa onakvim ,,performansom,, koji samo iritira, izaziva mržnju i bol, koji svakoga normalnog, a ne mora biti ni patriota ni rodoljub, izluđuje ili u najmanju ruku proziva na nelagodnost.

Ta pojava je upravo kažnjiva po Zakonu, jer ,,performans,, jeste javno objavljivanje ideje, a ideja kojom se podstiče diskriminacija ( u ovom slučaju srpskih žrtava ), mržnja usmerena prema pripadnicima nacije ( u ovom slučaju srpske ) je ideja o veličanju ,,tuđih,, neprijateljskih žrtava ( u ovom slučaju šiptarskih ) u sred Beograda, koji predstavlja srpsku prestonicu. ( član 38. Zakona). Naravno, da sve navedeno izaziva i gnev, pa i mržnju, pa i reakciju. I niko od prozvanih ili zvaničnika, ne reaguje.

Reagovao je Radomir. Isto ili slično razmišljanje su imali mnogi na ,,njegovom,, zidu fejsbuka, ja sam dobio povod da imam prijatelja ne FB, istomišljenika. Sećam se i šta je rekao ( napisao). ,, Ovo nije smelo da se dogodi…..,, I..da takve pojave zaslužuju batine. Kao i malo, bezobrazno dete, kada nešto, stvarno, zasere.

A, to jeste bilo to. Taj, performans. I mene su pogodile slike ispred spomenika ,,kod konja,,.Ostali dopisnici su bili daleko suroviji u svojim komentarima… Ali trebalo je naći žrtvu za nauk drugima. I sankcionisati… Ali, pažljivo, sve po Zakonu…. I promeniti svest ljudiDa ne smeju da se zajebavaju na račun ,,ženskih u crnom,, Nataše Kandić, na račun stranih nalogodavaca, na račun sopstvene slobode………

Pozvan je na razgovor i ekspresno uhapšen. Šarić je hapšen nekoliko godina. Kakav će biti epilog , možemo da naslutimo. Lično mislim da će morati da mu nađu još ,,ponešto,,. No , to ćemo videti, tek…

Dakle, kao što Srbi dobro znaju: ,,Vlast je vlast, bilo Srpska bilo Turska,,
Svaki misleći Srbin protestuje u sebi zbog ovoga. Sve više – ne sme da kaže. Strah je moćna stvar i svaka kuraž se zatire.

Šta će biti rezime?

Hoće li Srbi nakon ovoga promeniti svest?

Hoće li preko noći zavoleti svoje NATO krvnike kao što su ih već zavolele devojčice, slikajući se pod reklamom ,,MI VOLIMO NATO,, umesto da pevaju u nekom horu, na primer?

Hoće li doživeti promenom svesti naknadnu sreću shvativši da nam je NATO učinio veliku uslugu da se preporodimo ( kao što izlete iz nekih ,, kompetentnih,, usta ovih dana)?

Hoće li prestati da vole same sebe i obožavaju Tačija, i ostale zlikovce?

Hoće li prestati da na fejsu pišu ,, neprimerene komentare,, na račun PPV Vučića? Ili bilo koga drugog, jer nemaju drugog mesta to da kažu?

Hoće li preko noći zavoleti homoseksualce, koje smo do juče zvali pederima.?

Hoće li zavoleti naglo Evropu koja svoj kraj ni ne nazire u pojavama ozakonjivanja pedofilije ili seksualnog odnosa sa životinjama?

Hoće li početi, konačno, da mrze Ruse i ostale slovenske narode?

Hoće li se potentni Srbi okrenuti sa simpatijama ,,ženama u crnom,, koje veličaju arnautske žrtve?

 Hoće li Srbi shvatiti da trebaju da odgajaju pokolenja čiji će vrh odgoja biti da na mobilnom upute poruku : ,,Ekrem do pobede,,?

Hoće li se Srbi , konačno, rasrbiti????

JA NEĆU!  

I ZATO, NAJOŠTRIJE PROTESTUJEM!!!

Dragan Pajantić-FB

Preuzeto sa fejsbuka

©Geto Srbija

INTERVJU Ivan Ivanović: Obračunaćemo se sa stranim agentima, isto kao Rusi!

19. децембра 2012. Коментари су искључени

 

Posle velike istrage SNP NAŠI o finansiranju nevladinih organizacija i takozvanih nezavisnih medija i žestoke reakcije istih uključujući i DS, redakcija Pravde razgovarala je sa Ivanom Ivanovićem, prvim čovekom Naših.

On u ovom intervjuu otkriva planove svoje organizacije – kako će zaštiti državu od stranih agentura i plaćenika po ugledu na bratsku Rusiju.

Ivan-Ivanovic-Nasi

 

Crni spiskovi koje ste objavili izazivaju sve veću pažnju u javnosti.

Šta mislite o reakcijama pojedinih nevladinih organizacija i medija sa spiska?!

– Borba koju poslednjih nedelja vodi SNP NAŠI protiv antisrpskih medija, nevladinih organizacija i lobista, dovela je do toga da je meću redovima stranih agenata nastupila velika panika, i panični pokušaji da se SNP NAŠI okrive za govor mržnje, poziv na linč, obračun sa neistomišljenicima..

Medijskom manipulacijom pojedinih medijskih kuća i novinskih listova koji se finansiraju za antisrpsko delovanje pokušava se da se stvori atmosfera u kojoj će delovanje protivustavnih, antisrpskih, nezakonitih, finansiranih od obaveštajnih službi, medija i organizacija biti skrajnuto lažnim optužbama u kojima se skreće pažnja da SNP NAŠI „brane slobodu govora medijima“ , optužuju  „ugledne intelektualce kao strane plaćenike“,  „da će ponovo biti ispitan rad pokreta“, dok se pokret jedino bavi kršenjem Ustava Republike Srbije od pomenutih organizacija, o čemu je uredno obaveštavana javnost i nadležni organi.

Reagovale su i stranke. Demokratska stranka se oglasila već par puta zvaničnim saopštenjem,  kao i LDP?

– Demokratska stranka i LDP su takođe finansirani od strane različitih fondova i ispostava obaveštajnih službi, što je i zvaniča informacija koja se može proveriti na internet stranama tih fondova, koji navode kako su velikim količinama novca pomagali „proevropske“  stranke u Srbiji,  imeđu ostalih DS i LDP.

U suštini pomenute stranke su završavanjem prljavih poslova za razne interesne grupacije, mislili da je to garant njihovog ostanka na vlasti, i zato su umešani u mnoge korupcione i kriminalne afere, jer su smatrali da će „nedodirljivost“  koju su imali jedno vreme biti večita i da je njihova nagrada da mogu slobodno i nekažnjeno da pljačkaju narod i državu.

Iznosite krajnje ozbiljne optužbe i protiv dobrog dela nvo sektora i medija u Srbiji, ali i protiv Borisa Tadića, protiv tužilaštva i niza državnih institucija.

Da li imate dovoljno jake dokaze za vaše tvrdnje i optužbe?

– Za sve što smo naveli u javnosti, postoje mnogobrojni i konkretni dokazi koje smo predstavili nadležnim organima, i od kojih očekujemo da reaguju u skladu sa krivičnim zakonom i Ustavom Republike Srbije.

Kako mislite da će reagovati aktuelna vlast na celu stvar i šta zapravo očekujete?

– Obračun sa stranim agentima u Srbiji je od ključnog značaja za opstanak naše države i naroda,  i ukoliko aktuelna vlast odbije da zabrani NVO i medije koji rade protivustvano, ni na koji način se neće razlikovati od DS-a i satelita koji su bili oko nje.

Kao primer kako treba da funkcioniše jedna pravna država po pitanju plaćeničkih NVO i medija mogu uzeti Rusku Federaciju, koja je uspela da protivustavne organizacije zakonski ograniči, bez obzira koliki su pritisci dolazili sa zapada i od njihovih finansijera. Dokazi koje posedujemo su neoborivi, a vlasti neka se pokažu ko su.

Šta ćete učiniti ukoliko sadašnja vlast na određeni način izađe u susret zahtevima nevladinih organizacija i medija da SNP NAŠI bude sankcionisan kao organizacija koja, po njihovim tvrdnjama, akcijama crnih spiskova širi govor mržnje?

– Ako dođe do takvog razvoja situacije to će biti jasan znak da i iza aktuelne vlasti stoje iste agenture kao i iza NVO sektora, i da imaju jedan zajednički cilj, a to je razarenje srpske države i njenog suvereniteta i integriteta.

Da li mislite da uživate podršku šire javnosti, odnosno, građana Srbije po pitanju crnih spiskova?

– Čitava akcija koju je pokrenuo SNP NAŠI praćena je velikom podrškom sa svih strana, mi iznosimo mišljenje većine građana, koji nas svakodnevno pozivaju, šalju mejlove, a bilo je i slučajeva gde su nas upućivali gde možemo naći još dokaza o protivustavnom delovanju plaćeničkih organizacija.

Jedan od ciljeva Naših je i uvođenje Zakona o stranim agentima. Mislite da je to izvodljivo u bliskom periodu?

– Zakon o stranim agentima je nešto što je realno i što je neophodno našem pravosudnom sistemu, i ponovo navodim, ukoliko sadašnja vlast želi da sprovede suštinske promene radiće na njegovoj izradi i usvajanju.

Ako ne dođe do toga, po dolasku na vlast patriotskih snaga, ovaj zakon će biti sigurno usvojen.

Koji su sledeći koraci koje će preduzeti SNP NAŠI po pitanju cele stvari?

– SNP NAŠI priprema „Belu knjigu krivičnih dela NVO“  u kojoj će biti predstavljeno na desetine krivičnih dela koja su izvršili, navedeni su finansijeri i sume novca koje su dobijane od obaveštajnih službi i njihovih fondova, što će biti dokument koji će jasno i konkretno pokazati i dokazati spregu obaveštajnih službi i NVO sektora i pojedinih medija u Srbiji.

Belom knjigom zadaćemo im udarac od kojeg se nikada neće oporaviti.

© Geto Srbija

Pravda

Creative Commons лиценца

BEZOBRAZNO: VOJVOĐANSKE ANTISRPSKE NVO!

5. фебруара 2012. 1 коментар

Već nekoliko dana svi mediji su zatrpani pričom o srpskim huliganima, namerno prećutkujući UZROK, i pričajući o POSLEDICI I POVODU.

 

  

Iako je svima jasno da je incident u Novom Sadu i Rumi izazvan namerno, dovođenjem 4000 hrvatskih navijača, u državu čiji sunarodnici ne smeju u Krajini i Hrvatskoj ni da zamisle skup od 400 vernika na paljenju Badnjaka, spin majstori na zadatku prikazivanja Srpskog naroda kao zločinačkog, jer eto zaboga i svoje komšije teraju kamenicama sa jedne „tekme“.

Patetični izlivi „samoosude“ i pljuvanja svoga naroda, ne mogu da pomute, ni pitanja, šta će majka sa detetom na utakmici visokog rizika, i to ne u komšiluku, nego u drugoj državi i gradu gde živi 30.000 proteranih Krajišnika.

Da li takvu majku treba sažaljevati, ili joj dete oduzeti zbog nemara?

Kakva je to majka što pređe 350km da na tribinama kliče „Vukovar, Vukovar“ „Tko ne skače-Pravoslavac“ i peva Tomsonove pesme?

Pre 3 godine naša zastava reprezentacije učesnice EP, nije smela da se vijori na hali u Splitu, jer je to „iritiralo Splićane“.

Neko je dirigovao dolasku ovolokog broja Navijača, namerno pripremajući atmosferu kako je u Vojvodini „separatistički duh, gde samo što se nisu odcepili“, „pa se može urlati što ti padne na pamet“.

Najinteresantniji su „borci za mir, i toleranciju“, koji namerno od svega prave „srpski zločin“, ne sećajući se polomljenih srpskih automobila u Splitu i Dubrovniku.

Od jednom su svi postavili zajedničke hrvatsko-srpske zastave, „izdižući se iz balkanskog blata“ i praveći se tolerantnim i mirotvoračkim.

Na separatističkoj stranici „Ja sam Vojvođanin“ možete videti antisrpske šoviniste koji su danima i mesecima pljuvali po Srbiji (i čiji komentari tamo stoje), kako su odjednom svi postavili fotografije na profil, novog „bratstva i jedinstva“ između Hrvata i Srba, koju eto kvare „srpski fašisti“ od kojih „Vojvodina treba što pre da se odvoji“.

Pažljivo odgledajte video koji sledi i prosudite sami. Da li te organizacije koje sebe nazivaju svakojakim NVO rade u korist i u interesu Srbije i svih građana u njoj, ili rade samo u svom i u interesu stranih finansijera koji na sve moguća načine pokušavaju OTETI Vojvodinu od njenih građana ???!!!

# Novinar

Категорије:ШОКАНТНО Ознаке:, , ,
%d bloggers like this: