PRIJATELJ VOĐINOG PRIJATELJA: ANONIMUS I NESTRUČNJAK NA ČELU VAŽNOG I ZNAČAJNOG DRŽAVNOG PREDUZEĆA!?

 

Već duže vremena, samozvani Vođa Aleksandar Vučić, na sva usta priča o tome kako će uvesti red i rad u javnim preduzećima. Suprotno onome što priča, on na sve ključne položaje dovodi potpuno nestručne i nesposobne ljude i debelo ih plaća iz budžeta Republike Srbije.

Jedini uslov koji moraju da ispune je jasan: da su u pitanju "njegovi prijatelji", njegovog brata Andreja, ili prijatelji njihovih mafijaških prijatelja! U tom slučaju, njih braća Vučić održavaju na tim položajima i kada je svima jasno da su štete od takvog "kadrovanja" nesagledive, a državni interesi ugroženi…

 

                     M. Grabež

 

Dugogodišnja loša situacija u Javnom preduzeću "Nuklearni objekti Srbije", postala je još gora kad su braća Aleksandar i Andrej Vučić, još pre tri godine iznenada ustoličili na mesto v.d. direktora ove ustanove, navijača FK Crvena Zvezda i člana "navijačke skupštine", Dalibora Arbutinu!

Javno preduzeće „Nuklearni objekti Srbije" osnovano je 2009. godine, odlukom Vlade Srbije, i to "podelom" Instituta za nuklearne nauke "Vinča" u dve organizacione celine, pomenuto Javno preduzeće i Institut "Vinča".

Preduzeće je osnovano radi realizovanja međunarodnog projekta transporta istrošenog nuklearnog goriva iz Vinčanskog reaktora u zemlju porekla, Rusku federaciju, u skladu sa međunarodnim obavezama naše države. Posao je plaćen komercijalnim kreditom države uzetom kod MMF.

Kako Institut za nuklearne nauke "Vinča" kao naučna ustanova nije mogao ni uzeti niti plaćati komercijalni kredit od oko 25 miliona evra, država je to uradila na jedini moguć način formiranjem pomenutog Javnog preduzeća koje je obavilo ugovoreni posao, karakterizaciju, pakovanje i pripremu za transport nagomilnog istrošenog nuklearnog goriva u zemlju porekla, Rusku federaciju. Transport je obavljen krajem 2011. (javnost je posao pomno pratila) i to je i dalje do sada najopasniji ovakav transport ikada urađen u Evropi

I pored svoje "posebnosti i značaja", od tada pa do današnjih dana (dakle, više od pet godina!) tačnije, počev od 12.11.2011., preduzeće je u „v.d.stanju", i posluje sa gubicima koji se "pokrivaju" iz budžeta Srbije, a poslednje tri godine ga "vodi" odlično plaćen, veoma nestručan, i potvrđeno nesposoban v.d.direktor, Dalibor Arbutina.

Ovo preduzeće je jedini nuklearni operator u Srbiji, i kao preduzeće "od posebnog opšteg značaja": zaduženo je za brigu o nuklearnoj bezbednosti i radijacionoj sigurnosti ne samo svojih zaposlenih i zaposlenih u Institutu Vinča sa kojim deli krug, nego i stanovništva u okruženju, sa posebnim aspektom na zaštitu njihovog zdravlja od nekontrolisanog izlaganja jonizujućim zračenjima. Preduzeće se nalazi u naseljenom mestu Vinča, Opština Grocka, Beograd, udaljeno tačno 17 km od Terazija.

A, ono što deli v.d.direktora Arbutinu od ostatka zaposlenih u preduzeću, pored ogromne količine novca koje mu se daje na raspolaganje, jeste "moć" koju crpe iz stalno pominjanih "posebno prijateljskih veza" sa Premijerom Vučićem i njegovim bratom Andrejom.

Zaposleni strahuju od "desnice" v.d.direktora, koja je do sada podelio i sprema se da podeli nekoliko nezakonitih otkaza zaposlenima koji su se usudili da primete da "postoji nešto trulo u Državi Danskoj" (odnosno u njegovom malom Javnom preduzeću gde je i car, i beg i šeik)

Nema nikakve sumnje da je Dalibor Arbutina na „volšeban" način doveden na mesto v.d.direktora JP Nuklearni objekti Srbije, jer je njegovo dovođenje na čelo ovog JP bilo protivno tadašnjem (starom) a protivno je i novom, važećem Zakonu o javnim preduzećima.

Naime, Vlada Srbije je još 23.07.2013. godine raspisala konkurs za izbor i imenovanje direktora JP Nuklearni objekti Srbije. Na ovaj konkurs javilo se više kandidata koji su ispunjavali konkursom i zakonom propisane uslove (dr sc Slavko Dimović, dr sc Dragana Nikolić, dr sc Aco Janićijević, dr sc Miljenko Martić, dr sc Milan Orlić, dr sc Jagoš Raičević, itd).

Kako nije ispunjavao ni jedan konkursom i zakonom propisani uslov, Arbutina se na pomenuti konkurs nije ni prijavio ( kako nije autor nijednog jedinog objavljenog naučnog ni stručnog rada, shodno tome nema ni stručno ni naučno zvanje, a i diplomu mašinskog inženjera stekao je sa veoma niskom ocenom nešto tek nakon tačno deset godina studiranja, nije imao ni potreban radni staž niti je ikad ičim rukovodio).

Pa ipak, Vlada Srbije je od 1. 3. 2014. postavila na mesto v.d.direktora ovako za nju „važnog i značajnog" Javnog preduzeća, potpunog anonimusa u profesionalnom i menadžerskom pogledu, Dalibora Arbutinu, do tada zaposlenog na radnom mestu „Koordinator ISMK" (šta god to bilo) u istom preduzeću.

Ovakva odluka Vlade iznenadila je tadašnji Upravni odbor, čija se predsednica, prof. dr Uranija Kozmidis Luburić tim povodom obratila ne samo Vladi, nego i stručnoj javnosti Srbije putem medija. Reakcija nadležnih, naravno nije bilo.

Dakle, konkurs koji je 23.07.2013. raspisala, Vlada niti je okončala, niti je dostavila učesnicima konkursa informaciju da je isti poništen, uz zakonom predviđeno obrazloženje. Toliko o instituciji konkursa kojom premijer zamlaćuje na nekoliko poslednjih konferencija za štampu.

Agencija za privredne registre-APR je u prvi mah odbila da Arbutinu upiše u svoj registar kao zakonskog zastupnika Javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije", jer je već njegov prethodnik prekoračio zakonski rok za v.d stanje.

Ali, nakon "intervencije iz Kabineta", tadašnji v.d. direktora APR „leže na rudu" i upisuje Arbutinu kao zakonskog zastupnika ovog JP na period od šest meseci. U ovom poslu "pritiskanja" kod imenovanja Arbutine, posebno se istakao mladi stomatolog iz kabineta Premijera, izvesni dr Nenad Đorđević, kojem je Arbutina zauzvrat ustupio na korišćenje stomatološku ordinaciju u krugu javnog preduzeća…

Po isteku zakonom predviđenih šest meseci v.d. direktoravanja Arbutine, usledilo je još jedno rešenje Vlade od 21.08.2014. Ovo rešenje Arbutina nije ni pokušao da dostavi u APR, tako da od 01.09.2014, pomenuta Agencija ne poseduje rešenje kojim se određuje zakonski zastupnik Javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije". Ovo je razumljivo, obzirom da po važećem Zakonu o javnim preduzećima, isto lice ne može biti dva puta imenovano na mesto v.d.direktora.

Tako je, praktično jedini šestomesečni mandat Arbutine na mestu v.d.direktora, istekao još 01.09.2014. godine. Da stvar bude još gora, po osnovu rešenja o svom postavljenju od 01.03.2014., godine, Arbutina je, u skladu sa zakonom, sklopio ugovor o radu sa nadležnim Nadzornim odborom u ovom Javnom preduzeću, po kojem mu je određena "osnovica" za zaradu od 149.000 dinara.

Naravno, zarada je dodatno uvećavana po raznim osnovama…Pomenuti ugovor o radu novopostavljenog v.d.direktora važio je šest meseci, novi ugovor od 1.9. 2014. nije sklopljen, te se ne zna ni ko je v.d.direktora a ni po kom osnovu Arbutina do dana današnjeg prima za Srbiju "astronomsku zaradu" (izgleda veću i od zarade premijera).

Do dolaska Arbutine na čelo preduzeća, ovim su kao izvršni direktori, rukovodioci sektora, šefovi odeljenja, itd, a preko Kolegijuma direktora, praktično upravljali stručnjaci koji su u ovo preduzeća "prešli" iz Institita "Vinča" (od 126 tada zaposlenih, njih 109 je bilo iz Instituta). Ljudi su znali svoj posao i oni su najzaslužniji što je veliki međunarodni posao urađen bez ijednog propusta ili greške.

Od dolaska Arbutine na čelo preduzeća, stvari se drastično menjaju. Za veoma kratko vreme "počišćeni" su sa menadžerskih pozicija svi koji su došli iz Instituta (smenjeni su pomoćnici direktora za programska i organizaciona pitanja, direktori sektora, šefovi odeljenja, koji su odreda bili vrhunski stručnjaci u svom poslu) a na njihova mesta dovedeni prijatelji v.d.direktora sumnjivih menadžerskih i profesionalnih kvaliteta.

Iako je još 20.01. 2016. postupajući inspektor rada utvrdio je ozbiljne nedostatke u vezi sa bezbednim i zdravim radom u Javnom preduzeću "Nuklearni objekti Srbije", gde zaposleni rade pod povećanim rizikom od jonizujućih zračenja (radi se o krugu u kojem su smeštena dva nuklearna reaktora, tri odlagališta radioaktivnog otpada, neadekvatno napravljena "radijumska rupa", neadekvatno odložen reaktorski "žuti kolač", koji dele Javno preduzeće i Institut za nuklearne nauke "Vinča"), do danas ništa od naloženog nije urađeno.

Problemi se nagomilavaju, na primer, iako je preduzeće po važećim zakonima i međunarodnim propisima na to obavezno, od odlaska u penziju dr sc Zorana Gršića, ono nije obezbedilo funkcionisanje sistema rane najave radijacionog akcidenta (što je javno potvrdio i predsednik Nadzornog odbora ovog preduzeća Ilija Plećaš).

Time su zaposleni u Javnom preduzeću, u Institutu "Vinča" i stanovništvo Vinče, Grocke i Beograda, pa i njihove šire okoline lišeni svog zakonskog prava da na vreme budu obavešteni da se dešava nekontrolisano "curenje zračenja" iz kruga ovog preduzeća.

Ako se ovome doda i činjenica da odlukom Arbutine, krug ne čuvaju zaposleni u preduzeću, kako je to osnivačkim aktom preduzeća predviđeno, nego, privatno obezbeđenje koje je posao dobilo na "nameštenoj" javnoj nabavci, razloga za brigu itekako ima, posebno kad se zna da su konačne i nesagledive štetne posledice nekontrolisanog delovanja jonizujućih zračenja kancerogeneza i genetske posledice koje pored pomenutih može imati i njihovo potomstvo.

Jasno je i zašto Vlada, iako je dobro upoznata sa svim navodima, skoro tri pune godine baš ništa ne čini da zaustavi Arbutinu koji loše i nestručno vodi preduzeće da svojim ogromnim propustima nanosi dalju štetu Srbiji? Jer "prijatelj Vođinog prijatelja" ne sme biti predmet kritike! To je i razlog zašto i dalje jaše na funkciji koja mu ni po kom osnovu ne pripada.

Uzgred, treba dodati i ovo: nikada do sada u Srbiji nije se desilo da delatnost od ovakvog opšteg značaja (kakvo je upravljanje nuklearnim objektima), bude povereno ljudima koji za svoj posao ne poseduju ni osnovne uslove propisane Zakonom a kamoli iskustvo, stručnost i znanje!

"Kadar" braće Vučić, Dalibor Arbutina, ne govori nijedan strani jezik. I pored toga, "utrpava" se u sve moguće međunarodne institucije, besomučno putuje i prikuplja devizne dnevnice. U radu ovih institucija nije sposoban da učestvuje, jer ne razume o čemu se govori, a i da razume, nema stručno i naučno znanje da prati ono što se tu iznosi.

A, kako to obično biva, da stvar bude još gora, ni aktuelni direktor nadležnog regulatornog tela, Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja, ekonomista sa diplomom Alfa univerziteta stečenom u poznim godinama Slađen Velinov, koji mu je u svojstvu „nacionalnog oficira za vezu sa MAAE- Međunarodnom agencijom za atomsku energiju" u Beču, "sabrat i saputnik" na ovim putovanjima, ne govori ni jedan strani jezik i takođe nema ni najblažu predstavu o čemu se na ovakvim skupovima razgovara, niti šta se tu dogovara. Šta ova dvojica rade po međunarodnim skupovima, znaju oni koji ih tamo sreću…

Tek, kao "zastupnik svog malog javnog preduzeća", Arbutina je "u ime Vlade" kao garanta, dana 26.04.2015. potpisao međunarodni ugovor vredan više miliona evra, namenjen realizaciji IPA projekata, a čija realizacija ne samo da ne teče po planu, nego postoje naznake da će biti stopiran. I o tome i Vučić i njegova Vlada sve znaju. Ali, razume se, ćute.

Nemoćan da na očekivan način organizuje, prati i kontroliše rad preduzeća, bez adekvatne saradnje sa preostalim stručnim licima koji su u preduzeće došli iz Instituta za nuklearne nauke "Vinča" (mahom visokoobrazovanog i visokospecijalizovanog kadra, doktora i magistara nauka, inženjera, specijalizovanih tehničara, itd), Arbutina na njih kreće "političkom desnicom", zavodeći strahovladu, teror i zlostavljanje pojedinih zaposlenih.

Tako Arbutini nije bilo dovoljno što je posmenjivao "struku" dovodeći "podobne", nego nezakonitim stimulacijama i drugim vidovima zloupotreba (korišćenje službenih automobila u privatne svrhe, poslaćanje "doktorat", itd) plaćaja njihovu odanost sredstvima budžetskih korisnika.

„Spektar" zlostavljanja stručnjaka mu je širok, a najteži vid zlostavljanja do sada je pretrpela primarijus, dr Želmira Ilić, dugogodišnji rukovodilac službi medicinske zaštite u Institutu Vinča, a zatim Polikliničke službe u Javnom preduzeću "Nuklearni objekti Srbije", lekar specijalista medicine rada, subspecijalista radiološke zaštite, magistar biomedicinskog inženjerstva i primarijus za oblast zaštite od zračenja.

Ovoj lekarki koja je u šezdesetoj godini života, nakon 33 godine radnog staža, dana 28.07.2016., uručen je nezakonit otkaz ugovora o radu jer "nije ispoštovala usmenu naredbu v.d.direktora da ne radi posao zbog kojeg je sklopila ugovor o radu". Istog dana, zabranjen joj je ulaz u krug preduzeća i Instituta "Vinča" (koji i dalje važi), tako da je po rešenje o otkazu ugovora o radu i po svoje lične stvari došla u pratnji pomenutog privatnog obezbeđenja koje stoji na ulazu u krug.

Kada je po pozivu trebala da ode u matičnu ekspozituru svoje banke koja se nalazi u krugu preduzeća, mogla je to samo u pratnji službenika privatnog obezbeđenja, a prema ličnom nalogu v.d.direktora Arbutine, neutemeljenom u zakonu i Ustavu koji slobodnim građanima Srbije garantuje slobodu kretanja.

Zahvaljujući takvoj odluci, pomenuta lekarka tretira se kao lopov i kriminalac, a zbog načina na koji joj je otkazan ugovor o radu, u šezdesetoj godini života, nema pravo ni na nadoknadu Nacionalne službe za zapošljavanje niti na zdravstveno i socijalno osiguranje. I kako izgleda, primarijus, magistar medicinskih nauka, dr Želmira Ilić, danas je jedini nezaposleni primarijus u Srbiji!

Odmah po otpuštanju dr Ilić, koja mu je bila smetnja za to, Arbutina je "izvezao" posao sektora kojim je ona rukovodila, u privatnu firmu pod imenom "Clinicanova", bez uporišta u zakonu ili bar "nameštenog" poziva za javnu nabavku? I, da ne bude zabune: tom firmom, "Clinicanova", rukovodi Andrej Vučić!

Do sada je četvoro zaposlenih pred nadležnim sudovima protiv Arbutine pokrenulo postupak za zaštitu od zlostavljanja na radu (tri rukovodioca i jedna spremačica). Jedina "krivica" spremačice je to što je ulazeći da čisti, u kabinetu Arbutine slučajno videla ono što nije trebala da vidi, pa je postala "opasan svedok".

Dr Ilić je podnela tužbu protiv Arbutine zbog nezakonitog otkaza, sudski postupak je u toku. I spremačica očekuje da joj čim preduzeće 16. 01. ove godine počne da radi, bude uručen otkaz. Zna Arbutina de su oba otkaza nezakonita, i da će oba uzrokovati tužbe, ali njega to ne brine. Ionako će sve presude platiti budžetski korisnici Srbije, čija Vlada je "namestila stručnjaka" na čelo Javnog preduzeća. Kome niko ništa ne može, kako izgleda.

I tu nije kraj tužbama. Pred Višim javnim tužilaštvom je i krivična prijava protiv Arbutine zbog zloupotrebe službenog položaja, zloupotrebe službenog lica, nepreduzimanja mera zaštite na radu…Informacija o tome i kopija krivične prijave dostavljene su Vladi i Premijeru lično. Dakle, on zna za ovo, što znači da će tužilaštvo ceo slučaj "zaboraviti".

I na kraju, lako se daju sabrati odštetni zahtevi koje zlostavljani na radu i nezakonito otpušteni traže. Bez kamata i sudskih troškova, radi se u startu o nekoliko miliona dinara, iz budžeta Srbije, naravno. A, tu su i zbog nezakonitog otkaza višemesečne neisplaćene zarade, pa opet kamate i sudski troškovi…Još oko milion. Istovremeno, predstavnici Vlade objašnjavaju kako i zašto za bolesne, za đake, za penzionere, za socijalno ugrožene, nema novca. A, decu "leče" SMS porukama, tačnije otimačinom od naroda!

Kako je Arbutina za svoje tri godine "direktorovanja" više bio na službenim putovanjima u inostranstvu nego u firmi, morao je nekog ovlastiti da u njegovom odsustvu odlazi na sednice Vlade. Adekvatnog "stručnjaka" pronašao je u Slavici Totić, kojoj je u mnogim rabotama prepustio glavnu reč i upravljačku "palicu".

Slavica Totić ima vrlo zanimljivu radnu biografiju: jedno vreme bila je direktorka pravne službe u "Geneksu", a saradnici su je optužili da je, između ostalog mimo statuta, verifikovala rešenje novopostavljenom (nekvalifikovanom) direktoru "Geneksa", zbog čega je morala da ode iz ovog preduzeća.

Iz "Geneksa" odlazi na radno mesto zamenice bivšeg direktora Fonda PIO, ali i tu ulazi u novu, "aferu PIO Fond", gde je uzela otpremninu od 20. 000 evra i otišla na novi posao u , takođe, budžetskoj instituciji, sada kao pomoćnik direktora u Republičkoj direkciji za imovinu.

Kako je sve dospelo u javnost (pod pritiskom te iste javnosti), a zbog uzetih 20.000 evra otpremnine, podnosi ostavku na mesto pomoćnika direktora Direkcije za imovinu, ali se ponovo, samo nekoliko meseci nakon smene u Direkciji, zapošljava u državnoj ustanovi, opet u budžetsku firmu, u Javnom preduzeću "Nuklearni objekti Srbije" (NOS), gde je i dobila stalni radni odnos.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ČUVARI SRBIJE: NEPOROČNI FUNKCIONERI NACIONALNE BEZBEDNOSTI SRBIJE

 

Bezbednosni sistem u Srbiji je u službi Aleksandra Vučića i onih koji njime upravljaju. Malo je onih koje on plaća. Svi ostali moraju da ćute, trpe i rade. Na takvoj osnovi nije se održala nijedna zločinačka vlast, ni diktator. Bliži li se kraj ovom ludilu i maloj grupi kriminalaca koji su na čelu vojno-policijskih službi.

 

                        major Goran Mitrović

 

Nedavno se u Nišu ubila policijski službenik Anita Mitić (32), rodom iz Doljevca, koja je radila u Policijskoj upravi u Nišu, u Odeljenju za suzbijanje narkomanije.

U oproštajnom pismu teško je optužila svoje pretpostavljene koji su je šikanirali, omalovažavali, a ko zna šta je sve od nje traženo…

U oproštajnom pismu opisani su postupci njenih šefova Dejana Jovanovića, načelnika Odeljenja za suzbijanje narkomanije, kao i načelnika Odeljenja kriminalističke policije Dejana Anđelkovića i načelnika Policijske uprave u Nišu Srđana Grekulovića.

Jedna od najboljih policijskih službenika PU Niš, napisala je i da su se zbog Dejana Anđelkovića ljudi razboljevali, odlazili na bolovanje, jer nisu mogli da podnesu torturu!

„Bez imalo sumnje, mogu da kažem da je on najbeskrupulozniji, najnemoralniji i najbezobrazniji čovek koga sam ikada upoznala", napisala je sada pokojna inspektorka. „Čovek bez savesti, morala, obraza, koji pritom nije imao pojma kako se radi posao. Isto kao i Dejan Jovanović! Ali fotelja i vlast su najbitniji, zar ne?"

Nezavisni sindikat niške policije zatražio je sudsku istragu povodom samoubistva koleginice, oštro kritikujući ponašanje načelnika uprave Srđana Grekulovića, koji nije birao reči opisujući pokojnu inspektorku.

Nasilje u policiji je nesnosno. Iza njega stoji nesmenjivi direktor srpske policije Milorad Veljović. "Zaposlene treba jebati, mučiti, da budu ponizni, ima da slušaju i izvršavaju šta im se naredi." – saopštio je Veljović svojim seizima.

Srđan Grekulović je upućen na rad u Niš, da osigura interese Milorada Veljovića, jednog od najopasnijih kriminalaca u istoriji Srbije. Kao desna ruka dodeljen mu je i Dejan Anđelković iz Smedereva, čovek koji ima debeo kriminalni dosije.

Za kratko vreme, Veljović je preko Grekulovića prodao oko 20 hiljada prijava boravišta na teritoriji Niša Albancima sa Kosova!

Novine, pa i Vučićevi listovi, opisivali su kako Veljović dobija novac u klozetu hotela Zira u Beogradu od narkobosa Ćazima Osmanija, kome je dao lažni pasoš na ime Milana Petrovića, koji koristi dok šparta Srbijom.

Milorad Veljović kontroliše skoro sve transporte droge kroz Srbiju, prati iznošenje novca iz Srbije, prodaje državljanstva i preko načelnika koje postavlja na čelo područnih policijskih uprava drži pod kontrolom i reketom sve tajkune u Srbiji.

Da podsetimo, oba Veljovićeva sina su teški narkomani, ali su mesečno od Famakoma dobijali 7.000 evra za “savetničke usluge“ koje je Stanko pružao Miroslavu Bogićeviću.

Nekretnine Milorada Veljovića procenjuju se na sto miliona evra, a upućeni tvrde da je ministru policije dr Nebojši Stefanoviću kupio kuću u Crnoj Gori. Na Goliji, Veljović pustoši šume, a pored svojih vikendica, namenjenih njegovim sinovima, narkomanskim sokolima, podignuta je i stanica Žandarmerije, koja ima zadatak da mu obezbeđuje nekretnine i hacijendu.

Po Veljovićevim instrukcijama, u svakoj policijskoj stanici i organizacionoj jedinici, zaposleni su izloženi nasilju, pretnjama, poniženjima. To je deo strategije koju je promovisao Milorad Veljović, da policija, koja ima male plate i izuzetno loše uslove za rad, mora da ćuti i trpi. "Moji sinovi će i onako uskoro otići, ali mene će da zapamti ova raja" – žalio se Veljović svojim najbližim saradnicima. Najopasniji, i po zaposlene i po državu je Goran Dragović, komadant Žandarmerije, državljanin Crne Gore.

Služba unutrašnje kontrole MUP-a Srbije obasuta je pritužbama o mobingu koji se sprovodi nad zaposlenima, ali niko od tih nasilnika nije kažnjen. Čak ni Stana Jovičić, koja radi u Upravi saobraćajne policije Beograda, protiv koje je podneto nekoliko krivičnih prijava i tužbi za mobing, ali načelnik uprave Bogosavac se pokrio ušima, i pokriva je. Zaposleni tvrde da će uskoro načelnica i bičem da ih goni.

Ubistvo načelnika Odeljenja Službe unutrašnje kontrole MUP-a Srbije Radomira Nerandžića unelo je veliki bes među policijske službenike. On je ubijen https://getosrbija.wordpress.com/2015/07/15/unutranji-kontrolori-policije-u-sumnjivom-slucaju-smrti-svog-kolege/ jer se zamerio premijeru lično. Odbio je da potpiše krivičnu prijavu protiv osam žandarma iz Niša koji su intervenisali da spreče Andreja Vučića da probije kordon policije u septembru prošle godine.

Kada su žandarmi odlučili da ga predlože za svedoka, naređeno je da bude ubijen. I bi tako.

Početkom avgusta očekuje se i institucionalni napad na policiju.Ministar promoviše izmene Zakona o policiji, kojima će nepoćudni službenici moći da budu premeštani, šikanirani i sa smanjenom platom, a da to sve bude po zakonu. To ukazuje da je diktator izgubio svaki razum.

Osim Veljovića, Vučiću su se stavili na raspolaganje i direktori Vojnoobaveštajne i Vojnobezbednosne agencije. Bespogovorno izvršavaju sva njegova naređenja, a ona se svode na to da uhode njegove oponente, i da razbijaju odbrambenu moć Srbije.

Za direktora VBA postavljen je brigadni general Petar Cvetković. Profesionalno iskustvo ovog oficira ukazuje da je na pogrešnom mestu, i da je nekompetentan za tako ozbiljan posao.

Od 1990-1992. Cvetković je bio komandir voda Vojne policije. od 1992-1997. komandir čete Vojne policije, a od 1997-2003. nastavnik je u BOŠC. Od 2005-2009. radio je kao referent u Upravi Vojne policije, a od 2009 do 2014. bio je načelnik Odeljenja Uprave vojne policije.

Vlada Srbije imenovala je 10. novembar 2014. Petra Cvetkovića za direktora Vojnobezbednosne agencije. Prvi put da oficir koji je ceo radni vek proveo u vojnoj policiji, bude na čelu Vojnobezbednosne službe, koja zahteva ogromno iskustvo u tom radu, stručnost, obučenost…

Za pseće služenje Vučiću i njegovoj kamarili, Petar Cvetković je prvo unapređen u čin brigadnog generala, a iz Ugrinovaca njegova supruga i troje dece preselili su se u komforan, petosoban stan, u naselju Vojvode Stepe na Voždovcu.

Oficiri koji poznaju generala Cvetkovića tvrde da se promenio, da je pun sebe, i da je ušao u veliki biznis. Od siromašnog, postao je oficir pun para. U jednom od narednih brojeva opisaćemo rasulo koje vlada u VBA, kao i Cvetkovićevu porodicu, da oni koji ih poznaju znaju ko su, i od kojih para žive.

Vojnoobaveštajna agencija (VOA) je deo bezbednosno-obaveštajnog sistema, kao funkcionalno objedinjenog podsistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Bezbednosno-obaveštajni sistem čine Bezbednosno-informativna agencija, Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobaveštajna agencija. Poslove usklađivanja rada službi bezbednosti obavlja Biro za koordinaciju.

Vojnoobaveštajna agencija je organ uprave u sastavu Ministarstva odbrane koji obavlja obaveštajne poslove od značaja za odbranu i deo je jedinstvenog bezbednosno-obaveštajnog sistema Republike Srbije Vojnoobaveštajna agencija (VOA) je deo bezbednosno-obaveštajnog sistema, kao funkcionalno objedinjenog podsistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Brigadni general Slavoljub Dabić je na čelu Vojnoobaveštajne agencije.

I on je ceo radni vek proveo kao oficir vojne policije, zajedno sa Cvetkovićem! Elitna služba, koju treba da čine vrhunski profesionalci, doživela je da je vodi vojni policajac!

General Dabić je ista spodoba, kao i Petar Cvetković. Čovek koga je nasledio Slavoljub Dabić je postao glavni Vučićev operativac za Kosmet. Reč je o bivšem direktoru VOA Draganu Vladisavljeviću.

On je bio izaslanik odbrane Vojske Srbije u Turskoj, odakle je vraćen prisilno i penzionisan, a dva dana kasnije ministar odbrane Dragan Šutanovac postavio ga je za zastupnika direktora VOA, umesto generala Zdravka Jelisavčića, koji je smenjen.

I pukovnik Vlaisavljević, bivši pilot zečjeg srca, pravio je od ove službe Veselo pozorište. Magazin Tabloid je objavio dva pisma oficira  Vojnoobaveštajne agencije, koji su opisivali marifetluke čoveka koji je vodio elitnu vojnu službu.

Kada je Vučić izabran za premijera, Vlaisavljević je na kolegijumu pravio viceve na njegov račun, savetujući oficire da Vučiću ne okreću leđa, da im ne “surdukne“. Danas je on Vučićev savetnik za prodaju i predaju Kosmeta . Osim penzije, dobija i debelu nadokandu i dnevnice, a može i samostalno da pljačka. Ima budžet.

Raspoloženje u vojnim bezbednosnim službama je takvo, da je moguća eksplozija. Nije lako kada se naređenja dobijaju od diletanata, i sva su protivzakonita. Vojne službe nisu ovlašćene da budu lični servis za ostvarivanje kriminalnih interesa umobolnog premijera.

Na čelu Bezbedonosno-informativne agencije je zamlata Aleksandar Đorđević, Vučićev intimus. On je po profesiji advokat, i srećna je okolnost što nije zlonameran, niti spreman da naređuje zločine. Za razliku od pomenutih, on najviše ide u kršenju zakona – ilegalnim prisluškivanjem. Ruke prljaju drugi.

Bezbednosni sistem u Srbiji je u službi Aleksandra Vučića i onih koji njime upravljaju. Malo je onih koje on plaća. Svi ostali moraju da ćute, trpe i rade. Na takvoj osnovi nije se održala nijedna zločinačka vlast, ni diktator. Ovaj ološ treba pohapsiti jednom munjevitom akcijom.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

FINANSIJSKA ORGANIZACIJA ZA INVESTIRANJE, PODMIĆIVANJE I PLJAČKU DRŽAVA DO BANKROTSTVA

 

Novac koji od stranih vlada dolazi da bi se podmićivali vlastodršci u Srbiji pere se preko razgranate mreže različitih banaka i štednih instituta. U njoj se nalazi i gotovo nepoznata Opportunity banka a.d. iz Novog Sada koju su zajednički osnovali EBRD i USAID, a koja svoje službenike otpušta čim otkriju neregularnosti koje ukazuju na pranje para. „Opportunity" na engleskom znači „prilika", u ovom slučaju prilika za korumpirane političare Srbije.

 

          Igor Milanović

 

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u Srbiji rado ulaže u bankarski sektor. Ova banka, sa sedištem u Londonu, poznata je po tome što svoj ogromni kapital, dobijen od zemalja sponzora, troši na podmićivanje političke elite u zemljama u kojima investira. Prema istraživanju same banke iz 2007. godine, korupcija u zemljama njenog delovanja je porasla u odnosu na stanje pre njenog dolaska .

Posle potpuno nepotrebne dokapitalizacije Komercijalne banke u visini od 120 miliona evra u 2009. godini, EBRD je postala najveći pojedinačni akcionar ove srpske banke. Kontrolišući MK Grupu Miodraga Kostića, kojoj je dala povoljne kredite od više desetina miliona evra, EBRD kontroliše još jednu domaću banku – AIK Banku iz Niša, čiji je većinski vlasnik od nedavno i zvanično „Sunoku", preduzeće iz pomenute grupe.

Preko kredita u visini od 100 miliona evra u 2010. godini je EBRD preuzela kontrolu i nad Vojvođanskom bankom. Ova multinacionalna hidra je sa 30 miliona evra pomogla ProCredit banku u Srbiji, a preko Inteza banke je plasirala 15 miliona evra kredita malim i srednjim preduzećima.

S obzirom da su pomenute banke zbog svoje veličine pod lupom javnosti, preko njih teže ide ono što je primarno u delovanju EBRD-a – podmićivanje vlastodržaca. Za tako nešto, bar na lokalnom nivou, koriste se manje banke koje javnost jedva i da poznaje.

Jedna od takvih banaka je Opportunity banka Srbija (OBS) iz Novog Sada. Za ovu banku jedva da je ko i u svetu čuo. Po poslednjim, nama dostupnim informacijama, ova strana organizacija je imala predstavništva u 28 zemalja, 2,8 miliona klijenata, oko 17.000 zaposlenih i portfolio u vrednosti od samo 305,3 miliona dolara. Radi se o maloj finansijskoj organizaciji i na svetskom nivo koja, međutim, raspolaže veoma razgranatom mrežom filijala. Kako sa kapitalom od nešto preko 300 miliona dolara ona izdržava filijale u skoro trideset zemalja? Samo u Srbiji OBS je zastupljena u 14 gradova i opština, računajući tu i Preševo?!

OBS pripada mreži "Opportunity International" (OI), nevladinoj organizaciji (dakle, ne banci) koju je 1971. osnovao bankar Al Viteker. Po drugom izvoru, osnivač je Australijanac Dejvid Basau koji se Vitekerovoj organizaciji priključio 1977. godine. Najvažniji deo ovog konglomerata je "Opportunity International Nemačka" (OIN), zadužbina formirana 1996. sa sedištem u Kelnu, koja po sopstvenim priznanjima ima hrišćansku, odnosno katoličku podlogu. Glavni zadužbinar i osnivač OIN-a je Karl Šok, nemački privrednik o kome nema nikakvih podataka, čak ni na internet prezentaciji OIN-a.

Dobijanjem licence od strane NBS-a krajem aprila 2007. godine, Opportunity štedionica a.d. Novi Sad počela je u Srbiji da posluje kao banka . Prema Zakonu o bankama, ona je iz statusa štedionice prešla u status banke, uz dokapitalizaciju od 5 miliona evra.

Akcionari Opportunity banke a.d. Novi Sad su: Opportunity Transformation Investments, Inc. 63,51 odsto, EBRD 19,11 odsto, FMO (Nederlandse Financierings-Maatschappij voor Oontwikkelingslanden N.V) 12,74 odsto i Oikocredit Ecumenical Development Cooperative 4,64 odsto.

Ne treba smetnuti sa uma da je Opportunity štedionica 2002. godine osnovana uz pomoć USAID-a, američke organizacije koja se finansira direktno iz tamošnjeg vladinog budžeta. Kako jedna nevladina organizacija sarađuje sa vladinom organizacijom, i još za svoj rad koristi budžetska sredstva?

OI zvanično ne objavljuje podatke koliko je novih radnih mesta otvoreno zahvaljujući njihovim kreditima u zemljama delovanja. Za razliku od centrale, OBS se hvali tim brojkama, pa po njoj je još Opportunity štedionica do 2006. pomogla otvaranje 3.380 novih radnih mesta i održanje 27.000 postojećih. Nedostatak informacija o uspehu OI pravda time da je nemoguće izračunati stvarni broj novootvorenih radnih mesta u sektoru male privrede, dok je to, očigledno, u Srbiji moguće?!

Da je upravo OBS jedna od banaka preko koje EBRD i USAID peru pare koje kasnije završavaju na računima podmitljivih vlastodržaca, svedoči i slučaj Ibolje Totović iz Bajše, opština Bačka Topola.

Ova profesorka nemačkog jezika radila je šest i po godina u filijali OBS-a u Subotici. Ibolja je svojevremeno bila ušla u trag mahinacijama sa kreditima, otkrivši da je jedan broj klijenata priložio neispravnu, tačnije falsifikovanu dokumentaciju. Slučaj je prijavila rukovodstvu, ali umesto da bude nagrađena ona 2009. godine biva uhapšena pod optužnicom da je upravo ona kriva za dodelu spornih kredita. Protiv ljudi koji su neopravdano dobili kredite OBS zvanično nikada ništa nije preduzeo.

"Banka je pokušala mene da natera da sama dam otkaz i preuzmem odgovornost za te kredite. Ja nisam čak ni radila na mestu gde sam mogla samostalno da donosim odluke u vezi sa kreditima", priča Ibolja portalu teleprompter.rs.

U međuvremenu je Ibolja Totović, posle 28 dana provedenih u pritvoru, pravosnažno oslobođena optužbi i vraćena na posao, ali je OBS opet otpušta, ovog puta kao tehnološki višak. Očigledna je namera rukovodilaca ove banke da uklone svakog ko se interesuje za opravdanost dodele nekog kredita.

Davanje kredita nesolventnim klijentima jedna je od najlakših i najčešće korišćenih metoda pranja para. Neki od klijenata pristaju da to obave uz malu proviziju, dok ima i onih koji uopšte ni ne znaju da su dobili kredit – njihovi podaci se jednostavno zloupotrebe.

Isto kao i EBRD i USAID je dobro poznat po korupciji. USAID (na engleskom: United States Agency for International Development – Agencija Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj) je agencija federalne vlade SAD osnovana 1961. godine od predsednika Džona F. Kenedija sa ciljem da služi interesima američke spoljne politike. U tom smislu postoji bliska saradnja između USAID i CIA (Central Intelligence Agency – Centralna obaveštajna agencija), a tvrdi se i da agenti ove agencije rade pod plaštom službenika USAID-a.

Ova organizacija američke vlade novac, uglavnom, pere preko projekata takozvane pomoći nevladinom sektoru. Od 2001. je USAID po sopstvenim izveštajima u Srbiju investirao oko 700 miliona dolara! Među aktuelnim korisnicima donacija su Građanske inicijative, Dostignuća mladih Srbije, Medijska koalicija, Regionalna razvojna agencija Sandžaka i fondacija Trag, ali i Skupština Srbije, čiju internet prezentaciju plaća ova organizacija!

Da bi još bolje prikrio tragove kome koliko novca ide, USAID je od kraja 2013. prešao na direktno finansiranje korisnika. Sigurno je i poštenje gospođe Totović doprinelo ovoj odluci, jer u svakoj banci preko koje je USAID ranije prao novac, postoje i pošteni službenici.

 

      A 1.

    Osnivači Opportunity banke Srbija (OBS) 2007. godine bili su…

Opportunity Transformation Investments (OTI) je korporacija osnovana u junu 2000. godine. Njen primarni cilj je držanje osnivačkih uloga u inostranim investicijama Opportunity International. Godine 2002, OTI uz podršku USAID-a osnovao je Opportunity štedionicu u Novom Sadu radi obezbeđivanja finansijskih usluga mikro i malim preduzetnicima u Srbiji.

Evropska banka za obnovu i razvoj osnovana je 1991. godine, u cilju razvoja privatnog sektora u zemljama istočne i centralne Evrope sa izrazitim tranzicionim ekonomijama.

Netherlands Development Finance Company (FMO) je institucija koja daje podršku razvoju privatnog sektora i tržišnih ekonomija u zemljama Azije, Afrike, Latinske Amerike, centralne i istočne Evrope. Poslovanje sprovodi odobravanjem kredita, aktivnim učešćima, garancijama i ostalim oblicima investicija. Cilj je podrška ekonomskom razvoju zemalja u ovim regionima jačanjem privatnog sektora i preduzetništva.

Oikocredit je jedna od mikrofinansijskih institucija na globalnom nivou koja podržava razvojne projekte. Podržavajući investitore promoviše razvoj, ulaganja i sprovođenje socijalnih projekata, a odobravanjem kredita pomaže razvoj poljoprivrede, trgovine, usluga i proizvodnje.

Direktor OBS-a je Vladimir Vukotić. Priključio se Opportunity International-u 1999. u Crnoj Gori. Učestvovao je u osnivanju Opportunity Štedionice u Srbiji kao menadžer razvoja, pomagao je prilikom zapošljavanja i obuke kompletnog osoblja, razvoja proizvoda, odnosa sa javnošću i kod svakodnevnog upravljanja Kreditnim odeljenjem.

Kao član Izvršnog odbora bio je odgovoran za sve aktivnosti u domenu poslovnog razvoja, uključujući razvoj mreže filijala. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu i stekao Diplomu za finansijske usluge na Chartered Institute of Bankers u Škotskoj.

Ostali članovi Izvršnog odbora su: Marijana Novaković, Zorica Sedlar i Miodrag Džodžo. Sa 206 zaposlenih banka je u 2013. ostvarila dobitak od 66.934.000 uz ukupni akumulirani gubitak iz prethodnih godina od 349.794.000 dinara.

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije