Archive

Archive for март 2013

DRUGO LICE: HUMANITARNI FONDOVI KAO MANIPULACIJA MASAMA I SREDSTVO ZA BOGAĆENJE

 

 Najmoćnije "humanitarne organizacije" na svetu, UNHCR, UNICEF, Međunarodni Crveni krst i još nekoliko njih, zapravo su samo pokriće zakulisnih poslova koje sprovodi takozvana međunarodna zajednica širom sveta. Jer, tamo gde ima rata i gladi ima i profita. Plemeniti ubica uvek ima dva lica…

       Ivona Živković

PARE I HUMANITARNA POMOC1

„Humanitarne organizacije koje prikupljaju novac kako kupile nešto siromašnima možda su smislili neki promućurni trgovci sa dobrom idejom i za sebe i za kupce svoje robe. Recimo da imate radnju u kojoj prodajete raznovrsnu robu i da ste primetili da vam čokolade slabo idu, jer mnogo ljudi nema para za to.

Prodate ih mesečno hiljadu, a mogli bi još toliko kad bi svi koji ih žele mogli da kupe. Šta možete da uradite? Da osnujete dobrotvorni fond i namamite one koji imaju višak novca da kupe čokolade siromašnima.

Treba samo da napravite dobru i dirljivu psihološku predstavu preko koje ćete ganuti srce ljudi koji imaju novac. Angažujte za ovu srceparajuću predstavu nekoliko poznatih likova, najbolje glumaca i potplatite nekoliko uticajnih medija (tj. glavnih urednika novna i TV) da vašu humanu akciju promovišu i rezultat neće izostati.

Naravno, sakrijte taj „mali" detalj da ste vi kao trgovac organizator čitave akcije i imaćete zvanično „humanitarnu akciju " koju su osnovali neki samosvesni „dobri ljudi" sa željom da siromašnoj deci kupe čokolade.

U vaš humanitarni fond vremenom će stizati sve više "dobrih" donatora pa ćete moći da platite i glumce i novinare i posebnu administraciju fonda, a ostatak novca će i onako na kraju završiti u vašoj radnji.

Pošto će siromašni primaoci čokolade dobiti kao poklon, možete fondu prodati i one koje su već malo bajate. Poklonu se u uči ne gleda.

Vremenom ćete moći da pribegnete i raznim drugim trgovačkim trikovima. Tako možete gladnima vremenom isporučivati sve manje čokolada, a medijski prikazivati da je podeljeno mnogo više jer ćete od novca iz fonda moći da platite dobre knjigovođe da vam svaki dinar (evro ili dolar) u fondu proknjiže tako da ispadne da je sve otišlo na čokolade za sirotinju, a da su aktivisti fonda i urednici radili za džabe.

Najzad sa novcem iz fonda možete nevidljivo finansirati i neku moćnu političku stranku i njene poslanike da donesu takve zakone da humanitarni fondovi kao što je vaš dobiju poseban status u odredbama zakona o plaćanje poreza, carina i sl. Tako vaš "humanitarni fond" može biti oslobođen svih dažbina koje morate vi da plaćate kao trgovac.

Onda treba samo da osnivate fondacije, umnožavate ih i povezujete ih u mrežu sa drugim trgovcima i vremenom smišljate kako da ovaj novac koji više država više nije voljna da kontroliše, prebacujete na razne svoje račune.

Što više fondova i računa time sve više možete zatirati trag novcu.

Tako vaš novac od "humanitarnih aktivnosti" može završiti i kod neke "male" bombama i puškama naoružane skupine koja će terorisati radnje i kioske vaših konkurenata. Možete od tog novca kupiti čitavu fabriku čokolade, a ako vam za njihovu izradu treba sirovina (kakaovo drvo koje raste na nekoj dalekoj tropskoj teritoriji gde predsednik države nije voljan da vam ga ustupi za male pare i mali interes), možete mu poslati teroriste i bombaše koji će tamo još naoružati lokalnu mangupariju i napraviti mu haos u čitavoj zemlji.

Najbolje da naprave versku ili etničku podelu, tako da život običnih ljudi postane nepodnošljiv, pa tamo moraju da se angažuju UN ili NATO „mirotvorci" sa avionima i bombama da sve to smire.

I to se naravno naziva "humanitarna akcija". Kada takav nekooperativni idiot od predsednika države ili vlade izgubi vlast, pošaljite svoje humanitarce da ojađene i osiromašene ljude iznova organizuju tako da rade na plantažama kakaovog drveta i zarade neku crkavicu.

Neka se taj vaš projekat nazove „humanitarnom investicijom na stvaranju održivog razvoja". Sirotinja će biti srećna da ima bar nešto da radi i prodaje budzašto, a vi samo dođete i pokupite kakao. I prodajete onda čokoladu po čitavom svetu po desetostruko većoj ceni.

Naravno, posao sa čokoladom je samo jedan od poslova. Preko humanitarnih fondova možete povećati prodaju koječega: na primer zastarelih i kancerogenih mamografa (ako nađete koruptivne osobe koje ćete kao ministre zdravlja ustoličiti u državi – projektovanom regionu, koji će mamografiju učiniti čak zakonom obaveznom za sve žene) ili možete prodati veći broj inkubatora za bebe, ako se nađe dovoljan broj aktivista u akciji koju čedno nazovete: „ Bitka za bebe". Možete prodavati kompjutere, razne medicinske dijagnostičke aparate (koji nikoga neće izlečiti).

U svakom slučaju otvaraju vam se vrata za fantastičan biznis, samo kada uspete da stvorite humanitarnu iluziju od svoga gramzivog trgovačkog poriva.

Za ovaj biznis morate imati bar četiri uslovna faktora: neku humanu katastrofu, koruptivne fundraisers – ljude od imena i ugleda koji će novac prikupljati u fond, medijsku promociju i vešte knjigovođe ili bankare koji će novac kanalisati gde vama kao trgovcu odgovara.

Najbolje da imate sopstvenu banku koja vrši plasmane širom sveta. Efekat svega je da se najveći deo prikupljenog novca nađe na kraju na računu vaše kompanije. Ako vam se kroz fondove (usled velikih katastrofa) provlače milijarde evra ili dolara, vi ćete zarađivati fantastičan novac za koji uopšte nećete plaćati porez, a javnost neće ni znati koliko ste bogati.

Najmoćnije "humanitarne organizacije" koje koristi vlastela i koja se na političkoj pozornici pojavljuje pod nazivom "međunarodna zajednica"su: UNHCR i UNICEF, kao i međunarodni Crveni krst.

Kada ne bi bilo katastrofa i ratova ili „etničkih" i „verskih sukoba", poplava , cunamija i sl. , preko njihovih računa se ne bi prelivale milijarde dolara, a desetine hiljada zaposlenih u ovim organizacijama bi ostali bez pozamašnih plata i beneficija. Zato stara trgovačka izreka kaže: ako tržišta nema, ono se mora napraviti.

Pored ovih najvećih međunarodnih HO, u svetu operiše ogroman broj privatnih i državnih humanitarnih fondova u raznim regijama i one se osnivaju po potrebi u zavisnosti od katastrofe.

USAID gradio puteve u Africi za transport zlata

Državni fond USAID novac od poreskih obveznika SAD najviše voli da plasira u Afriku, Aziju, ali i u postkomunističku istočnu Evropu i Rusiju u njihov "nacionalni razvoj".

Najzanimljiviji su im regioni koje je zapadnjačka vojska (Saveznici ili NATO) prvo dobro zasuo bombama, ili gde je došlo do teških međuetničkih oružanih sukoba građanstva. Tako ovi "humanitarci" pomažu "oporavak" ratom ojađene sirotinje povezujući njihovo gazdinstvo ili rudno bogatstvo i radnu snagu sa interesima vlastele i globalnim tržištima.

O tome da su bili sa novcem iz svojih fondova prisutni i pre izbijanja oružanih sukoba u nekom region, za narod ostaje tajna. Tako naoružavanje lokalnih pobunjenika i paramilitarnih vojski i terorista uvek za medije ostaje velika misterija. Odakle na primer afričkoj sirotinji koja nema ni vode, ni hrane, pare da se snabdeju oružjem?

Tako je npr. u Kongu u regionu veoma bogatom zlatom naprasno došlo do oružanih sukoba među lokalnim plemenima. Pošto putevi transporta zlata idu i kroz Ruandu, "sukobila" su se 1994. Hutu i Tusti plemena, iako su oduvek živeli zajedno.

Nezavisni novinarski jezici kažu da su svemu ovome kumovali belgijski misionari iz Africa Inland Mission koji su naoružali lokalnu kongoansku partiju pod vođstvom izvesnog Tomasa Lubange (2002), a glavni profiter genocida u Ruandi 1994. je njen sadašnji predsednik Pol Kagame (marioneta Zapada).

Inače, vlasnici zlatnih rudnika u ovom regionu su francuski tajkuni Žak i Alvaro Hachuel, a njihova rudarska kompanija se zove Muana Afrika. Evropski direktor rudnika Muana Afrika, Etijen Deni, počeo je svoju karijeru pljačke rudnih bogatstava Afrike preko Kongo Umicora, u bivšem belgijskom rudarskom gigantu Union Miniere, 1974.

Muana Afrika je vlasnik čitave zlatne žile u Zaniju i obližnji putevi kojima se ovo zlato transportuje sagrađeni su uz pomoć donacija USAID-a. Preko njih je zlato izvoženo u Tanzaniju, koja važi kao veoma kriminalna zemlja u afričkoj pljački jer preko nje idu i transferi oružja za Ugandu.

U ovim sramnim "mirovnim" misijama u Ruandi i Kongu, na srpsku sramotu, učestvovali su i vojnici iz Srbije.

USAID pomogao uzgoj genetski modifikovanog krompira i zatrovao trudnice

USAID je finansirao i da naučnici sa državnog Univerziteta u Mičigenu naprave specifičnu GM sortu krompira namenjenu Africi. Cilj je bio "humana misija iskorenjivanja gladi u Africi", jer je zaključeno da krompirovi moljci nanose veliku štetu industrijskom uzgoju krompira u afričkom regionu. GM je bio otporan na pesticide i antibiotike kojima je prskan.

Stručnjaci, međutim, kažu da su krompirovi moljci u stvari grickali samo lišće, pa GM sorta nije imala nikakav efekat osim prilikom skladištenja plodova. Da su moljci napadali nemilosrdno sva polja sa zasađenim krompirom, naučnici ne bi morali da prilikom ispitivanja polja dopremaju stotine hiljada jedinki krompirovih moljaca i puštaju ih u polje da bi videli da li grizu, a što je inače rađeno i sakriveno od medija i javnosti.

Sada svaka ćelija ovog GM krompira sadrži antibiotik Kanamycin, koji je tako ušao u lanac ishrane u Africi i koji , poznato je odavno, prelazi u placentu kod trudnih žena i tako i u fetus. I to je i sam proizvodjač ovog antibiotika odavno predočio svim trudnicama označavajući ga veoma riskantnim za njih. Ali, "humanitarci" su to ignorisali.

USAID je poznat i po plasmanu raznoraznih visokotoksičnih vakcina u Afriku, gde su meta posebno deca i žene, a na Filipinima je izbio skandal kada je otkriveno da je ovaj fond stajao iza programa organičene sterilizacije žena u dva regiona 2005.

Mnogi od filipinskih zdravstvenih radnika su radili istovremeno sa USAID i sa International Planned Parenthood, koji je otpočeo program kontrole populacije kod katoličkih nacija. Dr. Ligaya Acosta, bivša zamenica ministra filipinskog ministarstva zdravlja zbog ovoga je podnela ostavku.

USAID danas „pomaže" i srpsku poljoprivredu

USAID poslednjih godina „pomaže" i srpski agrobiznis , verovali ili ne kako bi ga učinio konkurentnijim na EU tržištu. Da li baš ovim „humanitarcima" možda treba zahvaliti što se danas kukuruz u Srbiji seje na 60.000 do 70.000 biljaka po hektaru , dok je ranije to bilo 25.000 do 30.000. Preveliki broj biljaka tako troši mnogo više vode iz zemljišta, što je posebno opasno u vreme sušnih perioda kakav smo imali 2012.

Dakle, da li ovim „humanitarcima" treba zahvaliti i za tešku zagađenost kukuruza aflatoksinom koji onda ušao u lanac ishrane životinja i ljudi?

Zanimljivo je da se i u Srbiji pre dve godine naprasno pojavio krompirov moljac u poljima gde ga ranije nikada nije bilo. Neki seljaci su uvereni da im je krompirov moljac stigao sa novim uvoznim semenom krompira.

USAID je veoma prisutan i na Kosovu i Jugu Srbije gde se bave „rekonstrukcijom državne i lokalne uprave", a posebno su fokusirani na „razvoj partnerstva" među opštinama Preševo, Bujanovac i Vladičin Han. Britanska firma „Lydian International Ltd."otkrila je odavno znatne količine zlata na Kosovu, kao i drugih rudnih bogatstava.

USAID je sponzor (čitaj kontrolu) mnogih dršavnih sajtova u Srbiji, među kojima i sajt Narodne Skupštine, kao i “Skupštine Kosova”, i mnogih državnih institucija u okruženju.

         A 1.

Slučaj Haitija i srpska „mirovnjačka" sramota

I nama dobro poznati „humanitarac" Bil Klinton ima svoj „humanitarni" fond „Clinton initiative". Uopšte čitava porodica (supruga i ćerka ) su se specijalizovali za fundraising od kompanija i pojedinaca iz čitavog sveta, a posebno su im dragi bogati donatori iz Kine gde su iz SAD odlivene stotine milijardi dolara u investicijama kako bi kineski biznis potopio američke nacionaliste koji nisu našli ili ne žele da nađu zajednički jezik sa globalistima iz trgovačkog kartela u Londonu.

SAD se inače godinama održava prilivom novca sa Dalekog Istoka i drugih delova sveta , dok američka privreda stagnira.

Nakon razornog zemljotresa na Haitiju januara 2010. godine (za koji je američki Pentagon verovatno „intuitivno predosetio" da će se dogoditi pa su vojne brodove za „spasavanje" uputili u region dan pre zemljotresa), Klinton je sa ćerkom odmah počeo da prikuplja novac i šalje pakete sa hranom i vodom na Haiti.

Zbog velikog broja nevladinih organizacija koje rade na Haitiju ova država se u žargonu često naziva i Republika nevladinih organizacija. NVO sektor je tako okupaciona sila koja pažljivo motri da se Haićani nikada ne otrgnu iz ropstva i od vlastelinske pljačke iz Britanije i Francuske, kako su jednom umalo uspeli isplativši im sva dugovanja.

Tako i dve godina nakon potresa oko 360. 000 Haićana živi pod šatorima i ima samo jedan obrok dnevno. Zemljotres koji je Pentagon „predosetio" ubio je 250.000 ljudi , a kolera ubila još 7.750 nakon što su stručne „humanitarne" UN jedinice preuzele sanitarno obezbeđivanje čitavog regiona.

Po nekim procenama oko 3 milijarde dolara samo u individualnim donacijama je ušlo nakon 2010. godine na Haiti i još 6 milijardi je prikupljeno uz pomoć vlade.

Analize Centra za globalni razvoj o tome gde je završio sav novac zaključile su da je manje od 10 posto ukupne sume otišlo vladi Haitija, a manje od 1 posto otišao je organizacijama i privredi.

Čitava jedna trećina iz ukupnog fonda je u stvari vraćena donatorima i donatorskim zemljama kako bi im nadoknadila njihov sopstveni civilni i vojni učinak u ovoj katastrofi. Većina ostatka novca je ostala međunarodnim nevladinim organizacijama i njihovim privatnim ugovaračima u raznim poslovima.

Stotinama hiljada ljudi koji su ostali beskućnici tzv. "međunarodna zajednica" je sagradila jedva 5.000 novih domova. Uprkos činjenici da su kriminal i ubistva na Haitiju procentualno oko 6,9 na svakih 100. 000 stanovnika (stopa u Nju Orleansu je 58), velika suma novca je potrošena na"bezbednost" tj. oružene snage UN koje Haićani nikada nisu želeli na svom tlu.

Godišnji budžet ove "mirotvoračke" i "bezbednjačke" UN misije (u kojoj su na svoju sramotu učestvovali i pripadnici MUP-a Srbije u okviru snaga Minustah ) za 2012-2013. iznosi oko 644 miliona dolara, a samo on bi pokrio gradnju čak 58 000 jeftinih kuća koje bi zadovoljile potrebe haićanskih beskućnika.

        A 2.

Kako dobiti na poklon državno zemljište

Mnogi humanitarne fondacije se u Beogradu nalaze na lokacijama u centru grada za koje bi neka profitabilna firma, koja plaća porez, morala dobro da plati, dok oni to ne moraju.

Pri tome mogu u Srbiji "humanitarci" da obavljaju i neke privredne delatnosti, pod uslovom da im u statutu stoji da je to "humaniratni rad". Mogu raznu robu uvoziti bez carine, a porez na dobit ne plaćaju ako je roba namenjena u humanitarne svrhe.

Mogu primati i davati poklone u nekretninama, zemljištu, novcu itd. Tako na primer zadužbina Riharda Freliha, koja ima zgrade u Dobrinjskoj i Makedonskoj ulici u samom centru Beograda ima i svoju Fondaciju Solidarnosti koja okuplja više raznih humanitarnih fondova. Frelih je inače bio predratni jevrejski trgovac žitom koji je bio vlasnik više magacinskih prostora širom Srbije u kojima je žito čuvano.

Tako je u sklopu Fondacije Solidarnosti Srbije osnovan i Centar za hiporehabilitaciju blizu Trebinja u BiH. U prevodu to je rehabilitacija pomoću konja i cilj Centra je tako da decu sa invaliditetom rehabilituje (nejasno kako) pomoću konja.

U svakom slučaju je ova fondacija morala da za to ima i zemljište i ergelu sa konjima. Suosnivač ovog Centra je veoma zanimljiv lik na funkciji vladike u SPC-u za zahumsko-hercegovačku i primorsku oblast, a poznat je po duhovnom imenu Grigorije.

Vladika Grigorije je inače veliki zaljubljenik u fudbal, ali i u biznis kao pritajeni ili aktivni učesnik u mnogim pljačkaškim privatizacijama širom BiH. Poznat je i kao poštovalac svetovnog života po kafićima i ljubitelj je skupih automobila poput „Maseratija". Rado se moli Svetoj Bogorodici i posećuje katoličke molitvene skupove, pa čak sebe od milja naziva biskupom.

Stavljati invalidnu decu na konje je slično kao kada deci oboleloj od kancera donirate kompjutere ili ih podmećete pod isceliteljsku ruku neke samozvane inkarnacije Isusa Hrista. Ali u ovom slučaju je ipak bilo najvažnije doći do zemljišta za ovaj „humanitarni" fond.

I tu im je pomogao veliki srpski „patriota" Milorad Dodik tako što je donirao državno zemljište, koje je ranije koristila vojska Jugoslavije, eparhiji vladike Grigorija. A eparhija je onda to velikodušno ustupila Centru za hiporehabilitaciju pri Fondu Solidarnosti u okviru privatne zadužbine Riharda Freliha.

Da je neka kompanija htela da kupi ovo zemljište na Zupcima kod Trebinja morala bi da izdvoji veliki novac i plati porez i ostale dažbine, a što bi sve ušlo u državnu kasu. Ovako je to izbegnuto.

Vladika Grigorije (de Torkvemada) kako ga još nazivaju po velikom španskom inkvizitoru, u jednom trenutku je čak bio veliki i ljutiti kritičar sumnjivih poslova Milorada Dodika, dok sa njim nije našao zajednički biznis.

        A 3.

Holivudski agenti preobučeni u loše glumce i reditelje

Kao agenti iluzionisti raznih "humanitarnih " fondova najčešće se angažuju slavni glumci kao i vrhunski sportisti , koji ne mogu dobiti vrhunske ugovore sa moćnim proizvođačima sportske opreme ukoliko ne ustupe svoje ime i angažovanje, ali i deo zarade (kao reket) u razne „humanitarne" akcije. Zato se svi sportisti koji zarađuju milionske sume nađu u ulozi "humanitaraca".

UNHCR od 2001. ima kao svoj brend Anđelinu Džoli, katolkinju, ali je manje poznato da je ona i član Komiteta za inostrane poslove koji je formalno osnovala porodica Rokfeler, a zapravo je to politička ekspozitura Londona preko koje se kreira spoljna politika SAD.

Džoli je tako javno pozvala Kinu i Rusiju da iskoriste svoje pravo veta i izvrše pritisak na Siriju. Ona je 2003. godine putovala i u Kongo u pratnji obaveštajca iz Konga i člana Međunarodne krizne grupe, Džona Prendergasta koji je na vezi sa rastućom armijom afričkih "Otporaša" koji se vrhunskim psihološkim operacijama okupljaju u oganizaciju "Save Darfur".

Džoli svojim oskudnim glumačkim umećem igra u propagandnim holivudskim filmovima koji promovišu neophodnost mešanja CIA i SAD u "humanitarne" operacije širom sveta (gde ima zlata i nafte i sl.)

U Sarajevu je promovisala "svoj rediteljski" film "Zemlja krvi i meda", kojim se opravdava humanitarna NATO intervencija u Bosni. Njenu posetu i intervju s a njom je pratila TV "Al Džazira", kao bajagi "nezavisna arapska televizija", koja poznato je uvek ima ekskluzivne snimke i saopštenja Al Kaide (Al CIAde).

Unicef ima Miu Farou, a UNHCR koristi i ime Bena Afleka, takođe agenta koji glumi glumca i koji je upravo preko "svog" filma ARGO američkoj naivnoj javnosti pokazao zašto Amerika mora što pre vojno intervenisati u Iranu (koji je prikazan kao velika opasnost za Zapad).

U ovoj holivudskoj agenturi zaposlen je i Džordž Kluni koji se pridružio Džonu Prendergastu na promovisanju pomoći Kongu koju im je poslao licemerni Nobelovac i "mirotvoac" sa bombama – Barak Obama.

Prendergast, koji je označen kao "vodeći američki aktivista za ljudska prava" je prethodno putovao oko Sudana i po čitavoj Centralnoj Africi sa tada već izabranim budućim predsednikom Ruande, Polom Kagameom, koga danas u Africi nazivaju zapadnjačkim Trojanskim konjem i ratnim genocidnim profiterom. On sarađuje i sa "humaniratnim" fondom Bila Klintona.“

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VELJOVIĆ: NEZAMENLJIVI DIREKTOR SRPSKE POLICIJE I NJEGOVI SARADNICI

 

 Nesmenjivi načelnici, zavičajni klanovi, korupcija, kriminalne veze u regionu i van njega, to je slika srpske policije čiji je direktor Milorad Veljović, čovek koji je učinio više štete ovoj službi, nego sve prethodne krize i ratovi u poslednjih dvadeset godina. Kome on treba, za koga radi, čiju volju izvršava i ko su mu nadređeni, a ko podređeni?

         major Goran Mitrović

Odluka Vlade Srbije koja je doneta 7. marta ove godine, da se Milorad Veljović ponovo postavi za direktora policije, na kojoj funkciji se nalazi od 15. juna 2006. godine, potvrdila je, definitivno, da je prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić opasan i po sebe i po državu Srbiju i njene nacionalne interese.

Gospodin Veljović je, po sili zakona morao da bude penzionisan još pre dve godine, kada mu je istekao petogodišnji mandat, koji mu je prvo produžen na godinu dana voljom Miodraga Rakića, šefa kabineta Borisa Tadića, a izborom nove Vlade Srbije, čiji je gospodin Vučić prvi podpredsednik, i do marta ove godine.

Preteći da će oboriti Vladu, gospodin Vučić je izdejstvovao da Milorad Veljović ponovo bude na čelu srpske policije.

A da bi pokazao da on nije nizašta i nikom odgovoran, Aleksandar Vučić se obratio javnosti preko svog biltena Informer, koji je 16. marta na naslovnoj strani najavio tekst "Vučić ljut na direktora policije"! I to samo osam dana od Veljovićevog imenovanja, koje je njegovo nedelo.

U tekstu se navodi da je, navodno, Vučić izribao Veljovića, napominjući da od njega zadate istrage sporo napreduju!

Veljović se, piše Informer, pravdao da je reč o opstrukciji specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića i njegovih zamenika, koji, kada, navodno, treba da potpišu naloge za privođenje, i zahteve za pokretanjem istrage, odlaze na bolovanje!

Aleksandar Vučić je, više to i nije tajna, uzeo u zaštitu, kao belog medveda, i specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića.

     Koga zanimaju uznete milijarde?

Direktor policije i specijalni tužilac Radisavljević bili su potporni stub pljačkaškoj družini Borisa Tadića, čija mafija je Srbiju opelješila za oko 70 milijardi evra. Za 51 milijardu opljačkanih evra iz Srbije, poznati su i računi u inostranstvu na koje ih je mafija bivšeg režima iznela.

Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je, kakve li ironije, najavljuje odlučnu borbu protiv korupcije i kriminala sa istim direktorom policije i istim tužiocem!

Ej, da li smo mi toliki idioti da Aleksandar Vučić misli da može da nas ubija u pojam? Šta je gospodin Vučić, kao koordinator rada svih službi bezbednosti, stavio u zadatak srpskoj policiji?

Evropska unija je od Saveta za borbu protiv korupcije na čijem je čelu bila, sada pokojna Verica Barać, dobila dokumentaciju o 20 spornih privatizacija velikih sistema u Srbiji. I Komisija EU traži od vlasti u Srbiji da se i to ispita kroz sudski postupak.

Za sve sporne privatizacije, koje sada ponovo “istražuje“ Vučićeva radna grupa, Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije, na zakonit način, uz saglasnot i po nalogu nadležnog okružnog tužioca, prikupila je dokaze, uzela izjave od svih aktera spornih privatizacija, i samo je nedostajao potpis tužioca na zahtevima za pokretanjem istrage.

Urednik Tabloida Josip Bogić bio je dugogodišnji načelnik odeljenja u UBPOK-u kojem je radilo na prikupljanju podataka o spornim privatizacijama, i koje je zadokumentovalo krivične prijave, koje nisu prosleđene tužiocu, upravo po nalogu pomenutog direktora Milorada Veljovića i njegovih mentora.

Da li iznete milijarde evra zanimaju Aleksandra Vučića? Umesto da iz fioka izvuče nalaze koje je policija već prikupila, gospodin Vučić selektivno nalaže istragu samo protiv onih preduzeća u kojima su akteri članovi SPS-a ili drugih stranaka.

Ne daj Bože da pod udar dođu mafijaši iz Demokratske stranke! Neka njihovih 70 milijardi, neka ih troši mafija koja je uništila Srbiju.

Podsetimo i ovog puta gospodina Vučića da je bivši premijer Mirko Cvetković inkasirao od korupcije milijardu evra, da je bio na čelu većine pljačkaških privatizacija, a da ga Aleksandar ne sme ni da pomene.

Šta je sa imovinom Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Dragana Šutanovca, Bojana Pajtića, Aleksandra Vlahovića, Božidara Đelića, Danka Đunića, Milana Beka, Miodraga Kostića? Oni pljačkaju dalje, a Aleksandar Vučić hapsi geometre, službenike, bankarske službenike, starce … Hvaleći se kako niko nije zaštićen od odgovornosti!

Da li, možda, Vučić ne sme ni da pisne od Veljovića, i da li ga doživotni direktor srpske policije ucenjuje pribavljenim, a možda i montiranim dokazima. Vučić je bio pod stalnom, danonoćnom opservacijom Veljovićeve policije.

     Svedoci i učesnici

Dani prolaze, Srbija ide u puno rasulo, a potpredsednik Vučić stalno najavljuje nova hapšenja nižerazrednih službenika u istim preduzećima koja je zajašio. Srpska policija je najkorumpiranija i najnesposobnija služba u Evropi.

Za sedam godina, koliko je na njenom čelu, Milorad Veljović je policiju pretvorio u snažnu mafijašku organizaciju koja je bila partner mafiji Borisa Tadića, kojoj je osiguravala da nesmetano pljačka fondove, banke, kreditne linije, kliničke centre, vojnu imovinu…

Direktor srpske policije, podržan od Tadićevog šefa Miodraga Rakića, onesposobio je za duži period kriminalističku policiju da može da se nosi sa organizovanim kriminalom. Na ključna mesta Veljović je postavio nekompetente i ukaljane ljude, a većina su strani državljani!

Desna ruka Milorada Veljovića je načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović, iz Nikšića, odakle je i načelnik Uprave kriminalističke policije Policijske uprave Beograd Darko Senić. Državljanstvo Crne Gore ima još deset visokih rukovodilaca MUP-a Srbije, i svi su na platnom spisku najznačajnijeg čovek u Crnoj Gori!

    Ko je Rodoljub Milović?

Gospodin Milović boluje od koksaki virusa, ali svakog dana već oko podne je u stanju teškog pijanstva. Pije isključivo najskuplji viski. Naređenja su mu često nesuvisla, a saradnici tvrde da je opasan ludak. Tabloid je pre tri godine objavio pismo policijskih službenik Specijalne antiteroristčke jedinice, u kojoj su, između ostalog, opisali na koji način su pripadnici ove jedinice likvidirali u Lipovici, u Meljaku, Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma, opisujući i ulogu Rodoljuba Milovića.

"…U to vreme, Rodoljub Milović je, kada je lično prisustvovao likvidaciji Dušana Spasojevića, bio niži operativac Gradskog SUP-a Beograd, sa višom školom. Kada je D. Spasojević krenuo da beži iz kuće prema žičanoj ogradi, gde ga je uhvatio pripadnik SAJ-a Milorad Janić, zvani Mačak, naredio mu je da klekne. Na drugoj strani dvorišta, radnik SAJ-a Dragan Barašanin uhvatio je Mileta Lukovića, takođe nenaoružanog. Pripadnik SAJ-a prilazi Dušanu Spasojeviću koji kleči, nenaoružan, i ispaljuje mu rafal u glavu iz heklera sa prigušivačem. Nakon toga, on poziva Mirka Matića, takođe pripadnika SAJ-a, da iz vozila "Defender" od Slađana Đorđevića uzme i donese već pripremljen puškomitraljez (koji je donet iz magacina SAJ-a, oružje MUP-a Srbija) i stavlja oružje u ruke već ubijenom D. Spasojeviću…".

Ovaj događaj sa žičane ograde, na oko četiri metra udaljenosti, pratio je sadašnji načelnik UKP-a Rodoljub Milović, koji je, tada kao kriminalistički inspektor, nakon ubistva izvršio uviđaj. Na drugoj strani dvorišta, nakon likvidacije D. Spasojevića, pripadnik SAJ-a Dragan Barašanin likvidirao je i nenaoružanog M. Lukovića.

Ovo nije bilo, kao što se prikazivalo javnosti, hapšenje zemunskog klana zbog ubijenog premijera Zorana Đinđića, već likvidacija radi prikrivanja zajedničkih kriminalnih aktivnosti sa Dušanom Spasojevićem

Sve je ovo napisano u službenim beleškama od strane pripadnika SAJ-a (koje su dostavljene i Tabloid), a iako su direktor policije Milorad Veljović i načelnik UKP-a Rodoljub Milović upoznati sa sadržajem službenih beleški i trebalo je da preduzmu odgovarajuće mere i radnje, nisu to učinili.

Razlog zašto nisu preduzeli mere nakon saznanja o detaljima događaja možda je bio skriven ili se nalazio u torbi koja je bila pored ubijenog i nenaoružanog Dušana Spasojevića, sa skromnom sumom od oko 3.500.000 evra (tri i po miliona)!

Rodoljub Milović je pre dolaska u policiju radio kao noćni čuvar. Jedva je završio višu školu, a kada je odlučeno da ga ruku krvavih do lakata unaprede, da radi za Službu Crne Gore, kupljena mu je i diploma fakulteta.

    Pešadinac u kriminalističkoj policiji

Polupismeni Rodoljub Milović je instalirao svoje zemljake, sa dvojnim državljanstvom na sva ključna mesta u kriminalističkoj policiji, i oni verno služe i interesima direktora Veljovića. Prema odredbi člana 110 stav 2 Zakona o policiji, za najodgovornija radna mesta propisano je da imenovano lice mora imati samo državljanstvo Srbije. Ali…

Direktor Veljović je za načelnika Policijske uprave Subotica imenovao Borivoja Mucalja. Načelnik Policijske uprave u Subotici, Borivoje Mucalj upisan je u knjigu državljana Republike Hrvatske, u matičnom uredu Smiljčići, na str. l l, pod rednim brojem 1108 za 1972 godine.

Veliki broj policijskih uprava u Srbiji po sedam, pa i više godina imaju iste načelnike! Oni, opet, postavljaju svoje ljude, i tako postaju otuđeni centri moći koji terorišu grad, i okrug, reketiraju privrednike i uređuju političke odnose. Najznačajnije policijske uprave godinama nemaju načelnike, jer je Veljović sprečavao postavljanje nekompromitovanih policijskih službenika na te mesta, da bi osigurao potpunu kontrolu na tom teritorijom.

Pravog dana nakon što ga je Vlada Srbije ponovo izabrala za direktora policije, gospodin Veljović je za načelnika Policijske uprave u Nišu postavio svog dotadašnjeg pomoćnika Srđana Grekulovića, blago retardiranog čoveka koji je obdaren "fizičkom inteligencijom".

Grekulović je završio vojnu akademiju kopnene vojske! Sa radom kriminalističke policije on nema nikakvog iskustva. U karijeri je dogurao bio načelnika Odljenja policije u PU Zaječar. Zatim je postavljen za pomoćnika komadanta Žandarmerije.Psihopata je. U MUP-u Srbije rade stotine pravnika i ekonomista, ali je Veljović za načelnika značajne policijske uprave postavio vojnika-pešadinca!

Za načelnika Policijske uprave u Novom Sadu Milorad Veljović namerava da postavi Nikolu Brkića, državljanina Bosne i Hercegovine. Brkić i Borivoj Mucalj obezbeđuju Veljoviću da kontroliše transporte droge i oružja u Vojvodini.

U Novom Sadu je 5. marat prošle godine uhapšen Mića Nikolić (57), zvani Sarma, vođa novosadskog narko-klana, zbog sumnje da je organizovao krijumčarenje skanka. Za saradnike u tom poslu birao je uglavnom ljude koji ranije nisu imali problema sa zakonom.

Nikolić je uhapšen u kancelariji svoje firme "Blu lajn NS gradnja". U akciji BIA i Tužilaštva za organizovani kriminal u Novom Sadu i Kraljevu, zaplenjeno je 85 kilograma skanka, a među uhapšenima je i Nikolićev saradnik, inače bogati vlasnik stovarišta građevinskog materijala u okolini Novog Sada. Iako je živeo na visokoj nozi, on je sa Nikolićem počeo da radi pre nekoliko meseci, a sumnja se da je vozilima njegovog preduzeća prevožena droga.

Ova grupa je drogu prodavala u Novom Sadu i centralnoj Srbiji. Uhapšeni Nikolić bio je nerazdvojni prijatelj Nikole Brkića, pomoćnika načelnika PU Novog Sada. Inspektori BIA su morali da uhapse Nikolića, jer je Milorad Veljović od PU Novog Sada i Subotice stvorio jake kriminalne organizacije. Zemljak Borivoja Mucalja je i biznismen Petar Matijević, koji za Veljovićevu grupu uvozi velike količine kvalitenih mesnih proizvoda kojim snabdeva Veljovićevu mafiju i njihove objekte.

Načelnik PU Kragujevca je Ivan Đorović, državljanin Crne Gore. Preko Đorovića je Milorad Veljović servisirao i porodicu Tomislava Nikolića u Bajčetini i Kragujevcu. Načelnik Đorović je pravi kum u Kragujevcu.

U prilog ovoj tvrdnji svedoči i izjava u saopštenju KK Partizan, u kojoj se podseća da je Đorović prošle godine u majici "delija" kao pripadnik MUP-a obezbeđivao fudbalski meč Radničkog 1923 i Beograđana odigran u Kragujevcu 16. septembra 2012.

Taj duel će ostati upamćen po Đoroviću, koji je sa službenom legitimacijom MUP-a s obeležjem Crvene zvezde ušao među navijače Radničkog iz Kragujevca i insistirao da ga na tom delu tribine obezbeđuju pripadnici policije do kraja utakmice.

Načelnik je predvodio i organizovao na stadionu i pripadnike policije i gostujuće navijače i samo zahvaljujući prisebnosti i intervenciji Žandarmerije nije došlo do obračuna između dve navijačke grupe s teškim posledicama. Načelnik Đorović je naredio i hapšenja i proterivanja inspektora Službe unutrašnje kontrole MUP-a Srbije, koji su vršili službene provere njegovog rada! Nekažnjeno.

Iz Kragujevca se svake nedelje iznose iz jedne banke ogromne devizne svote, i nose u Maribor. Po nalogu Veljovića, vozila sa slovenačkim tablicama policija ne sme da zaustavlja do granice sa Hrvatskom!

Treba očekivati da će Veljović vrlo brzo uspostaviti kontrolu nad celom teritorijom, i da se Srbija njegovog terora može osloboditi jedino sveopštim ustankom. Srpska policija je bila u tesnoj vezi sa hrvatskom policijskom mafijom.

Preko Srbije i Hrvatske vršen je transport ogromnih količina narkotika, oružja, ljudi i strateških sirovina. Padom Tomislava Karamarka, i srpska policija je došla pod udar. Službe bezbednosti Evropske unije na granicama Slovenije i Mađarske uvele su najrigorozniju kontrolu vozila i ljudi.

Mafija je transport droge i oružja preusmerila preko albanske luke Drač, i uz pomoć mafije je preko Italije doprema u evropske zemlje. Veljovićeva mafija se preorjentisala na trgovinu ljudima preko granice sa Mađarskom.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VOA SRBIJE: NEMO POSMATRANJE KAKO OSTAJEMO BEZ KOSOVA I METOHIJE

27. март 2013. Коментари су искључени

 

 Grupa oficira Vojnoobaveštajne agencije poslednji put se obraća javnosti.

U očekivanju da direktor Vojnoobaveštajne agencije brigadni general Dragan Vladisavljević bude smenjen i ponovo penzionisan, grupa oficira ove značajne armijske službe i bezbedonosnog sistema, u pismu Tabloidu opisuju kako je ova služba potpuno uništena, i da joj nema spasa bez privođenja zakonu onih koji su je pokrali, ponizili i rasturili.

 

      Insajderi iz VOA

 

“Kada je pre više od 15 godina Stipe Mesić izjavio – "Ja sam svoj zadatak izvršio – Jugoslavije više nema“, javnost nije bila toliko iznenađena. Veliki broj građana bivše Jugoslavije je politiku nekadašnje Republike Hrvatske i njenog rukovodstva davno pročitao i uvideo da je raspad Jugoslavije samo pitanje trenutka.

Ukoliko bi se direktor Vojnoobaveštajne agencije general Dragan Vladisavljević pojavio u javnosti i pokušao da sumira svoj rad na čelu ove agencije, to bi mogao da uradi kratko i jasno jednom rečenicom: "Ja sam svoj zadatak obavio – Vojnoobaveštajna agencija više ne postoji".

Gospodin Aleksandar Vučić, ministar odbrane Republike Srbije, će bez obzira na svoju veliku zauzetost, u najskorije vreme morati da rešava veliku dilemu: "Smeniti i penzionisati ili smeniti i poslati u zatvor sadašnjeg direktora VOA generala Dragana Vladisavljevića".

Svesni smo da odluka neće biti laka, ali rezultati Vladisavljevićevog rukovođenja Vojnoobaveštajnom agencijom su porazni i katastrofalni.

Ministar odbrane će, ukoliko se odluči za smenu i ponovno penzionisanje Vladisavljevića bez sprovođenja opsežne istrage, i sam prihvatiti odgovornost za stanje u službi koje dugo neće biti redovno i normalno, a služba funkcionalna.

Vladisavljević je, u periodu kada se rešavala sudbina Kosova i druga pitanja od značaja za Republiku Srbiju i naš narod, imao samo jedan cilj: "uništiti sve što je vredno i napredno u VOA, kako bi što duže bio na njenom čelu".

     Obrazovan iz jedne knjige

Bolesna ambicija je učinila svoje. Cilj je delimično ostvaren, uništeno je sve što se moglo uništiti, ali je na njegovu žalost, njegov odlazak samo pitanje trenutka. Pored Vladisavljevića, punu odgovornost za uništavanje VOA treba da snose i bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, Vladisavljevićev zamenik Rade Ilić, savetnik Predrag Stanković, kao i kompletan poslušnički kolegijum, jer je očigledno da ova katastrofa nije mogla biti učinjena bez njihovog činjenja, ili nečinjenja.

Novac namenjen za operativni rad nemilice je trošen u nenamenske svrhe, a najmanje za osnovnu namenu i ostvarenje ciljeva VOA. Već par godina prostorije koje koristimo više liče na izložbene galerije, muzeje i hodnike piramida, a sve Vladisavljeviću u slavu. Pored Vladisavljevića najveći eksperti za nenamensko trošenje novca su njegov zamenik Rade Ilić i savetnik Predrag Stanković. Proteklih meseci među njima je "pukla tikva" i međusobno su se posvađali oko procenta koliko će kome pripasti od para koje su bile namenjene za operativni rad, a koje su oni "oprali" i ukrali.

Kako bi prikrili tragove svog kriminala ubrzano prekidaju i završavaju pojedine aktivnosti koje su pre samo nekoliko meseci započete, i kojima je tada dat "vitalni značaj" za Republiku Srbiju. Ilić je kreirao i započeo niz operativno-kriminalnih aktivnosti u koje je uvukao bivše pripadnike VOA sa kojima su Vladisavljević, Stanković i on imali pojedinačne ili zajedničke "dilove".

Savetnik Predrag Stanković je najskuplje plaćeni obaveštajni amater i neznalica kojeg je ijedna obaveštajna služba na svetu ikad imala. Svoje mizerno obaveštajno znanje je nastojao da nadomesti čitajući knjigu Romana Ronina "Obaveštajni rad", koja se za par stotina dinara prodaje u skriptarnici Fakulteta bezbednosti u Beogradu. Knjigu je sa ponosom "šetao" po VOA, ali nas nije ubedio da razume ono što u njoj piše.

Stanković je, pored mesečnih primanja i dilova koje je imao sa Vladisavljevićem i Ilićem, imao i "svoju samostalnu delatnost". Pokupio je pare od filma koji je trebao da bude snimljen o VOA i "skinuo kajmak" od para koje su date za Monografiju o VOA. Naravno "najveće ludilo" kada su u pitanju pare ima Vladisavljević.

Do pre nekoliko meseci je političarima iz bivše vlasti na noge nosio poverljive informacije o njihovim političkim protivnicima, a pre nekoliko dana ih je sve okupio na večeru u jednom restoranu kako bi lobirao za svoj ostanak na čelo VOA. Izgubio čovek kontakt sa realnošću, "ne zna gde udara", džabe je potrošio skoro 400.000 dinara državnih para.

A još oko 20.000 evra će država morati da nadoknadi pukovniku Ranku Bjelici čiji je potpis pre dve godine Vladisavljević falsifikovao i penzionisao ga, a sud ga pre nekoliko meseci vratio na posao.

Bjelica mu je smetao jer je znao za pojedine njegove kriminalne radnje dok je bio izaslanik odbrane u Turskoj, a i kasnije kad je došao na čelo VOA. Ne libi se Vladisavljević ni da, bez naše saglasnosti, troši pare koje mi pripadnici VOA izdvajamo u Fond.

Pre nekoliko dana je general …………. bio na službenom razgovoru kod ministra Aleksandra Vučića i saznao da je "bivši", i da je pitanje trenutka kada će to biti objavljeno u javnosti. Po izlasku iz kancelarije ministra odbrane generalu je pozlilo, a u pomoć mu je pritekla sekretarica koja ga je povratila šećerom i vodom. Nakon pola sata došao je sebi i smogao snage da ode. ".

    Zadovoljavanje voajerskih ambicija

Jedan od Vladisavljevićevih vernih sledbenika je pukovnik Slaviša Golubović, koji je uspeo da "Vladišu Velikog" uslika u stilu Mona Lize. U hodniku, gde su slike svih načelnika VOA, Vladisavljevićeva slika je takva da vas "njegov zagonetan pogled" prati celom dužinom hodnika i kada idete ka prostoriji gde je mesto za pušenje i kada idete u toalet.

Pored ovoga, fotograf sa najvećim činom u Srbiji, uspešno je ispunio i druge "operativne" zadatke koje je Vladisavljević pred njega postavio. Pre par godina je, instaliranjem kamera za tajno snimanje u toaletima, otkrio ko iz toaleta nosi papir za sušenje ruku u svoju kancelariju, što je svakako jedan od većih uspeha sadašnjeg rukovodstva VOA.

U međuvremenu je "neko odneo Kosovo" ali nama je ostao papir, tako da, na žalost, sada "možemo da se obrišemo". Instaliranje video nadzora u VOA je svakako još jedan Golubovićev uspeh. Time Vladisavljević iz svoje kancelarije uspešno prati ko se kreće hodnikom, sa kim razgovara, a što je najznačajnije i ko koliko puta puta odlazi na cigaret pauzu i koliko puta u toku radnog vremena odlazi u toalet i "poteže onu stvar". Sve su to elementi koji pružaju "veoma značajne podatke o potčinjenima".

Brojni su zadaci koje je Golubović izvršavao u cilju zadovoljavanja "voajerskih ambicija i želja" svog direktora te nije isključeno da je deo njih bio usmeren prema pripadnicama naše službe prema kojima je Vladisavljević u pojedinim trenucima otvoreno nasrtao.

Vladisavljević je, dok je bio izaslanik odbrane u Turskoj, svojoj ljubavnici Snežani Đ., koja radi u listu Vojska, često preko ljudi koji su dolazili u Srbiju slao novac. Pošto se radi o takvoj lepotici koju velika većina "ne bi takla ni štapom a kamoli rukom" pojedinci su novac greškom odnosili Snežani Đukić, izuzetnoj osobi i profesionalcu koja radi u Centru vojnih škola. Kada bi ustanovili da se radi o pogrešnoj osobi, koja sa Vladisavljevićem nema ništa, koverte bi nosili "lepotici" na pravu adresu.

Javna je tajna da je njegova žena pre veze sa njim bila verenica njegovog brata, ali nije mogla da odoli Vladisavljevićevim kvalitetima jer zna se "pilot je pilot" i "nije bitno koliki ti je, bitno da imaš letački znak".

Priča se da je i ona morala da na svojim plećima nosi veliki teret Vladisavljevićeve diplomatske karijere. Pošto nije dobrovoljno prihvatala da učestvuje u njegovim bolesnim "voajersko-ljubavnim igricama" često je bila vezivana za radijator kako bi gledala i slušala dok je on bio sa drugim ženama uključujući i ženu oficira oružanih snaga Turske sa kojom je imao aferu.

Od drugih Vladisavljevićevih kvaliteta posebno ističemo njegov "provincijski kompleks". Pored ostalo on se ogleda u nemilosrdnom uništavanju i satiranju centra u Beogradu koji je radio na strategijskom nivou, i davanju prednosti centru na jugu. Ovo je samo produžetak rada koji je uspešno započeo bivši direktor VOA Jelisavčić Zdravko. Kod obojice je bilo vidno nerazumevanje nivoa rada ovih celina, s tim što je po uspehu u uništavanju VOA Jelisavčić za Vladisavljevića bio "malo dete".

     Lepotice na stalnim naporima u Centru

Što se tiče Beogradskog centra, načelnik Centra pukovnik Nikić Nebojša je njegov najveći dušmanin. Takvo ljaganje, ogovaranje i omalovažavanje svojih potčinjenih ni jedan srpski oficir nije nikada činio u celoj našoj istoriji. Da bi zadobio "toplinu" odnosa sa Vladisavljevićem, i ušao ceo u njegovu zadnjicu, po njegovom nalogu je snagu i mogućnost Centra kojim rukovodi sveo na trećinu.

Nikić, ono što su drugi godinama stvarali uspešno satire i uništava. Daj mu državni stan koji čeka, daj mu i orden, napravi mu i restoran na Adi, sve mu daj i napravi, samo neka ide. I kad god poseti grobove svojih predaha na Kosovu, ako ih ikada poseti, neka se seti da je on takve grobove napravio Beogradskom centru VOA, koji je uništio. Inače "svetlija budućnost" sa mlađim i lepšim ženama je itekako prisutna kod ljudi u VOA, i to kod onih koji rade na veoma odgovornim dužnostima.

Pukovnik Dragan Galić je, nakon razlaza sa svojom suprugom, započeo vezu sa devojkom prevodiocem u VOA. Kako je ona primljena u VOA nije jasno, jer je pre toga radila kao prevodioc u pojedinim stranim ambasadama.

Kada je nakon probnog rada predloženo da joj se ne produžava ugovor na scenu je stupio Galić, i stao u njenu zaštitu. Pošto je znao za mnoge Vladisavljevićeve kriminalne radnje, ovaj nije mogao da mu ne učini neke ustupke, nakon čega je nađen kompromis i lepotica je upućena na rad u Centar.

Nakon završetka obaveštajno-operativnog kursa i nekoliko vikend ekskurzijica sa svojim štićenikom po inostranstvu, napustila je posao. Zemljo otvori se da nas progutaš. Pojedinim oficirima je životni san da završe ovaj kurs, daju sve od sebe, i to im predstavlja krunu karijere. Nasuprot tome lepotica ovo dobije preko kreveta i na kraju "popiša dva Dragana" i ode.

Ko je uradio njenu bezbednosnu proveru za dolazak u VOA i procenu da se uputi na operativni kurs? Ovo je zločin, prema zanatskom delu profesije i službi. Zaslužuje robiju za "dva Dragana" i to višegodišnju.

    Dobro veče, reče Mile Mutavi…

Načelnik personalne službe u VOA, pukovnik Tasić Dušan je takođe jedan od viđenijih "pastuva". Nakon razlaza sa suprugom, sa svojom "družbenicom" obilazi hotele po Srbiji i inostranstvu.

Pre toga, dok je još bio u braku, to je radio sa Mirjanom J., pravnicom koja mu je potčinjena. Pored toga, pojedinim kolegama u službi je "nabacivao" Mirjanu i pozivao ih da zajedno vikendom putuju po Srbiji. Potpuno ga razumemo, Mirjana ga "iscedila", te je spao "na 50 kila zajedno sa krevetom".

I dok je Mirjana nastavila da "svoju sudbinu i sreću" traži među nama, Tasić je upoznao "novu žensku", ozbiljnu i bogatu. Ona je morala "malo da uloži" u njega jer je bio skroz propao. Ali nema veze "malo će da ga nahrani i ugoji" pa će moći da ga "troši" još neku godinu. Ko je kriv Mirjani kad sa vojnom platom to sebi nije mogla da priušti, da ga dobro održava pa da joj traje.

Pored napred navedenih "obaveštajnih veličina" ima i drugih bivših i sadašnjih pripadnika zaslužnih za uništavanje VOA, te nije red da ih bar ne pomenemo.

Pored pukovnika Bjelice Ranka koji je bio upućen u Vladisavljevićeve mahinacije sa novcem, koje je i sam omogućavao, tu je i penzionisani pukovnik Dragomir Cupara koji je, takođe, bio uključen u mahinacije sa novcem, koji je trebao da ide prema izaslanstvima odbrane u inostranstvu. Nebrojeno putaje novac koji je bio namenjen za operativni rad davao za "Vladisavljevićev Diznilend" čimeje doprineo uništavanju VOA.

Pukovnik Nikola Božić je nekada bio načelnik analitike, a sada je izaslanik odbrane u SAD. U obaveštajnim krugovima poznat po pseudonimu "Kosač".

Njegovi kvaliteti nisu nikome poznati, povremeno muca i drhte mu ruke, sagovornike ne gleda u oči dok sa njima razgovara već vodi monolog, nikad nema "svoje ja" i uvek se dodvorava pretpostavljenima. Njegovu vernost Vladisavljević je nagradio time što ga je sa njegovom asocijalnom i skoro autističnom suprugom poslao na dužnost izaslanika odbrane u SAD! U mlađim godinama se već dokazao na američkim travnjacima pa ne treba sumnjati da će ponovo opravdati Vladisavljevićeva očekivanja.

Pukovnik u penziji Radimir Džodić, u obaveštajnim krugovima poznat kao "Coda seljak", nekadašnji bezbednjak u VOA je bio u stalnom međuprostoru između "četvrtog i trećeg" sprata, odnosno između Vojnobezbednosne agencije gde je započeo, i Vojnoobaveštajne agencije gde je završio karijeru.

Svoj bezbednjački pedigre je dokazivao time što je neprestano cinkario nas obaveštajce kod bezbednjaka i svim silama se trudio da se VOA uništi. Nemerljiv doprinos uništavanju VOA je postigao u tandemu sa pukovnikom Nikićem, takođe bivšim bezbednjakom, gde su kao članovi raznoraznih komisija slepo izvršavali Vladisavljevićeve instrukcije i uništili veliki broj operativaca Beogradskog centra.

Vladisavljević je ovu poslušnost nagradio time što mu je omogućio da, nakon penzionisanja, u tandemu sa njegovom zamenikom Radetom Ilićem, takođe bivšim bezbednjakom, uđe u "Obaveštajni Diznilend" gde se "peru" i prisvajaju pare.

Pukovnik Mile Kaličanin, nadležan za unutrašnju kontrolu u VOA, u obaveštajnim krugovima poznat kao "Mile Mutavi" je jedan od Vladisavljevićevih viđenijih "jurišnika" u uništavanju VOA. Večiti je član raznoraznih komisija koje su uspešno opravdale sve Vladisavljevićeve kriminalne radnje, bez da je ijednom učinio bilo šta da zaštiti službu. Sa pukovnicima Nikićem i Džodićem jedan je od "grobara" Beogradskog centra.

Pseudonim "Mile Mutavi" je dobio zbog svoje elokventnosti i načitanosti, i teško da bi u kvizu "Slagalica" mogao da zameni gospođu Milku Canić i kaže "dobro veče".

     Na kauču kod psihologa

U društvu zaslužnih je još jedna dama Dragana Alargić, psiholog u VOA, koju je Vladisavljević doveo u cilju psihološke obrade starešina za njegove potrebe. Interesantno je da je Dragana sama za sebe slučaj, ali ne za psihologa već za psihijatra.

Kad Vladisavljević upućuje starešine kod nje na razgovor, ona svima prvo ispriča kako je bila udata i imala divan brak i veliku ljubav, ali su se sa suprugom razišla jer nisu imali dece. O njenim hipohondarskim problemima cela VOA priča viceve, jer jednog dana umišlja da je bole leđa, drugog ruke, trećeg da joj srce nije u redu…Nismo lekari pa joj ne možemo dati dijagnozu, ali nam se čini da joj u redu nije "samo" glava. VOA liči na sve, samo ne na vojnu i obaveštajnu službu.

Umesto da se bavimo pitanjima od vojnog značaja, u cilju uspešne odbrane zemlje, bavili smo se, i još uvek se bavimo svim i svačim. Političke igre u koje nas je uvukao vrh Demokratske stranke i Vladisavljevićeva želja da čim se dodvori i bude jedini i doživotni, su nas odvukli na dno. Ceo sistem je bio stavljen u ovu funkciju, i postao instrument političke igre, koja je bila u cilju ličnog promovisanja pojedinaca, a nimalo u interesu države Srbije i našeg naroda.

Ovo je treći i poslednji put da se na ovaj način obraćamo javnosti i iznosimo činjenično stanje u VOA. U ovom trenutku VOA je potpuno uništena, međuljudski odnosi potpuno poremećeni, komandno-torturna linija pred pucanjem, što može svakog časa izazvati katastrofalne posledice.

Ukoliko se ne pogledamo u ogledalo, i sami sebi to ne priznamo, ne možemo da krenemo ka ozdravljenju, posebno ne ako su napred navedeni bolesnici i dalje među nama.

Svoje mesto i ulogu u uništavanju VOA svakako imaju i Zaštitnik građana Saša Janković i Inspektor za kontrolu službi bezbednosti Božidar Banović.

Sa svim dešavanjima u VOA su bili upoznati, ali nisu našli način da se uništavanje službe i tortura i maltretiranje pojedinaca spreči.

Njegov odlazak bez drugih opsežnih mera za ozdravljenje službe dugo vremena neće imati željene rezultate. U sklopu toga treba sagledati i sve nepravde koje su pripadnicima VOA nanete u prethodnom periodu.

Poštovana redakcijo, prethodnim tekstovima ste zaista uradili pravu stvar za VOA i njene pripadnike. Svakog trenutka očekujemo promenu i smatramo da ovaj tekst ima svoje mesto, čak i ako se u međuvremenu promena desi. “

 

P.S. A za očekivati je da je vrh ove službe, blagovremeno informisao predsednika Srbije, (od koga se, jel` tako,(?) očekuje da preduzme mere) u vezi namera Agima Čekua, (ministra KBS ), i ostalih struktura kosovskih vlasti, u sprovođenju raznih aktivnosti pri instaliranju i ozakonjenju “vojske Kosova”, jer :” … to je jedini nezavršeni projekat u okviru institucija Republike Kosovo, a to je da Kosovo ima vojnu silu “.

Iii?? Tada Srbija više neće postojati na Kosovu i Metohiji… Na žalost!!! (A uzgred, nikako da se oslobodimo činjenice da je za nepunih devet meseci ove Vlade , (pro)dato i ono što nije moralo…).

 

© Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SRBIJA: URUŠAVANJEM DRŽAVE, ODBRANA I VOJSKA BROJE POSLEDNJE DANE

 

 Vojska Srbije opremljena je zastarelim naoružanjem i opremom. Rezervni sastav je nedovoljno popunjen ljudstvom i skoro potpuno neopremljen, postavljeno ljudstvo uopšte nije osposobljeno da odgovore nameni, nema goriva, nema rezervnih delova, zastarela tehnika ne funkcioniše…Nekada ponos nacije, vojska danas liči na prosjaka. U isto vreme, na vojnom vrhu traju redovne smene i imenovanja.

        pukovnik Milan Jovanović

 

Politika odbrane Srbije, koju je sprovodila bivša vladajuća koalicija na čelu sa Demokratskom strankom, bavila se sistematskim uništavanjem odbrambenih resursa države i vojske.

Uništenje je izvršeno kroz promašenu reformu, najpre ukidanje služenja vojnog roka i uvođenjem takozvane profesionalizacije, a zatim i kroz uništenja odbrambene industrije, i nezapamćene pljačke vojne imovine.

Ali, šta su naslednici ovakvog stanja učinili na oporavku vojnog kompleksa i jačanju odbrane? Mada je ovo pitanje u srpskoj javnosti danas skoro zabranjena tema, neke činjenice se ne daju sakriti….

Prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane, Aleksandar Vučić, praćen velikom medijskom pažnjom u vezi borbe protiv korupcije, istovremeno je potpuno od očiju javnosti je sklonio izuzetno loše stanje u vojsci.

A u njoj ima svega i svačega, počevši od protivzakonitih poslova njegovog prethodnika, Dragana Šutanovca, pa sve do pljačka vojne imovine, nepoštovanje propisa, narušavanje ideje vojne neutralnosti

U Ministarstvu odbrane zavladala je "doktrina poltronstva", zapravo, besramnog udvorištva, a pri izboru kadrova u vojsci pitanje podobnosti preuzelo je ključnu ulogu, a zanemarena je stručnost.

Jedini ovlašćeni predlagač kadrovskih promena, posebno višeg nivoa, je ministar odbrane. On vedri i oblači. Ali, treba znati da je Vojska Srbije stalno pod velikim pritiskom. Veliki uticaj na kadrovsku politiku potiče van vojske.

To su strani faktor (NATO i SAD) i domaće interesne grupe. Isprepletenost politike i ekonomije je očigledna i oba faktora utiču na kadrovsku politiku i pojedinačna postavljenja. Ovi faktori u praksi su jači od redovnog puta predlaganja kadrova.

NATO u svakoj ustanovi

Postavlja se pitanje, ko odlučuje i ko kadrira u vojsci Srbije? NATO, ministar ili Vrhovni savet odbrane? Ako pogledamo zemlje u tranziciji koje teže Partnerstvu za mir ili NATO paktu, sve one su imale radikalne promene u generalskom kadru.

Traži se mlađi kadar, bez iskustva koji razmišlja drugačije. I u Srbiji NATO vedri i oblači.

Propisuje kriterijume za organizacijsku – formacijsku strukturu jedinica VS (materijalnu i ljudsku formaciju), planira opremanje, planira obuku, kadrovske promene itd…Ova vojna alijansa ima svoje kancelarije i ljude u svim organizacionim segmentima ministarstva odbrane, a u komandama jedinica Vojske Srbije (ranga brigada) imaju tzv. oficire "za saradnju" (vezu).

Kompletan aktivni generalski kadar kao i kandidati za generale kako iz Vojske Srbije tako iz Ministarstva odbrane završio je neku školu usavršavanja u Americi ili značajnijim zemljama članicama NATO-a (Velika Britanija, Nemačka itd.).

Domaće interesne grupe koriste objektivno, smanjenje mogućnosti za promet sa vojskom. U budžetu ima sve manje para, vojska je sve slabiji kupac, i postaje sve oštrija konkurencija među onima koji vojsci nude, bilo robu, bilo usluge. Postojki i pritisak za sklapanje poslova sa privilegovanim firmama.

Različite interesne grupe pokušavaju da obezbede svoju poziciju, da budu bliže vojsci i da na lakši način ugovaraju poslove. Zakonski nosilac tih poslova u ministarstvu odbrane, Uprava za snabdevanje je doživela najveće personalne promene u kadru i dalje pokušava da se ne ide na tender, već da se poslovi ugovaraju neposrednom pogodbom sa privilegovanim firmama.

Ministarstvo odbrane ima kompletnu dokumentaciju i ako ono nađe za shodno u javnost izlazi selektivno pokrećući postupke protiv lica koja ustvari u svako doba mogu da dokažu svoju nevinost a pravi krivci se štite.

Obuka vojnika nije kompletna, izvodi se selektivno i nije prilagođena stvarnim potrebama zemlje- čista improvizacija. Koliko – toliko prioritet u obuci se daje onom ljudstvu i sastavima koji se planira za učešće u tzv. međunarodnim "mirovnim" misijama.

Vojska je opremljena sa zastarelim naoružanjem i opremom. Rezervni sastav je nedovoljno popunjen ljudstvom, neopremljen, postavljeno ljudstvo uopšte nije osposobljeno da odgovori nameni. Obećavaju se kule i gradovi.

Nema goriva, nema rezervnih delova, zastarela tehnika, ljudstvo nema opremu…Prema oceni Ujedinjen ih nacija (UN), Srbija je visoko na lestvici po korupciji, a vojska u tom smislu nije pod staklenim zvonom. Korupcija u vojsci se najčešće odnosi na nabavke, bilo da su sitne ili krupne.

Prvi problem su nedovoljna sredstva, drugi što usluge i nabavke naoružanja i opreme umesto da idu preko naših vojnih fabrika, ide isključivo preko Jugoimport SDPR ili privilegovanih (partijskih, dakle, monopolskih) kompanija. Najveće mogućnosti za korupciju ima kod nabavki robe široke potrošnje, kao što su hrana, obuća, lekovi, vozila, ili kao što su usluge održavanja vozila

Čim se diči Diković?

U sistemu kakav je sada, lako se pronalazi osoba koja pristaje da se tender zaobiđe i sklopi ugovor pogodbom. Kolika je novčana dobit u tim poslovima, lako je zaključiti na osnovu činjenice da za tekuće troškove vojska odvaja 30 odsto budžeta.

Logično, pojedinačni ugovori su različite vrednosti od nekoliko stotina do nekoliko miliona dinara. Na primer, krupni rashodi za plate uvećani su u odnosu na plan, pa je došlo do smanjenja izdvajanja za nove građevinske objekte, tekuće održavanje i materijalne troškove. Vojni vrh je sam kriv za položaj u kome se vojska nalazi, a ne budžet Srbije.

Sve obaveze prema vojsci iz budžeta Republike Srbije redovno se izmiruju. Od svega ovoga "pere ruke" i načelnik generalštaba Ljubiša Diković, koji kaže da je finansiranje Vojske i trošenje sredstava u nadležnosti Ministarstva odbrane, te da oni u generalštabu sa tim nemaju nikakve veze, i ističe da su zadovoljni saradnjom sa ministarstvom odbrane.

Međutim, većina zaposlenih u ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, kao i neki vojni analitičari, imaju drugačije mišljenje. Uglavnom se slažu oko toga da ima dovoljno razloga za kritiku ministra odbrane, ne samo zato što ne preduzima nikakve mere zbog protivzakonitih poslova njegovog prethodnika, Dragana Šutanovca, nego, pre svega zato što Vojska Srbije više nema nikakvu odbrambenu sposobnost!

Činjenica je, takođe, da je Aleksandar Vučić kao novi ministar nasledio katastrofalnu situaciju u vojsci, te da su VBA i VOA nedirnuti centri moći, nosioci i zaštitnici organizovanog kriminala u Vojsci, ministarstvu , odbrambenoj industriji, i da su podložni civilnoj kontroli samo oni segmenti koje oni dozvole.

Takođe, činjenica je, međutim, da je Vučić, uz tako nasleđenu nezavidnu situaciju, imao i brojne katastrofe, poput pogibije vojnih starešina na Kopaoniku, pilota u Staroj Pazovi, brojnih samoubistava, serije eksplozija u namenskoj industriji i drugih ekcesnih situacija, čime je čitava vojska opterećena.

Ali, sve to ne može biti alibi za oslobađanja od odgovornosti aktuelnog ministra odbrane za niz loših poteza koje je napravio…Između ostalog, ostavio je generala Ljubišu Dikovića na mesto načelnika Generalštaba, vanredno ga je unapredio, ostavio je na funkciji načelnika Uprave za tehnologiju odbrane generala Zrnića, postavio za lobistu Draganu Petrović, zadržao je na mestu direktora VOA, i učinio neznatne kozmetičke izmene u bezbednosnim strukturama, postavljanjem, odnosno vraćanjem na staru dužnost, načelnika Uprave za informisanje pukovnika Boškovića, postavljanjem na više položaje generala Zekovića, Bandića, Đorđevića i penzionisanjem nepodobnih starešina i generala kao što je recimo Srđan Novaković.

Finansijski problemi i trošenje budžetskih sredstava možda mogu biti razlozi za kritiku, ali to ne mogu biti argumenti ministra odbrane da forsiranjem lobista i švercera naoružanja i opreme kao što je Jugoimport SDPR-a (koji je rak rana srpske privrede) u sklapanju ugovora sa Arapskim Emiratima. Jugoimport SDPR objektivno nije u stanju niti će ikada biti u stanju da ispuni taj ugovor!

Nikakva materijalna korist za državu ne može biti izgovor za nezakonito delovanje i postupanje, pa tako ni u slučaju prodaje Vojne ustanove Karađorđevo putem neposredne pogodbe, koja je bila drastičan primer protivzakonitog posla.

Ovi i mnogi drugi nagomilani problemi u Vojsci Srbije, Ministarstvu odbrane i u vojnoj industriji Srbije, zbog opšteg stanja u državi, ne mogu se lako i brzo rešiti. Vreme će pokazati hoće li vojska preživeti, ili će ostati samo bleda uspomena na nekada slavnu srpsku vojničku tradiciju…

P.S.

Zahvaljujući potpunom odsustvu adekvatne spoljne politike usklađene sa vojno-bezbednosnim interesima, došlo je do pogoršanja odnosa sa jedinim balkanskim saveznikom Srbije – Grčkom.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VLAST SRBIJE SE DOGOVORILA O POKLONU ZAPADU…

EDB APEL: STANJE U ELEKTRODISTRIBUCIJI BEOGRAD JE RAVNO PLJAČKI BEZ PRESTANKA

 

        Inženjeri Elektrodistribucije Beograd o nezapamćenoj pljački i rasturanju imovine

Pišemo u ime nekoliko stotina radnika PD „Elektrodistribucija Beograda" iz Beograda , a sa ciljem da se sačuva državna imovina i elektroenergetski objekti visokog napona, koji su od posebnog značaja za bezbednost zemlje. Molimo vam se da objavite zloupotrebe koje su godinama unazad direktori i njihovi saradnici, radi svojih ličnih interesa i pljačke državne imovine.

 

 

Brojne su zloupotrebe u oblasti javnih nabavki , gde su milionske vrednosti utrošene za nabavku elektroopreme, koja je nabavljana za 20 godina unapred, a ne koristi se i onda otpisuje, jer su tehnologije uznapredovale, i samo su u nekoliko trafostanica ugrađene, i to kobajagi „Simens" oprema, koja se proizvodi i u našoj zemlji.

Remont elektroenergetskih objekata se površno odrađuje, tako da se samo potpisuje dokumentacija da je prema tehničkim normativima ista urađena, što i sami radnici koji to rade navode.

Neki poslovi su zaključeni 2009, godine sa firmom Progalvano, čiji direktor je brodovlasnik i vlasnik drugih firmi koje nikako ne posluju kao napr. Fabrika tepiha Proleter Zrenjanin koja ne radi preko 15 godina a fabrički krug se izdaje u zakup.

Isplaćeno mu je tada 17.500.000 dinara a posao do danas nije izvršio prema ugovoru. U EDB postoje četiri sindikata koji imaju kancelarijski prostor, službeni auto na neograničeno vreme i mesto kretanja, što ste tada i pisali, a istovetna je situacija i danas. Imaju otvorene blanko račune u restoranima , a direktori besplatne odmore u Vili „Žunić" na Zlatiboru, i druge atraktivne lokacije ćerki firmi EPS-a, provrednih društava za usluge: Kostolac, Kolubara, Đerdap itd.

Neki od predsednika sindikata po treći put se bira na mandatni period od 4 godine, iako je to protiv statuta i drugih normativnih akata. I dalje splav jednog sindikata funkcioniše, a sagrađen je parama EDB, a vlasništvo privatne firme.

Drugi sindikat se bavi investicionom stambenom gradnjom u Rakovici, i prodajom stanova. Kao da je registrovana EDB i za visokogradnju u stambenoj oblasti.

Treći sindikat vodi radnike na turističko putovanje u Grčku, a radnici stignu do Pančeva, i dalje nema vožnje “otkazao prevoznik“ ili je MUP uskratio dozvolu prevozniku da vozi putnike sa neispravnim autobusom

Primaju se radnici neproizvodnih struka, i deca direktora i njihovih saradnika, a ostali uz novčanu naknadu. Prvo preko studentske zadruge koja služi kao servis EDB, gde se vode radnici, opremu i obuku obezbeđuje EDB, i pozamašan procenat uzima zadruga (koja je registrovana na stambenoj adresi) u Beogradu.

Mnogi radnici kada odu u penziju preko zadruge sklapaju ugovore o povremenim i privremenim poslovima za elektromonterske radove, zašta primaju i penziju i novčanu naknadu. Radnici EDB praktično nemaju šta da rade.

I novoprimljeni radnici posle godinu dve dana ne mogu da obavljaju poslove elektromontera, jer se oglašavaju od strane medicine rada Doma zdravlja Vračar, kao radnici koji ne mogu da rade na visini i ograđenom prostoru! Takva je kadrovska politika u EDB.

Vrše se adaptacije i rekonstrukcije poslovnih objekata npr."Slavija" koja je trebalo da se završi ugovorom kako je navedeno za 90 dana. Tih 90 dana traje godinu i više dana , a preko planirane vrednosti troškova za adaptaciju utrošeno je preko 100 puta više novca i nova oprema ugrađena pre dve-tri godine je demontirana, i bez evidencije sklonjena u neke od privatnih magacina. Milionske vrednosti se troše na rekonstrukciju istog objekta, a da niko ne pokrene postupak opravdanosti utroška finansijskih sredstava.

Rade se projekti rekonstrukcije uz veliku nadoknadu objekta Masarikove, zatim objekta u Rakovici, koji treba da se seli s obzirom da je na privremenoj lokaciji, kao i svih drugih poslovnih objekata a minimum se ulaže u elektroenergetska postrojenja koja su vitalna za delatnost EDB.

Izdati su prostori u elektroenergetskim objektima za reklamiranje firmama Megapolis i Akvakvatro iz Beograda, od kojih se naplaćuje mesečno minimalna novčana naknada za prostor koji koriste .

Nigde u svetu nećete naći da u trafostanici privatnik ulazi i postavlja gde on hoće reklamu, bez saglasnosti vlasnika. Usluge vrše privatne firme iz Beograda SZR „Jugoslavija", „Eurocnotravac", 14 Septembar Užice, Elektroizgradnja Bajina Bašta, PD „Elektroizgradnja Beograd" iz Beograda , koja kao ćerka firma dobija najviše poslova, a iste izvode podizvođači.

Jedan od direktora te firme je Nebojša Banković i Dragan Mostić, brat supruga ministarke zdravlja Slavice Đukić Dejanović, koji su kupili firmu „Zastava elektro" iz Rače, koja je godinama štrajkovala, a i danas mnogo radnika je ostalo bez posla.

Oprano je na milione dinara za poslove koji se po dva puta naplaćuju kao naprimer „Eurocrnotravac" koji milionske sume naplaćuje za seču granja.

Stan se dodeljuje u zakup radniku koji ove godine ide u penziju, a živi sa suprugom i ćerkom, a preko 28 godina ima kuću u Sivoj steni 1-a na Voždovcu.

Dobiti elektroenegetsku saglasnost za objekat koji se gradi, ili odvajanje je uvek bio problem. Ali kada se obratite određenim radnicima zaduženim za ovu oblast, možete rešiti uz novčanu nadoknadu.

Znala se tarifa po predmetu, pa čak i daktilograf da bi vam ubacio u rešenje podatke, uzimao je po 10 evra, ako li ko tek ostali u lancu. To vam je danas „Elektrodistribucija- Beograd", gde se koriste putnička vozila u privatne svrhe da niko do danas nije izvršio procenu troškova.

Bila je do pre 17 godina služba unutrašnje kontrole, sa odeljenjem materijalno-finansijske kontrole i tehničke kontrole, koja je te poslove uspešno obavljala. Ali u doba direktora Branislava Uskoković ukinuta, što je svakako i odgovaralo upravi EDB-a, da bih lakše mogla da prikrije pljačku najjače distribucije u Srbiji.

Tada je šef računovodstva bila Vukica Radulović , supruga Slobodana Radulovića direktora C-marketa, a njegov brat Milutin Radulović bio je zamenik direktora Uskokovića. Iz tih razloga objekti za distribuciju električne energije, neki još od 1948. godine, nisu rekonstruisani, pa očekujte uredno napajanje električnom energijom građana i prioritetnih potrošača, pogotovo ako naiđu okolnosti da se parališe saobraćaj snežnim padavinama i temperaturama ispod 20 stepeni.

Stari i dotrajali vozni park će sigurno doprineti haotičnoj i vanrednoj situaciji. I dosta toga još da ne nabrajamo.

(Grupa inženjera Elektrodistribucije Beograd)

Kakvo li je tek stanje u ostalim Elektrodistribucijama u unutrašnjosti Srbije?! Možda to reši ministarka Zorana…

 

© Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SOČI I “PUTEVI UŽICE”: GRAĐEVINARI BEZ RUČKA ZBOG PRLJAVIH TANJIRA

 

 Danas su ostali gladni oko 1200 radnika koji rade za “Putevi Užice” u Sočiju, na Crnom Moru, gde pomenuta firma izvodi građevinske radove na Univerzitetskom naselju, a sve zbog prljavih tanjira i nesposobnosti rukovodstva gradilišta da doveze cisternu vode kako bi suđe bilo oprano a radnici nahranjeni.

 

 

Razumemo da rukovodstvo gradilišta izražava svoju “zabrinutost” za zdravlje radnika kada im ne dozvoljava da jedu iz neopranih tanjira, pravdajući se kako nije bilo vode da bi se isti oprali u menzi. Ali nikako ne možemo da opravdamo činjenicu da radnicima nije obezbeđen ručak, već su isti naterani da rade bez ručka iako im je to sledovalo.

Prosto je sraman i nekorektan postupak rukovodioca gradilišta direktora A. Delića, koga ne možemo nazvati gospodinom, obzirom na njegove naredbe izrečene radnicima: “Marš svi na posao, nećete crknuti ako ne jedete!”

Građevinari, tesari, moleri, parketari, električari, keramičari… svi su pohrlili u Soči po „koricu hleba“, da svojim radom zarade za sebe i svoju porodicu u Srbiji.

Uvek mogu iskrsnuti nepredviđeni problemi u toku radova, ali zbog problema sa vodom i pranjem suđa koje je moglo da se reši dovoženjem cisterne sa vodom, ili podelom suvog obroka radnicima, pokazala se nesnalažljivost rukovodstva gradilišta i njihovog direktora Delića.

Ako je svojevremeno Generalni dirktor Milan Bojović istakao da su na projektima u Sočiju angažovani glavni ljudi iz Srbije, ceo menadžment i važni majstori, kako je moguće da svi ti sposobni ljudi nisu imali rešenje za ručak radnicima i pranje tanjira?!

Iskusno terensko rukovodstvo, takve male i iznenadne problemčiće trebalo bi da rešava u hodu, tim više, što bi briga za radnike, od kojih se očekuje da donesu profit firmi “Putevi Užice”, trebala biti na prvom mestu. (A paštete od 75 gr. za ručak radnicima, uvek su mogli da kupe od onog iznosa koji je frima dobila za svoje radove…)

Sa ovakvom konstatacijom se verovatno ne bi složio jedino direktor gradilišta A. Delić!!? Možda je mišljenja da su ovi radnici prošli “mnogo boljebez ovog jednog ručka, nego gomila drugih radnika koji su iskusili na sebi posledice radeći kod nekih podizvođača u sličnom građeviinskom poduhvatu…

Potsećamo da su “Putevi Užice” potpisali u Sočiju ugovor o izgradnji olimpijskih zdanja Olimpijski univerzitet od 92.000 kvadrata, čija je vrednost radova oko 265 miliona dolara, i to je jedino srpsko preduzeće angažovano na tom poslu u Rusiji.

To preduzeće treba da izgradi više od 10 objekata za smeštaj sportista i novinara, među kojima su i hoteli sa pet i četiri zvezdice, a ukupna vrednost svih dobijenih poslova u Sočiju je oko 750 miliona dolara. Za svoj posao su angažovali i podizvođače iz Srbije.

A u Sočiju trenutno “radi preko 3.000 zaposlenih, od čega je 35 odsto iz Srbije ili oko 1.000 radnika, izmedju 10 i 15 odsto su Rusi, a ostalo su Moldavci, Tadžikistanci, Uzbekistanci…",kako to navode "Putevi Užice".

A da li će biti redovne hrane i redovne isplate zarade radnicima iz Srbije, odgovor treba tražiti od “Puteva Užice”…

 

©Geto Srbija

%d bloggers like this: