Архива

Posts Tagged ‘kako’

NESAVESTAN DUŽNIK: PRIJATELJU DOKTORU (NE)TREBA POZAJMITI NOVAC

24. јануара 2014. Коментари су искључени

 

Slučaj doktora Miće Đuričića, beogradskog lekara koji je svoju profesiju zamenio za profesiju prevaranta, rečito govori u kakvom se stanju nalazi srpsko zdravstvo, i kako je lako postati bogat u zemlji bez zakona i institucija. Iako je do sada prevario banke i prijatelje za 12 miliona evra, još nije izveden pred sud, a presude donete protiv njega samo su mrtvo slovo na papiru. On je srećan zbog toga, i nastavlja sa prevarama.

 

          M. Hadžić

 

Doktor Mićo Đuričić je lekar po struci, plastični hirurg po specijalizaciji. Profesor univerzitetski, po tituli, kako se predstavlja, i po tome ga znaju njegovi pacijenti, prijatelji i žrtve. Mera Đuričićevog života je besprizornost! Kao lekar koji je otvorio polikliniku za plastičnu hirurgiju, Đuričić je upoznao mnogo ljudi. A ko dođe kod doktora na glasu, ima da plati.

I Đuričićeva supruga je profesor univerziteta, na Stomatološkom fakultetu u Beogradu. Kosovka Obradović Đuričić je drug Mićina žena, ali je prva u prevari. Pozivajući se na svoje poslovne projekte, doktor Đuričić je od prijatelja pozajmljivao desetine i stotine hiljada evra, samo da polikliniku dovrši, da “uđe u biznis“. Kada bi se žrtva “drznula“ da zatraži pozajmljeni novac, “uvaženi“ doktor bi im drsko odgovarao:

“…Šta hoćete vi zelenaši, da mi uzmete život!“, mada su očajnici tražili da im doktor, kao prijatelj, vrati samo ono što im je, na prevaru, uzeo kao beskamatnu pozajmicu. Na taj način je doktor sa skalpelom otvorio Polikliniku "Galathea" u ulici Mihaila Avakumovića u Beogradu. Od banke je uzeo kredit od pet miliona evra, u kešu! Zgradu klinike je založio kao hipoteku, uzeo novac i napravio drugu zgradu, na prestižnom mestu, u šumi, gde je gradnja zabranjena, u Ulici Baje Pivljanina broj 8, odmah pored Belog dvora!

Banka je izvisila, jer zgradu koja je namenski građena kao poliklinika, nema kome da proda! Sada banka nudi Đuričiću da otvori i u njoj polikliniku, pa da vraća kredit. Ali, doktor sa skalpelom nikom ne vraća novac. Njemu je strast uzimanje.

Prvo mesecima proučava prijatelje, njihove lične, porodične i imovinske prilike, i onda, kao što zmija proguta žabu, tako i doktor, gradeći pred prijateljima priču o svojim investicijama i problemima sa “zelenašima“, pripremi prijatelja za odstrel. Na dva meseca mu uzme do poslednje pare. Onda ih potpuno zaboravi. Biće novca, poverova ovca.

“Zapalio sam dve banke, uzeo sam im devet miliona, i srećan sam zbog toga" – hvali se doktor Đuričić.

On nije prevario samo banke. Više od 400 prijatelja, dakle svi oi koji su sa njim radili, družili se, ili su bili njegovi pacijenti, “pozajmilo“ je Mići i njegovoj supruzi.

Protiv Miće Đuričića podneto je više krivičnih prijava, kojim ga njegovi bivši prijatelji optužuju da im je uzeo novac na zajam, sve do poslednje pare, i da više ne želi da ih vidi. Svu imovinu prepisao je na kćerku, koja je operska pevačica u Narodnom pozorištu u Beogradu, a najveći deo para je izneo u Švajcarsku. Tužilaštvo je sve prijave odbacilo kao neosnovane. Prevara u Srbiji nije kažnjiva.

Tomislav Kilibarda je na čelu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koje stoji iza odluka o odbačaju krivičnih prijava protiv plastičnog hirurga Đuričića. Oni koji su, verujući na reč, ugled i zvanje gospodina Đuričića, pozajmili mu svoj ušteđeni novac, “samo na par dana“, morali su da potroše novac i na sudske takse, da dobiju spor koji ne mogu da naplate.

Usluge u poliklinici doktora Đuričića su dvostruko skuplje od onih koje pružaju duge klinike. Doktor ne koristi skalpel. Za njega operišu kolege sa VMA. On zgrće kajmak. Svaki njegov pacijent je i potencijalna žrtva, uvek u opasnosti da mu doktor, na par sedmice, uzme stotinak hiljada evra.

U njegovim predstavama za javnost, sve je obrnuto. Doktor sa skalpelom sebe slavi pa kaže kako je "…Krajem avgusta (26-28.2008) Bolnica Galathea bila mesto na kome su se okupili najbolji hirurzi iz regiona".

Naravno, sebe stavlja na prvo mesto: "…Dr Mića Đuričić, prof. dr Marijan Novaković, prof. dr Uroš Ahčan -Slovenija, dr Franc Planinšek -Slovenija, doc. dr Davor Mijatović -Hrvatska i dr Luiz Toledo -Brazil, da prisutnim hirurzima pokažu napredne tehnike argumentacije i rekonstrukcije dojki (prvi i drugi dan) i male estetske intervencije na licu (treći dan). Biće to, reče Đuričić, IX R.A.P.S, institucija koja je obeležila razvoj plastične i estetske hirurgije u Srbiji u poslednjih deset godina!"

I ko ne bi prijatelju, ovakvo predstavljenog u javnosti, pozajmio novac, da dovrši svoje (ne)delo. Pažnja: doktor Đuričić i dalje vara. Ne dajte mu svoj novac. Zdravstvena inspekcija ne svraća u polikliniku u kojoj operiše, a ne bi smeo, jer klinika zato nema dozvolu.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

IZVLAČENJE PARA IZ SRBIJE I BANKARSKA POVIŠICA U ZAMENU ZA ĆUTANJE ZBOG MOBINGA

3. децембра 2013. 1 коментар

 

Dok prema zvaničnim bilansima Societe Generale Banka u Srbiji posluje pozitivno, ona u suštini svake godine gubi milione evra. Saradnici banke koji su otkrili ove mahinacije bili su progonjeni i otpuštani samo zato da bi bivši direktor Antoan Tusen mogao da dobije unapređenje. Ni novo rukovodstvo banke ne pokazuje interesovanje da istraži ovu aferu, jer i ono odlično zarađuje izvlačenjem para iz siromašne Srbije. a o svemu je u međuvremenu obavešten i Prvi osnovni sud u Beogradu..

 

          Milan Malenović

 

Jedna od najvažnijih službi u svakoj, pa i u Societe Generale Banci (SGB) u Srbiji sačinjavaju interni revizori zaduženi za detaljnu kontrolu rada cele banke i svih njenih filijala. Interni revizori imaju svog šefa koji je direktno podređen predsedniku izvršnog odbora, što je u rangu generalnog direktora u vanbankarskom sektoru. Sadašnji predsednik je Francuz Frederik Koan, dok je njegov prethodnik na tom mestu bio Antoan Tusen, takođe francuski državljanin.

Tusen je u međuvremenu napustio Srbiju, iako ovde još uvek ima aktivno privredno društvo. Upućeni funkcioneri SGB-a tvrde da je upravo preko ovog Tusenovog preduzeća u inostranstvo plasiran deo kapitala kojim banka raspolaže u Srbiji.

Dok je direktorovao Tusen, na mestu šefa Službe interne revizije u periodu od 2009. do 31. marta 2013. bila je Jovana Stevanović, žena koja je imala paničan strah od ljudi koji su stručniji od nje. Jednom saradniku u Službi Olegu Grbiću nije produžila radni ugovor samo zato što je imao višegodišnje iskustvo u bankarskoj reviziji. O svemu šta je doživeo radeći za SGB on je pismeno obavestio direktora Tusena, ali ovaj ništa nije preduzeo. Grbić je u međuvremenu prešao u Ministarstvo finansija gde je rukovodilac grupe za internu finansijsku kontrolu.

Jednu saradnicu je gospođa Stevanović godinama maltretirala na najrazličitije načine u nadi da će ona, budući da nije mogla da bude otpuštena jer ima stalni ugovor o radu, samoinicijativno napustiti banku. Mobingovana žena je, takođe, za razliku od Stevanovićke bila izuzetno dobro obučena za posao internog revizora. Šefica je išla dotle da je čak i seksualno uznemiravala svoju službenicu!?

Svi u banci su ovo znali, ali su ćutali. Tusen je jednoj službenici koja je uplakana došla da mu se žali na maltretiranje koje doživljava od Stevanovićke ponudio povišicu u zamenu za ćutanje.

Zavera ćutanja u vrhu banke išla je dotle da je šefica Službe interne revizije, Stevanovićka, o trošku banke bila poslata na psihijatrijsko lečenje ne bi li smanjila svoju agresivnost.

Jedna od osoba koje su svim silama štitili Jovanu Stevanović je i Vesna Marković, generalna sekretarka u banci, zadužena upravo za zaštitu zaposlenih od mobinga?! Markovićka ima samo završenu srednju školu, ali ocenjuje rad drugih zaposlenih, čak i doktora nauka.

U međuvremenu je Stevanovićka, istina, sklonjena sa mesta šefice službe interne revizije, ali tako što je dobila – unapređenje! Zbog čega je ova žena godinama uživala zaštitu vrha banke? Zbog toga što je umela da ćuti o marifetlucima direktora, ali i celokupne kompanije, kao i da na ćutanje primora svoje zaposlene.

Interni revizori po prirodi svog posla imaju uvid u sve transakcije, ali i u podatke o svakom zaposlenom banke. Njima nije teško da utvrde kako se u SGB-u nemilice krše zakoni ne samo Republike Srbije, već i cele Evropske Unije. Sve žene zaposlene u ovoj banci imaju niže plate od svojih muških kolega zaposlenih na istim pozicijama, a što je suprotno Zakonu o zabrani diskriminacije.

Na jednom sastanku kod direktora Tusena zaposleni su izneli probleme koje imaju sa Stevanovićkom i dobili odgovor da je ona – nesmenjiva. Tusen je to obrazložio činjenicom da upravo predstoji njegovo unapređenje i odlazak na neku višu funkciju izvan Srbije i da bi mrlju na njegovoj karijeri predstavljalo kada bi rukovodstvo u Parizu saznalo da on na jednom tako značajnom radnom mestu pune tri godine drži psihijatrijski slučaj.

Još početkom ovog veka jednom značajnom klijentu, koji je tražio kredit, tadašnji direktor SGB-a Goran Pitić (ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi premijera Zorana Đinđića) objasnio je: "Mi nismo došli u Srbiju da uložimo novac, već da ga iz nje izvučemo." Pitić je još uvek predsednik Upravnog odbora ove banke.

Veliki broj funkcionera SGB-a ima privatne firme registrovane na najbliže članove porodice. Tim preduzećima banka odobrava kredite iako zna da nisu u stanju da iste vrate, a zatim se novac prebacuje u inostranstvo, na privatne račune zaposlenih, ali i u filijale SGB-a.

Na taj način se pare sasvim legalno izvlače iz srpske podružnice Societe Generale Banke. I ovo je, kao i mnogo šta drugo, moralo da bude poznato internim revizorima, ali ih je terorom na ćutanje primoravala Jovana Stevanović, uz podršku direktora i generalnog sekretara banke.

Deo zaposlenih je o svemu već informisao Prvi osnovni sud u Beogradu i sada se čeka njegova reakcija. Čak i ako bi podmićeni tužioci i sudije u Srbiji odustali od krivičnog gonjenja, centrala banke u Parizu, već opterećena raznim aferama u samoj Francuskoj, morala bi da reaguje i posmenjuje direktore svog srpskog predstavništva. U svakom slučaju, došlo bi do novog zemljotresa u bankarskom sektoru Srbije, kao kada su u stečaj otišle Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

KOMGRAP PRODAT, STEČAJ SUMNJIV, RADNICI NA ULICI, DOBITNICI ZADOVOLJNI

21. новембра 2013. 1 коментар

Bivši direktor BIA, Rade Bulatović i bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske, Darko Matijašević bili su članovi upravnog odbora HK Komgrap, firme koja je dovedena na prosjački štap, potom je kriminalno privatizovana, a danas se nalazi u sumnjivom stečaju.

            Vuk Stanić

Holding Korporacija „Komgrap“ A.D. Beograd (Komgrap) osnovano je 1945. godine kao Komunalno građevinsko preduzeće grada Beograda. Sredinom osamdesetih godina bili su jedna od najvećih građevinskih kompanija Istočne Evrope.

Prema urbanoj legendi, Komgrap je posedovao toliko vozila i građevinskih mašina, da kada bi ih poređali jednu do druge kolona bi bila od Beograda do Splita. U stvarnosti mašine ove firme su bile uposlene na gradilištima u Istočnoj Nemačkoj, Sovjetskom Savezu, Zambiji, Poljskoj i u svim republikama bivše SFRJ.

Sankcije Saveta Bezbednosti UN, satrle su poslove ove firme u inostranstvu, dok je raspad Titove Jugoslavije desetak narednih godina onemogućio slobodno raspolaganje imovinom ove firme u bivšim republikama.

Imovina Komgrapa i jedanaest zavisnih firmi koje su činile holding je pred privatizaciju Juna 2007. godine procenjena na 130.000.000 evra. Nakon procene firma je u sumnjivom tenderskom postupku prodata za 4.300.000 evra firmi Integral inžinjering“ iz Laktaša u Republici Srpskoj (Integral).

Integral je vlasništvo biznismena Slobodana Stankovića iz Republike Srpske. Stanković je preuzeo i obavezu da osim novca koji je platio za Kongrap u tu firmu investira i 4,3 miliona evra. Danas se Komgrap nalazi u stečaju, a 4,3 miliona svežeg kapitala u firmu nikada nije stiglo.

Petog oktobra predsednik Vlade Srbije, Zoran Đinđić je saopštio je da privatizacija mora da se sprovede, dok poreklo kapitala nije bitno, priča predsednik sindikata Nezavisnost Komgrap-Makiš, Radovan Stoković.

Stoković kaže da su ove reči motivisale rukovodstvo Komgrapa da započnu sa štetnim ugovorima, otuđenjem imovine i drugim malverzacijama.

-Malverzacije našeg rukovodstva su dovele toga da je Komgrap polako počeo da gubi imovinu, poslove, kvalitetne radnike i kredibilitet, priča Stoković.

On kaže da je firma sistematski uništavana iznutra, ali da je i pored sve pljačke u jednom trenutku raspolagala novčanom masom od 150.000.000 (sto pedeset miliona).

Sto pedeset miliona zdrave novčane mase prebačeno je na firmu „Daka“ u Kosovskoj Mitrovici čiji je vlasnik Idriz Šija, priča Stoković. Istovremeno je imovina Komgrapa, stavljana pod hipoteku dok je novac od kreditnih partija podeljen razno raznim firmama po Srbiji.

Na računu su zadržavali tek koliko je potrebno za dnevnu likvidnost. Radnicima su retko isplaćivane zarade, pa su u trenutku kada su se odlučili da podnesu tužbu zbog ne isplaćenih zarada od Komgrapa potraživali 134 plate!

Od petog oktobra pa do stečaja Komgrapa u Upravnom odboru i menadžmentu ove firme rado su sedeli ljudi povezani sa policijsko bezbednosnim strukturama, slabije poznati političari i ljudi osumnjičeni za malverzacije u privredi.

Neka od imena koja su prošla kroz upravni odbor i menadžment Komgrapa su:

Bivši Direktor BIA, Rade Bulatović. Bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Darko Matijašević, bivši zamenik generala Radovana Stojičića Badže Miodrag Zec, javnosti su manje poznati ali ne i manje uticajni komgrapovci, Draško Pašić, Biljana Todorović, Aleksandar Milutinović, Bojan Radovanović.

Svima njima bile su interesantne lukrativne nekretnine koja se nalaze u vlasništvu Komgrapa među kojima su najpoznatije: upravna zgrada od 5000 metara kvadratnih u Beogradu na Terazijama broj 4. Na toj lokaciji kvadratni metar poslovnog prostora prodavan je i za 5.000 evra po metru kvadratnom, tako da je vrednost samo te jedne zgrade dvadeset pet miliona evra!

U strogom centru Beograda gde se nekretnine prodaju po paprenim cenama Komgrap poseduje i zgradu na uglu Kosovske ulice i ulice Majke Jevrosime površine 4.000 metara kvadratnih (20.000.000 evra)

Za ove nekretnine bio je izuzetno zainteresovan bivši direktor BIA, Rade Bulatović, dok je sedeo u Upravnom odboru Komgrapa.

Na Banovom Brdu Komgrap raspolaže sa 5000 m2 na Šumadijskom trgu, u Makišu imaju plac od osam hektara na kome je proizvodna hala od 300m2, poslovni prostor u Kijevu od 1000m2.

Posle petog oktobra, a pre privatizacije firma je posedovala 2000 stanova u raznim delovima Beograda, kojih danas više nema u knjigovodstvenom stanju.

U Obrenovcu pored Beograda, nalazi se plac Komgrap transporta koji sada pod sumnjivim okolnostima koristi firma Banbus. U ovom mestu Komgrap poseduje i fabričku halu ciglane koja zauzima 3000m2, nalazište gline koja je korišćena za proizvodnju cigle i desetine hektara zemlje u Mislođinu. U Sokobanji u vlasništvu Komgrapa bio je hotel Zdravljak sa više stotina ležajeva. Mnogo imobilija Kongrap poseduje i u bivšim republikama SFRJ.

Kongrap je imao i veliku pokretnu imovinu širom planete.

Veliki deo te imovine ilegalno je preknjižen na druge firme povezane sa nekim ljudima iz menadžmenta i novim vlasnicima.

-U Ukrajini, samo na jednom gradilištu imali 40 velikih dizalica, koje jednog trenutka više nisu bile u knjigovodstvenom stanju, priča Stoković. Koji tvrdi da je u Ukrajini opljačkano mnogo Kongrapove imovine. Interesantno je istaći da je bivši šef BIA i bivši član upravnog odbora Kongrapa, Rade Bulatović otišao za ambasadora Ambasadora baš u Ukrajinu!

Od Stokovića pokušavamo da saznamo više o tome ko je šta prisvojio od Komgrapove imovine. On nam kaže:

-Znamo da je Imobilija na uglu ulica Kosovska i Majke Jevrosime preknjižena na ćerke vlasnika Integrala, Stankovića, koji je u krajnje sumnjivoj privatizaciji postao zvaničan vlasnik Komgrapa.

Stoković priča da je prilikom formiranja tenderske dokumentacije za prodaju Komgrapa veliki deo imovine sakriven u papirima. Potom je kaže formirana tenderska ponuda od strane firme „BS-konsalting“, koja je tu ponudu opet pripremala saradnji sa firmom „Ces mekon“, poznatoj po tome što je u njoj ima vlasnički udeo bivši predsenik Vlade Mirko Cvetković.

Agencija za Privatizaciju je prihvatila tendersku ponudu kako su je pripremili „BS-konsalting“ i „Ces Mekon“.

Zanemarili su činjenicu da su ugledni ekonomisti istu firmu procenili na 130 miliona evra i to bez uvida u vlasnički kapital u inostranstvu. Tender je raspisan i Komgrap je zajedno sa jedanaest zavisnih preduzeća prodat za 4,3 miliona evra.

Stanković vlasnik Integrala iz Laktaša tako je postao i vlasnik Komgrapa, priča Stoković i kaže, da je Stanković umesto da investira 4,3 miliona evra, bez ikakvih odluka, a po nalogu „Upravnog odbora“ Komgrapa odmah isekao mašine ogromne vrednosti u svim halama u fabrici „Komgrap Makiš“ i iste prodao kao staro gvožđe.

Mašine su bile u radno ispravnom stanju, neke su vredele i više miliona evra. Prodate su uz obećanje da će tim novcem izmiriti zaostale obaveze prema zaposlenima. Imovina je prodata obaveze prema zaposlenima nisu izmirene, priča Stoković i kaže da je trenutno ne moguće precizno odrediti ko je razgrabio šta od imovine Komgrapa, pošto je firma otišla u stečaj.

Načina na koji je Komgrap otišao u stečaj je krajnje čudan i otvara pitanje ko je šta hteo da prikrije takvim stečajem.

-Kada su razgrabili imovinu, izbacili radnike na ulicu, od 14.000 zaposlenih u firmi je radilo još samo 14 radnika, odlučili su da proglase stečaj. Našli su radnika kome su dugovali 7.500 evra plata i doprinosa. Draško Pašić iz menadžmenta mu je dao 2.000.000 dinara neophodnih za kotizaciju i pokretanje stečajnog postupka. Nakon te uplate, sud je pristao da po osnovu duga od 7.500 evra pokrene stečaj nad „Holding kompanijom Komgrap„, priča Stoković i kaže da je stečajni sudija Marica Đukić donela rešenje na kome piše krajnje čudna rečenica: „Nikakva pravna radnja ne može poništiti rešenje o stečaju!“.

Ovom rečenicom, sudija je praktično rekla da će Holding koji još uvek poseduje nekretnine vredne više desetine miliona evra, morati da ostane u stečaju zbog duga od 7,5 hiljada evra!

-Ipak čini se da je nakon poslednje održane rasprave u sudu i sudiji Đukić postalo jasno koliko je takva rečenica besmislena, kaže Stoković.

Sa druge strane, u senci beogradskog stečaja, imovina Komgrapa u bivšim republikam SFRJ se ubrzano rasprodaje i prenosi na pravna lica ljudi koji su bili povezani sa poslovanjem ove firme.

Bivši menadžeri Komgrapa Darko Matijašević, Draško Pašić i Biljana Totodorović već su uspešno odvojili banjalučku podružnicu Komgrapa. Počelo je izdvajanje zavisne firme Komgrap mont u Podgorici i Komgrapa u Zagrebu, dok Komgrap Budva posluje nezavisno iako je papiru, vlasništvo Komgrap Holdinga iz Beograda.

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SPREČENA ILI ODLOŽENA, MOGUĆA EKOLOŠKA KATASTROFA BALKANA!?

18. новембра 2013. 7 коментара

 

Prema informacijama iz diplomatskih izbora, a u vezi uništenja hemijskog oružja na teritoriji Albanije u rejonu Elbasana, a koje je predala Sirjiska vlada UN-a, Amerikanci su bili spremni da ponude Albaniji nekoliko povoljnosti ako bi Albanija pristala da se njenoj teritoriji organizuje uništenje hemijskog oružja.

 

 

 

Američki paket koji je pre tri dana stavljen na sto albanskoj Vladi, na koji je trebala da odgovori do 15.11.2013.god., sadržao je:

1. Pomoć za obezbeđivanje statusa kandidata u decembru

2. Pomoć za punopravno pristupanje Albanije u EU u prvom polugodištu vlade Rame

3. Finansijska podrška iz tri puta visine tri budžeta Albanije (Albanski budžet je 4 milijarde dolara u 2012)

4. Garancija kojom se daje poseban status Albaniji u vezi sa Sjedinjenim Američkim Državama, gde je uključen proces i ukidanje viza.

5. Predlog Albanije za Nobelovu nagradu za „mir“.

Premijer Albanije Edi Rama je odbio ovakav pedlog, čime je podigao sebi ugled među masom naroda koji su demonstrirali protiv mogućnosti uništenja hemijskog oružja na albanskoj teriotoriji.

Posle tog odbijanja, američka ambasada u Albaniji je diplomatski „protitrala jajca“ albanskoj vladi, pa je u svom saopštenju , između ostalog izjavila: "Mi poštujemo odluku Vlade. Sjedinjene Američke Države će ceniti činjenicu da je albanska vlada ozbiljno razmotrila podršku međunarodnim naporima da se bezbedno eliminiše hemijsko oružje iz Sirije! Itd..“

Čuj, oni poštuju…!!?

Onakva odluka albanskog premijera, posle „ponuđenog paketa“, je naišla na podeljena mišljenja.

Kod jednih je ovakvo odbijanje izazvalo negodovanje, iz pragmatičnih razloga, gde su navodili zaslugu Amerike u formiranju dve države Albanaca, (koje Amerika održava u životu, jer posle godinu dana bi se vršio pritisak da Kosovo bude primljeno u EU), kao i to „..da sa 12 milijardi dolara, Albanija ima istorijsku priliku da postane Švajcarska, podigne veliki ugled u Evropi i budu joj vrata otvorena, i da je onakvo odbijanje bilo neinteligentno…“

A druga grupa, među kojima i veći broj intelektualaca, neki su pozdravljali „premijerovu moralnu odluku u nemoralnoj Evropi“, kao i onih koji su puni hvalospeva izjavljivali: “… da ima još pripadnika albanske nacije koji se, još, ne mogu kupiti novcem“.

Bilo je i onih koji su pametno uočili da ni jedna država ne bi toliko novca ponudila drugoj, da nije uvidela da postoji vrlo visok rizik pri takvom poduhvatu, kao što je uništenje hemijskog oružja.

Zatim su učili da u onakvoj ponudi od 12 milijardi dolara, nigde ne piše i nema razjašnjenja da li je to čitava svota koja se uplaćuje u albanski budžet, ili su u to uključeni troškovi transporta, troškovi demontiranja, itd.., koji prema stranim medijima, iznose preko 8 milijardi dolara.

Dalje, nema razjašnjenja šta biva sa onom trećom trećinom (jer ako su troškovi onoga što je sve gore navedeno 8 milijardi, šta se dešava sa ostatkom novca do 12 milijardi)? Da li to ostaje van Albanije?

Zatim, postavljaju pitanje, da li je moguće da bi obični ljudi prihvatili, da u postojanju mogućnosti da država može da dobije nešto para što donosi „Nobelova nagrada“, a da imaju garancije da im se nikako ne može dogoditi nekakva katastrofa?!? Na primer dogodi se nenadani incident, npr. tehnički, a da posle nastanu nesagledive posledice i njihova deca pate i godinama budu „masakrirana“ zbog mogućih bolesti!!?

Neki ukazuju i na mogućnost da dobiju „vruć krompir“ – da im se takvo oružje doveze u Albaniju, i nalože im da ga „dobro uskladište“ i da ga bezbeno čuvaju i zaprete da ništa ne rade sa njime i „da ga ne prodaju“, a da će se „vremenom to oružje samo uništiti od stajanja i proteka vremena“.

Inače, potsećamo da je posle ovakvog odbijanje Albanije, OPCW (Organizacija za zabranu hemijskog oružja), napravila novi plan u kome u načelu stoji da će :“ Sirijsko hemijsko oružje biti prebačeno van njihove teritorije kako bi se osiguralo uništenje na najsigurniji i najbrži način, ne kasnije od 30. juna 2014. Naredna faza bit će najizazovnija, a biće potrebna i sigurna okolina za verifikaciju i transport hemijskog oružja. Međunarodna podrška ostaće ključna za ovaj poduhvat", piše na stranici OPCW-a..

Prema tom novom planu, najkritičnije hemikalije biće prebačene iz Sirije do 31. decembra ove godine. Sve ostale bit će uklonjene najkasnije do 5. februara 2014. Ali nigde nije odredjeno u koju zemlji će biti prebačeno to oružje.

Norveška i Danska su ponudile brodove za prevoženje opasnog hemijskog oružja na neku lokaciju, ali su decidno odbile da se ono uništava na njihovoj teritoriji. Takvo odbijanje je potvrdila i Belgija, a Nemačka je preko Vestervelea ponudila novčanu ili tehničku pomoć za proces uništenja hemijskih agenasa, ali nijedna od tih zemalja nije želela da pruzme rizik da se to obavi na njihovoj teritoriji.

Ne smemo ni da pomislimo na mogućnost postavljanja „nekorektnog“ pitanja, kako bi reagovala srpska vlast, ako bi joj kojim slučajem Amerikanci, a da ne pričamo EU (u koju se kune i svako jutro je blagosilja, naša Vlada), velikodušno“ ponudili skladištenje tog hemijskog oružja na našoj teritoriji, (u npr. nekom napuštenom rudniku), pod sličnim uslovima, osim petog predloga , jer za Nobelovu nagradu su, pored nosioca Martija, Obame i EU, već predviđeni i tandem Dačić –Tači .!!?

Rekosmo da bi to bilo „nekoretno pitanje“! Ali slična „nekorektna pitanja“ koja su, ranije vlasti Srbije, (a i ova), samo u naznakama, (kao puštanje probnog balona) iznosili u javnost govoreći, u stilu: “…Ne možemo ni da zamislimo da međunarodna zajednica pred nas postavi takvu dilemu, kao npr. Kosovo ili Evropa!”.

I baš takvo, navodno “politički nedovoljno korektno” pitanje, uvek je, posredno, skretalo vodu na vodenicu EU!! Zato što je nepogrešivost i “nevinost EU” (i pored svakojakih manipulacija kojima su skloni pri ostvarivanju ciljeva svojih korporacija), u očima srpskih vlasti prerasla u božanstvo, tim više, što je među predstavnicima vlasti bilo i onih Srba koji Srbiju iskreno, nisu ni doživljavali kao sopstvenu državu

Jer kad god smo se mi busali u prsa i pominjali “crvenu liniju” ispod koje Srbija navodno nece ići, (jer, jel` te, “Srbija ima svoje dostojanstvo”), izgovarajući takvo “imaginarno” (??) retoričko (kao “moćnog instrumenta obmane”) pitanje, uvek smo bili svedoci da smo takvo pitanje, dobijali u formi “zavijene kisele oblande”, koju je većina patriotski orijentisanog naroda, morao sa gađenjem da proguta i uz  zastajanje knedle u grlu; a na radost onih država koje u Srbiji vide neprijatelja i nikada joj nisu želeli dobro…

 

P.S. U bogatoj srpskoj istoriji, uvek se, na žalost, provlačila bojazan od izdaje….

 

©Geto Srbija

izvor: gazetadita

NIŠ: OD OPLJAČKANOG PREDUZEĆA “NISSAL”, SADA SE PLJAČKAJU MALI AKCIONARI

17. октобра 2013. Коментари су искључени

 

Posle napisa u štampi o kriminalu koje vlasnici sprovode u Nissalu, redakciji je dostavljeno pismo predsednika Udruženja malih akcionara Zorana Đorđevića, u kome se opisuje šta se sve dešavalo i dešava u ovoj nekada uspešnoj kompaniji. Iako je jasno da su vlasnici opljačkali preko 61.000.000 evra, potkupljeno niško pravosuđe ništa ne preduzima, piše između ostalog u pismu koje u celosti objavljujemo…

 

 

 

Klub manjinskih akcionara Nissal a.d. Niš je uputio veći broj krivičnih prijava protiv odgovornih za pljačkašku privatizaciju Nissal-a, kao i nakon privatizacije, a o čemu ste do sad pisali. Uputili smo prijavu i za smrt inženjera Zvonimira Jovanovića, koji je krajem 2010. godine poginuo na presi koja nije bila obezbeđena senzorom za automatsko zaustavljanje,a o čemu ste i pisali.

Sa velikim iznenađenjem, primili smo krajem maja Obaveštenje zamenika Višeg javnog tužioca, u kome se kaže da nema mesta pokretanju i vođenju krivičnog postupka protiv bilo kog lica za krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti. Da iznenađenje bude veće, vezao se i za naše zahteve za reviziju i preispitivanje sporne privatizacije Nissal-a.

S razlogom se pitamo: da li pljačku od više od 61. milion evra, može zaštitnik kriminala, zamenik VJT Dobrivoje Perić, da smesti u jednu rečenicu, a da nam i ne objasni o kojim prijavama, kao i o kojim zahtevima je reč, jer smo ih podneli na više desetina adresa?"

Pitamo se da li je dobro pogledao javni poziv za prodaju Nissal-a i kako su definisani uslovi za otkup tenderske dokumentacije, da li je video bonitet tajkuna iz Domal-a koji je imao samo 3.768,76 evra, umesto potrebnih milion evra, da li je video zapisnik tenderske komisije, gde se laže da kupac ispunjava uslove, da li je video potpis Mirka Cvetkovića na odluci o oceni jedinog ponuđača, gde i on laže da kupac ispunjava uslove i predlaže prodaju, a kasnije i potpisuje kupoprodajm ugovor?

I tu nije kraj, jer su tajkunu dozvolili da radi skoro sve na crno, da rasprodaje imovinu, da uzima hipotekarne kredite, da vrši nezakonite dokapitalizacije, da konvertuje zemlju, dobijenu na korišćenje, u ličnu imovinu, na štetu akcionara, ali i države.

Ništa nisu preduzeli protiv tajkuna koje su još i "pokrivali", kao što sada čini i zaštitnik kriminala Dobrivoje Perić, koji prima redovnu platu od države, ali radi protiv iste.

U prilogu dva videćete da smo se obratili VJT-u u Nišu prigovorom u zakonom nam ostavljenom roku, kao i da smo podneli zahtev za sprovođenjem istrage Višem sudu u Nišu (prilog 3).

Uz urednu prijavu, održali smo protest pred Višim javnim tužilaštvom u Nišu 12. 6. 2013. godine i tražili sastanak sa tada v.f. predsednika Višeg javnog tužilaštva Bojane Mitić, kao i samim Dobrivojem Perićem, ali se nisu pojavili.

Kasnije predstavnici kluba manjinskih akcionara dolaze na sastanak sa Bojanom Mitić, ali se ništa ne preduzima po predmetu Nisal-a, ali ni protiv Perića, što smo tražili.

Pred Nissalom Klub manjinskih akcionara zakazuje protest za 11.07.2013. i postavlja šatore,a tu ostajemo i sutradan. Razlozi što smo se okupili baš tamo su Vama dobro poznati, a to je sledeće:

da bi se zaustavio rad na crno kada nije hteo ministar Dinkić kome smo podnosili prijave,sa registarskim brojem i markom kamiona, sa tačnom kilažom izvezenih profila uz propusnicu umesto računa i otpremnice, kao i sa tačnim vremenom izvoženja,

da nateramo tajkune da zaposlenima overe zdravstvene knjižice, da im uplate obećane zarade sa zakašnjenjem od osam meseci, da im uplate doprinose na zarade, što su zaboravili više od tri godine, da im ne dozvolimo više nezakonite dokapitalizacije, kojim su vršili promene vlasničkog odnosa na štetu akcionara i države,

-da pitamo da li im je neko omogućio konverziju oko 11 hektara zemljišta dobijenog na korišćenje u ličnu unovinu, na štetu Države, ali i lokalne samouprave, čiju podršku imaju.

Vredno pomena je da je direktor Nissal-a Nebojša "Jebeš mi mater" Štambilj, sat vremena pre našeg dolaska već dogovorio sa predstavnicima MUP-a gde da nam zabrane postavljanje šatora, a vrhunac svega je da je od više desetina angažovanih bildera, petnaestak napustilo fabrički krug i da su se rasporedili tridesetak metara od ulaza u Nissal.

Iako je policija zadužena za održavanje javnog reda i mira na javnim površinama niko iz MUP-a ih nije dirao sve dok nismo lično intervenisali kod novopostavljenog načelnika kriminalne policijske uprave Niša, gospodina Anđelkovića. Nakon toga su povučeni u krug Nissal-a u kome je u tom trenutku bilo više osoba privatnog obezbeđenja, nego zaposlenih jer ih je bilo samo tridesetak radno angažovanih. Ostali su na nezakonitim plaćenim odsustvima i odmoru.

Ko je odgovoran što je najuspešnije preduzeće metalskog kompleksa do pljačke u organizaciji Mirka Cvetkovića i Aleksandra Vlahovića, uz pomoć tajkuna, od 1254 zaposlenih, sa redovnim primanjima i uplatama doprinosa na zarade, svedeno na samo tridesetak radno angažovanih od oko 300 zaposlenih, bez zarade i drugog, pitaju manjinski akcionari nadležne državne institucije, kojima se obraćaju.

Zbog toga što nismo imali odgovor iz VJT-a , gde je predmet Nissal-a i kakve su im dalje namere, pred palatom pravde u Nišu organizovali smo proteste s početkom od 15.6.2013. koji su trajali do 26.6.2013,a slike sa postavljenim šatorima i parolama dobili ste već od mog kolege. Više javno tužilaštvo je većim delom protesta bilo bez predsednika, jer je Bojana Mitić bila zamenjena novim koji je preuzeo dužnost tek 23.7.2013. Sve do 22.7.2013.niko nam nije mogao da odgovori gde je naš predmet i tri različita odgovora smo baš tog dana dobili.

Predsednik Višeg suda u Nišu, Krstić rekao je da je Nissalov predmet kod Republičkog javnog tužioca. Minut kasnije sekretarica VJT-a pokazuje nam papire da je predmet od tog dana već u Višem javnom sudu (a predsednik ne zna), a u pisarnici VJT-a su nam nakon provere odmah potom rekli da je predmet kod sudije Aleksandra Teodosića.

Za pet minuta tri različita odgovora. To isto su svi isti potvrdili i sutradan, pa smo tražili i sastanak sa pomenutim sudijom Teodosićem, a koji nam je tada rekao da je tog jutra, dakle 23.7.2013, dobio predmet, mada je isti tražio pisanim putem i 10.6.2013, a zahtev je ponovio i 18.7.2013.god., ali uzalud.

Upomost se ipak isplatila, jer se od tog dana menja odnos prema nama, pa nas je novopostavljeni predsednik VJT-a pozvao na razgovor 26.7.2013. u 12 časova. Upoznao nas je i sa upućenim zahtevom za operativni radom na celokupnom predmetom Nissal-a, kao i sa zahtevom da se preispitaju svi navodi iz teksta u Vašem listu "Kad gazde zabrazde" po kome smo pisali krivičnu prijavu, a koju Vam šaljemo u prilogu. Zahtev MUP-u podneo je zamenik Višeg javnog tužioca Goran Bursać.

Dok smo čekali postavljenje novog predsednika VJT-a uputili smo nekoliko krivičnih prijava protiv odgovornih, a sve Vam ih dostavljam u prilozima. Kako nam je novi predsednik VJT-a rekao iste će zamenik Višeg javnog tužioca Vlada Pavlović proslediti Osnovnom javnom tužilaštvu, nadležnom za razmatranje iste, a mi ćemo o tome biti pisano obavešteni.

Gradonačelnik Zoran Perišić nam je pre nekoliko meseci dao samo podršku na papiru, a sa direktorom Krstićem i pomoćnikom ministra Mrkonjićem, Draganom Jovanovićem, sastaje se stalno. Otvoreno smo mu zamerili zašto je zaboravio da ih podseti da zaposlenima overe zdravstvene knjižice, jer ima i bolesnih radnika, kojima doktori, kolege gradonačelnika ne daju doznake, a neće ni da ih leče.

Zaboravio je i da ih podseti da trebaju i zarade dati ponekad zaposlenima i još mnogo šta drugo. Zaboravio je i da je njegov opis posla borba za sve građane Niša, jer on te muke nema. Ima čovek zdravstvenu zaštitu, uplaćeni su mu i doprinosi na zarade, zarade su mu redovne, a možda ih dobija i na više mesta, pa što bi ga interesovali obični radnici ili akcionari.

Obećao sam da Vam pojasnim i sledeće. Pre ulaska tajkuna u Nissal, sredinom 2003. godine, četiri večeri je dolazio tada radnik Domal-inženjeringa Momčilo Cekić nudeći mi ogronmu količinu evra. Nisam izdao radnike, nisam uzeo nuđeno mi, nisam se sastao petog dana sa Goranom Vukovićem (iako je došao u Niš).

Tražio sam samo da definišemo otpremnine pre ulaska tajkuna u posed i potpisivanje dogovorenog Pojedinačnog kolektivnog ugovora. Nissal potpisao što su tražili direktori i drugi sindikat od mene, ali sam zato i oteran iz Nissal-a nezakonito i još uvek vodim rat sa pravosudnom mafijom, jer je i novom ministru Selakoviću državni sekretar Danilo Nikolić, koji je uništio niško pravosuđe.

Protiv njega je udruženje za zaštitu građana Feniks svojevremeno skupljalo i potpise za njegovu smenu, što on dobro zna. Još uvek su u niškim sudovima sudije poslušnici, poput Ivana Sokolovića, Jelene Jovanović, Ivane Ranđelović i dr.

Pomoćnik ministra je i sada pre ovih dešavanja dolazio kod mene kući više puta da se dogovorimo, jer mu nisu odgovarali organizovani protesti i pisanja u Vašem listu. Dolazio je da bi me vodio u banjsku kafanu "Devet Jugovića", gde bi me čekao i Neša Pečat.

Dolazio je dva puta i Neša sam, bez Jovanovića, te smo pili sok u kafani "Banjče". Pričali su da im nanosim zlo pišući Vama i organizujući proteste, te da to nekako rešimo. Za kafanskim stolom sam im kazao da ću svoje aktivnosti nastaviti, a što i činim.

Pitajte Jovanovića otkud njemu ovoliko interesovanje za Nissal, kada je već drugi mandat pomoćnik ministra! Nije li on ključni čovek koji zaustavlja sve naše aktivnosti i hoće li se konačno stati na put kriminalnim radnjama u organizaciji vlasti? Zna li Aleksandar Vučić da mu zlo nanose saradnici poput Danila Nikolića, koji je radio za sve režime, a da sada na preporuku Perišića postaje i državni sekretar Ministarstva pravde?

Predsednik Udruženja malih akcionara, Zoran Đorđević “.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

KOSOVSKI LIDERI: DEO BIOGRAFIJE “DIPLOMIRANIH ŠIPTARA” I NJIHOVA ULOGA U STVARANJU NOVE ALBANSKE DRŽAVE

13. октобра 2013. Коментари су искључени

 

Kosovski mediji su pisali o svojim “liderima i vladarima” koji su nosioci sadašnje politike na Kosovu. Ističu da su postali “državne vođe”, ponekad razgovorom, ponekad ustupcima, a ponekad i nedostatkom istinske političke prošlosti. Ali su ostvarili svoje liderstvo. Zvanični sajtovi institucija na kojima se može naći nešto o njihovoj biografiji, imaju manjkavosti ili su puni prenaglašene patetike

 

 

 

Pa tako kosovska štampa navrćući vodu na svoju vodenicu, sa hvalospevom je pisala: ”Posle nasilnog proterivanja studenata i nastavnika iz univerzitetskih prostorija, oni rade na uspostavljanju i strukturisanju univerzitetskog obrazovanja. Na Univerzitetu u Prištini u 1993, Hašim Tači je uspešan i završava visoke studije na istoriji.

Takve informacije, kao i činjenica da je u 1991. Tači imenovan kao rektor studenta Prištinskog univerziteta, su neke od retkih tačaka u oblasti obrazovanja koje se pojavljuju u biografiji premijera i u sopstvenoj, objavljenoj na veb-sajtu kancelarije premijera Kosova. Tači govori engleski i nemački, piše u štampi između redova biografije, iako je kritikovan u mnogim od njegovih nastupa.

Pre navršavanja svojih tridesetih, u 1996, na Univerzitetu u Cirihu, Tači nastavlja postdiplomske studije u oblasti istočne evropske istorije i političke nauke, a od 1999. on se usmerio da potvrdi i zaštiti kosovsko pitanje na predavanjima i govorima, na desetine univerziteta prestižnih institucija u zapadnim zemljama, napisano je u biografiji premijera Kosova.

Na konferenciji u Brdu kod Kranja, u Sloveniji, reč "sada" od albanskog na engleskom glasi "sada", iz Tačijevih usta on kaže "nou" ne "Nau", "Vellkom" "vellkomd" "apreshiejt", "az az zun posibell" su još jedan proizvod od posebnog Tačijevog engleskog, mada za one koji su možda studirali engleski, znaju da je engleski međunarodni i da se izgovara drugačije a ne Tačijevim stilom govora,. Ostali Tačijevi glavni i prvi atributi povezani su sa OVK.”

Naravno da nisu objavljene informacije o Tačijevim “zaslugama” u napadima na organe vlasti Srbije devedesetih godina . Na neke od njegovih aktivnosti podsećamo srpsku javnost:

Tači je takođe poznat i kao komandant samozvane Operativne zone OVK u Mališevu i član Dreničke grupe OVK, koju je 1993. godine osnovao Adem Jašari i koja je kontrolisala oko 10-15% od ukupnih kriminalnih aktivnosti na Kosmetu. Grupa je učestvovala u krijumčarenju oružja, ukradenih automobila, nafte i cigareta i prostituciji. U cilju vršenja kriminalnih aktivnosti Drenička grupa povezala se sa Albanskom, Češkom i Makedonskom mafijom. Tačijeve veze sa mafijom učvršćene su rodbinskim odnosima nakon udaje njegove sestre za Sejdija Bajrušija, jednog od poznatih vođa Albanske mafije 17. juna 1996. godine.

On je zajedno sa pripadnicima Dreničke grupe, Rafetom Ramom, Jakupom Nurijem, Samijem Ljustakuom i Iljazom Kadrijuom učestvovao u napadu iz zasede na policijsko vozilo, 25. maja 1993. godine na pružnom prelazu kod Glogovca. Tom prilikom su ubijena dva srpska policajca dok ih je petorica teško ranjeno.

17. juna 1996. godine Tači je zajedno sa Jakupom i Avni Nurom, Besim Ramom i Sami Ljuštakuom učestvovao u napadu iz zasede na policijsku patrolu na putu Kosovska Mitrovica-Peć kada je ubijen jedan srpski policajac dok je drugi teško ranjen.

21. septembra iste godine, Rama je po Tačijevom nalogu bacio bombu na kasarnu „Miloš Obilić“ u Vučitrnu. Po njegovom nalogu izvršen je i napad na Srednješkolski centar u Vučitrnu u kojem su bile smeštene porodice izbeglica iz Kninske krajine.,

U julu 1997. godine Tači je osuđen u odsustvu, od strane okružnog suda u Prištini na 10 godina zatvora zbog terorizma. U februaru 1998. godine izdata je poternica za njim. Godine 2003. raspisana poternica je proširena i radi počinjenog genocida.

“Sajt Predsedništva zemlje počinje sa fotografijom šefa. Rođena u Rashkoc Đakovici, Jahjaga je sedam godina mlađi od Tačija. Ranije zamenik generalnog direktora Kosovske policije, osnovac, pa srednjoškolac, i studirala je na Pravnom fakultetu u Prištini2000- te.

Na svom sajtu, kao i kod Tačija, pored pobede, nije napisano za bilo kakvo javno objavljivanje. Ona zna srpski jezik osim engleskog. Ali veliki aplauz na ceremoniji donošenja ostataka albanskog kralja Zoga, nije se dopalo mnogim ljudima, baš kao i njene greške u govoru, ali za razliku od Tačija ne u engleskom jeziku. “

"Generale, dozvolite sebi parada počinje", "fizibliteti" i drugi propusti, su samo neki koje je Jahjaga izgovorila kao predsednik, iako ih je izgovorila svojim maternjim jezikom.

Na stranu to što ni Pacoli ni Tači nisu ni znali ko je ona, sve dok je Amerikanci nisu postavili za predsednika “Kosova”.

“Trenutno, Atifete Jahjaga nastavlja master studije u pravcu međunarodnih odnosa na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini, i ima dva posle-diplomska sertifikata jedan u Lesteru Univerziteta u Virdžiniji u Sjedinjenim Američkim Državama.

Na veb-sajtu opštine Priština, opisan je gradonačelnik Isa Mustafa. Dirigovao je osnovnim i srednjim obrazovanjem u prestonici, i Ekonomskom fakultetu. Magistrirao je na organizacionim naukama Finansijski menadžment i ima doktorat iz ekonomije na polju liderstva privrede. Mustafa u retkim prilikama kada nedostaju predavanja na Ekonomskom fakultetu, između ostalog predaje predmet mikroekonomije.

Pacoli, na jednoj od svojih mnogobrojnih stranica koje poseduje i nose njegovo ime (pacollimabetek.com, pacollidiamond.com, pacollikosovo.com, pacolliafghanistan.com), piše da govori engleski, francuski, srpski , nemački, ruski, španski, italijanski i srpsko-hrvatski.

Barem da se zna makar nekoliko publikacija, kao npr. autobiografije "Od izazova do osporavanja Pacolijevog života” ovo je 2010. Međutim, drugih publikacija iz oblasti društveno-ekonomskog, političkog i kulturnog života, nema, iako se kaže da postoje. Između ostalog, biografija kaže da je Pacoli sponzor sporta i kulture na Kosovu! Pacoli je početno obrazovanje dobio u selu ima Marecove, srednju jednu od najviših u Prištini, a nastupao je u Nemačkoj, a kasnije i specijalizaciju u Mosinger institutu u Cirihu, u oblasti menadžmenta i marketinga.”

A obzirom da je pun para, aktivno je učestvovao u lobiranju da druge zemlje priznaju Kosovo kao samostalnu državu…

“Jakup Krasnići je proveo život u obrazovanju. Diplomirao je u Prištini Filozofski fakultet-istorijska grana, a zatim je postavljen da radi kao nastavnik. Ranije, u ranim godinama 70. bio je nastavnik u Arllat Glogovac, Srbica. U 2010. je objavio knjigu "Preokret – Kosovska oslobodilačka vojska", a kasnije i druge publikacije, kao "Nezavisnost kompromisa", "Usudi se da voliš slobodu" i "Žrtva za slobodu", su neke između ostalih objavljenih knjiga.”

Opet u radnim biografijama institucije na kojoj se nalazi, ne mogu se naći podaci da je 1996. postao član Glavnog staba OVK, kada je imenovan za portparola OVK, čime je ozvaničila svoje postojanje, a jednu od njegovih uniformisanih uloga, možete videti na na ovom snimku ( počev od 1min i 10 sekundi).

“Aljbin Kurti osnovno i srednje obrazovanje završio u Prištini, a 1993 je počeo studije na Fakultetu Elektros na Univerzitetu u Prištini. On je takođe bio zvučan, viđen u TEDkVienna, pre dve godine. Prema nekim veb sajtovima, u 1999 je radio kao prevodilac u kancelariji u vreme OVK političkog predstavnika Adema Demaćija.

Ali na zvaničnim sajtovima nije navedeno da je aprila 1999.god, bio osuđen na 15 godina, ali je po dolasku DOS-ovske vlasti sa Koštunicom na čelu, pušten iz zatvora, a na oslobađanju Aljbina Kurtija je bio angažovan Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava. Predsednik tog komiteta, tada je bila Biljana Kovačević – Vučo. Kao i mnogi Albanci koji su počeli da se ističu u političkom radu i potpomognuti patronatom SAD, postali su aktivniji i gradili svoje političke karijere u cilju bržeg zaokruživanja novostvorene države Albanaca.

“Ministar Krasnići Memli nekada vrlo istaknut u angažovanju kako bi zaštitio kapital iz neširenja degeneracije, kao što je homoseksualnost. Stihovi "Političari nemaju pojma ko je sam na Gornjoj Majni ništa bez plana rada" ili "intelektualnih sposobnosti, ništa što vam je potrebno do sopstvenih stepeni, ali oni znaju kako su dobili te stepene,30 godina je prošlo kroz apsolviranje, "je trend u vreme kada napada političkim tekstovima.

Tako kažu neke od njegovih starih pesama, kada je u "Tempo Road" pokazao način suočavanja sa takvim vojnicima na putu. Ovaj ministar je završio osnovnu školu "Hasan Priština" i srednju "Dževdet Doda".

Završio je studije političkih nauka i javne administracije na Univerzitetu u Prištini, i završio je magistarske studije iz oblasti međunarodnih odnosa na Londonskoj školi za ekonomiju i političke nauke. Radio je kao novinar dok nije ušao u politiku.”

Danas su svi oni rado viđeni gosti zapadnih zemalja, čiji je ratnohuškački establišment pomogao Šiptarima da dobiju svoju drugu državu, a iz koje zapad jeftino eksploatiše prirodne resurse za svoje vlade, naplaćujući svoje ratno angažovanje…

Naravno da se ne smeju zanemariti vidljive činjenice a koje se ne pojavljuju u medijima, da je Albancima na Kosovu i Metohiji, Amerika, pored druge države, ostavila i bolest – kancer, koji je uzeo maha i među mlađim albanskim stanovništvom, koje zdravstvenu pomoć nalazi u zdravstvenim institucijama u Srbiji.

A što se tiče srpskih političara i njihovih biografija, pored zvaničnih informacija sa web sajtova njihovih funkcija, dobro bi bilo da se deo srpskog naroda, za koji je poznato da je vrlo pametan ali simptomatično sklon sporom pamćenju i još bržem zaboravu, potseti delova iz istorije naših predaka, i sadašnjih aktivnosti aktuelnih srpskih vlasti unazad dvadesetak godina. Možda bi nekome misao odlutala na termin golub prevrtač….!!?

 

    

©Geto Srbija

izvor: zeri

U SRBIJI NIKADA NE POSTOJI PROBLEM KADA TREBA UKRASTI PARE OD DRŽAVE

9. октобра 2013. Коментари су искључени

 

Nebojša Šaponjić i Ranko Sočanac, stvarni vlasnici preduzeća "Nelt Co", odavno su poznati domaćoj javnosti po svojim sumnjivim poslovnim običajima. Svoje bogatstvo ova dvojica duguju izuzetno dobrim vezama sa vlastodršcima prethodne, kao i ove garniture, tako da im nije bio naročiti problem da se prvo protivpravno uknjiže kao vlasnici jedne nepokretnosti u Beogradu koju zatim po deset puta višoj ceni od stvarne vrednosti daju kao zalog za subvencionisani kredit od 4.000.000 evra. "Banka Intesa", iako angažovana da pre dodele kredita, proverava bonitet dužnika ništa ne preduzima, verovatno, jer je neki od njenih službenika imao finansijsku korist od ovoga.

 

          Igor Milanović

 

U Srbiji nije problem ukrasti pare od države, a što je suma veća, to je krađa lakša. Vlasnici "Nelt" DOO, Nebojša Šaponjić i Ranko Sočanac, uzeli su potpuno bespravno četiri miliona evra od jednog republičkog fonda, krivična prijava je podneta, ali se još ništa ne dešava.

Šaponjić i Sočanac su svojevremeno u postupku privatizacije kupili preduzeće "Metalservis" AD iz Beograda, koje je pre toga, 2005. godine, sa privatnim preduzećem "Sinex" DOO iz Beograda osnovalo zajedničko preduzeće "Sinex Metalservis" DOO.

Rešenjem Agencije za privredne registre (APR) kao vrednost zgrade u Travničkoj br. 3 i poslovnog prostora u Karađorđevoj 65, upisano je 1.078.000 evra.

Pošto je "Nelt Co" preuzeo "Metalservis" Šaponjić i Sočanac nisu bili saglasni sa nastavkom rada "Sinex Metalservisa", pa pošto sporazum sa ostalim vlasnicima pomenutog preduzeća nije postignut, pokreće se sudski spor pred Trgovinskim sudom (sada Privredni sud) u Beogradu.

Trgovinski sud rešenjem od 8. januara 2006. donosi privremenu meru zabrane "Metalservisu" AD da otuđi, izda u zakup ili na bilo koji drugi način raspolaže ili optereti poslovni prostor u Travničkoj 3. Istim rešenjem je i Republičkom geodetskom zavodu – Službi za katastar nepokretnosti Beograd naloženo da izvrši upis zabeležbe privremene mere, koja je u martu 2006. postala pravnosnažna i važi sve do okončanja spora između "Sinex Metalservisa" DOO i "Metalservisa" AD.

Upis pomenute zabeležbe, međutim, nikada nije izvršen.

Šaponjić i Sočanac zatim, kao ovlašćena lica "Metalservisa" i "Nelta", u Katastru nepokretnosti opštine Savski Venac nalaze vezu koja im omogućuje da nepokretnost čije je otuđenje zabranio Trgovinski sud u Beogradu, sa "Sinex Metalservisa" prenesu u vlasništvo "Nelta" koji je potom uknjižen kao vlasnik.

U listu nepokretnosti broj 3886 izdatog od strane Katastarske opštine Savski Venac u Beogradu u delu gde se navode podaci o zgradama i drugim građevinskim objektima i nosiocima prava na njima (V List) kao vlasnik poslovne zgrade u Travničkoj 3 navodi se "Nelt Co" DOO iz Dobanovaca, ulica Maršala Tita 206, dok se u rubrici "vrsta prava" navodi "privatna svojina".

U "G Listu" Katastarske opštine, gde se navode podaci o teretima i ograničenjima dana 12. januara 2012. upisana je hipoteka prvog reda nad pomenutim objektom u korist "Banke Intesa" iz Beograda.

Šaponjić, kao direktor "Nelta", i Sočanac, u to vreme zastupnik pomenutog preduzeća, od ove banke su 31. marta 2011. tražili i dobili kredit u visini od četiri miliona evra. Aneksom tog ugovora od avgsuta 2011. banka je tražila hipotekarno obezbeđivanje kredita.

U ovom slučaju radi se o razvojnom kreditu sa minimalnim kamatama koji je subvencionisala država Srbija, a "Intesa" je bila samo izvršilac. Da bi banka, međutim, mogla nekome da dodeli ovakav kredit, morala je prvo da proveri solventnost dužnika i obezbedi odgovarajuće garancije.

Zbog toga su krediti i dodeljivani preko poslovnih banaka, koje su u stanju da ovo odrade, a zašta su naplaćivale proviziju. Kao što se vidi, "Intesa" je u ovom slučaju naplatila svoje usluge, ali nije proveravala obezbeđenost kredita, jer je kao zalog za dug od četiri miliona evra uzela nepokretnost koja je svojevremeno od strane samog vlasnika procenjena na manje od 580.000 evra, čime je postala saizvršilac u ovom krivičnom delu.

Dvojac iz "Nelta" posle toga 15. avgusta 2011. godine u Prvom osnovnom sudu u Beogradu overava založnu ispravu u kojoj se neistinito navodi da je preduzeće "Nelt CO" vlasnik objekta u Travničkoj 3 i ista zatim biva priložena "Intesi" shodno ugovoru o kreditu i njegovom aneksu. Na osnovu toga banka upisuje sebe u vlasničkom listu kao nosioca hipoteke.

Uprkos činjenici da se pred Privrednim sudom u Beogradu još uvek vodi postupak za raskidanje Ugovora o osnivanju zajedničkog preduzeća, u kome je 1.7. 2013. godine od strane Privrednog suda u Beogradu doneta prvostepena presuda, kojom je tužbeni zahtev NELT-a, kojim je zahtevao da sud utvrdi da li je Ugovor o osnivanju društva "Sinex Metalservis" d.o.o. zaključen dana 25. 5. 2005. godine ništav, odbijen kao neosnovan.

Šaponjić i Sočanac iz objekta u Travničkoj 3. nasilno i nestručno demontiraju proizvodnu liniju koja pripada društvu "Sinex Metalservis".

Takođe su protivzakonito izneli i preko 70 tona roto papira, čime su potpuno onemogućili dalju proizvodnju i "Sinex Metalservisu" naneli novčanu štetu. Zbog toga ovo preduzeće sa "Neltom" vodi niz postupaka pred Privrednim sudom u Beogradu.

Da bi prikrili svoje nezakonite radnje, između ostalog i prevaru sa upisom u katastar i uzimanjem višemilionskog subvencionisanog kredita, Šaponjić i Sočanac iniciraju pokretanje krivičnog postupka protiv potpisnika Ugovora o osnivanju društva "Sinex Metalservis" u kome tvrde da je "Metalservis", čiji je pravni naslednik "Nelt Co", oštećen prilikom osnivanja zajedničkog preduzeća "Sinex Metalservis".

S obzirom da su pomenuta dvojica bivši radnici Državne bezbednosti i da u svom "pravnom" timu imaju veliki broj nekadašnjih sudija i tužilaca, nije im problem da slučaj razvlače u nedogled.

Kada je otkrivena prevara sa uknjiženjem vlasništva i uzimanjem kredita, protiv Nebojše Šaponjića i Ranka Sočanca 20. maja 2013. podneta je krivična prijava Višem javnom tužilaštvu.

Predmet biva zaveden pod brojem KTR 2400/13 i dolazi u ruke zamenice javnog tužioca Aleksandre Grbović, koja od policije traži prikupljanje daljih dokaza.

Kako su osumnjičeni bivši pripadnici DB-a sa odličnim vezama kako u policiji, tako isto i u pravosuđu, još nije došlo do pomaka u ovom postupku, a ni država, kao ni "Banka Intesa" nisu raskinuli ugovor o kreditu sa "Neltom" za koji je kao garancija priloženo nepostojeće vlasništvo.

Zvaničnike ove države uopšte ne interesuju oni koji iz budžeta ukradu četiri miliona evra, ali se zato svirepo obračunavaju sa gladnima koji iz prodavnice iznesu pola vekne hleba.

 

   A 1.

Opet narod plaća

Osim što je monopolistički snabdevač svih zatvora u Srbiji, "Nelt Co" je dugo vremena bio i jedini distributer lekova "Srboleka", "Galenike" i "Hemofarma". Možda su zbog ovakvog poslovanja "Srbolek" i "Galenika" dospeli u nelikvidnost?

Proveravajući slučaj "Sinex Metalservisa" državni organi bi morali istovremeno da se pozabave i otkrivanjem ko je i zbog čega "Nelt Co" doveo u poziciju da bude monopolista i koliko je to koštalo ovaj narod i budžet Srbije.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: