Архива

Posts Tagged ‘usaid’

НАЈУНОСНИЈИ ПОСЛОВИ ГЛОБАЛНЕ МАФИЈЕ И ДОБИТНА КОМБИНАЦИЈА ФАМИЛИЈЕ БРАНАБИЋ КРОЗ КЉУЧНЕ НАРЕДБЕ ВЛАДИ СРБИЈЕ!!?

 

Процес електронског управљања поробљеном Србијом и увођење електронске владе (Е-Говернмент), поверено је Ани Брнабић, сивој еминенцији геy ложе у Немањиној 11. На конференцији невладине организације НАЛЕД, министарка Брнабић је најавила да "више неће бити папира, шалтера и печата", чиме ће, наводно, живот напаћених грађана бити олакшан.

НАЛЕД сива књига садржи 100 нових директива влади, са фокусом на процес електронског управљања. Израда адресног и централног регистра грађана ће заједно са електронским здравственим документима олакшати даљинску контролу поробљене нације и људских ресурса. О правим намерама електронског управљања становништвом, за Магазин Таблоид, пише Периша Рељић, сликар из Шумадије и грађански активиста.

 

                     Периша Рељић

NJENA VLADAVINA I ZADATAK KRUNJENJA SRBIJE

 

На конференцији "резултати и правац реформи 2017", доскорашња министарка у Влади Србије, Ана Брнабић, најавила је да више неће бити папира, шалтера и печата. Сива еминенција невладине организације НАЛЕД је том приликом представила нову Сиву књигу, која садржи 100 наредби влади Србије!

Овде треба подсетити да је Ана Брнабић, од 2002. до 2011. радила у америчкој владиној организацији УСАИД , по чијем налогу је и основан НАЛЕД током 2006. године. Такође, не треба заборавити ни чињеницу да је, такође по вољи УСАИД-а, Ана Брнабић постављена за потпредседницу Управног одбора НАЛЕД-а 2013., а од априла 2016. године је унапређена на функцију председника Управног одбора ове организације.

Међу кључним наредбама влади Србије министарка је посебно издвојила израду адресног и централног регистра грађана, који ће знатно олакшати електронску управу становништвом. Једна од новина је и сервис "Е-инспектор", који ће према најавама бити прекретница у борби против сиве економије.

У НАЛЕД-овом билтену под називом "Славимо реформе", поред награде Зорани Михајловић и похвала амбасадора америчког Кајла Скота, те доскорашњег стечајног управника Мајкла Девенпорта, налази се и интервју сада већ бивше министарке, Ане Брнабић.

Тамо је НАЛЕД-ов процес увођењем електронске управе подразумева јединствену базу виталних државних институција: централног регистра социјалног осигурања, пензионог фонда, пореске управе, полиције, службе за запошљавање и министарства државне управе и локалне самоуправе.

За све то је наравно неопходна модернизација рачунарске опреме и одговарајућег софтвера, а пуком случајношћу се у добитној "комбинацији" помиње још један члан фамилије Брнабић. Наиме, рођени брат бивше министарке и будуће председнице владе, Ане, Игор Брнабић, налази се на челу компаније "Ассецо СЕЕ", која бележи највећи приход од продаје компјутерске опреме и програма "у региону" југоисточне Европе.

Према подацима мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК) компанија министаркиног рођеног брата "Ассецо СЕЕ" је само у прошлој години имала приход од невероватних 32.600.000, евра!

За оне са слабијим памћењем, прошла година је упамћена по пројектима биометријског пописивања новорођене деце ("Е-беба") и електронским здравственим документима.

Мењајући слободу за илузију демократије, грађани Србије су транспарентно реформисани у депо резервних људских делова Глобалистана.

Да би ствари биле јасније, овде је реч о томе да се најављеном изменом Закона о трансплатацији органа уводи термин "претпостављена сагласност" донирања органа. Да би трговина људским органима била потпуно легалан процес, новим законом је, у члану 15, предвиђена могућност да се телесни орган понуди одговарајућем страном лицу или организацији – као што је рецимо холандска ЕуроТрансплант Интернатионал Фондатион.

Међународна корпорација Еуро Трансплант Интернатионал са седиштем у холандском граду Лајдену (Вербеекстраат 21) део је глобалне хоботнице тржишта људским телесним органима. Због ефикасности и већег профита од кључног је значаја да сви људски ресурси поробљених народа буду не само биометријски идентификовани, већ помоћу РФИД микрочипа и централног регистра грађана увек расположиви.

Реформа здравства у режији америчке привредне коморе АМЦХАМ ради што тачније пописа људских ресурса предвиђа и увођење обавезних скрининг тестова. Биометријска идентификација материнства задужена је за пописивање "Е-беба", а електронско здравство и скрининг тестови за инвентарисање резервних људских делова Глобалистана.

Након трговине оружјем и наркотицима, траффицкинг људским органима је један од најуноснијих послова глобалне мафије. Према подацима УНОС (Унитед Нетwорк фор Орган Схаринг) цене људских органа су више него примамљиве за домаће "органско тржиште": срце кошта 80,400 долара, једно плућно крило 73,100 долара, оба плућна крила (на снижењу: два за један!) 90,300 долара, јетра кошта 71,000 долара, а цена бубрега је "само" 67,200 дилара .

Ружне њушке НАЛЕД-а су уједно и главни промотери изузетно профитабилне "хумане" акције препродаје деце одузете од родитеља страним невладиним организацијама.

Септембра прошле године је израелска невладина организација Атид Хаиеладим приликом радне посете влади Србије договорила извоз српске деце у Израел! Да би ова мрачна "комбинација" била што уноснија, донети су и одговарајући закони, којим је олакшано одузимање деце од родитеља.

НАЛЕД-ов билтен под именом "Славимо реформе" је морбидна прослава напорног десетогодишњег рада на уништењу грађана Републике Србије и свих њених ресурса. Поред физичке и слободе говора, Срби су као поробљени народ изгубили право на породицу, морал, историју, образовање, личну имовину, а однедавно чак и власништво над сопственим телесним органима.

Централни регистри грађана и електронско управљање становништвом кључни су део глобалног пројекта јединствене светске владе.

Невладина организација НАЛЕД као један од значајних пипака хоботнице новог светског поретка на овом простору , задужена је за биометријско пописивање људских ресурса окупиране Србије и електронско управљање поробљеним народом.

Америчка невладина организација Еуронет већ годинама обавештава своју централу у САД о стању рачуна свих грађана Србије. Захваљујући ангажовању ружних њушки из НАЛЕД-а, глобални систем "Великог брата" ће помоћу РФИД микрочипова имати реал-тиме (у реалном времену) увид у све активности наших грађана и здравствено стање њихових телесних органа!

Досадашња ресорна министарка Ана Брнабић, пројектом електронске управе, завршава овај процес јединствене светске владе идеолога Римског клуба и покојног Збигњева Бжежинског, који укратко гласи: "…Ускоро ће бити могуће остварити скоро потпуну контролу над сваким грађанином и отварати досијеа, која ће садржати и најличније детаље о здрављу и понашању сваког грађанина. Ови досијеи ће стајати на располагању властима. Власт ће прелазити у руке оних који буду контролисали информације…"

Глобална агенда "жигосања марве", убацивањем електронског чипа у тело, састоји се од три фазе: "…холдабле – wеараблес – имплантабле". У првој (холдабле) фази чип се носи у "држаћим" уређајима као што су таблет рачунар и паметни телефони.

У другој фази чип постаје "носећи" (wеараблес), што су електронска документа или уређаји са биометријском идентификацијом (банковна, здравствена књижица, лична карта).

Финална фаза "жигосања марве" је убацивање електронског чипа у тело (имплантабле), а судећи по труду који улаже НАЛЕД – Србији је намењена улога "лидера". Тачније, најгорег заморчића на коме ће све ово бити испробано.

Од целе бајке о демократији и људским правима, једина преостала слобода избора је РФИД микрочип у десну или леву руку.

То је, дакле, посао који Ана Брнабић мора да спроведе у што краћем року, без скупштинске расправе, без референдума, дакле, без сагласности грађана који ће бити, као у најпримитивнијим цивилизацијама, жртвовани у славу глобалистичког зла.

 

       А 1. Чиме се бави НАЛЕД?

Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) је највећа приватно-јавна асоцијација у Србији која у свом чланству окупља око 200 компанија, локалних самоуправа и невладиних организација које, како у службеном опису стоји, "…раде заједно на стварању бољих услова за живот и рад у Србији".

Од оснивања 2006. године до данас, НАЛЕД је постао кључна адреса одакле се спроводи такозвани мониторинг регулаторне активности и мерења перформанси јавне управе.

У сарадњи са режимским институцијама и уз подршку међународних организација реализовао је преко 40 великих пројеката попут Цертификација општина са повољним пословним окружењем, Регулаторни индекс Србије (РИС), такозвана Сива књига, кампања "Питајте када", Барометар прописа, Калкулатор трошкова пословања и многи други. Међу кључним партнерима НАЛЕД-а истичу се Делегација Европске уније у Србији, Фонд за отворено друштво (Сорош фондација)...

 

      А 2. Рани радови Игора Брнабића

Дана 13. фебруара, 2014. године, а поводом продужетка спонзорског уговора фирме Ассецо СЕЕ, Фудбалском савезу Београда (ФСБ), шира јавност у Србији први пут чује за Игора Брнабића. Наиме, у малој агенцијској вести пише да се фирма Ассецо СЕЕ бави "информационим технологијама у Југоисточној Европи".

Игор Брнабић се те 2014. године представљао као "менаџер за кључне кориснике" а поводом поменутог спонзорства, водио је разговоре са тадашњим председником ФСБ Славишом Кокезом и генералним секретар ФСБ Јованом Шурбатовићем.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

СТРАНЕ ДОНАТОРСКЕ ХОБОТНИЦЕ И СПОНЗОРИСАЊЕ НЕВЛАДИНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА КАО ПИЈАВИЦА И РАЗБИЈАЧА ОТАЏБИНЕ!!!

13. фебруара 2017. Коментари су искључени

 

Спекулације о могућностима нових ратова на Балкану, нагло појачане непосредно уочи председничких избора у САД, а још више након њих, говоре о напорима поражене вашингтонске бирократије, да се освети новом председнику Доналду Трампу, на начин који би његову владу одмах гурнуо у конфликт који она не жели.

Срећом, није ни председник Трамп сишао са врха своје куле у Њујорку без озбиљне геополитичке стратегије, па се може очекивати да ће под овим балканским небом доћи до коначног расплета у коме Србија може и мора остати кључни фактор, без кога нема ниједног политичког решења у региону.

Али, какву улогу у завереничком злу и ратним покличима на Балкану има новац који је из САД стизао на рачуне невладиног сектора и како ће бити прекинут ланац "невладиног" финансирања исламског фашизма?

 

                  мајор Горан Митровић

PIJAVICE I RAZBIJACI9

 

Пред крај прошле године и бивши заменик шефа ЦИА за Балкан, Стивен Мејер отворено је говорио о новим променама граница на Балкану, пре свега у Македонији и Босни и Херцеговини, додајући да је уверен да ће Република Српска опстати, али да је "најопасније место на Балкану постала Македонија, не само због проблема македонских Албанаца и македонских православаца, већ и због тога што међу самим православцима у Македонији постоје несугласице…".

Наравно, Мејер то није рекао, али је позната чињеница да је Обамина влада довела до сукоба у Македонији, да је још у време док је Хилари Клинтон била државни секретар САД, Албанцима понуђена сва стратешка помоћ у настојању да "интернационализују свој проблем" и да заузму делове Грчке, Македоније, Црне Горе и јужне Србије (тачно према мапи такозване "природне Албаније", коју сваки министар у Тирани и у Приштини држи на свом зиду.

За те потребе, исплаћене су милијарде евра промотерима "хуманих циљева" и разних политичких коректности, који су имали задатак да медијски и на сваки други начин убеде јавност и политичка вођства у Србији, да Албанцима треба помоћи да направе своју државу, у границама коју они сматрају "природном".

Истом методом и истом бојом новца, раније америчке администрације су финансирале пропаганду о праву босанско-херцеговачких муслимана на хегемонију, на њихово "природно право" да суверену владавину овом бившом југословенском републиком (упркос чињеници да тамо живе три народа а не само један).

На такав начин, искључујући православне хришћане са Балкана из права на сопствену државну и политичку орјентацију, раније владе САД, а посебно оне које је предводио брачни пар Клинтон, дале су одрешене руке муслиманским екстремистима, од Македоније, преко Косова, југа Србије, Санџака и Босне и Херцеговине, да чине што год им је воља, ширећи пожар исламизма чак и у сред парламената, од Скопља, Приштине и Београда, до Сарајева.

Истим новцем којим је Хилари Клинтон као ондашња државна секретарка финансирала организацију Муслиманска браћа у Египту и рушење египатске владе под Мубараком, побуне унутар Сирије и рушење влада у Либији и Тунису, а пре тога и финансирање ултрадесне палестинске странке, финансиране су и најмрачније исламистичке групације у бившим југословенским републикама. Реч је о стотинама милиона евра које су разним путевима исплаћиване такозваном невладином сектору, омиљеном упоришту глобалистичке мафије.

На простору некадашње Југославије, данас делује око 100.000 разних невладиних организација! Само у Србији постоји више од 20.000 регистрованих удружења грађана, у Хрватској (према Регистру Удруга Републике Хрватске), има их чак 42.000, у Црној Гори сваки стоти грађанин управља неком невладином организацијом, на Косову и Метохији их има око 8.000.

У Босни и Херцеговини делује близу 7.000 реистрованих НВО (нешто мање у Македонији, око 6.000), од којих најмање једна трећина постоји са искључивим циљем да учествује у политичком животу, да га мења и прилагођава потребама својих донатора.

А, донатори су по правилу, стране геостратешке агентуре које имају за циљ да "преобрате" суверене државе у колоније, стране корпорације са својим интересима, стране државе и њихове политичке институције…У том послу равноправно учествују и њихове домаће филијале, франшизе и испоставе, које финансира, директно или индиректно, Влада Србије (упркос томе што је невладин сектор у питању).

Многе од ових донаторских хоботница, које делују широм света, имају јасну стратегију: новац добијају оне организације и појединци које могу снажно да утичу на промену јавног мишљења и политичких ставова код најширих маса.

Неке од њих, попут УСАИД-а, у оснивачким актима имају јасан извор финансијског и политичког деловања, где пише: „…На основу спољнополитичких смерница председника САД, државног секретара и Националног савета за безбедност" у којем пак седе и директор ЦИА, и директор Националне обавештајне заједнице, и амерички секретар за одбрану, и начелник Генералштаба америчке војске…". За очекивати је да нови председник САД Доналд Трамп, коначно промену филозофију деловања и ове глобалистичке хидре, која је многе државе и њене облике суверености дословно сахранила. Србија је свакако једна од њих.

По злу позната Међународна кризна група (МКГ)  , коју плаћају амерички мултимилијардер Џорџ Сорош и њему сродни сатрапи, и данас шири ратну атмосферу на Балкану. Њени суоснивачи, Марти Ахтисари, бивши специјални изасланик УН за Косово, Бернар Кушнер , некадашњи шеф мисије УН на Косову (УНМИК), оптуживан да је са неким члановима ОВК учествовао у трговини људским органима на КиМ, и Карл Билт, некадашњи дипломата, познати су и по финансирању такозваних обојених револуција у свету, у коме су учествовале и бројне западне владе.

МКГ сваке године објављују извештаје о оружаним сукобима који се очекују у наредном периоду и по потреби политичко-финансијског подземља у САД хушка могуће протагонисте тих сукоба на оружане обрачуне. Преко своје моћне мреже у подјармљеним и окупираним државама, МКГ развија снажну кампању против оних влада које не раде по диктату нових неофашиста, лажних либерала и крупног капитала.

У Србији и око ње, снажно делује и Фонд браће Рокфелер (велики финансијер Фонда за хуманитарно право, Хелсиншког одбора за људска права у Србији и "Центра за евроатлантске студије"  ).

Међу руководиоцима овог фонда налази се и Николас Бернс, у Србији добро познат као некадашњи амерички амбасадор у НАТО, званичник Националног савета за безбедност задужен за Русију, Украјину и Евроазију и ондашњи трећерангирани човек у Стејт департменту између 2005. и 2008. године.

Овај механизам ружења Срба и Србије, и даље одлично функционише кроз силовање разним методама, попут лицемерне приче о "суочавању са прошлошћу", односно, оптужбама за колективну кривицу због ратова из деведесетих година.

И док су српским политичким факторима сваком приликом трпали у уста папире препуне обавеза, понижавајућих аката и читавих поема о поштовању људских права, дотле је у сред БиХ, цветала веза "Исламског фронта", односно Ал каиде  са главним политичким факторима у Сарајеву, о чему је бринуо Мароканац Абдел Касем, са италијанским држављанством.

Овај "војник ислама" обилазио је једном годишње земље Блиског истока, све до Туниса, Алжира, и даље до Пакистана, а у повратку је обавезно свраћао у Зеницу, "да обиђе старе пријатеље". Ипак, италијанска полиција је открила да је држао на вези све босанске политичаре и њихове сараднике из федерална владе у Сарајеву!

Као "резидент" исламске терористичке организације, Касем је регрутовао млађе босанске муслимане за кампове Ал каиде у Авганистану. Али, након што је откривен, испоставило се да је иза себе оставио читаву мрежу својих људи, добро наоружаних, увек спремних за "свети рат".

Данас, на почетку 2017. године, преко поменутог "Исламског фронта" у БиХ, и даље се регрутују они који су спремни да погину за ислам, али, пре свега, да побију пола света у име ислама. То зна и Бакир Изетбеговић и сваки политичар у Сарајеву.

Сличан посао ради и Кур’ан Фондација Косова, под чијим покровитељством је финансирано и организовано пет шиитских организација на КиМ. Новац у огромним количинама за те потребе долази из Саудијске Арабије и неколико земаља Персијског залива.

Приштински лист "Коха диторе", једини је објавио списак исламистичких невладиних организација на КиМ, које су постале и претећа опасност и за актуелне албанске власти. Хашим Тачи је због тога био принуђен да неке од њих формално исели са Косова (реч је о класичним филијалама исламског фашизма, под именима: Ал- Хараманеи, ИWЦ, КОФФ, Истамбул…) а суштински препусти исти посао невладиним организацијама по имену Трагови, Фондакос, Сфера, Једнакост, Понос, Реалност, Куран

Неке од њих отворено прете умереним албанским политичарима и подржавају сваки великоалбански пројекат и све идеје о оружаном "тумачењу" ислама, а планирају и упаде на територију јужне Србије, западне Македоније, делове Црне Горе уз границу са Албанијом…

Швајцарски лист "Ле Тан" из Женеве, објавио је последњих месеци чињенице о регрутовању војно способних Албанаца са Косова и Метохије, муслимана из Босне, Албаније, са југа Србије и Санџака, који су преко невладине организације Ал Носра Фес до сада одлазили у Сирију да би ратовале против сиријске државе и владе и њеног великог савезника, Русије.

И док је исламски фашизам цветао Балканом и другде, Институт за мир Сједињених Држава (Унитед Статес Институте оф Пеаце – УСИП) федерална институција коју је основао амерички Конгрес 1984. са циљем да „служи народу и влади (САД)" и у чијем борду директора седе и амерички државни секретар и секретар за одбрану, давао је антисрпским пропагандистима у Србији годишње донације вредне неколико милиона долара, само да би форсирали признавање албанског Косова и унитарне БиХ.

Исто то радила је и ради Национална задужбина за демократију (НЕД), исплаћујући милионе долара за невладин сектор у Србији. А, какви су јој циљеви говоре следеће чињенице: у његовом борду су и Елиот Абрамс, заменик националног саветника за безбедност у администрацији Џорџа Буша Млађег, Мишел Дан која је радила на високој позицији у Бироу за обавештајне послове и информације (Тхе Буреау оф Интеллигенце анд Ресесарцх, ИНР) „чија је примарна мисија да прикупља обавештајне податке од користи за дипломатију САД".

Међу њима су и Бери Џексон који је био представник САД за стратешке иницијативе и спољне послове, Стивен Шестанович, некадашњи старији директор за развој политике у Националном савету за безбедност и Вин Вебер из Саветодавног комитета америчког секретара за одбрану…

Ваља поменути и „Чарлс Стјуарт Мот" фондацију која је оснивач невладине организације "Балкански фонда за демократију", чији је посао и данас да сугерише званичним властима у Србији, на какав начин да сарађују са сепаратистичком владом у Приштини и како да "што безболније" дођу до признања албанске државе на Косову и Метохији.

За очекивати је да ову злочиначку пирамиду заувек сруши нови председник САД, Доналд Трамп….

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

AMERIČKA HOBOTNICA PROTIV SRBIJE

25. октобра 2012. Коментари су искључени

Reforma sistema odbrane nije donela ništa dobro Srbiji. Srpska vojska koja je u vreme agresije NATO pakta mogla uspešno da se nosi sa najvećom vojnom silom u istoriji čovečanstva danas jedva da postoji.

Vojska Srbije još uvek nije do kraja popunjena i ima manje od 10 hiljada naoružanih vojnika.

 

 

Autor: Boris Aleksić

Uncle_Sam_Occupy

Međutim u srpskoj javnosti se već odavno zna da u zemlji postoji oko 60 hiljada pripadnika privatnog obezbeđenja koji po nekim podacima imaju na raspolaganju skoro 50 hiljada komada vatrenog oružja! 

U tom privatnom arsenalu nalazi se brojno automatsko naoružanje i duge cevi.  Zakonska regulativa kojom bi se potpuno regulisala ova oblast nikako da zaživi.

Međutim, na još teže posledice po bezbednost Srbije ukazuje činjenica da sektorom privatnog obezbeđenja potpuno vladaju stranci.

Među njima na prvom mestu su SAD i Engleska, upravo one zemlje čije  „privatne“ firme seju smrt među civilima u Iraku.

Primera radi, bivši ambasador SAD Vilijam Montgomeri je suvlasnik Strakon – a, dok britanski G4S kontroliše Progard, DMD itd.

Ove privatne firme ne obezbeđuju samo imućniji sloj stanovništva već i ministarstava, Privrednu komoru Srbije, Agenciju za kontrolu letenja, Narodnu banku Srbije i nekoliko javnih preduzeća.

Na njihovom čelu se često nalaze bivši visoki funkcioneri MUP – a i državne bezbednosti.

Direktor Securitas – a Đorđe Vučinić je završio specijalističke studije bezbednosnog menadžmenta na Fakultetu civilne odbrane u Beogradu, ali je polagao i kurseve Američkog instituta za mir.

Pre toga je imao višegodišnje radno iskustvo na rukovodećim mestima u MUP – u Republike Srbije – Sekretarijatu u Beogradu.

Američki instutut za mir je poznat po svojim funkcionerima poput Danijela Servera koji je kao i Vilijam Montgomeri već odavno deo američke obaveštajne zajednice.

Server je i otvoreni zagovornik nezavisnosti Kosova i Metohije.

Ova firma je preko svojih funkcionera povezana i sa privatnom vojnom kompanijom AKE – SAS koju su formirali pripadnici engleskih specijalnih jedinica.

Na ovaj način, Vašington i London u Srbiji raspolažu sa ozbiljnim i profesionalnim, naoružanim grupama koje su u mogućnosti da prikupljaju i obrađuju poverljive podatke, ali i da direktno ugroze bezbednost građana Srbije.

Ove privatne i dobro naoružane armije odgovaraju svojim gazdama u inostranstvu koje su deo tamošnjih bezbednosnih struktura i službi.

Njihovi centri se nalaze u zemljama koje su predvodile NATO agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Koliko je ta opasnost realna za Srbiju možemo videti iz analiza koje se bave upotrebom ovakvih i sličnih formacija od strane NATO pakta.

Danijel Ganzer, švajcarski profesor istorije na Univerzitetu u Bazelu i stručnjak za međunarodne odnose objavio je knjigu pod naslovom  „Tajne NATO armije – Operacija Gladio i terorizam u Zapadnoj Evropi.“

Ganzer objašnjava da su te oružane formacije stvorene od strane Severnoatlantskog saveza u celoj Zapadnoj Evropi: u Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Norveškoj, Danskoj, Švedskoj, Finskoj, Španiji, Portugalu, Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Luksemburgu, kao i u Grčkoj i Turskoj.

Prema tvrdnjama ovog stručnjaka organizaciju i opremu su obezbedili CIA, MI6 (engleska obaveštajna služba) i NATO.

Osnovne metode ovih paravojski su tzv. Strategija zategnutosti i terorističke akcije  „False flags“ tj. Operacije podmetanja.

Profesor Danijel Ganzer napominje da  „strategija zategnutosti“ i njome obuhvaćena taktika  „lažnih zastava“ podrazumevaju izvođenje terorističkih akcija i pripisivanje istih nekom drugom.

NATO je ove grupe koristio zarad kontrolisanja političke situacije u drugim zemljama.

Iz SAD su čak naređivali likvidaciju političara koje su identifikovali kao protivnike.

Opisana strategija predstavlja uobičajeno delovanje Severnoatlantskog saveza već decenijama. Ona danas nije mrtva, naprotiv NATO je stalno unapređuje.

Ovaj model kombinovan sa uticajem koji SAD ima preko USAID – a i drugih organizacija na političke partije, daje mogućnost američkoj hobotnici da kreira političku scenu ali i sistem bezbednosti u Srbiji.

DELOVANJE U SRBIJI, RADI “UDALJAVANJA” SRBIJE OD RUSIJE

Organizacije poput Atlantskog saveta i ISAC fonda doprinose tom cilju. Pored toga njihov zadatak je da što više udalje Srbiju od Rusije.

Atlantski savet se naravno otvoreno bavi promovisanjem NATO pakta u Srbiji i pored svih zločina koje je ova organizacija počinila i koje čini širom sveta.

ISAC fond se takođe bavi pitanjima bezbednosti i jedan od glavnih ciljeva mu je približavanje Srbije Evropskoj uniji i NATO paktu.

Ove organizacije su dobro poznate po svojoj rusofobiji.

ISAC fond sprovodi  „nadzor nad rusko – srpskim odnosima.“

Ovaj projekat ISAC ostvaruje od septembra 2008. godine uz pomoć Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.

Na svojoj internet stranici oni navode da je njihov poduhvat nastao iz potrebe da se rusko – srpski odnosi počnu sagledavati u realnoj i faktografskoj ravni, lišenoj krajnosti i mitova.

Zato im je glavni udar usmeren na negiranje srpsko – ruskog savezništva i zajedničke borbe dva bratska naroda.

U stvarnosti ISAC ne koristi faktografiju već zastupa stavove Vašingtona i Brisela koji su izrazito antiruski.

Među istaknutim funkcionerima ISAC fonda nalazi se Sonja Liht član njihovog međunarodnog saveta.

Ona je bila dugogodišnji rukovodilac Soroševog fonda u Srbiji.

U svojoj knjizi Dragan Filipović bivši načelnik Obaveštajne uprave Službe državne bezbednosti ističe:

“Sonja Liht, koja je sve vreme rata (1999.) bila u Beogradu, obavljala je na desetine telefonskih razgovora dnevno sa svojim prijateljima u inostranstvu, u kojima je, detaljno referisala o vrsti štete nanesene bombardovanim objektima, angažovanju lokalnih vlasti na otklanjanju štete, postotku oštećenja elektro i vodovodne mreže u napadnutim srpskim gradovima, o moralu stanovništva i spremnosti da se u ratu istraje, do procena koliko će još srpsko stanovništvo moći da izdrži, čega se građani Srbije najviše plaše i u kom pravcu treba preusmeravati dalje propagandno delovanje”.

I aktuelna ministarka energetike Zorana Mihajlović je saradnik ISAC – a.

Ona je baš i radila na projektu nadzora srpsko – ruskih odnosa od njegovog početka 2008. do 2010. godine.

Zorana Mihajlović je blizak saradnik Aleksandra Vučića i njih dvoje su zajedno u Srbiju doveli jednog od najvećih svetskih zagađivača – multinacionalnu kompaniju sa većinskim nemačkim udelom – RWE.

Ovaj potez je povučen kako bi se na perfidan način ograničio uticaj Gasproma u Srbiji, budući da je RWE njegov konkurent u energetskoj sferi.

Takođe, Zorana Mihajlović je jednostranim izmenama već usaglašenog sporazuma o isporuci ruskog gasa Srbiji, u želji da iz njega izbaci  „Jugorosgas“ izazvala diplomatski skandal jer je Moskva odbila da potpiše takav izmenjen ugovor. 

Njen šef u Srbiji Aleksandar Vučić otvoreno stavlja jalovu Evropsku uniju iznad svega.

Vašington u Srbiji i dalje ima brojne političare, privatne naoružane grupe i nevladine organizacije koje sprovode njegovu volju i štite njegove interese.

Američka hobotnica na taj način kontroliše srpsko društvo i usmerava ga u željenom pravcu.

©Geto Srbija

Creative Commons лиценца

Категорије:ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА Ознаке:, , , ,
%d bloggers like this: