Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > IZRAELSKA CRNA RUPA NA “KOSOVU” NEKOME DONOSI PROFIT, A SRBIJA OSTAJE I BEZ NEIZMERNOG BOGATSTVA

IZRAELSKA CRNA RUPA NA “KOSOVU” NEKOME DONOSI PROFIT, A SRBIJA OSTAJE I BEZ NEIZMERNOG BOGATSTVA

18. марта 2013.

 

 Feronikl, rudarstvo i topionica je u vlasništvu dvojice izraelskih tajkuna, i jedan je od najvećih preduzeća na celom Kosovu. Gvožđe i legura nikla, pored poslovnih dobitaka za vlasnike, je i uzrok toksičnih otpada na toj lokaciji, gde je opasno udisati vazduh kao i korišćenje vode.

 

PRIRODNA BOGATSTVA KiM 7777

 

A kakve sve to ima veze sa Srbijom?? Možda bi nam nešto više o tome mogao da kaže naš Ministar prirodnih resursa. rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević, sa svojom idejom o ekspolataciji nikla na Mokroj Gori, i u rejonu Topole, i između Vrnjačke Banje i Trstenika.

Jedino nismo sigurni da li je bio upoznat sa informacijama objavljenim u nemačkom listu “Haretz”, 2011.g. gde je opisana vlasnička struktura ranije srpskog “Feronikla”u Glogovcu, kao i eksploatacija nikla sa posebnim osvrtom na zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine.

Čitav kompleks, poznat kao “Feronikl” –se bavi proizvodnjom nikl legure i gvožđa, – je u vlasništvu stranih lica: Cunico, kompanija u vlasništvu Benni Steinmetz grupe (BSG) resursa, Ltd firme, kao i međunarodnih Mineralni resursi (IMR), koji je u vlasništvu Aleksandra Mashkevich, Kazahstana Jevrejina, koji takođe ima izraelsko državljanstvo.

Kao što je mnoštvo naših firmi prodato tajkunima po smešnim cenama, tako je urađeno i sa “Feroniklom”, gde su se dešavale i eksplozije prilkom vađenja nikla.

Otpad se prevozi kamionima do otvora u zemlji, gde konstantno rastu humke duž reke koja protiče u blizini stambenih kuća. Prašina sadrži čestice otrovnih materija koja, prema kosovskom Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, zagađuje vazduh i reku.

"Ja ne bih živeo u Glogovcu za sve pare na svetu", kaže prof Stil Tahirsilaj, šef Hidro-meteorološkog zavoda na Kosovu, koja je odgovorna za merenje nivoa toksičnosti u zemljištu i vodi. On dodaje da izloženost česticama koje se emituju u vazduh od dimnjaka u kompleksu i zaostalog otpada na terenu. može da izazove različite vrste raka, problema plodnosti i respiratornih oboljenja i drugo.”

Ovaj zaključak je podržan od strane razgovora sa zvaničnim izvorima u Prištini, izveštajima Ministarstva životne sredine kosovskih vlasti, kao i od strane lokalnih i međunarodnih organizacija. Oni svi pripisuju ozbiljno zagađenje vazduha i vode u toj oblasti za rad Feronikla.

Bogatstvo u zemlji

Trećeg maja 2006, visoki pripadnici lokalne vlasti, kojima su se pridružili Zvaničnici Ujedinjenih nacija i međunarodnih i domaćih biznismena u sedištu UN, privremene uprave UN na Kosovu (UNMIK) da proslave uspešan završetak najvećeg privatizacionog dogovora potpisanog od kraja “rata sa Srbijom”:

U zamenu za isplatu od 33 miliona evra, vlasništvo nad rudnicima nikla kompleksa u Glogovcu je prvobitno preneta IMR / Alferon, firma čiji je suvlasnik privrednika Aleksandar Mashkevich, Patokh Chadiev i Alijan Ibragimov.

Prema uslovima kupoprodajnog ugovora, kompanija se obavezala da će uložiti 20 miliona evra u prve tri godine i da zaposli najmanje 1.000 radnika.

Tadašnji premijer tzv.”Kosova” Čeku, izjavio je na svečanosti, prema izveštaju na sajtu ECIKS Ekonomska inicijativa za Kosovo (organizacija podržava ekonomski razvoj i strane investicije), da je "Vlada pozdravlja potpisivanje ovog ugovora." On je dodao: "Ovo je početak oživljavanja ne samo Feronikla, vec i sve kosovske privrede To je početak jednog značajnog smanjenja nezaposlenosti.. Očekujem da investitori ispune obaveze iz ovog ugovora, i oni će imati podrsku od vlade. "

Privatizacija za “Feronikl”je počela godinu dana ranije. U početku, jedna druga kompanija je trebala da kupi rudnik – Američko-albanska firma iz “Adi Nikel”, koja je ponudila oko 50 miliona evra za kompleksu Glogovac.

Međutim, organ nadležan za privatizacije na Kosovu, KAP, promenio je svoju odluku, tvrdeći da je ta kompanija finansijski nestabilna. Umesto toga, ponuda od strane “Alferon” je prihvaćena.

Bivši radnici rudnika demonstrirali protiv novog rešenja, koja su navodno bila politički motivisana, izvor iz Adi Nikel nagovestio korupciju u procesu donošenja odluka.

The ECIKS Organizacija navodi dopis Adi Nikel portparol Muhamet JAKU o tome da kosovski ministar za industriju Bujar Dugolli tražio 3 miliona eura kao uslov da osvoji Feronikl tender – po milion evra za svakog: Dugolli lično, za premijera u to vreme vreme, Bajram Kosumija, kao i za njihovu političku stranku.

Konačno, Rudarsko topioničarski basen je otišao u Cunico, što je polovina u vlasništvu Mashkevich i njegovim saradnicima u IMR, a polovina od BSG Resources, Ltd, koja je u potpunosti u vlasništvu BSG.

Iako BSG nosi ime izraelskog tajkuna Benija Steinmetz, on nije naveden kao njegov vlasnik. Tokom godina njegovi portparoli dosledno je ističu da nije uključen u proces donošenja odluka.

U vezi sa informacijama objavljenim u štampi, takođe, portparol je ponovio da Štajnmec nije grupni vlasnik i ne može kontrolisati, tako da on ne treba da bude povezan sa događajima na Kosovu). Ipak, BSG sajt navodi da su "poslovne aktivnosti … upravljanje različitim subjektima u vlasništvu (direktno ili indirektno) od Balda i Vessna osnovama, od kojih Beni Štajnmec i njegovi saradnici su članovi klase korisnika."

Zaista, finansijske novine i poslovni svet tretiraju grupu kao korporacije koja je pod kontrolom Steinmetz, i na osnovu tržišne kapitalizacije, on se smatra jednim od najbogatijih ljudi na svetu.

Cunico, jedna od imovine korporacije, je, prema svom sajtu, pretstavljena , kao ona koja se bavi "međunarodnim rudarstvom kao kompanija metala, specijalizovana za istraživanje, rudarstvo i proizvodnju feronikla. “Mi smo najveći feronikl proizvođač u Evropi i četvrta po veličini u svetu. " Sedište kompanije je u Holandiji, a njegova jedinica marketinga deluje iz Dubaija.

Kompleks Glogovac datira iz 1979. god, kada je tadašnja SFRJ uložila u izgradnju preko 300 miliona dolara. Sastoji se od tri otvorena rudnika nikla i fabrika u kojima se proizvodi metal, i koristi u proizvodnji nerđajućeg čelika i punjivih baterija.

Godine 1998, u kompleksu je prestala proizvodnja i kasnije je oštećen od NATO bombardovanja.

Statistika ukazuje da Cunico napravio veoma dobar posao. Procenjuje se da rudnici u sklopu Feronikla, sadrže rezerve nikla vredan više od 2 milijarde dolara. Prema Cunico, 6.000 tona nikla je prodato prošle godine.

S obzirom na trenutnu cenu nikla, ostvareni su prihodi od oko 140 miliona dolara. Ove godine, vise od 9.000 tona se očekuje da bude prodato, a cilj narednih godina, je 11,000-12,000 tona godišnje.

Cunico poseduje i nikl u Makedoniji. Oni trvde da se, kompanija obavezala da upravlja rudnikom u skladu sa ekološkim propisima utvrđenim od strane ISO, Međunarodne organizacije za standardizaciju, i od strane Evropske unije.

Rukovodstvo rudinka ne dozvoljava da se njihovo ime vezuje za poslovanjem preduzeća na Kosovu niti dozvoljavaju nesmetan pristup javnosti.

Novinari koji su izveštavali o toj privatizaciji su zaključili da je čitav kompleks prodat za smesnu cenu.

Čitav kompleks je ogradjen zicom, i izgleda kao da se prilazi nekoj vojnoj bazi, pa je uporedjuju sa bazom “Gvantanamo”, pa to izaziva strah i među potencijalnim investitorima.

Lokaciju obezbeđuju nekoliko Izraelaca u svojim ranim tridesetim, koji su ranije služili u elitnim vojnim jedinicama. Neki su radili za BSG i neke druge firme pre dolaska na Kosovo.

Iza zatvorenih jama rudnika, ostale su samo neke podzemne vode. Okolo, prema reci Drenici, razbacani su crni bregovi, koji izgledaju kao površina vanzemaljske planete; napravljeni su od šljake – otpad koji ostaje posle vađenja nikla. Preko million tona šljake raznosi i najmanji vetrić, i tako prenosi delove toksičnih metala, kao što su nikl, mangan i hrom.

Crni materijal je napravljen od malih oštrih vlakana. Direktan kontakt sa njima bi napravio rez na ruci. Postoji nedostatak izveštaja o uticaju šljake i na vazduh i vodu.

2008-2009, na primer, kosovski Nacionalni institut za javno zdravlje ispitivao je kvalitet vode u reci Dernica, kao deo studije pod okriljem Univerziteta u Prištini. Oni su utvrdili da je nivo nikla u vodi bio je 20 puta veći od dozvoljenog, koje je postavila Svetska zdravstvena organizacija, čime je utvršeno da je nivo bio tri puta veći.

"Izvor vode leži u blizini u oblasti livnice Feronikla, dakle viši nivo [sic] nikla pronađena u ovom izvorištu". Izveštaj je dodao da je visok nivo metala verovatno zbog geoloških faktora i "antropogenog zagađenja."

Druga studija, sprovedena na kraju 2009 godine od strane jednog američkog instituta, lokalni Centra za politiku i zastupanje, i oslonjen sa američki Stejt department finansiranje, navodi da je pokrajina Glogovac je jedna od najzagađenijih u zemlji zbog Feronikla. Kompleks i okolne crne gomile, imaju direktan uticaj na kvalitet vazduha i zemljišta.

Pored toga, u izveštaju piše da, Glogovac pati od problema sa svojom vodom na koju utiču zagađena Feronikla). Prema američkoj Agenciji za toksične materije i bolesti, izlaganje visokom koncentracijom nikla može izazvati respiratorne bolesti, oboljenja nosne duplje i rak pluća.

Zagađenje iz dimnjaka je takođe predmet zabrinutosti, i pored toga što je fabrika postavila filtere u dimnjake. A merenjem je utvrđeno da je zagađenje veće noću.

Prema tim testovima najvažniji faktor je nivo PM10, procenat čestica u vazduhu sa prečnikom manjim od 10 mikrona (10-hiljaditi deo milimetra). Često je izmereno da je nivo 3 puta veci od dozvoljenih 50 čestica po kubnom metru.

"Oni štite svoje interese", kaže on. "Oni žele da se izvuku koliko mogu i eksploatišu rudnik do maksimuma.”

"Tajkuni su skloni da izađu iz Evrope, gde postoje propisi i veoma strog nadzor", kažu izveštaji. "Tako umesto toga, oni su brzo prešli na periferiju, gde ne postoje propisi i oni mogu da podivljaju,"priča Tahirsilaj.

Ko je pravi vlasnik?

U ime Beni Štajnmeca, savetnik za medije Eli Davidovič nudi sledeće odgovore: "Gospodin Štajnmec ne drži akcije Preduzeća Feronikl kompleksa ili Cunico resursa, njena matična kompanija gospodin Štajnmec ne drži poziciju u tim preduzećima, Zbog toga nije uključen u njihove delatnosti Uzgred, ja ću dodati da BSG Resources, koja drži 50 odsto Cunico akcija, nije u vlasništvu gospodina Štajnmec i nije pod njegovom kontrolom.. jednostavne su činjenice koje se mogu ispitati i dokazati lako. Prema tome, ja. zahtevam da se izbegne pominjanje ime gospodina Steinmetz u vezi sa vašim referencama na Feronikl postrojenja. "

Odgovor iz kabineta Aleksandra Mashkevich je:. "On nije vlasnik akcija i da ne drži nikakvu poziciju u preduzeću koje vi pominjete. Prema ispitivanju koje smo napravili, jedna od firmi u kojima smo partneri ima indirektno držanje u manjinske akcije, koja prirodno da nam ne da da priuštimo učešće ili ulogu bilo koje vrste u odlukama preduzeća ili delatnosti. Stoga je očigledno da je irelevantno da ubacim naše ime u predmetima koje ste pomenuli.”

Komplikovan odgovor koji puno toga skriva…

Dalje, Feronikl, u (doslovno) pismenom odgovoru na pitanja iz Haaretz, odbacio je većinu navoda protiv njega u vezi sa životnom opasnosti koju izaziva, ali nije se direktno osvrtao na različite izveštaje o zagađenosti, koji su preneti u njemu.

Oni naglašavaju da je kompanija uložila više od 60 miliona evra; u prvim godinama poslovanja rudnika, "najmanje 20 miliona evra koje je uloženo u pravcu zaštite životne sredine”.

U pogledu zagađenja voda, kompanija kaže da redovno uzima uzorke vode iz lokalnog vodovoda da bi se uverili da nije zagađena. Pored toga, oni kažu da voda oko Glogovca "vodi kroz prirodno postojeće minerale i zbog svega toga procenat nikla može biti veći."

Portparol kompanije je dodao da koliko zna, Beni Štajnmec i Aleksandar Mashkevich nisu posetili kompleks: ". Obojica nisu vezani za kompaniju, a kompanija sigurno ne može da odgovara u njihovo ime" .

Raznovrsni interesi

U najnovijem spisku milijardera koji je objavio Forbs magazin, Beni Štajnmec je na 162. mestu, sa ličnim bogatstvom procenjenim na 6 milijardi dolara. To ga takođe stavlja na drugo mesto na listi najbogatijih Izraelaca, posle pokojnog Sammi Ofer i njegove porodice.

Štajnmec, koji drži sebe i svoje poslovne posede i van centra pažnje, smatra da je blizak sa bivšim premijerom Ehuda Olmerta. Njegov otac, Reuven Štajnmec, bavio se dijamantima trgovina Beni je počela posle njegovog vojnog roka, kada se preselio u Antverpen.

Vratio se u Izrael 1996. godine i razvio raznovrsne svoje poslovne interese. Njegovo carstvo sada uključuje kompanije koje se bave mineralima, nekretninama, energetikeom i prirodnim resursima, i proteže se od Rusije preko istočne Evrope do Afrike.

Pre oko godinu i po, on je prodao 1,5 miliona akcija izraelske kompanije mobilnih telefona Cellcom, koja je održana godinama, ali osim toga, on ne zna da ima investicije u Izraelu.

Aleksandar Mashkevich, koji je godinu dana stariji od Steinmetz, rođen je u Kirgistanu i preselio se u Kazahstanu u 1990. On je stigao u Izraelu 1991, a dobio izraelsko državljanstvo i pasoš.

U poslednjih nekoliko godina, on je podeljen između Izraela i svojih firmi u Kazahstanu i Britaniji. On je jedan od vlasnika međunarodnog rudarskog giganta ENRC, čijim akcijama se trguje na Londonskoj berzi, a ima i privatnih preduzeća, uključujući banke i osiguravajuće kompanije u Kazahastanu.

On je nedavno najavio stvaranje međunarodne novinske mreže koja je trebala da se takmiči sa Al Džazire i CNN. Prema Forbsu, on je vredan 3,7 milijardi dolara, što ga stavlja na izraelsku listu kao šestog najbogatijeg čoveka.

Mashkevich je i osnivač evro-azijskog jevrejskog kongresa i do nedavno je bio njen predsednik.

Mashkevich i Štajnmec se poznaju već više od 10 godina. U intervjuu prošle godine sa “Amiram Barkat” u izraelskim novinama finansijskog sadržaja, Mashkevich izjavio je: "Beni je jedan od mojih najboljih prijatelja … Bili smo partneri u mnogim projektima i on je jedan od najvećih poslovnih profesionalaca koje znam.

On je veoma iskren, veoma inteligentan radoholičar. ". On je takođe rekao da: "Još smo partneri u balkanskim rudnicima, ali ne u Africi."

Čitav tekst možda nema direktne veze sa Srbijom, ali zato može da ima veze sa ministrom Bačevićem, njegovim planovima o eksploataciji nikla u Srbiji, kao i građanima tih oblasti, na čije zdravlje i život može opasno uticati novo “ekološko”okruženje u kojima bi se našli, u slučaju sprovođenja Bačevićeve ideje.

A još manji značaj ima njegova nedavna izjava u kojoj on konstatuje, a bez ikakve moći, da Srbija “uvek zadrčava pravo da štiti svoju imovinu koja je nelegalno prodata od strane kosovskih vlasti.”

Lepo zvuči za uši, domaće nedovoljno informisane publike, jer srpska vlast , i kada je mogla, nije se previše zalagala za sprečavanje nelegalne prodaje imovine Srbije na Kosovu i Metohiji.

Ali zato Tači, uz interesnu pomoć Amerikanaca, Engleza, i baronese, prisvojiće sva rudna bogatstva, čime će njegovi saveznici crpeti jeftine sirovine za industriju svojih država. A naša država će nemoćno to posmatrati…

Ajde što se Srbija ponašala pasivno u vezi prodaje vlasničke imovine na KiM, nego ni ovde joj baš “nije ispucao prsluk” od truda, da spreči pljačkaško “krčmenje” industrijskih postrojenja i prirodnih resursa države…

 

©Geto Srbija

haretz.com

  1. 29. марта 2013. у 01:33

    Zašto ovim tekstom nisam iznenađen ? 😦

    Свиђа ми се

  1. No trackbacks yet.
Затворено за коментаре.
%d bloggers like this: