Архива

Posts Tagged ‘get’

PARTNERSTVO I PRODAJA POD MASKOM PREIMENOVANJA, DO GUBITKA DOMAĆEG AVIOPREVOZNIKA!!?

8. новембра 2013. Коментари су искључени

 

Od kako je praktično poklonio domaću avio kompaniju JAT šeiku El Zajedu i kompaniji "Etihad", Aleksandar Vučić i njegovi mediji ne prestaju da trube o novoj epohi sa novom flotom Erbasovih aviona. Činjenice su drukčije: Srbija je na lizing uzela polovne, otpisane i remotovane avione, i plaćaće ih iz svog budžeta i neće moći da slete ni na jedan aerodrom u Americi i Evropi. Etihad je opljačkao JAT, a kalifa Bin Zaid Al Nahjan, koji je i predsednik Emirata, odbio je da primi šizofrenog Aleksandra Vučića, koga je na aerodromu dočekala šeikova posluga. Kalif ne odobrava ljubav šeika Bin Zajeda i Vučića. Crno nam se piše, ako ne zaustavimo crnog Arapina da vršlja po Srbiji.

 

          Milovan Brkić

 

Kod bogatog na glas, kod siromaha na čast, kažu. Šeik iz Abu Dabia Mohamed Bin El Zajed, preporučen je potpredsedniku srpske vlade Aleksandru Vučiću. Između njih se, po svemu sudeći, rodila šizofrena ljubav, koja će koštati siromašnu Srbiju gubitkom nacionalne avio kompanije, desetine miliona evra i ugleda u evropskim državama.

Obojica su se hvalila kako je El Zajed zanoćio u Vučićevom zamku u Jajincima, nadomak Beograda. Čim sam mu oči spazio snene, pohvalio se Vučić, shvatio sam da je šeik Zajed čovek za mene. I već mesecima nam potpredsednik Vlade obećava kule i gradove od šeika i emira iz Ujedinjenih arapskih emirata. Laže nas u oči, praveći budale od nas. Nažalost, srpski mediji, predvođeni sada pokojnim Aleksandrom Tijanićem, šizofreno su pratili svaki Vučićev korak na putu propasti Srbije.

Kada je sa beogradskog aerodroma za Abu Dabi 26. oktobra poleteo avion Er Srbije, nove kompanije koja je preimovani JAT, direktno su sve domaće televizijske stanice izveštavale kao da poleće vasionski brod na Jupiter. Sve je bilo nadrealno. Vučić je u avionu držao pridike, najavljivao blagodeti i investicije iz Emirata.

Niko od srpskih novinara nije pitao Aleksandra Vučića da odgovori na pitanje – kako to on posluje sa državom sa kojom Srbija nema diplomatske odnose! Gde će građani, koje on vidi kao buduće putnike Er Srbije, tražiti vize za Emirate? Ova država ima konzulat u Sarajevu.

Tabloid je opisao strašnu prevaru, kojom je, šizofreni Aleksandar Vučić poklonio šeiku El Zajebu srpskog nacionalnog prevoznika.

Uzgred, treba znati da je prvi A319 za Air Serbia, koji je poleteo sa beogradskog aerodroma, ofarban u Severnoj Americi. Nije prošlo ni petnaestak minuta i Google je otkrio starost "Tango Alphe" – 13.8 godina! Što dodatno dramatizuje ovu vest.

 

     Polovni avioni na stalnom servisu u Beogradu

 

Aviomehaničari na bostonskom aerodromu su se zaprepastili kada su primetili da na jednom "Erbasu" kompanije "Er Frans" nedostaje čak tridesetak šrafova! Avion je odmah prikovan za pistu, u očekivanju detaljne provere i popravke. Istoga časa je pokrenuta i istraga.

Skandal se dogodio 15. novembra 2011. Dodatni problem predstavlja činjenica da je sporni avion samo pet dana pre utvrđivanja "falinke" bio na detaljnom remontu u – Kini. Bez šrafova je, očigledno, leteo nekoliko dana. Propust je primećen na jednom delu oplate oko motora na desnom krilu, koji omogućuje bolju aerodinamičnost. Nedostajala je čak jedna trećina zakivaka! Godinu dana ranije Erbasova kompanija je povukla određen broj aviona na remont zbog opasnih propusta u konstrukciji. Te "remontovane" avione Erbasa danas plaćaju građani Srbije kao lizing za potrebe "Etihada"!

Tokom prošle, 2012. godine, najavljeno je da će Erbasove avione popravljati i "beogradski majstori". Tako je promakla i vest da će preduzeće JAT Tehnika, koje održava avione Boing i ATR, uskoro moći da servisira i letelice iz porodice Erbasa. Tim povodom je na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu, izvršni direktor JAT tehnike Vladan Krunić potvrdio da će havarisane Erbasove avione popravljati u hangarima na Surčinu !

Da li će Er Srbija, u svojoj floti, imati avione Er basa, koji su, zbog velike greške u konstrukciji, povučeni iz upotrebe?

Da li je sa ovim avionima Vučićev kompanjon šeik El Zajed smatrao da će moći da leti, umesto JAT-a, na dosadašnje destinacije u SAD-u i Evropi?

Srpski mediji nisu detaljno preneli vest šta je Ministarstvo za saobraćaj SDFA-a otpisalo srpkom avioprevozniku, koji je tražio da se prekodiraju linije JAT-a na kompaniju Etihada.

Preko svoje agencije – Avionske kompanije za Ameriku, Ministarstvo za saobraćaj SAD-a odgovorilo je na zahtev JAT-a za izmenu letova između Abu Dabi-Beograd i SAD-a. Agencija ne prihvata ovaj zahtev, jer se za njega može reći da je “bizaran“ iz, pre svega, dva razloga: država Srbija supstituiše JAT i otpisuje dugove da bi Er Srbija počela osvežena da radi, i na taj način stvara nelojalnu konkurenciju. Potom JAT, koji je preimenovan u Er Srbija je 51 odsto u vlasništvu države Srbije, i samim tim Etihad ne bi mogao da upravlja kompanijom u kojoj ima manjinski udeo.

JAT je tražio da njihovi letovu budu kodirani kao letovi Etihada, gde bi se dodalo 4.700 dodatnih milja (Abu Dabi -Beograd), što bi značilo najmanje 10 sati dužih letova, i što ne bi bilo u korist putnika. Na kraju,. ova agencija predlaže Ministarstvu za saobraćaj SAD-a da ne preduzima nikakvu akciju po ovom pitanju, dogod se dubinski ne ispita vlasništvo i kontrola nad JAT – Er Srbija.

Mesecima nas Aleksandar Vučić zamlaćuje obećanim milijardama iz Emirata. Podsećam: obećavao je stotine miliona i milijarde evra za sistem navodnjavanja, za srpske luke na Dunavu, hladnjače, fabriku mikročipova “tešku“ oko četiri milijarde evra u investicijama, te kredit od 120 miliona evra za navodnjavanje, pod najpovoljnijim uslovima.

Njegove gnusne laži podržava i umobolni Mlađan Dinkić, čovek koji je svojom destrukcijom razorio ekonomsko biće Srbije. Njih dvojica će, nema sumnje, ići do kraja. Moramo se od njih spašavati. Treba ih staviti u ludačke košulje.

Objavljujemo pisma koja su nam poslali reprezentativni sindikati JAT-a, koja govore o hronologiji propasti i pljačke srpskog nacionalnog prevoznika, a koja nije hteo da objavi nijedan medij u Srbiji. I poručujemo iz sveg glasa, da nas čuje i šeik El Zajed: stani malo crni Arapine, i mi konja za trku imamo!

 

     A. 1

   Po šerijatu

Građanima Srbije nije dostupan ugovor koji je zaključen između Vlade Srbije i kompanije Etihad iz Abu Dabia, o osnivanju zajedničke kompanije Er Srbija. Čuva se kao državna tajna. Zašto?

Prema ovom ugovoru, po kojem Etihad, kao manjinski vlasnik ima sva upravljačka prava, predviđeno je da u slučaju spora zmeđu dve ugovorne strane, odlučuje, umesto međunarodne trgovinske arbitraže – Savet.

A Savet je telo od tri člana, u kojem srpska strana imenuje jednog člana, Etihad svog predstavnika, a trećeg člana imenuje generalni sekretar Arapske lige! To znači da Srbija uvek lako gubi spor, i da Etihad, u svakom trenutku, može da ugasi ovu frimu, a imovinu preda svojoj kompaniji!

Zbog ovog izuzetno, po Srbiju štetnog ugovora, Aleksandar Vučić bi hitno morao biti izveden pred Viši sud u Beogradu i osuđen na decenijsku robiju.

 

     A. 2

   Sindikat komercijalnih i ekonomsko-pravnih radnika JAT-a

   Velika prevara

Još jednom su radnici JAT-a obmanuti. Generalni direktor JAT-a na osnovu Odluke Odbora direktora raspisuje interni oglas, kojim se pozivaju zaposleni da podnesu zahtev za dobrovoljni odlazak iz Društva.

Ovim postupkom direktno je prekršen dogovor postignut između predstavnika Vlade Srbije, predstavnika reprezentativnih sindikata JSO i KEPR, i predstavnika poslovodstva JAT-a i Etihada, o kome je iz Vlade Srbije 3. septembra upućen dopis sindikatima JAT-a.

Tada je postignuta sagalasnost da se objavi sistematizacija poslova i da se izvrši testiranje u cilju provere znanja i sposobnosti zaposlenih u skladu sa uslovima za radna mesta. Zaposleni, za koje se utvrdi da ne poseduju znanja i sposobnosti u skladu sa novom sistematizacijom radnih mesta, imaju pravo da se prijave na ponuđeni dobrovoljni socijalni program u drugom krugu, pod istim uslovima kao radnici koji su se prijavili nakon prvog poziva.

U JAT-u su ovih dana obavljena testiranja u cilju “provere znanja, veština i sposobnosti zaposlenih“ i potpuno je jasno da je ova “provera“ obavljena samo kao forma, a zapravo je sistem mobinga i eliminacije svih zaposlenih koji nisu hteli dobrovoljno da odu iz kompanije, a sa kojima “strateški partner“ ne želi da radi, jer su radni tim već odavno i drugim metodama odabrali.

Po dogovoru Vlade, sindikata i poslovodstva kompanije, drugi krug je trebalo da bude raspisan posle objavljivanja organizacije i sistematizacije, a pre prijavljivanja na radna mesta u Er Srbiji. Međutim, sve je urađeno mimo dogovora i “preko kolena“, kao da im se jako žurilo. Poslovodstvo JAT-a i Etihada je prekršilo dogovor sa Vladom Srbije i dopis Vlade nazvalo neformalnim papirom koji ne obavezuje, a zakone poštuju.

Testiranje je organizovano pre donete organizacije i sistematizacije, pa se postavlja pitanje za šta se provera vrši, odnosno da li za utvrđivanje opšteg nivoa obrazovanja ili za konkretno radno mesto.

Već prva grupa zaposlenih na testiranju je videla da je sve velika prevara i laž. Testovi na kompjuteru bili su postavljeni tako da ih zaposleni ne urade, a ne da ih urade, da pokažu šta ne znaju, a ne šta znaju da rade, tako da ih nisu rešili čak ni zaposleni kojima je to struka. Niko se sa ovakvim zadacima nije susretao u svom radu.

Pitanja su bila zbunjujuća, a vremena tako malo da gotovo niko nije ništa uradio. Intervjui su bili takvi da je njihov rezultat stvar subjektivne procene ispitivača, a ne znanja i radnih sposobnosti zaposlenih. Ispitivači su bili ljudi iz Etihada, i to po dvoje u komisiji, umesto najavljenih petoro.

Svi oni u JAT-u rade bez ovlašćenja, šetaju se firmom mesecima, i stiče se utisak da ih ima više nego zaposlenih u JAT-u. Human Resources intervjue radile su uglavnom neke mlade devojke, koje su se vežbale na dugogodišnjim radnicima. Tako su procenjivani profili ličnosti zaposlenih.

Nisu baš svi zaposleni testirani. Pojedini zaposleni, u prvom redu direktori, nisu testirani, čak su bili ispitivači, iako nikome nije jasno gde su stekli licencu za to. Sutra će se na osnovu tih besmislenih “provera znanja“ odlučivati ko će ostati u toj, još uvek virtuelnoj Er Srbiji, a ko će dobiti otkaz.

Ovo je skup način da se još uvek nepostojeća Er Srbija reši zaposlenih JAT-a i zaposli nove ljude, koje će oblikovati po svojim standardima. Testiranje je koštalo 1.000 eura po kandidatu! Kako su predstavnici rukovodstva kompanije prećutali odgovor na pitanje o troškovima, sindikati ponovo pitaju da li je bilo bolje da su te pare potrošene na edukaciju zaposlenih.

Ključno je pitanje: zašto Etihad smatra da ima toliko tehnološkog viška u JAT-u sa 1.138 zaposlenih na 14 aviona (81 radnik po avionu ), a nema viška u Etihadu koji, po sopstvenoj reklami, ima 15.500 zaposlenih na 78 aviona (200 radnika po avionu)?

Da li je nekome palo na pamet da nam Etihad zapravo otima poslove i prenosi ih u Abu Dabi, ili na neku treću, jeftiniju lokaciju? A upravo to se dešava, i to sa službama koje obračunavaju prihod od saobraćaja preko obrade dokumenata sa leta i interline obračunom.

Sve kompanije u svetu imaju sopstveni obračun prihoda, jer je upravljanje prihodima najvažnije za upravljanje kompanijom. Kakva sudbina čeka Srbiju i srpskog radnika, ako se ovakva praksa “strateškog partnerstva“ nastavi i sa ostalim srpskim firmama? Da li je ovo, ustvari, ulaganje siromašne Srbije u prebogatu privredu Ujedinjenih Arapskih Emirata, ako im dajemo sve što je nevidljivim ugovorom predviđeno, a za uzvrat izgubimo kompaniju? Bez poslova koji su oteti, i bez ljudi koji rade te poslove jer su oterani, nema kompanije kad strateški partner odluči da to više ne bude.

Pritom, Er Srbija još uvek nije registrovana i to je razlog više što je sve ovo nezakonito.

 

     A. 3

   Mi smo za njih samo bezbožnici

“Postovani gospodine Dačiću i gospodine Vučiću ,

Mi , zaposleni u JAT Airways-u ( Služba kontrole prodaje i saobraćaja – (Revenue Accounting), imamo ogovornost da Vas obavestimo o situaciji koja se dešava u našoj Nacionalnoj aviokompaniji.

Naša služba je najvitalnija u finansijskom poslovanju jedne aviokompanije. Od momenta postojanja JAT-a, mi smo je stvarali i oblikovali. Zaposleni u ovoj službi su stručno osposobljeni za obavljanje ovih poslova, specifičnih isključivo za aviokompanije, a pre 5 godina smo uložili 14 miliona dolara za implementaciju jednog od najboljih softvera na svetskom tržistu, za ovu vrstu poslovanja!

Danas nam je saopšteno da se ti poslovi premeštaju i daju inostranoj agenciji Sutherland Global Services, sa sedištem u Indiji! To znači da naši ljudi, zaposleni u ovoj službi gube radna mesta , predlaže im se program dobrovoljnog odlaska iz avio kompanije , a strancima se poklanjaju naši poslovi i omogućavaju zarade i to u valuti.

Nadamo se da to nije bio interes Vas, kao predstavnika ove države, da nam se gase radna mesta, tim pre što svakodnevno preko medija možemo ćuti vaše želje da se privuku strane investicije, kako bi se stvorio okvir za otvaranje novih radnih mesta.

Napominjemo, da poslovi o kojima govorimo, nisu ugašeni, niti je broj zaposlenih veći nego što je potreban, naprotiv, a to sve znači da nismo tehnološki višak, pa ipak nas prisiljavaju da se, ili opredelimo za jednu od opcija iz programa za dobrovoljni odlazak iz firme, ili nam prete da ćemo biti proglašeni tehnološkim viškom, ukoliko ostanemo.

Do pre mesec dana, u našoj službi je radilo 47 ljudi, ali se nakon prvog kruga i konkursa za dobrovoljni odlazak, prijavilo njih 20. Iz straha i neizvesnosti šta će se dešavati ubuduće, a naročito s obzirom na činjenicu da jos uvek nije i ne zna se kada će biti objavljena nova organizaciona struktura, ljudi se opredeljuju za jednu od opcija programa i u ovom drugom, ponovljenom konkursu, za koji takođe smatramo da je jedan vid pritiska.

Naime, bilo je reči da će ovaj drugi konkurs za dobrovoljni odlazak iz društva biti tek nakon objavljivanja kompletne organizacione šeme i sistematizacije poslova, kako bi zaposleni imali uvid u nju i doneli adekvatnu odluku o svojoj budućnosti.

O svemu ovome, obavestili smo doskorašnje naše rukovodstvo, tačnije izvrsnog direktora za finansije, ali smo dobili odgovor da ona nije u mogućnosti da donosi ili menja odluke, koje je usvojilo rukovodstvo Etihada. Stoga se nadamo da bar Vi imate ingerencije i preduzmete potrebne korake, kako bi se sačuvala postojeća i potrebna radna mesta za naše ljude, jer mi ne prihvatamo da budemo "kolateralna šteta" prilkom sklapanja bilo kakvih ugovora.

Dopis smo poslali svim medijima.

Služba za kontrolu prodaje i saobraćaja Jat Airways-a”.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

POSLEDNJI IZDISAJI DRŽAVE : U GLAVNOJ ULOZI VUČIĆ I NIKOLIĆ, A REŽISERI PREDSTAVE VAŠINGTON I BRISEL

15. септембра 2013. Коментари су искључени

 

Više od dvadeset godina Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić svakodnevno rade na štetu Srbije. Počeli su kao mali ulični šovinisti, opčinjeni Vojislavom Šešeljem, a kasnije nastavili svoj nečastan posao, po diktatu službi bezbednosti Slobodana Miloševića. Nakon prevrata 5. oktobra, obaveštajne zajednice od Vašingtona do Brisela došle su do zaključka da su ova dva beskarakterna tipa, idealan materijal za "reviziju srpskog slučaja". Danas je taj naum ostvaren. Nikolić i Vučić upravljaju Srbijom, svako na svoj način. Vučić sa svojim evroameričkim "instruktorima" i stranačkim plaćenicima, a Nikolić sa svojom mnogobrojnom familijom i grupom mizernih udvorica.

 

          Nikola Vlahović

 

Obojica komanduju svojim posebnim pretorijanskim gardama, svako od njih ima svoje sudije, tužioce i svoje klanove u MUP-u, javnim preduzećima, zdravstvenim institucijama, vojsci, diplomatiji…I Nikolić i Vučić imaju svoje zasebne poslovne veze i svoje planove da ostanu na vlasti dok Srbija ne bude potpuno slomljena kao država. Političko, ekonomsko i kulturno dno na kome se ona danas nalazi, govori da je njihov posao pri kraju.

U maju mesecu 2012. godine, izbila je žestoka svađa između Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, oko rezultata prvog kruga "đurđevdanskih" izbora. Svađa je počela ogorčenom Vučićevom "paljbom" po Nikoliću: "…Većina ljudi na listi su tvoji!" vikao je iz sveg glasa Vučić. Slomljeni Nikolić mu je uzvratio: "…Ti si vodio kampanju, a gde je tvojih 40 odsto u Beogradu za koje si tvrdio da imaš!?".

Milan Beko i drugi finansijeri Srpske napredne stranke, upozoravali su tada Tomislava Nikolića da će mu Vučić "doći glave" i da on ne treba da se oslanja na njega jer je sasvim sigurno da Beograd, kao grad sa najvećim budžetom u regionu, sigurno neće dobiti. Naravno, i Beko i ostali finansijeri SNS, znali su za paralelne pregovore Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa.

Istina, ni raniji odnos Nikolića i Vučića nije bio idealan. Dok su bili samo male vodonoše Vojislava Šešelja, svako od njih se svome šefu udvarao na svoj način. Posledica njihovih odnosa do današnjeg dana ostale su najvidljivije u lokalnoj samoupravi, gde su gradski odbori SNS strogo podeljeni na Nikolićeve i Vučićeve klanove.

Vučića u stranci podržavaju odbori u Vrnjačkoj Banji, Smederevskoj Palanci, Kruševcu, pojedini odbori u Beogradu – Voždovac, Zemun. Ali, Vučić nije popularan u Šumadiji i južnoj Srbiji. Tamo su Nikolićevi odbori– Kraljevo, Kragujevac, Niš, Čačak, Smederevo…

Ova podela imovine, teritorija, stranke i državnih institucija koja i sada traje između njih dvojice, potpuno je nevažna, jer i jedan i drugi intenzivno rade na štetu Srbije. Najbolje je to opisao njihov nekadašnji partijski kolega D.V. rečima:

"…Nikolić je naprednjak među kriminalcima, kriminal je osnovna tekovina na kojima se zasniva njegova izdajnička partija. Kako ga nije sramota da se poziva na principe koje je odavno prodao. Mi narod jesmo ovce, ali njegovu izdaju je teško ne videti. Njegovo izborno telo su gladna usta koja se nadaju da će da dobiju mrvice sa njegovog stola, pošto znaju da je pun stranih valuta…".

Na izvestan način, ovo je potvrdio svojevremeno i bivši šef presbiroa vlade DOS-a, Vladimir Beba Popović, koji je u jednom od svojih televizijskih nastupa, pozivajući se na izjavu Jovice Stanišića, bivšeg šefa Državne bezbednosti, rekao sledeće:

"…Ako hoćete da rušite radikale, pustite Šešelja, uzmite Tomu".

I zaista, Nikolić je, odmah nakon izdaje bivših partijskih kolega, formiranjem Srpske napredne stranke, ubrzo pokazao koliko mu je stalo do "gladne baze" koja je pretrčala kod njega, pa je najpre svu svoju rodbinu postavio na važna mesta u državi i partiji.

Najstarijeg sina Radomira podmetnuo je Vučiću kao "supervizora" stranke, tačnije, ključnog kadrovika koji je zadužen da rovari iznutra i obara Vučiću odbore u kojima on ima svoje simpatizere.

Mlađeg sina Branislava, "namestio" je kao fudbalskog trenera omladinske reprezentacije Srbije, svoju suprugu Dragicu smestio je u Predsedništvo Srbije, u kabinetu do njegovog da bi odatle mogla da obavlja i koordinira svoje “humanitarne aktivnosti“, preko fondacije koju je ona nazvala svojim imenom ("Fondacija Dragica Nikolić"), a svoje snaje, Milicu i Milenu, drži u Upravnom odboru fondacije, kojom kao direktor, operativno rukovodi Dragicina prijateljica Violeta Karić.

Kada su iz dve beogradske novinske agencije pokušali da saznaju zašto Dragica Nikolić ima kancelariju na Andrićevom vencu, da li ona i njene snaje i koleginice primaju nadoknadu za rad u toj organizaciji, saradnica zadužena za medije, izvesna Iva Žikić drsko ih je napala rečima da odgovara samo na normalna pitanja: "…Bavimo se ozbiljnim temama i divnim poslom. Odgovaramo samo na normalna pitanja i ne pada mi na pamet da vam odgovorim na vaša. Za to nemam vremena, imam drugog posla, a vi razmislite kakvim se temama bavite!".

Uprkos tome što izgleda da je "samostalan u radu", Tomislav Nikolić je pod najstrožijim "monitoringom" evropskih obaveštajnih institucija.

Njegov partner u razbijanju Srbije, Aleksandar Vučić je pod komandom kancelarije NATO pakta u Beogradu, i nekoliko britanskih i američkih obaveštajnih agencija.

I jedan i drugi imaju zadatak da "civilizuju Srbiju", te da kao pokajnici, koji su devedesetih godina promovisali šovinističko divljanje predstavljajući ga kao "patriotizam", sada na svom primeru pokazuju kako je Evropska unija jedini izlaz a NATO pakt jedina zaštita.

Ukratko rečeno, bez obzira na njihovu netrpeljivost (koja nije samo lična, nego je, kao što se vidi i znatno dublja, političko-obaveštajna), zadatak im je isti.

Rečnik kojim se Aleksandar Vučić služi, jasno pokazuje da je Srbija predviđena da izdahne kao država. Njemu i Tomislavu Nikoliću, taj posao nije poveren bez ozbiljne analize njihovih karaktera. Naime, proteklo je tačno godinu dana, od kako je Vučić krenuo u ofanzivu na kosovskometohijske Srbe, kako bi ih "prelomio" da priznaju samoproglašenu albansku državu i njihove institucije.

Tokom predizborne kampanje 2012. godine, to je bilo nezamislivo. Režiseri predstave u Vašingtonu i Briselu, "dozirali su" Vučićevu predstavu, pa je tek kad se učvrstio u institucijama sistema, tačnije kad ih je zajašio sasvim, mogao da kaže: "…Narod Srbije mora da bude spreman na bolan kompromis u rešavanju statusa Kosova i Metohije".

Taj "bol" se ne tiče ni njega ni Nikolića, jer je vreme pokazalo-što je operacija "bolnija", to su oni sve moćniji i bogatiji! Ako je Vučić doživeo sebe kao istorijskog i neprikosnovenog lidera, Nikolić je doživeo sebe kao prestolonaslednika, a Srbiju kao svoju babovinu.

Ovo, naravno, neće potrajati duže od volje američkih i britanskih ciljeva, koji će u Srbiji biti ostvareni sasvim, kad Srbije ne bude više, i kada njena državnost, tradicija, vera i kultura, budu svedeni na karikaturu. Taj dan nije daleko, a tada će politička i lična sudbina Nikolića i Vučića biti potpuno beznačajna za ona koji prežive.

 

     Isus u Armanijevom odelu

 

Aleksandar Vučić se poslednjih godinu dana bavio skoro isključivo "pokrivanjem" demokratske pljačke, očuvanjem njenog kontinuiteta i zaštitom svakog člana Demokratske stranke koji je bio u sukobu sa zakonom protekle decenije. U međuvremenu je postao i podvojena ličnost, pa je počeo da imitira Zorana Đinđića, stavljajući sebe kao žrtvu u prvi plan: "…Ja nisam važan, važna je Srbija. Ja znam da ću loše da završim, ali neka ostane nešto iza mene!"

Ovaj savremeni Isus nije ni izdaleka lud kao što želi da se predstavi, jer živi znatno bolje nego što je ikada živeo. Ipak, kao i neki diktatori pre njega, i on pati oblika teške sociopatije, pa je čas optimističan, eruptivan, sklon velikim delima, a čas ponizan, slomljen, depresivan i uplašen. Da nije na tako visokom mestu, izgledao bi tragično. Ovako, deluje opasno, kao vozač bez volana pri velikoj brzini. Od njega u takvom stanju ne treba ništa dobro očekivati.

Slaveći ga kao skromnog čoveka, londonski list "Independent", u broju od 4. avgusta 2013. godine (nedelja) preko svojih ljudi iz MI6, plasirali su priču kako je "…gospodin Vučić (43) postao čovek kome se Zapad prvom obraća kada je u pitanju Srbija a, sve češće, i region. Naporno je radio na reputaciji glasnika umerenosti i modernizacije koja je potrebna da se zacele gorući problemi".

U znak zahvalnosti za sve što čini u komadanju Srbije, ali i u kreaciji antiruskog raspoloženja u sopstvenoj zemlji, britanski obaveštajni umetnici su preko "Independenta" između ostalog napisali i ovo:

"Vučić nije bio uvek ovakav. Pre 14 godina bio je gnevan mladić koji se protivio NATO paktu i tvrdio da Zapad demonizuje Srbiju…". Naglasio je "Independent" da je Vučić nekada bio na strani Vojislava Šešelja i Ratka Mladića, ali da se to potpuno preokrenulo. Vučić im je sam objasnio kako se to desilo:

"…Mislio sam da radim ono što je najbolje za moju zemlju, mnogo nas je to mislilo. Pogrešili smo, moram da priznam. Mislili smo da možemo da zaštitimo ugrožene Srbe u drugim delovima Jugoslavije ali ni to nismo uspeli. Članovi porodice su mi ubijeni u Bosni, ali i to, kao i mnoga ubijanja u tom periodu moramo ostaviti iza sebe ako ne želimo da živimo u zamci prošlosti".

"Peglajući" dalje njegovu biografiju, stručnjaci iz MI6 dodaju da je Vučić kao osamnaestogodišnji student otišao u London ne bi li usavršio engleski jezik, a da bi to finansirao radio je u trafici! I o tome je Vučić pričao dirljivo:

"…Radio sam za Indijca po imenu gospodin Sagar. Bio je vrlo ljubazan prema meni, mladiću koji je stigao u čudan grad. Nisam tada mnogo znao o popularnoj britanskoj kulturi, a to je moglo skupo da me košta. Navijač sam Crvene Zvezde, tako da sam u Londonu odmah obukao Arsenalov dres zbog crveno – bele šare na majici. Uskoro sam shvatio da nije bilo pametno šetkati se tako ulicom. Bio sam smešten u teritoriji Čelzija".

Ali, odmah posle ovih, na prvi pogled nebitnih detalja, list citira delove njegovog razgovora sa bivšim direktorom CIA-e i sadašnjim ministrom odbrane SAD:

"…Tokom razgovora sa Leonom Panetom, američkim ministrom odbrane, on je rekao u koliko se ratova Amerika borila, a ja sam istakao da bi Srbija mogla da ih nadmaši, doduše samo po broju, jer smo većinu izgubili. On je ukazao da je možda vreme da promenimo strategiju. Mogao sam samo da se složim…".

Ipak, neki od komentara u ovom listu (a ima ih 34), govore u Vučiću kao protuvi iz bivšeg režima, pitajući seako je on toliko britanski čovek i miljenik Amerike, kako je onda moguće da Rusija kontroliše Niš, niški region (i aerodrom u Nišu), kako je prodala Srbiji raketne sisteme, kako gradi 430 kilometara dug gasovod kroz Srbiju…

 

     Pretvaranje Srbije u tržište robova

 

Poznati srpski ekonomista, profesor finansija evropskog formata, dr. Jovan Ranković, koga bi svaka vlada na svetu poželela, i zbog stručnosti i zbog životnog iskustva, ne tako davno komentarisao je stanje u Srbiji ovim rečima:

"…Hiljade preduzeća otišlo je u stečaj ili likvidaciju, a ona koja su opstala – zidala su nove gubitke. A tamo gde se gubici gomilaju i rastu dugovi, neminovni su finansijski rashodi i troškovi za kamate…".

Uprkos ovoj kristalno jasnoj činjenici, Srbija zahvaljujući Vučićevim "reformama", doživela da danas nema para ni za tu kamatu, ali ima Lazara Krstića, novog ministra finansija koji nema ni trideset godina, koji je kao fantom došao u Srbiju, vođen Vučićevim nagonom za opskurnim ličnostima, čije akademsko i porodično poreklo niko ne može sa sigurnošću da utvrdi, i koji se savršeno uklapaju u foto-robot međunarodnih terorista.

U Srbiji, državi bez osnovne pravne sigurnosti, gde je svaki dan života neizvestan za većinu građana, gde su beda, očaj, apatija i beznađe deo nasleđene kolektivne psihologije, dvojica ljudi na vrhu države, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, žive kao faraoni, vode svoju faraonsku politiku i pretvaraju Srbiju u najveće tržište belih robova u savremenoj Evropi. Njihovim dolaskom na vlast, potpuno je ostvarena američka ideja porobljavanja Srbije, njene izolacije, "preoblikovanja", ekonomskog i kulturnog ubijanja.

Pre manje od godinu dana, prvi put u svojoj istoriji, najčuvenija svetska kompanija za proizvodnju najskupljeg nakita "Swarovski" iz austrijskog Tirola, po prvi put u svojoj istoriji otvorila je fabriku van granica svoje države, i to u Subotici.

Predstavnici ove prebogate kompanije nisu krili oduševljenje: "…Tražili smo dugo u više zemalja ovakve uslove, ali ih nigde nismo našli…Najbolji kadrovi su nam ponuđeni… ". Ali, nigde ne rekoše kako su te kadrove dobili na poklon, za mizernu mesečnu platu, koja ne prelazi visinu plate kineskog radnika u proizvodnji, na periferiji Šangaja. Tu i jeste suština: "Swarovski" je imao plan da deo proizvodnje iseli u Kinu, ali je odustao shvativši da ovde, na pragu njihove kuće, postoje "evropski kinezi" koji rade za manju nadnicu od Kineza!

Ali, u Srbiju više ni takvi ne dolaze. Od početka 2013. godine, nijedna nova investicija nije ostvarena, a kad će, ne zna se.

 

     Ruska vrata uvek otvorena

 

U maju 2012. godine, kada su Tomislav Nikolić i Aleksandr Vučić, na svoje veliko iznenađenje dobili izbore (a bili uvereni da su ih, po običaju izgubili), vođa socijalista Ivica Dačić, rečito je objasnio o čemu se tu radi: "…SNS i DS su suštinski, uprkos rezultatima, izgubili izbore, ali su ipak dobili predsednika Srbije...".

Naravno, Dačić nije dublje objašnjavao čijom voljom se to desilo, jer je volja naroda (najnižom mogućom izlaznošću) tih dana bila nikakva. Tako reći, idealan teren za volju evroameričke volje.

Videvši kakva ujdurma sprema, Dačić se unapred ogradio rekavši: "…Od Srbije će se tražiti faktičko priznanje Kosova. To znači da vas niko neće terati da priznate nezavisnost Kosova, nego će vam nametati odluke koje će značiti da je to suverena i nezavisna zemlja i toga su svesne DS i SNS."

Čudeći se što u takvoj situaciji ne čine ništa da se odbrane od ovog nasilja, početkom 2013. godine, Pavel Dorohin, deputat ruske Dume, rekao je da se Srbija nalazi na ozbiljnom raskršću:

"…S jedne strane kucate na zatvorena vrata Evropske unije, a s druge, vrata Rusije su vam odavno širom otvorena! Samo od vas i vaše vlade zavisi da li želite da budete slabi sa slabom Evropom ili jaki sa jakom Rusijom. Nismo više u devedesetim prošlog veka, kada Rusija zaista nije bila ni približno onome što je danas. Sada, imamo preko 500 milijardi dolara zlatnih i deviznih rezervi, držimo više od 40 odsto ukupnih prirodnih energenata na planeti…".

Zašto ove činjenice ne impresioniraju Vučića i Nikolića? Zašto im je Rusija daleka i apstraktna, a predaleka Amerika i Engleska uvek tako blizu? Odgovor ne može biti jasniji: obojica su dugogodišnji abonenti njihove politike (bili su čak i u vreme dok su se bavili najžešćom antiameričkom propagandom).

Danas, kad su na vrhu državne piramide, kad dele napojnice domaćim prevarantima, a sebi trpaju velike sume u džep i svakog jutra sebe u ogledalu vide kao imperatore, Nikolić i Vučić ne razmatraju neminovnost pada. A, ko je jednom bio dno, lakše dole pada nego onaj ko na njemu nije boravio.

   A 1.

Glas Rusije: Dok Moskva reaguje, Beograd sramno ćuti

(Šta radi zastava samoproglašenog Kosova ispred kabineta Tomislava Nikolića)

U Rusiji i drugim zemljama strogo se kažnjava izrugivanje državnim simbolima, ali u nekim državama to nije slučaj – u Srbija se to dešava često, ocenio je Glas Rusije.

Ovih dana američka muzička grupa "Bladhaund Geng" ekspresno je proterana iz Rusije zbog krajnje nedoličnog brisanja zadnjice ruskom zastavom. U isto vreme, u centru Beograda, ispred gradskih i državnih institucija javno se širi zastava protivustavne separatističke kosovske republike, ali to nije bio nikakav povod za reakciju državnih organa, pa čak ni za primerenu reakciju vodećih medija.

Ruski zvaničnici, ali i obični građani Rusije i Ukrajine, bili su zgroženi postupkom basiste na koncertu u ukrajinskoj Odesi, kada se muzičar pred publikom posprdno obrisao ruskom trobojkom. Posle tog incidenta, rokeri iz Filadelfije otputovali su u Rusiju, ali tamo im je nastup otkazan, a zatim su morali i da napuste zemlju zbog grubog vređanja državnog simbola.

Međutim, nekoliko sličnih slučajeva u Beogradu je prošlo skoro sasvim neopaženo u javnosti, iako su tom prilikom isticani simboli koji su, blago rečeno, u neskladu sa Ustavom i zakonima Srbije, jer se njima podstiče cepanje državne teritorije.

Pre dva meseca, u središtu Beograda, i to nakon zvaničnog prijema kod predsednika Srbije Tomislava Nikolića, trojica mladih Albanaca su raširili zastavu samoproglašenog Kosova ispred zgrade Skupštine Beograda, i pri tom su se fotografisali za uspomenu. Drugi primer je bio još drastičniji, a on se odigrao još pre pet godina, kada je savremeni umetnik iz Prištine izlagao svoja dela u Novom Sadu i Beogradu, a jedan od njegovih radova je prikazivao poznatog teroristu Adema Jašarija u pop-art stilu. Tada je protiv navedene izložbe u Beogradu negodovala grupa građana, a na otvaranju izložbe je bio prisutan veliki broj policajaca .

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

 

SNAGA PARA: NIŠKI TRGOVCI U PLJAČKI ALUMINIJUMSKOG KOMBINATA “NISSAL”

5. септембра 2013. Коментари су искључени

 

Mnogi se u Nišu danas pitaju: da li je bilo lako opljačkati, a zatim uništiti Nissal, nekada najveći aluminijumski kombinat u ovom delu Evrope, i ostaviti 1200 ljudi bez posla? Zasigurno nije. Ali izaći iz toga bogatiji nekoliko miliona evra, a da niko nije za to odgovarao, to je bilo znatno teže! Niškom prevarantu, Goranu Vukoviću, i to je pošlo za rukom. Jedini problem koji sada je ima je kako da se nekažnjeno izvuče iz svega toga. Nova narodna poslovica kaže: "Iza svakog uspešnog tajkuna, stoji dobro organizovana kriminalna grupa u vrhovima vlasti"!

 

          Mersiha Hadžić

 

To je, verovatno, odgovor na dalji tok događaja u vezi sa Nissalom, njegovim grobarima, braćom Goranom i Mitrom Vukovićem, i nizom povezanih osoba, među kojima su i nekoliko korumpiranih državnih funkcionera iz sadašnje i prethodne vlasti, nekoliko lokalnih gmizavaca i kriminalno pravosuđe. Hoće li sa Vukovićem, na optuženičku klupu ići Mlađan Dinkić, Milutin Mrkonjić, Boris Tadić…

Kriminalci su se oduvek borili za moć kako bi sačuvali novac i imovinu koji su pokrali. U slučaju niškog tajkuna, prevaranta i pljačkaša na veliko, Gorana Vukovića, glavno je pitanje ko čuva njegove milione? Ili, još bolje: ko čuva milione evra koje je pokrao sa blagoslovom svake vlasti, deleći sa vodećim političarima opljačkano?

Odgovor na ovo pitanje nije teško naći. Vuković je odabran da "sakuplja med" za ličnosti iz državnog vrha u vreme dva predsednička mandata Borisa Tadića, pa je imovina i novac od Nissala danas pod zajedničkom zaštitom istaknutih ličnosti i prethodne i sadašnje vlasti.

Za početak, treba podsetiti da je Boris Tadić, decembra meseca 2007. godine, otvarajući novu proizvodnu liniju fabrike aluminijuma Nissal u Nišu, svečano izjavio da u Srbiji mogu da niknu na stotine sličnih fabrika, pa je još dodao i da će aluminijumske šipke proizvedene u Nissalu biti ugrađivane u najbolje svetske automobile i da će se uskoro takvi automobili proizvoditi i u Srbiji!

Četiri meseca pre otvaranja ove proizvodne linije (za koju je više dnevnih listova tvrdilo da je kupljena novcem darka Šarića!) Goran Vuković je već oformio preduzeće Nissal Inženjering i na čelo "menadžmenta" postavio svoga brata Mitra Vukovića.

Tek toliko da se braća Vuković ne bi osetili usamljenim u tako važnom poslu, u aprilu mesecu 2008. godine, Mlađan Dinkić im je ponudio finansijsku pomoć iz Fonda za razvoj, "da nastave modernizaciju proizvodnje", hvaleći pljačku Nissala rečima da je to "…jedan od boljih primera privatizacije u Srbiji"!

Samo nekoliko meseci pre ovih Dinkićevih hvalospeva, Goran Vuković je prestao da radnicima Nissala uplaćuje obaveze u fond PIO i u zdravstveno osiguranje!

Vukoviće i njihov kriminal, podržao je i Milutin Mrkonjić, u aprilu mesecu 2010. godine, govoreći kako je Nissal "jedno od najboljih preduzeća u kome radi 650 radnika", te da će on sve učiniti da država pomogne da se "zadrže radna mesta i prošire poslovi"…

U to vreme, Goran Vuković je već zadužio Nisal sa preko 16 miliona evra, samo prema bankama, a radnicima je već tada dugovao šest plata, tri godine neplaćenih doprinosa za PIO fond, i tri godine neisplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje!

Kasnije se Mrkonjić nevešto pravdao da je bio "loše obavešten", jer mu je Dragan Jovanović, savetnik i bivši generalni direktor Nissala, rekao ono što je on želeo da čuje. Istina je, međutim, znatno drukčija

Znao je Mrkonjić da je Goran Vuković "ličnom inicijativom" u Niš iz Beograda doveo Dragana Jovanovića, prvog generalnog direktora Nissala! Tada je Jovanović obavio najprljaviji deo posla, otpuštanje velikog broja radnika, pa je sa tako ružnom reputacijom kasnije našao uhljebljenje u Ministarstvu za saobraćaj!

Tokom 2012. godine, zajedno sa Milutinom Mrkonjićem biva optužen za korupciju. Krivične prijave MUP-u podnelo je Odeljenje Međunarodnog instituta za bezbednost i praćenje korupcije u javnom sektoru. Odeljenje Međunarodnog instituta za bezbednost za praćenje korupcije tražilo je od MUP-a Srbije da, na osnovu prijave, hitno sprovede istražne radnje i da se oni procesuiraju po zakonu.

Reč je bila o krivičnim prijavama za zloupotrebu službenog položaja i korupciju pri izdavanju međunarodnih transportnih dozvola, a podnete su i protiv bivše šefice Mrkonjićevog kabineta Snežane Zeković.

 

     Vukoviću plaća država, a on ne plaća nikome

 

Umesto sankcija za takvo pljačku i otimačinu u niškom preduzeću Nissal a.d. Goranu i Mitru Vukoviću i njihovoj kriminalnoj bratiji stiže nagrada od strane SNS-a! Gradonačelnik Niša, dr. Zoran Perišić je braći Vuković odložio na dve godine obavezu uplate u fond obaveznog zdravstvenog osiguranja, i tako omogućio nastavak njihove sadističke torture nad zaposlenima.

I dok mu se svaka vlast udvara, Goran Vuković, neizlečivi alkoholičar opsednutim seksom, koji se sa pozicija stečene moći ponaša kao i svaki dojučerašnji bednik, priča po niškim kafanama kako iskorišćava potčinjene mu radnice, kako ih protiv njihove volje seksualno napastvuje i slične gadosti, zbog kojih je neko već morao da ga ukloni, ali, njega politička mafija čuvao kao "zlatnu koku"! Njegov moral tu nije bitan.

On i njegov skandalozni brat Mitar, uništili su 600 porodica u Nišu i okolini, uz obilatu pomoć korumpiranih članova Agencije za privatizaciju, korumpiranog ministra građevine i korumpiranog predsednika niške gradske vlade, koji su omogućili da se na prevaru i uz lažiranu tendersku dokumentaciju i po višestruko nižoj ceni od realne, privatizuje Nissal.

Izvršni direktor direkcije za izgradnju grada, nekažnjeno je, za novac i robu, omogućio stalni priliv novca, konstantno obezbeđujući posao Nissalu. Tako je Vukovićev "biznis" u dužem periodu finansiran od strane države i grada, bez obzira na loše izvedene radove, bez obzira na loš kvalitet robe i enormno probijanje rokova (primera ima puno, a najznačajniji su objekat gradske uprave Niš, Hala Čair, Stadion Čair, Direkcija za izgradnju grada)…

Nadležni inspektorati ne reaguju na bezbrojne nepravilnosti u poslovanju Nissala. Ljudi iz establišmenta uporno prave ustupke Vukoviću, pre svega po pitanju neuplaćenih poreza, poslovanja na crno, neisplaćenih plata, regresa, PIO fonda i neuplaćenih sredstava po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja radnika. Tako su svi oni postali njegovi aktivni saučesnici u kriminalu. Što ih je više, Vuković je mirniji. Kad padne, neće sam pasti.

To je otišlo toliko daleko da je i načelnik Kliničkog centra u Nišu u indirektnoj saradnji sa kumom Gorana Vukovića (veza po njegovom drugom braku, sa izvesnom Tanjom, ili, kako je Mitar Vuković krstio – "Sisatom Tanjom", koja radi u jednom državnom telu i ucenjuju potencijalne izvođače radova na rekonstrukciji zgrade Kliničkog centra u Nišu, kako bi u ceo posao bio uključen Nissal Inženjeringa preko leđa Nissal a.d.).

Da li je Nissal a.d. došao u fazu da, kako tvrdi lažni inženjer Mitar Vuković, novac za osnovne potrebe prikuplja od prodaje starog papira, zarad opšteprihvaćenog trenda štednje? Sudeći po ponašanju braće Vuković, ne bi se reklo.

Kako lažni inženjer Mitar Vuković kaže, "u jeku krize", on sebe i porodicu vodi u Pariz za 1. maj, avionom, i to prvom klasom. A par dana kasnije, Goran Vuković šalje jednog od svojih "ljubimaca" (automobil marke Porsche Panamera) na servis u Italiju, i plaća za tu uslugu najmanje 20.000 evra! On i brat časte sebe platama i do 5.000 evra, bez obzira što zaposlenima duguju plate i pripadajuća primanja za osam meseci. "Ječanje krize" ne dopire do njih.

 

     Samo on živi kao faraon

 

Svakome je u Nišu jasno da je Goran Vuković zlonamerno, manipulišući svojim mlađim bratom Mitrom Vukovićem i jednim brojem slabih, lakomih i moralno oštećenih ljudi, primenio već poznati scenario "kupovine sa lošom namerom".

Oni (braća Vuković i ostali) nisu bili kupci, već trgovci. Nisu pazarili preduzeća da bi radili i unapredili ga, već da bi ga opljačkali. Privatizovali bi firmu, davali u zalog njenu imovinu i uzimali kredite – koji nisu završavali u ulaganjima! Prodavali su gotovu robu svojim firmama (Nissal Inženjering, Nissal Rus, Nissal Anapa...), a na kraju bi preduzeće ostalo bez para i sirovine, ali i s dugovima radnicima, bankama, dobavljačima. Imovina je bila cilj, a ne sredstvo poslovanja. Te je tako u Nissalu a.d. založeno sve osim kućice portira!

Privatizacija je Goranu Vukoviću i njemu sličnima bilo zanimanje. Ako nije tako kako drugačije objasniti propast Nissala a.d. koji nikada u svojoj 50 godina dugoj istoriji, do dolaska Gorana Vukovića, nije loše poslovao?

Pa čak ni devedesetih godina kada je država bila pod sankcijama i u ekonomskoj blokadi. Uvek je, sve do dolaska Gorana Vukovića, prosečna plata u Nissalu a.d. bila bar 20% iznad republičkog proseka, a zadnjih deset godina prosek se kretao od 24.000 do bednih 28.000 dinara sa zakašnjenjem od sedam meseci, uprkos mnogim ugovorenim, odrađenim i u evrima naplaćenim milionskim poslovima u tom periodu kao što su Airport City, Beograd -Stambeno-hotelski kompleks Panorama, Anapa, Ruska federacija – Zgrada vlade Republike Srpske i kompleks zgrada ministarstava Republike Srpske – Merkator centar u Nišu – Aerodrom Morava u Kraljevu – Hotel Dagomys u Sočiju, Ruska Federacija – Poslovni objekat Integra u Banja Luci gde svaki pojedinačno vredi od milion pa do više od deset miliona evra za druge. Plus mnogo drugih ugovorenih, odrađenih i naplaćenih, veoma unosnih poslova, i to sve samo sa jednim od pet operativnih i uposlenih pogona Nissala a.d?!

Koliko je stvarna naplaćena vrednost objekta Panorama u Anapi i poslova ugovorenih preko poprilično mistifikovnog preduzeća Integral Inženjering iz Banja Luke? Kolika je stvarno naplaćena vrednost za radove na rekonstrukciji fasade i enterijera hotela Dagomys u Sočiju, a kolika prikazana?

Kome i za koje uslugu su poklanjani stanovi u vlasništvu Nissala a.d. u ulici generala Tranijea, u ulici Voždovoj i u ulici Milorada Veljkovića Špaje, koji nisu toliko interesantni zbog same vrednosti koliko zbog osoba koje su sada vlasnici tih i nekih drugih stanova nekada u vlasništvu Nissala a.d.? I tako u nedogled…

U međuvremenu, u Nissalu a.d. caruje besparica, kriza, nema sirovine, nema plate, nema PIO, nema socijalnog osiguranja, nema para za putne naloge, voze se vozila stara dvadesetak godina koja se ne servisiraju, koja se voze tako što vozač mora svo vreme da drži nekakav kanap u rukama, kako se auto ne bi ugasio…

Nema para za račune za grejanje, struju, telefone koji se svakog meseca isključuju, pa zaposleni usred zime sede u pogonima i kancelarijama bez grejanja i bez mogućnosti komunikacije sa spoljnim svetom.

U isto vreme, na drugoj strani, Goran Vuković kupuje simbole svoje banditske moći: džip Volkswagen Tuareg, Subaru Outback, Audi A8, Mercedes ML, Porche Panamera, jednu jahtu, veću jahtu, kuću u Grčkoj na Halkidikiju kupuje bratu stan i par automobila (Mazdu 3, Renault Vel Satis, Fiat Punto)…Tačnije, troši novac na luksuziranje kao pijani kockar ili naftna platforma u plamenu.

Nizu generalnih direktora koji se nikada nisu mešali u svoj posao, niti su razumeli čime se Nissal a.d. bavi, već su popunjavali mesto u organizacionoj šemi i nepromišljeno potpisivali donešena im dokumenta, izlažući tako sebe udaru zakona.

Jednom tehničkom direktoru kojeg je Nissal a.d. interesovao samo kao sredstvo za razvijanje svog privatnog biznisa, i drugog, aktuelnog, kojeg Goran i Mitar Vuković koriste kao otirač i kao osobu za vezu sa političkom vrhuškom grada, zahvaljujući vezama koje taj direktor, preko svoje supruge, održava sa njima. Osoba koja uopšte ne razume proces proizvodnje i čije se delovanje svodi na čišćenje fabričkog kruga i sproveđenje u delo sumnjivih i nezakonitih zamisli Mitra i Gorana Vukovića.

Plata sa "korekcijom"

Slike lopovske imperije govore više od hiljadu reči. Tako, na primer, služba obračuna plata u Nissalu ima dve tabele – jednu tabelu sa spiskom plata radnika i drugu sa kolonom "plata sa korekcijom"? "Korigovana plata" je razlika između stvarne i prikazane plate na obračunu, kako bi se izbeglo plaćanje poreza državi!

Osim što driblaju državu, jer imaju političku i mafijašku zaštitu, braća Vuković preko generalnog direktora Neše zvanog Štambilj (čija je omiljena izjava: "Jebeš mi mater, ako ne bude plata u utorak!") ucenjuju i prete radnicima koji su u cilju ostvarivanja svojih zakonom zagarantovanih prava tužili Nissal a.d. Prete im otkazima i protivpravnim slanjem na plaćena odsustva u trajanju od 90 radnih dana godišnje sa 60% plate.

 

     Pitanja za (ne) odgovorne

 

Čemu služe preduzeća "Nissal Rus" i "Nissal Anapa" registrovana u Ruskoj Federaciji? Ko stoji iza tih preduzeća i na koj način se raspolaže novcem sa njihovih računa? Kolika je ukupna vrednost izvedenih radova na objektima Panorama u Anapi, koja je po prvobitnoj ponudi i bez velikog broja dodatnih radova dogovorenih aneksima na prvobitni ugovor, iznosila oko devet miliona evra? Dokle će država, tužilaštvo, sud i policija neprocesuiranje ovog i ovakvih primera i slučajeva pravdati "slabim dokazima" i nedostatkom političkog konsenzusa? Da li te institucije čekaju da im prekršioci sami donesu "jake dokaze", kako bi krenuli u njihovo eventualno procesuiranje?

Zašto svako pitanje postavljeno u vezi privatizacije Nissala a.d. i pljačke i uništavanja tog preduzeća, bilo da je ono postavljeno u samom preduzeću, medijima pa čak i u Narodnoj skupštini Republike Srbije, izgleda kao da je postavljeno u nekoj gluvoj sobi i ne čuje se dalje? Kako to da toliko prozivani Goran Vuković, Mitar Vuković i njihova kriminalna bratija nikada nisu odgovarali za više očiglednih prevara i pljački?

Ako je političko-kriminalni establišment aminovao ovakve metode pljačke u jednom uspešnom proizvodnom preduzeću, koje je u trenutku privatizacije zapošljavalo preko 1.200 ljudi, da li je to signal da i radnici Nissala a.d. krenu prema kriminalu i otimačini kako bi prehranili sebe i svoje porodice? Ili je došlo vreme za ozbiljan obračun radnika sa ovakvom mafijom, po cenu toga da dođe i do krvavih sukoba sa ovakvom državom koja štiti svoje bandite?

Finansijska direktorka Nissala, od kvalifikacija ima samo to da je ljubavnica Mitra Vukovića.

 

   A 1.

Ubijaju sa odobrenjem

Ni do danas nije poznato javnosti u Nišu, od koga su braća Goran i Mitar Vuković i njihov pajtos Neša "Štambilj" Krstić, tražili i dobili saglasnost za postavljanje izuzetno štetne bazne stanice mobilne telefonije u maju 2013. godine na krovu upravne zgrade Nissala a.d. koju je postavila kompanija VIP Srbija?

Da li su pored radnika koji sutra mogu otići iz preduzeća, stanovnici lokalnih kuća oko Nissala a.d. (koji nemaju kuda otići) obavešteni o šteti koju takva stanica ima po zdravlje Ijudi, a posebno dece? Jedna studija nemačkih stručnjaka je pokazala tri puta veću učestalost raka među ljudima koji žive na udaljenosti od 400 metara od GSM bazne stanice, upoređeno sa ljudima koji žive dalje od baznih stanica! Ali, koga to ovde zanima?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

POLICIJA KRUŠEVAC: ČELNICI PU KRUŠEVAC, BAVE SE I POSLOVIMA ZAPOŠLJAVANJA RODBINE, DRUGARICA, PRIJATELJA…

 

Grad Kruševac, već deset godina nema pravog, sposobnog načelnika policije, komandira, niti inspektore kakve zaslužuje. To je jedan od osnovnih motiva zbog kojih grupa kruševačkih policijskih inspektora napisala otvoreno pismo gradonačelniku Kruševca Bratislavu Gašiću, i ustupila ga redakciji kako bi i najšira javnost u Srbiji bila upoznata sa njim.

 

 

“U kruševačkoj Policijskoj upravi (PU), postoji par ljudi koje u žargonu nazivamo ,,slušno odeljenje", u kome rade policajci koje je izabrao načelnik PU Miljan Petrović i čiji je jedini zadatak da prisluškuju telefonske razgovore kriminalaca ali i policajaca, pa i čelnih ljudi grada, među kojima ste i vi. Prisluškivanje se vrši isključivo po Petrovićevom naređenju i uz saglasnost Miloša Perovića, inače načelnik Jedinice za zaštitu svedoka MUP-a Srbije.

Naravno da oni sami ne bi smeli da donose takve odluke da nisu imali apsolutnu zaštitu bivšeg šefa BIA-e, Saše Vukadinovića i njegovog pomoćnika Ivice Petrovića. Ta praksa se nastavila i posle smene Vukadinovića.

Interesantno je i to da je Miljan Petrović svojevremeno u Brusu proneverio dnevnice policajaca, pa je to od strane Saše Vukadinovića i Ivice Petrovića nekako "pokriveno". Ukazano poverenje je uzvratio na taj način što je neovlašćeno počeo da prisluškuje njihove kolege ("neprijatelje") i političke protivnike. To i danas čini za račun istih ljudi.

Kada je po dolasku DSS na vlast 2004. godine, tadašnji ministar policije Dragan Jočić smenio načelnike u svim upravama sem u Kruševcu, smatrajući opravdano da će Vukadinović biti najodaniji poslušnik, osudio je kruševačku a i srpsku policiju na propast. I sve to uz saglasnost Miloša Radulovića, načelnika Rasinskog okruga. Zbog ove odluke, nastupile su skoro nepopravljive posledice…

Svakog dana Miljanovi inspektori u kruševačkim lokalima ili na ulici demonstriraju silu nad građanima, kojima nakon fizičke torture podnose krivične prijave kako bi opravdali svoju bahatost. Javna je tajna da u lokalnoj diskoteci "Duomo" ti isti inspektori sa kriminalcima konzumiraju sve i svašta, a neki od njih imaju i dugovanja u hiljadama evra.

Tkođe nije nikakva tajna da Miloš Perović, preko svoga kuma Ostoje, daje novac pod kamatu, da je u kafani sa još par inspektora u tuči sa takozvanom "Sušinom grupom" polomio jednom od njih ruku, pa su se sutradan mirili, naravno, sve uz odgovarajuće ustupke i usluge…

Miljan Petrović, Saša Vukadinović, Ivica Petrović, Srđan Milivojević i Miodrag Đidić odgovorni su jer su bez ikakvog konkursa i kriterijuma zaposlili oko 90 radnika, ignorišući naredbu ministarstva o zabrani zapošljavanja. Primani su bez adekvatih stručnih kvalifikacija, samo prema naklonosti demokratske stranke.

Miljan je svoju suprugu Sanelu Petrović zaposlio kao sekretaricu komadanta vatrogasne brigade u Kruševcu, a rođenog brata preko Saše Vukadinovića u VPD Kruševac. Načelnik Đurović je svoju suprugu Milicu zaposlio u PS Trstenik, sa rešenjem da radi u PU Kruševac. Miodrag Đidić je preko Miljana i Saše Vukadinovića zaposlio Milenu Ivanović, tužilac Miljko Radisavljević je zaposlio svoju snaju Goricu, inače suprugu bliskog saradnika Miljana Petrovića.

Šef OKP-a Dejan Purić, zaposlio je svoju suprugu Gordanu u PU Kruševac. Miljan je kao dobar sluga DS, zaposlio rođenog brata Filipa i Vesnu, snaju zamenika direktora BIE-e Ivice Petrovića. Načelniku Goranu Spasiću zaposliše i ženu Biljanu. Jedno vreme je putovala sa njime službenim kolima i primala putne troškove, a sada je prebačena u Kruševac. Načelnik PS Aleksandrovac, S. Sebić, doveden je na to mesto od strane Vukadinovića i Đidića kao istaknuti član DS u Župi, a takođe su na čelo PS Varvarin, kao istaknutog člana DS, doveli i načelnika Zorana Ignjatovića.

Vukadinović (uz Miljanovu pomoć) zapošljava i suprugu svoga šofera Ljubiše, koja mu je, za uzvrat, jer ništa nije besplatno, čuvala decu. Ljubiši su kasnije dali i radno mesto sa nekom višom školom za ispitivača u auto školama.

Saša Vukadinović je nekada stanovao besplatno u stanu Aleksandra Andrejića zvanog Kareli, pa je u znak zahvalnosti planirao da i njegovu suprugu da zaposli u PU Kruševac! Svom školskom drugu, Igoru Tomiću dao je radno mesto pomoćnika komandira u saobraćajnoj policiji, pa mu je i suprugu Slađanu zaposlio u PU Kruševac.

Svojoj školskoj drugarici Danijeli Gajić Stevović dao je mesto inspektora za privredu u PS Trstenik, a svojoj školskoj drugarici Ivani Milošević, čiji je suprug visoki funkcioner DS u Kruševcu, dao je mesto šefa kadrovske službe.

Komandiru PI u Varvarinu, Draganu Tatareviću, zaposlili su i sina i kćerku. Visoki oficir saobraćajne policije Gordan Jovanović je preko DS i Vukadinovića, zaposlio suprugu i sina. Miljan Petrović je primio sina bivšeg predsednika SO Varvarin, Vladana Čabrića, inače člana DS.

Takođe je preko DS i Vukadinovića na posao primljen Srđan Jovanović rođeni brat Nebojše Jovanovića, koga su iz PU Kruševac odveli u carinu Miodrag Đidić (državni sekretar u Ministarstvu finansija) i Ivica Petrović.

Svi su najbližu rodbinu i supružnike zaposlili na fina mesta a samo retki su morali to i da "zarade". Tako je policajac Stanislav Petrović prinuđen od strane načelnika Saše Đurovića da kreči prostorije u PU KŠ, kako bi mu kćerku zaposlili za stalno. Čim je to odradio, za svoj rad je od strane načelnika Slavenka Ivezića bio nagrađen od 10 do 20 procenata na platu.

Takođe na urgenciju Slavenka Ivezića, primljena je na posao Ana Milosavljević, kćerka njegovog bliskog saradnika Gorana Milosavljevića.

Na kraju, valja podsetiti da je Saša Vukadinović bez ijednog radnog dana staža u struci, postao prvi čovek ovdašnje policije! Godinu dana je bio pripravnik-načelnik, a čak dva puta vanredno unapređivan kao pripravnik. A za šta, ni sam on ne zna!

U to vreme je zaposlio svog kuma Srđana Stevanovića, kao vatrogasca u vatrogasnoj brigadi, koji se pre toga intezivno družio sa članovima "Jotkine grupe" u Kruševcu. Urgirao je da se njegov ujak Momir Minić postavi na mesto komandira saobraćajne policije, bez škole. Njegova rođena sestra Emina, koja je direktor Rajfajzen banke u Kruševcu, stoji iza privatizacije preduzeća Cepak koje je kupio Aleksandar Andrejić zvani Kareli…

Žalosno je u svemu ovome što svi ćute, čak i predstavnici sindikata, Goran Pavlović, Zvonko Lazarević i Milan Spasić. A ćute samo zato što su događaji i ličnosti realni, lako proverljivi, i što nije lako suočiti se sa činjenicama.”

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

U SRBIJI: TUŽNE SUDBINE ZLOUPOTREBLJENE OD STRANE DRŽAVNIH INSTITUCIJA

 

Službenici Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, obmanuli su najugroženije prognanike iz Hrvatske, pozivajući ih da konkurišu za dobijanje stanove. Neki od pozvanih su teški invalidi, imaju bolesnu decu, ali su ih službenici Komesarijata ipak skinuli sa rang liste, a stanove počeli da dele između sebe!

 

          Vuk Stanić

 

Konkurs za dodelu stanova najugroženijim izbeglicama iz Hrvatske, koji je raspisao Komesarijat za izbeglice Republike Srbije, probudio je nadu kod mnogih porodica koje godinama žive u neljudskim uslovima. Ali, službenici Komesarijata su takve nade brzo ugasili i stanove počeli da dele kako njima odgovara.

U Srbiju su mnogi stigli na traktorima, traktorskim prikolicama i starim automobilima. Sa sobom su neki od njih poneli stvari koje su im stale u jednu ili dve plastične kese. Iza sebe su ostavili svoje domove, poginulu braću, očeve. U Srbiji im je data sloboda da žive bedno. Milioni evra odvojeni su iz budžeta za rešavanja statusa izbeglih porodica od 1995. godine do danas. Isto tako, milioni evra stigli su i iz inostranstva. Veći deo novca nikada nije stigao do onih kojima je namenjen.

Obmanuli su nas da konkurišemo i da se iscrpljujemo, terali su nas da prikupimo obimnu dokumentaciju, a onda su one koji ispunjavaju uslove za dobijanje stana skinuli sa liste bez objašnjenja, pričaju oštećene izbeglice iznoseći do detalja maltretiranja kroz koje su prošli u razgovoru sa novinarom Tabloida.

Oni navode da su sa liste sistematski skidane porodice palih boraca, učesnika rata, ratnih invalida, porodice koje imaju decu na redovnom školovanju. Kao primer lošeg ophođenja prema prognanicima, oni navode slučaj Boška Blagojevića kome je supruga umrla od raka, dok mu je dete ometeno u razvoju.

Proveravjući njhove navode saznali smo da Blagojević i danas kao samohrani otac, sa detetom živi u trošnoj kući u Vojvođanskoj ulici u Beogradu.

Sa druge strane, stanove namenjene ugroženima dobile su službenice Komesarijata Mulija Marković i Marica Šarac.

Mulija Marković je morala da podnese ostavku na funkciju pravnika u Komesarijatu za Izbeglice, pre rešavanja stambenog pitanja da bi izbegla sukob interesa. To važi i za ostale radnike koji su dobili stan na konkursu.

Prema zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije funkcioner ne sme da vrši funkciju da bi stekao pogodnosti za sebe, što znači da je protivzakonito da zaposleni radnici Komesarijata za izbeglice konkurišu, a potom između sebe dele stanove namenjene najugroženijima, objašnjavaju naši sagovornici. Prema njihovim rečima Mulija Marković je organizovala izbacivanje izbeglica iz stanova u Ustaničkoj ulici koji su dodeljivani na konkursu.

– Konkursu je raspisan za dodelu stanova u Ustaničkoj 244 G, iz te zgrade nas je službenica Komesarijata Mulija Marković izbacivala sa obrazloženjem da su stanovi tehnički nespravni. U tenutku kada se službenica Komesarijata Emilija Ergić uselila u stan u Ustaničkoj 244 G., zgrada je iznenada postala tehnički ispravna, pričaju naši sagovornici.

Ovo je tek delić od silnih zloupotreba državnih organa, koje se redovno dešavaju prema našim građanima (naši smo , a ovo se dešava; a šta bi tek bilo da smo tuđi?!!), čija je perspektiva života i ovako ograničena i zavisna od “humane” pomoći države

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

EDB APEL: STANJE U ELEKTRODISTRIBUCIJI BEOGRAD JE RAVNO PLJAČKI BEZ PRESTANKA

 

        Inženjeri Elektrodistribucije Beograd o nezapamćenoj pljački i rasturanju imovine

Pišemo u ime nekoliko stotina radnika PD „Elektrodistribucija Beograda" iz Beograda , a sa ciljem da se sačuva državna imovina i elektroenergetski objekti visokog napona, koji su od posebnog značaja za bezbednost zemlje. Molimo vam se da objavite zloupotrebe koje su godinama unazad direktori i njihovi saradnici, radi svojih ličnih interesa i pljačke državne imovine.

 

 

Brojne su zloupotrebe u oblasti javnih nabavki , gde su milionske vrednosti utrošene za nabavku elektroopreme, koja je nabavljana za 20 godina unapred, a ne koristi se i onda otpisuje, jer su tehnologije uznapredovale, i samo su u nekoliko trafostanica ugrađene, i to kobajagi „Simens" oprema, koja se proizvodi i u našoj zemlji.

Remont elektroenergetskih objekata se površno odrađuje, tako da se samo potpisuje dokumentacija da je prema tehničkim normativima ista urađena, što i sami radnici koji to rade navode.

Neki poslovi su zaključeni 2009, godine sa firmom Progalvano, čiji direktor je brodovlasnik i vlasnik drugih firmi koje nikako ne posluju kao napr. Fabrika tepiha Proleter Zrenjanin koja ne radi preko 15 godina a fabrički krug se izdaje u zakup.

Isplaćeno mu je tada 17.500.000 dinara a posao do danas nije izvršio prema ugovoru. U EDB postoje četiri sindikata koji imaju kancelarijski prostor, službeni auto na neograničeno vreme i mesto kretanja, što ste tada i pisali, a istovetna je situacija i danas. Imaju otvorene blanko račune u restoranima , a direktori besplatne odmore u Vili „Žunić" na Zlatiboru, i druge atraktivne lokacije ćerki firmi EPS-a, provrednih društava za usluge: Kostolac, Kolubara, Đerdap itd.

Neki od predsednika sindikata po treći put se bira na mandatni period od 4 godine, iako je to protiv statuta i drugih normativnih akata. I dalje splav jednog sindikata funkcioniše, a sagrađen je parama EDB, a vlasništvo privatne firme.

Drugi sindikat se bavi investicionom stambenom gradnjom u Rakovici, i prodajom stanova. Kao da je registrovana EDB i za visokogradnju u stambenoj oblasti.

Treći sindikat vodi radnike na turističko putovanje u Grčku, a radnici stignu do Pančeva, i dalje nema vožnje “otkazao prevoznik“ ili je MUP uskratio dozvolu prevozniku da vozi putnike sa neispravnim autobusom

Primaju se radnici neproizvodnih struka, i deca direktora i njihovih saradnika, a ostali uz novčanu naknadu. Prvo preko studentske zadruge koja služi kao servis EDB, gde se vode radnici, opremu i obuku obezbeđuje EDB, i pozamašan procenat uzima zadruga (koja je registrovana na stambenoj adresi) u Beogradu.

Mnogi radnici kada odu u penziju preko zadruge sklapaju ugovore o povremenim i privremenim poslovima za elektromonterske radove, zašta primaju i penziju i novčanu naknadu. Radnici EDB praktično nemaju šta da rade.

I novoprimljeni radnici posle godinu dve dana ne mogu da obavljaju poslove elektromontera, jer se oglašavaju od strane medicine rada Doma zdravlja Vračar, kao radnici koji ne mogu da rade na visini i ograđenom prostoru! Takva je kadrovska politika u EDB.

Vrše se adaptacije i rekonstrukcije poslovnih objekata npr."Slavija" koja je trebalo da se završi ugovorom kako je navedeno za 90 dana. Tih 90 dana traje godinu i više dana , a preko planirane vrednosti troškova za adaptaciju utrošeno je preko 100 puta više novca i nova oprema ugrađena pre dve-tri godine je demontirana, i bez evidencije sklonjena u neke od privatnih magacina. Milionske vrednosti se troše na rekonstrukciju istog objekta, a da niko ne pokrene postupak opravdanosti utroška finansijskih sredstava.

Rade se projekti rekonstrukcije uz veliku nadoknadu objekta Masarikove, zatim objekta u Rakovici, koji treba da se seli s obzirom da je na privremenoj lokaciji, kao i svih drugih poslovnih objekata a minimum se ulaže u elektroenergetska postrojenja koja su vitalna za delatnost EDB.

Izdati su prostori u elektroenergetskim objektima za reklamiranje firmama Megapolis i Akvakvatro iz Beograda, od kojih se naplaćuje mesečno minimalna novčana naknada za prostor koji koriste .

Nigde u svetu nećete naći da u trafostanici privatnik ulazi i postavlja gde on hoće reklamu, bez saglasnosti vlasnika. Usluge vrše privatne firme iz Beograda SZR „Jugoslavija", „Eurocnotravac", 14 Septembar Užice, Elektroizgradnja Bajina Bašta, PD „Elektroizgradnja Beograd" iz Beograda , koja kao ćerka firma dobija najviše poslova, a iste izvode podizvođači.

Jedan od direktora te firme je Nebojša Banković i Dragan Mostić, brat supruga ministarke zdravlja Slavice Đukić Dejanović, koji su kupili firmu „Zastava elektro" iz Rače, koja je godinama štrajkovala, a i danas mnogo radnika je ostalo bez posla.

Oprano je na milione dinara za poslove koji se po dva puta naplaćuju kao naprimer „Eurocrnotravac" koji milionske sume naplaćuje za seču granja.

Stan se dodeljuje u zakup radniku koji ove godine ide u penziju, a živi sa suprugom i ćerkom, a preko 28 godina ima kuću u Sivoj steni 1-a na Voždovcu.

Dobiti elektroenegetsku saglasnost za objekat koji se gradi, ili odvajanje je uvek bio problem. Ali kada se obratite određenim radnicima zaduženim za ovu oblast, možete rešiti uz novčanu nadoknadu.

Znala se tarifa po predmetu, pa čak i daktilograf da bi vam ubacio u rešenje podatke, uzimao je po 10 evra, ako li ko tek ostali u lancu. To vam je danas „Elektrodistribucija- Beograd", gde se koriste putnička vozila u privatne svrhe da niko do danas nije izvršio procenu troškova.

Bila je do pre 17 godina služba unutrašnje kontrole, sa odeljenjem materijalno-finansijske kontrole i tehničke kontrole, koja je te poslove uspešno obavljala. Ali u doba direktora Branislava Uskoković ukinuta, što je svakako i odgovaralo upravi EDB-a, da bih lakše mogla da prikrije pljačku najjače distribucije u Srbiji.

Tada je šef računovodstva bila Vukica Radulović , supruga Slobodana Radulovića direktora C-marketa, a njegov brat Milutin Radulović bio je zamenik direktora Uskokovića. Iz tih razloga objekti za distribuciju električne energije, neki još od 1948. godine, nisu rekonstruisani, pa očekujte uredno napajanje električnom energijom građana i prioritetnih potrošača, pogotovo ako naiđu okolnosti da se parališe saobraćaj snežnim padavinama i temperaturama ispod 20 stepeni.

Stari i dotrajali vozni park će sigurno doprineti haotičnoj i vanrednoj situaciji. I dosta toga još da ne nabrajamo.

(Grupa inženjera Elektrodistribucije Beograd)

Kakvo li je tek stanje u ostalim Elektrodistribucijama u unutrašnjosti Srbije?! Možda to reši ministarka Zorana…

 

© Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: