VELIKOALBANSKO-SRPSKI PUTNI PROJEKTI ZA ŠTO MANJE SRBA NA KOSOVU I METOHIJI

 

Nakon skandalozne posete premijera Srbije Albaniji (27 i 28. maja ove godine), koju je zapadna propaganda ironično nazvala "istorijskom", sada je više nego jasno da je Vučić najozbiljniji lobista takozvane "velike Albanije" i običan američki otirač za jednokratnu upotrebu. Ovaj poludeli čovek, stavio je na sto albanskog premijera Edija Rame ceo projekat auto-puta od Niša do albanske luke Drač, koji čak ni tvorci velikoalbanske ideje i "Prizrenske lige", nisu imali ni u najluđim snovima. Ali, Vučić je odlučio da im ga pokloni tako što će Srbija uzeti inostrani kredit za njegovu izgradnju!

 

                      major Goran Mitrović

 

Pa je još "zapretio" evropskim finansijskim institucijama, da će, ako ne odobre kredit, "Srbija naći sredstva"! Dok on radi velikoalbanske i antisrpske poslove, teroristička organizacija OVK, u sred Dečana, uz najveće počasti i u prisustvu svojih političkih vođa, sahranjuje svoje "vojnike", ubijene sukobu sa policijom i vojskom u Kumanovu. Zašto Srbija na sve ovo ćuti? Preporučujemo da odgovor na ovo pitanje potražite i u izjavi general-pukovnika Leonida Rešetnjkova, direktora Ruskog instituta za geostrateška istraživanja, koji objavljujemo u ovom broju pod naslovom "Borba za Evropu".

Uprkos trudu ovdašnjih režimskih medija da prikriju prave razloge odlaska Aleksandra Vučića u Tiranu, citirajući njegove navodne izjave da nikad neće biti nikakve velikoalbanske države, sam čin njegovog odlaska u Albaniju, dao je za pravo svim albanskim separatistima na Balkanu da kažu kako su na najboljem putu da ostvare svoj kriminalni projekat i da im to čak i "zvanična Srbija odobrava"!

Posledice Vučićeve posete Tirani, višestruko su pogubne. Ohrabreni su svi velikoalbanski pokreti u Makedoniji, Grčkoj, Crnoj Gori i na jugu Srbije. Cenu Vučićevog antisrpskog projekta, izgradnju auto-puta Niš-Merdare-Priština-Tirana-Drač, platiće svaki građanin Srbije.

Evropska unija, platiće svoju cenu zbog toga što je otvoreno pomagala otimanje Kosova od Srbije i širenje velikoalbanske ideje. Jer, danas ne postoji nijedan veći evropski grad u kome ne deluje jaka albanska mafija koja se finansira mrežom svojih narko-kartela.

Uzgred, Evropu sa Albancima ne čeka ništa dobro: početkom ove godine, Albanci sa Kosova, Makedonije, Crne Gore i Albanije, krenuli su u masovnu seobu u zemlje EU, u razmerama koje do sada nisu viđene. Njihova prava invazija na EU, tek se očekuje. Treba im samo dobar auto-put i logistika poput ove koju im nudi Aleksandar Vučić i njegova vlada.

Nijedan srpski političar nije smeo ni da pomisli da ode u Albaniju, sve dok se ne utvrdi saučesništvo ove države, u masakru srpskih civila tokom rata na Kosovu i Metohiji i dok se na optuženičku klupu ne izvedu učesnici zločinačke trgovine ljudskim organima. Takođe, nijedan srpski političar nije smeo da prihvati bilo kakve pregovore sa Albanijom, sve dok se ne utvrdi odgovornost albanske vlade koja je dala logistiku terorističkoj organizaciji OVK, za vreme rata na Kosovu i Metohiji.

Ali, umesto da se drži interesa Srbije, Vučić je sve ovo pogazio, pljunuo je na žrtve koje su završile u albanskim zatvorima 1999. godine (ponajviše u zloglasnoj robijašnici Burelj) i krenuo da radi za interese Amerike i kriminalnog projekta takozvane "Velike Albanije".

Sa druge strane, diplomatija Evropske unije nije se ni okrenula kada je sahranu pobijenih terorista-napadača na Kumanovo, pretvorena u velikoalbansku svečanost. Samo nekoliko dana pre Vučićevog odlaska u Albaniju, bivši pripadnik OVK, Beg Rizaj, koji je ubijen u oružanom sukobu u Kumanovu, uz najveću počasti je sahranjen u memorijalnom kompleksu u Glođanu, u opštini Dečani.

Komemoraciji, koju je organizovala opština, prisustvovali su njegovi saborci iz bivše OVK, u uniformama te rasformirane organizacije. Rizaj je bio oficir specijalne jedinice „Crni Orlovi" OVK. Sahrani je prisustovao veliki broj građana, zatim poslanici svih stranaka zastupljenih u Skupštini Kosova, kao i neki poznati Albanci iz javnog života Makedonije i Albanije. Rizajevo telo bilo je umotano u zastavu Albanije. Svi govornici na sahrani nazvali su Rizaja herojem albanskog naroda.

Ćutanje Amerike i Evropske unije na sve ovo, govori da teroristička organizacija OVK nikada nije prestala da postoji, i da je ona, po volji Vašingtona i Brisela, ostala kao poželjan remetilački faktor u regionu.

Umesto da osude terorističko divljanje u Kumanovu kao i okupljanje albanskih političara na sahrani terorista OVK, američka i evropska spoljna politika im ćutanjem odobravaju. A, Vučić, i rečima i delom!

 

       Kuda ide i koliko košta autoput „Ibrahim Rugova"

 

Bez obzira kako će taj projekat biti predstavljen, budući auto-put Niš – Priština- Tirana – Drač, znači ostvarenje "velike" ili "prirodne" Albanije. Nije reč o nečemu što je teorija na papiru, nego o faktičkom stanju na terenu.

Albanci na Kosovu i Metohiji ga već zovu "Nacionalni auto – put Ibrahim Rugova", po imenu pokojnog osnivača prve velike albanske stranke u ovoj srpskoj pokrajini. Projekat za koji je Vučić ovih dana u Tirani rekao da će ga "uskoro predstaviti i Angeli Merkel", trebalo bi da povezuje gradove koji su ucrtani na mapi "Velike Albanije".

To su Drač, Tiranu, Kukeš, Elbasan, Đakovica, Orahovac, Prizren, Priština i sva ostala mesta u Albaniji, na Kosovu i Metohiji, ali i na jugu Srbije. Ideja za izgradnjom ovakvog projekta se javila odmah posle nasilnog proglašenja nezavisnosti albanskog Kosova. I ostala bi samo ideja, da se nije pojavio Aleksandar Vučić, kao pion u rukama američkih interesa.

Poređenja radi, treba navesti da je na Ibarskoj magistrali do sada poginulo 40 hiljada, teško povređeno 150 hiljada ljudi, a materijalna šteta prelazi deset milijardi evra, ali Vučiću ne pada napamet da uzme kredit i uredi magistralu koja je sobraćajna žila kucavica Srbije. Njemu je milije da Albance izvede na evropski put, a Srbiju umesto Evrope povede u Albaniju. A iz istorije znamo kako je srpska vojska prošla preko Albanije.

Lud, podložan svakom izdajničkom poslu, bio je u Vašingtonu odmah prepoznat kao klovn koji bi mogao da odigra ovaj posao i učini ga korisnim za tranzit američke vojske i vojske NATO pakta kroz centralni Balkan.

Bivši socijalistički premijer Albanije, Pandeli Majko, 2001. godine je sa velikim oprezom govorio o tom auto-putu kao nekoj veoma dalekoj budućnosti!Jedan deo trase je počeo da se gradi još davne 2006. godine, ali je kriminalna vlada Saljija Beriše htela da opljačka investiciju austrijske kompanije "Štarrbag", po svaku cenu!

Propao je i ugovor potpisan između prethodne socijalističke vlade Fatosa Nanoa i te kompanije. Kad se videlo da od posla neće biti ništa, onda je ceo projekat "na papiru", podeljen na tri dela.

 

       Šta čeka buduće graditelje ovog velikoalbanskog koridora?

 

Najteža deonica na čitavom auto-putu od Merdara do albanskog dela Jadrana, je deonica Rešen – Kalimaš koja se nalazi u najnepristupačnijem delu severne Albanije. Na tom delu, dužine 61 kilometar sa mnoštvom tunela (najduži čak 5,6 kilometara) čak 27 mostova mora da premošćuje ovaj kameniti i nepristupačni teren.

Za drugu veoma komplikovanu deonicu između granice sa Srbijom i Kukeša sredstva je, kažu, obezbedila "Islamska banka", a deonicu od mesta Rešen do Milota iz svojih sredstava finansira Svetska banka.

Prema onome što je Vučić zamislio, projekat izgradnje auto-puta predstavljaće najveći građevinski poduhvat ikada izveden u Albaniji i jedan od najvećih u istoriji Balkana. Početna procena vrednosti ovog projekta je iznosila 600 miliona evra, ali je već sada jasno da će ta suma biti drastično premašena. Trenutno se vrednost procenjuje na 1,2 milijarde evra, ali, po svoj prilici, ni ova ogromna svota neće biti konačna.

Američko – turski konzorcijum "Behtel – Enka", blizak američkoj republikanskoj administraciji i Džordžu Bušu Mlađem, uključen je u ovaj projekat.

Neke manje deonice su već urađene. Na primer, prva izgrađena deonica auto-puta Prizren – Morina, duga 38 kilometara, otvorena je još u novembru 2011. godine u prisustvu samoproklamovanog premijera i ratnog zločinca Hašima Tačija, Atifete Jahjage, predsednika Vlade Albanije Salija Beriše, kao i nekih američkih kongresmena.

Dužina deonice auto-puta na Kosovu i Metohiji, od Merdara do Vrbnice na granici sa Albanijom, od 118 kilometara, košta oko 700 miliona evra. Vučić je zamislio da i to plate građani Srbije.

U okviru projekta novog auto-puta predviđen čitav sistem obilaznica oko Prištine, koji se u potpunosti poklapa sa srpskim enklavama na tom prostoru, i ima za cilj da ih odatle eliminiše. Što više velikoalbanskih puteva, to manje Srba na Kosovu i Metohiji.

Američka vojna baza Bondstil u blizini Uroševca nalazi se daleko od važnih evropskih koridora i auto-puteva. I to je jedan od glavnih razloga izgradnje ove saobraćajnice. Do sada je bilo otežano transportovanje njihove krupne mehanizacije, vojnih vozila i slično. Zahvaljujući novom auto-putu, olakšan će biti pristup luci Drač na Jadranu, u koju pristaju brodovi njihove ratne mornarice. Ovakav razvoj događaja samo potvrđuje trajno strateško opredeljenje Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika da i u budućnosti kroje geostratešku sudbinu regiona Balkana – na štetu Srbije.

Vučić i njegova ludila su se samo uklopili u američke planove. Uzgred, SAD neće potrošiti nijedan dolar na ovaj projekat! Tu je Srbija, pa računaju da će na ovaj način da plati troškove bombardovanja 1999. godine!

Kada se izgradi koridor koji je uveliko u planu, koji bi trebao da se prostire preko teritorije Kosova i Metohije pravcem istok – zapad, novi auto-put Priština – Tirana će biti povezan i sa koridorom 11 koji je u izgradnji, a koji će spajati Temišvar i Beograd sa lukom Bar u Crnoj Gori.

Ukoliko se pogleda mapa balkanskih teritorija koje su uključene u projekat velike ili "prirodne" Albanije, nedostaje samo Crna Gora. Ali, ona je već predala dušu đavolu, čim su za počasne građane Ulcinja proglašani Hašim Tači i Edi Rama.

Velikoalbanski državni projekat, čija će kičma biti budući auto-put Niš-Priština-Tirana-Drač, ubrzo će biti realizovan ako sadašnja srpska vlada što pre ne padne zajedno sa Vučićem.

Istina je da je Albancima sa Kosova i Metohije taj auto-put do Jadrana nekomercijalan i da ga oni koriste mesec i po dana godišnje, tokom letnje sezone. Ali, otrovna velikoalbanska ideja i američka okupaciona politika, važniji su od te činjenice…

Naime, albanski put u Evropu, prema zločinačkoj zamisli američke administracije, treba da ide preko Srbije i na štetu Srbije! Zbog toga su Albanci krenuli u masovnu kupovinu zemlje, kuća, vikendica i seoskih imanja, na celom jugu Srbije, uzduž budućeg auto-puta.

O tihom iseljavanju Srba iz ovih krajeva, Vučićeva vlada ne progovara, mada joj sa terena stižu podaci o tome. Ali, to je za njega isto što i iseljavanje građana sa takozvanog savskog platoa, u sred Beograda, zbog lažnih nebeskih kula njegovih arapskih prijatelja i prodavaca magle i maketa.

Slobodno se može reći da niko za kraće vreme nije napravio više štete Srbiji nego što je to Vučić uradio za manje od tri godine. Bude li uskoro primenio u praksi ono što je 28. maja ove godine izgovorio na ekonomskom forumu u Tirani ("…Predložio sam Ediju Rami i Milu Đukanoviću da potpišemo zajedničke projekte, da odemo u Brisel i zatražimo podršku za te projekte i ako ne dobijemo onda ćemo sa srpske strane biti spremni da počnemo našim sredstvima da ih finansiramo"), onda Srbiji nema spasa. Svaki poreski obveznik platiće svoj danak velikoalbanskom projektu i širenju NATO pakta.

 

       Poslednja, neosvojiva srpska tvrđava: rudnici na Kopaoniku

 

Siledžijskom politikom i nasiljem, albanska vlast u Prištini je nedavno pokušala da stavi pod svoju kontrolu "Trepču", i rudnike "Crnac" na planini Rogozni (između Leposavića i Novog Pazara), kao i "Belo brdo" na Kopaoniku, koji su najvećim delom na teritoriji centralne Srbije.

Pokušaj jeste propao, ali se oni na tome neće zaustaviti. Opet je američka i evropska okupaciona administracija ćutala i odobravala. Srećom, Srbi iz Leposavića, Leška, Belog Brda, Bistrice, Vračeva i okolnih mesta, poučeni iskustvom iz ranijih pokušaja otimačine, nisu niti će nekome prepustiti ove rudnike.

Činjenice govore da su ulazi u ova dva rudnika na teritoriji opštine Leposavić, odnosno severnog Kosova. Ruda se mahom kopa u oknima koja zalaze duboko na teritoriju centralne Srbije, odnosno opštine Novi Pazar i Raška. Postoje čak i posebni ulazi u rudnike iz ovih opština.

Svaka ozbiljna međunarodna arbitraža, kad bi je bilo, odmah bi razumela da ovi objekti nemaju nikakve geografske veze sa Kosovom. Ali, ovde je reč o politici Zapada koja snažno afirmiše velikoalbansku ideju i prisvajanje srpske zemlje, šuma, rude i drugih dobara.

Rudnici "Crnac" i "Belo brdo", prebogati su rudom olova, cinka i srebra. Procenjuje se da rudnik Belo brdo raspolaže sa 1,34 miliona tona rude u kojoj je 88.000 tona olova, 77.000 tona cinka i 131 tona srebra.

Približno iste količine se nalaze i u rudniku Crnac. Ruda se prerađuje u koncentrat u Flotaciji Kopaonik u Leposaviću, a može se topiti u Trepči ili u nekoj drugoj topionici u inostranstvu. To je razlog zbog koga je američka soldateska spremna da odobri njihovo otimanje. Rudnici "Koporić" i "Žuta prla" na Kopaoniku, takođe raspolažu značajnim rezervama obojenih metala.

Albanci u ovom delu Srbije nikada nisu živeli, niti je ovaj deo ikada bio Kosovo, ali je svojevremeno, samovoljnom odlukom Petra Stambolića, Lešak, Belo Brdo, Bistrica, Jarinje, Vračevo i još nekoliko katastarskih opština pripojeno 1959. godine Kosovu. Do tada je to pripadalo bivšem Deževskom srezu.

Granica samoproklamovane države Kosovo "prolazi" i vrhom Kopaonika, samo nekoliko stotina metara ispod Pančićevog vrha. Da na vreme nije izvršena korekcija, Albanci bi "izašli" i do samog mauzoleja i krova Srbije. Neke ski-staze nalaze se na teritoriji Kosova, a nikakvo iznenađenje neće biti ako Priština odluči, kao što je pokušala sa "Trepčom", da i deo Kopaonika proglasi "svojom teritorijom".

Pod samim obroncima Kopaonika, četiri kilometra od Pančićevog vrha, svoje teške dane u osami živi nešto više od dvadeset žitelja Belog Brda, nekada moćnog rudarskog naselja, koje je svojevremeno bilo sinonim za bogat kulturni i društveni život. Dotrajalim asfaltnim putem do sela se stiže iz pravca Leposavića, odnosno Leška. Sada samo retki kamioni „Trepče" prolaze ovuda i pokoji pešak koji je krenuo u varoš da kupi hleba i soli.

U Belom Brdu, koje se spominje još u dubrovačkim knjigama iz 1461. godine, ostali su samo oni koji nemaju gde da odu. A nekada se ovde jagmilo za radno mesto u rudniku.

Takozvano "pitanje Rudnice", naselja uz samu granicu sa Kosovom i Metohijom, na samom izlazu iz opštine Raška, zvanično se rešava još od 2007. godine, kada su počela prva "ispitivanja terena" od strane američke okupacione vlasti u Prištini.

Do tada je ovo naselje bilo poznato samo kao takozvani kontrolni punkt na srpskoj strani, kuda je (prikriven u kamionima međunarodnih organizacija) prolazio albanski tranzit heroina, zlata, pa čak i imigranata, dalje prema centralnoj Srbiji i Evropi.

Od Rudnice vodi najkraći put do vrha Kopaonika (18 kilometara), koji je još za vreme kralja Aleksandra sagrađen, ali posle Drugog svetskog rata nikada nije asfaltiran (jer ga je "kralj gradio"). Američka i evroamerička okupaciona vlast je kasno uočila prednosti puta od Rudnice do vrha Kopaonika, kad je već ucrtala nove granice albanskog Kosova. Ali je zato "pitanje Rudnice" i danas stalno otvoreno.

Izgradnjom velikoalbanske saobraćajnice, od Niša preko Prištine do albanske luke Drač, kao i poprečnih, prilaznih puteva, otvorena je mogućnost da se u otimanje kopaoničkih rudnika uključi i veliki novac od narko-mafije koja već godinama "posluje" oko luke Drač u Albaniji (detaljno opisano u knjizi "Operacija Durres", hrvatskog novinara-istraživača Domagoja Margetića).

Ako hitno ne bude promenjena državna politika Srbije, a prethodno srušena Vučićeva vlada i on zajedno sa njom, onda je, ne samo u teoriji nego i u praksi ostvarivo da ovo nacionalno blago Srbije padne u ruke najopasnije kriminalne organizacije u današnjoj Evropi-albanske narko-mafije.

 

    A 1. Vođa ispušta severnoatlanske vetrove

U vezi sa izjavom koju je Vučić dao na ekonomskom forumu u Tirani, da će Srbija morati da pronađe "alternativne" izvore gasa, jer se okreće prema američkoj strategiji ("…Srbija je po pitanju energetske bezbednosti, spremna da koristi gas iz više izvora, a to je veoma važno za naše američke prijatelje!"), srpski i ruski energetski stručnjaci odmah su osporili svaku njegovu rečenicu.

Ali je zato jedna američka novinska agencija, uz objavljivanje prvog citata iz intervjua s Vučićem, navela je da podrška gasovodu pod pokroviteljstvom SAD predstavlja veliki politički zaokret Srbije, napominjući pobednički, da je u pitanju "tradicionalni saveznik Rusije".

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafijie

DA LI SE OSTVARUJE – TAJKUNE NAGRADITI I ISCEDITI, A KOLUBARU KAO POKLON DATI NEMCIMA!??

 

Insajder iz Kolubare, otkriva detalje o tome kako je, zbog podrške "finansijske podrške" Aleksandru Vučiću, bilo moguće da ovaj energetski gigant prošle godine proizvede čak milion tona rude više od onoga što je planirao da proizvede, a nije ostvario planirani profit niti je sačuvao ono što je profitirao za prvih šest meseci? Autor je istraživao i kako je Vučić u saradnji sa direktorom Kolubare, Miloradom Grčićem, prevario hiljadu i po radnika-"najamnika" i zašto "RB Kolubara" nije bila osigurana od poplava i drugih elementarnih nepogoda…

 

               Insajder K- 8

 

Prošle godine, u oktobru mesecu, pred televizijskim kamerama, direktor "RB Kolubara" Milorad Grčić izjavljuje da je: "Rudarski basen Kolubara u prvih 6 meseci 2013 godine ostvario dobit od nešto manje od 3 milijarde dinara (3.000.000.000), to jest, dve milijarde i devedeset miliona dinara (2.090.000.000)".

Ova izjava je isprava začudila sve pismene, jer dve milijarde i devedeset miliona može biti samo nešto preko dve milijarde dinara, nikako "nešto manje od tri milijarde dinara". Tu izjavu je integralno preneo TV GEM, a onda smo na TV Kolubara RTL, saznali od glasa spikerke iz off-a, koja je čitala podeljen materijal za medije, da je direktor ipak mislio na cifru od dve milijarde i devet stotina miliona dinara (2.900.000.000), što zaista jeste "nešto manje od tri milijarde dinara". Istu cifru je objavilo i propagandno glasilo Rudarskog basena i njegov dodatni bilten, kao i neki beogradski mediji.

Realno, brojanje do milijardu mu u poslu nikada i nije bilo potrebno, jer pazari u pečenjari u Obrenovcu, koju je doskora vodio. Da su nam bar doveli nekog uspešnog ugostitelja, pa da imaju sa čim da se podiče, ali ne: oni nam dovedoše čoveka koji je uspeo da upropasti svoj privatni biznis! Kako će onda da vodi najveću državnu u firmu u Srbiji?

U oktobru 2013. on izjavljuje da je Kolubara "od januara do kraja juna" ostvarila profit 2.900.000.000 dinara i da se taj trend nastavlja i da očekuje da će do kraja godine to biti i više. Ako je za šest meseci pozitivnog poslovanja zarađeno dve milijarde i devet stotina miliona dinara, onda se logično očekuje da do kraja godine bude zarađeno barem još toliko, dakle ukupno pet milijardi i osam stotina miliona dinara (5.800.000.000). Pogotovu zato što generalni direktor već u oktobru, dakle dva meseca pre kraja poslovne godine izjavljuje da se trend pozitivnog poslovanja nastavlja.

 

      Vučiću ekonomija, Grčiću matematika…

 

Odmah posle pisanja štampe u februaru 2014. godine o planovima za privatizaciju Kolubare, putem utapanja u nemačke kredite, Aleksandar Vučić je ekspresno sutradan u četvrtak dojurio u Kolubaru da obeća kako će da zaposli 1.470 radnika u Rudarski basen, koji rade na lizing preko Kolubara Usluga, da ponudi beskamatnu pozajmicu radnicima, sve samo da ćute.

Međutim u tom opštem kupovanju glasova izrekao je jednu iznenađujuću tvrdnju: "Vicepremijer je ukazao na to da je ‘Kolubara’ od 3,8 milijardi dinara gubitka došla do pozitivnog poslovanja od 800 miliona dinara, i naglasio da su to dobri rezultati (RTS, Vučić u Kolubari, 13.02.2014.god. 10:52h)".

Ovim je građanima Srbije saopštio da je Rudarski basen Kolubara u 2013. godini profitirao samo 800 miliona dinara.

Gde nestadoše onih 5 milijardi preko tih 800 miliona, koje je Milorad Grčić najavio kao realan profit za 2013. u oktobru samo dva meseca pre svođenja završnih računa? Gde su se istopile milijarde? Pet milijardi, da budemo precizni. Ili Grčić u oktobru 2013. nije govorio pravu istinu o finansijskom poslovanju Kolubare, ili je u februaru 2014. nije govorio Vučić. Okreni-obrni, fali negde 5.000.000.000 dinara.

Moguća je i treća opcija, a to je da je neko uspeo "kriminalom i korupcijom" da proneveri pet milijardi dinara iz Rudarskog basena, pre svođenja završnog računa. Međutim, tu opciju moramo odmah da isključimo, jer prosto je nemoguće da "vlast koja se bori protiv kriminala i korupcije" može da proneveri i jedan jedini dinar, a kamoli pet milijardi dinara!

Možda eto nije bilo dovoljno proizvodnje uglja, pa su se pare potrošile? Međutim u istom prilogu RTS dodaje: "Vučić je, prilikom posete Rudarskom basenu, rekao da je ‘Kolubara’ proizvela milion tona uglja više od planiranih bilansa…"

Kako je to moguće da je Kolubara proizvela čak milion tona više od onoga što je planirala da proizvede, a nije ostvarila planirani profit, čak nije sačuvala ni ono što je profitirala za prvih šest meseci 2013? Proizveli više nego što treba, a izgubili 5 milijardi dinara? Kako?

Ne, mi i dalje odbijamo i da pomislimo da je neko iz mudrog i poštenog rukovodstva SNS otuđio 5 milijardi dinara iz Kolubarinog profita!

Nije nam bitno što su na Voždovcu u novembru 2013. bili izbori i što su za mart 2014. planirani republički izbori. Prosto ne želimo da poverujemo da je SNS-u trebao novac za kampanju, pa su zahvatili po javnim preduzećima i njihovim profitima. To je nemoguće i to nadasve pošteni, dobri, samopožrtvovani Aleksandar Vučić nikada ne bi uradio. Stoga moramo reći da ne znamo gde su 5 milijardi dinara iz Kolubarinog profita, a ako neko zna, neka nas obavesti preko Informera!

U oktobru 2013. na "pripravničkoj" konferenciji za štampu Milorad Grčić je još izjavio: "Bitne su samo tri stvari: matematika, matematika i matematika". Nešto kasnije, na svom idolopokloničkom skupu u Areni, Aleksandar Vučić je izjavio: "Bitne su samo tri stvari: ekonomija, ekonomija i ekonomija". Očigledno je da Grčiću odlično ide matematika, a Vučiću ekonomija.

 

      Najamnici uzeti "na lizing"

 

Vučić je 13. februara 2014. odlučio i njihov problem da "reši" pa RTS u istom prilogu kaže: "Dodao je da je dobro što je Rudarski basen preuzeo 1.470 radnika iz preduzeća ‘Kolubara usluge’ koji su, kako je naveo, radili za 25.000 dinara, a sada će imati pristojnije uslove i bolje plate."

Malo nas buni činjenica da je direktor preduzeća Kolubara Usluge, ujedno prvi čovek lazarevačkog SNS Dragan Jevtić, na TV AVAX, TV GEM, TV Kolubara RTL, stalno demantovao pisanje Tabloida izjavom: "…Nije istina da se preko Usluga radi za 20.000 dinara, naši radnici ostvaruju po 40.000 dinara".

Tada je Vučić najavio da će svi ti radnici, njih 1.470 preći u Kolubaru da rade za punu platu, a ne da budu kao "Rumuni" na iznajmljivanje. U jeku martovske kampanje pred silnim TV kamerama prikazano je da su zaposlili 69 ljudi od 1.470, a da će ostatak primati sukcesivno.

To su kao papagaji ponavljali na svim lokalnim televizijama Milorad Grčić i Dragan Jevtić, dodajući: "…To obećao Aleksandar Vučić i ministarka energetike Zorana Mihajlović i samo se treba strpeti". Prenele to sve agencije: Beta, Tanjug, svi dnevni listovi: Politika, Blic, Danas i nezaobilazni Kurir i Informer.

Prođoše izbori, izabra se "vlast naroda" koja je uspela da pobedi "vlast tajkuna" a od posla još ništa. Državni sindikat Kolubare je krajem aprila 2014. u svom časopisu "Kolubarski Sindikalac" (koji se štampa na najkvalitetnijem papiru, na kojem se ne štampaju ni najskuplji modni časopisi u Parizu), objavio oštar uvodnik o tome kako "oni znaju ko su oni što lažu da radnici neće biti primljeni i da je potrebno samo strpljenje do avgusta 2014. jer Aleksandar Vučić, ministarka Mihajlović i direktor Grčić su obećali i to će tako biti".

Prođe i ovaj avgust 2014. a njih 1401 "najamnika", koji rade kao iznajmljeni "Rumuni", preko Usluga, i dalje su mučenici bez statiusa na Površinskim kopovima i nisu primljeni u stalni radni odnos. U međuvremenu je promenjen Zakon o radu koji predviđa da se "najamnici" mogu uzeti i privremeno-povremeno, "na lizing"!

U emisiji TV GEM – "Bez cenzure", 13. februara 2014., ministarki Mihajlović je proradila štitna žlezda pa joj je vrat bio sav naduven. U jednom momentu joj voditeljka postavlja pitanje: "…U medijima smo čuli i da tako kažemo žžž…(htela reći: žuta štampa) nagađanja ili citiranja o tome koliko će građani moći da dobiju od akcija EPS-a…"?

Na šta je ministarka prekida u pola pitanja: "…Aaa, ne, ja sam se uopšte iznenadila kada sam to videla. Niko o tome nije ni razgovarao. Jednog trenutka kada EPS bude izlazio na berzu i kada mi budemo počeli da razgovaramo uopšte o tome, onda ćemo pričati kolike će to biti akcije i kolika je to vrednost akcija, koje će građani dobiti.

Za sada, EPS će biti akcionarsko društvo sa jednim akcionarom koji se zove država, dok ne u toku ove godine praktično ne stane na noge, a onda ćemo dalje razgovarati o tome što se zovu mali akcionari i potpuno otvaranje tržišta".

Kada je u Skupštini Srbije birana Vlada, sačinjena od "vlasti naroda", mandatar Aleksandar Vučić izjavljuje u svom ekspozeu: "…EPS je najvrednija kompanija koja je u državnom vlasništvu, ali država dobija veoma malo prihoda od nje. Prošlogodišnji profit kompanije bio je blizu 20 milijardi dinara, ali je likvidnost kompanije loša.

Po planu poslovanja, generisani novčani tok i za ovu godinu biće negativan. Ipak, smatramo da za Srbiju strateški nije dobro rešenje da prodajemo većinski paket akcija EPS-a.

Najbolja opcija za EPS bio bi ulazak manjinskog partnera do kraja sledeće godine (jedna od vodećih svetskih firmi u energetskoj industriji). Taj partner bi birao većinu menadžmenta EPS-a i povećao efikasnost poslovanja. Država bi dobila i više profita iz poslovanja EPS-a i povećala bi se vrednost kompanije za slučaj da se kasnije odluči za privatizaciju ili listiranje na berzi. Ovaj proces (ulaska manjinskog akcionara) realno je moguće okončati u toku 2015. ili 2016. godine".

Eto, lepo je rekao Aleksandar Vučić: strana kompanija, kao manjinski akcionar dobija akcije i upravlja sa EPS, a građani će tek kasnije "možda dobiti akcije ako se odluči za privatizaciju".

Zar nije privatizacija kad država pokloni paket akcija nekoj stranoj kompaniji koja će da bira menadžment? Šta je to ako nije privatizacija? Manjinski partner, a bira menadžment? To nešto kao sa JAT-om ? Poklanjaju Nemcima akcije i oni će da vode preduzeće. Samo nije jasno kako to EPS ne zarađuje, kad je "vlast naroda već dve godine u oštrom obračunu sa kriminalom i korupcijom?"

Možda bi EPS zarađivao više kada bi se negde našlo onih 5 milijardi što nestadoše iz Kolubare samo u 2013. Sada je svima jasno da EPS neće ni izaći na berzu, da građani neće dobiti besplatne akcije, jer će akcije pokloniti Nemcima, a oni će postavljati menadžment EPS i njime upravljati i raspodeljivati profit. Transfer akcija će se obaviti direktnom pogodbom tj. poklonom.

 

      "Presvlačenje" iz starog u novo

 

Nezaobilazna "borba protiv kriminala i korupcije u kojoj neće biti pošteđenih" najbolje se vidi na primeru RB Kolubara. Svaki čovek koji je bio na rukovodećem položaju u prethodnim režimima, a pritom bio hapšen i bio pritvoren u istrazi za pronevere u Kolubari, odmah je dolaskom na vlast SNS, pušten iz zatvora i postavljen opet za rukovodioca.

Neki su postavljeni čak u iste pogone i sektore u kojima su krali godinama! Na njihova stara direktorska mesta došli su njihovi zamenici, a oni sad došli na mesta svojih starih zamenika. To se u šahu zove rokada. Kao zamenici imaju istu platu koju su imali kao kada su bili direktori. Mnogi su postavljeni i na više funkcije. Sa tih položaja vrše teror nad časnim i poštenim ljudima koji su svedočili protiv njih u istrazi.

Van svake pameti je da neko osumnjičen za: krivična dela protiv privrede, zloupotrebu službenog položaja i učestvovanje u organizovanom kriminalu, bude vraćen na isto radno mesto ili da bude zamenik svom bivšem zameniku, koji je sad na njegovom starom mestu formalno, a realno da vodi taj pogon ili sektor. Kako može neko protiv koga se vode takvi procesi, da ima status ovlašćenog službenog lica koje potpisuje ugovore i daje službene naloge?

Ni u Namibiji, ni u Zambiji toga nema, samo u Srbiji u kojoj je "vlast naroda". Svakog od njih je protivzakonito u firmi abolirao od krivice Milorad Grčić, dajući im ovlašćenja službenih lica tj. postavljajući ih za direktore. Jasno je ko dan, da to nije mogao da učini na svoju ruku, bez saglasnosti Aleksandra Vučića.

Stari-novi direktori sada fabrikuju dokaze za svoju odbranu i koriste svoje funkcije koje imaju u preduzeću da naređuju zaposlenima da proizvode lažne fakture, ugovore i prateću dokumentaciju i zavode ih u arhivi pod starim datumima iz vremena za koje se krivično terete. Takođe uništavaju originalnu dokumentaciju, jer fotokopije nisu merodavne na sudu. Zaposleni nemaju izbora, svima se preti otkazom, a onima koji su malo tvrđi orah preti se smrću, njihovom i članova porodice.

Protiv mnogih optuženih su odbačeni postupci "u svetlu novih dokaza" ili "usled nedostatka dokaza". Oni su sad poveli sporove protiv države da naplate milione zbog "neopravdanog boravka u zatvoru". Po celu noć se vesele po lazarevačkim kafanama i mlate sa svojim tužbama protiv države, dok naručuju pesmu: "Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine"…

Kada Sud nekome odredi pritvor u ovakvim slučajevima to se čini da se onemogući uticaj na svedoke i spreči uništenje dokaza. Ova "vlast naroda" koja je ista kao ona "narodna vlast" ih nije pustila iz zatvora za džabe, niti im je dala za džabe direktorske funkcije sa kojih mogu da vrše pritisak na svedoke i da proizvode ili uništavaju dokaze. Zna "vlast naroda na čelu sa Aleksandrom Vučićem" da su kod tajkuna pare.

Odlučio je da ih sve iscedi. Jedino što im je pokvarilo sreću je majska poplava, koju su sami izazvali jer su izmeštali tok reke Kolubare i pravili jezero, gde će sagraditi Hipodrom, kazina i kupleraje. To je otvorilo put da javnost sazna za njihove mračne planove.

     A 1.

   Zasluge za uspon Vođe

Pošto je u dogovoru sa starim-novim direktorima sav novac ispumpavan iz Rudarskog basena po oprobanim šemama i pripremana velika investiciona ulaganja u Hipodromski kompleks na jezeru, RB Kolubara je štedela na svemu, pa i na osiguranju.

RB Kolubara nije osigurana od poplava, a štetu od 370 miliona evra sada nema ko da nadoknadi. Najveći "poslovni potez" Milorad Grčića je bio taj što je proneverio 5 milijardi dinara samo u toku 2013. za potrebe predizborne kampanje Aleksandra Vučića.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije