Архива

Posts Tagged ‘canak’

ČANAK: PSETO KOJE JE IZGUBILO GOSPODARA !

11. фебруара 2012. 4 коментара

 

Druga strana čankocentrizam i druge bolesti umišljene budale.

Bauk Nenada Čanka, lažnog proroka bez stalnog zaposlenja, kome je jedino zanimanje poslednjih dvadeset godina bilo lajanje na svoje sunarodnike, ponovo kruži srpskom Vojvodinom. No, proširio je „delatnost“ pa sad optužuje Ruse da „finansiraju ekstremiste u Srbiji“ i „proteruje“ ambasadora Konuzina. U čije ime to radi i ko će njemu da sudi zbog širenja nacionalne i verske mržnje?

 

 

 

U ranoj mladosti, još dok mu je otac Milan bio gradonačelnik Novog Sada, Nenad Čanak se bavio muzičkim zanatom, pa je znao i flautu da zasvira po kafanama. No, njegovo pravo pevanje (i sviranje), dešavalo se mnogo kasnije u prostorijama u koje se ređe zalazi, osim po pozivu drugova iz tajnih službi.

Izvesno vreme je javno nastupao kao čovek od najvišeg poverenja pokrajinske doušničke službe, a kasnije i kao „slobodan umetnik“ okićen sa par kumova iz kriminalnog miljea, od kojih je bitan Nenad Opačić,osuđen kao narko diler, koji se nalazi na izdržavanju dugogodišnje zatvorske kazne, ali i Miodrag Kostić Kole, (koji je u međuvremenu oprao biografiju), ljubitelja brzih para, brzih kola i lakih žena.

Početkom rata u Hrvatskoj 1991. godine, mobilisan je (vođen kao „dobrovoljac“) u „operacijama“ za Ilok. Tamo su ga drugi rezervisti zapamtili po pedagoškom talentu: učio ih je da pevaju srpske revolucionarne pesme! Vratio se razočaran, bez medalje ali sa gorkim iskustvom: „…Rat je sramota ljudske golotinje. Sve se na kraju svede na konzervu mesnog nareska i komad hleba.“

Samo desetak godina kasnije ( 4. decembra 2002. godine) prisustvovao je velikom koncertu kontroverznog naziva „Srijem Hrvatskoj“ u dvorani Vatroslav Lisinski u Zagrebu, a predstavnici Hrvata iz Vojvodine zatražili su od prisutnih da pozdrave Nenada Čanka, jer je Čanak: „…U onim teškim vremenima progona Hrvata štitio hrvatski narod u Vojvodini“.

Tako je dobrovoljac iz opsade Iloka, od agresora postao golub mira (svoju političku svest stekao je na jednom mitingu u Senti, gde ga je pravi golub sa verande istinski uneredio dok je držao govor, pa je kasnije i sam potvrdio da se za govno uhvatio čim je u politiku ušao!)

Čankov egocentrični i verolomni karakter, najbolje je opisala njegova bivša supruga, Marija Vasić-Čanak, kad se nekoliko godina ispovedala javnosti da joj je bivši muž preko svojih političkih veza u Centru za socijalni rad i Opštinskom sudu u Novom Sadu oduzeo desetogodišnjeg sina Milana, da joj je protivzakonito onemogućio da se na sudu bori za starateljstvo nad svojim sinom: „…On je emotivni invalid kojiživi u čankcentričnom sistemu. Niko u njegovom okruženju ne sme da počinje rečenice negacijom!“

I zaista, Nenad Čanak, promoter antisrpskih teorija, bukač i verbalni siledžija, pokazuje sve odlike teške sociopatije, trošeći svoje televizijske minute nemilice, od TV Pink gde je učestvovao u svakoj mogućoj emisiji, do one sa najogavnijim sadržajem rijeliti programa, kao što je „Veliki brat“ i slično, do režimskih uspavanki Studija B, gde priča sam sa sobom šta god mu padne na pamet, najčešće pljujući sve što je srpsko i pravoslavno. Njegova „obrada“ jezika Vuka Karadžića na „TV Prva“, pred milionim gledalaca i u prisustvu njegovog maloletnog deteta, primer je patološke mržnje, besprimernog primitivizma i vulgarnosti i zloupotreba maloletnika, posle čega su policija i centar za socijalni rad mogli da nastupe, ali nisu…

Koga svojim gebelsovskim izjavama hoće da zaplaši ovaj suveren jedne minorne političke stranke kakva je Liga socijaldemokrata Vojvodine?

U jednom o poslednjih obraćanja javnosti (intervju u novosadskom „Dnevniku“, Čanak pod naslovom „Zlo opet buja u Srbiji“), objašnjava koja su to sve zla i šta treba zbrisati sa lica zemlje da bi njegova sreća bila potpuna. Kaže Čanak doslovno: „…Da Vojvodina ima svoju policiju i zakonodavnu vlast, sve te organizacije, Dveri, Naši, 1389, i sav taj besprizorni ološ bio bi zabranjen i drugačije bi smo razgovarali!“.

Već u narednoj rečenici, on ove organizacije koje su u međuvremenu legalno registrovane kao udruženje građana ili kao političke stranke (o tome je Ustavni sud svoje rekao kad je odbio zahteve za zabranu tih organizacija), na vrlo podmuklo dovodi u vezu sa ekstremističkom organizacijom mađarskih fašista, „Pokret 64 županije“.

Na ovaj način je izjednačio ovdašnju omladinu pobunjenu protiv odsustva državotvorne politike u Srbiji, sa mađarskim fašizmom koji baštini rasne teorije nacističke Nemačke iz Drugog svetskog rata!

Forsirajući podmetanje, zamene teza, otvorene laži, medijski linč i slične metode kojima se već godinama služi, Čanak bi konačno morao da pred nekim sudom ove države odgovara za zločin podstrekavanja na nacionalnu i versku netoleranciju, pa i otvorenu mržnju prema Srbima i prema njihovim nacionalnim i verskim osećanjima.

Jer, ako ovaj vođa minorne vojvođanske stranke ima zastrašujuću minutažu na svim njemu dostupnim medijima, onda je ovde reč o debelom megafonu, o jednoj vulgarnoj kreaturi koja govori ono što bi svaki srpski neprijatelj platio da čuje. I plaćaju mu! Čanak, ustvari, uživa u korupciji, on je politički odrastao i zastranio plivajući u njoj!

Kad premijerka Hrvatske svoje omiljene „ratne heroje“ brani od osude u haškom sudu, od poternica raspisanih u Srbiji, ali i od svake odgovornosti za ono što su učinili, proteravši i poslednjeg Srbina iz krajeva gde su živeli pola milenijuma, Čanak se ne oglašava. Kao da nije u pitanju postojdbina njegovih predaka, raznih Čanaka, Čutura i Boca, iz Like, Dalmacije, Slavonije, odakle su došli kao kolonisti u Vojvodinu!

No, njemu je lakše da toleriše mađarske fašiste takošto ih izjednačava sa nacionalnim i desničarskim političkim pokretima u Srbiji, nego da izusti nešto u odbranu sopstvenog naroda, u trenutku dok traje njegovo teritorijalno, kulturno, ekonomsko i svako drugo masakriranje.

Vreme je da neko odredi ovom opasnom klovnu gde mu je mesto. Da ga zbog lopovske naravi i veleizdajničkog karaktera smesti na dugogodišnju robiju u društvu sa svojim kumom, ali i na obavezno lečenje, jer je evidentno da je njegova ličnost trajno poremećena.

Jer, njegovi javni nastupi postali su problem i za njega samoga. Nedavno je nekontrolisano napustio emisiju zrenjaninske KTV televizije, samo zato što mu se učinilo da mu se kamerman smeje! A, on ne bi da bude smešan. Njegov je zadatak da razbije, da ponizi, da popljuje, da raskomada, da dovede u stanje usijanja. Da razvuče Hrvatsku do Zemuna i Mađarsku do rodnog mu Pančeva. Još više od toga: on ima misiju da im ponudi više teritorije, vlasti i prava, nego što ih ijedan pravoslavni Srbin danas ima!

A, u čije ime to nudi, treba da ga pita sudija novosadskog suda, u okolnostima vanrednog stanja koje Čanak tako proročki predviđa.

Evidentno je, da je nakon odlaska američkih obaveštajaca iz Beograda, Čanak izgubio gospodara koji ga je dobro plaćao. Sada laje na sva usta, nudeći svoje usluge drugima.

 

Autor: Mersiha Hadžić/Srpska politika

#Geto Srbija

Politički korektno vešanje Nenada Čanka

7. фебруара 2012. Коментари су искључени

Ukoliko među jedan narod pošaljete jednog ili više trojanskih konja ili nekih drugih životinja koji će se službenom demagogijom u vidu kontroverznih i ekstremnih izjava koristiti da zbune i destabilišu građane te zemlje, rezultat svega toga će biti sadašnje stanje u Srbiji koje se nikako drugačije ne može opisati nego kakva mini Jugoslavija devedestih godina.

Nije otkriće Amerike da složan narod čini čuda, ali će onaj ko uspe da građane Srbije sabere i složi svakako biti ravan Kristoferu Kolumbu.

Međutim, sve dok Srbijom budu harali politički Trojanski konji ili vukovi kojima je cilj i više nego jasan, da zagovarajući antisrpsku politiku podeljenom i zbunjenom narodu prodaju iskrenu priču i nazivaju stvari pravim imenima, dok sa druge strane kod svojih nalogodavaca skupljaju poene jer je stanje u kojem jesmo rezultat njihovog rada proteklih godina, nama neće biti bolje.

Da ima, kao što nema, u politici Beograda i trunke patriotizma ili sklonosti ka vraćanju Srbije na pravi put i njenoj stabilnosti, osobe poput Nenada Čanka bi odavno sadile krompir u Padinskoj Skeli.

Nažalost takvi plivači kao što je Čanak, a čije izjave pune mržnje i fašizma sa kojima se kako kaže, u zdravoj dozi, bori protiv navale radikalizma i srpskog nacionalizma i preko kojih se uporno prelazi sa pričom o njemu kao marginalnom liku koji sa svojih 2% do 3% glasača nema nikakvog uticaja u politici Srbije, se već dvadeset godina održavaju i baš zahvaljujući tim marginalcima i jesmo na granici propasti.

Dok Bojan Kostreš tvrdi da njihova stranka ne zagovara separatizam i da su incidenti poput pasoša republike Vojvodine koje je ta stranka delila građanima pre dve godine ili najnoviji reklamni materijal u vidu USB -a koji kada se otvori čini dve republike, Srbiju i Vojvodinu – Čankove male šale. Iako njegovi tvrde suprotno sam Čanak se ne pere od separatističkih izjava već ih još i dopunjava rečenicama koje su vrlo slične onima koje daje Hašim Tači, pa evo jedne zanimljive koja pokazuje koliko je mali njegov uticaj na političku scenu:

A hoćete li mi vi reći, čije ponavljanje je koristilo ostvarivanju autonomije Vojvodine? Dok nije bilo mojih ekstremnih i radikalnih nastupa, dotle od Vojvodine nije bilo ničega, ni u medijima ni bilo gde, nego se Vojvodina zvala severna srpska pokrajina…. Sada to postaje pitanje, a to je već nešto.Moj radikalizam se svodi na to da nazivam stvari pravim imenom, njihovo umerenjaštvo se svodi na to da se nastavlja politika Slobodana Miloševića.“

Ako je ovo nedovoljno da dotični političar stekne status „persona non grata“ u Srbiji, setimo se koncerta od 4. decembra 2002. godine gde je Čanak kao počasni gost na oduševljenje okupljenih prognanih Hrvata iz Bačke , Banata i Srema proglašen njihovim zaštitnikom. Njegovo prisustvo na koncertu kontroverznog naziva “SREM HRVATSKOJ“ održan u Zagrebu u dvorani “Vatroslav Lisinski“ je još pre deset godina trebalo da bude upozorenje Srbima i tadašnjoj vlasti da „zaštitnika Hrvata u Vojvodini“ shvate kao ozbiljnu pretnju stabilnosti i celovitosti Srbije sa svojim pokrajinama.

U trenutku dok se tenzije oko Kosova i Metohije i Raške oblasti ne smiruju, Čankovom nasrtljivošću i ekstremizmom po pitanju statusa Vojvodine, Srbija će očigledno dobiti još jedan problem. Kako sam kaže Kosovo je za njega gotova stvar, pa je samim tim na red došla i Vojvodina.

U utisku nedelje gde je bio gost sa Aleksandrom Vučićem i gde je udruženim snagama sa voditeljkom Oljom Bećković iskoristio priliku da nastup ambasadora Konuzina na trogodišnjici stranke SNS nazove skandaloznim i direktnim mešanjem u unutrašnju politiku Srbije.

Zaboravljajući pojedine ambasadore i zvaničnike stranih zemalja koji su se ne samo mešali već imali direktan uticaj na unutrašnju politiku naše zemlje, kao na primer ambasadora Masa koji je tražio od naših političara da objasne građanima Srbije kako je bombardovanje „99. bilo opravdano ili ozbiljno zameranje našoj zemlji zbog ne održavanja gej parade takođe od strane Nemačke .

Da se otrov drži u malim bočicama pokazuje to da je Čanak sa svojim mizernim brojem glasača spreman da izazove međunarodni incident, pokušavajući da skrene pažnju Rusiji , odnosno direktno Putinu kako su prešli sve granice pristojnosti u zemlji kojoj borave kao gosti i da je vreme da se gospodin Konuzin spakuje i ide jer nema potrebe braniti ono što je po Čanku već izgubljeno.

Istovremeno nas upoređujući sa Nemačkom, Italijom i Mađarskom koje su u drugom svetskom ratu izgubivši rat izgubile i delove teritorija, pa tako i nas dovodeći u vezu sa nacističkim delovanjem pita “ Jesmo li izgubili rat ? Jesmo! Jesmo li ostali bez teritorije? Jesmo ! „. Opravdavajući na taj način strane okupatore i šiptarske ekstremiste koji su samostalno proglasili Kosovo nezavisnom zemljom.

Srećom pa još uvek nema uticaja toliko da može da izbacuje i proglašava ko je poželjan a ko ne u Srbiji, međutim kako i sam kaže, da nije bilo njega Vojvodina bi se i danas nazivala samo severnom srpskom pokrajinom, pa kako to po pravilu ide, tiha voda breg roni i ovo treba ostaviti kao otvoreno pitanje.

Srbiji ako nečeg nije nedostajalo to su izdajnici. Setimo se Jovana Damjanića , koji je takođe bio Srbin poreklom ali je kao i pojedini njegovi savremenici do te mere mrzeo Srbe da je za vreme revolucije 1848 prišao mađarskoj vojsci gde je čak stigao do čina generala i na njegovu komandu i lično od njegove ruke je ubijen veliki broj Srba.Ostao je poznat po rečenici da toliko mrze Srbe da će ih pobiti sve do jednog i da će na kraju ubiti sebe kao poslednjeg.

Završio je kao i svi slični njemu obešen u Aradu kada je revolucija propala. Naravoučenije je da smo koliko god to zvučalo neverovatno ipak pod nečijom zaštitom i da su svi do jednog koji su se okretali protiv nas ostajali praznih ruku i obično u visećem položaju.

Autor: Vesna Veizovic

BEZOBRAZNO: VOJVOĐANSKE ANTISRPSKE NVO!

5. фебруара 2012. 1 коментар

Već nekoliko dana svi mediji su zatrpani pričom o srpskim huliganima, namerno prećutkujući UZROK, i pričajući o POSLEDICI I POVODU.

 

  

Iako je svima jasno da je incident u Novom Sadu i Rumi izazvan namerno, dovođenjem 4000 hrvatskih navijača, u državu čiji sunarodnici ne smeju u Krajini i Hrvatskoj ni da zamisle skup od 400 vernika na paljenju Badnjaka, spin majstori na zadatku prikazivanja Srpskog naroda kao zločinačkog, jer eto zaboga i svoje komšije teraju kamenicama sa jedne „tekme“.

Patetični izlivi „samoosude“ i pljuvanja svoga naroda, ne mogu da pomute, ni pitanja, šta će majka sa detetom na utakmici visokog rizika, i to ne u komšiluku, nego u drugoj državi i gradu gde živi 30.000 proteranih Krajišnika.

Da li takvu majku treba sažaljevati, ili joj dete oduzeti zbog nemara?

Kakva je to majka što pređe 350km da na tribinama kliče „Vukovar, Vukovar“ „Tko ne skače-Pravoslavac“ i peva Tomsonove pesme?

Pre 3 godine naša zastava reprezentacije učesnice EP, nije smela da se vijori na hali u Splitu, jer je to „iritiralo Splićane“.

Neko je dirigovao dolasku ovolokog broja Navijača, namerno pripremajući atmosferu kako je u Vojvodini „separatistički duh, gde samo što se nisu odcepili“, „pa se može urlati što ti padne na pamet“.

Najinteresantniji su „borci za mir, i toleranciju“, koji namerno od svega prave „srpski zločin“, ne sećajući se polomljenih srpskih automobila u Splitu i Dubrovniku.

Od jednom su svi postavili zajedničke hrvatsko-srpske zastave, „izdižući se iz balkanskog blata“ i praveći se tolerantnim i mirotvoračkim.

Na separatističkoj stranici „Ja sam Vojvođanin“ možete videti antisrpske šoviniste koji su danima i mesecima pljuvali po Srbiji (i čiji komentari tamo stoje), kako su odjednom svi postavili fotografije na profil, novog „bratstva i jedinstva“ između Hrvata i Srba, koju eto kvare „srpski fašisti“ od kojih „Vojvodina treba što pre da se odvoji“.

Pažljivo odgledajte video koji sledi i prosudite sami. Da li te organizacije koje sebe nazivaju svakojakim NVO rade u korist i u interesu Srbije i svih građana u njoj, ili rade samo u svom i u interesu stranih finansijera koji na sve moguća načine pokušavaju OTETI Vojvodinu od njenih građana ???!!!

# Novinar

Категорије:ШОКАНТНО Ознаке:, , ,

ŠOKANTNO: FAŠISTI POD ZAŠTITOM DRŽAVE !

2. фебруара 2012. 7 коментара

 

Piše Ratko Dmitrović:

 

Na prostoru Balkana (da ovoga puta ne širimo na celu Evropu) jedino kod Srba nalazimo grupe koje u sebi imaju i konstantno pothranjuju mržnju prema sopstvenom narodu.

 

 images~1 

   

 

Istina, taj fenomen moguće je pronaći i kod drugih naroda ali je on tamo pojedinačan slučaj, incident, i ti ljudi su predmet sprdnje ili zgražavanja. Njihova društvena pozicija je marginalna, pristup uticajnim medijima isključen a komunikacija sa visokim državnim krugovima nezamisliva.

Kod Srba je drugačije. Srbima spoljni neprijatelji nisu neophodni. Te sorte je u Beogradu na pretek; imaju svoja udruženja, centre okupljanja, svoje medije, poslanike u Skupštini Srbije. Uvaženi su i rado viđeni u najznačajnijim beogradskim kabinetima.

Njihovo vezivno tkivo je mržnja prema Srbima. Nikada nisu izgovorili lepu reč za narod iz kojeg potiču, za državu u kojoj žive; nikada se nisu oglasili kad su Srbi žrtve; sve što je antisrpsko za njih je napredno, civilizovano, evropsko.

Svako spominjanje srpskih žrtava za njih je ratno huškanje a povratak u istoriju (tek da bi se uspostavio hronološki niz i objasnile stvari) za ovu bulumentu predstavlja krunski dokaz „bolesne srpske mitomanije“.

Predstavljaju se kao antifašisti ali se bore samo protiv „srpskog fašizma“. U Srbiji je za njih fašista svako ko ne misli kao oni. Koriste i najmanju priliku da Srbe optuže kolektivno, pojedinačni srpski zločinci njima su dokaz da su Srbi krivi u globalu.

Onaj ko se sa njima ne slaže biva izložen najgorim uvredama. Kad govore o ljudima drugačijeg mišljenja, zapene kao epileptičari, kolače očima, škripe zubima, tresu se, žile im poskaču po vratu.

Poslednje oglašavanje ovog stalno budnog i stalno besnog čopora još uvek pratimo a povod je smenjivanje njihovog čoveka (Sretena Ugričića) sa mesta direktora Narodne biblioteke Srbije. Da, radi se o slučaju Nikolaidis.

Tvrde da su stali u odbranu tog šoviniste iz Ulcinja (Nikolaidisa) samo radi principa jer oni se – tako kažu – zalažu za slobodu mišljenja, da svako iznese svoj stav. Lažu. Bestidno lažu.

U Srbiji ne postoje isključiviji i netolerantniji ljudi od ovih o kojima govorim a koji evo već nedelju dana urliču sa unutrašnje strane taraba Andreja Nikolaidisa. Kako se zovu, bar neki od njih?

Borka Pavićević već 15 godina drži Centar za kulturnu dekontaminaciju, divan prostor u centru Beograda, ali tu nikada niti je kročio niti je dobio reč neko ko ne misli kao Borka i ovi koji brane pravo Andreja Nikolaidisa da priziva smrt Borisa Tadića, Milorada Dodika, patrijarha Irineja, Ivice Dačića, Emira Kusturice…

Nenad Prokić, najbliži saradnik Čede Jovanovića, visoki funkcioner njegovog LDP – a, ne napušta Čedu iako cela Srbija zna da Čeda ne trpi ni najmanje neslaganje sa njegovim mišljenjem. Zbog toga su ga napustili: Branislav Lečić, Vesna Pešić, Biljana Srbljanović, Mile Korićanac, Nikola SamardžićProkić za sebe veli da je liberal, borac za pravo da svaki čovek slobodno misli i slobodno iznosi svoje stavove. Takav je Prokić kod kuće i u kafani. U LDP – u je poslušnik.

Izvesni: Tomislav Marković, Saša Ćirić, Milica Jovanović, Saša IlićKidišu na srpstvo sa pozicije „Betona“. To je nekakav podlistak, portal, udruženje… (đavo će ga znati) koja slobodu mišljenja uvažavaju do mere da sa onima koji drugačije misle ne ulaze ni u autobus. Inače, talentovani su na Marka Vidojkovića, a duhoviti na Peru Lukovića.

 

Eto, to su i takvi su samozvani srpski liberali, borci za pravo na slobodu mišljenja. Antisrpskog mišljenja.

 

Sve ove gore navedene BOLESNIKE i one na slikama, država štiti dajući im policijsku zaštitu (od koga ih to policija štiti, ako su u pravu…???) Njihove stranke, udruženja, organizacije i ko zna kako se sve zovu, ta ista država finansira iz budžeta dajući im novac građana Srbije…NAŠ NOVAC, dok ogroman broj građana ostaje bez posla i nema od čega da prehrani svoje porodice i plaća račune !!!

 

# Geto Srbija #

LAŽI I PODMETANJA VOJVOĐANSKIH SEPARATISTA !!!

2. фебруара 2012. Коментари су искључени

 

Separatisti sa fejsbuk  grupe „Ja sam Vojvođanin/ka“ u svojoj antisrpskoj histeriji i mržnji, ne biraju sredstva i metode kako svoje separatističke ideje da proguraju običnom narodu.

 

    

 

Pre toga trudeći se, da zgade i svaku pomisao na Srbiju. Jedan od metoda je patetično udaranje na „seljačku žicu“, sakrivajući se iza vrednih paora. Ne treba podvlačiti da taj ološ nije video ni njivu ni kravu, i da sede po stanovima Novog Sada, na nekoj budžetskoj ili NVO cucli, koju pune isti ti Paori. Pre dva-tri meseca kada se kampanja oko izjašnjavanja na popisu stišavala(a ideolozi sa te stranice postajali svesni, da su uložena sredstva i vreme za propagandu „IZJASNI SE KAO VOJVOĐANIN“, bili uzaludni), krenuli su sa svakodnevnim pričama kako od subvenicije za poljoprivrednike(14000din. po hektaru) neće biti ništa.

 

Svesno su zaobilazili činjenicu da je 14000din. po hektaru isplaćeno još u julu i avgustu, svima koji imaju DO 30 HEKTARA, a da će onima(kojih je 10%) koji imaju više t.j. od 30 do 100 hektara, biti isplaćeno do 31 januara 2012god. Nije njima stalo ni do subvencija, ni do Paora, nego idu na „što gore – to bolje“, kako bi se kroz takvu atmosferu, podgrevala priča o neminovnosti secesije, i odvajanja od „mrske Srbije“. Tek im ne pada na pamet da na svojoj stranici objave vest da je do 31.januara 2012god. isplaćen svaki dinar subvencija i onima koji imaju od 30 do 100 registrovanih hektara.

 

Kada im isti građani Bačke, Banata i Srema prigovore da sa traženjem subvencija pomažu tajkune (jer prosečnom građaninu nije normalno da neko ima 100 hektara), tada se separatisti povuku, ne pominju subvencije, i okrenu priču, kako su to „Srbijanski tajkuni“ koje podržava Beograd, a da oni nemaju sa tim ništa.

 

Istina je međutim sledeća. Nije nemoguće da među seljacima koji rade 100 hektara ima tajkuna, koji na taj način dobijaju subvencije, ali veliki deo ljudi koji imaju registrovanih 100 hektara su obični seljaci koji su registrovali zemlju svojih prijatelja, rođaka, kumova, braće, komšija, jer se onima koji imaju manje od 10 hektara ne isplati registrovati gazdinstvo, jer moraju uplatiti PIO obaveze u iznosu od 75.000din.godišnje. Mnogi koji rade zemlju, su zaposleni, pa ne mogu registrovati gazdinstvo i uplaćivati dva PIO. Tako da ti Paori koji imaju registrovano gazdinstvo na 100 hektara, u stvari pomažu svoje rođake, da izvuku novac od države za uložena sredstva, za najskuplje veštačko đubrivo i semena koja moraju da plate, za dizel koji je isti i za vozače skupocenih automobila, i za one koji voze traktor.

 

Separatističkim ekstremistima  među LSV, SVM i ostalim strankama ne pada na pamet da ucene vladu (kao što su to radili zbog grba i zastave tzv.Vojvodine, ili kao što je SVM ucenio vladu zbog restitucije bivšim Hortijevcima), i da traže da svako može da uplati PIO, ali da ne bude PIO 75.000din i za onoga sa 5 hektara, i za onoga sa 100 hektara, nego da se recimo uplaćuje PIO fondu 1.500din. po HEKTARU, i da na taj način, svako ima šansu da dobije subvenciju, a ne samo oni koji rade mnogo zemlje.

 

Ali separatistima to nije u interesu, oni hoće haos, kako bi lakše došli do još jedne banana države, u kojoj bi oni glumili elitu i novi Beograd u Novom Sadu..

 

Autor: Novinar

%d bloggers like this: