Архива

Posts Tagged ‘nis’

РЕПУБЛИКА СРБИЈА У ФИНАНСИРАЊУ ПРОЈЕКТА КА СОПСТВЕНОЈ ОКУПАЦИЈИ И ИСТРЕБЉЕЊУ!!!

13. јануара 2017. 1 коментар

 

Последња у низу издаја напредњачког режима је изградња ауто-пута Ниш-Приштина који нема никаквог значаја за Србију и њену привреду и који српски држављани неће смети ни да користе.

Овај пут има значај једино за албанске терористе који ће на тај начин лакше и брже стизати до Ниша, којег би они једног дана да припоје Великој Албанији, за албанске нарко дилере и нешто мало за НАТО који ће туда транспортовати материјале који штете животној средини, ако у међувремену Доналд Трамп не повуче трупе са Космета.

 

              Игор Милановић

 

Свака земља сама одређује приоритете развоја, једино Србија дозвољава да то уместо ње чине странци. Тако је, буквално преко ноћи, приоритет постала изградња ауто-пута Ниш – Мердаре – Приштина, кога у плановима пре 2015. уопште није ни било.

Истовремено, када је измишљена ова деоница, у потпуни заборав је пао пројекат ауто-пута А5 који би спајао аутопут А1 (Београд-Ниш) са аутопутем А2 (Београд – Црна Гора) и ишао преко Краљева, Чачка и Крушевца. Разлог је више него очигледан: аутопут А5 је конкуренција новоизмишљеној траси Ниш-Приштина и пролази искључиво преко територије Централне Србије, спајајући њене источне и западне крајеве, док би истовремено један његов крак могао да се одвоји према Косовској Митровици.

Својевремено је било планирано да се изградња пута А5 заврши 2017. године, али она до данас није ни започета. Са друге стране актуелна власт је приоритетом прогласила изградњу ауто-пута Ниш – Приштина, што је приоритет неких других: самопрокламоване државе Косово, НАТО пакта и Европске Уније. Уз то, ова траса Србију доводи у положај да ће становници две њене стране (источне и западне) међусобно комуницирати искључиво уз помоћ самопрокламоване Републике Косово.

Приликом представљања новог пројекта српској јавности, актуелна власт је као главни аргумент изнела замисао да се на овај начин Србија повеже са Драчом, луком у Албанији. Драч је, шта год да тврде властодршци, познат само по две ствари: био је важна лука у раном Средњем веку када је спајао источни и западни део Римског царства, а данас је само лука преко које НАТО пакт обавља „неконвенционалне" транспорте у којима пребацује дрогу, оружје за масовно уништење које би и некоришћено могло да буде опасно по животну средину и ратне заробљенике. Са економске тачке гледишта, Драч нема никакав значај ни за кога, осим за Албанију.

Источни део Централне Србије вековима је оријентисан на највећу луку Балкана, Солун, који је и ближи од Драча, а према коме је већ изграђена развијена мрежа путева и пруга. Западни део Централне Србије уопште нема приступ ауто-путу Ниш-Приштина-Драч, па тако од њега неће ни имати било какве користи, већ привредно зависи искључиво од завршетка пројекта ауто-пута и пруге Београд-Бар.

Северни део Централне Србије и Војводина су традиционално оријентисани на Дунав, преко кога су мрежом канала повезани са једном од највећих западно-европских лука, Ротердамом, односно на истоку са црноморском луком Констанцом.

Очигледно да српска привреда неће имати никакве додатне користи од ауто-пута Ниш – Драч, напротив.

Корист од овог потпуно непотребног пројекта највише ће имати Албанци, који преко њега добијају приступ Нишу чији би аеродром да користе, али и целом том региону који би да населе и у перспективи отцепе од Србије.

Корист ће имати и НАТО пакт, јер ће додатно повезати своје источно крило (Румунија, Бугарска и Турска) са својим западним крилом. Ми смо, тако, једини народ на свету који финансира сопствену окупацију и истребљење.

Цео ауто-пут од Ниша до Драча биће дугачак 384 километара, делимично је изграђен на Косову и у Албанији, а када ће остатак бити завршен нико не зна. Не зна се још увек ни колика ће бити његова цена, али ће она, очигледно, бити астрономска.

Само за 77 километара ауто.пута кроз Централну Србију мораћемо да се снађемо да набавимо око милијарду евра! Пола милијарде ћемо платити до 2020., ако се остваре прогнозе министарке за саобраћај Зоране Михајловић да ће до тада бити готов полупрофил.

Остатак пара мораћемо да обезбедимо када власти самопрокламоване Републике Косово одлуче којом трасом ће ићи ауто-пут од Приштине до Мердара, када ће почети његова изградња и ко ће то платити. До тада ће наша половина ауто-пута бити магистрала која се завршава на летњем путу!

Очигледно се у овом тренутку мало шта зна о будућем ауто-путу, осим што се зна да он мора да буде изграђен по сваку цену. Тек треба да се ради пројекат његове изградње којим ће бити одлучено куда ће он ићи. Не зна се ни да ли је он уопште исплатив, јер је Европска Унија тек недавно одобрила средства за почетак рада на студији изводљивости за коју наша Влада није имала пара.

По већ сада планираној цени ауто-пут Ниш-Мердаре-Приштина уклапа се у пљачкашки пројекат ауто-пута Приштина-Призрен који је буквално испразнио косовски буџет, али је зато напунио приватне џепове. Вероватно је то још један разлог због кога се овдашња власт одлучила за овај уместо, правца Краљево-Косовска Митровица дуж кога већ иде главна пруга која спаја Приштину са остатком Србије.

Колико је изненада била донета одлука о изградњи ове деонице кроз Србију, види се и из тога што се још увек поуздано не зна ни ко ће је и како финансирати. Србија нема пара, а Европска банка за обнову и развој и Европска инвестициона банка немају издвојена средства, тако да ће за почетак финансирање ићи тако што ће сами извођачи улагати новац, док ће поменуте банке у име и за рачун Србије издавати гаранције. У међувремену ће се наша држава потрудити да негде обезбеди кредит.

Србија има најлошије путеве у целом региону. Према званичним подацима државних институција, Србија има само 1.206 километара ауто-путева и брзих путева (по две траке у оба смера, без зауставних трака). По страним подацима ауто-путева је око 660 километара, док је у изградњи око 260 километара. Укупна планирана мрежа ауто-путева (без деонице Ниш – Мердаре) износиће 1.100 километара, односно 2.710 километара са “брзим“ путевима.

За милијарду евра могло је да се изгради око хиљаду километара локалних путева, или да се заврше ауто-путеви од Ниша до Бугарске, односно Македоније, или да се заврши комплетна заобилазница око Београда…Могле су да се тим парама обнови хиљаде километара путева и да се на њима постави нова сигнализација која би смањила број саобраћајних несрећа, којих је само у првој половини 2016. било 22.000 са 332 погинуле особе и неколико стотина убогаљених.

Уместо да држава улаже новац у побољшање квалитета постојеће путне мреже, она ће инвестирати милијарду евра за ауто-пут који нигде не води и којим ће једино нови албански терористи и сепаратисти долазити у Србију.

Срби ће не само гинути и даље на домаћим ауто-путевима, већ овај нови пут до Приштине неће смети ни да користе. Наиме, истог дана када је министарка Михајловићева објавила почетак припрема за израду пројектне документације, аутобус са српским избеглицама који су за Божић желели да обиђу домове из којих су протерани и гробове предака, албански иредентисти су каменовали код Пећи. Напад је био тако жесток да су на аутобусу полупана скоро сва стакла, а пут је могао да настави једино уз јаку полицијску заштиту.

Да ли је то сценарио и за будући ауто-пут Ниш-Мердаре-Приштина.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

VODEĆA ULOGA PREDSEDNIKA VLADE U SRBIJI KA OSTVARIVANJU VELIKOALBANSKOG I NATO PROJEKTA!!?

27. октобра 2016. Коментари су искључени

 

Kao jedan od najcrnjih dana u novijoj srpskoj istoriji, ostaće zabeležen 14. oktobar 2016. godine, kada je takozvani srpsko-albanski "Biznis forum", održan u Nišu, ozvaničio praktičnu primenu velikoalbanskih ideja, pod komandom najljućeg neprijatelja srpske države i njene suverenosti Aleksandra Vučića.

Ceo jedan vek, dakle, kreatori takozvane Velike Albanije, pokušavali su da osvoje ove prostore, nasiljem svake vrste, paktovima sa fašističkim imperijama, završno sa 1999. godinom kad su albanske oružane snage uz američku podršku pokušale da osvoje Kosovo i Metohiju i jug Srbije.

I nije im uspevalo, sve dok se nije pojavio Aleksandar Vučić, veleizdajnik bez premca, koji od prvog dana svog mandata, svom snagom pomaže Albaniju i njene velikoalbanske planove. Na red je došla i izgradnja auto-puta Niš-Priština-Tirana-Drač.

 

           Nikola Vlahović

ALBANSKA ZAVRSNICA

 

Istog dana kad je održan skandalozni "Biznis forum u Nišu" (14. oktobra 2016.), novinska agencija Beta je objavila vest da Vlada Srbije uzima milijardu dolara zajma Fonda za razvoj Abu Dabija, zvanično "za budžetsku podršku", sa kamatom od 2,25 odsto godišnje (inače, islamske banke ne naplaćuju kamatu!).

Da ne bi bilo dileme oko toga kako će taj novac biti potrošen, Vučić je albanskoj delegaciji na "Biznis forumu" u Nišu saopštio da će auto-put prema Draču biti finansiran iz srpskog budžeta! Dakle, šeikovim zajmom iz Abu Dabija.

Ono što Albaniju ne zanima, ali mora da zanima Srbiju i svakog njenog građanina, to je podatak da je reč o zajmu sa periodom dospeća 10 godina, uključujući poček od pet godina, dok je rok otplate pet godina. Dakle, sa kamatama, oko 200 miliona evra godišnje.

Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu koji Srbija uzima od Ujedinjenih Arapskih Emirata dostavljen je Skupštini Srbije i biće na dnevnom redu sednice koja je zakazana za 25. oktobar.

Da stvar bude još crnja, u obrazloženju novog zaduživanja Vlada Srbije je navela da je Zakonom o budžetu za 2016. godinu predviđeno direktno zaduživanje Srbije u iznosu od dve milijarde dolara kod Vlade Emirata! Što znači da će još ovoliko da se zaduži oko izgradnje velikoalbanskog autoputa!

Kako bi cela ujdurma oko "Biznis foruma" sa Albancima u Nišu uspela, Ugovor o kreditu potpisan je 4. oktobra ove godine, mimo očiju javnosti, a u ime Vlade ga je potpisao prvi potpredsednik i ministar inostranih poslova Ivica Dačić.

Svemu ovome "kumovala" je akcija britanske vlade, koja je 11. oktobra, preko svog ambasadora u Beogradu, Denisa O’ Kifa, uručila Aleksandru Vučiću pismo premijerke Tereze Mej, u kojem mu želi "…uspeh u daljem sprovođenju ekonomskih reformi". Ali, O’ Kif je Vučiću predao malo deblju kovertu u kojoj je osim ove zvanične fraze, pisalo još mnogo šta.

Naime, britanska premijerka koja neće nikada doći u Beograd (kao ni njeni prethodnici u poslednjih 35 godina), dala je detaljnu "recepturu" Vladi Srbije i Vučiću lično, kako da se odnose prema svojim "albanskim susedima" i kako da svu svoju ekonomsku strategiju usmere na otvaranje prema Albaniji.

Kad se 14. oktobra Vučić u Oficirskom domu u Nišu zagrlio sa Edijem Ramom, albanskim premijerom i deklarisanom zagovornikom nezavisnosti lažne albanske države na Kosovu i Metohiji, sve je već bilo obavljeno: predsednici privrednih komora Albanije (Luan Bregazi) i Srbije (Marko Čadež) potpisali su memorandum o osnivanju albansko srpske privredne komore a Albaniji je ponuđen i status najpovlašćenije države u trgovinskim odnosima sa Srbijom.

Zdrav razum mora da postavi nekoliko pitanja: Šta Vlada Srbije traži u najsiromašnijoj, najprimitivnijoj i u svakom smislu najzaostalijoj državi evropskog kontinenta? Zar već nije dovoljno prljavog albanskog kapitala ušlo na jug Srbije i to isključivo u kupovinu srpskih imanja, kuća, stanova? Zašto je takozvani "Biznis forum" održan u Nišu a ne u Beogradu ili Novom Sadu, na primer?

Odgovori na ova pitanja upućuju nas u smeru Vučićeve veleizdajničke uloge. Naime, Albanija je "trojanski konj" NATO pakta. Za bolji transport NATO trupa sa jadranskog dela Albanije, potreban je novi auto-put. Niš je strateški važna tačka gde se nalazi aerodrom sa vojno-humanitarnom bazom Ruske federacije. Zločinačka NATO alijansa preko širenja velikoalbanskih "projekata" pokazuje svoje prisustvo. Vučić im svom snagom pomaže u tome.

Ponudio je čak i "mesta za odmor" raznim hohštaplerima iz NATO prethodnice. Stavio je na raspolaganje Bujanovačku, Vranjsku, Zvonačku i Kuršumlijsku banju, koja ima 16.000 metara kvadratnih hotelskog prostora, kao i Lukovsku i Prolom banju. Albanski iseljenici i Albanci sa Kosova koji barataju prljavim kapitalom, već imaju spreman novac za kupovinu ovih lečilišta.

Za poslednjih pet godina, u širem regionu Niša, zvanično je prijavljen stalni boravak preko 11.000 Albanaca sa Kosova i Metohije. Mada većina njih ne živi tu, kupci srpske imovine stalno dolaze, a najviše ih zanima oblast oko Vranja duž granice sa Bujanovcem, ali i Toplički okrug (Prokuplje, Kuršumlija, Blace…), tačnije, sela blizu administrativne linije sa Kosovom…Već opljačkani i od svoje vlade poniženi Srbi, teško odolevaju velikim svotama novca koje im Albanci nude za kuće, stanove, imanja

U međuvremenu, Aleksandar Vučić je svoju veleizdajničku akciju krunisao prećutnim otpisom potraživanja srpske imovine na Kosovu i Metohiji, pozivajući se na Briselski sporazum (za koga on tvrdi da ga "niko nije pročitao"!), mada je poznato da Rezolucija 1244 UN, jedina reguliše položaj Kosova i Metohije!

To je ponovio i ambasador Ruske federacije u Srbiji, Aleksandar Čepurin, još pre tri godine (tačnije, 31.III.2013) u Kosovskoj Mitrovici, kada je rekao da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija jedini dokument koji reguliše položaj Kosova. Čepurin je tada rekao da, "ako bi sutra svi priznali Kosovo, onda bi bilo teško računati da će prekosutra Srbi ostati na svojoj zemlji".

Tri godine nakon ove izjave, Srba "na svojoj zemlja" ima još manje nego prethodnih godina, zahvaljujući nečuvenom veleizdajničkom poslu Aleksandra Vučića. Njegovi velikoalbanski prijatelji, prisvojili su celokupnu srpsku imovnu, a Srbija i dalje otplaćuje javni dug otetog Kosova i Metohije!

Vraćen je čak i dug od 580 miliona evra, a otplaćuje se i veliki deo spoljnih obaveza Kosova i Metohije. Ovim tempom, Srbija će sve do 2041. godine izmirivati preostale rate vredne 352 miliona evra! Kada se uračuna i kamata, ovaj iznos lako može da dostigne i milijardu evra.

U periodu od 2002. do 31. avgusta 2015, Republika Srbija otplatila je deo javnog spoljnog duga koji se odnosi na korisnike sa teritorije KiM, po osnovu glavnice i kamate, u ukupnom iznosu od oko 580,13 miliona evra. Od toga se 171,06 miliona evra odnosi na glavnicu i 409,07 miliona evra na plaćenu kamatu, rečeno je u Narodnoj banci Srbije.

Deo javnog spoljnog duga, koji o roku dospeća redovno servisira Republika Srbija, odnosi se na dug Kosova i Metohije za obaveze nastale po osnovu ugovora zaključenih između sedamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka prema Svetskoj banci (IBRD), Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, Evropskoj investicionoj banci (EIB) – sada obaveze prema Evropskoj uniji i Vladi Kuvajta.

Obaveze prema Evropskom udruženju železnica (Eurofima) otplaćene su 2007, a prema Banci za razvoj Saveta Evrope (CEB) 2011. Za sada nisu regulisane obaveze Republike Srbije prema Vladi Libije i bivšoj Čehoslovačkoj (klirinški dug).

Prema raspoloživim podacima Narodne banke Srbije, sa stanjem na dan 31. avgusta 2015, deo javnog spoljnog duga Republike Srbije koji se odnosi na obaveze dužnika i korisnika sa teritorije KiM, a koji će dospeti u periodu od septembra 2015. do 2041, po osnovu glavnice iznosi oko 352,05 miliona evra.

Najveći deo preostalog javnog duga Kosova i Metohije odnosi se na Pariski klub poverilaca – više od 200 miliona evra, a potom na Londonski klub poverilaca, više od 100 miliona evra.

Država Srbija ne otplaćuje, u ime Kosova i Metohije, samo deo duga prema Svetskoj banci, sa čijom je otplatom prestala u 2009. godini. Podsetimo, Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, a potom je primljeno u Svetsku banku. Republika Srbija je o prestanku otplate tog dela duga obaveštena jednostavno – pismom iz centrale u Vašingtonu.

P.S. A još jedno svrstavanje Srbije (radi njene kontrole i usmeravanja budućih aktivnosti) je i najskoriji Predlog zakona o osnivanju Fonda za zapadni Balkan!!!!!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NIŠ: KRATAK OSVRT NA DEO POSTIGNUTIH REZULTATA PREDSEDNIKA VLADE U SRBIJI…

31. августа 2016. Коментари су искључени

 

Beograd i Srbija nalaze se na korak od nove islamizacije i kolonijalnog porobljavanja. Arapska (islamistička) baza na ovom delu Balkana ima isti cilj koji je nekada imala Otomanska imperija: osvajanje i islamizaciju evropskog kontinenta.

Samozvani Vođa koji samostalno upravlja sudbinom države i njenih građana, širom je otvorio vrata za ulazak islamskog fašizma i šerijatskih pravila. Tim povodom, predsednik Centra za ljudska prava i demografiju "Clamp" iz Niša, Dragan Krstić, osvrnuo se u svom autorskom tekstu na dramatičnu situaciju u kojoj je Srbija pod Aleksandrom Vučićem danas nalazi i na opasnosti pred kojima se nalazimo.

 

                   Dragan Krstić

U SUSRET PRIJATELJIMA PREDSEDNIKA VLADE1

 

Svima nam je poznato da samozvani Vođa Aleksandar Vučić ima bliske (i "duboke") odnose sa šeikom iz Emirata, Bin Zajebom. Naime, Vučić kod njega (a nešto i u švajcarskim bankama) čuva novac koji je opljačkao i izneo iz zemlje, a sada ga, zamaskiranog u "strane investicije", vraća u Srbiju za svoje mutne poslove. Za uslugu pranja novca, Vučić crnom Arapinu poklanja državnu imovinu, hotele, oranice, fabrike, daje subvencije, zida zgrade za već započetu kolonizaciju Beograda i cele Srbije…

Vođa, dakle, ima nameru da od Srbije napravi islamski kalifat u kome će "pravna država" biti uređena šerijatom. Spreman je Vučić na sve.

Prodaće, izdaće, prevariće, ubiće…Srbe biološki ubija svojim bolesnim "reformama". Otpuštanjima, krađom plata, penzija, trudničkih i porodiljskih naknada. Dizanjem parafiskalnih nameta. Nametanjem raznih akciza na sve i svašta. Pljačkom preko računa za struju, za obnovljive izvore energije, koju njegovi kumovi i bliski tajkuni dobijaju. Uz podsticaje za radna mesta, kredite iz fonda za razvoj. Namičući ovom jadnom i napaćenom narodu omču oko vrata i jaram za buduće naraštaje.

U njegovom mandatu, nikad veća smrtnost i negativni prirodni priraštaj nije bio. Rekord je 2015. godina sa minusom većim od 38.500 više umrlih. Nikada veći egzodus i stampedo ka izlaznim graničnim prelazima. Sa kupljenom kartom u jednom smeru. Mlade pametne, vredne, i obrazovane, niko do sada nije tako puno izgonio i isterivao. Kao ovaj dušman i albanski kurvin sin.

Trutov i parazit, ratni huškač, šovinista, mrzitelj svega, čovek sa tajnom haškom optužnicom za zapaljive govore mržnje, sejanje straha, proterivanje, slanje paravojnih formacija po raznim ratištima gde su činili najveće gnusobe i zločine. Čovek koji je ceo svoj život parazitirao na tuđim budžetskim jaslama, ništa konkretno u životnom i radnom veku nije stvorio, privredio i osmislio. Osim sto je uzimao pare od zapadnih obaveštajnih struktura, koje su ga dopingovale, pripremale, usmeravale, navodile šta da radi, kako da vara, obmanjuje, izigrava rodoljuba, i za to plaćale.

Čovek koji vređa srpsku decu da su neradnici, lenjivci, paraziti, nesposobni. Dok njegovog sina, batu, mamu i tatu, čuva batoljon "Kobri". Koje plaćamo svi mi "neradnici i džabalebaroši". Dok njegov sin se bahati po skupim mondenskim mestima i prebija nedužne građane, deca običnih normalnih ljudi u konvojima napuštaju zemlju. Time se lažno friziraju podaci o padu nezaposlenosti.

Vođin mali je nosio gajbice, pa je postao milioner. Cena jednog njegovog večernjeg izlaska je minimum 500 evra. Tri mesečne plate dece "neradnika, lezilebovića, nesposobnjakovića". Tata je kao dvoglavi Arapin sa neverovatnim sposobnostima: sa 1.000 evra mesečno, servisira dve žene, dva stana, dve alimentacije, dve skupe škole i privatne koledže.

U međuvremenu, dok Vođa servisira svoje žene i decu, iz Niša je samo u zadnjih mesec dana za Slovačku otišlo 500 mladih ljudi, dece tako reći, da rade u eksploatatorskim fabrikama Korejanaca, Kineza…Agencije ih vode kao moderne janjičare , usput za ugovor na 2 do 3 meseca uzimaju 100 evra. Kombi plaćaju po 35 evra i 10 evra autobus do Beograda. Daju im neki buđav hostel i bednu satnicu od 2,5 evra.

Slovačka tim eksploatatorima ne daje 10.000 evra po robu. Slovaci za te bedne uslove neće ni da rade. Jer je prosek tamo 800 evra. Ta deca rade najteže i najprljavije poslove po 12, 14, 16 sati. Oni koji su radili u Vučićevim kolhozima u Nišu za bednu nadnicu, ni 200 evra mesečno, nisu imali vremena da odu ni u toalet, nego su morali da nose Pampers pelene!

Za takve bedne, ponižavajuće uslove, robovski rade srpska deca uz enormne troškove puta i logistike. Tamo bivaju degradirana, šikanirana, tučena. Psuju ih i vređaju , a kad se usude da pozovu konzulat i ambasadu Srbije, imaju trtman kao da su državni neprijatelji ili ih potpuno ignorišu. To je slika jadne Srbije danas. "Budućnost u koju verujemo" (robovlasništvo, eksploatacija, poniženje) i "ujedinjeni možemo sve" (u pljački, otimačini, bezvlašću).

U međuvremenu, Vođa otvara širom vrata Arapima za ponovnu islamizaciju Srbije . Oranice su već kupljene-zakupljene na višedecenijski period, za smešno mali novac.

Uskoro se očekuje gradnja, za početak montažnih kuća, baraka. Sve uz pomoć raznih "dobročinitelja" , "usrećitelja" i fondacija… Počelo se kupovati i po jugu Srbije, hoteli na Vlasini u Bujanovcu, Preševu, Vranju, Leskovcu, Nišu već su u njihovim rukama. Sinhronizovana i koordinirana akcija uz jaku logistiku.

A, kako Arapski "investitori" uvode šerijat, tamo gde dođu i kako sprovode svoja pustinjska pravila, govore slučajevi iz susedne Bosne i Hercegovine (područje Federacije BiH), gde ih ima dosta i gde se ponašaju vrlo agresivno (ima tuča s lokalnim stanovništvom, silovanja, i raznog drugog nasilja). Šta očekivati od ideologije zla koju je izmislio skitnica, pljačkaš karavana, otmičar žena, pedofil koji je razdevičio devetogodišnju devojčicu Ajšu i uzeo je za drugu ženu.

Dok su se naši slavni preci, pre samo 150 godina oslobađali tursko-arapsko-islamističkog jarma, orijentalnog smrada, lojave zaostavštine, danas 2016. godine, psihopata i bolesnik, samozvani Vođa, baca nas ponovo u kandže i ropstvo onih koji su nas 400 i kusur godina nabijali na kolac i srpskim glavama kitili Kalemegdan. I danas bi to činili isto, kao u vreme kada su Beograd zvali "Darol džihad" ("Kuća ratova"), dok je trajao pohod Osmanlija ka "neverničkoj" Evropi, Beču, Budimu, Pešti…

Podsetimo se lekcije iz istorije da bi razumeli današnjicu: Beograd je 1660. godine imao skoro 100.000 stanovnika, od čega je samo 20% bilo hrišćana. Bio je islamiziraniji čak i od Sarajeva. Bio je pogranični grad za invaziju, pljačku i razaranje srednje Evrope.

I danas bi radili isto, samo im treba dati priliku, kao što im Vođa Vučić daje  …Smemo li da ćutimo o pošasti koja nam je već ušla u sred kuće? Imamo li pravo da prepustimo ono što su nam preci životima platili kako bi nam ostavili slobodnu Srbiju, oslobođenu od islamskog jarma?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NIŠKI REKETAŠ KANDIDAT ZA VISOKU FUNKCIJU U PORESKOJ UPRAVI

26. априла 2016. Коментари су искључени

 

Kako je izbeglica sa Kosmeta Vladan Milojević u Nišu počeo kao inspektor policije, pa poreske službe, a završio u zatvoru iz kojeg se ponovo vratio u službu, i nastavio da napreduje.

Služeći se šarmom, i ako ima dijagnozu šizofrenika, osvojio je direktorke Poreske uprave Srbije i sada hara i po Beogradu. Da li će ga vratiti u zatvor?

 

                     Mersiha Hadžić

STRUCNJACI ZA SVOJ DZEP

 

Inspektor odseka Poreske policije u Nišu Vladan Milojević je sve, samo ne običan državni službenik. Došao je iz Prištine u Niš, i odmah se zaposlio, prvo kao inspektor za opšti kriminal u Policijskoj upravi, a onda je počeo da se bavi trgovinom narkotika, jer je video da tu ima mnogo para.

Reketirao je narkodilere iz Požarevca,Vranja i Užica, a onda kad su se po operativnim podacima dobijenim od svojih kolega, narkodileri spremili da ga uklone, jer više nisu mogli da trpe zulum ovog reketaša, vispreni inspektor Milojević na nagovor svog kuma Ivana Kovačevića, prelazi u Sektor poreske policije, jer kako kaže kum, u drogi više nema para, ali ima kod niških privrednika, koje odavno niko nije reketirao.

Dogovor pada da Milojević gazi i maltretira niške privrednike do pucanja, pretnjom zatvorom i ucenom, a onda kum ide da kupi harač. Ko ne plati ide u zatvor.

Kumovi su vrlo brzo uzurpirali i postrojili niške privrednike, novac su ulagali u nekretnine po Nišu, ali i u obližnjoj Grčkoj, tako da su stekli lep imetak i u okolini Soluna važe za ugledne izdavaoce apartmana i ono što su uvek hteli da budu – "Gazde"… i tako sve do hapšenja.

Ni privrednici nisu dugo mogli da izdrže teror kumova iz Niša. Kada su od uglednog privrednika S.K. pokušali da iznude 230.000 evra, tako što su mu namestili da je deo zaplenjene robe prodao, a ustvari su to uradili njih dvojica. Uhapšeni su na delu!

Nakon hapšenja provode u pritvoru po nešto više od mesec dana, a onda se volšebno vraćaju na posao 23. 12. 2007.godine, samo dva meseca posle izlaska iz zatvora.

Kum Milojevića, Ivan Kovačević, napušta policiju i odlazi da vodi njihov biznis u Grčkoj, a prijateljima priča kako se bavi obezbeđenjem u Avganistanu, iako Avganistan nikad nije video, čak ne zna ni na karti gde je.

A, vrsni inspektor Milojević sada se vraća u poresku policiju koja je, osim časnih izuzetaka, skup kosovara iz Peći, Prištine, Uroševca na jednom mestu, i pokušava na sve načine da opere sebe i svoju biografiju.

Nikom nije jasno kako su ga vratili na posao, jer u njegovom zdravstvenom kartonu broj: M-24166 jasno stoji šifra bolesti F43-2007, a lekari sa psihijatrije znaju da je to teška depresija na osnovu koje se uz malo para i izvukao iz zatvora

Iz svog velelepnog stana u ulici Svetozara Markovića 5/12 u Nišu, inspektor Milojević se šepuri sa svojom drugom ženom, jer je prva pobegla od batina i maltretiranja našmrkanog inspektora poreske policije.

Lepuškasti Milojević ne preza ni od čega da bi dobio neku funkciju. Trenutno je u paralelnoj ljubavnoj vezi sa direktorkama Poreske policije, gospođom Nadom Novosel i ……(cenzurisao urednik).

Obe su razvedene, bile su lak plen šarmera iz Niša, kome su u dogovoru sa pomoćnikom direktora poreske uprave Nenadom Krtolicom dozvolile da vršlja po Beogradu i da opet reketira privatnike, ovaj put beogradske.

U to je uključen i kum Kovačević, koji se zbog novog biznisa vratio iz Grčke, jer im je prošla sezona pukla pa moraju da nadoknade štetu. Sve to sad rade uz nadzor Nenada Krtolice, koji je kao pomoćnik direktora Poreske uprave zadužen za kontrolu velikih poreskih obveznika.

Svedoci ovog ljubavnog trougla kažu da se Milojević sprema za visoku funkciju u Poreskoj upravi iako je dokazani reketaš i razbojnik.

Ko će stati na put reketašu iz Niša, koji se javno hvali svojim ljubavnim trouglom i priča kako mu niko ništa ne može, jer ima slike orgijanja sa nadređenima, videćemo u narednim danima. Grupa privrednika sprema krivične prijave koje će valjda završiti dugogodišnjim zatvorom za dželate srpske privrede.

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

EFEKAT BEZ DOMINA: AKO JE SADA OVO SPASAVANJE SRBIJE, KAKO LI TEK IZGLEDA NJENO PROPADANJE!!??????

19. јануара 2016. Коментари су искључени

 

Kao najcrnje rupe kroz koje nepovratno propadaju milijarde evra, gradovi i opštine u Srbiji predmet su bolesne pljačke koju sprovodi naprednjačka horda pod komandom Aleksandra Vučića i njegovih lokalnih računopolagača.

Od Subotice do Vranja, svi budžeti lokalnih samouprava podređeni su potrebama primitivne feudalne vladavine vladajuće partije. Vučić ucenjuje sve gradonačelnike koji nisu članovi SNS, preko resornih ministarstava, uskraćuje im novac iz budžeta, opstruiše kredite i donacije, a onda ih optužuje za nerad i nepsosobnost.

Pod takvim pritiskom, mnogi prelaze u SNS. Razmere trogodišnje naprednjačke otimačine i uništavanja dobara, dovele su do toga da preko dva miliona ljudi u gradskim sredinama doslovno gladuje, a masovna zatvaranja preduzeća i otpuštanje radnika samo uvećavaju ovu očajnu masu.

 

                           Nikola Vlahović

DOMINO EFEKAT PROPADANJA GRADOVA2

 

Krajem protekle, 2015. godine šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije Zoran Babić, prilikom otvaranja kancelarije svoje stranke u Mrčajevcima kod Čačka, rekao je, bez imalo srama, da je njegov Vođa uspeo da spasе zemlju koja je bila na korak od bankrota!

Sve suprotno od onoga što se zbiva u stvarnosti, jer je većina opština i gradova u Srbiji, dolaskom naprednjaka na vlast, čekajući na Vučićeve lažne investitore, pala u teško dužničko ropstvo ili bankrot.

Istina, treba imati u vidu da je Babić tokom svog tužnog odrastanja bio ometen u razvoju, i posledice teških mentalnih oštećenja, vidljive su na njemu i danas. Ali, bez obzira na to, jednu radnju savršeno obavlja: sposoban je 24 sata dnevno da se divi svom gazdi, kao najodaniji pas.

I dok je ovaj mali tragikomični provincijski ljigavac svakog dana slavio tiranina, stanje u Srbiji je bivalo sve gore. Posle tri godine naprednjačkog divljanja, bankrot i propadanje najvećih srpskih gradova i opština potpuno su sahranili svaku nadu da će iko iz ove generacije živ dočetaki nekakav boljitak.

Zbog svega ovoga, Vučić već dugo vremena beži od susreta sa građanima u unutrašnjosti Srbije i sklanja se čak i od svojih podanika u lokalnoj samoupravi. I kad se negde uglavnom nenajavljeno pojavi, oko njega je živi zid sastavljen od obezbeđenja i partijskih udvorica, samo da ga neko ne bi nešto neprijatno pitao ili, ne daj bože, pljunuo po sred čela, iz neposredne blizine.

Tako je krajem prošle godine, putujući prema Vrnjačkoj Banji, u širokom luku izbegao da dođe u Kraljevo, koji je jedan od najugroženijih gradova u Srbiji, baš zahvaljujući njegovim "reformama".

Reč je o strateški možda najvažnijem urbanom centru, graničnoj zoni ispod koje više ne važe zakoni Republike Srbije (tako tvrde i ekstremisti u Sandžaku i albanski separatisti na Kosovu). Uprkos tome, Kraljevo je zaboravljeno, a privredna i socijalna situacija u gradu je iz dana u dan je sve teža. Nema novih proizvodnih pogona, ali ima otpuštanja! U gradskoj skupštini, jedan odbornik se gorko našalio rekavši da se "u ovom gradu bolje živi danas, nego sutra!".

U prilog tome navedeni su i podaci o broju radnika otpuštenih u protekloj godini, a reč je o preko 3.500 ljudi. Protekle godine je samo u jednom mesecu bez posla ostalo više od dve hiljade radnika! Jedan broj njih je u očaju prihvatio nekakav program Vlade Srbije o pomoći pri rešavanju tehnoloških viškova, pa su mizerne otpremnine uzeli, a šta će dalje, niko ne zna.

Na biro rada otišli su i dugogodišnji radnici Fabrike vagona, "Autotransporta", ali i "Magnohroma" koji je bio planiran za prodaju (opet!) do kraja godine. U gradu je do 2012. godine još uvek bilo registrovano čak 94 građevinske firme, a sada ih ima tek dvadesetak, od kojih pola nema nikakvog posla.

Da je u pitanju mrtav grad, najbolje govori i podatak da od 3.500 stanova, čija je gradnja započela još u dalekoj 2008. godini, 80 odsto nikada nije dovršeno, niti će biti, kako sada izgleda. Sve ovo i mnogo toga još, Vučić je kao premijer bio dužan da čuje i vidi u Kraljevu, ali je u njegovom stilu, kukavički pobegao.

U Centru za socijalni rad, iz meseca u mesec povećava se broj zahteva za bilo kakvu pomoć, dok se, istovremeno, u gradskoj skupštini nalaze primitivni likovi koji ne bi mogli, kako neko reče, da rukovode ni javnim toaletom, a kamoli da odlučuju nešto za ovaj grad. Mnogo je članova SNS, bračnih parova, bliskih rođaka, pa i čitavih "dinastija" koji rade u skupštini grada, pa koriste činjenicu da su "vlast", šire svoj privatni biznis i ne plaćaju nikakve poreze i doprinose…

Prvih dana 2016. godine, gradonačelnik Kraljeva Tomislav Ilić je iz stranke Nova Srbija prešao u Srpsku naprednu stranku. Pritisak je bio takav da je Ilić birao između ostavke i fotelje. Izabrao je ovo drugo.

Propadanje i stalna opasnost od bankrota, vidljivi su i u Užicu, gde lokalna vlast ne sme ni da izađe pred građane. Gradonačelniku su nametnuti partijski kadrovi, u gradskom veću i javnim preduzećima, koji nemaju nikakve rezultate, iskustvo, znanje, ideje. Nekima su direktorske funkcije u državnim ustanovama, čak i prva zaposlenja!

Koliki je haos u Užicu, govore i ovi podaci: glupošću i neznanjem, grad je izgubio donaciju Švajcarske od skoro 5 miliona evra, projekat za preradu otpadnih voda vredan 15 miliona evra je doveden u pitanje, budžet se puni prodajom gradskih parcela i uvećanim porezom na imovinu građana (što može da uradi i dete sa pet razreda osnovne škole), a broj stranačkih (SNS-SPS) kadrova koji su zajahali po nekoliko direktorskih funkcija, niko ne može da utvrdi.

U danima najvećeg aerozagađenja, gradska Toplana je koristila mazut u kotlarnicama koje su prilagođene za gas, a gradska vlast je odustala od zahteva Vladi za status ugrožene sredine. Zbog "obećanog boljeg života", sukobi u okviru vladajuće koalicije oko funkcija u Užicu, dostižu ovih dana vrhunac.

U mesecima koji predstoje, počeće ogorčena bitka za vlast u Užicu, a građani kako se snađu…

I propadanje Kruševca se intenzivno nastavlja, što se vidi u gradu na svakom koraku. Oko 4.500 radnika kojima je "ponuđen" otkaz, prihvatili su najmanju moguću otpremininu i to je njihovim porodicama privremeno jedini izvor prihoda za preživljavanje! Svako od njih je hranio prosečnu četvoročlanu porodicu, pa nije teško izračunati da će najmanje još deset hiljada ljudi doći "na kazan", ako i toga uopšte bude bilo, jer je Kruševac ukinuo i neke narodne kuhinje zbog besparice.

Jedan od tri najveća grada u Srbiji, Niš, stalno se nalazi pred bankrotom ili u krajnje neizvesnom finansijskom stanju, koje preti potpunim slomom svih funkcija gradskih preduzeća. Čak je i jedan "disident" iz vladajuće Srpske napredne stranke, profesor Dragan Čorbić, inače odbornik u Skupštini grada, optužio gradsku vlast da je "lenja, neodgovorna, neozbiljna i nekompetentna i ovaj grad je pred bankrotom" i dodao da se državni revizori "hvataju za glavu" zbog lošeg stanja.

Ovo je bilo dovoljno da odbornička masa iz SNS skoči na njega. Čorbić je stigao da kaže da Niš svakog dana propada i da su zato odgovorni oni iz izvršne vlasti Srpske napredne stranke. Gradonačelnik Zoran Perišić, po funkciji najodgovorniji za stanje u gradu, doslovno je pobegao sa "poprišta".

Na zapadu Srbije, sve opštinske i gradske kase u Loznici, Šapcu, Ljuboviji i drugde su na gubitku, a zbog potpune privredne izolacije, život u Valjevu je potpuno paralizovan. Poslednja investicija desila se još za vreme prvog mandata Borisa Tadića, pa mnogi i ne pamte da je bila bitka oko otvaranja pogona slovenačkog "Gorenja", koja Valjevu nije donela nikakvu korist.

Da je život stao, vidi se na svakom koraku: nema pozorišta, bioskopa, državnog fakulteta, hale sportova, uništen je (i nikad sasvim saniran) kej Kolubare nakon poplava, preduge su liste čekanja u bolnici, nerešeno pitanje zdanja Doma vojske, saobraćaj u zelenoj oazi reke Gradac, zagađenost vazduha tokom zime i velika nehigijena u Domu zdravlja i bolnici.

Nezaposlenost je ogromna u odnosu na broj stanovnika, ali više od svega građane Valjeva deprimira činjenica da se u ovoj nekada živoj sredini osećaju kao u zabačenoj mesnoj zajednici, jer nemaju čak ni market koji bi radio 24 sata.

Ali, zato je uočljiv odlazak najkvalitetnijih lekara iz bolnice, najboljih inženjera, programera, ali i najboljih zanatlija koje je Valjevo imalo (mnogi među njima u najboljim godinama, građevinski radnici, vozači, varioci…svi su već odavno u inostranstvu).

Istovremeno, grad je postao i stecište kriminala, a vidljiv je i preveliki broj kladionica i kockarnica, propadanje starih građevina u Tešnjaru…Poslednja ozbiljna investicija, ovde je viđena u davna vremena, dok je Dušan Mihailović (bivši ministar policije) bio gradonačelnik.

Leskovac je nakon dovođenja naprednjačkog gradonačelnika Zorana Cvetanovića, čoveka sa profilom polu-idiota, potonuo u najcrnje beznađe. Reč je o sobi koja ne ume pravilno da izgovori nijednu rečenicu, ali je zato sposoban da ucenjuje članstvo SNS zaposleno u opštinskim institucijama, sa pretnjom da će ostati bez posla ako ne daju "za stranku" i, naravno, za njega.

Cvetanović jeste predmet opšte sprdnje i velike sramote građana Leskovca, ali nikome nije do smeha. Grad već godinama nema nikakvu perspektivu, a trend odlaska radno sposobnih u najboljim godinama života, zastrašujući je.

U šumadijskim gradovima, poput Čačka, Kragujevca, Gornjeg Milanovca i drugde, novac lokalne samouprave jedva podmiruje potrebe za plate zaposlenih i ogromnoj, preteškoj birokratskoj mašini. Skoro dvesta hiljada stanovnika Kragujevca i prigradskih naselja, nalazi se na egzistencijalnoj nuli. Masovna je nezaposlensot, i niko ne zna kako će se prehraniti u 2016. godini!

Na istoku Vojvodine, u "začaranom trouglu", između Kikinde, Ade i malog Iđoša, vlada apsolutno beznađe, jer novca nema ni za ono najosnovnije. Mračnu sliku stanja simbolizuje most na Tisi između Ade i Padeja, koji je predat na upotrebu još 24. decembra 2010. godine, a još je nezavršen, bez upotrebne je dozvole i odgovarajućih pristupnih saobraćajnica! A, reč je o kapitalnom objektu koji bi trebalo da bude najkraći drumski pravac do Rumunije!

I Novi Sad, kao drugi grad po veličini u Srbiji, suočio se sa kriminalnom politikom koju sprovode pojedini paralelni centri moći koje je uspostavila Vučićeva stranka u ovom gradu. Naprednjački gradonačelnik, Miloš Vučević, proizveo je za tri godine samo to da grad izgleda još siromašnije i još propalije. Stručni ljudi zamenjeni su "nestručnim rođacima", sve članovima SNS, a sva komunalna preduzeća dovedena su skoro do bankrota.

Neka od njih, poput zloglasne "Informatike", imaju sve atribute mafijaške organizacije i njome danas vladaju politički sateliti i "džokeri" Srpske napredne stranke. Svaki drugi građanin Novog Sada je nezaposlen i ne oseća se bezbedno, zbog opšteg kriminala, kakav ovde nikada u istoriji nije do sada postojao.

Jedino čime se Vučićeva horda ovde bavi je rođačko i stranačko zapošljavanje, politička trgovina, zloupotrebe i isisavanje novca iz gradskih preduzeća da bi povratili svoju investiciju i mogli opet da kupe glasove i još više pljačkaju ovaj grad.

U pljačku se uključio i gradonačelnikov otac, Zoran Vučević, koji je preko firme svoga kuma prevario najmanje hiljadu građana Novog Sada i okoline. Od opljačkanih para, pola miliona evra je završilo u džepu Aleksandra Vučića, kako bi njegov sin zaseo u fotelju gradonačelnika.

Na sceni je i ogroman posao pranja novca, preko Zavoda za izgradnju grada i "investicija", u stambeno-poslovne centre preko kojih bi taj prljavi kapital trebalo da se umnoži. Dosadašnji reket uziman od građevinskih preduzeća nije bio dovoljan.

Vreme nije saveznik Vučeviću i njegovoj pljačkaškoj družini. Izbore je nemoguće izbeći, a novac hitno treba stvoriti. Istovremeno, raspoloženje građana je takvo da je pad naprednjaka u Novom Sadu i drugim vojvođanskim gradovima, takođe neizbežan.

Beograd, kao glavni grad i slobodno govoreći, država u državi, predstavlja svojevrsnu mašineriju preko koje godinama teče pljačka teška više milijardi evra, koje završavaju na računima stranih i domaćih kompanija, vladajuće oligarhije i istaknutih pojedinaca sa kriminalnom reputacijom.

Jedan od njih je i sadašnji gradonačelnik Siniša Mali, koji je nastavio tamo gde je njegov prethodnik Dragan Đilas stao. Za samo tri godine Vučićeve diktature, prema procenama jednog nezavisnog ekonomiste, iz Beograda je oteto oko 5 (pet) milijardi evra čistog novca.

Štetu nanetu preko kriminalnih ugovora sklopljenih sa "arapskim prijateljima", teško je i sabrati, ali svakako nije manja od pomenute cifre. Samo otimanje najskupljeg gradskog građevinskog zemljišta na Balkanu, u priobalju Save , za potrebe šeika iz Emirata, neprocenjivo je, jer je tim veleizdajnički ugovorom Beograd zauvek izgubio taj dragoceni prostor.

U pljačku Beograda, uključile su se i velike bankarske korporacije, kakva je Evropska banka za rekonstrukciju (EBRD)  , koja se pojavljuje i kao investitor u mnogim slučajevima. Most na Adi koji će otplaćivati generacije Beograđana, a koji već danas košta preko 400 miliona evra, samo je jedan od "projekata" koje je inicirala i kreditirala EBRD.

Novcem od provizije za ovaj most, koji predstavlja grandioznu prevaru, bivši gradonačelnik Dragan Đilas potkupio je Aleksandra Vučića i njegovu stranku, kako bi sebe amnestirao od krivičnog gonjenja.

Dolaskom Siniše Malog (čoveka koji je "ugrađen" u svaki tender koji je protekle decenije raspisivala Agencija za privatizaciju) na mesto gradonačelnika, svi Đilasovi "poslovi" su nastavljeni još većim žarom, a započeti su i novi u kojima je do sada, preko raznih "kreditnih linija", oprano preko dve milijarde evra! Pljačka novca namenjenog za izgradnju metroa, počela je već, mada Beograd neće videti metro ni za dvadeset godina!

Tamo gde ne može da se "ugovori" adekvatna provizija, veštački podigne cena posla ili uzme velika provizija, onda tender pada! Tako je nedavno propao i jedan "manji" tender, težak dva miliona evra (reč je bila o izgradnji jednog tunela u Beogradu) jer se nije prijavila nijedna kompanija da taj projekat sprovede u delo.

Naravno, ne zbog toga što je taj poduhvat bio komplikovan, nego zato što je kriminalna družina na čelu sa Sinišom Malim, imala ideju da "skloni" makar milion evra u dogovoru sa onim koga odaberu na tenderu. Kandidat za takvo nešto se nije pojavio. Trebalo je da firma bude i vrhunski stručna i spremna na vrhunski kriminal!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafiije

ŠIFRA ZA KOLONIZACIJU I AMERIČKI PLANOVI ZA PODELU KOSOVSKO-METOHIJSKIH SRBA

19. септембра 2015. Коментари су искључени

 

Aktivista Centra za ljudska prava i demografiju iz Niša, Dragan Krstić, čiji tekst objavljujemo, pokušao je u više navrata da skrene pažnju najvišim državnim institucijama o planovima Albanaca da kolonizuju i podele Srbe na severu Kosova, ali na to niko nije reagovao. Izigrali su ga i premijer Vučić i direktor policije Veljović, i to na način koji ukazuje da su i oni umešani u savezništvo sa kriminalnim podzemljem u regionu. Jer, ćutanje o korupciji u niškoj policiji i o mračnim albanskim planovima da isteraju preostale Srbe iz regiona Kosovske Mitrovice, znači odobravanje.

 

                           Dragan Krstić

SIFRA ZA KOLONIZACIJU-1

 

U petak 28.08.2015 bio sam u Beogradu poslovno, u Višem tužilaštvu u Beogradu i u Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a Srbije, zbog krivične prijave i podnesaka o koruptivnom radu policije u Nišu i Leskovcu.

Nekoliko puta, zvao sam direktora policije i zatražio sastanak. Sekretarica je rekla da će mi se javiti kasnije, da je direktor na sastancima, koji su planirani do kasnog popodneva i da će me zvati. Nisu se javili.

Rekao sam da ću direktora policije sačekati kada može, na 10 minuta, na šta je ona rekla da ne dolazim. Otišao sam posle 15 časova u direkciju. U međuvremenu, dežurnom na portirnici je od strane sekretarice saopšteno da je "direktor otišao".

Imao sam neke važne informacije i tražio sam uvid u moj predmet u UKP br 34/14 od 9.januara 2014. godine. Hteo sam da pitam, dokle se stiglo u radu i da li je uopšte raspakovan.

Naime, u predmetu je reč o korupciji dvojice najviših funkcionera iz izvršne vlasti, o takozvanom delivery unitu, kao šifri za kolonizaciju Arapa u Srbiji (što sam ukazivao i slao dopise jos 15.08.2014. godine), ali i o šeiku iz Emirata koji je kupio oranice gde će podići izbeglička šator-naselja, a kasnije i čitave gradove sa infrastrukturom u kojima će živeti imigranti iz arapskih zemalja.

Reč je o šeiku koji želi da kupi i beogradski aerodrom Nikola Tesla, da bi neometano dovozio Arape ER Srbijom i vršio plansko masovno naseljavanje. Takođe, i o Mohamedu Dahlanu, kao glavnom izvođaču ovog prljavog posla i o Toniju Bleru, koji je bio glavni mešetar za sve prljave poslove na Bliskom istoku, kao i informacija o potencijalnoj kolonizaciji Albanaca na severnu Kosovsku Mitrovicu.

Na žalost, direktor za sve ovo nije imao vremena. Verovatno zato što je bio "početak vikenda" ili moj "loš tajming". Nadam se, možda ću imati više sreće neki drugi put.

Ali, ako ne direktor policije, onda bi bilo pošteno da predsednik Vlade, kad sledeći put otputuje na sever Kosova i Metohije, kaže Srbima da će uskoro dobiti nove komšije u blizini i da su doslovno prodati samoproglašenoj albanskoj nadridržavi.

Naime, granice opštine Južna Kosovska Mitrovica idu ka severu, sa istočne strane još 12 do 13 kilometara na gore, gde se granice sa opštinom Leposavić i spaja sa opštinom Zvečan.

Ta međuopštinska tromeđa dolazi na svega 500 metara od Ibarske magistrale, koja povezuje Srbe iz severne Kosovske Mitrovice i Zvečana sa Leposavićem. Na toj tački, uz američku pomoć i logistiku i preko firme Behtel, Albanci žele da izgrade kompletnu infrastrukturu, za novi mali grad na 4 do 5 kvadratnih metara površine.

To je tačno pola puta, gde maltene izbijaju i presecaju koridor severna Kosovska Mitrovica-Leposavić. Tako bi podelili Srbe sa severa Kosova i Metohije na dva dela.

Severna Mitrovica bi ostala maltene izolovana enklava ili obično geto u kome bi narod ubrzano odumirao ili se odatle iseljavao.

Prodor ka Kopaoniku i Pančićevom vrhu bi se ubrzao. Grad sa oko 10.000 stanovnika kakav planiraju američko-albanski "stratezi", bio bi psihološki šok, a ubrzali bi se i rasprodaja srpske imovine i iseljavanje. Taj novi grad imao bi jaku saobraćajnu povezanost na prema svim bitnim pravcima u regionu.

Nešto slično onome što sada grade u Gračanici (menjajući etničku i demografsku strukturu). Naselje Marigona, ustvari, o kojem se u beogradskim medijima i među političkom elitom ćuti. Tako će ubrzo i Gračanica izgubiti srpsku većinu koju još uvek ima.

Sličan scenario se predviđa za područje Severne Kosovske Mitrovice, kao simbolu i bastionu srpskog otpora i prkosa prema albanskom nasilju i planiranoj demografskoj ekspanziji.

 

       Kako je došlo do ovoga?

 

Treba se vratiti samo nekoliko meseci unazad na pregovore Albanije i Srbije o "zajedničkim projektima i ulaganjima" na području juga Srbije i Kosova i metohije, ali i šire u regionu. Sve ovo je Aleksandar Vučić prethodno dobio kao zadatak od Vašingtona i spreman je da sprovede u delo uz podršku Nemačke.

U međuvremenu, dok "veliki vođa" uzdiže Albance do nebesa (pa čak i tvrdi da su oni kao i Srbi, "većinska nacija na Balkanu"), Srbija je postala zemlja beznađa, izumiranja, privredne i političke katastrofe, represivnog i autoritativnog režima.

Medija koji su EU-tanazirani i koji pišu hvalospeve o "uspehu i napretku, putu i viziji jednog "vođe", koji umesto da služi građanima, radi protiv svih njih. Svaka njegova odluka je mač nad glavom naroda.

Novi namet, nova pljačka, novo siromašenje, koje se prikazuje kao veliki uspeh i pobeda (nad narodom) ka neophodnim reformama. Zašto ? Pa bankari su uvideli da Srbija izumire galopirajućom metastazom. Danas se u Srbiji uvećavaju samo groblja. Mesna, seoska, opštinska, gradska.

Jedna od mnogih porodica na čijoj se kući vijori crni barjak i gde je crnina deo svakodnevnica je i moja porodica koja je direktna žrtva pohlepe vlastodršca, pljačke, otimačine i nepravde koja vlada od dolaska Vučića u Vladu Srbije. On i njegove produžene ruke vlasti, poklopili su sve lokalne institucije u Nišu i Leskovcu (policiju, tužilaštvo i sud).

Imao sam prilike da uđem u kabinet ovog antihrista, zajedno sa svojim ocem još u decembru mesecu 2013. godine, i to prevarivši njegovo obezbeđenje, Pretorijansku gardu iz Nemanjine 11.

Ušavši nenajavljeno u njegov kabinet, zatekao sam tri žene kako su posedale po stolu i igrale karte i koje su naprasno završile partiju i počele da galame i viču. Neke i da zovu obezbeđenje.

Došao je neki Nenad Đokić koji se raspitivao telefonom o nekom veterinaru, kako je postao negde direktor. Ali, reče on sagovorniku, diskretno, da ne saznaju, da se "kabinet raspituje". On nas je obmanuo zakazavši nam lažni sastanak sa Vučićem za sedam dana.

Naravno, njega u zakazano vreme nigde nije bilo, samo nas je izmaltretirao, ponizio i bacio na nepotreban finansijski trošak. Tada sam upoznao i specijalnog savetnika, izvesnog Đokovića, elegantnog gospodina, obučenog po poslednjoj modi. Engleski kroj i krokodilska koža. Priča on meni kako je pravosuđe naše previše sporo i tromo, pa još reče da se i on sudi sa nekima dugo.

Upoznao sam i sekretaricu Jovanu itd. Uvideo sam još tada da to nije kao iz priča za TV i štampane medije, gde sve pršti od Vučićevih izjava o napornom radu, štednji i samopregoru zaposlenih. Već sve suprotno.

Smisao našeg dolaska je bio taj što smo i prethodno, na adresu premijera Srbije, slali više dopisa o kriminalu i korupciji, pa smo smatrali da će to biti bolje shvaćeno u ličnom kontaktu.

Ali, ništa se pozitivno nije dešavalo, već je sa svakim dopisom opstrukcija lokalnih sistema bila sve žešća i sve tvrđa.

Danas je Srbija ruina i razvalina, zarasla u korov i šaš. Kao kuća porodice Aleksandra Vučića kod Bugojna. Samo laž do laži u beskrajnom nizu obmana i prevara, ovog opsenara i opasnog manipulatora.

(Autor je aktivista Centra za ljudska prava i demografiju iz Niša)

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

HAOS, KORUPCIJA I BEZAKONJE U ZAVODU ZA TRANSFUZIJU KRVI U NIŠU

18. августа 2015. Коментари су искључени

 

Povodom skandalozne odluke Vlade Srbije, da imenuje za v.d. direktora Zavoda za transfuziju krvi u Nišu, dr Vesnu Knežević, mada ona uopšte nije ni učestvovala na raspisanom konkursu, niti ima zakonom propisan doktorat iz ove oblasti.Redakciji su se pismom obratili radnici Zavoda za transfuziju krvi u Nišu.

 

                    ……

DIREKTORKINA SAMOVOLJA

 

„Ovim dopisom želimo da Vam ukažemo na haos, korupciju i bezakonje koje vlada u Zavodu za transfuziju krvi u Nišu, a što je direktno posledica ponašanja i rukovođenja dr Vesne Knežević, v.d. direktorke ove institucije, koja je u tom statusu od marta 2013. godine, dakle, već preko dve godine (Zakon o zdravstvenoj zaštiti kaže najviše 6 meseci!).

Dr Vesna Knežević je imenovana najpre kao kandidat SPS-a, ali se nakon imenovanja učlanila u Srpsku naprednu stranku (SNS). Kompletno imenovanje i svu podršku, nesmenjivoj vd direktorki pruža direktno dr Zoran Perišić, koji igra preferans sa njenim mužem dr Veljom Kneževićem, o čemu dr Vesna javno priča i svima se hvali. To joj je, na žalost, bila jedina karakteristika za imenovanje.

Organi upravljanja u Zavodu ne postoje, kompletno upravljanje Zavodom je bez ikakve kontrole. Upravlja samo vd direktorka. Navešćemo samo nekoliko primera…

Upravni odbor ne funkcioniše, jer je vd direktorka smenila sama predsednika Upravnog odbora prof. Slobodana Milenkovića i sa ostatkom Upravnog odbora donosi odluke i sa njima manipuliše.

Prof. Milenković je imenovan od strane Vlade Republike Srbije 14.11. 2013. godine, ali on nije po volji dr Knežević tako da ga je ona samovoljno izbacila iz Upravnog odbora i više ga ne poziva na sastanke.

Trenutno se po podnetoj krivičnoj prijavi predsednika Upravnog odbora rade predistražne radnje kod javnog tužioca, Osnovnog tužilaštva u Nišu (br. predmeta KT-1466/2014) i to po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Nišu.

Predsednik Upravnog odbora ukazuje na samovolju vd direktorke i korupciju. Ulogu predsednika je preuzela zamenik predsednika upravnog odbora, koja zakazuje sastanke i potpisuje odluke, medicinska sestra Gordana Stanković, devojka narodnog poslanika Bratimira Vasiljevića. Pored nje u Upravnom odboru je još jedna medicinska sestra.

Tako je Zavod za transfuziju krvi u Nišu verovatno jedina zdravstvena ustanova, gde u Upravnom odboru sede i dve medicinske sestre.

I ne samo to, nego se članstvo u Upravnom odboru plaća samo medicinskim sestrama, ali ne i predsedniku, jer ga je v.d. direktorka smenila. Članovima ispred ustanove takođe ne, jer im je dr Vesna Knežević naredila da se odreknu tih primanja.

Nadzorni odbor nema sastanke već duže od godinu dana, tako da je vd direktorka blokirala i njihov rad, da bi se prikrila korupcija i zloupotreba trošenja državnih para. Ona je sama raspolagala za dve godine sa sredstvima od oko 500 miliona dinara. Javno se zna da je i predsednik nadzornog odbora o tome obavestio i stranku (zdravstveni odbor SNS-a).

Dr Vesna Knežević je postavila za svog pomoćnika dr Svetlanu Miladinović koja je i član Upravnog odbora, što smatramo da je sukob interesa, jer njena uloga je da preti zaposlenima i pomaže u koruptivnim radnjama. Inače, dr Svetlana Miladinović sa svojim suprugom, vodi i Hotel Vidikovac u Nišu.

Da bi mogla lakše da manipuliše, primila je i pomoćnika direktora za pravne poslove, a to je osoba koja je primljena na određeno vreme, pre par meseci, bez dana radnog staža i znanja!

Načelnik službe za finansije je takođe primljena pre par meseci, bez radnog staža u finansijama i osnovnih znanja iz te oblasti, a primljen je, pre par meseci, i pravnik zadužen za javne nabavke. To mu je prvo zaposlenje, a ima završen privatni fakultet i nikakvo iskustvo.

I pored prijema dva pravnika, dr vesna Knežević i dalje plaća Advokatsku kancelariju Zafirski-Kitić, redovno, bez odluke Upravnog odbora.

Zbog svega toga su ogromni propusti u radu i evo par primera…

Zavod je samo prošle godine na ime poništenih javnih nabavki platio ponuđačima preko 500.000 dinara. Takođe, prošle 2014. godine, vd direktorka je dala knjižno odobrenje prema RFZO na 39 miliona dinara, jer je tokom cele godine uzimala potrošni materijal mimo bilo kakvog plana, samo radi provizije i sopstvene dobiti! Od septembra do kraja 2014. godine nije fakturisana nijedna usluga prema RFZO.

Po nalogu vd direktorke i načelnika službe za finansije u iznosu od 6 miliona dinara, uzete su kese za krv u iznosu od pet miliona dinara po hitnom postupku i pored dobijanja negativnog mišljenja Uprave za javne nabavke, a nabavljeno je i kombi vozilo iz više nabavki, kao teretno, zatim prepravljano u putničko, da bi na kraju ispalo opremljeno kao turističko i preplaćeno preko tri miliona dinara!

Tokom 2014. godine, 15 zaposlenih je dobilo upozorenje pred otkaz ugovora o radu a njih deset zaposlenih je dr Knežević prijavila policijskoj upravi u Nišu zbog propusta u radu (verovali ili ne)!

Vd direktorka se javno hvali kako ima uvek dovoljne količine krvi, što naravno nije tačno. Taj podatak je proverljiv na klinikama KC Niš. Ali je istina da se nikada nije više bacala krv dobrovoljnih davalaca u istoriji zavoda, kao u prvih šest meseci 2015. godine preko 200 jedinica krvi!

Da ova žena planski i sistematski uništava Zavod pokazuju i podaci za prvih šest meseci 2015. godine, i to, nikada nije bilo manje davalaca krvi (500 davalaca manje u odnosu za isti period prošle godine, a najmanji broj unazad 20 godina) i još bitnije- izvršenje plana rada Zavoda za prvih šest meseci je samo 40 odsto u odnosu na plan za celu 2015. godinu!

Što se tiče stručnih grešaka, to su za dve godine urađena su tri vanredna stručna nadzora, gde je za dva utvrđeno da su bile stručne greške (izdata netestirana jedinica krvi porodilji na hepatitis C i pogrešno određivanje krvne grupe kod deteta).

Tu su i najbitnija stručna greška, gde je i urađen vanredni stručni nadzor u 2015. godine, kojom prilikom je izdato 90 jedinica netestirane krvi, na transmisivne bolesti (žuticu B, žuticu C, sidu i sifilis), i da su tu krv primili bolesnici KC Niš!

Bilo je mnogo kontrola zdravstvene inspekcije, koje su uvek konstatovale propuste u radu i samo su naložene mere za otklanjanje nepravilnosti. Po nalogu vd direktorke, krv i krvni derivati se ne daju drugim centrima pri opštim bolnica.

Prema usmenoj naredbi vd direktorke, za izdavanje krvi za bolesnike na klinikama KC Niš, ne izdaju se derivati krvi koje traže kliničari. Osim ako ona drukčije ne naredi.

Zabrinjavajuće je što o ovim događajima sve zna i Ministarstvo zdravlja, koje redovno šalje inspekcijske nadzore, ali…Ministarstvo je pomoglo promenu Statuta 2014. godine, što je suprotno zakonu, kako bi vd direktorka mogla da ispunjava uslove za direktora, kada se raspiše konkurs.

Konkurs je bio i raspisan maja 2014. godine, ali tada je ona sama smenila predsednika Upravnog odbora, a i sam izbor je bio neispravan i Ministarstvo zdravlja nije imenovalo nikoga za direktora.

Konačno, treba reći da smo se obraćali svim mogućim instancama u ovoj zemlji, slali predstavke, dokaze, molili za pomoć, i na žalost, svi su ostali nemi. Ona je njihova, a mi nismo ničiji, nevažni, periferni, samo zaposleni u jednoj zdravstvenoj ustanovi.

Koga je za nas briga? Koga je za ustanovu briga? Koga je uopšte za zdravstvo briga? Kažu, mali smo, samo 110 zaposlenih, malo je tu para, mali interes, niko nije zainteresovan da se stanje reši! I to malo para što ima pokradoše, a da ne odgovaraju nikome. Na nišku transfuziju uskoro će da stave katanac, ali ni to nikoga nije briga.

Niš, 27.07.2015. godine

Zaposleni Zavoda za transfuziju krvi Niš“

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: