Архива

Posts Tagged ‘ruda’

DOPRINOS VRHA SNS U EKONOMSKOM OSVAJANJU JUGA SRBIJE OD STRANE ALBANACA!!?

3. новембра 2016. Коментари су искључени

 

Proširenje samoproklamovane republike Kosovo na teritorije jugoistočne Srbije, koje Albanci nazivaju „Istočno Kosovo", trebalo bi da se odvija na početku pomoću para koje daje albanska mafija, a zatim sredstvima dobijenim od prihoda preduzeća koja će bud zašto biti privatizovana.

Način kako se iz Srbije izvlači novac, koji može da posluži i za pomenuti projekat, isprobavali su poslednjih osam godina vlastodršci iz redova DS-a i SNS-a, koji su izvukli već više od milijardu evra samo iz rudnika „Lece".

U narednom periodu albanski kapital će otkupiti preduzeća koja imaju 11 odsto teritorije i zapošljavaju 10 odsto stanovnika opštine Medveđa, upozorava u svom tekstu za Magazin Tabloid doktor ekonomskih nauka, bankarski stručnjak i stalni veštak viših sudova za ekonomsko-finansijsku oblast dr Predrag Mitrović.

 

                   Dr Predrag Mitrović

EKONOMSKO OSVAJANJE JUGA SRBIJE

 

Plan stvaranja „Velike Albanije" na tlu Republike Srbije obuhvata teritorije od Preševske doline na istok do Niša i Leskovca, koju Albanci nazivaju „Istočno Kosovo".

Plan otkupa celokupne teritorije izradio je Kočo Danaj, jedan od najvažnijih promotera stvaranja takozvane „Prirodne Albanije". Sredstva bi delom došla iz Lazareta u Albaniji, ali i od albanske mafije u Italiji. Cela operacija je nazvana „Ekonomsko osvajanje juga Srbije".

Albanci su vrlo aktivni na Siciliji. Trag novčanih tokova treba pratiti preko Sicilije do Torina gde ulazi u razne fondove. Neki idu preko Ženeve, gde se mešaju sa sredstvima iz IPA fondova Evropske Unije, što znači da i EU, znajući to ili ne, finansira stvaranje Velike Albanije.

Deo sredstava ide na crno u Srbiju, a jedan deo preko Privredne komore Srbije za realizaciju projekata i grantova. Drugi transferi idu preko fonda za Balkan za razvoj turizma iz Ženeve.

U centru ove operacije nalazi se rudnik „Lece" u Medveđi, zahvaljujući rudnim rezervama Albanci mogu bez dodatnih ulaganja da otkupe srpsku teritoriju. Kako se to konkretno radi već im je pokazala vrhuška Demokratske stranke koja je za samo četiri godine vlasti iz rudnika izvukla i u svoje džepove stavila milijardu evra, ali su iste poslove nastavili da rade i naprednjaci od preuzimanja vlasti.

„Farmakom MB" Miroslava Bogićevića kupio je 2008. rudnik „Lece" u Medveđi zahvaljujući kreditima dobijenim bez pokrića od banaka u državnom vlasništvu. Posle toga krenula je bezobzirna eksploatacija rude koja se na preradu izvozila prvo u Bugarsku, a zatim i u druge zemlje, dok se novac od prodaje slivao na privatne račune vrhuške Demokratske stranke. U rudnik se nije ulagalo i on brzo dospeva u finansijske teškoće.

Promenom vlasti 2012. Aleksandar Vučić, tada prvi potpredsednik Vlade Srbije, ministar odbrane i koordinator rada svih službi bezbednosti, najavljuje "bespoštednu borbu protiv kriminala i korupcije". U stvari…

Bogićevićev „Farmakom" tada je već zapao u probleme likvidnosti, a „niotkuda" se pojavljuju nove znamenite ličnosti u priči rudnika „Lece" – Ivica Kojić, tadašnji državni sekretar u Ministarstvu finansija, a danas šef kabineta premijera Aleksandra Vučića, i Siniša Mali, tadašnji savetnik prvog potpredsednika vlade, danas gradonačelnik Beograda (koga po zlu Leskovčani pamte i zbog malverzacija sa prodajom „FHI Zdravlje" iz Leskovca).

Od predstavnika svih banaka, poverilaca, pomenuti su tražili da odustanu od prinudne naplate potraživanja od „Farmakoma" kako bi to preduzeće nastavilo da radi do dolaska konačnog, unapred poznatog kupca. Siniša Mali je bankarima rekao i da bi trebalo organizovati sastanak sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković i čak im najavio da se razmatra otkup nenaplativih kredita firmi u restrukturiranju, o čemu će se „voditi razgovori na najvišem nivou".

Pomenuta sednica, na kojoj je bez zakonskog osnova prisustvovao i vodio je Siniša Mali, održana je 2. jula 2013. godine u „Jubmes banci". Pored njega prisustvovali su u svojstvu članova Odbora poverilaca, između ostalih i direktori „Privredne banke Beograd", „Poštanske štedionice", „Univerzal banke", „Jubmes banke", „Jubmes faktora", „Srpske banke", „Dunav osiguranj"a i AMSS-a.

Na osnovu zvaničnih zapisnika sa pomenute sednice Odbora poverilaca, Mali je uticao da poverioci sistema „Farmakom" daju saglasnost da „Mediolanum invest" a.d.

finansira „Mlekaru Šabac" i rudnik „Lece" sa pet miliona evra (milion evra za rudnik i četiri miliona evra za mlekaru) i tako spase „Farmakom" propasti. Plan nije realizovan, jer su ubrzo i neki od poverilaca otišli u stečaj.

Umesto dokapitalizacije po dogovoru sa Sinišom Malim dolazi se do drugog privremenog rešenja. Kompanija „Life Stone Capital (LC)"  , sa sedištem u Dubaiju, čiji je vlasnik britanski broker Mark Brajant, osnovala je 24. aprila 2015. godine osnivačkim kapitalom od 100 dinara (slovima: sto dinara) i sa samo jednim zaposlenim radnikom, „L.C. Lece" d.o.o. Beograd i odmah od stečajnog upravnika, preuzela u zakup upravljanje i finansiranje rudnika Lece.

Ovo preduzeće na oknu „Rasovača", mesečno eksploatiše 10.000 tona rude, čija je vrednost 45 dolara po toni. „Jezerina" se eksploatiše sa 5.000 tona iskopane rude, čija je vrednost 135 dolara po toni, dok se iz „Zlatne Glave" mesečno izvuče 1.000 tona rude čija je vrednost 350 dolara po toni. Ukupna vrednost iskopane rude je 1.475.000 dolara mesečno, ili 17,7 miliona dolara godišnje.

Iako je „Lece" na kraju 2015. bilo šest meseci u zaostatku za plaćanje računa za struju, iskazana je dobit od samo 1.811.000 dinara. Ostatak para do pomenutih skoro 18 miliona dolara uhodanim kanalima se odlio u privatne džepove.

„Life Stone Capital" je samo privremeno rešenje pomoću kojeg se zarađuje i u prelaznom periodu, dok se sprema prodaja ne samo rudnika, već i celokupne Medveđe firmama iza kojih stoji albanski kapital.

Zvanično se za rudnik „Lece" interesuje multinacionalni gigant „Metalfer" sa sedištem u Milanu, Italija. Pomenuto preduzeće, međutim, ima predstavništva u Poljskoj i Brazilu, preko kojih je išlo topljenje i prodaja rude iz rudnika „Lece".

Još dok su demokrate bile na vlasti uspostavljena je veza sa predstavništvom „Metalfer"-a u Brazilu, a glavni pregovarači ispred DS-a bili su Dušan Petrović i Ružica Đinđić.

Po preuzimanju vlasti SNS je preuzeo i pomenute kontakte i nastavio da rudu iz rudnika „Lece" prerađuje u postrojenjima u Bugarskoj i Poljskoj. Kontrolu na terenu vrše perjanice naprednjaka: Predrag Mikić, savetnik predsednika Tomislava Nikolića, i Dragan Stevanović Boske, državni sekretar u Ministarstvu privrede i koordinator SNS-a za Pčinjski okrug. Veze sa inostranim „investitorom" održava isključivo sam vrh naprednjaka, odnosno braća Vučić.

„Lece" jeste finansijski centar operacije „Ekonomskog osvajanja juga Srbije", ali nije jedini projekat koji se realizuje.

Na osnovu oglasa Agencije za privatizaciju, za 28. oktobar 2016. godine, najavljena je privatizacija – prodaja imovine Agroindustrijskog kombinata „Leskovac" D.P. u stečaju z Medveđe.

Reč je o zemljištu ukupne površine od nešto više od 584 hektara na katastarskim parcelama u KO Medveđa, Pusto Šilovo, Stubla, Negosavlje, Gazdare, Maćedonce, Borovac, Bogunovac, Petrilje, Retkocer, Sponce, Tulare, Mala Braina, Poroštica, Medevce, Mrkonje, Sijarinska Banja, Sijarina, Ravna Banja, Stara Banja, Marovac, Bučumet, Rujkovac, Gurgutovo, Gornja Lapaštica, Đulekare, Drence, Lece i Gajtan.

Od ukupnog zemljišta, na poljoprivredno zemljište otpada skoro 281 hektar, a na zemljište pod šumama 293 hektara. Pored zemljišta na prodaju je hladnjača površine 1.188,25 m2 sa svim pratećim objektima.

Početna prodajna cena za svu gore nabrojanu imovinu Agroindustrijskog kombinata „Leskovac" D.P. je 80.900.411,77 dinara ili samo 650.000 evra.

Za kupovinu imovine pomenutog preduzeća, iz dobro obaveštenih izvora saznaje se daa su zainteresovani tajkuni bliski vladajućem režimu, koji planiraju da albanskim novcem kupe preduzeće i kasnije ga, uz proviziju, ustupe stvarnom vlasniku.

Ustupanjem imovine stvarnom vlasniku, zauvek bi gore pomenuto zemljište bilo predmet trgovine većim interesima i trajno destabilizovalo područje juga Srbije. U najkraćem, reč je o 11 odsto ukupne teritorije opštine Medveđa.

AK „Leskovac" i rudnik „Lece" zajedno zapošljavaju 10 odsto stanovnika opštine Medveđa.

Kao kruna celog procesa je najavljena prodaja banjskih lečilišta, kao i Rehabilitacionog centra u Sijarinskoj Banji, koji je već duže vreme na oku albanskog kapitala.

Jedan od saradnika Koča Danaja, Muharem Saljihu, već je u Srbiji kupio HUP „Balkan"  u Leskovcu. Saljihu je rodom iz Medveđe, a u Veneciji drži dva veoma poznata i posećena restorana. U predstojećoj kupovini hotelskih i banjskih kapaciteta sigurno će se naći i on.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

IZRAELSKA CRNA RUPA NA “KOSOVU” NEKOME DONOSI PROFIT, A SRBIJA OSTAJE I BEZ NEIZMERNOG BOGATSTVA

 

 Feronikl, rudarstvo i topionica je u vlasništvu dvojice izraelskih tajkuna, i jedan je od najvećih preduzeća na celom Kosovu. Gvožđe i legura nikla, pored poslovnih dobitaka za vlasnike, je i uzrok toksičnih otpada na toj lokaciji, gde je opasno udisati vazduh kao i korišćenje vode.

 

PRIRODNA BOGATSTVA KiM 7777

 

A kakve sve to ima veze sa Srbijom?? Možda bi nam nešto više o tome mogao da kaže naš Ministar prirodnih resursa. rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević, sa svojom idejom o ekspolataciji nikla na Mokroj Gori, i u rejonu Topole, i između Vrnjačke Banje i Trstenika.

Jedino nismo sigurni da li je bio upoznat sa informacijama objavljenim u nemačkom listu “Haretz”, 2011.g. gde je opisana vlasnička struktura ranije srpskog “Feronikla”u Glogovcu, kao i eksploatacija nikla sa posebnim osvrtom na zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine.

Čitav kompleks, poznat kao “Feronikl” –se bavi proizvodnjom nikl legure i gvožđa, – je u vlasništvu stranih lica: Cunico, kompanija u vlasništvu Benni Steinmetz grupe (BSG) resursa, Ltd firme, kao i međunarodnih Mineralni resursi (IMR), koji je u vlasništvu Aleksandra Mashkevich, Kazahstana Jevrejina, koji takođe ima izraelsko državljanstvo.

Kao što je mnoštvo naših firmi prodato tajkunima po smešnim cenama, tako je urađeno i sa “Feroniklom”, gde su se dešavale i eksplozije prilkom vađenja nikla.

Otpad se prevozi kamionima do otvora u zemlji, gde konstantno rastu humke duž reke koja protiče u blizini stambenih kuća. Prašina sadrži čestice otrovnih materija koja, prema kosovskom Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, zagađuje vazduh i reku.

"Ja ne bih živeo u Glogovcu za sve pare na svetu", kaže prof Stil Tahirsilaj, šef Hidro-meteorološkog zavoda na Kosovu, koja je odgovorna za merenje nivoa toksičnosti u zemljištu i vodi. On dodaje da izloženost česticama koje se emituju u vazduh od dimnjaka u kompleksu i zaostalog otpada na terenu. može da izazove različite vrste raka, problema plodnosti i respiratornih oboljenja i drugo.”

Ovaj zaključak je podržan od strane razgovora sa zvaničnim izvorima u Prištini, izveštajima Ministarstva životne sredine kosovskih vlasti, kao i od strane lokalnih i međunarodnih organizacija. Oni svi pripisuju ozbiljno zagađenje vazduha i vode u toj oblasti za rad Feronikla.

Bogatstvo u zemlji

Trećeg maja 2006, visoki pripadnici lokalne vlasti, kojima su se pridružili Zvaničnici Ujedinjenih nacija i međunarodnih i domaćih biznismena u sedištu UN, privremene uprave UN na Kosovu (UNMIK) da proslave uspešan završetak najvećeg privatizacionog dogovora potpisanog od kraja “rata sa Srbijom”:

U zamenu za isplatu od 33 miliona evra, vlasništvo nad rudnicima nikla kompleksa u Glogovcu je prvobitno preneta IMR / Alferon, firma čiji je suvlasnik privrednika Aleksandar Mashkevich, Patokh Chadiev i Alijan Ibragimov.

Prema uslovima kupoprodajnog ugovora, kompanija se obavezala da će uložiti 20 miliona evra u prve tri godine i da zaposli najmanje 1.000 radnika.

Tadašnji premijer tzv.”Kosova” Čeku, izjavio je na svečanosti, prema izveštaju na sajtu ECIKS Ekonomska inicijativa za Kosovo (organizacija podržava ekonomski razvoj i strane investicije), da je "Vlada pozdravlja potpisivanje ovog ugovora." On je dodao: "Ovo je početak oživljavanja ne samo Feronikla, vec i sve kosovske privrede To je početak jednog značajnog smanjenja nezaposlenosti.. Očekujem da investitori ispune obaveze iz ovog ugovora, i oni će imati podrsku od vlade. "

Privatizacija za “Feronikl”je počela godinu dana ranije. U početku, jedna druga kompanija je trebala da kupi rudnik – Američko-albanska firma iz “Adi Nikel”, koja je ponudila oko 50 miliona evra za kompleksu Glogovac.

Međutim, organ nadležan za privatizacije na Kosovu, KAP, promenio je svoju odluku, tvrdeći da je ta kompanija finansijski nestabilna. Umesto toga, ponuda od strane “Alferon” je prihvaćena.

Bivši radnici rudnika demonstrirali protiv novog rešenja, koja su navodno bila politički motivisana, izvor iz Adi Nikel nagovestio korupciju u procesu donošenja odluka.

The ECIKS Organizacija navodi dopis Adi Nikel portparol Muhamet JAKU o tome da kosovski ministar za industriju Bujar Dugolli tražio 3 miliona eura kao uslov da osvoji Feronikl tender – po milion evra za svakog: Dugolli lično, za premijera u to vreme vreme, Bajram Kosumija, kao i za njihovu političku stranku.

Konačno, Rudarsko topioničarski basen je otišao u Cunico, što je polovina u vlasništvu Mashkevich i njegovim saradnicima u IMR, a polovina od BSG Resources, Ltd, koja je u potpunosti u vlasništvu BSG.

Iako BSG nosi ime izraelskog tajkuna Benija Steinmetz, on nije naveden kao njegov vlasnik. Tokom godina njegovi portparoli dosledno je ističu da nije uključen u proces donošenja odluka.

U vezi sa informacijama objavljenim u štampi, takođe, portparol je ponovio da Štajnmec nije grupni vlasnik i ne može kontrolisati, tako da on ne treba da bude povezan sa događajima na Kosovu). Ipak, BSG sajt navodi da su "poslovne aktivnosti … upravljanje različitim subjektima u vlasništvu (direktno ili indirektno) od Balda i Vessna osnovama, od kojih Beni Štajnmec i njegovi saradnici su članovi klase korisnika."

Zaista, finansijske novine i poslovni svet tretiraju grupu kao korporacije koja je pod kontrolom Steinmetz, i na osnovu tržišne kapitalizacije, on se smatra jednim od najbogatijih ljudi na svetu.

Cunico, jedna od imovine korporacije, je, prema svom sajtu, pretstavljena , kao ona koja se bavi "međunarodnim rudarstvom kao kompanija metala, specijalizovana za istraživanje, rudarstvo i proizvodnju feronikla. “Mi smo najveći feronikl proizvođač u Evropi i četvrta po veličini u svetu. " Sedište kompanije je u Holandiji, a njegova jedinica marketinga deluje iz Dubaija.

Kompleks Glogovac datira iz 1979. god, kada je tadašnja SFRJ uložila u izgradnju preko 300 miliona dolara. Sastoji se od tri otvorena rudnika nikla i fabrika u kojima se proizvodi metal, i koristi u proizvodnji nerđajućeg čelika i punjivih baterija.

Godine 1998, u kompleksu je prestala proizvodnja i kasnije je oštećen od NATO bombardovanja.

Statistika ukazuje da Cunico napravio veoma dobar posao. Procenjuje se da rudnici u sklopu Feronikla, sadrže rezerve nikla vredan više od 2 milijarde dolara. Prema Cunico, 6.000 tona nikla je prodato prošle godine.

S obzirom na trenutnu cenu nikla, ostvareni su prihodi od oko 140 miliona dolara. Ove godine, vise od 9.000 tona se očekuje da bude prodato, a cilj narednih godina, je 11,000-12,000 tona godišnje.

Cunico poseduje i nikl u Makedoniji. Oni trvde da se, kompanija obavezala da upravlja rudnikom u skladu sa ekološkim propisima utvrđenim od strane ISO, Međunarodne organizacije za standardizaciju, i od strane Evropske unije.

Rukovodstvo rudinka ne dozvoljava da se njihovo ime vezuje za poslovanjem preduzeća na Kosovu niti dozvoljavaju nesmetan pristup javnosti.

Novinari koji su izveštavali o toj privatizaciji su zaključili da je čitav kompleks prodat za smesnu cenu.

Čitav kompleks je ogradjen zicom, i izgleda kao da se prilazi nekoj vojnoj bazi, pa je uporedjuju sa bazom “Gvantanamo”, pa to izaziva strah i među potencijalnim investitorima.

Lokaciju obezbeđuju nekoliko Izraelaca u svojim ranim tridesetim, koji su ranije služili u elitnim vojnim jedinicama. Neki su radili za BSG i neke druge firme pre dolaska na Kosovo.

Iza zatvorenih jama rudnika, ostale su samo neke podzemne vode. Okolo, prema reci Drenici, razbacani su crni bregovi, koji izgledaju kao površina vanzemaljske planete; napravljeni su od šljake – otpad koji ostaje posle vađenja nikla. Preko million tona šljake raznosi i najmanji vetrić, i tako prenosi delove toksičnih metala, kao što su nikl, mangan i hrom.

Crni materijal je napravljen od malih oštrih vlakana. Direktan kontakt sa njima bi napravio rez na ruci. Postoji nedostatak izveštaja o uticaju šljake i na vazduh i vodu.

2008-2009, na primer, kosovski Nacionalni institut za javno zdravlje ispitivao je kvalitet vode u reci Dernica, kao deo studije pod okriljem Univerziteta u Prištini. Oni su utvrdili da je nivo nikla u vodi bio je 20 puta veći od dozvoljenog, koje je postavila Svetska zdravstvena organizacija, čime je utvršeno da je nivo bio tri puta veći.

"Izvor vode leži u blizini u oblasti livnice Feronikla, dakle viši nivo [sic] nikla pronađena u ovom izvorištu". Izveštaj je dodao da je visok nivo metala verovatno zbog geoloških faktora i "antropogenog zagađenja."

Druga studija, sprovedena na kraju 2009 godine od strane jednog američkog instituta, lokalni Centra za politiku i zastupanje, i oslonjen sa američki Stejt department finansiranje, navodi da je pokrajina Glogovac je jedna od najzagađenijih u zemlji zbog Feronikla. Kompleks i okolne crne gomile, imaju direktan uticaj na kvalitet vazduha i zemljišta.

Pored toga, u izveštaju piše da, Glogovac pati od problema sa svojom vodom na koju utiču zagađena Feronikla). Prema američkoj Agenciji za toksične materije i bolesti, izlaganje visokom koncentracijom nikla može izazvati respiratorne bolesti, oboljenja nosne duplje i rak pluća.

Zagađenje iz dimnjaka je takođe predmet zabrinutosti, i pored toga što je fabrika postavila filtere u dimnjake. A merenjem je utvrđeno da je zagađenje veće noću.

Prema tim testovima najvažniji faktor je nivo PM10, procenat čestica u vazduhu sa prečnikom manjim od 10 mikrona (10-hiljaditi deo milimetra). Često je izmereno da je nivo 3 puta veci od dozvoljenih 50 čestica po kubnom metru.

"Oni štite svoje interese", kaže on. "Oni žele da se izvuku koliko mogu i eksploatišu rudnik do maksimuma.”

"Tajkuni su skloni da izađu iz Evrope, gde postoje propisi i veoma strog nadzor", kažu izveštaji. "Tako umesto toga, oni su brzo prešli na periferiju, gde ne postoje propisi i oni mogu da podivljaju,"priča Tahirsilaj.

Ko je pravi vlasnik?

U ime Beni Štajnmeca, savetnik za medije Eli Davidovič nudi sledeće odgovore: "Gospodin Štajnmec ne drži akcije Preduzeća Feronikl kompleksa ili Cunico resursa, njena matična kompanija gospodin Štajnmec ne drži poziciju u tim preduzećima, Zbog toga nije uključen u njihove delatnosti Uzgred, ja ću dodati da BSG Resources, koja drži 50 odsto Cunico akcija, nije u vlasništvu gospodina Štajnmec i nije pod njegovom kontrolom.. jednostavne su činjenice koje se mogu ispitati i dokazati lako. Prema tome, ja. zahtevam da se izbegne pominjanje ime gospodina Steinmetz u vezi sa vašim referencama na Feronikl postrojenja. "

Odgovor iz kabineta Aleksandra Mashkevich je:. "On nije vlasnik akcija i da ne drži nikakvu poziciju u preduzeću koje vi pominjete. Prema ispitivanju koje smo napravili, jedna od firmi u kojima smo partneri ima indirektno držanje u manjinske akcije, koja prirodno da nam ne da da priuštimo učešće ili ulogu bilo koje vrste u odlukama preduzeća ili delatnosti. Stoga je očigledno da je irelevantno da ubacim naše ime u predmetima koje ste pomenuli.”

Komplikovan odgovor koji puno toga skriva…

Dalje, Feronikl, u (doslovno) pismenom odgovoru na pitanja iz Haaretz, odbacio je većinu navoda protiv njega u vezi sa životnom opasnosti koju izaziva, ali nije se direktno osvrtao na različite izveštaje o zagađenosti, koji su preneti u njemu.

Oni naglašavaju da je kompanija uložila više od 60 miliona evra; u prvim godinama poslovanja rudnika, "najmanje 20 miliona evra koje je uloženo u pravcu zaštite životne sredine”.

U pogledu zagađenja voda, kompanija kaže da redovno uzima uzorke vode iz lokalnog vodovoda da bi se uverili da nije zagađena. Pored toga, oni kažu da voda oko Glogovca "vodi kroz prirodno postojeće minerale i zbog svega toga procenat nikla može biti veći."

Portparol kompanije je dodao da koliko zna, Beni Štajnmec i Aleksandar Mashkevich nisu posetili kompleks: ". Obojica nisu vezani za kompaniju, a kompanija sigurno ne može da odgovara u njihovo ime" .

Raznovrsni interesi

U najnovijem spisku milijardera koji je objavio Forbs magazin, Beni Štajnmec je na 162. mestu, sa ličnim bogatstvom procenjenim na 6 milijardi dolara. To ga takođe stavlja na drugo mesto na listi najbogatijih Izraelaca, posle pokojnog Sammi Ofer i njegove porodice.

Štajnmec, koji drži sebe i svoje poslovne posede i van centra pažnje, smatra da je blizak sa bivšim premijerom Ehuda Olmerta. Njegov otac, Reuven Štajnmec, bavio se dijamantima trgovina Beni je počela posle njegovog vojnog roka, kada se preselio u Antverpen.

Vratio se u Izrael 1996. godine i razvio raznovrsne svoje poslovne interese. Njegovo carstvo sada uključuje kompanije koje se bave mineralima, nekretninama, energetikeom i prirodnim resursima, i proteže se od Rusije preko istočne Evrope do Afrike.

Pre oko godinu i po, on je prodao 1,5 miliona akcija izraelske kompanije mobilnih telefona Cellcom, koja je održana godinama, ali osim toga, on ne zna da ima investicije u Izraelu.

Aleksandar Mashkevich, koji je godinu dana stariji od Steinmetz, rođen je u Kirgistanu i preselio se u Kazahstanu u 1990. On je stigao u Izraelu 1991, a dobio izraelsko državljanstvo i pasoš.

U poslednjih nekoliko godina, on je podeljen između Izraela i svojih firmi u Kazahstanu i Britaniji. On je jedan od vlasnika međunarodnog rudarskog giganta ENRC, čijim akcijama se trguje na Londonskoj berzi, a ima i privatnih preduzeća, uključujući banke i osiguravajuće kompanije u Kazahastanu.

On je nedavno najavio stvaranje međunarodne novinske mreže koja je trebala da se takmiči sa Al Džazire i CNN. Prema Forbsu, on je vredan 3,7 milijardi dolara, što ga stavlja na izraelsku listu kao šestog najbogatijeg čoveka.

Mashkevich je i osnivač evro-azijskog jevrejskog kongresa i do nedavno je bio njen predsednik.

Mashkevich i Štajnmec se poznaju već više od 10 godina. U intervjuu prošle godine sa “Amiram Barkat” u izraelskim novinama finansijskog sadržaja, Mashkevich izjavio je: "Beni je jedan od mojih najboljih prijatelja … Bili smo partneri u mnogim projektima i on je jedan od najvećih poslovnih profesionalaca koje znam.

On je veoma iskren, veoma inteligentan radoholičar. ". On je takođe rekao da: "Još smo partneri u balkanskim rudnicima, ali ne u Africi."

Čitav tekst možda nema direktne veze sa Srbijom, ali zato može da ima veze sa ministrom Bačevićem, njegovim planovima o eksploataciji nikla u Srbiji, kao i građanima tih oblasti, na čije zdravlje i život može opasno uticati novo “ekološko”okruženje u kojima bi se našli, u slučaju sprovođenja Bačevićeve ideje.

A još manji značaj ima njegova nedavna izjava u kojoj on konstatuje, a bez ikakve moći, da Srbija “uvek zadrčava pravo da štiti svoju imovinu koja je nelegalno prodata od strane kosovskih vlasti.”

Lepo zvuči za uši, domaće nedovoljno informisane publike, jer srpska vlast , i kada je mogla, nije se previše zalagala za sprečavanje nelegalne prodaje imovine Srbije na Kosovu i Metohiji.

Ali zato Tači, uz interesnu pomoć Amerikanaca, Engleza, i baronese, prisvojiće sva rudna bogatstva, čime će njegovi saveznici crpeti jeftine sirovine za industriju svojih država. A naša država će nemoćno to posmatrati…

Ajde što se Srbija ponašala pasivno u vezi prodaje vlasničke imovine na KiM, nego ni ovde joj baš “nije ispucao prsluk” od truda, da spreči pljačkaško “krčmenje” industrijskih postrojenja i prirodnih resursa države…

 

©Geto Srbija

haretz.com

SRBIJA: PRE PRODAJE DRŽAVE, IZVRŠITI PRODAJU RUDNOG BOGATSTVA

 

Zna li ministar Bačević, ko kopa po državi Srbiji, (osim stranih službi)???

Strane kompanije, i dobro informisani domaći "biznismeni" pljačkaju rudna bogatstva Srbije, koja vrede više milijardi evra. U nepravednu eksploataciju nacionalnih dobara uključene su i najveće svetske kompanije "Rio Tinto" i "Glen Kor", tako što informacije pribavljene iz Geološkog instituta Srbije, prodaju budućem eksploatatoru nacionalnog rudnog bogatstva. Radi se o izuzeno preciznim informacijama čije prikupljanje je pedeset godina finansirala država.

 

                Vuk Stanić

MINISTAR MEDJU RUDARIMA2

 

Strane kompanije u Srbiji koje se bave istraživanjem rudnih bogatstava, često imaju po dvoje zaposlenih. Od korumpiranih ljudi u našoj vladi i resornom ministarstvu pribavljaju dozvolu za istraživanje rudnih resursa na lokaciji za koju unapred znaju da je bogata rudom. Taktika podrazumeva da posle nekog vremena saopštavaju javnosti kako su, eto, otkrili velike zalihe rude!

Njihov, navodno istraživački rad, koji je od samog početka eksploataciona delatnost, proglašava se stečenim pravima. Država im takva prava priznaje i oni počinju da eksploatišu rudu sa lokacije bez da su prethodno učestvovali na bilo kakvom tenderu! Ova istraživačka prava se kompanijama dodeljuju po ceni od 400 evra.

Tipičan primer nedomaćinskog ponašanja je eksploatacija privrednih, pre svega prirodnih i to energetskih resursa. Jedan od ekstremnih primera je Zakon o koncesijama, kojim se dozvoljava neograničena eksploatacija neobnovljivih privrednih resursa.

Čest je slučaj da se u sadašnjoj praksi Srbije resursi upotrebljavaju radi zadovoljenja generacija, ali stranih, a da se ne vodi računa o tome da li će takvom eksploatacijom biti ugroženo zadovoljenje potreba budućih generacija.

Još goru situaciju predstavljala bi prodaja kombinata koji se nalaze na delu zemlje sa neobnovljivim i dragocenim rudnim bogatstvom i to u bescenje kao što je slučaj sa Borskim rudnicima.

Prema nezvaničnim informacijama, strana kompanija "Glen Kor" već tokom izborne kampanje počela je da lobira kod budućih ministara iz SNS-a, da im se omogući kupovina Borskih rudnika, ali i pravo da istražuju zalihe uljanih škriljaca na jugu Srbije.

Neophodno je naglasiti i da osim Zakona o koncesiji koji je napisan na štetu države, a u korist tajkuna, i pored prevara koje se odvijaju pod plaštom eksploatacionih prava, u Srbiji godinama niko nije plaćao ni rudnu rentu! (Zvanično ova taksa se zove: naknada za korišćenje mineralnih sirovina, odnosi se na sve rude, kamen, naftu i gas)

Srbija je sa privatizacijom rudnika i resursa počela 2000. godine odmah posle petog oktobra, a tek 2007. godine kada je privatizovano sve što je interesovalo tajkune. Potom je država, donela Uredbu o plaćanju naknade za korišćenje sirovina. Ipak kontrola o tome ko koliko plaća skoro i da ne postoji. Pa su mediji spekulisali da se i ta uredba slabo primenjuje!

Kompanije koje za sada definitivno ne plaćaju rudnu rentu su: EPS, RTB Bor, proizvođači mineralnih voda, i kamenolomi.

EPS, RTB, Lafarž, Holcim, Titan, ciglarska i keramičarska industrija, fabrike mineralne vode, kamenolomi, industrija građevinskog materijala i mnoge druge firme i grane su obavezne da plaćaju nadoknade za korišćenje mineralnih sirovina, ali one to ili uopšte ne čine ili plaćaju po sopstvenoj proceni kada i koliko žele.

Inače visina rudne rente je među nižima u svetu. Italija i Srbija naplaćuju sedam odsto vrednosti iskopane rude, dok Poljska i Albanija zaračunavaju 10 odsto. Rusija čija firma "Gasprom njeft" eksploatiše naftu u Srbiji naplaćuje čak 22 odsto svima koji eksploatišu rudna i energetska dobra ove zemlje.

U Srbiji postoji više od dve stotine rudnika i nekoliko desetina mineralnih i energetskih nalazišta. Prema njegovim rečima neke od firmi koje u Srbiji posluju po osnovu ekploatacionih prava, ili zakona o koncesiji je i "Rio Tinto", britanska kompanija koja vadi Jadarit iz jalovišta kod Loznice.

Oni su posao započeli pod izgovorom istraživanja. Po tom osnovu, oni su bez ikakve naknade mogli da utovare jalove iskopine na kamione i da ih odvezu, ne plativši nikome ništa!

Rudarske inspekcije nikada nisu do kraja proverile da li se iz jalovišta vadilo samo radi istraživanja, ili je to bilo pokriće za tajnu eksploataciju, a plan je bio da se sa zvaničnom eksploatacijom počne ove godine na dan Cerske bitke!

Tačna priča da se Jadarit može koristit kao raketno gorivo, ali da je stvarni razlog interesovanja, što je to izuzetan materijal za pravljenje litijum jonskih baterija i drugih elementa potrebnih za vetro parkove. Cene litijuma će narednih godina rasti jer se materijal koristi za izradu gotovo svih bitnih tehničkih uređaja. Od mobilnih telefona do satelita.

„Rio Tinto" u Srbiji radi i u Jarondolskom basenu kod Raške, gde istražuje borne minerale, koji se na evropskom kontinentu, ako izuzmemo Tursku, jedino nalaze u Srbiji!

Većina zlatnih rudnika u Srbiji pripala Austrijsko Kanadskoj kompaniji „Dandi plemeniti metali". Do sada su kupili tri, od ukupno četiri koncesije koje je prodala Vlada Srbije. Pripalo im je istraživanje zlata na Crnom vrhu. Sprovode ispitivanja i na Staroj planini.

Oni ima i odlične rezultate u istrživanju jednog novog tipa zlata. Reč je o karlinskom tipu zlata, poznatog domaćoj geološkoj nauci, čije se prisustvo vezuje za postojanje krečnjačkih stena i mermera u vulkanskim oblastima. "Dandi" je u sporu sa švedskom kompanijom "Feromet" oko nalazišta u Mačkatici. Spor je pred vrhovnim sudom Srbije. Firma "Reseoravar capital" istražuje nalazišta bakra u okolini Bora.

Domaća firma bliska ljudima iz DS "Šumadija minerali" ima prava istraživanja u centralnoj Srbiji. Za firmu "Srbija Nisk" koja ovde takođe eksploatiše rudu, kažu da je u vlasništvu sestre Mila Đukanovića.

Rudnici Lece, i Kiževak -Sastavci su u vlasništvu poznatog biznismena Miroslava Bogićevića. Bogićević je lider u privatizaciji rudnika metala u Srbiji, najpoznatiji srpski biznismen u oblasti eksploatacije metala, koji pored ova dva, poseduje još nekoliko rudnika, čak i jedan u Makedoniji, zapravo sve rudnike koji su u bivšoj SFRJ, pripadali preduzeću "Zajača" iz Loznice.

"Zajača" je u svetu bila poznata po eksploataciji antimona pa je zahvaljujući njenoj proizvodnji Srbija, sve do raspada SFRJ, bila među prvima u Evropi. To su rudnici: Lojane u Makedoniji, Rajićeva gora na Kopaoniku, Dolić, Kik, Rujevac i Brasina kod Loznice.

U njegovom lancu su i rudnici nematala poput Ravnaje kod Krupnja koji eksploatiše fluorit, kao i rudnik granodiorita na Boranji kod Zvornika. Na planini Rudnik, eksploataciju vodi firma "Rudnik" na čijem čelu je bivši direktor kompanije "Glen Kor", koja je tokom kampanje podržala Srpsku Naprednu stranku i lobirala da Zorana Mihajović, dođe na čelo ministarstva energetike!

Kosovo i Metohija takođe leži na nalazištu lignita, čije se zalihe procenjuju na 12 milijardi tona, a eksploatacioni period za narednih 200 godina! A vlasnistvo nad tim rudnicima ćemo možda pokloniti Amerikancima, a pošto se to ne dopada uvek proračunatim I nikad prijateljski, prema Srbiji, rasploženim Englezima, eto i njih da uz pomoć Šiptara preuzmu “Trepču”, tražeći moratorijum na zahteve poverilaca, kao i na socijalne I ekološke zahteve.

Ali Srbija onda, više nikada neće imati svoje rudnike

 

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

NASTAVAK: RUDARSKO-GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA BORISA TADIĆA BR.2

13. фебруара 2012. 1 коментар

 

Rudarsko-geološka istraživanja, više nema sumnje, biće udarna tema Demokratske stranke tokom izborne kampanje za predstojeće parlamentarne izbore. Partijski prodavci koalicione magle usmerili su sve svoje medije da još jednom obmanu, prevare, zavedu i iskoriste ubogog glasača. Otuda se, pukim izbornim slučajem, neprocenjiva nalazišta zlata svakodnevno pronalaze baš u Timočkom regionu, devastiranoj regiji iz koje stanovništvo beži glavom bez obzira.

 

 

Timočki region, sastavljen od Zaječarskog i Borskog okruga u okviru kojih se nalaze tužne opštine Knjaževac, Boljevac, Sokobanja, Negotin, Majdanpek i Kladovo, paradigma je sveukupne propasti države Srbije. Gradovi bez radnih mesta, naselja bez upotrebljive infrastrukure, višegodišnji problemi sa grejanjem, zagađenost i ko zna šta sve ne, uslovili su svojevrsni egzodus stanovništva, bežaniju iz teške bede, migraciju takvih razmera da je, recimo Majdanpek, u poslednjih deset godina ostao bez polovine stanovnka.

Imajući u vidu ovo rasipanje glasova na koje se nije računalo u strateškom marketingu Demokratske stranke, nije slučajno da su nalazišta zlata, samo tri meseca pred parlamentarne izbore, otkrivena u  Žagubici, a bogami, kako radosno javljaju tradicionalno pouzdane Večernje novosti, i u celoj timočkoj regiji.

U tekstu rudarskog naslova “Pod Timokom 1.000 tona zlata”, sumnjivo stečena kompanija Milana Beka uverava lakovernu javnost da “na području istočne Srbije vrednost ležišta plemenitih metala premašuje 50 milijardi dolara.” Novosti se pozivaju na eksperta iz SANU i Balkanske akademije nauka, profesionalnog optimistu koji kaže da ova otkrića nikog ne treba da čude jer “Ovo je područje bogato rudnicima plemenitih metala i krije rezerve od 1000 tona, a cena zlata je već dostigla cenu od 56.000 dolara po kilogramu, pa proizilazi”, računica je jasna, “da bruto vrednost ležišta ovog plemenitog metala u području koje obuhvata veliki deo istočne Srbije, premašuje 50 milijardi američkih novčanica.

 

Uz rudarski pozdrav “Srećno!”, Novosti nastavljaju sa predizbornom licitacijom prelepe budućnosti pod mudrim vođstvom Tadića i njegovog rukovodstva pod šlemovima, nabrajajući šta je sve pronađeno za ovo kratko vreme:

 

– Samo u selu Jasikovo, na ležištu “Čoka Marin”, nalazi se 240.000 tona rude koja ima 4,4% bakra, čak 14 grama zlata po toni rude i gotovo 100 grama srebra po toni izvađene rude.

– Na drugoj lokaciji koja se zove “U okolini ovog rudnika” “ima još nalazišta zlata, gotovo 120 tona tog plemenitog metala.”

– Rudnik zlata “Blagojev kamen” koji se nalazi između Majdanpeka i Kučeva, raspolaže sa 35 tona zlata.

– Ležište „Volujski ključ“ kod Kučeva ima “najmanje 10 tona zlata.

– Rudnik “Sveta Barbara” kod Majdanpeka takođe raspolaže rezervama zlata, odnosno rudom koja ima više od dva grama zlata po toni rude.

– Nalazište “Jadar” na planini Cer ima 125 miliona tona Jadarita, minerala u kome se nalaze Litijum i Bor.

 

Samo u ovom grumenu ima za dva prstena: Dulić, ekspert za sve.

 

Bilo je logično da, tamo gde se krije basnoslovno bogatstvo, stvar u svoje ruke preuzme Oliver Dulić, ministar rudarstva i još koječega, da u svojstvu ortopeda zaduženog za prirodnu okolinu, slaže bez da trepne: “U rudarstvu bi moglo da bude uposleno 35.000 ljudi”, a što objavljuju Novosti u još jednom prediznornom članku, pod bogougodnim i pobedničkim naslovom koji skida svaku brigu: “Milijarde evra u srpskim rudnicima”.

I tu Dulić, sa nepodnošljivom lakoćom iskopavanja, nabraja da ne znamo šta ćemo sa tolikim uljnim škriljcima, da geotermalna energija može zameniti 500.000 tona tečnih goriva godišnje; da geološke rezerve rude bakra iznose “najmanje 2.576 milijardi tona”, a najverovatnije i celih 7.500 milijardi tona; da se rezerve olova i nikla na našem Kosovu, a vala i u našoj Metohiji, procenjuju na “105 megatona”.

 

Sumirajući tone, megatone i milijarde dobiti, Večernje novosti su pogubile računicu, pa u toj štampanoj stvari figuriraju nešto skromniji podaci o tome da je RTB Bor proizveo 1,1 tonu zlata u 2011. godini, ili možda svega 320 kilograma zlata, kako kažu iz Bora; da je do 1935. prizvedeno 16 tona zlata i 32 tone srebra; da je do danas proizvedeno 160 tona zlata, količine koja se alhemičarskom metodom očas posla pretoči u180 tona zlata; da je u rekordnim godinama proizvodnje (tokom strašnih sedamdesetih u Tamnici naroda) kada smo bili ozbiljna država, izvađeno rekordnih 5,2 tone zlata.

 

Običnim smrtnicima koji nisu u stranačkim kombinacijama, niti su u rodbinskim, poslovnim, kumovskim, prijateljskim i švalerskim vezama sa nosiocima našeg društveno-političkog razvoja, ne preostaje ništa drugo nego da podignu sopstvene tepihe. Možda i ispod njih leži neko nalazište nafte, zlata, srebra ili makar niskokaloričnog lignita. Ako ne pronađu ništa, neka svoje žalbe i mišljenje o ovim “otkrićima” ubace u glasačke kutije.

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

%d bloggers like this: